1

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

U NOVOM SADU

Đurđina Samardžić SA 1/2015

“Studija prostora doma kao biopolitičkog prostora u umetnosti”

DIPLOMSKI RAD

- Osnovne akademske studije -

Novi Sad, 2019.

2

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

21000 НОВИ САД, Трг Доситеја Обрадови ћа 6

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: Монографска документација

Тип записа, ТЗ: Текстуални штампани материјал

Врста рада, ВР: Дипломски рад

Аутор, АУ: Ђурђина Самарџић

Ментор, МН: Проф. др Слађана Милићевић

Наслов рада, НР: Биополитичка уметност у функцији сценског догађаја

Језик публикације, ЈП: Српски језик

Језик извода, ЈИ: Српски језик

Земља публиковања, ЗП: Република Србија

Уже географско подручје, УГП: АП Војводина, Нови Сад

Година, ГО: 2019. година

Издавач, ИЗ: Факултет техничких наука

Место и адреса, МА: Трг Доситеја Обрадовића 6, 21 000 Нови Сад

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/

цитата/табела/слика/графика/прилога)

Научна област, НО:

Научна дисциплина, НД:

Предметна одредница/Кqучне

речи, ПО:

биополитичка уметност, дом, идентитет, Југославија, музика, перформанс, сценски догађај

УДК

Чува се, ЧУ: Библиотека ФТН-а

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ:

Рад је посвећен уметничком деловању кроз феномен брисања граница између личног

живота особе и уметничког пројекта у циљу преиспитивања сопственог идентитета

утемељеног на новом, културном простору. Границе тог простора постављене су у домену

најразличитијих тумачења Југославије. Теоријско истраживање рада, тиче се појмовних

одређења дома, утицаја музике (и) Југославије у контексту биополитичке уметности и

уметничког живота. Производ уметничког и теоријског истраживања је идејно решење

привременог, путујућег дома: радног и животног простора под надзором.

Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО: 30. 5. 2019.

Чланови комисије, КО: П

р

е

д

с

е

д

н

и

к

Ч

л

а

н

:

Потпис ментора

Ч

л

а

н

,

м

3

Образац Q2.НА.04-05 - Издање 1

UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES

21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: Monographic publication

Type of record, TR: Textual printed document

Contents code, CC:

Author, AU: Đurđina Samardžić

Mentor, MN: Slađana Milićević

Title, TI:

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: Serbian

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: AP Vojvodina, Novi Sad

Publication year, PY: 2015.

Publisher, PB: Faculty of Tehnical Sciences

Publication place, PP: Trg Dositeja Obradovića 6, 21000 Novi Sad

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/

appendixes)

Scientific field, SF:

Scientific discipline, SD:

Subject/Key words, S/KW:

UC

Holding data, HD: Library, Faculty of Technical Sciences, Trg Dositeja Obradovića 6, Novi Sad

Note, N:

Abstract, AB: The thesis is dedicated to artistic activities through the phenomenon of obliterating the

boundaries between personal life and artistic project in order to re-examine their own identity

based on a new, cultural space. The boundaries of this space are set in the domain of various

interpretations of Yugoslavia. Theoretical research of this thesis deals with conceptual

determinations of home, the influence of music (and) of Yugoslavia in the context of biopolitical

art and artistic life. Therefore the product of artistic and theoretical research is the conceptual

solution of the temporary, travelling home (working and living space) under surveillance.

Accepted by the Scientific Board on,

ASB:

Defended on, DE:

Defended Board, DB: Presi

dent:

Mem

ber: Menthor's sign

Mem

ber,

Ment

or:

6

Студија простора дома као биополитичког простора у уметности

Примерак за: - Студента; - Студентску службу факултета

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

21000 Н О В И С А Д , Т рг Д ос и т еј а О брад ови ћ а 6

Број:

ЗАДАТАК ЗА ЗАВРШНИ (BACHELOR) РАД Датум:

(Податке уноси предметни наставник - ментор)

Врста студија: Основне академске студије

Студијски програм: Сценска архитектура, техника и дизајн

Руководилац студијског

програма:

Др Романа Бошковић Живановић, ванредни професор

Студент: Ђурђина Самарџић Број индекса: СА1/2015

Област: Сценски дизајн

Ментор: Др Слађана Милићевић

НА ОСНОВУ ПОДНЕТЕ ПРИЈАВЕ, ПРИЛОЖЕНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ОДРЕДБИ СТАТУТА

ФАКУЛТЕТА

ИЗДАЈЕ СЕ ЗАДАТАК ЗА ЗАВРШНИ (Bachelor) РАД, СА СЛЕДЕЋИМ ЕЛЕМЕНТИМА:

- проблем – тема рада;

- начин решавања проблема и начин практичне провере резултата рада, ако је таква провера

неопходна; - литература

НАСЛОВ ЗАВРШНOГ (BACHELOR) РАДА:

ТЕКСТ ЗАДАТКА:

Руководилац студијског програма: Ментор рада:

др Романа Бошковић Живановић, доцент

7

SADRŽAJ

APSTRAKT_________________________________________________________________8

1.UVOD____________________________________________________________________9

2. ISTRAŽIVAČKO – METODOLOŠKI OKVIR______________________________________11

3. TEORIJSKO ISTRAŽIVANJE_________________________________________________13

3.1 Biopolitički karakter umetnosti ____________________________________________13

3.1.1 Studija Janez Janša___________________________________________________16

3.2 Dom – život kao umetnička aktivnost _______________________________________20

3.2.1 Temporary forever – Marina Abramović ___________________________________22

3.3 Muzika – prostor – identitet_______________________________________________24

3.3.1 Slučaj Srđana Jevđevića – Kultur Shock___________________________________25

4. UMETNIČKO ISTRAŽIVANJE ________________________________________________28

4.1 Zaključak umetničkog istraživanja_________________________________________ 35

5. IDEJNO REŠENJE PROJEKTA_______________________________________________36

5.1 Koncept projekta doma_____________________________________________________37

5.2 Lokacija_________________________________________________________________39

5.3 Arhitektonska analiza ______________________________________________________41

5.5 Prikaz projekta ___________________________________________________________47

6.ZAKLJUČAK______________________________________________________________60

7. LITERATURA_____________________________________________________________61

8. ILUSTRACIJE_____________________________________________________________62

8

Apstrakt

Rad je posvećen umetničkom delovanju kroz fenomen brisanja granica između ličnog života

osobe i umetničkog projekta u cilju preispitivanja sopstvenog identiteta utemeljenog na novom,

kulturnom prostoru. Granice tog prostora postavljene su u domenu najrazličitijih tumačenja

Jugoslavije. Teorijsko istraživanje rada, tiče se pojmovnih određenja doma, uticaja muzike (i)

Jugoslavije u kontekstu biopolitičke umetnosti i umetničkog života. Proizvod umetničkog i

teorijskog istraživanja je idejno rešenje privremenog, putujućeg doma (radnog i životnog

prostora) pod nadzorom.

Ishod rešenja je transparentna kuća koja nudi mesto za vremenski neodređen životni –

umetnički proces koji istovremeno ima odlike scenskog događaja i performativnosti. Prostorno

rešenje uključuje odvijanje života kao glavni umetnički materijal, isptitujući delotvornost

umetnika, različite discipline, strategije i reakcije susreta sa ljudima.

Ključne reči: biopolitička umetnost, dom, identitet, Jugoslavija, muzika, performans, scenski

događaj

Abstract

The thesis is dedicated to artistic activities through the phenomenon of obliterating the

boundaries between personal life and artistic project in order to re-examine their own identity

based on a new, cultural space. The boundaries of this space are set in the domain of various

interpretations of Yugoslavia. Theoretical research of this thesis deals with conceptual

determinations of home, the influence of music (and) of Yugoslavia in the context of biopolitical

art and artistic life. Therefore the product of artistic and theoretical research is the conceptual

solution of the temporary, travelling home (working and living space) under surveillance.

This travelling home offers a place for an indefinite time, life - artistic process that also has the

characteristics of a scenic event and performativity. A spatial solution involves life as the main

artistic material, questioning the artist's effectiveness, different disciplines, strategies and

reactions to encounters with people.

Key words: biopolitical art, home, identity, Yugoslavia, music, performance, scenic event

9

1. UVOD

Savremeno doba putem najrazličitijih intervencija nad čovekom, stvorilo je jedinku koju

metaforično možemo imenovati terminom homo sacer 1 “onaj koji je isključen iz političke

zajednice i kome je uskraćeno pravo i na dostojanstvenu smrt, a njegovi moderni ekvivalenti su

izbeglice, azilanti i emigranti.”2 Ukoliko se predstavimo i identifikujemo - sa navedenim

modernim ekvivalentima savremenog živog mrtvaca, možemo reći da smo u tom slučaju onaj

koji se iseljava, beži, traži sklonište i potencijalni dom koji nije nužno vremenski određen, ali je

neosporno praćen političkim, društvenim, socijalnim, geografskim ili bilo kojim drugim

kontekstima i kretanjima. Da bismo razumeli odluku o potencijalnom prisvajanju ovog, ali i svih

dosadašnjih ličnih identiteta koje nastojimo da prepoznamo, rad se bavi pitanjem doma, kao i

profesionalnog, ličnog, muzičkog i jugoslovenskog identiteta.

Preispitivanjem sopstvenih odluka, aktivnosti i potreba za kretanjem, delovanjem i novom

sinergijom u susretu sa različitim sredinama i ljudima, u daljem radu se traga za pojmovima koji

bliže definišu svakodnevne akcije. One su globalne, ali u ovom radu, prostorno su ograničene

na delovanja unutar prostora bivše Republike Jugoslavije. U cilju oslobađanja prvorodnog greha

ratne prošlosti i reafirmisanjem modela3, teorijskim i umetničkim istraživanjem, ispituje se

mogućnost uspostavljanja novog mentalnog, neutralnog prostora, lišenog straha prošlosti i

budućnosti kroz umetnički život i delovanje biopolitčke umetnosti.

Prvorodni ili praroditeljski greh u tekstu, odnosi se na ratna razaranja i stradanja koja su

generacijama rođenim nakon rata, pripisana kao nasledni greh. Po pravoslavnom

veroispovedanju, ali i u kontekstu teme, prvorodni greh je „prešao na sve ljude, pa se svi

začinjemo i rađamo sa istim grehom.“ Tumačim ga kao nametnut osećaj krivice i odgovornosti.

1 U klasičnom periodu homo sacer označava svetog prognanika; pojam koji je preuzeo Đorđo Agamben, Homo

Sacer, Suverena moć i goli život, Multimedijalni institut, Zagreb 2006. , Drugi dio : Homo Sacer str. 66 -100 „Oduvek me fascinirala ta latinska formula koja opisuje homo sacera : nekoga koga se smelo ubiti, a da se to ne progoni kao zločin i ne smatra ritualnim žrtvovanjem.“ Đorđo Agamben, Živimo li u državama ili logorima?, https://filozofskitekstovi.wordpress.com/2014/06/11/2437/, 25. April 2019. 2 Maja Stanković,“ Fluidni kontekst; Kontekstualne prakse u savremenoj umetnosti“, Biopolitička umetnost:

Aktivnost vs reprezentacija, Fakultet za medije i komunikacije, str. 233 3 Reafirmisanje modela u radu predstavlja donošenje zaključka o jugoslovenskoj vrednosti nasuprot kritici. Pre

svega, odnosi se na komunikaciju i značaj susreta.

10

U izvedbi pesme Glorija (Gloria) 4, Pati Smit (Patricia Lee Smith) uvodnim stihom raskida sa

religijom i navodi da je isus umro zbog nečijeg greha, koji nije njeh. Ukoliko sadržaj učitamo kao

savremen i u kontekstu teme, možemo zaključiti da na eksplicitan način ukazuje na otklon od

prvorodnog greha. koji nastojim da dostignem kroz preispitivanje i proces rada na ideji

privremenog doma.

Termini biopolitička umetnost i umetnički život, postali su paralele za analizu ličnog životnog ali i

umetničkog određenja zbog svakodnevnih aktivnosti koje postaju ili ih možemo tretirati kao

projekat koji deluje na socijalno telo. Nemogućnost prepoznavanja tih granica je česća pojava u

raznim sferama umetnosti. To je sredstvo spektakularizacije stvarnosti , instrumentalizovanja

života i igre umetnika koja istovremeno postaje mesto eksperimenta ili performansa u okviru kog

umetnik vlada situacijom ili dopušta posmatraču da deluje. Pojavom tehnologija otvara se i

mogućnost hibridizacije sredstava, dokumentovanja i multiplikovanja određenih značenja, zbog

čega se kompleksnost ovih fenomena dodatno usložnjava i dovodi u pitanje delotvornost

angažovanja. Različite tehnologije i discipline koje su nam na raspolaganju, doprinele su

dinamici u umetnosti, oponašajući kretanje prirode i čoveka koji je u konstantnom procesu

tranzicije kao jedinka, a potom - dinamici unutar populacije i sistema. Neprekidne tranzicije na

različitim planovima prostora bivše Jugoslavije, mentalno destabilizuju mladog čoveka i prirodno

ga postavljaju u situaciju u kojoj on pokušava da razume kontekst u kom se zatekao i

problematizuje ga. „Čovek ne može da planira svoj svet, a da ne projektuje samog sebe,“ 5 zbog

čega je moj motiv bio da putem teorijskog i umetničkog istraživanja, pronađem novo prostorno

rešenje koje uključuje potrebe za ličnim delovanjem. Delovanje podrazumeva potrebe

egzistencijalne prirode na ličnom planu ali i u okvirima društvenih ciljeva koji uključuju potrebe

kolektiva.

Profesor psihologije, Džin Tvengi (Dr. Jean Twenge) , okarakterisala je generaciju Z, čiji sam

pripadnik, kao nezainteresovanu za stvarni svet koji zamenjuje digitalnim, sa niskim

samopouzdanjem i simbiotskim odnosom sa svojim roditeljima. U svoje istraživanje uvodi pojam

doma, “tvrđave koja je sigurno i udobno mesto“.6 Smatra da napuštanje doma, generacija Z

doživljava kao opasnost zbog čega pribegava ekranizovanom svetu. Članak se završava

4 Patti Smith, Gloria ; „Jesus died for somebody’s sins, but not mine.“ ,

https://m.youtube.com/watch?v=j7sodwiQJ6c 5 Švarc, Rudolf prema Norbert Šulcu, Egzistencija, prostor, arhitektura, Građevinska knjiga, Beograd, 1975., str. 16

6 Zoran Milivojević, Formule življenja: Generacija Z , Politika, 8.januar 2018. http://www.politika.rs/sr/clanak/395786/

11

predlogom o nadzoru tj digitalnoj granici7 . U radu se uvodi kao ideja za razmišljanje o novom

modelu doma, simbiozi dva sveta – virtuelnog i realnost, korišćenju tehnologije zarad

identifikovanja ciljne grupe. Model doma i program kuće, treba da potvrdi ili poništi zaključak

Džin Tvengi ( Jean Twenge) ali i postavi nov temelj za analizu sopstva, generacije i tretiranje

prednosti tehnologije .

Arhitekta Nil Lič (Neil Leach), piše da su “deca najsposobnija da predstavljaju sebe – u slikama,

lutkama, kućama za lutke i drugim objektima,” 8 što i u ovom slučaju podržava ideju

predstavljanja i ispitivanja identiteta u obliku doma, ali i mogućnost potencijalnog posmatrača da

se identifikuje sa tuđim životom i delovanjima, a time postane i autor svojim prisustvom.

Međutim, prisustvo se ne odnosi isključivo na prostor idejnog rešenja doma. Naprotiv, ono inicira

aktivnosti i van njega jer “ se životni ciljevi ne sreću u kući: uloga pojedinca čini deo sistema

akcija koje se iskazuju u zajedničkom svetu zasnovanom na opšte usvojenim vrednostima. Da

bi se u tome učestvovalo , mora se napustiti kuća i odabrati putanja. Kada smo ispunili društveni

zadatak, povlačimo se u kuću da bismo povratili sopstveni identitet.“9 Potreba za upoznavanjem

sveta, konkretno generacije iz regiona i uspostavljanjem nove komunikacije, praćena je

kretanjem: posetama kulturnih događaja i manifestacija, u okviru kojih susret i međuljudske

relacije u ovom slučaju, određuju odnos prema sredini koju prihvatamo kao svoj dom. Naizgled

putovanje kao neumetničko delovanje, uobličavanjem i aktualizovanjem aktivnosti, postaje

umetnički projekat u okviru čega bi se konzumiranje muzike izdvojilo kao glavni katalizator

umrežavanja i predmet analize, a koja je svakako ogledalo društva. “Stari stereotip po kojem

umetnost cveta u kriznim vremenima čini se ciničnim ukoliko nam je stalo do sveta,”10 ali uloga

umetnika je da odgovara na kontekst i problematizuje ga. Odvajanje umetnika od sopstvenog

socijalnog tela, dovelo bi u pitanje i njegovu efikasnost kao jedinke, ali i delotvornost njegovog

stvaranja. Svakako, ne smemo zanemariti sumnje sa kojima se susreće umetnost - da je

angažovana umetnost, s jedne strane oblik antipolitike koja apsurdno instrumentalizuje život, a s

druge strane da ima smisla i vodi ka određenom društvenom cilju.

Zbog toga se projekat doma u daljem radu predstavlja biopolitičkim mehanizmima kao

prostorom transparentnog preispitivanja granica intimnog - javnog i psihološkog procesa gde je

žarište usmereno na čoveka, iskustvo komunikacije i susreta sa ljudima i svakodnevne

7 Digitalna granica odnosi se na kontrolu dece od strane roditelja - vremensko ograničenje korišćenja mobilnih

uređaja zarad odlaska u spoljašnji svet i susret sa ljudima. 8 Neal Leach, „Camouflage“ / Mimesis, Massachusetts Institute of Technology 2006., str. 30

9 Christian Norberg- Schulz, „Stanovanje ; Stanište, urbani prostor, kuća“, poglavlje: V Kuća, Građevinska knjiga

1990., str. 89 10

Miško Šuvaković i Jovan Čekić, “Nova povezivanja”, Fakultet za medije i komunikacije, Beograd 2017. ; Tekst Slobodana Mijuškovića, »Nema rešenja, zato što nema problema« – Dišan, str. 101

12

aktivnosti kao glavnog umetničkog medija. U tome se pronalazi utemeljenje za pisanje rada, kao

i potencijalni odgovori na pitanja o efektivnosti umetničkog života pod nadzorom posmatrača,

koja deluje u pravcima pojedinac- kolektiv, kolektiv – pojedinac.

2. ISTRAŽIVAČKO – METODOLOŠKI OKVIR

Tema biopolitičke umetnosti i umetničkog života (The Art life) 11 razvijana je unakrsno kroz

sopstveni psihoanalitički proces, teorijsko i umetničko istraživanje.

Glavno polazište za rad konstruisano je kroz opsesivno preispitivanje značenja doma. Ono je

inicirano izjavom Gorana Stefanovskog: “Dom je tamo gde boli” 12 ili - “kuća mi je tamo gde me

jako boli.” 13 S jedne strane, o domu kao Makedonac, on u intervjuu govori na srpskom jeziku, a

s druge strane, prevedeno na srpski on o identičnoj emociji govori kroz objekat – kuću. Možemo

zaključiti da pisac dom i kuću doživljava kao jedan pojam i da se središte njegove emocije

zapravo ne definiše teritorijalno, uzimajući u obzir i činjenicu da je poslednje godine života

proveo stvarajući u Londonu. On time povlači tezu koja nam ukazuje na snažan osećaj za brigu

o populaciji sa kojom se lično identifikuje i o kojoj piše problematizujući njenu sredinu.

Stefanovski uverljivo implementira istinitost života Balkana kroz dramski tekst. Uprkos fizičkoj

izmeštenosti, na isti način Marina Abramović stvara teritorijalnu distancu definišući dom: “Moj je

dom moje telo. Gde god da jesam, osećam se dobro u tom telu i to mi je bitno.”14 Međutim,

opisujući rodno Sarajevo, Srđan Jevđević koji danas živi i u stvara u Americi, izjavljuje da je

“Sarajevo, jednostavno, dom i nikada ništa neće biti toliko moje kao što je Sarajevo!” 15

Tri autora i tri različita doživljaja doma. Međutim u sva tri slučaja, možemo čitati istu

fenomenološku temu: dom i život kao oblik umetničke forme kreirane biopolitičkim

mehanizmima.

11

The Art Life / Umetnički život, 2016. , dokumentarni film o životu i razvoju umetnosti Dejvida Linča u režiji Nik

Barnsa, Džon Ngajena, Olivija Nergard-Holma 12

Dvanajst: Goran Stefanovski , intervju https://www.youtube.com/watch?v=nw0JEW5UNIQ , 20. april 2019. 13

Odisej, Reinterpretacija Homerovog epa po tekstu Gorana Stefanovskog http://afirmator.org/dom-je-tamo-gde-boli-o-predstavi-odisej-pise-andrea-popov-miletic/, 20. april 2019. 14

Intervju sa Marinom Abramović, https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2019&mm=01&dd=22&nav_category=1864&nav_id=1496485, 21. april 2019. 15

Intervju Srđana Jevđevića, frontmena grupe Kultur Shock. O Sarajevu kao domu: https://sarajevo.travel/ba/tekst/sarajevo-je-moj-dom/362, 21.april, 2019.

13

Istraživanje njihovih umetničkih delovanja ali i privatnog života, konteksta u kojima

stvaraju, putovanja i potraga za autentičnim mestima, događajima, situacijama na koje se

referišu su akcije zarad boljeg razumevanja i kontekstualizovanja opusa navedenih autora .

Svesnost o potrebi za uverenjem o istinitosti sadržaja umetnika i sopstvenom željom za znanjem

o procesu stvaranja, kroz vid istraživanja tuđeg dela i života, postaje i lični način života, ali i

umetnički projekat. Uključuje kretanje, neizvesnost, odricanje, rizik, susret sa različitim ljudima,

adrenalinsku potrebu i rezultira dnevničkim zapisima - dokumentovanjem sadržaja koji – „nije

prateća aktivnost: ono što se odigrava na putovanju istovremeno se dokumentuje, a moglo bi se

reći i da se odigrava upravo iz razloga da bi se dokumentovalo. To potvrđuje i forma video-rada

koncipiranog kao dnevnički zapis, tako da su dokumentovanje i real life istovremeni.”16

Teorijskim istraživanjem je utemeljen proces rada na temi, istraživanjem granica između

umetničkog delovanja i privatnog života umetnika. U prvom delu rada, posredstvom referentnih

naučnih disciplina i teorija, izdvajaju se fenomenološki pojmovi biopolitičke prakse u umetnosti i

dom kao ključni sadržaji. Sveobuhvatnost ovih pojmova je sužena i konkretizovana uvođenjem

novih predmeta analize kao što su performativnost, muzika, identitet i Jugoslavija, približeni

putem kritičke analize umetničkih dela i pojava.

Umetničko istraživanje je drugi deo rada kao značajan proces vizuelnog prikazivanja teorijskog

sadržaja na ličnom primeru neumetničkih akcija koje život tretiraju kao umetnički medij.

Dokumentarni sadržaji predstavljeni kolažima intereaguju sa svim fazama rada, zaključno sa

predstavljanjem idejnog rešenja projekta.

Prostorno rešenje i dizajn objekta, zaključak je umetničke i teorijske faze, gde je ponuđen model

privremene kuće, za vremenski neodređen17 životni – umetnički proces. Idejno rešenje kuće

ima odlike scenskog događaja i performativnosti koji nadgrađuju akciju umetnika ili ga

odmenjuju kada nije prisutan. Obrnuto, glavni umetnički materijal - odvijanje života u

privremenom domu ali i izvan njega, transformišu karakter i prostornu koncepciju objekta.

Posredstvom tehnologije, objekat se hibridizuje u nameni i funkcionalnosti, otvara mogućnost

preispitivanja umnožene stvarnosti i postaje medijska fasada koja transparentno prikazuje ili

cenzuriše život pojedinca.

16

O radu Sofi Kal I Gregori Šepard: Stanković, Maja, Fluidni kontekst – Konterkstualne prakse u savremenoj

umetnosti, Fakultet za medije i komunikacije, Beograd 2006, str. 250 17

Objekat se tretira kao završeno umetničko – arhitektonsko delo ali se njegova ideja sprovodi kroz akciju umetnika i život u prostoru. Njegova efemernost i ideja predviđaju rok u trajanju od 5 godina. Namenjen je za upuštanje umetnika u proces, koji ga vodi ka određenom zaključku, spoznaji značenja doma na ličnom nivou koji ne možemo da predvidimo. Zbog toga se izdvaja životni – umetnički proces kao vremenski neodređen.

14

3. TEORIJSKO ISTRAŽIVANJE

I KRITIČKA ANALIZA REFERENTNIH UMETNIČKIH DELA

3.1 Biopolitički mehanizmi u umetnosti : performativnost

Za uspostavljanje odnosa prema delotvornosti umetnosti i biopolitičke umetnosti, zanimljiva je

teza Bogdane Koljević koja smatra da je „biopolitika sama po sebi antipolitična,” 18 dovodeći u

pitanje političke borbe i nestanak političkog u sadašnjoj politici. Političku krizu i odnos prema

marginalizovanim grupama doživljava kao “ispunjen prazan prostor političkog subjektiviteta i

političkog, ali bez potpune artikulacije šta je to što ih konstruiše, kao i artikulacije uslova za

mogućnost političkog.” 19

Promene u društvu uticale su na politiku, ali i savremenu umetnost za koju Teri Smit (Terry

Smith) kaže da je u konstantnoj tranziciji kao i „u posebnom, dijalektičnom odnosu sa društvom

u kojem nastaje. ”20 Neprekidno istraživanje tih oblasti i potraga za odgovorima čemu umetnost

služi danas, odnosno šta je politika danas, često nas dovode do potrebe da stvari imenujemo

drugačije ili im pronalazimo relevantniji termin u eri progresa. U kontekstu politike, Bogdana

Koljević piše da je značajnije ustanoviti pojam, „mnogo više nego imenovati – čak više nego

prihvatiti se teškog zadatka pronalaženja pravog naziva za moguće političke pokrete i snagu

koja ih pokreće.” 21 Primenjeno na umetnost, značilo bi da obe oblasti dele kriznu sudbinu kojoj

nedostaje novo mišljenje i artikulacija, nasuprot imenovanju. Ipak, sintezom biopolitičkih praksi i

umetnosti, dolazimo do novog artificijelnog fenomena, biopolitičke umetnosti koji je takođe,

predmet analize dejstva te oblasti. Rad se temelji na pretpostavkama da izvedenica -

biopolitička umetnost može da ponudi nov model delovanja umetnika ali i da je isključivo

imenovana i autoritarna u svom trivijalnom tretiranju života kao stvarnosti.

Biopolitičke mehanizme vladanja primenjene na umetnost Zorana Todorovića, Miško Šuvaković

pažljivo opisuje i podržava legitimnu odluku umetnika o nepostojanju cilja kao jednoj od mogućih

funkcija (biopolitičke) umetnosti danas. „Todorovićeva dela izgledaju zastrašujuće amoralna,

cinična i razorna, ali i zdravorazumski ponuđena: to je to što se vidi. Njegova dela pokazuju

sistem nauke i politike kao sistem „same“ perverznosti – za Todorovića je ono što je puno smisla

za nauku ili politiku svakodnevice, zapravo, samo prazno mesto ili objektnost trenutnog i

18

Koljević, Bogdana, Biopolitika i politički subjektivitet, Službeni glasnik, Beograd 2010., str. 12 19

Isto, str. 13 20

Intervju sa Teri Smitom, http://www.politika.rs/sr/clanak/326055/Kultura/I-savremena-umetnost-je-u-tranziciji, 10. maj 2019. 21

Koljević, Bogdana, Biopolitika i politički subjektivitet, Službeni glasnik, Beograd 2010., str. 13

15

prolaznog uživanja čija je funkcija da bude bez funkcije,” 22 Biopolitičnost njegovog stvaranja je

takođe, uvođenje života, postavljajući telo - objekat, izložen naporu i suočavanju sa različitim

efektima. Ono što Šuvaković precizno definiše kao zdravorazumsko aludirajući na besmislenost

i gubitak dubljeg smisla, ujedno je i karakteristika biopolitičke umetnosti - život kao takav. Ipak,

dovođenjem u kontekst, promišljanjem o telu čiji je identitet jasno uspostavljen sa ideološkim

okvirom, socijalnim, političkim, ekonomskim i drugim okolnostima, život ima umetnički potencijal

da postane umetničko delo – materijal - medij.

Uporište biopolitičke umetnosti je fenomen oblikovanja života koji postaje proizvod različitih

odluka i umetničkih strategija . Dakle, život se tretira kao umetnička pojava, pri čemu ne postoji

jasno raspoznavanje granica između života i umetnosti (prirodnog i artificijelnog) jer one ne

funkcionišu u ključu tradicionalnog shvatanja umetnosti. „Primeri gubitka jasnih razlika između

prirodnog i artificijelnog su brojni: od samog rođenja koje može biti proizvod medicinske

intervencije (npr. veštačka oplodnja).”23 Pojave rada sa živim organizmima, genetskim

materijalima, telom ali i hibridizacija fizičkog i virtuelnog su podkategorije biopolitičke umetnosti

u cilju oblikovanja svakodnevnog tj neumetničkog života. Međutim, biopolitičke prakse ne

uključuju reprezentaciju stvarnosti putem estetskog proizvoda već se sam život uvezuje u

umetnost, tretiran kao umetnička pojava.

U središtu ove teme, izdvojila bih performans, umetničku formu značajnu kao primer prethodno

pomenutih brisanja granica koje su zasnovane na komunikaciji, empatijskom povezivanju

publike i izvođača . „On (performer) nije neko ko igra drugoga.”24 , zbog čega kriterijum istinitosti

ne postoji i tiče se uverljivosti, trenutka u realnom vremenu, psiho-fizičkog prisustva, ranjivosti ili

bilo kog oblika sredstva za kojim poseže izvođač. Performer predviđa potencijalnu reakciju

posmatrača i često biopolitičkim mehanizmima u praksi, on postaje vrsta nadzora publike,

događaja kojim manipuliše i obrnuto, prepuštajući svoj život kroz performativnost ili upravljajući

tuđim životima. Međutim, mogućnost interakcije publike koja prividno postaje izvođač i oblikuje

tok performansa, ne isključuje odbacivanje manipulacije događaja od strane izvođača. Psiho-

fizička patnja i promene u realnom vremenu, doprinose deestetizaciji, deartificijelizaciji, a time

približavaju trenutak umetničkog čina, onom svakodnevnom , poput radikalnih akcija

samopovređivanja Kris Burden i Đine Pane “koji su verovali da ritualizovana bol ima

22

Šuvaković, Miško, Kritičko dejstvo i intenzitet afetka – Analize umetničkih produkcija Zorana Todorovića, Muzej

Savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, str. 16 23

Stanković, Maja, Fluidni kontekst kontekstualne prakse u savremenoj umetnosti,Fakultet za medije i komunikacije, Beograd, 2015., str. 233 24

Jerži Grotovski o performeru; Kovačević, Jelena, Pozorišna Etika: Grotovski – Ričards, Pozorišni Muzej Vojvodine, Novi Sad 2013., str. 117

16

pročišćavajući učinak kako bi se prodrmalo anestetizovano društvo.”25

Upotreba tela kao materijala, takođe otvara mogućnost za podizanjem pažnje i izazivanjem

reakcija posmatrača na osnovu kojih izvođač u svoje iskustvo beleži i prikuplja informacije o

osobenostima pojedinca ali i društva, s naglaskom na kolaboraciji, zajedničkom činu. Takav

pristup ne mora nužno imati umetnički karakter jer su u svakodnevnom životu i spontana mesta

susreta, dijaloga i reakcija, potencijalni aparati za razumevanje okoline i prikupljanje podataka o

psihološkoj karti pojedinca – kolektiva. Prodiranjem u intimu bića kroz neumetničko delovanje ili

osmišljeni performans, dovodimo u pitanje i etičnost takve aktivnosti. Biopolitičkim sredstvima

kontrole situacije, pojedinac je prisiljen da osvesti ono duševno potisnuto koje može postati

umetnički materijal, „opasan jer je istinit.“26 Istovremeno, može se odvijati u oba pravca umetnik-

posmatrač/učesnik, čime se granica kontrole samog čina destabilizuje. Svakako, iziskuje

psihološku prisustnost i učestvovanje zarad otklona od “uništavanja ili marginalizovanja

imanentno vrednih svrha” 27 tj uverenja pojedinca koje ga aktiviraju i daju smisao njegovom

delovanju. Svrha i delotvornost performansa su u tumačenju individualne i tiču se pojedinca. On

uspostavlja odnos prema kontekstualizovanoj realnosti : trenutka u kom se odigrava i koji se

odražava na sam čin. “Koncept odražavanja parazitira na podrazumevanju metafore koja bi se

mogla opisati otprilike ovako: kao što ogledalo automatski i neizbežno pokazuje lepotu, tako

mora brutalno i bez ustezanja odražavati i ružnoću”28. Primenjeno na biopolitičku umetnost i

projekat privremenog doma, život se ne podređuje modelu umetnosti. Naprotiv, život kao

umetnički medij– lep ili ružan, postaje naizgled trivijalna refleksija stvarnosti u okviru koje

umetnik otvara mogućnost za događaj na fizičkom, psihološkom i emotivnom polju. Umetnost je

u tom slučaju lišena obećanja, uverenja i odgovornosti. Svedena je na susret umetnika i

učesnika koji neumetničkim akcijama stvaraju energetski mikro svet zasnovan na komunikaciji i

razmeni. “Nema, dakle, više velikih ideja, a ni velikih reči iza kojih se možemo zakloniti, nema

institucija čiji se autoritet podrazumeva, nema ideoloških, političkih, društvenih, pa ni

profesionalnih vrednosti koje ne treba dovoditi u pitanje. Postoje samo lične ideje, lična

uverenja, lične snage i lična odgovornost.” 29

25

Jovićević Aleksandra, Uvod u studije performansa; Izvođačka tela – 1. Telo i sopstvo, Edicija Reč, Beograd 2006., str. 199 26

Altiser o tumečenjima protivnika Frojdove teroije psihoanalize ; Cvetić, Mariela, Das Unheimliche – psihoanalitičke i kulturalne teorije prostora, Orion art i Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, Beograd, 2011., str. 33 27

Veber, Marks o modernom društvu u instrumentalističkom obrascu delovanja; Tejlor Čarls, Izvori sopstva – stvaranje modernog identiteta , Akademska knjiga, Novi Sad, 2008., str. 748 28

Milohnić, Aldo, Teorije savremenog teatra i performansa; Političko i teatar koji nije njegov dvojnik,Orion art, Beograd, 2013., str 110-111 29

Dinulović, Radivoje, Ideološka funkcija arhitekture u društvu spektakla, http://www.scen.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2013/03/Ideoloska-funkcija-arhitekture-u-drustvu-spektakla-sa-prologom.pdf , 10. maj 2019.

17

Zbog toga se u daljem radu pitanje efikasnosti (biopolitičke) umetnosti kroz performativni

karakter: muzike, doma kao scenskog događaja, uzima u razmatranje i postavlja u poziciju

procesa prikupljanja reakcija umesto ponuđenog modela delovanja na društvo kao primarne

funkcije umetnosti. Unakrsno se dovodi u sumnju granica života kao umetnosti, odnosno upliva

umetnosti u život.

3.1.1 Slučaj Janez Janša

“Ime. Svatko ga ima. Pojedinci, umjetnici i znanstvenici iz cijelog svijeta izlažu svoja razmišljanja

o značenju i svrsi imena, kako s privatnog tako i s javnog stajališta.”30

Međutim, kako naizgled opšte mesto, ime kao sredstvo za relativno raspoznavanje, može dobiti

odlike umetničkog projekta i šta to podrazumeva u kontekstu biopolitičke umetnosti ili s druge

strane, umetničkog života?

Trojica umetnika, Žiga Kariž, Emil Hrvatin i Davide Grassi, 2007. godine su se iz ličnih razloga

formalno preimenovali u Janez Janša, multiplikujući ime zbog čega je i njihovo međusobno

razlikovanje otežano. “Lično ime je pravo građanina I služi razlikovanju I identifikaciji fizičkih lica.

Građani su dužni da upotrebljavaju lično ime.”31 Dakle, umetnici su se radikalnom odlukom

obavezali na predstavljanje tim imenom I prezimenom, a njihovo preimenovanje istovremeno je

značilo prisvajanje posebnog identiteta i pozicije, shvaćenih kao umetnički čin – performans.

Dimenzije biopolitičke umetnosti se ogledaju kroz kontekste u kojima se umetnici opredeljuju za

takvu vrstu poduhvata.

Tokom predavanja o biopolitičkoj umetnosti i uvođenju umrežene slike, Maja Stanković

objašnjava značaj umreženosti različitih kategorija (npr politika, ekonomija, finansije, individua,

društvo) , značajnih za razumevanje savremene umetnosti. “Određene fenomene možete

proučavati jedino ako ih posmatrate u mreži, u nekom kretanju. Ukoliko iz izdvojite kao neke

entitete, vi zapravo gubite njihova ključna obeležja.32” Ona takođe ukazuje na značaj digitalnih

tehnologija, ekranske slike koja nam omogućuje vizualizaciju te umreženosti, zahvaljujući kojoj

postajemo svesni kompleknosti odnosa pomenutih kategorija.

30

Iz sinopsisa filma „Moje ime je Janez Janša“, http://2012.zagrebfilmfestival.com/index.php?page=d0&iz=fpf&fid=5143, 11. maj 2019. 31

Zakon o ličnom imenu, član 2, stav prvi; Milohnić, Aldo, Teorije savremenog teatra i performansa, Orion art, Beograd 2013., str.167 32

Predavanje dr Maje Stanković, Biopolitička umetnost: uvođenje umrežene slike, https://www.youtube.com/watch?v=cJFeLK7Lfb4, 3. maj 2019.

18

Kompleksnost izbora Janez Janše, Janez Janše i Janez Janše, takođe čini odluka o učlanjivanju

u konzervativnu Slovenačku demokratsku stranku predvođenu Janez Janšom, tadašnjim

premijerom Republike Slovenije. U skladu sa zakonom, kao javne ličnosti, prisvojili su ime

takođe javne ličnosti na visokoj političkoj funkciji, pomerajući time granice između života i

umetnosti ali i međusobnih, načelno rečeno identiteta i načina predstavljanja trojice umetnika.

Oni ime ne doživljavaju kao identitet koji su ovim gestom takođe doveli u pitanje.33 Objašnjavaju

da je ime vrsta posrednika. “Interface, način na koji stupamo u zajednicu. Na neki način, ime

više pripada zajednici nego pojedincu. Ime nam je dano i jedan dio života posvećujemo tome da

se na njega naviknemo. S druge strane, naše osobno ime mnogo više upotrebljavaju drugi nego

mi koji ga nosimo.”34

Ono što je važno napomenuti u ovoj fenomenološkoj , homonimnoj situaciji su medijska

izveštavanja i različiti internet izvori koji nam u ovom slučaju zavaraju trag prilikom istraživanja

autentičnog Janez Janše. U odjavnoj špici filma “Ja sam Janez Janša“ iz 2012. godine, reditelj

Janez Janša opisuje film rečenicom: “The film that inspires you to google your name.”35 U filmu

se pojavljuje Dražen Dragojević koji se predstavlja svojim imenom i prezimenom, a potom nam

uverljivo daje informaciju o tome da je preimenovan u Janez Janša. Preteranom multiplikacijom

njihovih kontraverznih akcija kroz različit medij i uvođenjem drugih ljudi, oni manipulišu

učesnicima i zaista ih dovode u apsurdnu i nadasve zbunjujuću situaciju koja aktivira i pokreće

njihovu želju za saznanjem istine. Gest ima političku konotaciju, ali njihova intervencija nužno ne

proizvodi model za delovanje unutar sistema osim što predstavlja vrstu preispitivanja i nadzora

od strane umetnika - kontrolisanja paradoksalnih situacija u kojima su se zatekli I dokazali ih

promenom imena. Međutim, neosporno je politički i umetnički čin koji stvara “produktivnu

konfuziju u odnosu između autonomije umetnosti i autonomije prava u pravnoj državi, dovodeći

oba koncepta u pitanje.”36 Inicirano posledicama društvene situacije, uvode sopstvene živote,

time stvarajući umetničko delo, performans koji je vremenski neodređen bez opipljivih granica

između života – politike i umetnosti. “Proizvodimo umjetnost s ograničenim rokom trajanja. Kada

osobni dokumenti više ne budu vrijedili, kada im prestane funkcija identifikacije, bit će samo

dokument neke prijašnje situacije, prazni predmet sjećanja. Zamijenit će ga novi, koji će biti

33

Dobrodošlica na sajtu Janez Janše glasi: Enjoy exploring (y)our identity, na osnovu čega nam skreću pažnju o odnosu pojedinca – kolektiva, u kontekstu identiteta ; http://www.janezjansa.si , 9. maj 34

Intervju sa Janez Janšom, Janez Janšom i Janez Janšom: https://www.portalnovosti.com/janez-jansa-janez-jansa-i-janez-jansa-sto-nas-je-vise-to-cemo-brze-stici-do-cilja, 11. maj 2019. 35

“My name is Janez Jansa”, https://vimeo.com/33707536 , 11. maj 2019. 36

Stojnić, Aneta o studiji Alda Milohnić : https://orionart.rs/knjiga-teorije-savremenog-teatra-i-performansa-21 , 11.maj 2019.

19

neodvojivi dio umjetničkog rada sve dok i njima ne prođe rok trajanja.” 37 Održivost ovog

projekta se nastavlja kroz život različitih društveno-angažovanih akcija koje su nastale

podstaknute njihovim projektom, čime je primarna funkcija umetnosti zadovoljena. Na legalan,

promišljen način, istrajavaju u cilju koji ni na koji način ne može da se ospori zbog jezika kojim

se obraćaju, a koji ne mora da se tumači kao ciničan. Sredstva za kojima posežu svedoče o

jednom specifičnom mišljenju autora koji su uspostavili vezu između umetničkog i političkog

delovanja.

“Kada smo 2007. tadašnjeg premijera Janšu obavijestili o promjeni svojih imena, naveli smo

sljedeće: Mi sami ne vidimo granice između našeg rada, umjetnosti i života, a vjerujemo da se u

tom pogledu ne razlikujemo od Vas… Voljeli bismo ovdje citirati riječi iz pisma koje ste nam

poslali kada smo se učlanili u SDS: Što nas je više, to ćemo brže stići do cilja.” 38

Ilustracija 1

37

Intervju sa Janez Janšom, Janez Janšom i Janez Janšom: https://www.portalnovosti.com/janez-jansa-janez-jansa-i-janez-jansa-sto-nas-je-vise-to-cemo-brze-stici-do-cilja, 11. maj 2019. 38

Intervju sa Janez Janšom, Janez Janšom i Janez Janšom: https://www.portalnovosti.com/janez-jansa-janez-jansa-i-janez-jansa-sto-nas-je-vise-to-cemo-brze-stici-do-cilja, 11. maj 2019.

20

Ilustracija 2

Ilustracija 3

21

3. 2 Dom – život kao umetnička aktivnost

U poglavlju istraživačko-metodološki okvir, izjavama Gorana Stefanovskog, Marine Abramović i

Srđana Jevđevića, nagovešten je subjektivni osećaj doma koji možemo posmatrati u mreži

registara i kretanja individue unutar društvene slike. Kristijan Norberg Šulc piše o središtu i

mestu, centru čoveka kao idealnom cilju ka kom tragamo, objašnjavajući da razvojem ličnosti

kroz aktivnosti, društvena zbivanja i uzajamne odnose, nastaju i novi centri, dodaci prvobitnom.

“Ako se shvati da središte sveta označava ideal, javni cilj ili čak i izgubljeni raj, onda i reč dom

dobija bliže i konkretnije značenje. Ona nam tada prosto govori to, da lični život svakog čoveka

ima svoj centar.“39

Pojmu doma možemo pristupiti problematizovanjem prostora, kao jednim od egzistencijalnih

aspekata. Međutim, u daljem radu je značajniji domen neuhvatljivog psihološkog doživljaja i

dejstva ovog fenomena za samoizgradnju identiteta danas na prostoru bivše Jugoslavije koja je

inspiracija mnogim autorima. U stihovima pesme “Rođen kad je bilo bolje”, bez pretenzije da se

analizira odnos Damira Avdića prema ideji Jugoslavije, taksativno komentariše i na samom

kraju preokreće radnju, informišući nas o jasnoj svesti o uticajima prošlosti na savremenog

čoveka. Veoma lično završava pesmu u kojoj kolektivna nesreća dolazi na njegov prag, kuću.

“Sretan sam jer sam rođen I živio kad je bilo bolje, a onda je bolje došlo na moj prag i sad je

svaka minuta, moja minuta šutnje. Amin. “ 40 Dakle, Jugoslavija je posredno ili neposredno

definisana posledicama ratnih razaranja na prostorima bivše Jugoslavije, kao homonim koji

podrazumeva šire značenje od pukog geografskog okvira, čime je termin Jugoslavija smešten u

specifičan položaj trajnog faktora nestabilnosti. Zbog irelevantnosti da termin Jugoslavija bude

uopšten, u daljem radu će se pojam ticati situacije - rata kao događaja, vrste kretanja. U

kontekstu doma kao teme, kretanje se pre svega odnosi na raseljavanja, prisilna ili dobrovoljna

fizička izmeštanja iz kuće kao objekta, odnosno doma što je kao potencijalno rešenje rezultiralo

projektom pokretne kuće. “ U jezičkom izrazu „ratna pozornica“ leži priznanje činjenice da rat

ima scenografsku suštinu. Da je to stvarno tako, nije nikakav naročit postmodernistički uvid, već

je to oduvek bilo. Učesnici u ratu izvode predstavu jedan za drugog.”41 Time dolazimo do teme

izvođenja, preciznije, života kao umetničke aktivnosti, a čiji glavni cilj je život kao takav, a ne

proizvđenje umetničkog dela. Ukoliko posmatramo Jugoslaviju kao pozornicu, rat bi u tom

39

Šulc Norberg, Kristijan, Egzistencija, prostor i arhitektura, Građevinska 40

Avdić, Damir, deo teksta pesme Rođen kad je bilo bolje, album Human Reich (2013) 41

Eriksen Jens-Martin, Stjernfelt Frederik, Scenografija rata; Nova putovanja u Bosnu i Srbiju, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2010., str.275

22

slučaju bio scena i žižna tačka dramskog sukoba, kuća scenografski element, a dom bismo

mogli definisati kao središte glumca u zamišljenoj situaciji. “Mogu uzeti bilo koji prazan prostor i

nazvati ga otvorenom scenom,” 42 ili drugim rečima, svet oko nas je prožet promenljivim

sadržajem koji kroz umetnost učitavamo u odnosu na sopstvena poimanja o stvarnosti ili

umetnosti i njihovoj sintezi. Time sve oko nas postaje događaj tj scena.

3.2.1 Temporary forever 43 – Marina Abramović

Životni stil savremenog nomada I radikalni koncepti putovanja s jedne strane nude prividnu

slobodu i mobilnost dok je s druge strane način stanovanja sveden na nizak komfor. “Dom se u

tom kontekstu može smatrati ostrvom pripadnosti u novoj i nepoznatoj sredini te se kao rešenje

problema nomada može smatrati obezbeđivanje doma uz zadržavanje pokretljivosti I

fleksibilnosti.”44

Putovanja Marine Abramović u potrazi za inspiracijom, spiritualnošću, psiho-fizičkim

preispitivanjem ali i delovanjem u drugačijem kulturnom i geo-političkom kontekstu mogli bismo

tretirati kao specifičan oblik nomadizma koji kao aktivnost pretenduje da postane umetničko

delo, performans. Putovanja umetnice, vođena su elementima prirode, životom u određenim

uslovima koji bi trebali izroditi nove ideje. Početkom 1978., Marina Abramović i Ulaj, proveli su

dva meseca na Sardiniji na dušeku u zadnjem delu kombija. Spiritualno putovanje po Brazilu

nastojalo je da otvori put umetnici ka ličnom isceljenju i umetničkoj inspiraciji. Tom prilikom se

susretala sa raznim vračevima, članovima sekti, mudracima i šamanima. Svako sledeće

putovanje, poput australijskog u pustinji Velika Viktorija, sa sobom je donelo nova životna ali i

performativna iskustva koja su se međusobno pretapala ali su suštinski uključili živote ovih

umetnika. 45 Temporary forever, značilo bi da postoji kontinuitet u osvajanju iznova novih

privremenih kuća ili privremenog prostora, koji su u datom trenutku jedini za umetnika. Akcije su

definisane kretanjima na različitim planovima, sa akcentom na fizička izmeštanja ali i fizičke

transformacije i mentalne promene. “Pili smo do petnaest litara vruće, ključale vode, jeli smo

42

Bruk, Piter, Prazni prostor, Macgibbon & Kee, London 1968., str. 5 43

Marina Abramović u intervjuu o Holandiji u kojoj je živela. „Selim se. Holandiju zovem temporary forever...Ja sam ceo život u nekom prostoru između.“ Marković, Nataša, Marina Abramović: Heroina narcističke kulture, Beograd: Plavi jahač group, 2011., str 136. 44

Salatić, Čedomir, Model stanovanja za nomade, Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka, Edicija : Tehničke nauke – zbornici, 2013., broj 1/2018, str 140 45

1980. godine Marina Abramović i Ulaj na nomadskom putovanju u Australiji. Između 1979.-1980. pišu knjigu “Relation Work – Detour” u okviru koje su uvrštene sve mobilne aktivnosti i performance. Marina navodi da je Relation Work performans, a Detour život.

23

isključivo pre izlaska i posle zalaska sunca I to ono što smo našli, najčešće neko zrnevlje. Kad

smo kasnije išli k Aboridžinima, jeli smo isto što i oni, od crva do kengura. Nekoliko meseci

uopšte nismo mokrili, jer sva tečnost ispari pre nego što prođe kroz organizam.”46 Potpuno

utapanje u različite sredine i njihove navike doprinele su spoznaji čoveka na ličnom nivou, ali i

umetničkom progresu koji je obuhvaćen znanjem o univerzalnom smislu, globalnoj slici sveta.

Granice između života i rada su potpuno izbrisane putovanjima kao umetničkim procesima –

umetničkim životom. Odnos prema domu uspostavljen je prostorom između : kretanjem.

“ Prostor predstavlja složen i višeslojan fenomen koji možemo da posmatramo u nekoliko ravni –

kao prirodnu i građenu sredinu koja nas okružuje i koja poseduje različita svojstva i značenja, a

ispoljava se kroz mnoštvo oblika; kao uslov za stvaralačko delovanje i okvir za generisanje

ideja; kao predmet oblikovanja i objekat realizacije ideja; ili kao cilj organizovanih društvenih

akcija i sredstvo zadovoljenja i ispunjenja potreba pojedinaca i zajednice. U umetnosti, ovaj

pojam označava fizički prostor koji je oblikovan, konstruisan ili određen radom umetnika i time

određen kao umetničko delo. ” 47 Život kao umetnička aktivnost u nomadskim akcijama Marine

Abramović , možemo svrstati u umetničku formu performansa. To bi značilo da je ljudsko

delovanje glavni segment umetničkog rada pri čemu se prostor kombija u kom Marina živi, nigde

ne tretira kao umetničko delo. Marinini izlasci van kombija kao događaj je povezuju sa sredinom

iz koje uči i koja se reflektuje u njeno biće i unosi sadržaj.

Međutim, idejno rešenje pokretnog doma, u daljem radu će nastojati da bude pažljivo oblikovano

i konstruisano, a time i tretirano kao umetničko-arhitektonsko delo koje ima performativnu

vrednost i scenski karakter. Time bi kuća dobila mogućnost da vizuelno odmeni umetnika i

postane simbol njegove akcije, ideologije ali i konteksta u kom se zatiče.

46

Marković, Nataša, Marina Abramović: Heroina narcističke kulture, Beograd: Plavi jahač group, 2011., str. 113 47

Dadić – Dinulović, Tatjana, Doktorska disertacija: Fenomenologija spektakla: Scenski dizajn kao sredstvo konstrukcije događaja, Beograd/Novi Sad 2013., str 85

24

Ilustracija 4

3.3 Muzika – prostor – identitet

Tokom prethodne studije slučaja doma: života kao umetničke aktivnosti, definisali smo odlike

fizičkog prostora kao umetničkog dela. Konstruisanim, oblikovanim i određenim radom

umetnika, takođe možemo smatrati neuhvatljiv prostor muzike koji se gradi čulno i psihološki.

Poput doma koji nas podseća da mu pripadamo bez obzira na teritorijalnost, muzika takođe

upisuje doživljaj pripadanja. “Osim neminovnog pozicioniranja u odnosu na rat, slušanje muzike

zahtevalo je i zauzimanje stava u odnosu na jugoslovensku prošlost, te se odlazak na koncert

mogao pretvoriti u politički čin podrške određenoj strani u okviru postjugoslovenskih podela,

kako teritorije, tako i vrednosti.” 48

48

Petrov, Ana Jugoslavija bez Jugoslavije: Koncerti kao mesta sećanja, Beograd: Fakultet za medije i komunikacije, 2016. , str.10

25

Kontekst u kom se zatičemo na postjugoslovenskim prostorima, znatno je uticao i na razvoj

muzike, bendova pa i samog života grupe koji se ogleda kroz nastupanja. Strategija odabira

mesta ali i prostora u kom slušamo muziku, dodatno osnažuju poruku izvođača i postavljaju

tekst u jedan složeniji kontekst. Kao primer, multietnička grupa Kultur Shock, svojim nastupima

u Beogradu, Sarajevu, Srebrenici ili na Tjentištu, donosi nova tumačenja njihovog delovanja,

koje je oblikovano kroz psihološki, čulni prostor muzike ali i fizički kao podjednako bitan. Time

otvaraju mogućnost i za osnaživanje ideološke strane benda, nastupajući u političko-istorijskom

specifičnom prostoru. Muzički simboli prošlog vremena kao sadašnji pomiritelji na muzičkoj

postjugoslovenskoj sceni teže ka predstavljaju vrednosti jednog doba koja ne mora nužno biti

nostalgična ili jugonostalgična. Naprotiv, stvaranje distance ali i vrednovanje čoveka, kulture

jednog doba postali su motivi tekstova. Kritički odnos prema jugoslovenskoj utopiji, domu i

identitetsko pitanje na ličnom, ali i kolektivnom nivou, takođe su katalizatori stvaranja.

3.3.1 Kultur Shock - Srđan Jevđević 49

Muzičku grupu iz Sijetla, Kultur Shock koji se žanrovski predstavlja kao Balkan Gipsy Punk

Metal, predvodi Sarajlija, Srđan Jevđević na čijem primeru možemo uočiti sve segmente ovog

rada u konekstu biopolitičke umetnosti.

Predratno ime reditelja, muzičara i profesora Srđana Jevđevića, obeleženo je pseudoninom

Đino Banana koji se osamdesetih godina prošlog veka, zatekao na estradnoj sceni, tzv

mainstreamu. Trojica umetnika koji potpisuju umetnički projekat Janez Janša, kao što je već

navedeno, smatraju da ime nije identitet čoveka. Međutim, u ovom slučaju ime je uzeto u

razmatranje kao simbol pre rata, tokom rata i nakon rata. Mentalnom tranzicijom Srđana

Jevđevića, možemo reći da je čin rata znatno uticao na razvoj njegove ličnosti, a samim tim i na

umetničko delovanje kao sintezu te dve stvari: život kao projekat ali istovremeno umetnički život.

“Kad je došao rat, a u ratu nema para, nema vode, nema hrane, nema struje, ničega, pomislio

sam super, hajde onda da radim taj garažni bend.” 50 Sled procesa i aktivnosti koji su

podrazumevali pozorišna angažovanja u okupiranom Sarajevu, odlazak u Ameriku nakon rata,

rad na fakultetu, doveli su do formiranja benda koji neguje univerzalni smisao, a zvukom se

referiše na Balkan. Srđan Jevđević postaje fenomenološki ključna figura, performer koji svojim

telom, nastupom, odećom, tetovažama, gradiranjem energije predstavlja period rata, fizičkog

49

50

Srđan Jevđević u untervjuu “Gle kol’ki sam, ne bojim se boga!” , https://www.lupiga.com/intervjui/razgovor-sa-srdjanom-jevdjevicem-kultur-shock-pred-mojim-ocima-je-sve-puklo-za-vrijeme-rata , 17.maj 2019.

26

izmeštanja, nestali dom, kritičko mišljenje ali takođe uspostavlja jedan novi fluidni, filozofski i

ideološki prostor kroz pojavnost i muziku kao medij. Život benda, ali i Jevđevića, turnejama koje

su podređene širenju svoje umetnosti tj mišljenja, postaju u izvesnoj meri projekat koji vrši

snažno dejstvo na postjugoslovenskom prostoru. Život na točkovima u međuprostoru

podrazumeva odricanja, disciplinu i potpuno brisanje granica između života i projekta. Bend

pronalazi autentičnost mesta u kom svira i na koji promišljeno reaguje: repertoarom, govorom,

načinom na koji se obraća. Mogućnost susreta sa članovima i ponašanje Srđana na sceni, utiču

na intereagovanje unutar publike, ali i u relaciji publika-izvođač, izvođač-publika.

O brisanju teritorijalnih granica koje muzika ne poseduje, u kontekstu doma ukazuju i izjave

Jevđevića koji na svojim nastupima često govori da je kod kuće, čime potvrđuje da je u

kontinuiranom kretanju kroz muziku i svojim delovanjem, uspostavio odnos sa sredinom:

publikom - sagovornicima. Istovremeno on smatra da “kuća ne postoji. Kuću sam izgubio prije

ne znam ni ja koliko godina. Eksprlozija se desila. U onom što je bio moj dom. Kuća. Narušila je

vrijeme. U tom momentu se narod podijelio na one koji su ostali lojalni vremenu i one koji su

ostali lojalni mjestu.” 51

Možemo reći da muzika kao medij u ovom slučaju jeste dovoljna kao proizvod i da pritom

teritorijalno nije ograničena zahvaljujući tehnologijama i internetu, međutim, potpuno dejstvo

benda se pronalazi u fizičkoj prisutnosti, susretu i duhu mesta u kom se nastupa. Instrumenti,

glas, telo ali i celokupna pojavnost benda, postaju umetnički materijal koji se kreće i zaustavlja

na autentčnim stanicama putujući od mesta do mesta, tako gradeći kontekstualizovan scenski

događaj.

“I was born in the town

That exploded in time

Some of us lived

Some of us died

Some of us stayed

Some got away

To the promised land

Who am I

What am I

51

Srđan Jevđević u intervjuu https://www.6yka.com/novosti/srdan-jevdevic-za-buku-zasto-se-sekiras-stvari-koje-se-jos-nisu-desile 19. maj 2019.

27

Where am I

Why am I?

You go - you stay

You loose- you win

No mater where you are

The Grass is always green

On the other side

I can't decide

I guess I'll never know

where souls reside.

One thing I know

We got sorrow

Wannabe hard, hard, hard core, but

Everybody's coward, everybody's brave, we know

But where is home,

Where is home?

I'm damned if i go

Damned if i stay

Everyone wants

What the other one has

Wherever I go I'm an alien.

Between my home and my time

My life and my mom

I travel around dividing my love

I am complete when I'm flying above

But where is home? 52

52

Tekst pesme benda Kultur Shock po tekstu Srđana Jevđevića, Where is home, sa albuma “IX”, 2014. https://youtu.be/3exuv-0Hdm4

28

4. UMETNIČKO ISTRAŽIVANJE

Umetničko istraživanje, bazirano je na pregledu porodične arhive, fotografijama koje kao

dokumenti evociraju sećanja na rano detinjstvo u kontekstu teme doma. Ono je definisano

međuprostorom, odlascima u privremene kuće i prostore koji su uticali na lični doživljaj

identiteta, temporaly forever doma, kretanja, značaj aktivnosti i osećaj pripadanja zajednici.

U nastavku umetničkog istraživanja, izdvojene su aktivnosti i prostori detinjstva koji nisu bili

stvar ličnog izbora. Intervenisanje na dokumentima praćeno je razgovorima sa ocem pri čemu

smo određeni događaj problematizovali, uvodili novu značajnu vrednost ili je potpuno

poništavali. Preispitivanje sa određene vremenske distance i sagledavanje konteksta u kojima

fotografije nastaju kao reprezentacija stvarnosti, doprinele su umetničkom radu I demistifikaciji

perioda koji dečiji aparat u tom trenutku ne može da razume . Analizom sopstvenih

interesovanja i neumetničkih aktivnosti (svakodnevice), nastaje tema biopolitičke umetnosti.

Upotrebom linije, analizira se središte fotografije kao kretanje psihološkog i emocionalnog

centra, uspostavljajući na taj način međusobne relacije na prikazu, ali i odnos i komentar koji je

poslužio za dalje istraživanje. Ono je takođe praćeno zvukom i analizom dela, najčešće Kultur

Shock-a, Shortparisa53, Damira Avdića54 poslednjeg albuma “Proti kapitulaciji”55 slovenačkog

benda Borghesia, po tekstu pesnika Srečka Kosovela56 i poezijom Bertolta Brehta čije sadržaje

reinterpretiram u novom kontekstu, zahvaljujući čemu su navedeni umetnici postali moji

sagovornici i važna referenca.

53

Shortparis, muzička post-pop, post- noir grupa sa sedištem u Rusiji, Sankt Peterburgu, prepoznatljiva po provokativnom performansu. Nastala 2012. godine. https://shortparis.bandcamp.com/ 54

Damir Avdić (1964.) , andergraund muzičar, performer, reditelj, pisac poznat i kao bosanski Psiho, iz Tuzle, aktivan od 2007. godine. 55

Borghesia, album Proti Kapitulaciji, 2018. https://moonleerecords.bandcamp.com/album/proti-kapitulaciji Borghesia je avangardna slovenačka muzička grupa iz Ljubljanje oformljena 1982. godine - 1995. od strane članova pozorišne grupe Theatre FV-112/15. Nakon pause, aktivno su angažovani od 2009. 56

Srečko Kosovel (1904.- 1926.), slovenački pesnik kompleksnog stila na tragu dadaizma, nadrealizma i futurizma. Motivi smrti, ali i problematizovanje političkog i socijalnog konteksta Slovenije, a potom i Evrope, doprineli su vrednovanju njegove poezije koja se nakon smrti Kosovela pronašla u istoriji književnosti i kritici.

29

Ilustracija 6

“Ja sam crvena raketa, palim se, gorim, gasim. Jao, ja u crvenoj odjeći! Jao, ja sa crvenim

srcem! Jao, ja sa crvenom krvlju! Trčim neumoran, kao da sam moram u ispunjenje. I što više

trčim, tim više gorim. I što više gorim, tim više trpim. I što više trpim, tim se brže gasim. O ja, koji

bih htio vječno živjeti. Idem, crveni čovjek, poljem zelenim, nada mnom po sivom jezeru tišine

željezni oblaci, o, a ja idem, čovjek crveni. Posvuda tišina: na polju, na nebu, u oblacima samo

ja trčim, gorim svojim ljutim plamenom I ne mogu doseći tišinu. “ 57

57

Kosovel, Srečko, Crvena raketa , preveo Slavko Mihalić ; http://www.kul-tim.net/?p=5593

30

Ilustracija 7

„Ja, Bertold Breht, ja sam iz crnih šuma. Moja mati me je u gradove nosila tmurno dok sam joj

ležao u telu. I hladnoća šuma ostaće u meni do smrti zasigurno. U asfaltnom gradu mi je dom.

Od samog početka ovakvi posmrtni sakramenti mi se daju: Novine. I duvan. I rakija. Nepoverljiv

sam i lenj. Ipak zadovoljan na kraju.”58

58

Breht, Bertolt, O sirotom B.B, https://anaarpart.com/2018/06/24/poezija-bertolda-brehta/

31

Ilustracija 8

„U očima moje djece svijet je velik i lijep, bog je mlad I neukoričen. U očima moje djece ja sam

neko bitan, neko jak I neko stvaran. Nisam strah, nisam sila, nisam zakon, ja sam ljubav. “ 59

59

Avdić, Damir, U očima moje djece, sa albuma Manjina, 2015

32

Ilustracija 9

Ilustracija 10

„јer mi smo išli, menjajući zemlje češće no cipele, Kroz ratove klasa, očajni. Kad je samo

nepravde, ali ne i bune bilo.” 60

60

Breht, Bertolt, Rođenima posle nas III, https://anaarpart.com/2018/06/24/poezija-bertolda-brehta/

33

Ilustracija 11

“Ništa od svega što činim ne daje mi za pravo da se sit najedem. Slučajno sam pošteđen.” 61

61

Breht, Bertolt, Rođenima posle nas, https://www.poezijasustine.rs/2017/08/breht-rodjenima-posle-nas.html

34

Ilustracija 12

“Jaz, poln bolečin, propalega naroda, propali sin.” 62

62

Kosovel, Srečko, Jaz protestiram, prepevano u albumu „Proti Kapitulaciji“ , Borghesia, 2018.

35

4.1 Zaključak umetničkog istraživanja

U umetničkom istraživanju, izdvojila sam nekoliko dokumenata neumetničkih akcija kao

predmet analize, postavljajući ih u umetnički kontekst vizualizacijom unutarnjeg monologa .

Nevoljno rečima definišem emociju, zbog čega se u procesu služilm tuđim. Na isti način, linijom

analiziram prostor fotografije, unoseći emocionalni prostor koji se tiče uspomena i odnosa koji

uspostavljam sa vremenske distance. Odabir muzike koja korespondira sa prošlošću kao

zasebno umetničko delo je neizostavni segment umetničkog istraživanja koji mi pomaže da bliže

odredim intuiciju. Najčešće se tiče melodije i dramaturgije zvuka. U ovom slučaju, odnosi se i na

tekst, reč.

Umetničko istraživanje je bila važna prekretnica u razumevanju intimnog doživljaja dokumenata.

Paralelnim donošenjem niza odluka tokom promišljanja idejnog rešenja, osvestila sam na koji

način su primeri postali deo kuće, eksplicitno ili u prenesenom značenju, a pre svega kroz

materijalizaciju, program kuće i prostornu koncepciju. Primeri su na ličnom polju uspostavili

odnos između: kretanja i prostora iz detinjstva i s druge strane, potrebe da odgovorim na

pitanje doma i života u njemu.

36

5. IDEJNO REŠENJE PROJEKTA

Ilustracija 13 - Dijagram kao prvi vizuelni materijal koji je nastao promišljanjem na temu doma.

37

5.1 Koncept idejnog rešenja

Koncept idejnog rešenja projekta, u direktnoj je vezi sa ličnim iskustvom privremenog života na

točkovima koje je bilo određeno postjugoslovenskim prostorom. Iskustvo doživljaja privremene

kuće čija je namena omogućiti najpotrebnije uslove za određeni vremenski period, u vama

razvija poseban odnos prema prostoru zasnovanom na poverenju, mobilnosti, transformabilnosti

i lakoj prilagodljivosti. Otkrivate sposobnost vojne veštine maskiranja 63, stapanja sa prostorom

kom ste prepušteni, naročito u prirodnoj izolaciji. Pozorišne turneje, kampovanja u šatorima ili

auto-prikolicama, samoinicijativne posete autentičnih mesta sa vrećom za spavanje, na ličnom

primeru govore o aktivnostima gde je akcenat stavljen na događaju - komunikaciji izvan kuće,

sa ljudima. Neumetničke akcije - poseta postjugoslovenskih, autentičnih prostora zarad muzičkih

događaja, ispostavile su se kao najdelotvornije sredstvo komunikacije na ličnom primeru i lako

mapiranje ciljne grupe. Istraživanje muzike, video-dokumentovanje publike ili izvođača iza

scene, pomoglo mi je da se izmestim i sagledam sadržaj, uticaj performansa i dvosmerne

komunikacije publika – izvođač, kao i procese pre i nakon događaja.

Idejno rešenje predstavlja pokretna kuća, transformabilna muzička kutija, životni i radni prostor

umetnika koji uspostavlja hibridni odnos sa posmatračem: kroz događaj, konfiguraciju objekta,

materijale, sceničnost, konteksta u kom se zatiče ali i tehnološkim putem, programom,

susretom, umnožavajući funkciju i mogućnosti kuće. Prostor je istvoremeno intiman – javan,

otvoren – zatvoren, istinit – manipulativan, fizički – virtuelan. ali pored umetnika koji u tom

prostoru vrši dejstvo performera neumetničkim akcijama, sam objekat teži da postane nezavisno

scensko sredstvo.

Ideja prostora je da uspostavi novu kulturnu platformu kroz aktivnosti, putovanja, upotrebu

društvenih mreža, potencijalne kolaboracije, reprezentaciju svakodnevice. Treba da reflektuje

sredinu i savremenog čoveka, pozove na pogled, ljubopitljivost, radoznalost, aktivnost, ali pre

svega na reakciju koja takođe postaje materijal i direktna inspiracija umetnika. “Vreme je da se

upoznamo onakvi kakvi stvarno jesmo. “ 64 Koherentna celina različitih oblika načina života i

disciplina, umetniku koji živi u prostoru pod nadzorom kamera i pogleda prolaznika - učesnika,

treba da otvori mogućnost igre, preispitivanja ljudske prirode, tehnologije, ali i rada na

63

Vojna enciklopedija, Krajinski – Nadmoćnost, Izdanje redakcije vojne enciklopedije, Beograd 1962

Maskiranje (eng. Camouflage, prikrivanje, zavaravanje) Veština kojim se neprijatelju onemogućava ili otežava iznalaženje sopstvenih snaga, sredstava i objekata posmatranjem (okom), fotografijom, radarom i drugim elektronskim spravama (metodima), ili se radi njegove obmane, lažno prikazuju.Ostvaruje se maskirnim sredstvima i opremom, na razne načine. 64

Avdić, Damir, Bratsvo i jedinstvo sa albuma Život je raj

38

samospoznaji.

Watermill Centar (The Watermill Centre) u Njujorku 65

Odlazak kod Robert Vilsona (Robert Wilson) u Watermill Center na Long Ajlandu u Njujorku,

postaje dodatna motivacija i predmet istraživanja zasnovanog na iskustvu prostora, programu

kuće i unutarnjem dijalogu koji pokreće duh i scenski karakter Watermilla. Parcela se sastoji od

jedinica tretiranih pažljivom prostornom koncepcijom, dramaturgijom, tehnologijom, odabranim

materijalima: apartman Robert Vilsona koji izlaže privatnost staklenom fasadom, kuvanje kao

procesija na putu do trpezarije, biblioteka podeljena mostom, radionice, galerijski prostori,

studiji, bašte i dr. Vrednost pronalazim u iskustvu šetanja kroz dinamične prostore -

specifičnom odnosu koji se razvio između mene i ambijenta. Jedinice vrše spiritualno dejstvo i

omogućavaju pronalaženje težišta i stanja bića, podstiču kreativnost i aktiviraju. Umetnički život

koji se odvija u Watermill Centru je istovremeno život kao umetnički medij. Prirodan ili

artificijelan život i boravak u prostornim jedinicama, pokreću psihoanalitički proces koji je u

datom trenutku materijal za stvaranje.

Ilustracija 14 – The Watermill Center

65

The Watermill Centre; https://www.watermillcenter.org

39

5.2 Lokacija

Život pokretne kuće utemeljen je na kretanjima u okviru postjugoslovenskih prostora, koje

primarno određujem kao svoj dom. Objekat bi živeo na principima programa koji su suštinski

rutina svakodnevice umetnika poput putovanja, kolaboracija i traganja za novim sinergijama i

sredinama, čime bi se neumetničkim delovanjima i kretanjem tela, a u prisustvu kuće kao

scenskog sredstva, život tretirao kao projekat. Lokacije su pre svega okrenute ka centrima tj

glavnim gradovima postjugoslovenskih država ali i ka bilo kojem drugom autentičnom mestu,

karakterističnom po prirodi, istorijskom, političkom, ekonomskom kontekstu. Mobilnost objekta

otvara mogućnost slobode kretanja ka prirodi, izolovanim prostorima, ili odlascima u žižnu tačku

mesta okupljanja stvarajući privremeni reper u gradskom centru, ulici, trgu itd.

Lokacija je dodatno hibridizovana izmeštanjem fizičkog u virtuelni, internet svet čime se može

otvoriti mogućnost problematizovanja reprezentacije izmišljene stvarnosti ili preispitati granica

uverljivosti, manipulacije ili istinitosti. Postavljanje kamera u objekat vrši se u cilju propitivanja

manipulativnih moći tehnologije, ali i live dokumentovanja umetničkog života i projekta kako bi

po završetku komentari i objave na socijalnim mrežama gde bi se live emitovao, takođe postali

materijal za dalje istraživanje i donošenje relevantnog zaključka umnožene stvarnosti. Takođe,

putem muzike koja je deo svakodnevice ili programa kuće, muzički prostor u fizičkom objektu,

na psihološkom ili virtuelnom planu postaje sredstvo prikazivanja umrežene slike i fluidnosti

kretanja.

40

Ilustracija 15

Ilustracija 16

41

5.3 Arhitektonska analiza

Arhitekta Dejvid Čiperfild (David Chipperfield) 66 u istočnom delu Berlina izgradio je aneks

nekadašnje fabrike klavira, u koji je preselio svoj dom i arhitektonski studio kao dve zasebne

zgrade, realizujući utopistični projekat od ličnog ka kolektivnom prostoru. Čiperfild ima specifičan

odnos prema prostoru u kom živi i često navodi da ga odlikuje granica između komfora

privatnosti i mesta susreta sa drugim ljudima, zbog čega je logična veza između poslovnog

prostora i njegove kuće. On arhitekturom na nov način interpretira klasični, modernistički trend,

ali se u velikoj meri oslanja na japanske meditativne prostore. Arhitekta je u dvorištu studija

dizajnirao kantinu i na taj način obezbedio idealizovano mesto okupljanja meštanima, otvoreno

za potencijalni događaj u koji uključuje kolektiv, posmatranje korisnika, analiziranje i

upoznavanje.

Ilustracija 17

66

Dejvid Čiperfild, britanski arhitekta; https://davidchipperfield.com

42

Ilustracija 18

U istom ključu, idejni projekat teži da vizuelnim sredstvima pozove na susret. Forma objekta i

kretanje kuće su uslovljeni propisanim pravilnikom o dimenzijama vozila. Istraživanje praviilnika

mi je pomoglo da pronađem kompromisno rešenje i donesem niz odluka iz perspektive umetnika

koji bi živeo u objektu, ali i vozača. Kao primer, poslužili su modeli auto – prikolice Fendt Bianco

Selection 465 SFB, model iz 2019. godine i Adria prikolice u kojima sam provela 10 sezona leta

u auto-kampu, od 2005. godine, zaključno sa 2014. godinom. Iz ličnog iskustva, propitivala sam

nedostatke i vrednosti auto-prikolica, dimenzije, kao i intervencije u prostoru koji smo osvojili

tokom 10 godina.

Transparentnost

Idejno rešenje privremene kuće u formi auto-prikolice je transformabilni objekat u objektu.

Transparentnost je postignuta staklom, materijalom koji je na primeru doma u funkciji fasade i

konstruktivnog elementa. Idealan primer toga je elegantno, konstrukcijsko rešenje Apple

43

prodavnice u Njujorku, čiji stakleni paneli dostižu visinu od 12m. Nemačka kompanija Sedak67 ,

proizvodi panele koji dostižu dimenzije do 20m visine i 4m širine i time omogućavaju impresivna

rešenja fasada i krovova, zbog čega idejno rešenje doma predviđa jedinstvene staklene panele i

staklenu konstrukciju. „Prozor je mesto na zidu gde možemo ući ili izaći, a da pritom i ne

pokrenemo telo. Prozor simboliše povezanost s onim izvan, nepoznatim, koje je predmet

spoznavanja. Promena semantičkog polja je statična, zahvaljujući prozoru, možemo ući ili izaći,

a da pritom nigde ne odemo.” 68 Transparentnost objekta istovremeno vrši scensku i medijsku

funkciju – kuća kao izlog. Dakle, u značenjskom smislu, život kao medij po principima

biopolitičke umetnosti , učitan je kao ideja kroz dizajn objekta. Takođe, fasada istovremeno

poziva na susret, inicira događaj i ne narušava sadržaj okruženja.

Ilustracija 19

67

Kompanija Sedak , https://www.sedak.com/en/applications/referenzen/glass-roof-apple-broadway/ , 20.09.2019. god. 68

Ševalije, Žan; Gerbran, Alen, Rečnik simbola, Stylos Art, 2015, str. 763

44

Refleksija

Objekat u objektu (transparentnom omotaču kuće) je prostor – spavaća soba, obložena

reflektujućim poliester folijama. Reflektujućim materijalima se sadržaj okoline i posmatrača

upisuje u fasadu objekta i čini objekat nevidljivim. Na taj način, kuća fizičkim izmeštanjem menja

svoj izgled – fasadu. Na nivou koncepta , stvara otklon od nostalgije jer svakog trenutka učitava

i prihvata nov sadržaj okoline iako krajnje iskustvo kulturološke promene i sredine nose umetnik

i učesnik kao psihološki prostor. Istovremeno, reflektujući objekat u objektu, zadržava intimnost

spavaće sobe. Mogućnost otvaranja tih prostora ka javnosti, predviđena je upotrebom

tehnologije, postavljanjem kamera u prostoru - putem internet platformi koje su prethodno

navedene.

Ilustracija 20

45

Transformabilnost

Za vreme pogodnih vremenskih uslova, sezonska transformabilnost objekta podrazumeva

mogućnost širenja prostorne koncepcije izvlačenjem reflektujućeg objekta iz staklenog omotača

kliznim mehanizmom ali i pomoću platformi – pozornica . Za potencijalne pozornice predviđen je

mehanizam po principima utovarne rampe kamiona. Takođe, dubina poda i plafona predviđaju

prazan prostor za mehanizme, održive sisteme ventilacije, grejanja, sisteme za vodovodna i

kanalizaciona priključenja, rezervoare, struju69 i odlaganje sklopivog nameštaja , alata ,

uključujući i dodatnu, montažnu binu dimenzija utovarne rampe. Bina omogućava različite

konfiguracije objekta ili ideje (ukoliko binu udaljimo od objekta). Uvođenjem pete fasade,

korišćenjem krova kao potencijalnog prostora scenskog događaja, odgovara se na pitanje

bezbednosti montažno – demontažnom ogradom i merdevinama koje su u sklopu dizajna

objekta. Objekat karakteriše performativni pristup scenskim karakterom kuće, ali i zvukom kao

prostornim, promenljivim elementom. Umnožavanjem stvarnosti socijalnim mrežama i

tehnologijom, možemo takođe govoriti o drugačijom vrsti transformabilnosti , iz virtuelnog u

realno i obrnuto. Upotrebom reflektujuće površine, omogućava se kretanje kuće u fluidnim

kontekstima, te time možemo zaključiti da je objekat transformabilan i u značenjskom smislu.

“Treba mi svet otvoren za poglede, otvoren za trčanje, treba mi soba da primi pet hiljada ljudi sa

dignutim čašama, sa dignutim čašama.” 70

Forma objekta

Forma objekta, stečena je analiziranjem pokretnih prostora ali i vrednovanjem forme stambenih

objekata u kojima sam živela. Sastoji se od arhitektonskih elemenata, upisanih kvadrata –

pravougaonika u osnovi. Odnos transparentnog i reflektujućeg materijala dolazi iz lične opsesije

navedenih materijala koji su podstaknuti prenešenim značenjima akcija #livebebo, Meet Djole i

Wedding Party. U kontekstu primera transparentnost predstavlja eksplicitan uvid u život , a

refleksija - sredstvo manipulacije reprezentacije stvarnosti.

69

Uputsvo o korišćenju kampera koje se može primeniti na idejno rešenje. Tiče se vode, struje, gasa, bojlera, frižidera; http://www.iznajmljivanjekampera.rs/uputstvo.html , 02.10.2019. god. 70

Tekst pesme „Budi sam na ulici“ grupe Ekaterina Velika

46

Prostorna koncepcija

Prostorno najveći deo objekta : auto – prikolice, zauzima univerzalni prostor u staklenoj ljusci

kuće koju čine prostorije kao zasebne jedinice u objektu: reflektivna jedinica – spavaća soba i

drvena jedinica – kupatilo. Zbog sprovođenja vodovodnih sistema, kuhinja se prostorno naslanja

uz toalet. U središtu transparentne prostorije, može se postaviti podesivi sto koji poput

lamperije visi sa plafona. Osim promišljanja o koherentnosti i uštedi prostora, sto postaje

scenografija objekta i višenamenski element: radni sto, trpezarijski, pult. Sto je mehanizam,

stroj u plafonu sa neonskim osvetljenjem na donjoj strani ploče . Izvlačenjem reflektivne

prostorije, omogućeno je spuštanje stola, kontrolisanje visine ili potpuno uklanjanje čime

dobijamo na jedinstvu prostora, predviđenom za događaj. Predimenzionisanošću, sto71 se čita

kao simbol kolektiva, egzistencije, nove tradicije i poziva posmatrača da ulaskom u objekat

postane performer.

Ilustracija 21 Ilustracija 22

71

Asocijacija na delo Leonarda da Vinčija „Tajna večera“

47

5.4 Prikaz projekta

Umetnički i inženjerski pristupi istraživanju su bili ključni za predlog idejnog rešenja, forme,

strukture, života objekta, a iz ličnih analiza i problematizovanja, prirodno je usledilo određivanje

materijala koji umeju da zadovolje potrebe pokretne kuće, psihološkog efekta objekta ,podrže

ideju i nadgrade je. U ovom delu rada, prikazane su skice iz procesa promišljanja prostora,

elementi tehničkog crteža i trodimenzionalan model idejnog rešenja.

Razmišljanje o objektu vođeno je preispitivanjem stvarnosti, dizajna koji me okružuje, ali pre

svega dnevnih rutina i obaveza kojima sam pronašla vrednost, selektovala ih i odredila se

prema njima. Neumetnički život je odredio razmišljanje o životu kuće, a shodno tome i ličnih

potreba koje objekat treba da zadovolji ili makar približno omogući sintezu: objekat kao

sklonište, radni prostor – muzičku kutiju - laboratoriju, medijsku, scensku, performativnu

funkciju. Odvijanje života kao glavni umetnički materijal, omogućava umetniku da neumetničkim

akcijama deluje u prostoru, preispituje delotvornost I značaj bića i umetnosti kroz različite

discipline, strategije i reakcije susreta sa ljudima.

Ilustracija 23 - Istraživanje prostora

48

Ilustracija 24 – istraživanje poetike I značenjskog u prostoru

49

Ilustracija 25 – Istraživanje transformabilnosti i materijala

50

Ilustracija 26- Transformabilnost

51

Ilustracija 27 – Konfiguracijski prikaz kroz kretanje

52

Prikaz objekta u odnosu sa okolinom kao potencijalnom lokacijom

„OK Fest“ – Tjentište, Bosna i Hercegovina u okviru Nacionalnog parka Sutjeska

53

Prikaz transformabilnosti prostorne koncepcije

54

IZGLEDI I PRIKAZ KAMIONSKE RAMPE

55

56

Prilog 28 - Spavaća soba

Prilog 29 – Spavaća soba iz perspektive posmatrača na krovu objekta

57

Prilog 30 – Kupatilo i deo trpezarije

Prilog 31– Sto kao središte kuće

58

Prilog 32 – život kuće

Prilog 33 – Tjentište

59

Prilog 34

Prilog 35

60

6. ZAKLJUČAK

Teorijsko i umetničko istraživanje na temu biopolitičke umetnosti, doprineli su da

imenujem i osvestim svoja uverenja- stav-mišljenje koji se tiču umetničkog delovanja.

Ovim radom je nastavljen, a u kontekstu teme – započet životni proces. Privremeni dom

je nastao kao rezultat istraživanja suštinski važnih stvari koje me dotiču. Napravio je

sponu između artificijelnog i prirodnog života kao novog modela delovanja i osvestio lične

potrebe i strahove, ali i različite vrste prostora koje sam osvojila: prostor teksta, zvuka,

imaginarni prostor, arhitektonski , geografski itd.

Zbog kompleksnosti razumevanja biopolitičke umetnosti i konteksta u kom pojam nastaje,

otvorio mi se niz novih tema koje potvrđuju i poništavaju odgovore na pitanja: gde i da li

postoji granica između umetničkog života, neumetničkih akcija koje postaju umetnost i

biopolitičke umetnosti kao takve. Privremeni dom je na ličnom nivou postao simbol važne

prekretnice, hibridne ideje koja je materijalizovala, dala formu mom svakodnevnom životu

i načinu življenja. Idejno rešenje nije relevatno i tačno, niti je nečija istina sem moje. U

idealnim uslovima, realizovanje projekta i život u privremenom domu koji ima potencijal

da aktivira umetničke akcije, utemeljio bi novu istinu o modelu delovanja, hibridnoj

stvarnosti i svemu nepoznatom što donosi proces.

61

7. LITERATURA I IZVORI

1. Bruk, Piter, Prazni prostor, Macgibbon & Kee, London 1968. 2. Cvetić, Mariela, Das Unheimliche – psihoanalitičke i kulturalne teorije prostora ,Altiser o tumačenjima protivnika Frojdove teroije psihoanalize , Orion art i Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, Beograd, 2011. 3. Dadić – Dinulović, Tatjana, Doktorska disertacija: Fenomenologija spektakla: Scenski dizajn kao sredstvo konstrukcije događaja, Beograd/Novi Sad 2013. 4. Đorđo Agamben, Homo Sacer, Suverena moć i goli život, Multimedijalni institut, Zagreb 2006. , Drugi dio : Homo Sacer str. 66 -100 5.Đorđo Agamben, Živimo li u državama ili logorima?, preuzeto sa https://filozofskitekstovi.wordpress.com/2014/06/11/2437/, 25. 05. 2019. 6.Jovićević Aleksandra, Uvod u studije performansa; Izvođačka tela – 1. Telo i sopstvo, Edicija Reč, Beograd 2006.

7. Koljević, Bogdana, Biopolitika i politički subjektivitet, Službeni glasnik, Beograd 2010

8. Kovačević, Jelena, Jerži Grotovski o performeru :Pozorišna Etika: Grotovski – Ričards, Pozorišni Muzej Vojvodine, Novi Sad 2013. 9.Maja Stanković,“ Fluidni kontekst; Kontekstualne prakse u savremenoj umetnosti“, Biopolitička umetnost: Aktivnost vs reprezentacija, Fakultet za medije i komunikacije, str. 233 10. Marković, Nataša, Marina Abramović: Heroina narcističke kulture, Beograd: Plavi jahač group, 2011. 11. Milohnić, Aldo, Teorije savremenog teatra i performansa; Političko i teatar koji nije njegov dvojnik,Orion art, Beograd, 2013. 12. Neal Leach, „Camouflage“ / Mimesis, Massachusetts Institute of Technology 2006., str. 30 Christian Norberg- Schulz, „Stanovanje ; Stanište, urbani prostor, kuća“, poglavlje: V Kuća, Građevinska knjiga 1990., str. 89 13. Petrov, Ana Jugoslavija bez Jugoslavije: Koncerti kao mesta sećanja, Beograd: Fakultet za medije i komunikacije, 2016.

14. Predrag Šiđanin, Marko Lazić, Virtuelna i proširena realnost; Koncept, tehnike, primene;

Osnove, klasifikacija, istorija, primena, Novi Sad, FTN 2018

15. Salatić, Čedomir, Model stanovanja za nomade, Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka,

Edicija : Tehničke nauke – zbornici, 2013., broj 1/2018

16. Ševalije, Žan; Gerbran, Alen, Rečnik simbola, Stylos Art, 2015.

62

17. Šulc Norberg, Kristijan, Egzistencija, prostor i arhitektura, Građevinska knjiga 1990. Eriksen Jens-Martin, Stjernfelt Frederik, Scenografija rata; Nova putovanja u Bosnu i Srbiju, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2010. 18. Šuvaković Miško i Jovan Čekić, “Nova povezivanja”, Fakultet za medije i komunikacije, Beograd 2017. ; Tekst Slobodana Mijuškovića, »Nema rešenja, zato što nema problema« – Dišan, str. 101 19. Šuvaković, Miško, Kritičko dejstvo i intenzitet afetka – Analize umetničkih produkcija Zorana Todorovića, Muzej Savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu 20. Švarc, Rudolf prema Norbert Šulcu, Egzistencija, prostor, arhitektura, Građevinska knjiga, Beograd, 1975., 21. Vojna enciklopedija, Krajinski – Nadmoćnost, Izdanje redakcije vojne enciklopedije, Beograd 1962 22. Tejlor Čarls, Izvori sopstva – stvaranje modernog identiteta: Veber, Marks o modernom društvu u instrumentalističkom obrascu delovanja, Akademska knjiga, Novi Sad, 2008.

8. IZVORI ILUSTRACIJA

1. Ilustracija 1: Facebook “Janez Janša, Janez Janša, Janez Janša”

https://scontent.fbeg5-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-

9/34089985_710767772380287_3422043239224442880_n.jpg?_nc_cat=101&_nc_ht=scontent.

fbeg5-1.fna&oh=72eb35a12c43ff9915b26edffa7a27c9&oe=5D5B907A , 25.05.2019.

2.Ilustracija 2: Preuzeto sa

http://2012.zagrebfilmfestival.com/index.php?page=d0&iz=fpf&fid=5143 20.05.2019.

3. Ilustracija 3: https://www.portalnovosti.com/janez-jansa-janez-jansa-i-janez-jansa-sto-nas-je-

vise-to-cemo-brze-stici-do-cilja 20.05.2019.

4. Ilustracija 4 : Marina u Velikoj Viktorijinoj pustinji u Australiji, 1980. ili 1981. Foto Ulay. Arhiv

Abramović ; https://pulse.rs/kad-marina-abramovic-umre-cetvrti-deo/ 21.05.2019.

5. Ilustracija 5: Srđan Jevđević; izvor : https://balkanrock.com/brkalendar/kultur-shock-

subbeerni-centar-10-april/ 21.05.2019.

6. Ilustracija 6: Fotografija iz porodične arhive, Bosna i Hercegovina, Srebrenica; kolaž – “Ova

kuća nema noge da beži“; autor Đurđina Samardžić

7. Ilustracija 7: Fotografija iz porodične arhive , kolaž “Ognjište”, Senta; autor Đurđina

Samardžić

8. Ilustracija 8: Fotografija iz porodične arhive ; kolaž – “I am complete when I'm flying above but

63

where is home?” , Senta ; autor Đurđina Samardžić

9. Ilustracija 9: Fotografija iz porodične arhive ; kolaž – “Moja kuća ima noge : Crna Gora” ; autor

Đurđina Samardžić

10. Ilustracija 10: Fotografija iz porodične arhive ; kolaž - “Moja kuća ima noge: Sanad “ autor

Đurđina Samardžić

11.Ilustracija 11: Fotografija iz porodične arhive sa kampovanja u Crnoj Gori ; kolaž- – “Tata,

gladna sam na sedam jezika”, autor Đurđina Samardžić

12.Ilustracija 12: Fotografije iz porodične arhive/ levo : Senta, desno: Požarevac / kolaž– “Clown

identity”, autor Đurđina Samardžić

13.Ilustracija 13: Dijagram, autor: Đurđina Samardžić

14.Ilustracija 14: Kolaž fotografija iz lične arhive - prostori Watermill Centra

15.Ilustracija 15: Prikaz Narodnog pozorišta u Sarajevu i osnove objekta

16.Ilustracija 16: Prikaz objekta u Bajinoj Bašti na obali Drine

17.Ilustracija 17: Kantina po projektu arhitekte Dejvida Čiperfilda; Izvor:

https://www.wallpaper.com/lifestyle/dinner-at-daves-chipperfield-architects-canteen-launches-

kantine-klub-dinners

18.Ilustracija 18: Kantina po projektu arhitekte Dejvida Čiperfilda; Izvor:

https://trends.archiexpo.com/e15/project-52789-232619.html

19. Ilustracija 19: Apple Store; Izvor Newsroom:

https://www.apple.com/newsroom/2019/09/apple-fifth-avenue-the-cube-is-back/

20. Ilustracija 20: Kuća od ogledala, preuzeto sa Pinteresta

https://www.pinterest.com/pin/146085581636232599/?nic=1

21. Ilustracija 21: Prikaz stola; Izvor:

https://www.pinterest.com/pin/146930006570430929/?nic=1

22. Ilustracija 22: Prikaz detalja stola

23. Ilustracija 23: Istraživanje prostora

24. Ilustracija 24: Istraživanje prostora

25. Ilustracija 25: Istraživanje prostora

26. Ilustracija 26: Istraživanje prostora

27. Ilustracija 27 : Istraživanje prostora

28. Prilog 28: 3D model – spavaća soba

29. Prilog 29: 3D model – spavaća soba

30. Prilog 30: 3D model - kupatilo

31. Prilog 31: 3D model – trpezarija – radni prostor

32. Prilog 32: Kolaž : Život kuće

64

33. Prilog 33: Objekat – Tjentište

34. Prilog 34: 3D model - ograda

35. Prilog 35: 3D model – proširen prostor