AP Prezentacija II Cas

7/23/2019 AP Prezentacija II Cas

http://slidepdf.com/reader/full/ap-prezentacija-ii-cas 1/30

Načela bilansiranjaNačela bilansiranja Pri sastavljanjuPri sastavljanju bilansabilansa se primenjuju izvesna načela ilise primenjuju izvesna načela iliprincipi bilansiranja koji se temelje na ekonomskimprincipi bilansiranja koji se temelje na ekonomskim

principima poslovanja, teorijsko-metodološkimprincipima poslovanja, teorijsko-metodološkimpostulatima računovodstva, opštem i posebnompostulatima računovodstva, opštem i posebnomzakonodavstvu.zakonodavstvu.

NNBB imaju karakter pravnih stavova koji dopunjavajuimaju karakter pravnih stavova koji dopunjavaju

zakone koji nisu u stanju da normiraju sva pitanjazakone koji nisu u stanju da normiraju sva pitanjabilansiranjabilansiranja

Definisu se kaoDefinisu se kao skup odreenih zahteva koji se pojavljujuskup odreenih zahteva koji se pojavljujupred bilanse kako bi oni mo!li ispuniti svoje ciljevepred bilanse kako bi oni mo!li ispuniti svoje ciljeve

NNemački autor "einenemački autor "einen-- ppo njenu postoje slede#e !rupeo njenu postoje slede#e !rupe

načela bilansiranja$načela bilansiranja$-- opšta načela uredno! knji!ovodstva i bilansiranja,opšta načela uredno! knji!ovodstva i bilansiranja,

-- modifikuju#a imodifikuju#a i

-- dopunska načela.dopunska načela.



Opšta načela knjigovodstva iOpšta načela knjigovodstva i

bilansiranjabilansiranja

Pod njima se podrazumeva ukupnost principijelnihPod njima se podrazumeva ukupnost principijelnihpravila prikazivanja bilansa i procenjivanja, tj.pravila prikazivanja bilansa i procenjivanja, tj.utvrivanja vrednosti bilansnih pozicija.utvrivanja vrednosti bilansnih pozicija.

NNačela uredno! knji!ovodstva i bilansiranja su seačela uredno! knji!ovodstva i bilansiranja su seprila!oavala razvoju shvatanja o primarnoj svrsiprila!oavala razvoju shvatanja o primarnoj svrsi

bilansa.bilansa. % vreme statičko! shvatanja bilansa% vreme statičko! shvatanja bilansa načelo zaštitenačelo zaštite

poverioca poverioca je imao dominiraju#i značaj. je imao dominiraju#i značaj. Dinamička teorija bilansa zastupa ideju da je zaštitaDinamička teorija bilansa zastupa ideju da je zaštita

poverilaca primarni zadatak bilansa, te za svojpoverilaca primarni zadatak bilansa, te za svojvladaju#i princip uzimavladaju#i princip uzima princip uzročnosti princip uzročnosti prema komeprema komese prihodi i rashodi mo!u smatrati primanjima ise prihodi i rashodi mo!u smatrati primanjima iizdavanjima konkretno! obračunsko! perioda samoizdavanjima konkretno! obračunsko! perioda samoako su oni stvarno i nastali u periodima na koje seako su oni stvarno i nastali u periodima na koje se

odnose.odnose.



Načelo zaštite poverilacaNačelo zaštite poverilaca Načelo zaštite poverilaca polazi od statičko! tj. odNačelo zaštite poverilaca polazi od statičko! tj. od

imovinsko! shvatanja bilansa.imovinsko! shvatanja bilansa. &movinski bilans otkriva !arantnu supstancu preduze#a&movinski bilans otkriva !arantnu supstancu preduze#a

koja se u bilansu manifestuje u formi sopstveno!koja se u bilansu manifestuje u formi sopstveno!kapitala, rezerve i nerasporeeno! dobitka.kapitala, rezerve i nerasporeeno! dobitka.

'aštita poverilaca je ve#a što je !arantna supstanca'aštita poverilaca je ve#a što je !arantna supstanca

ve#a, jer preduze#e prvo !ubi sopstveni kapital, a tekve#a, jer preduze#e prvo !ubi sopstveni kapital, a teknakon to!a !ubi i tui, pozajmljeni kapital.nakon to!a !ubi i tui, pozajmljeni kapital.

Da bi se omo!u#ila zaštita !arantne supstanceDa bi se omo!u#ila zaštita !arantne supstanceneophodno je oprezno bilansiranje finansijsko!neophodno je oprezno bilansiranje finansijsko!rezultatarezultata

&stovremeno, zaštiti poverilaca takoe od!ovara i&stovremeno, zaštiti poverilaca takoe od!ovara ipomeranje proporcije raspodele finansijsko! rezultata upomeranje proporcije raspodele finansijsko! rezultata ukorist sopstveno! kapitala, jer se i na taj načinkorist sopstveno! kapitala, jer se i na taj načinpove#ava !arantna supstancapove#ava !arantna supstanca



Načelo uzročnostiNačelo uzročnosti PPoznatooznato je je u literaturi i kao načelo korelacijeu literaturi i kao načelo korelacije

Prema načelu uzročnosti prihodi i rashodi mo!uPrema načelu uzročnosti prihodi i rashodi mo!uda se smatraju primanjima i izdavanjimada se smatraju primanjima i izdavanjimakonkretno! obračunsko! perioda samo ako sukonkretno! obračunsko! perioda samo ako suoni i nastali u periodima na koje se odnose.oni i nastali u periodima na koje se odnose.

Načelo uzročnosti se primenjuje i pri alociranjuNačelo uzročnosti se primenjuje i pri alociranjutroškova na nosioce odnosno učinke, što značitroškova na nosioce odnosno učinke, što značida se troškovi dodeljuju onom nosiocu troškovada se troškovi dodeljuju onom nosiocu troškovakoji je te troškove prouzrokovao.koji je te troškove prouzrokovao.

Na taj način se dolazi do istinite cene koštanjaNa taj način se dolazi do istinite cene koštanja

koja slu(i procenjivanje zaliha nedovršenekoja slu(i procenjivanje zaliha nedovršeneproizvodnje, poluproizvoda, !otovih proizvoda,proizvodnje, poluproizvoda, !otovih proizvoda,osnovnih sredstava i alata proizvedenih uosnovnih sredstava i alata proizvedenih usopstvenoj re(iji.sopstvenoj re(iji.

Načelo uzročnosti se primenjuje i kodNačelo uzročnosti se primenjuje i kodutvrivanja nabavne cene.utvrivanja nabavne cene.



Modifikujuća načela knjigovodstva iModifikujuća načela knjigovodstva i

bilansiranjabilansiranja PPoslovni običaji su razvili pravila kojaoslovni običaji su razvili pravila koja

imaju zaštitnu funkciju, te na tajimaju zaštitnu funkciju, te na tajnačin čine bitan sastojak načelanačin čine bitan sastojak načela

uredno! knji!ovodstva i bilansiranjauredno! knji!ovodstva i bilansiranja )trukturu pravila sa modifikuju#im)trukturu pravila sa modifikuju#im

karakterom čine slede#i principi, i to$karakterom čine slede#i principi, i to$

-- zaštite poverioca,zaštite poverioca, -- opreznosti iopreznosti i -- finansijske obazrivosti.finansijske obazrivosti.



Načelo opreznostiNačelo opreznosti &zmeu principa opreznosti i principa zaštite poverioca postoje sličnosti&zmeu principa opreznosti i principa zaštite poverioca postoje sličnosti

i razlike u po!ledu osnovnih ciljeva.i razlike u po!ledu osnovnih ciljeva.

*ba principa su inspirisana (eljom da se izbe!ne previsoko*ba principa su inspirisana (eljom da se izbe!ne previsokoizračunavanje rezultata.izračunavanje rezultata. *snovna razlika izmeu ova dva načela je u tome što je primena*snovna razlika izmeu ova dva načela je u tome što je primena

principa zaštite poverioca usmerena prete(no na odr(avanjeprincipa zaštite poverioca usmerena prete(no na odr(avanjesupstance, a primena principa opreznosti motivisana (eljom da sesupstance, a primena principa opreznosti motivisana (eljom da sepreduze#e zaštiti od rizika, kome je izlo(eno usled nesi!urnostipreduze#e zaštiti od rizika, kome je izlo(eno usled nesi!urnostiprivredno! razvoja.privredno! razvoja.

Princip opreznosti nala(e da se pri sastavljanju bilansa opreznoPrincip opreznosti nala(e da se pri sastavljanju bilansa opreznopostupa tj. da se u bilans unose one veličine koje na verodostojanpostupa tj. da se u bilans unose one veličine koje na verodostojannačin prikazuju stanje imovine i posti!nuti rezultat.način prikazuju stanje imovine i posti!nuti rezultat.

Primena načela opreznosti podrazumeva primenu oprezno!Primena načela opreznosti podrazumeva primenu oprezno!odmeravanja neto imovine +!arantne supstance i oprezno!odmeravanja neto imovine +!arantne supstance i oprezno!odmeravanja periodično! rezultata.odmeravanja periodično! rezultata.

*preznost u ocenjivanju stanja i rezultata poslovanja preduze#a ne*preznost u ocenjivanju stanja i rezultata poslovanja preduze#a nesme i#i preko odreenih !ranica koje #e sputavati nje!ovu inicijativusme i#i preko odreenih !ranica koje #e sputavati nje!ovu inicijativu Primena načela opreznosti u odreenim okolnostima mo(e da doe uPrimena načela opreznosti u odreenim okolnostima mo(e da doe u

sukob sa načelom kontinuiteta, tj. načelom vremenske uporedivosti i tosukob sa načelom kontinuiteta, tj. načelom vremenske uporedivosti i tou onim slučajevima kada se menjaju metodi pojedinačno!u onim slučajevima kada se menjaju metodi pojedinačno!procenjivanja bilansnih pozicijaprocenjivanja bilansnih pozicija

Primena n.Primena n. opreznosti je u sukobu sa načelom istinitosti, kojeopreznosti je u sukobu sa načelom istinitosti, koje

podrazumeva da bilans ne sadr(i ni latentne rezerve ni skrivenepodrazumeva da bilans ne sadr(i ni latentne rezerve ni skrivene!ubitke.!ubitke.



Načelo realizacijeNačelo realizacije % osnovi načela realizacije nalazi se zahtev da se% osnovi načela realizacije nalazi se zahtev da se

zabrani i onemo!u#i raspodela nerealizovanih dobitakazabrani i onemo!u#i raspodela nerealizovanih dobitaka Pomenuti zahtev ostvaruje se putem respektovanjaPomenuti zahtev ostvaruje se putem respektovanja

nabavne vrednosti, tj. cene koštanja kao najvišenabavne vrednosti, tj. cene koštanja kao najviše!ranice za vrednovanje imovinskih delova.!ranice za vrednovanje imovinskih delova.

*d načela realizacije odustaje se samo u slučaju*d načela realizacije odustaje se samo u slučajuinterne realizacije po osnovuinterne realizacije po osnovu internih prihodainternih prihoda

Pridr(avanje ovo! principa pretpostavlja preciziranjePridr(avanje ovo! principa pretpostavlja preciziranjetriju činjenica, i to$triju činjenica, i to$

kada se rezultat smatra realizovanim, kada se rezultat smatra realizovanim, po kojoj vrednosti se procenjuju imovinski delovi do po kojoj vrednosti se procenjuju imovinski delovi do

realizacije irealizacije i / da li ovo pravilo va(i na isti način kako za dobitak/ da li ovo pravilo va(i na isti način kako za dobitaktako isto i za !ubitak.tako isto i za !ubitak.

Princip realizacije se ne mo(e dosledno primenjivati iPrincip realizacije se ne mo(e dosledno primenjivati inije u stanju da samostalno e!zistira, ve# se dopunjujenije u stanju da samostalno e!zistira, ve# se dopunjuje

principom imparitetaprincipom impariteta



Načelo imapritetaNačelo imapriteta Načelo imapariteta zahteva iskazivanje !ubitaka iakoNačelo imapariteta zahteva iskazivanje !ubitaka iako

oni nisu tr(išno verifikovani.oni nisu tr(išno verifikovani. % konkretnom slučaju primena načela impariteta% konkretnom slučaju primena načela impariteta

podrazumeva da$podrazumeva da$ -- ako je neka zaliha bilansirana po nabavnoj ceni ili ceniako je neka zaliha bilansirana po nabavnoj ceni ili ceni

koštanja koja je viša od tr(išne vrednosti, zaliha sekoštanja koja je viša od tr(išne vrednosti, zaliha semora prebilansirati na tr(išnu vrednost, a razlikumora prebilansirati na tr(išnu vrednost, a razliku

izmeu tr(išne i nabavne vrednosti odnosno vrednostiizmeu tr(išne i nabavne vrednosti odnosno vrednostipo ceni koštanja prebaciti na rashode0po ceni koštanja prebaciti na rashode0

-- ako je zaliha fizički ošte#ena ili zastarela ona se moraako je zaliha fizički ošte#ena ili zastarela ona se morasvesti na tr(išnu vrednost iako nije stvarno tr(išnosvesti na tr(išnu vrednost iako nije stvarno tr(išnoverifikovana0verifikovana0

-- ako postoji verovatno#a da potra(ivanje ne#e bitiako postoji verovatno#a da potra(ivanje ne#e bitinapla#eno ono se mora otpisati, mada to nijenapla#eno ono se mora otpisati, mada to nijedefinitivno potvreno pravnim činom otpisa0definitivno potvreno pravnim činom otpisa0

-- obaveze se moraju iskazati i onda kada one stvarnoobaveze se moraju iskazati i onda kada one stvarnonisu nastale ali #e s velikom verovatno#om nastati +npr.nisu nastale ali #e s velikom verovatno#om nastati +npr.

zatezne kamate za nebla!ovremeno pla#anjezatezne kamate za nebla!ovremeno pla#anje



Načelo najniže vrednostiNačelo najniže vrednosti % sastav principa zaštite poverioca ubraja se i% sastav principa zaštite poverioca ubraja se i

dosledno pridr(avanje načela najni(e vrednostidosledno pridr(avanje načela najni(e vrednosti % osnovi ovo! načela stoji zahtev da se imovinski% osnovi ovo! načela stoji zahtev da se imovinski

delovi bilansa mo!u procenjivati uz pomo# nabavnedelovi bilansa mo!u procenjivati uz pomo# nabavnecene ili cene koštanja ali pod uslovom da nabavnacene ili cene koštanja ali pod uslovom da nabavnacena i cena koštanja nisu više od vladaju#ih tr(išnihcena i cena koštanja nisu više od vladaju#ih tr(išnih

cena.cena. Primena ovo! principa se ne prote(e na bilansiranjePrimena ovo! principa se ne prote(e na bilansiranjesvih imovinskih delova.svih imovinskih delova.

NN je!ova upotreba se odnosi samo na stvari obrtne je!ova upotreba se odnosi samo na stvari obrtneimovine +zalihe i hartije od vrednostiimovine +zalihe i hartije od vrednosti

**snovna sredstva se bilansiraju po nabavnoj vrednostisnovna sredstva se bilansiraju po nabavnoj vrednostiodnosno ceni koštanja ali se njihovo otpisivanjeodnosno ceni koštanja ali se njihovo otpisivanjeputem amortizacije mora izvršiti i dodeliti rashodima uputem amortizacije mora izvršiti i dodeliti rashodima ubilansu uspeha u toku procenjeno! veka trajanja.bilansu uspeha u toku procenjeno! veka trajanja.



Načelo najviše vrednostiNačelo najviše vrednosti PPrincip najviše vrednosti se koristi za bilansiranjerincip najviše vrednosti se koristi za bilansiranje

obaveza, odnosno elemenata pasive.obaveza, odnosno elemenata pasive. NNa aktivu se primenjuje načelo najni(e vrednosti a naa aktivu se primenjuje načelo najni(e vrednosti a na

pasivu +tačnije na obaveze načelo najviše vrednosti.pasivu +tačnije na obaveze načelo najviše vrednosti. 1lementi obaveza, sa!lasno pomenutom principu,1lementi obaveza, sa!lasno pomenutom principu,

treba da budu bilansirani najmanje u visini nominalnihtreba da budu bilansirani najmanje u visini nominalnih

iznosa +koji proističu iz poslovnih transakcija, uziznosa +koji proističu iz poslovnih transakcija, uznapomenu da se uzimaju u obzir i obaveze koje senapomenu da se uzimaju u obzir i obaveze koje sepove#avaju za sve izdatke ili smanjenje prihoda kojepove#avaju za sve izdatke ili smanjenje prihoda kojetreba očekivati, ali koji su po svojoj visini još neizvesnitreba očekivati, ali koji su po svojoj visini još neizvesni

NN2NN2 se u računsko-tehničkom smislu realizuje, bilose u računsko-tehničkom smislu realizuje, bilo

pove#anjem iznosa postoje#ih obaveza, bilopove#anjem iznosa postoje#ih obaveza, biloformiranjem specijalnih rezervisanja, kao elemenataformiranjem specijalnih rezervisanja, kao elemenataprave pasive, uz istovremeno odmeravanje rashodaprave pasive, uz istovremeno odmeravanje rashodaprema !ore ili odmeravanje prihoda prema dole zaprema !ore ili odmeravanje prihoda prema dole zaiznos verovatnih izdataka ili smanjenja vrednosti kojaiznos verovatnih izdataka ili smanjenja vrednosti koja

se odnose na poslovanje u prošlosti.se odnose na poslovanje u prošlosti.



Načelo dnevne vrednostiNačelo dnevne vrednosti Načelo dnevne vrednosti od!ovaraNačelo dnevne vrednosti od!ovara

imovinskom shvatanju bilansa po komeimovinskom shvatanju bilansa po komebilansirana imovina od!ovara vrednostibilansirana imovina od!ovara vrednostikoja se mo(e unovčiti.koja se mo(e unovčiti.

PPošto !odišnji bilans nije imovinski bilans,ošto !odišnji bilans nije imovinski bilans,

što je u skladu sa načelom stalnosti,što je u skladu sa načelom stalnosti,dnevna cena se upotrebljava samo udnevna cena se upotrebljava samo uokviru načela najni(e vrednosti, i na krajuokviru načela najni(e vrednosti, i na kraju(ivotno! veka preduze#a, kada zaista(ivotno! veka preduze#a, kada zaista

postoji potreba za iskazivanjem imovinepostoji potreba za iskazivanjem imovinepreduze#apreduze#a



Načelo finansijske pažnjeNačelo finansijske pažnje %koliko je bilansiranje usmereno ne%koliko je bilansiranje usmereno ne

samo na zaštitu preduze#a od rizikasamo na zaštitu preduze#a od rizikaiskazivanja i raspodele hipertrofiranihiskazivanja i raspodele hipertrofiranihrezultata, ve# i na smišljeno stvaranjerezultata, ve# i na smišljeno stvaranjelatentnih rezervi, radi se o primenilatentnih rezervi, radi se o primeninačela finansijske pa(njenačela finansijske pa(nje

)mišljeno stvaranje latentnih rezervi,)mišljeno stvaranje latentnih rezervi,koje se posti(e na!lašenomkoje se posti(e na!lašenomopreznoš#u, svesnim podcenjivanjemopreznoš#u, svesnim podcenjivanjemperiodičnih rezultata, dovodi u pitanjeperiodičnih rezultata, dovodi u pitanjeistinitost bilansaistinitost bilansa



Dopunska načela knjigovodstva iDopunska načela knjigovodstva i

bilansiranjabilansiranja 33ri osnovne !rupe$ri osnovne !rupe$ -- načelo jasnosti,načelo jasnosti,

-- načelo istinitosti inačelo istinitosti i -- načelo povezanosti bilansa.načelo povezanosti bilansa.



Načelo jasnostiNačelo jasnosti Načelo jasnostiNačelo jasnosti nala(e da se pri sastavljanju bilansa opreznonala(e da se pri sastavljanju bilansa oprezno

postupa i odnosi se na spoljni formalni iz!led bilansa ipostupa i odnosi se na spoljni formalni iz!led bilansa i

nje!ovih sastavnih elemenata.nje!ovih sastavnih elemenata. Primena principa jasnosti se obezbeuje doslednomPrimena principa jasnosti se obezbeuje doslednomprimenom adekvatnih principa raščlanjavanja bilansa stanjaprimenom adekvatnih principa raščlanjavanja bilansa stanjai bilansa uspeha, s jedne strane, i bruto principa prii bilansa uspeha, s jedne strane, i bruto principa pribilansiranju, sa dru!e strane.bilansiranju, sa dru!e strane.

Pitanje raščlanjavanjaPitanje raščlanjavanja obuhvata$ jasno i adekvatnoobuhvata$ jasno i adekvatnoizučavanje sadr(ine pojedinih elemenata bilansa stanja iizučavanje sadr(ine pojedinih elemenata bilansa stanja ibilansa uspehabilansa uspeha

4aščlanjavanje pozicija bialnsa se vrši prema funkcionalnom4aščlanjavanje pozicija bialnsa se vrši prema funkcionalnomi principu likvidnostii principu likvidnosti

Bruto principBruto princip ne dozvoljava kompenzaciju pozicija aktive ine dozvoljava kompenzaciju pozicija aktive i

pasive +npr. poverilačko-du(ničkih odnosa u bilansu stanja,pasive +npr. poverilačko-du(ničkih odnosa u bilansu stanja,niti pozicija troškova i prihoda u bilansu uspeha.niti pozicija troškova i prihoda u bilansu uspeha. &z navedenih razlo!a insistira se na poštovanju pravila&z navedenih razlo!a insistira se na poštovanju pravila

jednoobrazne upotrebe bilansnih šema u nizu uzastopnih jednoobrazne upotrebe bilansnih šema u nizu uzastopnihperioda, kao i na zahtevu da se u bilansu uspeha jasnoperioda, kao i na zahtevu da se u bilansu uspeha jasnoizdvoje !rupe poslovnih, finansijskih i neposlovnih prihoda iizdvoje !rupe poslovnih, finansijskih i neposlovnih prihoda i

rashodarashoda..



Načelo istinitostiNačelo istinitosti Načelo istinitosti se vezuje za cilj sastavljanja bilansa.Načelo istinitosti se vezuje za cilj sastavljanja bilansa. Prema statičkom shvatanju istinit je onaj bilans koji daje realanPrema statičkom shvatanju istinit je onaj bilans koji daje realan

prikaz stanja sredstava i njihovih izvora.prikaz stanja sredstava i njihovih izvora. Prema dinamičkom shvatanju istinit je onaj bilans koji daje realanPrema dinamičkom shvatanju istinit je onaj bilans koji daje realanprikaz poslovno! rezultata.prikaz poslovno! rezultata.

*vaj princip zabranjuje prikazivanje fiktivnih pozicija i iznosa, a*vaj princip zabranjuje prikazivanje fiktivnih pozicija i iznosa, azahteva poštovanje principa potpunostizahteva poštovanje principa potpunosti

Pojam istine pri sastavljanju bilansa ima relativno značenje uPojam istine pri sastavljanju bilansa ima relativno značenje u

odnosu na postavljene ciljeve.odnosu na postavljene ciljeve. )astavni deo principa istinitosti, koji je, dakle, povezan sa)astavni deo principa istinitosti, koji je, dakle, povezan samaterijalnom ispravnoš#u bilansa ili vrednoš#u bilansiranja, zbo!materijalnom ispravnoš#u bilansa ili vrednoš#u bilansiranja, zbo!to!a i jeste zahtev za tačnoš#u i zahtev za isključivanjemto!a i jeste zahtev za tačnoš#u i zahtev za isključivanjemsamovolje.samovolje.

PremaPrema načelu tačnosti načelu tačnosti bilans treba da bude sastavljen tako da pru(ibilans treba da bude sastavljen tako da pru(i

što si!urniji uvid u finansijski polo(aj i poslovni rezultat preduze#ašto si!urniji uvid u finansijski polo(aj i poslovni rezultat preduze#a 3ačnost bilansa podrazumeva i tačnost u smislu načina3ačnost bilansa podrazumeva i tačnost u smislu načinaprocenjivanja unetih pozicija.procenjivanja unetih pozicija.

Budu#i da postulat istinitosti ima i svoju subjektivnu stranuBudu#i da postulat istinitosti ima i svoju subjektivnu stranu primena primenanačela isključivanja samovoljenačela isključivanja samovolje ima svoj značaj koji se o!leda uima svoj značaj koji se o!leda uzahtevu da obveznici pola!anja računa moraju nastojati da, premazahtevu da obveznici pola!anja računa moraju nastojati da, premasvom subjektivnom uverenju, daju relativno tačnu sliku stvarnostisvom subjektivnom uverenju, daju relativno tačnu sliku stvarnosti



Načelo povezanosti bilansaNačelo povezanosti bilansa % sklopu dinamičko! shvatanja bilansa% sklopu dinamičko! shvatanja bilansa

razvilo se i mišljenje da je za upravljanjerazvilo se i mišljenje da je za upravljanjepreduze#em mno!o bitniji uporedivpreduze#em mno!o bitniji uporedivperiodični rezultat u odnosu na nje!ovuperiodični rezultat u odnosu na nje!ovuapsolutnu tačnost.apsolutnu tačnost.

4ealizacija uporedivo! rezultata ostvaruje4ealizacija uporedivo! rezultata ostvarujese preko načela$se preko načela$ -- identiteta bilansa,identiteta bilansa, -- kontinuiteta +stalnosti bilansa ikontinuiteta +stalnosti bilansa i

-- kon!ruencije +podudarnosti bilansakon!ruencije +podudarnosti bilansa kojikojiimaju ulo!u podnačela vremenskeimaju ulo!u podnačela vremenskepovezanosti.povezanosti.



Načelo identita bilansaNačelo identita bilansa &dentitet bilansa podrazumeva jednakost ili&dentitet bilansa podrazumeva jednakost ili

podudarnost dva bilansa u jednom odreenompodudarnost dva bilansa u jednom odreenom

trenutku, tj. bilansa otvaranja teku#e! obračunsko!trenutku, tj. bilansa otvaranja teku#e! obračunsko!perioda i zaključno! bilansa prethodno! obračunsko!perioda i zaključno! bilansa prethodno! obračunsko!periodaperioda

Načelo identiteta je usmereno na ispunjavanje dvaNačelo identiteta je usmereno na ispunjavanje dvacilja, od kojih je jedan povezan sa načelima uredno!cilja, od kojih je jedan povezan sa načelima uredno!

knji!ovodstva, a dru!i sa zahtevima poresko! pravaknji!ovodstva, a dru!i sa zahtevima poresko! prava )a aspekta načela uredno! knji!ovodstva poštovanje)a aspekta načela uredno! knji!ovodstva poštovanje

načela identiteta dva bilansa obezbeuje zahtevnačela identiteta dva bilansa obezbeuje zahtevpotpunosti, koji bi mo!ao da bude povreenpotpunosti, koji bi mo!ao da bude povreenpromenom sadr(ine ili naziva neke bilansne pozicijepromenom sadr(ine ili naziva neke bilansne pozicije

prilikom otvaranja poslovnih knji!a na početkuprilikom otvaranja poslovnih knji!a na početkuobračunsko! perioda.obračunsko! perioda. Princip identiteta, sa aspekta poresko! prava, jePrincip identiteta, sa aspekta poresko! prava, je

usmeren na sprečavanje manipulacija prilikomusmeren na sprečavanje manipulacija prilikomobračunavanja oporezivo! dobitka.obračunavanja oporezivo! dobitka.

*d ovo! pravila se mo(e odstupiti samo u izuzetnim*d ovo! pravila se mo(e odstupiti samo u izuzetnimslučajevima koji su zakonom dopuštenislučajevima koji su zakonom dopušteni



Načelo kontinuiteta bilansaNačelo kontinuiteta bilansa Polazna pretpostavka načela kontinuiteta, koji obezbeuje vezuPolazna pretpostavka načela kontinuiteta, koji obezbeuje vezu

izmeu dva bilansa u vremenskom razmaku, nalazi se uizmeu dva bilansa u vremenskom razmaku, nalazi se uzahtevu da zaključni bilansi dva ili više uzastopnih obračunskihzahtevu da zaključni bilansi dva ili više uzastopnih obračunskihperioda budu jednakiperioda budu jednaki

)misao načela kontinuiteta bilansa je u zaštiti zahteva pra#enja)misao načela kontinuiteta bilansa je u zaštiti zahteva pra#enjarazvoja preduze#a u vremenu kako bi se osi!urala uporedivost.razvoja preduze#a u vremenu kako bi se osi!urala uporedivost.

5ontinuitet bilansa mo(e biti formalni i materijalni.5ontinuitet bilansa mo(e biti formalni i materijalni. Formalni kontinuitet Formalni kontinuitet zaključnih bilansa zahteva da se bilansnezaključnih bilansa zahteva da se bilansne

šeme, vreme sastavljanja bilansa, nazivi, raščlanjavanje,šeme, vreme sastavljanja bilansa, nazivi, raščlanjavanje,!rupisanje i sadr(ina niza uzastopnih obračunskih perioda ne!rupisanje i sadr(ina niza uzastopnih obračunskih perioda nesmeju razlikovatismeju razlikovati

Materijalni kontinuitet Materijalni kontinuitet zaključnih bilansa podrazumeva da je uzaključnih bilansa podrazumeva da je unizu uzastopnih poslovnih !odina primenjen isti načinnizu uzastopnih poslovnih !odina primenjen isti načinprocenjivanja bilansnih pozicijaprocenjivanja bilansnih pozicija

PPrimena materijalno! kontinuiteta podrazumeva da se isterimena materijalno! kontinuiteta podrazumeva da se istečinjenice obrauju na isti način tokom niza uzastopnih bilansa,činjenice obrauju na isti način tokom niza uzastopnih bilansa,što podrazumeva$ stalnost +konzistentnost procenjivanja išto podrazumeva$ stalnost +konzistentnost procenjivanja istalnost +povezanost vrednosti.stalnost +povezanost vrednosti.

6ormalni kontinuitet je povezan sa principom jasnosti, a6ormalni kontinuitet je povezan sa principom jasnosti, amaterijalni sa principom ispravnosti bilansa.materijalni sa principom ispravnosti bilansa.



Načelo podudarnosti bilansaNačelo podudarnosti bilansa 'ahtev po kome zbir periodičnih'ahtev po kome zbir periodičnih

rezultata treba da od!ovara totalnomrezultata treba da od!ovara totalnomrezultatu, od!ovara principurezultatu, od!ovara principupodudarnosti, odnosno kon!ruencijepodudarnosti, odnosno kon!ruencije

Podudarnost bilansa je u osnoviPodudarnost bilansa je u osnovi

podudarnost finansijsko! rezultatapodudarnost finansijsko! rezultata Pretpostavka za zadovoljenje principaPretpostavka za zadovoljenje principa

kon!ruencije jeste bilansiranje bezkon!ruencije jeste bilansiranje bez

latentnih rezervi i skrivenih !ubitakalatentnih rezervi i skrivenih !ubitaka Načelo kon!ruencije je u sa!lasnosti saNačelo kon!ruencije je u sa!lasnosti sa

načelom istinitosti i načelom korelacije,načelom istinitosti i načelom korelacije,ali zato protivreči načelu opreznosti.ali zato protivreči načelu opreznosti.



ANALIZA BILANSA STANJA ANALIZA BILANSA STANJA

-- 6ormiranje bilansa stanja6ormiranje bilansa stanja

-- 6orma prikazivanja bilansa stanja6orma prikazivanja bilansa stanja -- 4aspored pozicija u bilansu stanja4aspored pozicija u bilansu stanja -- 7naliza bilansne aktive7naliza bilansne aktive -- 5arakter i sadr(aj bilansne aktive5arakter i sadr(aj bilansne aktive

-- 5lasifikacija aktive5lasifikaci ja aktive --. Bilansiranje !ubitka. Bilansiranje !ubitka -- 6unkcionalna struktura bilansne aktive6unkcionalna struktura bilansne aktive -- *bim i struktura sredstava u aktivi bilansa*bim i struktura sredstava u aktivi bilansa

-- 5lasifikacija aktive sa stanovišta imobilizacija5lasifikaci ja aktive sa stanovišta imobilizacija -- Bilansiranje aktivnih vremenskih raz!raničenjaBilansiran je aktivnih vremenskih raz!raničenja



Formiranje bilansa stanjaFormiranje bilansa stanja Preduze#e kao privredni subjekt se formira da biPreduze#e kao privredni subjekt se formira da bi

ostvario odreene ciljeve iz domena privreivanjaostvario odreene ciljeve iz domena privreivanja 7ko preduze#e ima odreeni zadatak ono mora7ko preduze#e ima odreeni zadatak ono mora

raspola!ati i od!ovaraju#im sredstvima za nje!ovoraspola!ati i od!ovaraju#im sredstvima za nje!ovoizvršenje.izvršenje.

))redstva koja je preduze#e pribavilo za izvršenjeredstva koja je preduze#e pribavilo za izvršenje

zadatka mo!u kvantitativno, kvalitativno i vremenskizadatka mo!u kvantitativno, kvalitativno i vremenskiod!ovarati zadatku, a mo!u biti ve#a ili manja odod!ovarati zadatku, a mo!u biti ve#a ili manja odnje!a.nje!a.

)redstva sa kojima preduze#e posluje prikazuju se u)redstva sa kojima preduze#e posluje prikazuju se ubilansu.bilansu.

Bilansom se pola(e račun o pozitivnim i ne!ativnimBilansom se pola(e račun o pozitivnim i ne!ativnimrezultatima kao i uspesima i neuspesima koji praterezultatima kao i uspesima i neuspesima koji prateposlovanje preduze#a.poslovanje preduze#a.

Pošto se sredstva pribavljaju iz različitih izvora to se uPošto se sredstva pribavljaju iz različitih izvora to se ubilansu prikazuju i njihovi izvori 8 kapital.bilansu prikazuju i njihovi izvori 8 kapital.



Forma prikazivanja bilansa stanjaForma prikazivanja bilansa stanja Bilans stanja, kao dvostrani pre!ledBilans stanja, kao dvostrani pre!led

meusobno izravnatih veličina, se mo(emeusobno izravnatih veličina, se mo(eprikazati na dva načina$ u obliku konta i uprikazati na dva načina$ u obliku konta i uobliku listeobliku liste

6orma konta se najviše koristi u svetu6orma konta se najviše koristi u svetu

zbo! niza prednosti.zbo! niza prednosti. 6. konta6. konta omo!u#ava stvaranje jasnije iomo!u#ava stvaranje jasnije i

pre!lednije slika finansijsko! stanjapre!lednije slika finansijsko! stanjapreduze#apreduze#a

Doma#im propisima o računovodstvuDoma#im propisima o računovodstvupropisana šema bilansa stanja je u formipropisana šema bilansa stanja je u formiliste +jednostrano! računa u kojoj se prvoliste +jednostrano! računa u kojoj se prvo

iskazuje aktiva a potom pasivaiskazuje aktiva a potom pasiva



Raspored pozicija u bilansu stanjaRaspored pozicija u bilansu stanja ))adr(aj bilansa stanja se zasniva na kombinacijiadr(aj bilansa stanja se zasniva na kombinaciji

funkcionalno! i principa likvidnosti, namene,funkcionalno! i principa likvidnosti, namene,

vlasničko! principa i ročnosti.vlasničko! principa i ročnosti. DDominirajuće je načelo likvidnosti ominirajuće je načelo likvidnosti prilikomprilikom

formiranja redosleda navoenja bilansnih pozicija.formiranja redosleda navoenja bilansnih pozicija. Primena ovo! načela znači da se ula!anjaPrimena ovo! načela znači da se ula!anja

rasporeuju prema stepenu njihove likvidnosti,rasporeuju prema stepenu njihove likvidnosti,odnosno pretvorivosti u !otovinu. &stovremeno,odnosno pretvorivosti u !otovinu. &stovremeno,pozicije pasive +kapital i obaveze se razvrstavajupozicije pasive +kapital i obaveze se razvrstavajuprema stepenu njihove dospelosti.prema stepenu njihove dospelosti.

Pravilo rastu#e likvidnosti i rastu#e dospelostiPravilo rastu#e likvidnosti i rastu#e dospelosti

najčeš#e se primenjuje u zemljama kontinentalnenajčeš#e se primenjuje u zemljama kontinentalne1vrope.1vrope. Pravilo opadaju#e likvidnosti i opadaju#e dospelostiPravilo opadaju#e likvidnosti i opadaju#e dospelosti

uobičajeno je u )7D i zemljama pod uticajemuobičajeno je u )7D i zemljama pod uticajemračunovodstvenih običaja.računovodstvenih običaja.



Analiza bilansne aktive Analiza bilansne aktive 7ktiva svako! privredno! subjekta je slo(ena i sadr(i različite7ktiva svako! privredno! subjekta je slo(ena i sadr(i različite

bilansne pozicije !rupisane u srodne !rupe.bilansne pozicije !rupisane u srodne !rupe. 7ktivu čine realne i fiktivne stavke.7ktivu čine realne i fiktivne stavke. 4ealne stavke čine sredstva +imovina a fiktivne smanjenje4ealne stavke čine sredstva +imovina a fiktivne smanjenje

sredstava.sredstava. Zadatak analize aktive se svodi na izvođenjeZadatak analize aktive se svodi na izvođenje

konstatacija o njenom obimu, strukturi, dinamici ikonstatacija o njenom obimu, strukturi, dinamici iuzrocima koji su ih usloviliuzrocima koji su ih uslovili

%češ#e realne i fiktivne aktive u aktivi se računa na osnovu%češ#e realne i fiktivne aktive u aktivi se računa na osnovusledečih pokazatelja$sledečih pokazatelja$ %češ#e realne aktive 9 realna aktiva : aktiva ; <<%češ#e realne aktive 9 realna aktiva : aktiva ; << %češ#e fiktivne aktive 9 fiktivna aktiva : aktiva ; <<%češ#e fiktivne aktive 9 fiktivna aktiva : aktiva ; << &dealno je stanje kada u aktivi nema smanjenja sredstava,&dealno je stanje kada u aktivi nema smanjenja sredstava,

kada nema fiktivne aktive, kada je aktiva jednaka sredstvimakada nema fiktivne aktive, kada je aktiva jednaka sredstvima

+imovini realnoj aktivi.+imovini realnoj aktivi. Pozitivne su one promene u strukturi aktive koje pokazujuPozitivne su one promene u strukturi aktive koje pokazuju

tendenciju pove#anja učeš#a realne, a smanjenje fiktivnetendenciju pove#anja učeš#a realne, a smanjenje fiktivneaktive.aktive.

)uprotna stanja i tendencije dinamike aktive su ne!ativne)uprotna stanja i tendencije dinamike aktive su ne!ativne

K k i d ž j bil k i



Karakter i sadržaj bilansne aktiveKarakter i sadržaj bilansne aktive )a stanovišta funkcionalno! principa realna aktiva sadr(i slede#e)a stanovišta funkcionalno! principa realna aktiva sadr(i slede#e

osnovne !rupe$ poslovna sredstva +osnovna i obrtna, posebna sredstvaosnovne !rupe$ poslovna sredstva +osnovna i obrtna, posebna sredstvai poslovna sredstva van funkcije.i poslovna sredstva van funkcije.

% literaturi i praksi bilansna aktiva se identifikuje sa pojmom imovine% literaturi i praksi bilansna aktiva se identifikuje sa pojmom imovine 6unkcionisanje sredstava u preduze#u se posmatra sa stanovišta6unkcionisanje sredstava u preduze#u se posmatra sa stanovišta

sposobnosti kru(no! kretanja sredstava koje se ekonomski mo(e izrazitisposobnosti kru(no! kretanja sredstava koje se ekonomski mo(e izrazitiklasičnom formulom N-4-N.klasičnom formulom N-4-N.

7ktiva je bilansno-tehnički pojam, a sredstva su ekonomski pojam. %7ktiva je bilansno-tehnički pojam, a sredstva su ekonomski pojam. %aktivi se pored sredstava u funkciji +poslovna sredstva nalaze i sredstvaaktivi se pored sredstava u funkciji +poslovna sredstva nalaze i sredstvavan funkcije. Podela aktive na poslovna i posebna sredstva se zasniva navan funkcije. Podela aktive na poslovna i posebna sredstva se zasniva naekonomskoj funkciji koju sredstva imaju u preduze#u.ekonomskoj funkciji koju sredstva imaju u preduze#u.

Poslovna sredstva se dele na osnovna i obrtna sredstva u zavisnosti odPoslovna sredstva se dele na osnovna i obrtna sredstva u zavisnosti odto!a kakvu funkciju ima vrednost ovih sredstava u osnovnimto!a kakvu funkciju ima vrednost ovih sredstava u osnovnimreprodukcionim procesima u poslovanju preduze#a.reprodukcionim procesima u poslovanju preduze#a.

Da bi se uočila razlika izmeu bilansne imovine i imovine preduze#aDa bi se uočila razlika izmeu bilansne imovine i imovine preduze#aneophodno je definisati pojmove kao što su$ bruto imovina, čistaneophodno je definisati pojmove kao što su$ bruto imovina, čistaimovina, bilansna imovina i imovina preduze#a.imovina, bilansna imovina i imovina preduze#a.

Bruto imovinaBruto imovina predstavlja zbir imovinskih delova iskazanih na stranipredstavlja zbir imovinskih delova iskazanih na straniaktiveaktive Neto (čista) imovinaNeto (čista) imovina predstavlja razliku izmeu bruto imovine +očiš#enepredstavlja razliku izmeu bruto imovine +očiš#ene

pomenutim korekturama i du!ova +obaveza. *na je jednakapomenutim korekturama i du!ova +obaveza. *na je jednakasopstvenom kapitalu.sopstvenom kapitalu.

Bilansna imovinaBilansna imovina podrazumeva u bilansu iskazane vrednosti imovine ipodrazumeva u bilansu iskazane vrednosti imovine ikapitalakapitala

&&movina preduze#a je jednaka bruto imovini koja je uve#ana za latentnemovina preduze#a je jednaka bruto imovini koja je uve#ana za latentnerezerve i umanjena za skrivene !ubitke.rezerve i umanjena za skrivene !ubitke.

Kl ifik ij kti



Klasifikacija aktiveKlasifikacija aktive Pomo#uPomo#u poslovnih sredstavaposlovnih sredstava se izvršava osnovnise izvršava osnovni

zadatak preduze#a.zadatak preduze#a.

3a sredstva se dele na3a sredstva se dele na osnovna i obrtnaosnovna i obrtna.. Osnovna sredstvaOsnovna sredstva se delese dele nana osnovna sredstva uosnovna sredstva u

pripremi i aktivna osnovna sredstva (osnovna pripremi i aktivna osnovna sredstva (osnovna sredstva za upotrebu sredstva za upotrebu

)talna osnovna sredstva sa stanovišta vrsta, kate!orija)talna osnovna sredstva sa stanovišta vrsta, kate!orija

sastoje se iz$ nematerijalnih ula!anja, osnovnihsastoje se iz$ nematerijalnih ula!anja, osnovnih+stalnih sredstava i du!oročnih finansijskih plasmana+stalnih sredstava i du!oročnih finansijskih plasmana Posebna sredstva ili vanposlovna aktivaPosebna sredstva ili vanposlovna aktiva imajuimaju

karakter sredstava sa specijalnom namenom, koja slu(ekarakter sredstava sa specijalnom namenom, koja slu(eza izvršenje posebnih zadataka, a to znači za posredno,za izvršenje posebnih zadataka, a to znači za posredno,

a ne neposredno izvršenje poslovanja preduze#a.a ne neposredno izvršenje poslovanja preduze#a. 2anposlovna sredstva2anposlovna sredstva su$su$ --vanposlovno zemljištevanposlovno zemljište --vanposlovne z!radevanposlovne z!rade -- ostala vanposlovna sredstvaostala vanposlovna sredstva



Bilansiranje gubitkaBilansiranje gubitka

Gubitak se iskazuje u aktivi i to nakon zbira PoslovneGubitak se iskazuje u aktivi i to nakon zbira Poslovneimovine, a ne kao odbitna stavka kapitala u pasivi, štoimovine, a ne kao odbitna stavka kapitala u pasivi, štoima izveštajne i analitičke prednosti.ima izveštajne i analitičke prednosti.

=eutim, postoje i situacije kada se !ubitak tretira kao=eutim, postoje i situacije kada se !ubitak tretira kaoodbitna stavka u pasivi, što je daleko re!ularniji način zaodbitna stavka u pasivi, što je daleko re!ularniji način zanje!ovo bilansiranjenje!ovo bilansiranje

BILANSIRANJE GUBITKA U AKTIVIAktiva Pasiva

Element Na početku Na krau Na početku Na krau

Osnovnasredstva

400.000 295.000

Novac 3.000 2.000

Zalihe 150.000 90.000Potraživanja 135.000 110.000

Ostala sredstva 50.000 170.000Trajni kaital 290.000 290.000

Tek!"e o#ave$e 150.000 190.000%rediti 29&.000 270.000

Međuzbir 738.000 667.000 738.000 750.000

'!#itak ( &3.000

!"ir "ilansa #$%&''' #('&''' #$%&''' #('&'''



BILANSIAN!" #$BI%&A $BILANSIAN!" #$BI%&A $

'ASI(I'ASI(I Aktiva Pasiva

Element Na početku Na krau Na početku Na krau

Osnovna

sredstva

400.000 295.000

Novac 3.000 2.000

Zalihe 150.000 90.000

Potraživanja 135.000 110.000

Ostala sredstva 50.000 170.000

Trajni kaital 290.000 290.000'!#itak &3.000

Neto kaital 290.000 207.000

Tek!"e o#ave$e 150.000 190.000

%rediti 29&.000 270.000

!"ir "ilansa #$%&''' ))#&''' #$%&''' ))#&'''

ret postojećeg kapitala, što znači da se umanjene vrednosti investiran





Documents

AP Prezentacija II Cas