Anatomija knjige.pdf

DIZAJN ŠTAMPE

Predavanje 10:

Anatomija knjige

Pripremila: mr Zorica Čolić

Sadržaj:

• Anatomija knjige• Spoljašnji delovi knjige• Knjižni blok

DIZAJN ŠTAMPEAnatomija knjige

Anatomija knjige

Pravila za oblikovanje teksta i knjige, od kojih su neka ostala važeća i do danas, počela su se formirati pojavom srednjovekovnih kodeksa. Knjiga je kroz istoriju stalno menjala svoj izgled i neprestano se prilagođavala novonastalim prilikama i tehnologijama, prihvatajući sve što je moglo ubrzati procese usavršavanja njenog estetskog izgleda i tehnologije.

Anatomija knjige

Knjižna tipografija obuhvata oblikovanje knjiga i brošura. I knjige i brošure se oblikuju po istim principima, po kojima se mogu oblikovati i časopisi, mada za dizajniranje časopisa vaze i neka specifična pravila.

Knjige obuhvataju široku oblast izdavačke delatnosti: beletristiku, udžbenike, naučne rasprave, zbornike, enciklopedije, rečnike, monografije, vodiče, kataloge i sve druge publikacije koje imaju formu knjige.

Anatomija knjige

Knjiga u tehničkom smislu predstavlja skup međusobno povezanih odštampanih listova, sa tekstom, crtežima, fotografijama.

Svaka knjiga se sastoji iz dva dela: korica i knjižnog bloka.

Funkcija korica nije samo da fizički zaštiti knjižni blok već i da svojim dopadljivim izgledom privuče pažnju i simpatije budućih čitalaca.

Anatomija knjige

Treći, neobavezni deo knjige je knjižni omot. Njegova funkcija je da štiti korice od spoljašnjih uticaja i oštećenja, naročito kod reprezentativnih izdanja, gde su korice od skupog ili osetljivog materijala poput kože, svile i slično.

Anatomija knjige

Knjižni blok je kompletan unutrašnji deo knjige – listovi, odnosno sav odštampani deo između korica. Podeljen je na tri dela:

• naslovni ili nulti tabak (arak).

• tabaci (araci) osnovnog teksta,

• završni tabak knjige

Naslovni ili nulti tabak (arak) je uvodni deo koji sadrži prednaslov, naslovnu stranu, posvetu, sadržaj i predgovor.

Drugi deo knjige je njegov glavni i najveći deo, to su tabaci (araci) osnovnog teksta, sastavljeni iz određenog broja poglavlja ili kontinuiranog teksta knjige.

Treći deo knjižnog bloka je završni tabak knjige sastavljen iz dodataka, pogovora, spiska literature, popisa stranih reči i sl. Često se sadržaj prebacuje u ovaj deo knjige.

2.

1.

3.

Knjižni povez

Knjižne korice su dakle spoljni deo knjige, a sastoje se od prednjeg i zadnjeg koričnog lista ili prednje i zadnje korice, međusobno povezane leđima knjige – hrptom, odnosno riknom(nem. rucken – leđa ili hrbat knjige). Kod ručne izrade knjiga korice sa leđima čine organsku celinu sa knjižnim blokom.

Knjižni povez

Korice su do renesanse izrađivane od bukovog drveta i presvlačene kožom, pergamentom ili plišem, a dodavani su im prigodni metlani ukrasi, kao i ukrasi od plemenitih metala i dragog kamenja. Ako nisu bile presvučene, korice su bile rezbarene i dodatno ukrašavane.

Knjižni povez

Savremeni povez knjige izvodi se koricama od lepenke presvučene kožom ili knjigovezačkim platnom (čvrst povez) ili su samo date u prigodnom lakšem kartonu (meki povez).

Knjižni povez

Prednja korica nosi ime pisca, naziv knjige i često i naziv izdavača, uz dodatnu likovnu sadržinu.

Knjižni povez

Zadnja korica knjige nekada nema nikakv sadržaj, a ako ima -sadrži ime pisca, naziv knjige, nekada kratak opis knjige ili sažete podatke o autoru, zaštitni znak izadavča i signalizaciju izdanja (prvi, drugi tom, ili kojoj ediciji pripada i sl).

Knjižni povezPrednja i zadnja korica knjige

Knjižni povez

Prednja i zadnja korica knjige sa kutijom

Knjižni povez

Leđa knjige su mesto gde se sastaju i povezuju pojedinačni listovi ili tabaci knjižnog bloka. Sadrže samo ime pisca, naziv knjige, i eventualno, zaštitni znak izadavča.

Leđa mogu biti ravna ili zaobljena.

Knjižni povez

Zaobljena leđa knjige mogu biti glatka ili ispresecana, na nekoliko mesta u horizontali, izbočenim vezicama. Povez sa ovakvim leđima naziva se francuski povez.

Knjižni povez

U odnosu na obradu knjižnog bloka i njegov spoj sa koricama, razlikuje se nekoliko osnovnih tipova poveza knjige:

• broširani povez,

• mekani povez,

• povez u celom platnu ili koži

• povez u poluplatnu

• bešavni povez i

• mehanički povez.

Knjižni povez

Broširani povez je najjednostavniji postupak u povezu knjiga. Izvodi se lepljenjem savijenih tabaka u leđima, a zatim se tako formirani knjižni blok lepi i spaja sa koricama samo u predelu leđa knjige. Prigodan je za povez biltena, časopisa, kataloga i slično.

Meki povez ili elastični povez izvodi se sa savitljivim koricama od tanje lepenke ili plastične folije.

Knjižni povez

Povez u poluplatnu izvodi se sa čvrstim koricama od lepenke presvučene platnom, dok su leđa presvučena kožom ili nekim drugim materijalom.

Povez u polukoži izvodi se na isti način. Korice su presvučene kožom, a leđa platnom ili nekim drugim materijalom.

Knjižni povez

Bešavni povez se izvodi tako što se prethodno knjižni blok obreže sa sve četiri strane, a zatim se leđa knjige, presavijanjem na jednu stranu lepezasto razastru i premažu slojem lepila. Potom se leđa knjige presaviju na drugu stranu i premažu opet lepilom. Osušeno lepilo prihvata svaki list. Na kraju se knjižni blok povezuje sistemom broširanog poveza. Sve se ovo može izvesti ručno ili mašinski.

Knjižni povez

Mehanički povez se izvodi žičanom ili platičnom spiralom, a može i plastičnom ili metalnom šipkom koja prihvata leđa knjige sa obe strane i stezanjem ih učvršćuje. Ovi postupci poveza se izvode uglavnom mašinski.

Knjižni povez

Veza kojom se korice učvršćuju za knjižni blok naziva se predlistak ili forzac knjige (nem. Vorsatz – postava). Predlistak je vezan za unutrašnju prednju i unutrašnju zadnju stranu koričnih listova ili korica. Da bi se osiguralo bolje ili trajnije otvaranje knjige, predlistak se na pregibu često dodatno ojačava.

Knjižni povez

Predlistak ima dva lista – spoljašnji i unutrašnji. Spoljni list se lepi za koricu i deo prvog lista knjižnog bloka, u unutrašnji list je slobodan.

Predlistak se može likovno obogatiti ilustracijama ili fotosima, uvek sa ciljem da se simbolično nađe veza između likovnog i tematskog sadržaja knjige. Najživlja likovna intervencija na predlistku izvodi se na knjigama za decu.

U žargonu struke se predlistak prednjih korica naziva forzac, a predlistak zadnjih korica najzac.

Forzac – prednja i zadnja strana

Oblikovanje spoljnih delova knjige

Oblikovanje korica i knjižnog omota poverava se grafičkom dizajneru koji je dužan da svojim likovnim ostvarenjem približi sadržaj dela čitaocu. Dizajner iznalazi najbolju vezu između sadržaja dela, mogućeg stilskog rešenja i svog likovnog rukopisa.


Pod stilom se podrazumeva likovni prikaz oslonjen na određeni savremeni stilski izraz, ili ako je delo u vremenu i prostoru uslovljeno istorijskom fabulom – na neki od stilova iz određene istorijsko-umetničke epohe.


Neophodno je pre svega detaljno i savesno upoznavanje sa sadržajem, žanrom, atmosferom i suštinom teksta, odnosno fabule, i njenom idejnom porukom.

Jedino na taj način će dizajner obezbediti uspešno i dobro likovno rešenje naslovne strane i omota, a zatim i osnovnog teksta i završnog dela knjige.


Kompletan dizajn knjige 1984. Džordža Orvela – spoljne i unutrašnje korice


Dizajner se zatim odlučuje za vrstu pisma kojom će ispisati tekstove na koričnoj strani i leđima knjige, vodeći računa da vrstu pisma podredi zahtevima koji su važili i za izbor likovnog stilskog izraza.


Savremena pisma bez serifa na primer ne mogu se koristiti za tekstove koji obrađuju teme iz perioda baroka, kao što ni gotička minuskula ne može biti pismo za tekstove poput antičke Ilijade.


Boja koja dominira omotnim listom (knjižni omot) ili koricama, mora takođe biti primerena književnom delu u celini, odnosno mora simbolizovati suštinu njegovog sadržaja.


Atmosfera koja može biti optimistična ili pesimistična, komična ili ozbiljna, tužna itd nameće upotrebu određenih boja i valerskih kombinacija.

Osim toga, atmosfera književnog teksta uslovljava i prisustvo drugih likovnih vrednosti izaženih u kompoziciji. Ritam, kontrast i dominacija izraženi kroz boju mogu izuzetno dobro da dinamiziraju prostor i sugerišu potrebna raspoloženja. I na koricama i na knjižnom omotu treba uspostaviti pravo jedinstvo likovne forme i sadržaja.


Poseban efekat na tvrdom povezu korica izazvaće tzv. blindruk tj. slepi otisak koji je popularno naziva preg. Što je otisak utisnutiji (dublji, plastičniji) to je njegov likovni doprinos očigledniji.

Pored toga na tvrdim koricama se može pojaviti i tzv. zlatotisak, štamparski postupak pri kom će se slova otisnuti posredstvom folije, tj. tankih listića. Ako su ti listići u nekim drugim bojama, onda je to tzv. foliotisk.


Leđa knjige (hrbat, rikna) imaju važnu informativnu ali i likovnu funkciju. Osnovno je pravilo da se tekst na rikni postavlja od dole prema gore, što znači da se određeni podaci nižu sa donje prema gornjoj strani rikne – što omogućava brzo čitanje pri normalnom položaju glave.


Na leđima knjiga čiji opseg ne premaša pet štampanih tabaka, tekst se često ne štampa. Na rikni sabranih dela pored navedenih podataka nalazi se i broj knjige.


Kada je širina rikne veća od 3cm – tekst se može pojaviti i horizontalno.


Knjižni omot štiti koricu i propagira knjigu. Prvi put se pojavljuje 1833. ali je svoju prvu afirmaciju doživeo tek dvadesetih godina XX veka.

Pored svoje prednje i zadnje strane, knjižni omot ima i prednju i zadnju klapnu kojima se vezuje za korice. U poslednje vreme klapne se često koriste za pružanje određenih izdavačkih informacija, ali i informacija o autoru i delu.

Knjižni omot se posebno likovno oblikuje, i to uvek sa ciljem da se uz minimalnu likovnu interevenciju dobije najveća moguća simbolika osnovne teme.


Nakon štampe omot se lakira. Najbolja i najtrajnija zaštita omota postiže se plastifikacijom koja se može izvoditi hladnim ili toplim postupkom. Hladna plastifikacija je kvalitetniji način zaštite jer se nakon završenog plastificiranja tabak omota ne uvija kao kod toplog postupka.

Veoma popularna obostrana plastifikacija nije pogodna za omotni list, jer se on znatno teže savija na klapnama i može čitav omot da vrati u početni položaj.

Posebnu dimenziju kod plastifikacije daje mat plastifikacija.


Postoji nekoliko načina savijanja knjižnog omota, a najbolji je onaj prema kome se prvo saviju gornja i donja strana omota, a zatim leva i desna, od kojih se stvaraju klapne ili preklopi za korice.

Klapne se često koriste i za tekstove recenzija i biografske podatke pisca, obično na prednjim klapnama, a na zadnjim za saopštavanje izdavačkog programa. Leđa knjižnog omota služe za štampanje naziva knjige, imena pisca, često i zaštitnog znaka izdavača, na donjem delu rikne, kao i kod rikne korica.

Unutrašnji delovi knjige

Naslovni ili nulti tabak nosi i unutrašnju naslovnu stranicu. Većina reprezentativnih knjižnih izdanja u svom uvodnom tabaku sadrži:

• zaštitni list knjige

• prednaslovni list

• list unutrašnje naslovne strane

• list posvete

• list fotografije ili crteža autora

• list skraćenica i sadržaja i

• listove predgovora.


Od elemenata na ovaj uvodni tabak ugrađuje se: zaštitni znak kuće, amblem izdanja, naslov originala, fotografija ili crtež autora, naslov izdanja, naziv izdavača, originalni i prevedeni naziv dela, beleška o autorskoj zaštiti dela, posveta, predgovor, uvod, sadržaj, kod nekih dela i tumač skraćenica koje se u knjizi upotrebljavaju.


Forzac je list koji povezuje korice sa knjižnim blokom i ne spada u opisani obim nultog tabaka. Po pravilu je uvek od nešto debljeg papira. Može se predstaviti kao list u boji čiji se ton koloristički povezuje sa koricama, ali i kao posebno dizajniran detalj u knjizi, gde bi na primer izdavač popularisao svoj zaštitni znak i kućnu boju.


Zaštitni list odvaja ceo unutrašnji deo knjige od ulepljivanja korica i forzaca sa knjižnim blokom,pa je tako i dobio ime. NJime započinje nulti tabak knjižnog bloka. Najčešće je prazan, ali se i na njemu rado štampa zaštitni znak izdavača ili zaštitni znak edicije, kao i najava osnovnog teksta dela.


Naslov originala se štampa za dela koja su prevedena sa stranog jezika. Pojavljuje se po pravilu na poleđini zaštitnog lista. Tekst se štampa na gornjoj trećini stranice, a ime prevodioca u dnu iste stranice.

Prednaslovni list se javlja na reprezentativnim izdanjima i to najčešće na sabranim delima ili knjigama koje pripadaju nekoj ediciji. Ovaj se list može grafički rešiti i ponavljanjem naziva edicije, uz dodatak njenog amblema.


Fotografija ili crtež autora se postavlja na poleđini prednaslovnog lista ili na novom sledećem listu. Fotografija se štampa na papiru na kome se štampa i osnovni tekst, a može se štampati i na posebnom kunstdruk papiru, a kasnije se ulepljuje na predviđenu stranicu. Često se fotografija autora premešta na klapnu omota knjige zajedno sa kraćom biografijom. Kod tzv. džepne knjige ovi elementi se uglavnom prebacuju na zadnju stranicu izdanja, jer je papir džepne knjige obično roto-papir, koji ne dozvoljava kvalitetniju štampu fotografije.


Unutrašnja naslovna strana je po svom značaju udarna strana čitavog nultog tabaka. Na njoj se nalaze svi relevantni podaci za samo delo: ime pisca, naziv dela, bliža identifikacija same publikacije (izdanja) kao i naziv izdavača. Veoma je značajan način na koji se publikuje ova stranica jer je ona ogledalo i kompletne tipografske koncepcije (vrste pisma, slaganje teksta) koju treba dosledno sprovesti kroz celu knjigu. Ukoliko delo pripada renesansnoj ili antičkoj epohi, od likovnog urednika se očekuje da stilom koji će odgovarati duhu tog vremena oblikuje i ovu stranicu.


Svi važniji tekstovi na nultom ili na završnom tabaku prezentuju se na desnoj – neparnoj stranici, za koju važi pravilo da je optički važnija od leve, pa je zato i udarna strana knjige. Na njoj se daju i počeci poglavlja, takođe i likovni sadržaji knjige, i ukratko, sve što bi se moglo smatrato značajnim za knjigu.


Posveta je sledeći list nultog tabaka. Obično se pojavi u desnom gornjem ili donjem uglu stranice kurzivnim slovima. Poleđina ove stranice je najčešće prazna. U nekim slučajevima, autor umesto posvete iskoristi ovaj list za tzv. moto. Njegova funkcija je da najavi tendenciju ili vodeću misao autora u knjizi.


Predgovor je tekst koji nas uvodi u osnovnu idejnu i estetsku sadržinu dela i upoznaje sa činjencama na koje treba obratiti pažnju. Pišu ga najčešće književni kritičari ili urednici, ili prevodioci dela.

Da bi se potcrtao lični stav i dala intimnija nota o književnom delu, ovaj tekst se najčešće slaže kurzivom. Takođe i tekst uvodnika u novinama i časopisima se slaže kurzivom jer deluje prisnije i toplije od teksta koji je dat u uobičajenom uspravnom pismu.

Ukoliko je moguće tekst uvodnika se završava na desnoj, neparnoj strani, sa potpisom autora u desnom, i datumom i mestom pisanja uvodnika u levom uglu.


Grafička obrada opisa skraćenica i sadržaja je tipičan posao slagača, uslovljen velikim brojem tipografksih pravila. Njihova osnovna uloga je uglavnom informativna, i pojavljuje se u obimnijim izdanjima poput leksikona, rečnika i enciklopedija, te slaganje tog dela teksta mora biti u skladu sa pragmatičnim i ozbiljnim karakterom sadržaja.


Sadržaj se često štampa u nultom tabaku što najviše zavisi od toga da li je u pitanju tehnička knjiga, leksikon, udžbenik priručnik i slično. Nekada se prebacuje na kraj knjige. Cilj je da bude pregledan i da omogući brzo nalaženje traženog teksta. Ukoliko se radi o obimnom delu – sadržaj će se slagati u nekoliko stepeni informacija.

Struktura je često sledeća: oblasti se obeležavaju rimskim brojevima, teme tih oblasti verzalnim slovima, a manje tekstualne celine arapskim brojevima ili kurentnim slovima. Kod edukativnih izdanja se praktikuje i dvostubačni sadržaj.


Impresum se ugrađuje u nulti tabak na jednoj strani prednaslovnog lista. Izdavač ili dizajner mogu odlučiti da se i impresum prebaci na završni tabak knjige.

Sadrži podatke o: izdavaču, adresi, redakcijskom kolegijumu, izdavačkom odboru knjige ili edicije, glavnom i odgovornom uredniku, lektoru i korektoru, dizajneru, prevodiocu, autoru fotografija ili drugih likovnih priloga i štamparu; u impresumu je zapisana i godina štampe, i tiraž izdanja.


Završni tabak sadrži sledeće delove: pogovor, beleške o piscu, rezime ili izvod, popis manje poznatih ili stranih reči, popis literature (bibliografija), popis priloga, indeks ili registar (popis važnih termina), katalogizaciju knjige (popis svih relevantnih podataka o knjizi – broj tabaka, ilustracija, fotografija i sl.).

Documents

Anatomija knjige.pdf