Antun Kanizlic - Sveta Rozalija

1

Antun Kanili: Sveta Roalija

Antun Kanili:

Sveta Roalija

2


SADRAJ

DIO PRVI: to Roalija knjigi, koju doma alje, govori......................................................................5

I. Roalija knjigi put estituje........................................................................................................5

II. Roalija daje knjigi nauk od dranja, ako joj navlastito tko prigovarat pone. ..........................7

III. Roalija govori knjigi da ie u rodni dvor paleramski, i ispisuje lipotu vrata dvora svoga.....11

IV. Roalija od vrata dvornih svraa se na spasonosni nauk........................................................15

V. Roalija govori knjigi da u dvor rodni unie, i to e se dogoditi, kae...................................17

DIO DRUGI: Kako se je Roalija od svita otrgla i u pustinji ivila...................................................21

I. Knjiga u kipu Roalije iliti Roalija ista majci govori. ..............................................................21

II. Roalije nemogue zaspat nepokoj.........................................................................................25

III. San Roalije od zore..............................................................................................................27

IV. Roalija se kitit ustade prid ogledalom..................................................................................30

V. Ljubav nebeska Roaliji s ogledalom prikae se. ....................................................................31

VI. Roalija, vidjevi priliku Isusovu, cvili i uzdie......................................................................32

VII. Roalija, vidivi u ogledalu sunce, od njega ugrijana na novi ivot priporodi se na izgledptice, imenom Fenice. ................................................................................................................34

VIII. Roalije uzdisanje u ostavljenju svita..................................................................................35

IX. Roaliju priobuenu u pusto Ljubav nebeska prinese..........................................................37

X. Roalija, privoljivi svitovanju Ljubavi, odluku svoju u pilji pribivat napie strilom. Ljubav jojogledalo dade. .............................................................................................................................38

XI. Radost pilje i kupanje slavia...............................................................................................41

XII. Roalija, uvi slavia, prilikuje sebe duhovniku, koji tri stotine godina za pticom jest hodao,i razmilja radost nebesku. .........................................................................................................43

XIII. Prigibe na ljubav Boju, s kojima prignuta Roalija blii kriie na drvenih korah. ............45

XIV. Roalija, pogledanjem u ogledalo zaneena u duhu, eli umrti. Vara ju Jeka. Nauk od Jeke.47

XV. Zabava vrimena u ljubavi i uzdisanje Roalije.......................................................................50

DIO TREI......................................................................................................................................51

I. Ljubav Roaliju zabavlja s prikazom mora kano prilike od svita. Vidi svoju lau. ....................51

II. Prikaza na livoj strani dvojputja, kako mami i vara Svit i Dika. ..............................................53

III. Prikazanje pet utenja varajuih. .........................................................................................54

IV. Prikazanje ostalih svitovnih veselja i njihovih naslidnika. .....................................................56

V. Dunoga Spoznanja ogledalo Sloboda od ivota razbije; zauzda ju Strah Boji, ali se uzdeoslobodi ......................................................................................................................................58

VI. Strah Boji kae livoga puta svrhu, Zmaja paklenoga............................................................59

VII. Na desnom putu Roaliju susriti diva imenom Milost, koja grinike u udni od pokorevrutak poziva...............................................................................................................................61

VIII. Putovanje razlinih putnika, osobito muenika, prikaziva se..............................................64

IX. Prikaziva razline dive imenom kriposti, imajue pomnju na putnike, koje diva imenomUfanje pivajui pokripljuje. .........................................................................................................66

3


X. udno vrilo elje od raja od udarca strile izviraju; priobraenje strile na stablo pomu ilitipalmu..........................................................................................................................................67

XI. Prikaza nove staze k divi imenom Samoi; k njoj pustinjaci idu. Paula i Antuna sastajanje. .69

XII. Roaliji, kad pozdravi divu Samou, Ljubav svrhu puta prikae, lipotu mista i cvitnjakanebeskoga. ..................................................................................................................................71

XIII. Prikaza kunoga pomora u Siciliji. ......................................................................................73

XIV. Pla Sicilije. Skae se Milosrdje imajui u ruci cvit od ruice. Pomor pristane. Prilika jeRoalije, proti kugi odvitnice. .....................................................................................................74

DIO ETVRTI .................................................................................................................................77

I. Roalija napast paklenu prikrstivi se otira i napisanom odlukom pokripljuje se. ...................77

II. Roaliju napastuje Razbluda i nje sin Ljubiak. tijui pismo stalna u svojoj odluki odgovori.78

III. Roalija s biem pristrai Ljubika, koji s Razbludom pobigne. Roalije suze na rue bile, akrv na rumene se obrati. Zafali Gospi.........................................................................................79

IV. Roalija, u snu hotijui zagrliti Gospu i Isuska, probuena najde se drei u ruci kri ipatrice. Ljubav rue u vinac plete. Nauk.....................................................................................80

V. Roaliju Ispraznost svita napastuje.........................................................................................82

VI. Roalija odgovori i s ogledalom svojim Ispraznost otira. .......................................................83

VII. Ljubav, kazivajui Roaliji nedovreni vinac, zapovidi primistiti se u drugu goru, otkudvidivi dvor svoj, nadvladajui napasti dovri vinac. Privoli k tomu. ...........................................84

VIII. Roalija svoju knjigu dovruju njoj napokon govori...........................................................86

4


SvetaRoalija

Panormitanska divica

nakiena i ispivanapo

Antunu KaniliuPoeaninu

5


ROALIJAsvomu rodu

zdravje i svako dobro.

DIO PRVIto Roalija knjigi, koju doma alje, govori

I.Roalija knjigi put estituje.

Roalija kamo tebe alje tvoja, uzdisana, tamo putuj, knjigo moja.Kud mi ima ii, ne znam te ja uit, nego u te srii u ruke izruit.Ali to ja sada zau s puta reko,8 akoprem nerada, jerbo se zareko!to ja reko: srii? Izruam te Bogu; Da e srino ii njim, uzdat se mogu.Putuj dakle, knjigo moja, i njim hodi, nek on, draga brigo moja, tebe vodi.43Putuj k rodu momu, koji od elje vene, da u dvoru svomu vidi u tebi mene -mene, to jest moje stanje, moje ime, za oblakat svoje brige tuno brime.Putuj, - ako gorom, gorom srino hodi,48 ako sinjem morom, morom srino brodi.Putuj, - ili drumom ili stazom ila, ili gustom umom, na polje izila,ili snilazei niz dol, u dol snila, ili se vozei rikom, riku prila.53Putuj, - kud god poe, u dobri as pola, i kamo god doe, ula: "Dobro dola!"Putuj, - nit mi ljutu zvir koju ti srila, koja bi na putu na te srnut smila,nit mi tebe srila, koja strahom rani,58 iz busije sila, zaviknuvi: "Stani!"niti druga koja beda na put stala, da kud staza tvoja vodi, ne bi znala.Putuj, - nek ti vrime tihim zrakom godi i sunace njime bile danke vodi.63Nek te kao virni drug putem sadrui doljnac vitrac mirni i igraju slui.Nek ti cvitjem cvate put, nek te po granah uberui prate ptiice do stana.Ako trudnoj litna vruina dosadi,68 nek ti rose sitna kia zrak proladi.Nek ti pokoj grane listorodne dadu

6


i od sunca brane u zelenom ladu.Kad se zrak uzbune s oblaci od juga i jug s kiom dune, ne bila ti duga.73Nek ti gornjac pue, koji razvedriva, da se puti sue, nek ti sunce siva.Kada pako poe u zapad, jer znade, da za njime doe misec, i mrak padei pome se noit, kud goder mi zala,78 da moe prinoit, stan i pokoj nala.Ako ti u pustom dolu put pritee i s tminom te gustom slipa no zatee,nek sjaju visoko iz dola i gore misec, jasno oko, vodi te do zore.83Ako ti se zgodi togod, valja znati, da svaki, kad hodi, putnik togod pati:svaki togod pati, i kad je put dugi, nevolja ga prati, ako nitko drugi.Dakle pati, patit nee mi brez druge,88 ja u tebe pratit, druga tvoje tuge.Ja u s tobom ii po suhu i vodi, i mene e stii, to se tebi zgodi.Ali jer ne mogu s tilom, s tilom neu, nego kako mogu, srcem i s pameu,93kako jedinoga kad od sebe dalje sinka mati svoga u tui grad alje.Ona njega slidi i s pameu prati, od brige problidi sva, jerbo je mati.Na um sve njoj pada i brigu imade98 misle: "Gdi je sada sinak moj, tko znade!"I ako bi htila, od njega pameti, jer je brige sila, ne moe oteti.Vije ona njime jest neg sama sobom, - nainom u time i ja biti s tobom.:3Niti mene bili kad od tebe danak niti me razdili kratak noni sanak,jerbo briga moja, koju imam na te, virna druga tvoja ii e uza te.Ona mi odnese um na tvoje pute,:8 da se vas zanese i dan i no u te.Koliko u rei puta: "Kud je dola, je l' mi puta vei dio knjiga prola?Da ju straa koja gdi ne zadrava sumnje, je li moja ono knjiga prava?;3Da tko morebiti, koji niti rii ne zna pravo titi, njoj put ne zaprii?Tko zna gdi je sada: na moru li, gdi li! O kako bi rada znati, Boe mili!Ie li glavicom, ie li mi lugom,;8 ie li ravnicom, sama ili s drugom?"Ob no u uzdahnut: "Ako noom poe,

7


gdi e mi osvanut, kamo sutra doe?"San e meni isti lauh prikazivat, po kojih e mistih hodit, gdi poivat:

8


jer tko e, to komu jest drago, pogodit!Ri je znana svima: koliko je ljudi, toliko ti ima i razlinih udi.Znaj da kako sovu, kad na dan izaje,468 tako knjigu novu napast s kljunom naje.Vidla sam stvar ovu: velike i male ptice kad na sovu juriom navale,kos zaoke prvi, kretelica krei kao' nje edna krvi, da sva uma zvei;473zeba ine zebi i sestru poziva, koja: "to je tebi?" inei ozivaniti inat stane, prije nego drugu druga na boj gane inei po lugu.uvi zeba viku, k toj krilatoj eti,478 ostavivi smriku, bravenjak doleti.Drozd glavu protulji zaviruju, tko je; sinica produlji vrat eljna znat to je.Trostokljun i une s ditelji na strani drae, svoje kljune otrei o grani.483Meuto se druge ete na boj diu: sad lude, sad vuge, sad puzavci stiu.Stiu od vrsti svake cvre crnoglavke, gavran graku, svrake kreku, avu avke.Izmeu ostalih skau iz daleka488 gleda striic mali, i to e bit, eka.Nuto, rekoh, uda, toliki vojnici lete odasvuda suprot jednoj ptici:bit e ovdi krvi danas joter rika, gdi toliko vrvi perjatih vojnika.493to se ini? iku, kloku i piskuu, klie, oku, kliku, kree i cvrkuu.Na zemlji je trka oda strana sviju, po granah je cvrka, da boj njome biju.Od ovuda gau vrana oblak grne,498 od tud na nju skau vojska zeba srne.Kao bojne ete u krvavom ratu sad napose lete, sad opet u jatu,sada k njoj dolete, sada ju obliu, sad mimo prolete, sad se u nju zaliu.4:3Svako se tu srdi, svako, kako znade, cvrei nju grdi, kad blizu nje pade:drozd barze, kos oku, a sinica iku, zeba ine, kloku una, ditelj kliku.Rugaju se svrake i grohotom smiju4:8 kreku: "Nejma take, lipa si od sviju!"Svako u nju dira: sad kljunom drozdovi, sada u nju smira una, sad kosovi.Sad na nju cvrkue, sad po otroj kori ljut puzavac mue puza na nju gori,4;3sad ju vugli psuje vuga, sada skoi

9


gavran, da joj kljuje i izbode oi.Sad se na nju tue i prid oi steku zebe ter ju rue, kako da joj reku:"Ne bie ti, sovo, hole glave dii,4;8 iz duplja ti ovo jest na svitlost ii!Drugi put na oi ne ii, ne huhui, nego ob dan u noi kunoj sidi i mui."A to sova? Sidi smuena i tuna, jer navalu vidi i zna da je runa.4

10


kad te pomu titi, za majci ugodit,zapivat e: "Kita od cvitja jest nova u po zime i lita cvatu knjiga ova.Narasla je ona - tko drugo re more? -568 blizu Helikona i Parnake gore.U to pero ulie vrilo Aganipe vile, koje pie retke tako lipe."Zavrit e luda i njom nike ptice: "Velika nam uda! Zar su kita trice?573Zar je cvitja kita draje, vrilo mlaka, gora glasovita Parna gora svaka?Zar je svaka vila, koja retke slae, na Parnau bila, kako ona kae?Na Parna uzai nije dato svima:578 koji hoe zai na vrh, trudit ima.Koji onu eli mudru vodu piti, njemu Febo veli znojit se i bditi:znoj jest mudra voda, koju tvoje, vilo krivonoga hoda, pero nije pilo.583Lino pero ove nije pilo vode, zato knjige nove retki hromi hode."Navlastito koje i kakve tko udi, tako stvari svoje i tue on sudi.ta ti jedan falom uzvisuju kiti,588 drugi s otrom alom pod noge ti hiti.Jedni ti se ude tvoju glase diku, a drugi te kude i jezikom siku.to da zlato isto ti scini nadsiva, drugi ono isto olovom naziva.593I to bi jo prolo, neg to ni na vrata nikad nije dolo tuega zanata,ono, kako stara obiaj imade, dilu prigovara, a to je, ne znade.Koji vazdan ije posmolenim ilom,598 on se rugat smije Apelovim dilom.Ako knjigu titi zna, na stol e sisti, od nje sudac biti, protrest ju i gristi.Ali jerbo tebe ne aljem da komu falim sama sebe ja po glasu tvomu,5:3niti mogu s ime, niti ja imadem, da te kitim, vrime, niti toga znadem,to sam doma ula, nit mi na um pada, nit to pilja, skula moja, ui sada,nego da ti znanje samo moe dati5:8 mojim, moje stanje, odluih te slati,zato nit se s kime pririuj, ni mrazi, nego se ovime viem slue pazi.Kad ti prigovarat stanu, nit se smuti niti odgovarat pomi, nego uti.5;3Putuj putem tvojim, jer to arko laje,

11


putnik putem svojim nit slua nit staje.Budi kano nima i gluha; tko tako hodi, mir on ima i sve trpi lako:nit se nim kad svadi, niti nemir sije,5;8 nit jezinu vadi sablju, da boj bije;nit se gluh to tui, kano da mu muha, kada ga tko rui, leti pokraj uha.Ovo ti ja prije hoti' napomenut, da se ima, gdi je potriba, spomenut.5

12


kralja robom, roba kraljem izminjiva,sad jednoga digne, da ga vas svit fali, sad ga opet prigne i u dol uvali;on, koji se sada pored suncem sviti, njime danas pada i u zapad hiti.663Zato, eli znati? Ne more bit drugo, jer na kolu stati nije moi dugo.Ovamo i tamo letei nestalna u svojoj jest samo nestalnosti stalna.Sad e ti doletit, i carom e postat,668 sad e ti odletit, i prosjak e ostat.Zato, da ta vila bude stalna, vee Kripost nju za krila i bieu stee;verigom ju vee zlatnom, da od roda nikad ne odvee nju nesrina zgoda.673S live (jerbo nee desne Kripost dati ni od sebe vee koje vile znati) -s live strane siva od proastih vika rodu slavna diva, po imenu Dika.Sja se od zlatna ruha tilo odiveno,678 kao da je od suha zlata saliveno.udo je od gizde: i krunu i svite biserne joj zvizde iskrei se kite.Uz nju stoji Vrime, side starac brade, ali sa svim time snage joter mlade:683Vrime Velikoga od Karla cvatue kolina svitloga svitle nae kue.Kod njeg vrimeniti okrug od nebesa daje oku titi razlina udesa:gdi rano i kada sunace prosiva,688 gdi li trudno pada i ob no poiva;gdi je privisoko od podneva bilo, otkud svita oko vidi svako dilo;kojim putem hodi, gdi dan, gdi no skraa, kud godite vodi, kad se k nami vraa;693kako vrime dili inei jednaku no crnu i bili dan godinu svaku;otkud studen zime i prolie cvitno, otkud jesen, vrime otkud vodi litno;otkud svitlost prima, kakve li je moi,698 kuda trk svoj ima misec, kralj od noi,i zato on ima dvanaest vrimena, tko li nadi njima toliko imena;kada koje vrime od vrimena ovih mini svoje ime, to je misec novi,6:3kako se on mladi, kada utap slidi; kad tko, to li radi, sve se ondi vidi.Navlastito pako svaka se tu vide, u sivernih kako stranah misec ide.Tu prvi u skutu Mlado lito i s njime6:8

13


Sianj nosi ljutu studen sridozime,s kojom on ustee sve rike i gleda, da trk njihov svee okovom od leda.Tu sada led stite Veljaa, sad topi, sad maglom pritite zrak, sad snigom kropi.6;3Tu Oujak jugu veli tirat s gore snig i zimu dugu u Siverno morei prolitno vrime budi da se die, kau mu da zime vee svrha stie.Tu Travanj odiva travom polje i goru6;8 i ptice poziva da pozdrave zoru.Tu Svibanj prilipi - Svibanj, zemlje radost, s vitarci ju kripi i njoj vraa mladost,koji puu zovu listje, cvitje, travu, da napolje novu svi pomole glavu.6

14


i svitit se stane; kud on Kosce slidi;kad se prid njim jasne Kose gore diu i Vlaii, krasne zvizde, otkud stiu,koji (kako vele) trepte na nebesih, jer se zastat ele s Rodini Kolesi;763kad budit otie Prihodnica zoru, da istonu ie rumeniti goru;u ko svie vrime zlatna zvizda rana, jasno nose ime Danica od dana.Tu se i ostale, koje mudri znaju,768 velike i male zvizde redom sjaju.Vrime to, od koga ja rii produi', uzvienoj moga roda Dici slui,kojoj, kad se stade s njom nigdi odavna, sido Vrime dade svoja krila slavna,773da viteko leti uzlaze na svrhu, dok slavno doleti i stane na vrhu.Pod nogam je Dike Nenavidost ljuta, od zlobe velike i od jida uta,lica suha i gruba, oka nito tuna,778 crnih od hre zuba, sva nakazan runa:usta su joj blida, srce grizu svoje sama sebe izjida i svidoi to je;okom svraa doli, ne more podniti od emerne boli, da se Dika sviti.783U sridi jest vila bilija od sniga, od mramora bila Parunskoga briga,vridna da se mati lipoga prolia i jo ima zvati boica od cvia;zato u njem stoji, jerbo vlada njime788 i s pomnjom ga goji u proasno vrime:Cvitnicom naziva nju svatko u gradu, mlogi, je li iva, sumnjei ne znadu,tako dri ivo ruke, noge, oi, rei e, na livo k Dici da sad skoi.793Znam da jedan ree: "Pola bi ozgora, neg ju pustit nee dragost lipa dvora."Drugi ree: "Ko da hoe progovorit! Eto, sluaj, sada usta e otvorit."A u ruci svojoj dri plemenitu798 slavnu kui mojoj od ruica kitu,kitu slavnocvitne kue bilig prvi jo od starolitne i kraljevske krvi,kao da na nee rod venut ni pasti, nego da e vee i lipe on cvasti.7:3Tu je, knjigo draga, na ast i potenje plemena i blaga izvansko zlamenje.S tim se rodi die; koji to uiva: "Blago njemu!" vie svit, srina naziva.

15


IV.Roalija od vrata dvornih svraa se na spasonosninauk.

to u na to rei? O pameti lude,7:8 koji zahodei s puta tako sude,jer - da reem tako - na svita oale, ne to je i kako, gledaju i fale;na oale, koje, jerbo nami kau drugo nego to je stvar u sebi, lau.7;3Kau puno dike, to su prazne pine, kau stalno u vike, to pada i gine;kau lipu zoru, to je runa tmina, kau zlatnu goru, to je svitla sina.Ah, neka se slui svaki drugim okom,7;8 da se ne potui s primudrim svidokom.Nauk e mu dati cvile mudrac stari, koji eli znati to su svita stvari,to je graa lipih i oholih dvora, to mramorni kipi inostranskih gora.7

16


nek uzdigne oi k Bogu, neka cvili, da mu se u noi tunoj dan zabili.to je Udes? Kako komu se to desi, sueno je tako njemu na nebesih.Ono privisoko, koje sve privia,858 Provienja oko sa svakim provia,sva vidi i znade, i Bog zlo pripusti, koje kog dopade, a ne Udes pusti.Koja ti je strila srce isto prola, u Bojoj je bila ruci, od nje dola.863Zato nejma Zgode crne ni Udesa, jer i zla sva hode viena s nebesa.A to je i Dika? Danas jasno sine, ali duga vika nejma, sutra mine.I premda ne mine, to je dika svaka?868 to jest iz visine sjaju tata zraka.Ako ti je davno prije mlogo lita s bojnim gvozdjem slavno od starjih dobita,ne moe mi rei: "To je dika moja!", jer ju ima stei sam, da bude tvoja.873Tua je i cine male ona fala, koju od starine krv svitla jest dala.Jo je uzrok stida unukom izrodnim dika slavnih dida s biljezima rodnim:sjaju se u slavi na sramotu tvoju878 starji, koji lavi bijahu u boju.Svitlost ona slavna, budui ti srna, tebe ini tavna i obraza crna.Tko mi pako moe Vrime sido zvati, kad stalno ne moe ni dva asa stati?883Kako rika (ree niki) tako vrime i jo brje tee i sva teku njime, -dapae ne tee, nego leti tako, da lete pritee, to god leti, svako.Ne leti po zraku tako brzo ptica888 nit leti po mraku munja, kada sica.Leti brzo strila, kako svatko znade, ali Vrime krila jo brja imade,krila udno hitra, jer kada poleti, od istoga vitra jo brje proleti.893Ne zna kada poe, kada li je dolo: kada poe, doe, i vee je prolo.udna stvar doisto: to je jedno "Sada", tko zna kazat isto, ula bi ga rada.Da je "as" i "sada" sve jedno, to znadem,898 to je pako i kada? Znadem i ne znadem.Jest, kao da nije, ishode zapade, jest "sad", a"sad" gdi je, trag mu se ne znade.Kada ti ja rekoh: "Sad eto prosinu!" jo "sad" ne izrekoh, i ono ti minu.8:3

17


U isto se zgaa poelo svretak: mre, kada se raa, svrha je poetak.Vrime ima ovo: sveudilj je drugo, sveudilj je novo, zato nije dugo.as za asom slidi, i dok koji nie,8:8 zato ne posidi, jer sam sebe smie.Ah, i sebe Vrime i sobom sve stvari, jerbo ginu njime, izjida i kvari.Tako, knjigo moja, robju svita kai, to su ona, koja svit daje i trai.8;3

V.Roalija govori knjigi da u dvor rodni unie, i toe se dogoditi, kae.

Srino sada tvojim putem, knjigo, ii, i kad stigne k mojim, u taj dvor unii.Ne boj se na vrati kopjanike strae, jer mu put ne krati, tko "Nai smo!" kae.Da ustavi tebe, nee "Tko si?" rei8;8 nit odbit od sebe "Natrag!" govorei.Imenom e mojim svaku strau proi, jer svakomu k svojim slobodno je doi.Kad te vide, tko si, svatko k tebi skoi, da te udilj nosi prid majkine oi.8

18


i imena moga, mrtav do tog doba,948 glas e iz nimoga probuditi groba.Dolazit e k strai za te ispitivat, koja e jim lai razline priivat:jednoj da ja ista u dvor rodni stigo; jednoj da se s mista ne znam koga digo;953jednoj da poivam od umorne boli; jednoj da se odivam, da u snii doli.Letit u u gradu ja po sviju ustih sidei u ladu mojih gora pustih.Meuto veseli glas od toga uda958 prospe se po selih, gradovih i svuda,jer znam da otie on jo prvo zore i da se razie priletivi more.uvi to, od roda moga svi e stii, ako i dan hoda imali bi ii.963Do e nejaka, ako je jo iva, prva draga baka, da suze proliva.Do e slatki striko, komu iz usta tee med isti i mliko, kad ri koju ree.Do e njime strina i seka Oliva,968 do e dva nje sina, dva sokola siva.Do e ujak, koga i polja i gore i viteza svoga zove bojno more,ako li gdi njega boj ne zadrava, bivi' od rata svega vojvoda i glava.973Do e, ako zdrava i jo jesu doma, tri sina, tri lava i tri bojna groma.Do e ujna mila, srinih kera mati, kako bi jih htila, sada ne znam, zvati.Dvi keri, dva cvitka, koje do ne mogu,978 Luca i Juditka, zaruene Bogu:dva cvitka, dvi rue, jer u trnju otru Isukrstu slue i cvatu u klotru.Zatvor jim do krati, nit bi koja htila da se u dvor vrati, ako bi i smila,983jer ni uti ele novine nit titi: "Slae nam je, vele, popivat i bditi;slae je popivat 'Smiluj se' na koru neg slatko poivat na perju u dvoru."Do e, znam, i teta; do e kum i kuma,988 kum ivota sveta, pisnik bistra uma,pisnik slavni, komu neumrli vile u zboru su svomu vinac na ast svile.Do e dva kumia, koji krila diu kano dva orlia i svog oca stiu.993Do e dva jelinka draja od sveg blaga, dva tetina sinka, dva kamena draga.Do e, uvi za te i novine tvoje, druge jur udate, vrstnjaice moje:

19


doletit e Orka, i sad uzrok tuge,998 Liljanka i Zorka, u reenju druge.Sastavi se, to e u tom zboru slidit, koje pero hoe kazat, ti e vidit.Viditi e kako vas e se zbor smutit i gorku e svako srce bol outit.9:3Uzdahnut e mloga i suze ronei: "Tko se nada toga, Boe dragi!" rei."Ah, kako se vlada, kako li je iva, iz kojega grada pie, gdi pribiva?"Na te rii mila majka nee moi,9:8 ako bi i htila, suhe zdrat oi.Suza joj utee ime protijui, poljubi i ree gorko uzdiui:"Evo knjige tvoje! Jot mi mrtva nisi, kerce, srce moje! Roalijo, gdi si?9;3Jao tuna, gdi je? Eto svrhe lista, ali nigdi nije, otkud pie, mista.al..." Tu ri tri puta hoti da izusti, al joj alost ljuta nju skrati u ustih.Vidit e Ruice, sestriice male,9;8 da mira ruice ne budu ti dale,da te okom tije, jerbo morebiti ona ne umije jo jezikom titi:"Kud je, mamo, seka", rei e, "otila? Da znam, da nas eka, i ja bi k njoj ila."9

20


Ona, premda ne bi kapi prolit htila,:48 zapovidit sebi ne zna, jer je sila:kao da se topi na licu snig bili, snino lice kropi i kropei cvili.Viditi e jedne: maramice nose, premda ti nijedne kapi ne prorose;:53lica njome kriju, da se ne zastide, kao da druga sviju pla i one slide.I plakat bi htile, zato trepu ue na pla oi, sile tarui i mue.Vrstnjaice moje, kao da me ale,:58 taru suze, koje joter nisu pale.Meuto se mati od tuge uskrisi i pone me zvati: "Roalijo, gdi si?Zato mi se krije? Majka kercu trai, kako mi se smije tajit? Gdi si, kai!:63Kai, - elim ime stanja znati tvoga, namirit e s time elju srca moga.Sad utim da sebi ja na tugu ime nadih od Rue tebi u poroda vrime:utim trnje, koje, jerbo ti ne doe,:68 smrtno rani moje srdace i proe.utim ranu novu, jer mi ne obznani piu knjigu ovu, na kojoj si strani."Onda k njoj cvilei vas e se rod skupit, a stric to videi prvi e pristupit,:73da jezika svoga medom slatke rii srca majkinoga on rane izlii.I drugi za strikom mlogo e govorit, al ju s ovim likom nee razgovorit."to namisto lista (cvilit e) ne doe:78 k meni ona ista? Zato s doma poe?"A ti, ako vrime prigodno tu vidi, da se slue njime koga ne uvridi,otajstvo jim, kako otio', otvori i mojim ovako jezikom govori.:83

21


DIO DRUGIKako se je Roalija od svita otrgla i u pustinji ivila

I.Knjiga u kipu Roalije iliti Roalija ista majcigovori.

Roalija svima od roda svojega zdravlje, koje ima od dara Bojega,a najprvo tebi s akom, draga mati, eljnim (kako ne bi?) za me, gdi sam, znati.Ne pitajte gdi sam! To dajem na znanje::88 s puta zala nisam, slidim Boje zvanje.Ali zato tako nit dado zlamenje niti uze, kako ima ki, protenje?Svi e se poeti, kad zauju, udit, na zub me uzeti, krivo sudit, kudit.:93O, to e govorit sumnja, tko e znati! Vas e me dvor korit, "uskoicu" zvati,jer nit "s Bogom" rekoh, kad se na put spravih, zato, kao da utekoh, u brigu vas stavih.Znam ja da u danka prvo jutro toga:98 mlogo od rastanka govoriste moga:"Roalija gdi je? Kod Orke e biti, onde vince vije, il se njome kiti.Ili se s Liljankom cvitje vesti ui i po platnu tankom s mudrom iglom mui."::3Ali posli toga od kosa prosutih i uresa moga srce vam se smuti.Zavapiste: "to se zgodi, to bit ima?" Ostriene kose za udo su svima.Jeda u slipoga srca moga tminu::8 zraka duhovnoga sunca udno sinui od vas odili, da prikazat mogu liljan moj jo bili meu duvnam Bogu?Ali neg u sveti zatvor ja otio', prije iz pameti, rekoste, izio',:;3jer misli o piru ta, koja se kiti, ne o monastiru, da e duvna biti.Onda po svem gradu puni brine tuge, da za me zaznadu, iskae me sluge,ali nit od mene tko od krvi nae:;8 nit to zatvorene svitu duvne znae,nit s Liljankom Orka. Nego kad to znade, mnim, od jada gorka da na zemlju pade.Pue glas da kradom odoh, da me trae, i zato pred gradom opomenu strae::

22


da nisam jur prola, je li to tko uo, i ako bi dola, kakvo nosim ruho,kakvoga sam kipa, - ako dou glasi, da gdi koja lipa jest s kratkimi vlasi.Litae od zore do mraka trkai,:

23


"Je li jo, tko znade, uskoica iva? Ako i dopade zla, sama je kriva.Nek na vrata grada tua sad brez kosa hodei od glada mre gola i bosa!"Majke srce meko opet se povrne,;78 zacvili: "to reko, o alosti crne!Ah, nisam li mati ja, i ona, koja to morebit pati, nije li ki moja?Kako bi to bilo? Ja zlatom odivam, astim, pitam tilo, to elim, uivam,;83a ki, moja krvca, gola je brez ruha, uboga brez drvca i gladna brez kruha!"U ovoj alosti jer se sva smuiva, Majku od milosti u pomo zaziva,gdi u crkvi puku prua iz nebesa;88 blagodarnu ruku od mlogih udesa.Znam da su tu mloge prikazane mise, da zavitne noge, srca, svie vise.Znam da me izmoli prikazanim darom, prid njezinim moli prostrta otarom.;93Moli, posti, cvili i suze proliva, limozinu dili, nju majkom naziva:"O zajedno mati i zajedno diva, ker mi moju vrati, ako je gdi iva!Ah, za naastoga u crkvi, o mati,;98 dragog sinka tvoga, ker mi moju vrati!"I jerbo se trudi, a pomo ne uti, poginuh ja, sudi, i bol eu uti.Za ivota tvoga, veli, da te nitko niti rani moga aka tako britko.;:3Ali, draga, prosti, ako smijem rei, uzrok si alosti ti nego ja vei.Ti me svitovati na prstenje poe, da mene imati jedan mladi hoe,mladi od jednaka roda, svitle krvi,;:8 izmeu vrstnjaka cvit mladia prvi,mladi zlatna kita, za kojim se sviju vila srce hita i ljubavi vriju.Ugae me ove rii, kad se prosim i sria me zove, da se lipe nosim.;;3Zatim jedna k sebi dozvavi me ree: "Draga, blago tebi, kakvu sriu stee!Blago tebi, rekoh, ja ga znadem, tko je. Ljubavi je, seko, pridostojan tvoje.Za njim gori svaka: lica je vesela,;;8 vedra brez oblaka pogleda i ela;prilian je zori, kad tko u njeg gleda, a kad to govori, rii su od meda;stasa je visoka, tila puna snage, sokolova oka, udi svima drage.;

24


U kratko u rei: mlad, bogat, uzorit; nee boljeg stei, svatko e govorit.O da bi ja njega...! Makar i brez novca, jer je svrh tog svega miran kao ovca.Blago, velim, tebi, ali rei mogu,;

25


II.Roalije nemogue zaspat nepokoj.

Od onoga dana nastojah o tomu, da ja budem zvana lipa, draga momu.

26


i draji od blaga ivot krade njime!S tebe none ete razbojnitvo vodi, i kraa na tete s dugom rukom hodi.S tebe ob no klije oganj, s tebe plane nit se utrne prije, neg kad tuno svane.

27


ni drimat ne dade, nakazo prokleta.Nek te smeta buka, praska, vriska, jeka, kripnja, rika, tuka, lupa, vika, zveka.Zatim ja zazivah zoru, kako rekoh, jer jo ne prosiva budui daleko.4373Sini, zoro, sini, kad me bii sanak, ti mi mrak izmini vode bili danak.Tako ti sunaca i danka, o zoro, nemoj mi srdaca kinit, sini skoro!Jeda te san tavni, da na rua spava,4378 on moj zlotvor glavni, joter zadrava?Tako ti sunaca i danka, o zoro, nemoj mi srdaca kinit, sini skoro!Jeda se odiva i kiti za gorom ili se umiva rumenime morom?4383to mi se umiva? Lipa si i ista. to mi ne prosiva, o lipoto ista?Tako ti sunaca i danka, o zoro, nemoj mi srdaca kinit, sini skoro!Ah, ustani gori i za svitlost tanku4388 jutrnja otvori vratca malom danku.Tako ti sunaca, otvori, o zoro, nemoj mi srdaca kinit, sini skoro!Sini; zvizda, koja tebe navistiva, Danica te tvoja sivaju poziva.4393Tako ti sunaca i Danice, zoro, nemoj mi srdaca kinit, sini skoro!Jeda ruinoga kiti iza dola jo rumenka tvoga konjica i kola?Jeda eljna ii na njeg uzdu vre?4398 O kada e stii! Kao da uh, hre.Hoe li mi skoro no alosna minut? Uzdisana zoro, kad e mi prosinut?Tako ti sunaca i danka, o zoro, nemoj mi srdaca kinit, sini skoro!43:3Ali vije puta vema je mogua ri otra i ljuta neg molitva vrua.San u doba gluho, kad po noi proe, kao da je uo proklinjanje, doe.Il mu zora ree, da se k meni digne43:8 i brzo potee, dok i ona stigne,jer kad se umorih uzdiui tako, oi mi zatvori, ali ne znam kako.

III.San Roalije od zore.

O kako bi htila, da je kazat moi, sve to sam ja snila onda od po noi!43;3

28


to? Znate, o emu tko vema se stara, to mee san njemu prid oi, s tim vara.Vidla sam na gori jednu vilu lipu, svu prilinu zori u ovijem kipu:stajae prid vrati rumenoga Jutra,43;8 kao da nito zlati zdvora i iznutra.Sve se tu rumeni, neg samo to vrata injahu se meni da su od ista zlata.to to, mislim, radi? Jeda onud hodi Zora, kada mladi Danak s Jutrom vodi?43

29


koja, ne znam kako, vea udno biva neg da rastu tako i svitlije siva.Onda svitla vila, ne znam, ili skoi il odleti, - krila ne smotrie oi.To znadem, da bile, kud god leti, zrake4468 prosu kano strile oko strane svake.Znam da se zabili svagdi, gdi prosine, zato crni krili prid njom bie tmine.Bii od biloga crno, udo nije, nego od svitloga da se svitlo krije:4473bie zvizda ete s Misecom, nit smiju ostat niti lete, neg se mue kriju.to se, mislim, boje? to Misec ne sviti? Kud s Danicom svoje zvizde kriju hiti?Jeda se zakriva bie, da utee,4478 da ga kano kriva Svitlost ne zatee,jerbo sviti zloi i dilu opaku, koje se u noi ini i u mraku,il jer Sunce ima na kraljestvo doi, a kraljevat dvima nije ujedno moi.4483Zato Misec njime na izminu vlada: Sunce u dnevno vrime - Misec, kad no pada.Vidim jo jednoga, ali kao u mraku, obraza udnoga da leti po zraku.Vidim da mu visi jo perje na glavi;4488 zato rekoh: "Ti si, nakazo, San pravi!"arene imade svite, jer zna arat, to jest lai znade razliite stvarat.udo, jer sve klima glavom, da ne pade, kao da mu se drima, - to li je, tko znade?4493Bii on, i koje ne znam misto trai vode sobom svoje sanjke, svoje lai.U svemu su slina snu ocu ta dica, neg to su razlina meu sobom lica.Kakvoga je koje, sve pamtit ne mogoh,4498 kano da se roje pele, bi njih mlogo:jedne su radosna lica, jedne plaha, a jedne alosna i blida od straha;jedne plemenita, dragost iz njeg siva, jedne ognjevita kao munja iva;44:3jedne kao od uta voska da su bila, a jedne naduta i jo mokrih krila;jedne dragomila, jedne nito tuna, jedne - nisam smila gledat - strano runa.Bie sanjke, reko, jer njih briga rana,44:8 ustavi, daleko tira od svog stana.Tira jih s alatom od poslova sila iu za zanatom na razlina dila:jedni iu titi, jedni s metlom mesti, jedni s iglom iti, jedni s lanom presti,44;3

30


jedni iu kruh pei, jedni orat s plugom, drugi hranu tei s rukoumju drugom.Meuto poleti i lipa ozgora vila mi doleti od jasnoga dvora.Na me se nasmije, k meni zaviriva,44;8 a kada se smije, zlatom vedrim siva;ter k meni dotee i s rumenim usti: "Dobro jutro", ree, "posteljicu pusti!"Probudih se. to je, rekoh, od prozora vidim sobe moje, rumeni se zora!44

31


sad opet privijam na dvi strane ela.S ogledalom sudim, i da nje nauim gori stajat, trudim, gvozdjem diem, muim.Nike na okruge zavruju prignem, meu njima druge na kukmice dignem,4563i jo im se die i najvema fale vile, na tornie uzvisujem male.Ako li streu tanku istom dlaku vidim, trpit neu, neg poravnam svaku,poravnane gladim i mirisne rose4568 iz mog stakla vadim, njom porosim kose.Zatim vili milim snigom, tihim mahom, kao oblakom bilim posipavam prahom.Gledam se da prije ogledalo sudi lipotu, neg smije i na oi ljudi.4573Jo lasak pristriem. Kad to sve naredim, s cvitjem biser niem, po kukmicah redim.S rumenilom lice i bililom maem, u snigu ruice litne mau laem.Opet se ogledam; sudim, da boicu4578 i to lipe gledam u mojemu licu.Pristupim k prozoru, gledam nebo, rekoh: "O kako ja zoru nadsivam daleko!Znam, to je crvena! Ne moe me vidit, da sam ja rumena, lipa, ima se stidit."4583Via mi se, ako ja luda i slipa vidih, da ovako boica sam lipa,rane me videi iz vrta ruice,da sam zora mnei, podigoe lice.I premda to velim, nisu mi po volji,4588 neg jo kose elim na red spravit bolji.

V.Ljubav nebeska Roaliji s ogledalom prikae se.

K ogledalu skoih. Nut, kano da svane, Mladi mi prid oi s ogledalom stane, -jasni Mladi, koji malo da lipotom srce iz prsi mojih ne uze ivotom.4593Svita mu je zlato isto, po svih stranah zvizde na njoj misto kau, gdi je tkana.Srce i dva krila gorua brez dima, kao da bi bila zlatni oganj, ima.Sja na vrhu glave od krune zlamenje, -4598 zvizde li su prave, rajsko li kamenje?Iz njih plamen mili nemirno gorui die se i sili u nebo idui.Luk nosi niz rame, strilom se zapriti, - mnijah da se na me kao jednom hiti,45:3

32


jerbo se sva smutih, srce mi se ganu, kano da zautih slatko vruu ranu.Ositih se tko je: studenije od leda rastapa se moje srce, kad me gleda."Ljubav Boja", rekoh, "o Mladiu, jesi!45:8 Kako tvoje stekoh doastje s nebesi?"Premda je biloga lica Mladi mali i oka miloga, njime arko pali.Obraz ueeni - nije Ljubav vee, nego ljutost - k meni obrati i ree:45;3"Ogledaj se! Tvoga od lica to sudi? I to od ovoga? Ah, zato se trudi?"Gledam. "JESUS! to je?" zaviknem, odstupim. Vara li me moje oko? Natrag stupim.

VI.Roalija, vidjevi priliku Isusovu, cvili i uzdie.

Strahom gledam opet, vidim krajem oka:45;8 visi Isus propet, vidim ranu boka,vidim - jao! - i moga resenja grihotu, na glavi britkoga od trnja strahotu.Vidim - jao! - lice, nije u njemu njega, moje ga ruice pogrdie svega.45

33


tri se dignem; kleim jadom poniknuta.Suze me polie dune tei u vike, premda se izlie kao poplavne rike.Tecite pokorne, velim, prez pristanka, rike neumorne, do smrtnoga danka.4653Diem i proteem, pletem, krim ruke, sputam i rasteem od emerne muke:s nokti, enskim maem, lice ranjam, derem, to ne mogu s plaem, da krvjom operem.Grih moj ispovidam. Na kose prosute,4658 da skubem, raskidam, diem ruke ljute.U zao as nike taj ures iznie i kose na slike od zmija zavie.Kad je prva sidla kod oglednog stakla, o da bude vidla strah u njemu pakla,4663ali da joj dade vidit ogledalo, kad se gledat stade, to je meni dalo!Ali toj ludosti sluit ne htijui hotih od ljutosti na sto strana pui.Ne bi na to pola nit od plaa grozna4668 na smrtni jad dola, da takva to poznah.ivotom se dilim trgajui lase, vapijui cvilim u alosne glase."Ja se resih!"... Rii dalje mi ne pusti mukli jad izii iz tubenih usti,4673nego istom to diem, kamenita muim, s plaem rii piem po licu tekuimi govorim njime, to bi rei rada: rii jesu nime suza, koja pada.Pismo od suza vruih Ljubav gledat stane,4678 s pogledom tijui na milost se gane.Ljuto lice, koje prije naoblai, razvedri i moje srce njim objai.Ja se, veljah, resih, Isuse ljubljeni, zato takov jesi sada jadnoj meni!4683Ja te, ja uvridih, i ova je ruka, s kojom ja provridih rane tvojih muka!Tuna od kosa brigo, kada k mojoj glavi, k tvojoj ruku digo, da nju iskrvavi.Kada si to smila, ruko, kad se ganu,4688 prije krvnog dila, ah, to ne usanu!Ti na kri imae prigvozdena biti, kad moja htijae glava da se kiti.O smionost! Kako, Isuse propeti, slipa mogah tako izi iz pameti!4693Tuna i crna noi, u poslu opakom s kime umah oi ti oslipi mrakom?Sakri zrake tvoje, sunce, - to si izalo, kad mi u tminu moje krvavu jest zalo?Ah, na pokornice izgled Mandaline4698

34


tecite niz lice brje, suze line!O, da vas prolivam, da Isusa noge i njome umivam moje zloe mnoge,da mogu, to hou, isprati do smrti od gizdosti zlou i s kosami trti,46:3neka, kako bolje grine kose mogu, one zadovolje uvrienu Bogu!O drago ogledalo, to u tebe prije, Isuse, gledalo oko due nije,da ona videi do sad slidi tebe,46:8 kako bi slidei vidla lipu sebe!

VII.Roalija, vidivi u ogledalu sunce, od njegaugrijana na novi ivot priporodi se na izgled ptice,imenom Fenice.

I to govorei, koliko je moi, slidit ga elei u njeg uprem oi.Kad gledam, opazim eto iznenada, ja se priobrazim s ogledalom tada:46;3obasja se elo, lice tunu sliku promini veselo na vedrinu niku.Staklo kano pravo sunce prikaziva i njime krvavo propelo sakriva.Trepti, mirno nije zlato sunca svitla,46;8 ari se i vije na priliku vitla.Srce razvedriva, plane oi sui, kao iz mrtve iva raam se u dui.Zrake udno vrue u me prospe, svaka na nain gorue strile leti zraka.46

35


Kralju od dana, jasni samovladajui, ah, to tako kasni tvoj plamen gorui!4743Sini, eljna smrti, moj ivotu, sini: ugaj me, usmrti, uskrisi, promini!"A sunce, jer svita jest oko, videi da od pet sto lita pti dragi mu jei,sprui od zraka vrue strile, pali, ari,4748 dokle s perjem svue lita i ivot stari.Sila od vruine stari ivot skraa: gori, pada, gine i na prah se vraa.udo! Oganj hudi svaemu, sve kvari, a na ivot prudi smrtjom ovoj stvari.4753Gdi smrt ptica ite, tu ivot nahaa: gnizdo jest ognite, gdi se opet raa.Na crv se obrati pepeo, iz crva opet se povrati nova ptica prva:iz plodnog pepela mlado diu oko4758 i krila vesela uzleti visoko.Tako ivotvorna, koja nju uzvisi, smrt srino pokorna i mene uskrisi:ogledalo moje Isus suncem sine, prospe zrake koje udno me promine.4763Srce mi se uee estoko i gane; mislim da se izee, tako oganj plane.Pali me; uzdahnem: "Ah, kako me mori!" Kleknem pak ustanem, dignem oi gori.Za sve to svit cini, srce mi ne mari:4768 gori, da promini ud i ivot stari.Ah, o da sam slina Fenici, da mogu mrtva svitu, srina, velim, ivit Bogu!Mnim, da nito spada s mene, da sam prosta: mislim, kako sada ja slobodna postah!4773O vruino iva, o lito duhovno, sve mi dosaiva sad, to je svitovno!ini mi se da se na pepela crne gore i na prah se vas svit priobrne.Diem ruke kao poletit elei:4778 "Ah, tko bi mi dao krila!" govorei.

VIII.Roalije uzdisanje u ostavljenju svita.

Zbogom, diko svita, minua dobroto i na nain cvita venua lipoto!Lipoto nesrina, ti dangubo moja, kako mi sad srina je nesria tvoja.4783Je li da umrle puti blato kitim, a od neumrle due nit se sitim?O brezumna vila, koju kiti zlato,

36


a pod snigom tila grino krije blato!Ogledalo tila stavljaju prid oi,4788 da od lika bila i kosa svidoi,ogledalo due za lea i za se, zato nit se skrue niti paze na se.Ali da bi znale, kakve su, bi doli on as mrtve pale od straha i boli:4793dua crna i runa u lipomu ruhu prilina je tuna paklenomu duhu.Ah, to jest lipota? Zemlja crna, gnjila, posli svog ivota to jest lipa vila!to jest slava i dika? Kada munja sine,4798 njezina jest slika: skae se i mine.Jo vije tamnosti, ako u re pravo, nego od jasnosti ima, svita slavo.Idi druge iti, koji te ne znadu, oi jim zabliti, da u zlo propadu.47:3Zbogom, dvori bili, gdi rodna iroko oholost se krili i die visoko!Drugo stanje srino i pribivalite, koje bude vino, Roalija ite.Zbogom od Quisquine i Rua dva grada,47:8 s kima od starine kua naa vlada!Na to mi je tako vladanje iroko, da se utrudi svako, kad ga miri oko?Biti e mi dosti lakat zemlje tisne, u koju smrt kosti nigdo skoro stisne.47;3Zbogom, o mladiu, na druge zaruke sad idem i sriu od vrstnije ruke.Ovog zarunika, lipa, mila, srina, imati jest dika, sria, radost vina.On prsten moj tebi ote, ljubav moju47;8 on prikupi sebi. Po to? Za krv svoju.Zbogom, slatka mati i ako! Znam da u uzrok gorak dati vaoj brigi i plau.Zato se ne javljam? Jer ako bi znali, da ja vas ostavljam, na put bi mi stali.47

37


trenju noga, koju smrt, da stigne, slidi!aku prije tvoga do groba sprovodi,4838 s Bojom posli toga blagoslovom hodi" -ako se to zgodi, ti po njemu gazi ter k Isusu hodi i po ovoj stazi.Premda kose prospe, trga, lice grebe za Boga i Gospe ime prose tebe,4843plau pokaziva prsi jadna mati, kad Isus poziva, idi, nemoj stati.Ti oi plaue gledaj okom suhim i jauk sve kue uti uhom gluhim.Zato Boja i meni priija jest sluba4848 nego pla roeni, briga vaa i tuba.Zbogom i sve zlato, biser, cvitja kite, od oinstva dato blago, zlatne svite.Tko zna, dok smrt tei ivotu dopusti! U naglom e rei: "Odlazi, sve pusti!"4853Volim dragovoljna sada za ivota neg poslje nevoljna silom bit sirota.Isuse, uzeti sad u blago vee, - tebe, koga oteti niko u vik nee.Svete rane tvoje kamenje su drago,4858 biser, cvitje moje, zlato i sve blago.

IX.Roaliju priobuenu u pusto Ljubav nebeskaprinese.

Jur bie prosulo sunce zrake rane i zlatom posulo more i sve strane.Pomem kose strii: "Svemu vi zlu krive," rekoh, "meni bii, drugim strune ive.4863O kako su mloge, ter na vinu tetu, elje, srca, noge i u vas zapletu!Jo virujem to se pie da la nije, da se enske kose promine u zmije.Kau narav svoju: to se iz njih leeih4868 u konjskomu gnoju udo mo' izlei.Ah, zmije otrovne uvite u strune, vi otrove skrovne, gorke smrti pune,to ne mogu prave zmije po svom jidu, mogu zmije od glave, potajnije ujidu,4873jer kroz gledajue oi znadu udno upustiti mue jid u srce bludno,zaplest i zamotat kao zmije nike, da se rob odmotat ne bude u vike.Ah, to zla vi niste! Strile otrovane4878 i bludni luk vi ste, svite na dvi strane!Ah, koja je ruka vas dilit poela

38


na nain od luka oko svoga ela?S vami oko strilja, koje zgaat znade, da kad istom cilja, srcu smrt zadade.4883Ter jo ja vas kitih, i jo koja smije! Idite (nje hitih), strune, luk i zmije!"Cvitje bacim, zlatno ruho s mene svukoh, Ljubav da mi platno crno, i obukoh,joter k tomu ue s lancem dugim dade,4888 da za bi mi slue, i pasat me stade.Kad mi ue sveza i s kriiem utim patrice priveza, da se diem, utim,i kako ne znadem, u pustoj se gori za as istom, znadem, kaono se stvorih:4893il je kripost koja svrhnaravna bila, Ljubav li na svoja mene uze krila.Kakovo je stanje? Kakvoga je vridno raskoje prvanje: tamno, pusto, hridno.Svakud prije rada sloboda izii,4898 priko praga sada svog ne more prii,jer gore okolo takove me krue, da i elo golo do oblaka prue, -gore crne i ute, nije grane ni trave vidit, opuznute kano jesu glave.48:3Oblak se zadiva za vrhe letei ali otpoiva od vitra biei.Na gorja strmoga pinjaju se plei jedan na drugoga kamen strm i vei.I kaono svima (zato tko se udi?)48:8 oholost i njima vie stajat hudi:vii padne prije, bolje jest bit nisko, tko se uspne, nije stalan, stoji sklisko.Na peinah golih panje padajue tu grbava doli starost tiska i vue.48;3U sridi je mista pustona ravnica, voda tee ista, mloga piva ptica.Stabla dugih grana rastu i zelje, koje jest s korenjem hrana sad pokore moje.Kada amo dojdoh, meu zidom pustim48;8 zapletenu najdoh pilju grmjem pustim.Nit u poldan more nit sunce od jutra od visoke gore pristupit unutra.

X.Roalija, privoljivi svitovanju Ljubavi, odlukusvoju u pilji pribivat napie strilom.Ljubav joj ogledalo dade.

Kad Ljubav unie sa mnom u tu tminu, mrak se vas razie, zlatom pilja sinu:48

39


"Roalijo, ovo," govori, "vladanje dvor tvoj, grad i novo jest od sada stanje.Nije ovdi buke kao doma uti, nije tube od muke da ti srce smuti.Veselja ne skau niti noni tanci,48

40


Hoe li mu kratit? Ah, siroto tuna, nit e s time platit dio, to si duna!"A ja doli klekoh i zemlju poljubih: "piljo moja," rekoh, "za vik te obljubih!Zdravo u sridi gora, draje neg prvanje4978 u raskoju dvora, sada milo stanje!Digni se jo gori ti, goranski zidu, nogam mi zatvori put, da ne izidu.Da istinom znadu sriu pilje puste, koji stoje u gradu, znam da ga opuste;4983Duh Sveti njim sine, gradske ostave stane, pilje ime promine i grad budu zvane.I ja ne bi htila k Isusovoj volji pristat, jo bi smila zaelit stan bolji?Zdravo, drage stine! (nje grlim, celivam)4988 Kakove ste cine, znadem, jer uivam.Zdravo, moj pokoju! Kad te istom kua, sriu, sladost koju uti moja dua!Sad utaan uti nepokoj svitovni, jerbo srce uti mir udan duhovni.4993Sama ne znam gdi sam; znam da raj uivam, premda u raju nisam, kao u njem poivam.ivit tu odluih; nita, nit smrt ista mene ne razlui od eljnoga mista."Ljubav, meni tada strilu davi svoju,4998 veljae mi: "Sada pii odluku tvoju!Kad se napast koja na te naoblai, nek se stalnost tvoja s ovim pismom jai."Po izvanskoj ploi, kud se u pilju ide, koju moje oi vazda iznutra vide,49:3desnu ruku vodi, i koje govori, kud god piu hodi, rii one tvori:

Ja Roalija, ki Sinibalda, od Ruica i Quisquinegospodina, za ljubav Gospodina Isukrstaodredila sam u ovoj pilji ivit.

I nut udo, slovo tako se udubi, da ga nikakovo vrime ne pogubi.Zlamenje duboko vikova slideih49:8 bude vidit oko njemu se udei.Ah, da se i u moga srca dnu udubi, da u vike svoga Isukrsta ljubi!Zatime dar, koga za sve blago roda ne bi dala moga, ogledalo poda, -49;3ogledalo, u komu daje se prisveti izgled oku momu, Isukrst propeti,da u mrtvom kipu njega kripost ivu, moju gledam slipu duu, runu, krivu.

41


"Uzmi, nek se (ree) dua lina stidi,49;8 kad prid oi mee njega, kad ga vidi.Neka se ogleda, i kad se zastidi, neka ga pogleda esto, da ga slidi.Nek se tako kiti. O kako e srina i blaena biti, kad mu bude slina!49

42


raj jest isto Boga i sveudilj ljubit.4:63Ali kuda tako zanese me radost, eto mene kako meni otima sladost!U nju i pero zajdu slatko se prilipi, da svrhe ne najdu muno se odlipi:ja njim zaboravljam, to napisat kanim4:68 i vaoj pripravljam elji da obznanim.Sad na pilje ime nemojte se udit niti teko brime mog ivota kudit.Kad se suho postim, ah, to ja uivam! Ja se s postom gostim, kripim, naslaivam:4:73kao da pada prava novim udom mana, slatka meni trava i koren jest hrana.Rajska u gorah pustih mene pita sladost, med utim u ustih, a u srcu radost.Virujte, da niti edna sam nit gladna,4:78 vodica za piti blizu mi je ladna.Pokraj pilje ivi kristal bistro tee, koji kano krivi eu, da pit nee,jer sve ukajui kaono se tui, da se ne pijui ea njim ne slui.4:83Niti ju to kada muti: tu ne pazi pastir svoga stada, da priko nje gazi,nego ako moje puste drugarice u planini koje k njoj dolete ptice,da se kuplju i piju, navlastito ptiak,4:88 kralji ptica sviju i slava, slaviak.Kljun u nju zamoi, pije, die glavu, opet pije i skoi na zelenu travu.Pak se vrati k vodi, gleda gdi je plitko, pazi i ophodi, da ne vidi nitko,4:93pokraj briga doli skoi, krilca stere, glavicu zamoi, kupa se i pere.Otpoine mrva, pogleda i pazi, kao videi crva da po brigu plazi.Pak glavu na krivo sad nagiblje amo,4:98 sad s desne na livo prigne opet tamo.U pogledu onom vidi radost niku, svoju u vodenom ogledalu sliku.Kao da se nee kupat, vodom brca, gleda, kako tee, i s kljuniem trca.4::3Od nike dragosti opet zaroniva, da se u radosti ladnoj naslaiva.Okolo se okree, i kano da pliva, s krilcami trepee i umorno ziva.Odleti na stranu, prua se, raskrili,4::8 kljun tare o granu, glavom trese i s krili.Tribi se i isti, perje vue i vadi; da na red namisti, s kljunom elja, gladi.

43


Kao da zafali za vodicu zdravu, kako zna, nju fali i piva njoj slavu.4:;3

XII.Roalija, uvi slavia, prilikuje sebe duhovniku,koji tri stotine godina za pticom jest hodao, irazmilja radost nebesku.

Vije puta kao zaneena utim, kakov mu je dao Bog glas, misle utim,kad u jutro rano uberi, grljue, cvri, glasom kano tri, vije, vue.Sad uzvisi jako i radosne zvei,4:;8 sad sputa polahko i kano zajei.Kao pomo da vie, alosno se tui: fi fi milo fie i tuno produi.Opet digne grlo ptica kano ljuta, ok ok tira vrlo po trideset puta.4:

44


nit za litno vrime nit za jesen znade.Nit kad sunce siva, niti kad su noi, nikad ne poiva, ne zatvori oi.Pue vitar, kia ide i nestalno4;58 kad se vrime mia, on nju slua stalno.Nit boluje, niti on kada gladuje, nit je eljan piti, jer eljni glas uje.Glas ptice neznane jest namisto lika i pitja i hrane starcu od tri vika.4;63Kada pivat prista, zaneenje projde, tristolitni smista starac natrag pojde.Stigne k gradu; gdi je, gleda, ter se udi. Da tu malo prije ne bi, pravo sudi:drugi su zidovi, kue i zvonici,4;68 novi su dvorovi, crkve, duhovnici;pomre sva dica, unuci za njima, dok pivae ptica, nit jim glasa ima;druba prije znana i u manastiru bratja potovana poivaju u miru.4;73udo se je znalo, kad se doma vrati, da se u vrime malo tristo lita skrati.Duhovnikom kae kako, kamo zajde; ime u knjiga trae, i udo se najde.Starac uzdiui mui, oi gori4;78 i ruke diui plau progovori:"Koso smrtna, gdi si, stari konac", vie, "o komu moj visi ivot da se sie!to jest rajska sria? Eto tristo lita glas maloga ptia ne uini sita!4;83Za po ure sudih, i jo duje sluat elju mi probudi. Ah, to jest raj kuat!Kad dua iz puti umrle izide, to e bit, kad utit pisme vine pride?O nebeska pismo! Ah, to se ne dili,4;88 duo moja? Gdi smo? to kasni, to cvili?U raj, u raj leti! S Bogom, sinci moji!" Umre i odleti k svrhi elja svojih.I ja na priliku srina starca toga kuam radost niku rad slavika moga:4;93kad piva, u svoju radost rajska krila mnim da pamet moju bi kao uznila.Pisme ujem, koje ako bi tko uo, bi rad on (kako je ri) vas biti uho.Kad nebeski kori pivaju, zajee4;98 otpivaju dvori rajski i milo zvee.to vas ne probude u suza dolini slatki glas, lude kere i Eve sini?to srce ne digne ui i krila gori, da uje, da stigne, na to ga Bog stvori?4;:3Glasna radost to je, nitko ne viruje

45


nego uho, koje nju i malo uje.O radost, o Boe! Budui zasluit da nju ovik moe, tko se hoe tuit?Jo podnest alosti sve bi imalo tilo,4;:8 da slae radosti druge ne bi bilo.

XIII.Prigibe na ljubav Boju, s kojima prignuta Roalijablii kriie na drvenih korah.

Pitate, u emu varam vrime dugo. Ljubim Boga, njemu sluim, - nita drugo.To je dilo slatko, zabavljam se njime, ter mi ini kratko premda dugo vrime.4;;3Ah, koliko imam ja uzroka njega ljubit, od kog primam blago dobra svega, -dobra, koja daje i sipa brez broja, da mu falu uzdaje vazda ljubav moja!Kud god gledam, kori sve moju neharnost,4;;8 jer za me sve stvori Boja blagodarnost.O ovie, to si? Za te od Boga danu u svojemu nosi skutu zemlja hranu.Za te ona plodi jeseni i liti, za te stablo rodi i vokom se kiti.4;

46


i ljubav u tebi zae, srce stopit?Kip je Bojeg dara: premda tko ne prosi, blago od dobara Bog i sunce nosi.Ah, ovie, to si, kakva sria i dika, da ti ljubav nosi Bog isti od vika?4

47


onda u ti ugodit, onda srce hoe,4

48


I gdi na dvi strane pruaju se prvo kao na kri grane najdem, grlim drvo,5343Na kri ruke sterem, diem i proteem, s plaem lica perem, vema se rasteem."Gdi su tvoje strile, o Ljubavi!", cvilim. "Slatke bi mi bile, ah, da se razdilim!"I nut, vapijui: "Ah, da se razdilim!"5348 odgovarajui ja ujem glas: Dilim.Jerbo u duhu bijah zaneena, zato da mi Ljubav, mnijah, oglasi se nato."Dilenja ne utim" rekoh, - utim ree. Sva se u srcu smutim; uti, dojti nee.5353"Ah, rajski mladiu!" - I u. - "Kamo?" - Amo. "Ah, nesriu...!" - Sriu odgovori samo.Na po odgovara, to ja njeg uspitam. Jeda li me vara? Zato dalje pitam:"Gdi si? Odgovori!" - Govori povrati.5358 Mnim, u srinoj gori, to prosim, ne skrati.Mnim da ne produi elno Isus vrime, da se skoro zdrui srina dua njime.Vapim: "Vrime drugo! Ah, kad se pridruim?" Ona nita drugo ne ree neg: Druim.5363Mnijah, sad se druim, ali ne priminu'; zato opet se tuim na smrt meni linu:"Ah, na to sam iva? Nije mi radosti!" Ona se oziva s polom rii: Dosti."Ah, moj nepokoju, pokoju nemirni!"5368 Ri prisie moju i veli mi: Mirni.Zaludu zaziva nju srce i cvili; kada se oziva, same rii dili.Viem: "Gdi je strila, da u me uleti?" Kao da je bila blizu, ree: Leti.5373"Ako leti, to je da ne dojde?" - Dojde. "Ah, kroz srce moje to ne projde?" - Projde."Ne utim, da projde. Ah, na pomo koga zvati u, da dojde, ja neboga?" - Boga."Boe", vapim tada, "uslii moleu!5378 Vidi suzu sada ti roneu." - Neu."Ah, moja Ljubavi, udri me, razlui, od tila izbavi i ne mui!" - Mui.Onda kao da se oda sna probudim, kakve ja uh glase, razmiljaju sudim.5383Nije Ljubav prava, nego Jeka bila, koja glas odava; kamenska je vila,vila u pustih gorah roena odavna: nit je vidla mora niti polja ravna,u kamenju uplju nit mrtva nit iva5388 u pustonu duplju skrovito pribiva;nit bosa nit gola, nit pije nit jide, nit kada iz dola svoga kuda ide.

49


Muat nikad nee; valja meu svima, kad to tko njoj ree da ri stranju ima.5393Nejma nita svoga, rii nje su blago, ima i daje toga koliko ti drago.Od naravi nima, ne zna progovorit, nego kad ri prima, znade odgovorit.Ako tko zavie i koga zazove,5398 ri na po prisie, taki se ozove.Trai, kad si uo, ne najde ju, gdi je: usta je i uho, drugo nita nije.Od pastira Jeka zove se, jer jei i sva od nje zveka pusta gora zvei.53:3Kada glas udara, gdi je pilja pusta, odskakaju vara iz nje upljih usta.Tako ja uboga, kad prvi put dojdoh, da nije ovdi koga sumnje, vikat pojdoh:"Je li tu tko stoji?" - Stoji ree isto.53:8 Srce mi se uzboji, je li za me misto.Vapim: "Hodi amo!" - i taki se sitih, jer uh amo samo, ima Jeka biti.Nije ovika iva; siguran je, rekoh, tko s tobom pribiva, drugo moja Jeko!53;3Dragi moji, ova vila i vas vara; vila nije nova, neg i u vas stara.to je varovita moje Jeke vika nego li od svita ispraznosti slika?Nju na pomo vii; kad ju pome zvati,53;8 obilna u riih nje e tebi dati.Mlogo obeava. Prosi blaga, blaga glasom ti odava, nita ne pomaga.Rei e: o Jeko, sada od reena kako je daleko, znadem, do steena.53

50


XV.Zabava vrimena u ljubavi i uzdisanje Roalije.

Nitko sad se nee izmeu vas udit,5438 niti da mi tee dugo vrime, sudit.Kad sunce istie, ljubav moju budi i slatko potie, da se ne utrudi.Probudena, novi ivot, velim, sveti ja hou dan ovi, Isuse, poeti.5443Kad arko i vrue na podne uzie, srce mi gorue vije k Bogu ie;kad u veer zajde, da mi Isus sviti, da ga srce najde, k njemu svu no hiti,ter se suprot noi od ivota tuim,5448 jer mi nije moi da se njime zdruim.Srce mi zacvili i od elje sane: ah, da se zabili zora, da mi svane!O kad mi istee, sunce i dan srini, koji zapast nee, jerbo si dan vini!5453Tugujem u tmini brez svitlosti tvoje: o Isuse, sini, ti si sunce moje,da te vidim, ljubim, da s tobom pribivam, da te ne izgubim, da te uvik uivam.Kada vitar pue, mislim: "O da hitri5458 uzdisi od due lete kao vitri!"Kada kia pada, velim: "Suze puste, gdi ste?" - joter rada da su vije guste.Velim, kad niz brdo led rastopljen tee: "to se u pla tvrdo srce razi nee?"5463Velim: "Linu mene to na zemlji vee? Nut, ruke zelene hrast u vrh protee!"Kad je lito, kako srce gorit nee? Kada arko tako sunce ee i pee,zovem vrime svako litno i gorue,5468 jer rajsko jednako sunce mi je vrue.Kad je jesen rodna, iziskujem dila, jesu li ugodna Bogu, ista, zrila.Ne znam to je zima, kad me oganj grije: koga ljubav ima, zime u zimi nije.5473A kada prolitje zemlji studen svue, da ju u novo cvitje i zelen obue,elna tilo svui i ivot umrli cvilim uzdiui u raj neumrli.Ah, u cvitnjak ovi, pokoj dua srinih5478 sad me Ljubav zovi, - cvitnjak elni, vini!Tako sluim Bogu, zabavljam se s time, vas ivot zvat mogu od ljubavi vrime.

51


DIO TREI

I.Ljubav Roaliju zabavlja s prikazom mora kanoprilike od svita. Vidi svoju lau.

Jo da me zabavlja ljubav u samoi, vienja mi stavlja razlina prid oi.5483Sada kae more brez kraja iroko i vodene gore kipee visoko:oda strana sviju vitrovi se ljute, jug se i siver biju, morsko polje mute.Lae su brez broja, k brigu putujui5488 idu: srina, koja do njega dokui!Grad je ondi; njime kraljica od grada, diva, kojoj ime jest Blaenost, vlada.Ona, kada stigne koja laa u luku, slavni vinac digne, prui s vincem ruku5493i na jadro stavi velei: "Poivaj i pokoj u slavi na vike uivaj!"Ali to se zgaa? Brodei viteko jedna od sto laa stee vinac teko.Nije udo: kada vitra sila dune,5498 kako strano tada more se uzbune!Rasrdi se, vrije i od zemlje crne skoi ter se vije, val na vala srne.I jo sila vea vitarna navali diu u nebo plea brodoviti vali;54:3kao juriom iu oblakom se prite, da na njih uziu, penjaju se hite.Oblak e pokropit voda, rekoh, sada; u dno e se utopit pakla, kada pada.Laar tuan to e? Ne more oteti,54:8 privari se, poe ludost svoju kleti.Vidi prije smrti, grob vodeni zine, iva e prodrti; on i sve mu gine.to je ruka znala, ne zna, jer je otela krmu sila, pala jadrna jest jela.54;3Buka je, pla, praska, vije ufanja nije, raspuknuta daska smrt vodenu pije.Vidla sam jednoga ja pogibje broda, bilig Ruinoga na njem bie roda,gdi oko peine goleme i tvrde54;8 more bljuje pine od nadrte srde.Sila od vitara kad pritisnu ljuta, vidim, brod udara u nju mlogo puta.Jo mi srce stine od pogibe one:

52


eto naa gine laa, eto tone!54

53


3.

Nut morske zvizde, puna je gizde! Koji trae, njima kae put na mora srini kraj.5568Zvizda je rana i u po dana udno sviti, za njom hiti laa sad u eljni raj.

II.Prikaza na livoj strani dvojputja, kako mami i varaSvit i Dika.

A u drugo vrime zabavljenje drugo prikaza i njime zabavi me dugo.5573inja mi se, kano Ljubav oko zore povede me rano blizu jedne gore.Doli jesmo bili, gdi na glasovita dva se puta dili dvojputje od svita.Put, na livu koji zahodei hodi,5578 svit slidi i svojih roba mnotvo vodi:okovani robi zlatom kau, s koga i tko nje pridobi u zlo ropstva toga.Svit zlatom i blagom koga ne zaslipi? Za njegovim tragom ljudi vrve slipi.5583Prid nje novce hita, i jer lakomosti nikad elja sita ne zna rei dosti,vrve premda trudni, nisu eljom slabi, na to jaki i budni, da koji to zgrabi.Novac se u ruku iz ruke kotura,5588 jagma je u puku, jedan drugog tura.Naprid i za njime Brige lete blide, kao da svaka ima sto godina, side.Nit je udo: tko se priko reda stara, prije dobi kose uine ga stara.5593Ne puste ji niti za as jedan sisti, nit zaspat, nit piti, niti mirno jisti.Da se ne obline, sve su uz njih blizu, potajno ji kine i srca jim grizu.Ah, lude trgovce, rekoh, jerbo znadu,5598 da zdravje za novce i duu prodadu!A na strani Dika na pristolju siva, mame naslidnika drubu nje poziva.Nju slide nje kosit, kopat, orat, eti i tovare nosit naueni kmeti,55:3ne iz sela rodom darovene vune, neg s mlogom gospodom slavni mai, krune.Ona krila dili, da k visokoj srii

54


poletivi s krili k njoj uzmogu stii,gdi se jest uznila na oblaku jasnom55:8 Proglasica vila side s trubljom glasnom. njome navitiva fale, da tko uje, s falom se oziva, udi se i tuje.Kada to navisti i svitu proglasi, lete svuda listi, zvone slavni glasi.55;3O ludi, jer luda jest cina i hasna blaga, brige, truda, plaa je ri glasna.Ah, to je od rii i od glasa manje, s kim se ovik dii? Nije plae tanje.as je glasa vrime: kad se uje, dojde55;8 i svri se s time, - kad si uo, projde.Kod nje vila druga od jednake udi za vrimena duga ivit s perom trudi.Pero je uzela vrimenu iz krila i smrti otela oblast smrtnih strila.55

55


arene su svite: kao zvizde u noi, nikad gledat site, na njima su oi.5653Ogledalo ima kao oko dvoje i kae u njima otroumje svoje.togod lipa, mila vidit oi trae, arovita dila staklo udno kae:misec, zvizde, zoru, sunce, more, riku,5658 polje, kuu, goru, cvitje, zemlje diku.Skazat izgled kipa esto mu je drago vile, koje lipa lica sve jest blago.Drugi brat se zove Slianje i zato, da on slua nove stvari, pazi na to.5663Drago mu je utit, to goder se radi;vas dan moe utit, da mu ne dosadi,pisme, ale, ptice, ali kad uzslua glas tamburske ice, uzigra mu dua.ud tamburom kae, nju nosi uza se,5668 njome glas svoj slae, elju uha pase.Kakvu cinu ima uiju, zlamenje visee na njima jest drago kamenje.Na odii ui vise, nit se tui, nit mu tko zaglui, kad rii produi.5673Mirisanje trei brat je; njegva svita mogu pravo rei da je od cvitja kita,jer je vas u cvitu, cvitje zlatom vee i na kitu svitu kao nos protee.Miris od dragoga cvitja i lipota5678 druga njegovoga jest dua ivota.Nos i oi slipe mastjom dragom mae; s tim se, veli, kripe vile, ali lae.Mirisom se pasti pogibno je; uti mlogi, da od masti sva se glava smuti.5683Smiju se podaje kitice, za koje mami da prodaje vila blago svoje:blago, cvit od svete i lipe istoe, venut od uzete, jao, kitice poe.etvrti brat, gladno Okuenje, nosi5688 s medom vince ladno, i da kuam, prosi:napija i pije, a med obliziva, kuat svaki smije, jer svakog poziva.O kako se straih, kad vidih da zmija u rumenoj ai runo se privija,5693i kada zagleda, da leti prosuti iz laljivog meda roj od pela ljutih.utenje je peto Doticanje, od koga, to je isto i sveto, uva tila svoga.Gorji brat od kuge, ako kad ne smakne,5698 ne uzbigne uge, koga se on takne.Nikad nejma mira, smiju se u ali sve u drugog dira, da srce opali.

56


Kad se s kim rukuje kao prijatelj pravi, zaside mu kuje; kada grli, davi;56:3komu usta svoja prigne, koga ljubi, lice mu od gnoja i krasta pogrubi.

IV.Prikazanje ostalih svitovnih veselja i njihovihnaslidnika.

Za tom bratjom hode - dica li su bila, koji kolo vode, ili sabor vila? -Sloboda ivota, Himba, puna zala,56:8 Smih, Dragost, Lipota, Pisma, Igra, ala,Veselje i njime njegva sestra Radost, kratkih krila Vrime, kratke dobi Mladost.Nosi piti Radost, s alvom svoje pite kuharica Sladost, a Raskoje kite.56;3arena na njima kao prolitje svita, a u licu svima cvit od mlada lita.Oi su jim crne, zorno ute kose, skau kano srne cvitje beru, nose.Pisma vila zae, to god glasom moe,56;8 to je vila i brae, svi njome glas sloe.

1.

Beri, vilo, beri, brate,dokle svitak dragi cvate, vince vijmo, glavu krunimo!Amo, mladi, evo mlika,56

57


4.

to stojite, bratjo draga?5738Eto izgled naeg traga put je pravi, svit na sluajte.Crvenoga eto naeveselja su pune ae. Da ste zdravi! S nama kuajte.5743

5.

Ah, nemojte mladost gubit,s tugom morit, s postom ubit! Za to lita nisu mladosti.Ona ima igrat, gostit,a starost se plakat, postit,5748 kad je sita vee radosti.

6.

Nek za peom kalju domamoli z didom baka roma, nek ne dadu lica viditi.A od prve junak brade,5753i kad vile cvitu mlade, ud imadu nau sliditi.

7.

Skruenja je gorko ime,pokora je teko brime, stranja dila tune starosti.5758Nek se u prsi istom tue,kad s postelje smrt povue, kad je sila, - bude zadosti.

Nuto tuna uda, virovati htila ne bi: odasvuda tiskom vrvi sila5763obodvojeg spola, svake vrsti i udi, od polja i vola, igle, puke ljudi,bogati i djaci, kraljevii, cari, ubozi, teaci; mladi, sridnji, stari.Kad Stid, divac sveti, vidi bisne ete,5768 da slide prokleti put od vine tete,vinac mu rumeni od rua problidi: "Jao", ree, "meni!" i vas se zastiditer sakrivi oi ree: "Biim ista: u takvoj grdoi nejma za me mista."5773

58


V.Dunoga Spoznanja ogledalo Sloboda od ivotarazbije; zauzda ju Strah Boji, ali se uzde oslobodi

A Duno spoznanje koje ne poiva, neg duu na znanje dui prikaziva,bludnike sustavlja, prid njima kud hode, trnje ljuto stavlja, u prsi njim bode.Ogledalo nosi, vapi: "Gledaj, tuan,5778 i promisli, tko si! Grd jesi i ruan."Ne mogu podniti; kakav grih jest, vide; svaki bie hiti i od njega ide.Ali da pobigne tko, nije to moi, za as jedan stigne, stane mu prid oi;5783silom se pridrui, kae isto tko je, komu grinik slui, i u dui to je.Vide niki sebe zacvili: "Ah, to sam! Ja li sluih tebi, grie, lita osam!"I natrag se vraa. "Ah, ja li, crn krivac,5788 stegnut se od plaa mogu? Tvrd sam ivac!"Sloboda ivota skoi, pita: "Gdi je ta runa strahota? Tko me plait smije?"Ogledalo zgrabi: "Daj strah griha kai, ter mi tvoje da bi bojali se lai!"5793Na tle njime lupi: "Sad straha u grihu pogledaj, sad kupi!" A vile se smiju.A Spoznanje svoje lice zemlji prigne, cvili: "Jao, to je?", vape k nebu digne."Strahu Boji, doi! Vidi, gorko plaem.5798 Grina srca proi ljutim tvojim maem."Kao po mraku slipu munja se razie, arki Strah u kipu aneoskom prie;zagrmi; iz ljutih oiju i lica, da se vas zbor smuti, arka munja sica.57:3Strahovit u svemu strano glavom klima. Mislim, uzdu emu on u ruci ima?Ljutim maem siva, vas sabor zamui; vidivi, to biva, Sloboda se skui.Kad Strah uzdu stavi na nju, svi problide;57:8 misle to se spravi, koja zla jo slide.kriplje, grize valo kao dribe, koje joter nije znalo, prva uzda to je.Sloboda, budui da s imenom udi jednake jest, svui ropstvo s glave trudi.57;3Da joj zapovida uzda, to pripustit nee, nego od stida radi nju izustit.Spomina se to je, to bi, kuda dojde: srce to njoj troje kao maem projde.Sama sobom vlada; ne da se da koja57;8 oblast nju nadvlada; gospoja jest svoja.

59


Misli ljuta, kako sad svojovoljnu diku u grdomu tako pati oglavniku.Zato poe tresti z glavom, naglo skoi, ali se otresti, vidi, nije moi.57

60


Gledam na kraj puta, vidim golemoga Zmaja, runo uta, modra, zelenoga.I na crne gore prua se iz dola, zja, prodrti more s volovima kola.Dva ohola roga die, krivi oi:5868 stranog uda toga gledat nije moi.Dva su rvna oi izvaljene; sada, rekoh, u me skoi strila, eto pada!Dime mu se ui; tako oblanog dima niti, kad se pui, ljuta Etna ima.5873Kad zubima kriplje i s krili klepee, od straha se ciplje drvje, gore jee.Pakao jest, nije list moj priko mire. Ah, tko griit smije, nejma ive vire.Od gubice pine vise, a udara5878 krvava, kad zine, kao magla para.to jest grlo, usta to strano iroka? Oganj, propast pusta i brez dna duboka.Tako estok plamen ta iva pe bljuje, da se topi kamen, od dima zrak truje.5883Eto naslidnici Svita i Slobode i sluea Dici srca kamo hode!Gladna u vike zmija, sve se u nju hita, sve dere, sve zija, nikad nije sita.Kad k sebi povue to, prid usta vrati5888 z biem repa tue, s nokti drpa, mlati.Iz vine eljusti, to zgrabi i dere, nikad ne ispusti, mui, sie, dere.Pla je, vika: "Jao, o svitu prokleti, u koju sam pao, uzrok mojoj teti!5893Jao, jasnost Dike, koja za as sinu, u crnu na vike promini se tminu!Jao, o ludosti, s tebe, jao, stei, o kratka bludnosti, muke strane pei!Jao, kako dugo? Vazda! Jao, tako,5898 o vazda, neg drugo gorje si zlo svako!Ah, hoe li ikad ljuta sila stati? Jao, nee nikad otpoinut dati!Nikad - vazda - dvoje tuno, strano ime, jao, u paklu koje jest najteje brime.58:3Jao, da bi, jao, Bog vrimena malo za pokoru dao! Jao, vrime je stalo!Stalo je zaludu, pravda nee dati, na svojem je sudu rekla: "U vik pati!"uvi tuni jao, cvilenje i huku,58:8 tko bi se lud dao, mislim, na tu muku?Dao od svoje volje? Jao, eto se daju, da ji u vik kolje, paklenomu zmaju.U vik, - nije od cvila i od plaa hasne, za dobra su dila vee ure kasne.58;3

61


U vik, - leti sada vrime, poslije stane, vine smrti kada strile njega rane:poslije umrla puta, ah, ne leti vrime, zmaj ga operuta, krila prodre njime.Vikovinost vije ondi kolom svojim,58;8 proklet vie: "Nije hasne suzam mojim!"O paklena zmijo, kad je plaa tomu takva, tko bi smio pristat k putu tvomu?Pripado se, sva se stresem od strahote, od viene sva se smuujem rugote.58

62


od ljutih krvnika suanstva odvee.Kad prua kao svoje nokte zmaj i ziva,5958 mlogi jesu, koje i onda dobiva.Poginue pusti, da kano iz pakla i iz zmaja usti ne bi nje izmakla.Kada tko otie tvrd od nje biei, jo slidi i ie za njime letei.5963Kao munja siva i pameti bolju, da slidi, otkriva stazu, giblje volju.Zove srce gluho i studeno topi, a s nebeskom suho rosom milo kropi.Da srce opako na pravi put vrati,5968 vita je svakako da se priobrati.Sad pastirom biva, duu, ovcu dragu, gleda, iziskiva po zahodnom tragu.Sad od oca prsi, milosrdja krilo kae, da pomrsi, to god je zla bilo.5973Sad ruke protegne, na vraanje lina da sebi potegne i zagrli sina.Prijateljski blagim okom ga pogleda, eljna pomo s dragim srcem ga prigleda.Sad mu pripovida od griha grdoe5978 i prid Bogom stida, straha, krivnje, zloe.Sad svituje, pita, to bi, kad smrt ree: "Ii jest iz svita", - nek taj glas pritee.Dok je vrime, neka na to pomnju stavi, da i naglu eka, nek se na boj spravi.5983Ako tko primine, smrt mu napomina: "I tvoj ivot mine!" Kad? Smrt nije lina.Da se grian siti, prid oi mu baca, kakav on e biti, glave od mrtvaca.Tako sad obue kano smrti sliku,5988 sad pravde gorue prilikuje viku,s gromovitim suda stranjeg glasom strai, da od dila huda grinu elju plai.Oda sna mrtvoga jeda li probudi, grinika gluhoga trubljom stranom budi.5993Uge vije puta pravde vine plamen, srca otvrdnuta da rastopi kamen.Sada radost mirnu i raja lipotu, fali neizmirnu sad Boju dobrotu.Sve ini: svituje, ui, nagovara,5998 zove, prosvitljuje, priti se i kara.Na vrstu se mlogu ona priobue, da stranputne k Bogu duice privue.eli pomo svima kao mila mati, istinom se ima diva Milost zvati.59:3Kad sin i od zloe oboli, pogrubi, jo ga pazit hoe i prudit mu ljubi.Zove rune, slipe nemonike i vie,

63


da se peru, kripe i od boli lie.Na poetku gore ivi vrutak tee:59:8 "Evo od Pokore vrutka" Ljubav ree.udno kupalite: mlogo nemonika u to utoite ide trait lika.Ima udo dvoje: tu rana zacili, i jo crno to je, isto se obili;59;3to jest kad se skrui tko i priobrati, pokornoj se dui lipota povrati.Vidla sam u ptici, koja dojde k vodi, grine due slici, da se udo zgodi:doleti od strane live kao tuan59;8 na brig vode znane gavran crn i ruan;kupa se, umoi i udara s krili, - udo! na brig skoi golub isto bili,k Milosti poleti biliji od sniga i od nje odleti u visinu briga.59

64


i u pokornomu stanju kano jee;kao da su krive prilike, kroz oi5:58 kamen suze ive sveudilje toi.Tuan kamen daje nauk srcu od puti, kakvu, kad se kaje, valja da bol uti.

VIII.Putovanje razlinih putnika, osobito muenika,prikaziva se.

Uz drum mloge staze razline se vide: na njega svi paze, kud goder tko ide.5:63Gledat je lipota: uzlaze po brigu razlinog ivota po trnju i snigumuke, enske glave svake vrste, koje nastoje da prave slide staze svoje.Pod kriom viteki Isusa vojnici5:68 slavno put svoj teki slide duhovnici.Odluka put kae, koju svaki gleda, prate i nje strae, naredbe od reda.Odia ji dili, ali svi jednoga, i crni i bili, slue kralja Boga.5:73Idu i ostali, na vinanju ruku koji su si dali, i svoj jaram vuku.Idu, koje sada tuguju brez druga, jer najdenog pada na nje mlogo duga, -udovice, ako i jadno nevoljne,5:78 jer Bog hoe tako, s time zadovoljne.Idu i umorni starci, grihe mlade skrueno pokorni oplakati rade.Idu mole babe, krunice poteu, jer ivotom slabe skoro se razveu;5:83za desetkom svakom u prsi se one lupajui akom jee, suze rone.Idu od mladih lita u istom ivotu ete bila cvita uvaju lipotu.Idu, ali muno, bogati, i zato5:88 na rajska nauno nije vrata zlato.Ah, vije sirota, s kima se svit stidi, krstjanskih dobrota put lasnije slidi.Ide, koji hoe, - nit silit nit kratit tko moe, - od zloe sam se bude vratit.5:93Tu jest prilaz staze strane, priko koga mlogi slavno gaze slide kralja svoga.Tu od svake ruke, kuda valja ii, strae oko muke, oganj, kamen, bii,otra od gvozdja kola, noi, mai, pile,5:98 kopja, sablja gola, ua, krii, strile.Neg nije nijedna tako muka ljuta,

65


da umrti edna strai srca od puta.Kao da je ravnica, idu vridni fale stari, slabi, dica i divojke male,5::3nit strah krvav smeta i po smrti tragu, jerbo vira sveta udno jai snagu.Svit viteza nee takve vidit volje, kad se biti tee na junako polje:srca tako nije na hrvanje spravna,5::8 premda u njemu vrije estoko krv slavna.Lete, nit se strae pred srdbom krvavom, brane slavu nae vire svojom glavom.Od nikakve dobit sile se ne dadu, prilaz strani probit i svu silu znadu.5:;3Srine znadu ete slavnih muenika, kakve vince plete njima vina Dika.Znadu svrhu svoju: slavom budu cvali, ako u tom boju budu mrtvi pali.Prid njima je vrla jedna diva ila5:;8 i s kriem prodrla put, kuda jest prila.Kri i kljue ima od istoga zlata, da otvori njima rajske dike vrata.Ona ini jaku slabost, s kriem kripi, njim sviti u mraku, da put vide slipi.5:

66


IX.Prikaziva razline dive imenom kriposti, imajuepomnju na putnike, koje diva imenom Ufanjepivajui pokripljuje.

S putnici Milosti vide se po gori5;48 i dive Kriposti kao zvizde u zori:prva Ljubav Boga, druga iskrnjega, ue kao istoga sebe ljubit njega;Mudrost budna oka; s mirom Pravde i Triznost, Jakost privisoka, prignuta Poniznost;5;53Ubotvo brez tube, istoa sva bila, Posluh radi slube imajui krila;Milosrdje, drago nevoljnim, i svima Blagodarnost blago dile, koje ima;Istina, u dilih i u riih virna,5;58 i o iju milih ednost, Krotkost mirna;Bogoljubnost sveta i podnest pripravno, to god srce smeta, Ustrpljenje slavno.Kripostan svakomu daju nauk dive, kako triba komu da na putu ive.5;63to ja vidit mogoh i to svaki znade, Ustrpljenju mlogo truda put zadade,ali se ne smuti; to goder se zgodi, diva se ne ljuti, vedrim elom hodi, -hodi, niti staje, k svakom na sve strane,5;68 nauk svima daje, s kim se tie i brane.Jerbo tko je, komu to to trpit nije? Na svitu ovomu tako srian gdi je?Kua svaki, to je nevolja i tuga; uti svaki svoje, gospodin i sluga.5;73Tuga, koja cvili pod priprostom vunom, ima i u svili stanje i pod krunom.Daje nauk diva: "Sinko, valja znati, da druga jest kriva staza, dakle pati.Kralj tvoj jest proao s tekim kriem svojim,5;78 da i ti poao bi s kriiem tvojim.Ustrpi se malo, to malo u vike bude tebi cvalo na vincu od dike."A Ufanje diva u svitah zelenih obstrta i iva sva via se meni.5;83Ona slavne iz skuta vince prikaziva i za umor puta oblakat popiva:

1.

Hodi, trudi, nemoj stati,pomnjiv budi, pokoj dati trudu hoe vini stan.5;88Priko vrha ove gore

67


jur jest svrha; nuto zore, jur se bili rajski dan.

2.

Lip je vinac; ako nees trudom linac da ga stee,5;93 ni li takav slip i lud?Ah, ne kasni, pokoj milii dvor jasni s malo dili ste za kratak moe trud.

3.

Kako mlogi svitu slue5;98i ubogi jo se tue! Praznu daje plau svit.Njegva dika svitlo svane,nejma vika, brzo sane kao u veer slabi cvit.5;:3

4.

Stoj viteko, pati, idi;

nije teko, plau vidi, manji od nje trud jest tvoj.S vincem vinim as Bog plati,s udom srinim priobrati5;:8 on na biser vrui znoj.

5.

Ako blago triba datii sve drago, i to pati, jo rad ivot isti daj.Misli na to, s tim se kripi:5;;3steem za to vinac lipi, steem slavu, pokoj, raj.

X.udno vrilo elje od raja od udarca strile izviraju;priobraenje strile na stablo pomu iliti palmu.

Nasrid gore znano svima udno vrilo, i od elje zvano, Ljubavi jest dilo.Kakvo udo to je, kad voda protee?5;;8 "To jest strile moje dilo," Ljubav ree,"kad se davno hitih, za kazat upravni koji ima biti put u pokoj slavni."Gdi u kamen strila udari duboko,

68


voda se izlila jest skau visoko;5;

69


utrnut e eljni i vrui5

70


ona zapovida i upravlja njima.Nija vidla grada, tu meu kamenjem vodicom se vlada i trave korenjem.Nit se razgovarat mogae brez druge nit na koga karat, u miru brez tuge.5

71


strano, da pridobe, da ga s puta svrnu!U prilici zmije, svinje, lava, vuka duh pakleni vije, svide, hrue, huka.Ali plaljiv nije sveti opat tako, glede se nasmije i ree ovako:6363"Da vi to kriposti imate, bi bio za nahudit dosti jedan, da bi smio."Potpiraju svoju tapom starost projde i u pilju, koju znade, k Pavlu dojde.Ah, to onda ree! Starci, rii vae6368 nikad pero nee ispisati nae.Sastae se oi, a dva srca mila jedno k drugom skoi; ljubavi je sila.Poznadu se, nije znanjem starim oka, nevieni prije do onoga roka.6373Antun Pavla, njega Pavao naziva i iz srca svega grlei celiva.Sidnu starci sveti kod vodice ladne, i gavran doleti, da nahrani gladne.Gavran, Pavlov sluga ezdeseto lito,6378 da sebe i druga svog nahrani sito,nije po samuna, nego nosi cio, za gosta Antuna da dopade dio.Tko ga lomit hoe? Jedan drugog nuka, nit Antuna poe nit Pavlova ruka.6383Budui za svoje sluge da ga udili Isukrst, na dvoje kruh sam se razdili.Blaguju, o duhu zabavljeni vee neg o udnom kruhu; i Pavao ree:"Jur ezdeset projde lita, i jednako6388 svaki dan mi dojde ptica udna takou kljunu virnomu k obiajnu stolu nosei samomu ruak kruha polu.Na doastje tvoje Isus po gavranu za vojnike svoje podvostrui hranu.6393Njegva nam je dala to ljubav; ah, njemu budi dika i fala u vike na svemu!"

XII.Roaliji, kad pozdravi divu Samou, Ljubav svrhuputa prikae, lipotu mista i cvitnjaka nebeskoga.

"Jao, puta muna k ovoj divi!" rekoh. "Hodit nenauna ne stignem daleko.Ali jerbo elim pozdravit Samou,6398 to god Bog da," velim, "putovati hou."Ter po strmu brigu i kamenju idem, po trnju, po snigu, po jamah k njoj pridem.Divi se poklonim; ona pogled mili

72


kae mi i s onim srce k sebi sili.63:3Progovorim: "Zdravo, divo uzdisana, svetih gora slavo, sad mi srino znana!Dojdoh se poklonit tebi, volju moju pod oblast priklonit i pod volju tvoju.I ja sam obrala sriu tvoje drube63:8 i srcem se dala u stan svete slube."Zagrli me i ree: "Sestro, srce moje! Srce - to e vee? - sad jest stanje tvoje.Da si amo zala, estito to tebi! Sria te je nala, u dvor zove k sebi.63;3Neu ti govorit vije; srina hodi, Ljubav e otvorit vrata, kud put vodi."Ljubav istom strilom svojom me se taknu, a ja za as s tilom k gradu se primaknu,i kroz tisna vrata kad s Ljubavjom projdo,63;8 u grad vas od zlata udei se dojdo.Temelj slavnog grada jest kamenje drago, koje sve nadvlada svita ovog blago.Srebru cine nije nit svitlog potenja, zlata svitlost gdi je i zvizde kamenja:63

73


svite se i lice diu u nebo svoje;6453vinci od metika, kojih u po zime zelena bi dika stalna svako vrime;svake karanfili vrsti i lipote, kakve jesu bili na zemlji dobrote.Muim glede, samo rekoh: "Srina stana!6458 Koja vodi amo, srina desna strana!"

XIII.Prikaza kunoga pomora u Siciliji.

elite li znati vije? Jo gledanje jedno u vam dati na alosno znanje.Pero mi trepee, ne da se primaknut k listu, premda nee nas se to zlo taknut.6463Ne bojte se titi, od vas nijednoga nee iva biti do doastja toga.Ne znam, kuda, kamo zaneso se, gdi sam, - tako stranog uda joter vidla nisam.udna jedna vila, runa, blida, uta,6468 nosei kup strila hiti strano ljuta.Maglu iz usti bljuje na nain oblaka i istoga truje s maglom zdravje zraka.Otrovom se hrani; ta se goder takne, muno lik obrani, otrujui smakne.6473Kakva je to vila? Ne more bit druga, nego je Smrt bila ili smrtna Kuga.S kojih dojde strana, znati se ne more. Je li izbljuvana iz dna Etne gore?Prid njom leti blidi Strah, a teko moe6478 da ju mrav slidi Glad, crn, suhe koe.Strilja, i u koje kue vrata zgaa, u naglom po troje mrtvih se nahaa.udna bolest! Runi napnu se mijuri na smrt, ako kuni gnoj iz njih ne curi,6483i gorji od toga jo iri egui, kano estokoga od ognja gorui.Ah, kud oganj ovi kao s vitrom ne prie! Po selih, gradovih, svuda se razie,niti je zlu lika, nit ga zadrava6488 prah od bolesnika, niti mast, nit trava.Pomo je jedina: bii brat od brata i otac od sina, divojka od svata;bii drug od druga, ki od majke svoje, ne zna smrtna tuga, komu jest rod koje.6493Bii, - ali tko e od vile pobignut! Lete, koga hoe, moe strilom stignut.Stigne, - nit pogleda kakav li je, tko je, udara brez reda na sve ivo to je.

74


Nit se sa svim zlatom bogat ne otkupi,6498 da k njegovim vratom ona ne pristupi.Ili je siroma ter se snino moli, ili svitlog doma, strilom valja doli.Niti perom mojim niti iskaza s usti, kako zemlju svojim pomorom opusti.64:3

XIV.Pla Sicilije. Skae se Milosrdje imajui u ruci cvitod ruice. Pomor pristane. Prilika je Roalije,proti kugi odvitnice.

Razmiljaju kuna silu od pomora Sicilija tuna plakae kod mora:"Ah, ja li sam, koju tri nadmorske gore i kraljicu svoju krue tuje more!"Zacvilivi skine krunu s glave svoje:64:8 "Idi, kruno, gine sad kraljestvo moje!Ah, to cvilim: gine! Ja kraljica prije, sad mi niti sine od kraljestva nije.Porazi me vila crna, kao robje moje je odnila kraljestvo u grobje.64;3O Mesino, gdi si, desno moje oko? to si bila, nisi; grebje si iroko.Katanijo, to si? Za ukopat kosti, koje kuga nosi, nejma mista dosti.Gdi jest puk tvoj sada, o Panormo bili?64;8 Vidi kako pada, rui se i cvili!Gdi ste brda rodna, polja odabrana, bogata i plodna, Italije hrana?Tko e sijat, nije; pomrli su kmeti, neg to kuga sije, to smrt ide eti.64

75


ruka; nek se druga od milosti gane!Ako vridna toga nisam, kako znadem, vridne roda moga odvitnice imadem:6543Agatu i divu Luciju, da mene zagovori krivu i tebi spomene,i rajske ostale sad dvorane tvoje, koji tebe fale, cvitje gore moje.Amo na nas lice, na nas pogledajte,6548 pomo, odvitnice, vi svojima dajte!Uzdisi mogui i pronja jest naa, kad nas priporui Bogu vridnost vaa."Nut, magla se dili ter se razgaljiva, zrak se drago bili, nebo razvedriva,6553sunce eljno sine i radosna duga - zlamenje da mine skoro kuna tuga.I vidih u zraku, da z drubom letei Kuga u oblaku runom bie jei.A u krate svine lipotu svog kruga6558 i tunu obsine Siciliju duga.Na dugi sidei Milosrdje diva i ruu nosei radost navistiva:"Sicilijo, nova rua tvoje gore eto sad te ova sama pomo more!6563Molba tvoja vrua i suza prolita kod Boga mogua jest plod ovog cvita.Ona nebo probi, prid pristolje zajde Boje, milost dobi, ruu ovu najde.Tari suze, elo vedri, crno svuci,6568 raduj se, veselo sad ruho obuci.Cvit jest odabrani, mirisa mo jaka od kuge obrani, isti otrovu zraka.Kripost ovog cvita u pilji neznana vije pet sto lita bie zakopana.6573Naast sad na diku svitlu ide sebi, u ovomu liku bude obramba tebi.Ali nije za te samo, neg u njemu proti kugi cvate svitu pomo svemu.Nebeskomu daru na vino zlamenje6578 valja na otaru da skae potenje."I kad, da podade ruu, ruku prigne, vienje se ukrade i od oka digne.Ljubav pako ree: "udo to u cvitu sad nitko znat nee, skrovito je svitu.6583Odvitnicu zvanu vilovi doasti, ruu sad neznanu, budu vidli cvasti.Kad osmog Urbana imena ovoga Rim vidi obrana za pastira svoga,onda, premda kasno, s mirisom e dahnut,6588 prvi put i jasno slavom kano svanut.Sicilija mati, da kunu bol gasi,

76


prva hoe znati, da svitu razglasi.Dostojan cvit raja posvud se razie i do svita kraja glas od njega prie."6593Tako me pohodi Ljubav i na slubu jo mi esto vodi aneosku drubu:da me razgovore, k meni se nasele, kad sa mnom govore, slatko me vesele.Jo mi prikaziva (kakvo udo to je?)6598 z dragim Majka Diva sinkom lice svoje, -lice ono, koje za pogledat moi jedan put bi svoje vridno izgubit oi.

77


DIO ETVRTI

I.Roalija napast paklenu prikrstivi se otira inapisanom odlukom pokripljuje se.

Neu tajit, koja trpim priko volje: tisna pilja moja bojno mi jest polje.65:3U ovoj samoi, premda sunce siva, sa mnom kao u noi crni mrak pribiva.Ako se usine i to svitla zraka, od slipe je tmine stranije i mraka.Vidim i ne vidim: to mislim, to vidim,65:8 i da bolje vidim, s krajem oka slidim,da se ne pripadem, jer da bi uprla oi, ja bi - znadem - od straha umrla.Sad nito proleti isprid mojih vrati, sad opet doleti i k pilji se vrati65;3ter me kljunom tipa; crna krila ima i iz krili sipa strah runoga dima.Nikad ne miruje: sad krila raskrili, k meni zaviruje, oima zakrili;Sad s krili klepee, sada naglim mahom65;8 udari u plee i u srce strahom.Snebivam se. to u, tko e me sahranit? Sama, premda hou, ne znadem se branit.Prikrstim se: eto, strano naletenje pobignu na sveto od kria zlamenje.65

78


kad me strah ophodi, neg u stalnih prsih.6643Znam, da sam nejaka, nita nemogua, ali z Bogom jaka i sve sam mogua.Sama nisam, sa mnom Isukrst je: tita proti boju tamnom eto nedobita!

II.Roaliju napastuje Razbluda i nje sin Ljubiak.tijui pismo

Documents

Antun Kanizlic - Sveta Rozalija