ART M. SEMORIE

I VI MOETE IMATI

SUPERPRAKTINE, LAKO SHVATLJIVE I SVAKOM PRISTUPANE METODE BRZOG, LAKOG I TRAJNOG PAMENJASVIH VRSTA BROJEVA IMENA I LIKOVA STRANIH JEZIKA FORMULA BROJEVA TELEFONA STIHOVA I TEKSTOVA CELIH ASOPISA I KNJIGA KALENDARA I ROKOVNIKA AHOVSKIH PARTIJA REDOVA V02NJE KARATA ANEGDOTA INJENICA RAZNIH PODATAKA IZ SVIH OBLASTI ZNANJA ITD . . .

PRVA KNJIGA:

METODE I TEHNIKE SA PRIMENOM

BEOGRAD

Recenzenti: Dr I. t a j n b e r g e r Dr K. Atanasijevi

Redaktor: Dr J. B o g i e v i Lektor: N. V a s i Korektor: P. Truhar Tehniko ureenje: I. FJi

N a s l o v n a strana i ilustracije: Ili I v a n & B a k e r S t u d l o

Miljenjem nadlenih S R S br. 413-655/76-02a od 5. 8. 76. g. o s l o b o e n o poreza na promet Registrovano u J u g o s l o v e n s k o j autorskoj agenciji pod red. br. K-2/76 od 12. 1. 1976. g.

NEPOSREDAN

DIJALOG"

1. DEO: UVOD U TEHNIKU PAMENJA

LILIPUTANAC U ZEMLJI DIVOVA U oblasti fizikog rada maine su nejakog oveka uinile gospodarem prirode. I u umnome radu postoje metodi i tehnike koje takoe umnogostruuju uinak nae umne snage. Ti metodi rada su umne maine oveka.

1ZATO NE BISTE SMELI DA OVU KNJIGU SAMO PROITATE? Verovatno ste se do sada ne jednom zapitali: Koliko puta su savremene maine i ureaji poveali snagu oveka modernog doba? Nesumnjivo veoma mnogo, razmiljali ste dalje u mnogim oblastima ak i nekoliko hiljada puta. . . Da je ovek ostao upuen i ogranien samo na snagu svojih miia, ne bi bio u stanju da stvori brojna materijalna i druga dobra koja ga okruujuDa, zahvaljujui najraznovrsnijim mainama i pronalascima ovek dananjice je u mogunosti da obavlja ogromne radove i postie takve uspehe u prilagoavanju prirode svojim potrebama, o ijoj veliini i obimnosti oveanstvo jo pre par stotina godina nije moglo ni da sanja. Ako je takvo stanje u materijalnoj sferi rada, da nastavimo na dijalog postavlja se pitanje kako je ovek opremljen u svom u m 9

nom, intelektualnom radu? Da li on i u oblasti svog umnog rada raspolae lako monim i produktivmm mainama? Ako malo dublje razmislimo moramo ustanoviti, da je ovek modernog vremena, naalost, gotovo neopremljen i goloruk suprotstavljen ogromnoj svakodnevnoj bujici najraznovrsnijih informacija, znanja i podataka. Pored toga, od njega se oekuje i zahteva da svakodnevno naui, zapamti ili reprodukuje stotine i stotine podataka, informacija, injenica, brojeva svih vrsta, svih moguih obaveza na radnom mestu, u koli u porodinom ili privatnom ivotu. Istovremeno sva ta znanja i ogromni materijal moramo savlaivati u relativno sve kraem roku, i to precizno i pouzdano, jer od toga zavisi veoma mnogo na uspeh na radnom mestu, u koli, u porodinom i linom ivotu. Zivimo u eri progresa, nauke i tehnike, znanja i sve veih i brih saznanja. Samo prema nalazima eksperata Ujedinjenih nacija godisnje se u svetu publikuje preko dva miliona (!) raznih informacija ili naslova.

Gde

je

nevolja,

tamo

je

obino

i

lek

protiv

nje!~

Verovatno ste se i Vi ve nali u slinoj, nezgodnoj situaciji, pritisnuti obimnou i mnotvom materijala i podataka koje treba savladati, da ste se oseali kao neki Liliputanac na intenzivnom radu u Zemlji Divova. Mnogi dolaze u taj nepoeljan poloaj. I sve e ee i vie dolaziti, jer zahuktala lavina informacija i znanja i dalje svakodnevno nezadrivo raste, poput snene lopte koja jurei niz snenu padinu svakim okretom udvostruuje svoju masu. Sta da se radi? U emu je reenje ovog problema? Umesto odgovora da Vam ispriamo jedan istiniti doivljaj u Indiji: Grupa turista bezbrino je tumarala oko ruevina nekog hrama i odjednom njihov veseli agor prekinuo Je prodoran krik. Coveka Je ujela opasna otrovnica. Dok su ostali grozniavo pokuavali prirunim sredstvima da unesreenome prue pomo, ve se moglo primetiti zlokobno dejstvo 10

jakog zmijskog otrova od koga spasava jedino hitna intervencija odgovarajuim medicinskim sredstvima. Sasvim neoekivano, neki iz grupe primetie jednog Indusa. Bio je to kotunjav i ivahan stari, koji se za svoje poodmakle godine lakim i brzim korakom pribliavao mestu nesree. Odmah je shvatio situaciju, bez mnogo rei osmotrio smrtonosni ujed i urei poeo je, odmah tu u n a j blioj okolini, da sakuplja neke travke. Poto je isisao otrov iz rane, privezao je na nju neku vrstu tampona koji je napravio od sakupljenih lekovitih trava. Ubrzo je njegov pacijent poeo da pokazuje prve znake olakanja i poboljanja. Neobini stari je ustao sa kamena i umesto pozdrava rekao: Zapamtite, gde je nevolja, tamo je obino i lek protiv nje! Veoma iznenaeni i impresionirani turisti su dugim pogledom ispraali neobinog Indusa koji se, ivahno koraajui, udaljavao krivudavom stazicom. Lek protiv poplave znanja lei opet u znanju, u poznavanju metoda i tehnika njenog savlaivanja. Ti metodi i tehnike su, u stvari, svojevrsne umne maine. One, kao i maine u materijalnoj oblasti naeg rada, viestruko poveavaju nau u m n u snagu u njenom efektu, a rezultate naeg umnog rada u velikoj meri ubrzavaju i umnoavaju. Naalost do sada smo troili suvie napora i vremena da bismo zapamtili i nauili to nam je potrebno. A koliko tek potroimo napora i vremena na nevane, nepotrebne stvari? Primenom odgovarajuih metoda i tehnika moemo viestruko skratiti vreme i smanjiti napore koje smo do sada ulagali. Izneti metodi nisu kabinetske teorije i hipoteze, ve dugogodinjom praksom proverene i potvrene tehnike pamenja kod irokog kruga ljudi svih moguih poziva na raznim poljima ljudske delatnosti. Mnoge od datih tehnika i metoda potvrene su ak vekovnim iskustvima kroz mnoge generacije. Bilo bi ipak pogreno, ove tehnike pamenja uzeti apsolutno i kruto ih primenjivati na sve i svakoga. Svaki je ovek razliit i ima svoj poseban stil u pamenju i umnom radu. Ovde izneti metodi veoma mnogo su pomogli mnogima, ali to ne mora da znai da za svakog pretstavljaju n a j bolji oblik rada. Zato se i preputa itaocu da sam otkrije i odlui, shodno svom psiholokom i radnom profilu.koje e tehnike i naine koristiti neizmenjene, ta e izmeniti, a ta uopte nee koristiti. Samo spisak monografija, knjiga i lanaka o pamenju, koji se svake godine objavljuju u celom svetu, ispunio bi obim ove knjige. Zato smo se ovde ograniili samo na one oljlasti pamenja koje slue oveku u reavanju njegovih svakodnevnih, praktinih problema kakve mu ih neprestano namee njegov ivot i rad. Znanje i pamenje, bez obzira na veliinu i vrstu, potrebno je svakom oveku. Zato je i svrha ove knjige da prui praktina, proverena i sigurna uputstva, a n e d a daje ocene ili konane sudove. Ko savesno prie prouavanju ove knjige i temeljno proradi i upozna, shodno dalje datim uputstvima, tehnike i metode efikasnog pamenja, moi e da najmanje utrostrui svoje dosadanje pamenje. Istovremeno, svi njegovi dosadanji problemi pamenja pretvorie se u zadovoljstva pamenja. 11

Na Vama je da radom na ovoj knjizi i proverom u praksi ocenite vrednost iznetih metoda i sistema pamenja. Mone umne maine postoje. Da biste njima ovladali, morate ih dobro poznavati, a za to je potrebna Vaa puna saradnja: da ovu knjigu ne samo proitate, nego dobro prouite i, to je najvanije, da naueno primenite u praksi. To je jedini nain da ocenite i iskoristite vrednost ovih metoda. Zato ovu knjigu ne biste smeli samo da proitate.

SVE SVOJE NOSIM SA SOBOM

2

Mi smo ono to pamtimo. J. G. Fihte')

VA2NOST PAMENJA ZA USPEH U lVOTU I RADU Na vest pranjavog i umornog glasnika, da su rimske legije krenule da opsednu grad, zavladala je opta panika i pometnja. Stanovnici grada su reili da napuste grad sa celokupnom svojom imovinom i da n e prijatelju ne ostave nita. Dok su ljudi i sami teka natovareni koraali pored svojih pretovarenih zaprega, njihov sugraanin, stari filozof Bias, krenuo je bez igde iega. Kada su ga poeli prekorevati to svoju imovinu ostavlja neprijatelju, mudri starac im je mirno odgovorio: Omnia mea mecum porto! Sve svoje nosim sa sobom! Grki filozof Bias je mislio na svoje znanje, svoju mudrost, i da taj svoj jedini i pravi posed uvek moe da nosi sa sobom, zahvaljujui svom pamenju. Zaista, pamenje je jedno od naih najveih i najdragocenijih dobara. Meutim, iako bez njega ne moemo i neprestano ga moramo koristiti, mi ga jo uvek nedovoljno pozjjajemo. Ako zapitamo: Sta je pamenje?, to je kao da smo postavili pitanje: Sta je elektricitet?, ili: ta je energija?. Niko jo nije mogao da objasni sutinu ovih pojava. Ali zato znamo puno injenica i zakonitosti koje upravljaju ovim neobjanjenim pojavama. A to nam omoguuje da ih izdano koristimo u razliite svrhe. Isto tako, dok je proces i sutina pamenja malo poznata, psiholoka svojstva pamenja su dosta dobro poznata. Takoe znamo puno injenica o pamenju i dosta zakonitosti koje njime upravljaju. Znamo da pamenje funkcionie, ali kako funkcionie i ta mu je sutina to jo uvek ne znamo. Ali to nas ni u ovom sluaju ni najmanje ne spreava, da pomenute zakonitosti pamenja upoznamo i time sebi omoguimo da se svojim pamenjem uspeno i efikasno koristimo u svim oblastima ivota i rada. Pamenje je jedna od najzagonetnijih funkcija psihe ivih bia i jedna od najvanijih funkcija nae psihe, jer je osnova miljenja i drugih') Johann Gottlieb Fichte (1762l8l4), nemaki filozof.

12

Filozof

Bias:

Omnia

mea

mccum

porto!

psihikih procesa. Pamenje je sloeni psihiki proces sa izvanrednim svojstvom: ono nam omoguava da najpre zadrimo, a kasnije, po potrebi, obnovimo i reprodukujemo sve ono to je bilo ili prolo kroz nau svest. Drugim reima, pamenje omoguuje da naa prolost deluje na nau sadanjost, da korisna saznanja, i iskustva prolasti uspeno koristimo za efikasno snalaenje u sadanjosti. Covek neprestano ui tako, to se stalno menja kroz svoje delovanje" i iskustva putem svojih doivljavanja i saznanja. Ako ove pramene zapamti, onda e one postati deo njegovog znanja i uticae na njegova dalja delovanja i saznanja. Ove neprekidne i m e usobno povezane promene daju oveku jednu veoma vanu bioloku sposobnost: da zapamene posledice ranijih iskustava prolosti efikasno koristi za uspeno prilagoavanje promenljivim okolnostima sadanjosti. Ovo je ujedno i osnovna svrha i cilj pamenja. Pamenje je skup odreenih procesa: opaanja, zapamivanja, zadravanja i seanja. Ono je aktivnost, a ne stvar ili skladite zapamenih podataka. Ono je sposobnost da naa iskustva zadrimo i kasnije po potrebi reprodukujemo u naoj svesti radi uspenog reavanja problema u ivotu i radu. Bez pamenja ovek se ne bi mogao snalaziti ni u odnosu prema samom sebi, a ni prema svojoj okolini; bio bi veito novoroene. Svaka stvar, s kojom dolazi nebrojeno puta u dodir, izgledala bi mu potpuno nova. Svako opaanje bilo bi mu nepotpuno, kao da je sasvim novo i prvi put doivljeno. Covek ne bi mogao biti svestan sebe, svoje linosti i svog kontinuiteta, jer bi mu sve izgledalo potpuno novo, nepoznato i prvi put vieno. Covek bez pamenja ne bi mogac ni uiti, ni misliti ni iveti.13

Prema mitolokoj legendi, Prometej, pronalaza mnogih vetina, nije razgnevio bogove i bio osuen na veitu kaznu samo zato to je ljudima podario vatru. Bio je prikovan za stenu i zbog toga, to je ljudima dao jo jedan neprocenjiv dar pamenje. Zahvaljujui njemu, ljudi su postali ono to jesu. Mogli su da ue, razmiljaju, donose zakljuke i upravljaju svojom sudbinom. Jo su stari narodi govorili: Koliko pamtimo, toliko i znamo. (Tantum scimus, quantum memoria tenemus.) Da li uopte postoji neka oblast u kojoj bi pamenje bilo suvino? Da li postoji i jedan ovek komije svejedno, da li mu je pamenje dobro ili slabo? Jednom je uveni hirurg, profesor Firhov (Virchovv), poznat sa svoje strogosti na ispitima, postavio pitanje kandidatuu obliku dijagnoze: Koji biste lek dali ovom bolesniku?, zapitao je Firhov studenta, poto mu je opisao simptome jedne bolesti. Kada je student naveo sastav leka, Firhov mu postavi sledee pitanje: A koju koliinu bi mu dali?< Po jednu punu kaiicu tri puta dnevno., odgovori kandidat. Kada se ispitna komisija povukla, kandidat se odjednom seti da je pogreio i, uzbueno uletevi u salu za sednice, uzviknu: Gospodine profesore, naveo sam preveliku dozu leka! Najvea doza ne sme prei deset kapi i uzima se samo dva puta dnevno! Veoma alim, ree Firhov suvo, ali pacijent je ve umro! Koliko ima ljudi sa dobrim i velikim znanjem koje im lei kao mrtav kapital, jer ga ne mogu koristiti u pravom trenutku zbog svog nepouzdanog pamenja! Pamenje je stalni snabdeva naeg miljenja potrebnim materijalom. Nae znanje je beskorisno i neefikasno, a miljenje nepotpuno i bez dobrih zakljuaka, ako iz pamenja u pravom trenutku ne moemo po potrebi dozvati ranije naueno. Produhovljena i plodna postaje misao kada se hrani bogatstvom u raznim znanjima kojima obiluje nae pamenje. Celokupna naa delatnost, na umni razvoj i sticanje znanja u znatnoj meri odreuju kakvo e biti pamenje. A i obratno: to ovek ima bolje pamenje, to bre moe da pamti i da usvoji vie znanja. Zato svakog od nas interesuje, kako emo poboljati svoje pamenje i to racionalnije ga koristiti. Znaaj pamenja je ogroman ne samo za uvanje starog, nego i za stvaranje novog. Bez njega je nemogue ovladati znanjima, vetinama, navikama. Nezamislivo je korienje ranijeg iskustva i nedostUpno je stvaranje novog, koje se uvek oslanja na ve poznato, na ranije steena znanja. Shvatanje novih injenica i odnosa, na osnovu ranijeg znanja, nemogue je bez pamenja, a time i ostvarenje stvaralake delatnosti oveka. U tome je veoma vana uloga pamcenja u celom naem ivotu i radu. Dobro pamenje je jedan od najvanijih preduslova da nae sposobnosti iskoristimo i da dou do svog punog izraaja. Ono daje samopouzdanje i sigurnost u korienju svoga znanja, pobuuje i poveava inteligenciju i radnu sposobnost. Naalost, veoma mali broj ljudi se moe pohvaliti dobrim pamenjem. Jedan od glavnih uzroka je taj, to u optoj uurbanosti naeg vremena ne stiu da ogromnu reku utisaka ni zapaze, a kamoli zapamte. Ipak ostaje nepobitna injenica, da u svakom pozivu, u svim oblastima znanja14

i u svim ljudskim delatnostima pouzdano i dobro pamenje je od neocenjive korisli. Va uspeh u radu i ivotu jednim velikim delom zavisi od kvaliteta Vaeg pamenja.

GNOTHI SEAUTON

3

Najvea pobeda, koju moemo izvojevati, je pobeda nad samim sobom.

KAKO CETE ODREDITI KVOCIJENT I JAClNU VASEG SADASNJEG PAMCENJA? Gnothi seauton! Upoznaj samoga sebe! govorili su i preporuivali veliki grki filozofi. Upoznati samoga sebe nije lako, za mnoge neizvodljivo. Ali ako elimo ostvariti napredak u nekoj oblasti, onda moramo dobro znati od ega i sa im polazimo. Mora nam biti potpuno jasna polazna pozicija, i to ona prava, realna bez ikakvih samoobmana i zavaravanja, makar bila ona i najgora. Sa pamenjem je slina situacija; moramo se upoznati sa pravim stanjem i jainom naeg sadanjeg pamenja, da bismo mogli utvrditi ta nam nedostaje i koliko jo toga moramo uraditi, da bismo stekli efikasno i veliko pamenje. U tu svrhu posluie nam jedna serija od deset specijalnih testova pamenja, koji su tako komponovani, da za kratko vreme omoguuju da odredimo jainu i nivo naeg sadanjeg pamenja. Ovo nisu testovi inteligencije za iznalaenje I. Q'), kvocijenta inteligencije', iako testovi pamenja ulaze u testove inteligencije. Ovo su samo testovi p a m cemja, pomou kojih ete veoma efikasno odrediti kvocijent Vaeg sadanjeg pamenja i utvrditi stepen njegove jaine i efikasnosti. U cilju postizavanja to boljih rezultata u reavanju testova potrebno je da uzmete u obzir sledee napomene i uputstva: 1. Vreme dato za reavanje pojedinih testova slui samo za zapamivanje zadanih podataka, a ne i z a njihovu reprodukciju izgovaranjem ili pisanjem. Na primer, za reavanje Testa br. 1 dato je 3 minuta vremena. To znai, da emo za pamenje 25 predmeta moi utroiti najvie 3 min. Tano po isteku ova 3 minuta prekidamo dalje zapamivanje i prelazimo na proveru (reprodukciju) onog to smo za ta 3 min. zapamtili. 2. Proveru zapamenih podataka najbolje je vriti pismeno, jer uvek moemo lako kontrolisati koliinu i kvalitet zapamenog materijala. 3. Bodovanje Vaih rezultata, koje postignete u reavanju testova, objanjeno je u svakom testu posebno. Ovde emo dati samo par napomena koje vae za sve testove: 1. Posle svakog testa imate dve rubrike predviene za upisivanje Vaih postignutih rezultata. U rubrici: Va sadanji rezultat: upisaete') I. Q = Intelligence Q'uotient, engl.: kvocijent inteligencije.

15

propisani broj bodova, koji ste postigli reavanjem testa pomou Vaeg sadanjeg pamenja- U rubrici: Va rezultat posle poglavlja: uneete Vae bodove postignute Vaim novim pamenjem i tehnikama kojima ete ovladati posle prorade odnosnih poglavlja. Na zavretku odgovarajuih poglavlja biete upueni da ponovo reite isti test radi uporeenja rezultata i utvrivanja postignutog uspeha. 2. Radi utvrivanja (1) kvocijenta i jaine Vaeg sadanjeg pamenja, (2) veliine uspeha koji ete postii proradom ove knjige i (3) jaine i efikasnosti Vaeg novog pamenja, koje ete stei pomou ove knjige, potrebno je da u ovu tabelu, koja se zove MEMO-METAR, upiete zbirno sledee podatke i postignute rezultate: MEMO-METARRazlika(2-1) 4

Bnij u-sta 11.

1. rczultat2

2. rezultal3

Primcdba 5

O

3. 4.

5.

6.

7. 3.9.

10. Ckupno: i lnpch u %:

16

U koloni br. 2 upisivaete rezultate koje postignete reavanjem pojedinih testova sa Vaim sadanjim pamenjem. U koloni br. 3 unosiete broj bodova (rezultate) koje budete ostvarili ponovnim reavanjem ovih testova, ali nakon prorade odnosnih poglavlja. Dakle, rezultate postignute Vaim novim pamenjem. Da biste utvrdili veliinu svog napretka i uspeha, postignutog sa novonauenim tehnikama pamenja, naite pozitivnu razliku izmeu 2. rezultata i 1. rezultata i unesite je u odgovarajue rubrike kolone broj 4. U rubrici Ukupno ubeleite zbirove Vaih postignutih bodova po kolonama 2., 3. i 4. Zbir bodova kolone 4. dae Vam veliinu Vaeg uspeha, postignutog posle prorade ove knjige, a u odnosu na Vae sadanje pamenje. Bodovanje se vri uvek u indeksu 100: ako smo, na pr., u reavanju pojedinih testova postigli bodove 28, 36, 98 itd. to znai da smo te testove reili 28%, 36%, 9 8 % itd. Zato emo u rubrici Uspeh u % upisati na predviena mesta, ispod kolona 2, 3 i 4, odgovarajue procente. Procente dobijamo iz zbirova bodova, iz rubrike Ukupno, jednostavnim delenjem sa 10 (jer ima ukupno 10 testova), tj. odvajanjem jednog mesta. Ako nam, na primer, zbir bodova kolone 3. iznese 960, to znai da smo t e stove savladali 96% i da na uspeh iznosi 96% od moguih 100% ili 1000 Lodova. Maksimalni broj bodova je, naravno 100, odnosno 100% kod reavanja pojedinih testova, a kod zbira kolona 1000, to delenjem sa 10 daje opet 100%, ili 100 bodova u proseku. Na primer, pretpostavimo da ste prilikom prvog reavanja testova postigli ove rezultate (koje ste ispod svakog testa ubeleili kao Va sadanji rezultat:):

Pretpostavimo, takode, da ste nakon prorade odgovarajuih poglavlja, odnosno posle prelaenja cele knjige, sakupili ove bodove (koje ste ubeleili ispod svakog testa kao Va rezultat posle poglavlja):

U tom sluaju, Vai ukupni bodovi i postignuti uspeh izgledali bi ovako, kada ih unesete u odgovarajue rubrike MEMO-METRA: 17

Broj testa 1 1. 2 3. 4. 5. ti. 7. 8. 9. 10. TJkupno: Uspeh u %: 10

1. rezultat 2 35 29 33 42 19 37 24 39 20 23 301 30,1%

2. rezultat:;

Razlika (2-1) 4 57 71 54 57 76 63 73 50 80 75 B55 65,5%

Primedba 5

92 100 87 99 95 100 97 89 100 98 957 95,7%

To znai, da ste Vi pre prorade knjige raspolagali takvim pamenjem, koje je moglo da zadate tcstove savlada samo sa 30,1%>, jer ste pri prvom reavanju testova sakupili samo 301 bod to podeljeno sa 10 (jer ima ukupno 10 testova) daje 30,1%. Ovai podatak dobili ste iz rubrike br. 2 Vaeg MEMO-METRA. Proradom knjige i ponovnim reavanjem ovih testova, a zahvaljujui nauenim tehnikama i Vaem potpuno novom metodu pamenja, Vi ste sakupili ukupno 957 bodova. To znai da ste ove testove reili drugi put sa uspehom od 95,7%, ili da ste vie nego utrostruili Vae pamenje. Ovaj podatak daje Vam rubrika br. 3 Vaeg MEMO-METRA. Iz rubrike br. 4. Vaeg MEMO-METRA moete oitati jo. jedan vaan podatak za poboljanje Vaeg metoda pamenja: pozitivnu razliku u bodovima koja pokazuje Va napredak i ostvareni uspeh u apsolutnom iznosu. U ovom primeru ta razlika u bodovima iznosi ukupno 655 bodova (= ukupni rezultat drugog reavanja: 957 minus ukupni rezultat postignut pri prvom reavanju testova: 301 = pozitivna razlika 655 bodova) ili 65,5%. To znai da ste efikasnost Vaer pamenja poveali za vie od tri puta, usvajanjem i primenom novih metoda i tehnika pamenja. Pored tabelarnog memo-metra. nivo Va.eg sadanjeg pamenja i jainu i efikasnost Vaeg pamenja koje ete izgraditi proradom ove knjige. moete veoma pregledno prikazivati i pratiti jednim ovakvim Grafikim memo-metrom: 18

Testovi Iznad broja svakog testa nanesite po jednu taku u visini postignutih bodova za dotian test. Spajanjem ovih taeaka dobiete dijagrame Vaeg pamenja. Na primer, ako uzmemo da ste postigli iste rezultate kao i u prethodnom sluaju onda bi Va GRAFICKI MEMO-METAR izgledao ovako: GRAFlCKI MEMO-METAR

Isprekidana kriva pretstavlja grafikon efikasnosti Vaeg pamenja, koju ste posedovali prilikom prvog reavanja testova. Puna linija pretstavlja efikasnost Vaeg pamenja, koju ste stekli proradom knjige i usvajanjem novih metoda i tehnika pamenja. Ukoliko elite da Vam dijagrami Vaeg pamenja budu jo precizniji, onda upotrcbite milimetarsku hartiju na koju ete moi sasvim precizno da nanesete tane vrednosti postignutih bodova. 19

A sada predite na izradu pojedinih testova, drei se strogo propisanih vremena i bodova, kako biste mogli sasvim tano i realno utvrditi efikasnost, jainu i pravo stanje Vaeg sadanjeg pamenja. TEST BR. 1: Lista kupovina niz od vie elemenata Ne samo u radu, nego i u svakodnevnom ivotu esto je potrebno zapamtiti niz od vie elemenata koji nisu meusobno logiki povezani; na primer razni predmeti i druge stvari koje treba pokupovati, poslovi koje treba obaviti, take ili teme koje treba izloiti na ispitu ili nekom predavanju, delovi koje treba ugraditi u neki ureaj i tsl. Imate tano 3 min. vremena da zapamtite ovaj niz od 25 rei tano po datom redosledu, s tim da ga moete ponoviti ne samo s leva na desno, nego i obrnutim redosledom: asovnik jabuka novine klinovi ibice bicikl Mesec olovka aa kljuevi trougao prsten raketa lopta cigarete palma eir avion zavesa Eskim klavir ealj klupa tenk sto. A sada, nakon protekla 3 minuta, uzmite papir i olovku i za svaku tano zapamenu re s leva na desno, tj. od poetka do kraja, dajte sebi po 2 boda. Isto tako, za svaku pravilno reprodukovanu re s desna na levo, dakle obrnutim redosledom, odobrite sebi opet po 2 boda.

Fostignuti broj bodova upiite odmah ispod ovog testa u za to predvienu rubriku: Va sadanji rezultat: 1. Va sadanji rezultat: 2. Va rezultat posle 14. poglavlja: TEST BR. 2: Rokovnik meseni raspored obaveza Mnogi pozivi zahtevaju aa se termini zakazanih sastanaka, rasprava, raznih poslova i drugih obaveza tano i na vreme ispunjavaju. Raspolaete sa ukupno 4minuta da zapamtite jedan mali rokovnik od 25 termina za perio l od 1-og do 20-og juna: 1. automehaniar 2. kroja 3. izlet 20 4. biblioteka 5. samousluga 6. sednica 7. rauni 8. udbenici 9. kartoteka

10. 11. 12. 13. 14.

ah Peri zubar kljuev: frizer

15. 16. 17. 18. 19. 20.

spremaica sud referat tapetar uverenja fudbal

21. 22. 23. 24. 25.

Jankovi pisma amac avionske karte televizor

Termini su navedeni skraeno, u obliku jedne rei, upravo onako, kao to je i kod mnogih uobiajeno da unose termine u svoj rokovnik ili terminski kalendar. Za svaki tano reprodukovanitermin i datum od 1. do 25. juna dajte sebi po jedan bod. Ako znate samo termin, a ne znate datum ili obratno, ne dobijate bod. Isto tako. za svaki tano zapamen termin i datum, koji moete reprodukovati u obrnutom redosledu, od 25. do 1. juna, raunajte sebi po jedan bod. A za svaki termin i datum, koji moete reprodukovati napreskok, zabeleite sebi po dva boda. 1. Va sadanji rezultat: 2. Va rezultat posle 15. poglavlja: T E S T BR. 3: Pamenje brojeva i mentalno raunanje Ovaj test se sastoji iz dva dela: 974 1. Desno imate jedan broj od 24 cifre, napisan u obliku kolone od 8 trocifrenih sabiraka. **04 Ovog puta imate 3 minuta vremena da zapamtite 795 avaj broj. 213 148 Notirajte sebi po jedan bod za svaku tano zapamenu cifru pri reprodukciji od poetka do kraja. Takoe dajte sebi po jedan bod za svaku brojku koju budete znali kod reprodukovanja u obrnutom redosledu (od poslednje do prve brojke). 367 2. Poto ste ovaj broj zapamtili, zatvorite i ostavite knjigu i pokuajte sada ovaj broj sabrati napamet, mentalnim raunanjem, bez pomoi papira i olovke. Smete utroiti najvie 5 minuta vremena za ovo mentalno sabiranje. a po isteku ovog vremenskog roka napiite Va. rezultat i proverite ga. Za taan rezultat zapiite sebi ukupno 52 boda. Naravno, ako Vam je samo jedna cifra u rezultatu netana, ne pripada Vam nijedan bod. 1. Va sadanji rezultat: 2. Va rezultat posle 49. poglavlja: 21

TEST BR. 4: Mali renik iz raznih stranih jezika Na ovom testu imate prilike da proverite svoju sadanju sposobnolt uenja rei raznih stranih jezika. Dato je ukupno 50 rei iz 10 stranih jezika; za svaku re dato je i njeno adekvatno znaenje: Engleski: stack plast brusque grub procrastinate oklevati hamper koara lock katanac Hindf: arman elja amir bogat ustad uitelj mazak ala i egistan pustinja Kineski: an gora pao top tian nebo epiao vozna karta huoe voz . Esperanto: klavo dirka vagi skitati uzi upotrebiti terura uasan batali boriti se Italijanski: Francuski: os kost marier venati loup vuk rouler kotrljati chiffre broj Japanski:

mestica meavina boja atama glava patito dragan mura selo sbocco ue tegami pismo lavare prati kau peva cicca opuak jane krov Nemaki: Ruski:

Schachtel kutija K p o B a T b krevet Pflug plug v c T a T b umoriti se Brautigammladoenja 6yjnca zemika uralt prastar 6aH bard, pesnik Pauke bubanj flpaita tua, borba panski: raspolaganju vam stoji

orgulloso ponosan J ~ . / cantar pevati bandera zastava obrar raditi Proveru svog znanja najlake ete izvriti tako, to ete najpre poklopiti znaenja i ista pokuati reprodukovati, a zatim strane rei i na osnovu znaenja reprodukovati odgovarajue strane rei. Za svako tano zapameno znaenje dajte sebi po 1 poen, a za svaku pravilno reprodukovanu stranu re takoe po 1 poen. 1- Va sadanji rezultat: 2. Va rezultat posle 45. poglavlja: TEST BR. 5: Mentalna kartoteka poslovnih veza Ne samo u poslovnom ivotu, ve i u drugim oblastima ivota i 1o v e n m l a d

C

(

pX

Na

l^h

ukupno 12 minuta da zapamtite ovaj mali renik.

22

rada pamenje imena i izgleda naih partnera od velikog je znaaja. Ovde je prezentirano ukupno 25 razliitih likova sa prezimenima.

23

Urban

Bulatovi

upanec

Na sledeoj ilustraciji susreete iste osobe, samo to su sada njihovi likovi dati drugim redosledom i ovoga'puta njihova prezimena nisu navedena.

24

Moete utroiti najvie 7 minuta da zapamtite likove ovih 25 osoba i njihova prezimena sluei se pfvom ilustracijom. Zatim, pomou druge ilustracije pokuajte reprodukovati sva prezimena. Za svako tano zapameno prezime dajte sebi po 2 boda. Posle toga, napiite svih 25 prezimena na posebnom papiru i pokuajte se setiti redom odgovarajuih likova. Za svaki pogoeni lik dajte sebi takoe po 2 boda. 1. Va sadanji rezultat: 2. Va rezultat posle 42. poglavlja: TEST BR. 6: Telefonski imenik u glavi Telefon je postao na nerazdvojni pratilac u poslovnom i privatnom ivotu, ali veoma esto dolazimo ne samo u nepriliku, ve imamo i direktne materijalne tete i neprijatnosti. jer se nismo mogli setiti upravo tog trenutka nekog vanog telefonskog broja, a telefonski adresar nije nam bio pri ruci. U ovom testu navedena su imena ukupno 20 osoba sa njihovim telefonskim brojevima: strana imena i telefonski brojevi navedeni su onako kako se piu u dotinim stranim zemljama. 627-052 Brki INvalides 10-74 Dupont (Dipon) 24 37 52 Garcia (Garsia) 349-017 Hadi Smilev 414-539 Hasanbegovi Jackson (Dekson) REGent 4274 532-767 Lleshi (Lei) 686-362 Maleevi Matsushima (Macuima) 23-5736 Mickiewicz (Mickijevi) 31-54-21 O'Brian (O'Brajen) Pausch (Pau) Samardija Semjonov Subramaniam Szekely (Sekelj) Vandirek Villadsen Vrhovec Zerollo (Cerolo) MArv 9-7795 58 79 52 640-795 K9-79-40 225619 198-742 647-732 18.25.50 742-598 4G2.939

Uzmite maksimum 10 minuta vremena za memoriranje ovog malog telefonskog imenika. 26

Ubeleite sebi po 2 boda za svaki tano zapamoeni telefonski broj. Ako pogreite za jednu brojku, ne dobijate bod. Telefonske brojeve ete proveriti najlake tako, da ih prekrijete komadom papira i itajui pojedina imena pokuate da reprodukujete odgovarajui telefonski broj. Zatim, prekrivi imena, itajte redom brojeve i pokuajte se setiti odgovarajuih imena uz te brojeve. Za svako tano reproduKovano ime notirajte sebi po 3 boda. 1. Va sadanji rezultat: 2. Va rezultat posle 48. poglavlja: TEST BR. 7: Preslikani tekstovi Svako od nas je ve vie puta dolazio u priliku da je morao znati, a prema tome i zapamtiti neki citat, izreku, propis, moto, stih i sl., uopte neki krai tekst doslovno. Zato je ovaj test sastavljen od 20 razliitih reenica, koje su, u stvari, delovi tekstova razliitih vrsta. 1. Ko nikada nema vremena, taj nita i ne u n d i . (Lihtenberg) 2. Glava bez pamcenja je isto to i tvrava bez posade. (Napolcon) 3. Motornim vozilom mogu se prevoziti lica samo u onom broju koji je oznaen u saobraajnoj dozvoli za vozilo. (Cl- 48 Zakona o bezbednosti saobraaja) 4. Niko srean, a niko dovoljan, niko miran, a niko spokojan; sve se ovjek bruka sa ovjekom gleda majmun sebe u zrcalo! (P. P. Njego) 5. Nisu pamenja loa, nego metodi i navike pamenja. 6 Ima mnogo stvari na nebu i zemlji O kojima vaa vnudrost i ne sanja, Moj Horacio. (Sekspir) 7. U tiraniju vodi svako znanje koje prestane da bude zajedniko dobro oveanstva (Hogben) 3. Sto vie znamo vie i pamtimo. to vie pamtimo vie znamo. 9. Put ka Vaim sposobnostima pokazae Vam Vae elje. (Gete) 10. Put ka istini vodi preko zabiuda. Kako bi raspoznali istinu, ako ne uvidimo ta je zabluda? (Platen) 11. ->Umetnik odabira pojedinos'i iz ivota i ponovo ih sreuje u konkietnu formu. (T. Manro) 12. Stednja je poela sa civilizacijom. (S. Smiles) 13. Dugotrajna besposlica prua hranu porocima. (Lat. sentenca) 14. Knjiga je najbolji ovekov prijatelj. (Gorki) 15. Lice to je cvet na toj biljci koja se zove ovek.. . (I. Andri) 16. Zbog svog posebnog poloaja u odnosu na vazdune i morsKe stiuje Grenland je nazvan fabrikom vremena. 17. Svako moe da ukae na zlo, ali prijatelj oveanstva je onaj koji pronae izlaz iz tekoe. (Tndiska mudrost) 18. Pad kursa najjaih svetskih valuta skoro redovno izaziva porast cone ziata. 19. Zdrav duh u zdravome telu. (Juvenal) 20. Ako ti smeta sneg na susedovom krovu, onda ga prvo poisli pred svojim vratima. (Kineska mudrost) 27

Va ukupno raspoloivi fond vremena za pamenje ovih 20 reenica iznosi 8 minuta. U prvom delu samoispitivanja pokrite reenice i pokuajte da ih se setite pomocu njihovih rednih brojeva. Za svaku tano zapamenu r e enicu zaraunajte po 4 boda. U drugom delu samoispitivanja zamolite da Vam neko ita pojedine reenice napreskok, a Vi pokuajte da navedete odgovarajui redni broj. Za svaki tano naveden redni broj dodajte sebi jo po 1 bod. 1. Va sadanji rezultat: 2. Va rezultat posle 23. poglavlja: TEST B R . 8: Za volanom automobila Pored ostalih podataka koje savremeni voza automobila mora da zna, nesumnjivo da je od znaaja i znanje udaljenosti izmeu vanijih gradova, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Ovaj test se sastoji iz dve tabele: u prvoj tabeli imate udaljnosti izmeu glavnih gradova u zemlji, a u drugoj izmedu nekoliko najvanijih gradova Evrope. Beograd Ljubljana Sarajevo Beograd Ljubljana Sarajevo Skoplje Titograd Zagreb 529 321 436 462 390 Beograd Beograd Moskva Paris Roma Wien 2147 1819 1321 660 529 560 965 746 139 Moskva 2147 2956 3187 2020 321 560 503 272 424 Paris 1819 2956 1437 1296 Skoplie Titograd Zagreb 436 965 503 363 326 Roma 1321 3187 1437 1251 462 746 272 363 638 Wien 660 2020 1296 1251 390 139 424 826 633

Va raspoloivi fond vremena za pamenje obe tabele iznosi ukupno 8 minuta. Za svaku tano zapamenu kilometrau zaraunajte sebi po 2 boda. Ako pri reprodukovanju pojedinih kilometraa pogreite za jednu broiku, onda Vam za tu kilometrau ne pripada ni jedan bod. 1. Va sadanji rezultat: 2. Va rezultat posle 37. poglavlja: 28

T E S T BR. 9: Konjiki skok na 64 polja Ovaj test se sastoji iz dva usko povezana dela. U prvom delu za vreme od najvie 10 minuta nastojte zapamtiti ovu zanimljivu partiju odigranu na Meu stolea 1972 g. u Rejkjaviku izmeu R. Fiera i B. Spaskog: ALJEHINOVA ODBRANA Beli: Boris Spaski Crni: Robert Fier 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. e4 Sf6 e5 Sd5 d4d6 Sf3Lg4! Le2 e6 00 Le7 h3 Lh5 c4 Sb6 Sc3 00 Le3 d5!? 11. :2. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. c5L:f3 L:f3 Sc4 b3! S:e3 fe3 b6!? e4! c6 b4 bco bc5 Da5 S:d5! Lg5! Lh5? cd5! L : f 7 f T:f7 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. T:f7 Dd2! D:d2 L:d2 Tafl Sc6 ed5 ed5 Td7 L e 3 + Khl L:d4 e6 Le5 T:d5 Te8 Tel T:e6 Td6 Kf7 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. T:c6 T:c6 T:e5 Kf6 Td5 Ke6 Th5 h6 Kh2 Ta6 cG T:c6 Ta5 a6 Kg3 Kf6 Kf3 T c 3 + Kf2 Tc2-f R e m i. Za svaki tano zapameni notez belog i crnog. na zadati redni bioj poteza, pripada vam po 1 bod. a za svaki tano reprodukovan redni broj. na zadati potez belog i/ili crnog, takoe po 1 bod. U ovom delu testa moete sakupiti maksimalno 80 bodova ukupno (40+40 bodova). Drugi deo se sastoji od ukupno 64 konjika skoka. Kao to je poznato, u igri Konjiki skok treba napraviti 64 poteza skakaem tako. da skoi na svako od 64 polja, ni na jedno dva puta, a posle 64-og poteza (skoka) da opet skoi na polazno polje. 1. a8 2. c7 3. e3 i. g7 5. f5 6. h6 7. g4 3. h2 9. fl 10. d2 11. b lr

12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. ZO. 21. 22.

a3 b6 a7 c8 d6 c4 e3 d5 c3 e4 c5

23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33.

d3 e5 f3 h4 g2 el c2 al b3 a5 b7

34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44.

d8 f7 h8 g6 f8 d7 b8 a6 b4 a2 cl

45. 16. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55.

e2 gl h3 g5 h7 f6 g8 e7 c6 d4 e6

5S. f4 37. h5 58. g3 59. h l 60. i"2 61. dl 62. b2 63. a4 64. b6 (1. a8)

I za memoriranje ovog dela moete utroiti maksimalno 10 minuta. 29

Za pravilno izveden konjiki skok od 1-og do 64-og poteza pripada Vam 10 bodova, a za isto tako izveden konjiki skok unazad, tj. od 64-og do 1-og poteza dobijate jo 10 bodova. Znai, u ovom delu moete sakupiti maksimum 20 bodova, to sa 80 maksimalno moguih iz prvog dela ini opet 100 moguih bodova ili 100% uspeha u reavanju ovog testa. 1. Va sadanji rezultat: 2. Va rezultat posle 56. poglavlja: TEST BR. 1 0 : Desetka tref! Kao i sve dosadanje testove i ovaj test moete uraditi sami ili u drutvu sa jo nekim. Ako ovaj test elite da uradite u drutvu, onda dajte nekom pil od 52 karte da ga dobro promea i posle toga neka iz njega izvue bilo koje dve karte. Te dve izvuene karte Vi, naravnn, ne smete videti i neka ih poklopljene odloi u stranu. Zatim, neka pil od preostalih 50 karata jo jednom dobro izmea i otsada neka dobro pazi da ne poremeti redosled karata u pilu. Posle ovih malih priprema stoji Vam na raspolaganju tano 8 minuta da zapamtite ovih 50 karata i to redosledom koji je u pilu, jer e Vam ih dotina osoba itati jednu za drugom, izgovarajui najpre njihov redni broj, pa onda naziv karte. Za svaku tano zapamenu i reprodukovanu kartu po redosledu od red. broja 1. do 50. raunajte za sebe po pola boda, isto toliko unazad, od red. broja 50- do 1., a za svaku tano pogoenu kartu ili redni broj van redosieda, tj. napreskok, u zavisnosti od toga da li Vam se zada red. broj ili naziv karte, jo po pola boda. Posle toga, pristupite identifikaciji dveju izvuenih karata: za svaku tano pogoenu kartu dodelite sebi oo 12,5 boda. Ovaj zanimljivi eksperiment sa svojim pamenjem moete izvesti u svim njegovim fazama i potpuno sami, samo morate strogo paziti da posle drugog meanja pila nipoto ne poremetite redosled karata u njemu. I jo neto, to, samo po sebi razumljivo, ne vai samo za ovaj test, nego i za sve prethodne: samokontrolu nad tanim ispunjavanjem p r e duslova za izradu pojedinih testova, a naroito u pogledu tanog bodovanja stvarno zapamenog materijala, treba da stalno i potpuno savesno sprovodite. U protivnom, samozavaravanjem mogli biste da nakodite jedino samom sebi. 1. Va sadanji rezultat: 2. Va rezultat posle 57. poglavlja: A sada upiite Vae bodove, koje ste postigli u reavanju pojedinih testova, u odgovarajue rubrike Memo-metra. Takoe izraunajte i procenat Vaeg postignutog uspeha. 30

Radi to boljeg poreenja, unesite postignute bodove kao vrednosti u Grafiki memo-metar i izvucite dijagram. Nemojte biti ni iznenaeni, a ni obeshrabreni skromnou Vaih rezultata postignutih u reavanju ovih testova. Rezultati koje ste dobili nisu, zapravo, merilo Vaeg pamenja, niti njegove slabosti, ve pokazatelj slabosti i neefikasnosti Vaih dosadanjih navika, metoda i tehnika u pamenju. Ovi testovi nemaju za cilj ukazivanje na slabosti Vaeg sadanjeg pamenja. Njihov je osnovni zadatak da Vam omogue, da precizno pratite. u stvari, iz poglavlja u poglavlje, Vae velike uspehe i ogroman, neuporediv napredak, koje ete postizati usvajanjem nnvih, efikasnijih tehnika pamenja. Kako budete ovladavali pojedinim tehnikama pamenja i ponovo reavali pojedine testove, sa velikim zadovoljstvom ete konstatovati na Vaem Memo-metru neuporedivi napredak. Skoro neosetno, sistematski proraujui ovu knjigu, osposobiete se za brzo i efikasno postizanje gotovo stoprocentnog uspeha u pamenju i reavanju ne samo ovih testova, nego i bezbroj drugih njima slinih zadataka koje ivot i rad budu postavljali Vaem pamenju.

ELEKTRONSKI MOZAK ZA OSNOVNE RACUNSKE RADNJE?! Covek proseno koristi do 10*1* svojih stvarnih sposobnosti pamenja. On rasipa 90'/*, nepotujui prirodne zakone pamenja. K. Sior')

4

MAKSIMALNI KAPACITET I GRANICE NASEG PAMCENJA Stari Fric. kako su vojnici zvali Fridriha Velikog, svakom novajliji u svojoj gardi voleo je da postavi ova tri pitanja: Koliko ima godina? Koliko ve slui kod mene? Da li redovno prima platu i snabdevanje? Jednog mladog Engleza, novopeenog gardistu, koji nije znao ni rei nemakog, naterae da naui napamet tri potrebna odgovora po redu, po kojem je Stari Fric obino voleo da postavlja svoja pitanja. Na prvoj sledeoj smotri primeti Fridrih novajliju i, naravno, ne propusti da mu postavi svoja oiniljena pitanja, ali ovog puta, na nesreu mladoga Engleza, on poe sa drugim pitanjem: Koliko ve slui ui) Karl S i o r (Carl Seashore), ameriki psiholog.

31

mojoj gardi? 21 godinu, Sire. Kako?! A koliko ti je onda godina? Tri dana, Velianstvo. Sto mu gromova', uzviknu kralj, Jedan od nas je izgubio razum! Da, oboje ree Englez, mislei da odgovara svom suverenu na njegovo tree pitanje. Sta ovo ima da znai?!, grmeo je Stari Fric, Jo me niko u mojoj vojsci nije nazvao iudakom! Kapetan garde pouri da zabezeknutom kralju objasni stvar, koji se slatko nasmejao ovom neoekivanom nesporazumu. Mladi gardista nije verovao svom pamenju, prekrio je jedan njegov veoma vaan zakon i poinio jednu od mnogih greaka, kakve mi svi veoma esto inimo u manjem ili veem obimu u manje-vie slinoj formi. Veoma retko se oslanjamo na svoje pamenje, nemamo poverenja u njega i jednostavno se mirimo sa potpuno pogrenim zakljukom i uverenjem, da bolje i vie jednostavno ne moemo pamtiti. I tu poinje zaarani krug naih nevolja sa pamenjem. Ako tvrdimo i verujemo da neto ne moemo, onda na alost, u praksi se i dogaa da ne moemo neto uraditi, jer sami sebe spreavamo da pokuamo, ime, u stvari, sami sebi ne dozvoljavamo da to uradimo. Veoma esto proputamo priliku da uradimo ono, to nam je vano i potrebno i zbog toga nikada ne saznamo, koliko i ta stvarno moemo. Iako je bio jedan od najveih svetskih satiriara, uveni engleski knjievnik Svift (Jonathan Swift, 16671745) ipak je govorio: Coveka obino okrivljuiu kako sam ne zna svoie mane i slabosti; a upravo ima isto toliko ljudi, koji ne poznaju svoju sopstvenu snagu i sposobnosti. Poneki ovek lii na predeo u kome se skriva zlatna ruda, ali posednik njegov nema ni pojma o tome. Kao da nastavlja dijalog sa njim preko vekova, ameriki psiholog i filozof, profesor Viljem Dems (William James, 18421910) poruuje: U odnosu na ono, to bi trebalo da b u demo, mi smo samo upola budni. Koristimo samo mali deo naih fizikih i mentalnih mogunosti. Uopteno govorei. ovek ivi daleko ispod svojih sposobnosti. Poseduje razliite mogunosti koje redovno, po navici. ne koristi . . . Covek u proseku razvije i koristi samo oko jedne desetine svojih umnih sposobnosti. Da bi se uverili u tanost ovih navoda, dovoljno je da se samo potsetimo nekih imjenica o ljudskom mozgu, u kome se kriju praktino neiscrpne mogunosti poveanja pamenja. P r e svega, samo u kori velikog mozga nalazi se do 15 milijardi elija. Kada bi neko pokuao da sa najboljim raspoloivim sredstvima savremene elektronike i tehnike sagradi jedan ureaj, koji bi bar priblino liio Ijudskom mozgu. onda bi dobio toliko ogromno postrojenje, da bi mu za njegov smetaj bila potrebna zgrada od preko 30 spratova! A priroda je sve to smestila u jedan organ ija teina u proseku ne prelazi ni 1,5 kg. Smatra se da je mozak jedna od najkomplikovanijih i najudesnijih tvorevina prirode na Zemlji. Samo po sebi razumljivo, funkcije i zadaci mozga nisu nita manji i manje komplikovani od njegove grae. Na primer. ljudski mozak poseduje neizmeran kapacitet koji nijedan elektronski mozak ne moe dostii. On moe da primi i do 10" (= 1 kvadrilion. 1 sa 15 nula) misli, tj. misaonih jedinica ili informacija. Koliko je to neizmerno ogroman broj informacija koje mozak moe da primi moemo shvatiti jedino putem nekog slikovitog poreenja:32

Postrojenje koje bi priblino odgovaralo kapacitetima Ijudskog mozga smestilo bi se tek u jednu tridesetospratnicu. A ukupna duina moidanih vlakana premauje udaljenost Meseca od Zemlje za itavih 2,5 obima Zemlje na ekvatoru

Da bi se prebrojalo ovo mnotvo informacija, jednom oveku bi bilo potrebno preko 30 miliona godina neprekidnog, danononog brojanja, i to da broji brzinom od jedne informacije na jednu sekundu. Ako bismo, dalje, poreenja radi, zamislili da je svaka ta misaona jedinica ili informacija veliine jednog peninog zrna, onda bi se ta praktino neizmerna koliina penice mogla smestiti tek u jedno skladite, koje bi bilo visoko 3 m, iroko 5 m, a svojom duinom bi se prostiralo od Moskve do Lisabona, dakle oko 4.500 km. Dok broj ivanih elija samo u kcri velikog mozga iznosi 14 rio 15 milijardi, dotle duina ivanih vlakana iznosi 480.000 km! Ako bi se ova vlakna postavila u jedan neprekidan niz, njihova duina bi za Mtavih 100.000 km, ili 2,5 obima Zemlje, premaila udaljenost Meseca od Zemlje. Drugim reima, tom niti od ivanih vlakana mozga mog!a bi se obaviti Zemlja na ekvatoru ravno 12 puta. Zaista, kapacitet ljudskog mozga je praktino neogranien, jer oveku nije dovoljan ni itav njegov ivot da bi samo izbrojao neizmerno mnotvo informaoija koje njegov mozak moe da apsorbuje. Nasuprot ovako ogromnim rezervama u kapacitetu mozga, smatra se da ovek proseno koristi samo oko 4% ukupnog broja nervnih elija. Znai da neiskoriena, preostala rezerva iznosi itavih 96 /o. A kohko su tek neiskoriene rezerve u globalnim razmerama, jasno govori podatak da samo l/o stanovnitva nae planete dovoljno efikasno koristi kapacitet i mogunosti mozga. Ako uporedimo ove ogromne kapacitete ljudskog mozrja sa stepenom njegove praktine prosene iskorienosti, onda se ne moemo oteti utisku, da smo slini oveku koji ima kompjuter. a koristi ga samon

33

za ettri osnovne raunske radnje. Ali i pored toga, mi redovno ne proputamo priliku da uvek okrivimo svoje pamenje, njegovu neizmernu mo. kada ne dobijemo od njega neki vaan podatak, umesto da uzroke traimo u naim loim navikama, neadekvatnim tehnikama i neefikasnim metodima pamenja. Mo ovekovog pamenja je fenomenalna! Imamo mnogo primera ne samo u prolosti, nego i u sadanjosti, u naoj blioj i daljoj okolini, koji stalno potvruju ogromnu, fenomenalnu mo ovekovog pamccnja. Poev od malog deteta, koje kree u ivot kao tabula rasa') i za relativno veoma kratko vreme naui desetine hiljada pojmova, sa njihovim bezbrojnim uzronim i posledinim vezama, a iznad svega svoj maternji jezik sa nekoliko hiljada rei; zatim preko lingvista, koji savreno vladaju sa po 30-tak i vie jezika, pa do statistiara i bibliotekara koji lako manipuliu sa par desetina hiljada brojeva i raznih naziva, ili slabovidnih ahista koji igraju uspeno na simultanim turnirima i na svih dvadeset tabli. Istoriska prolost obiluje primerima koji dovoljno ilustruju praktino neogranienu mo pamenja. Kroz milenijume i mnogobrojne generacije prenosili su stari brahmani, predajom s kolena na koleno, n a j starije filozofsko-religiozne knjige drevne Indije, zvane Vede. To je jedinstven primer u svetskoj istoriji da se jedna tako opsena i bogata literatura uvala i prenosila kroz pokolenja samo pamenjem, i to u nepromenjenom obliku, zahvaljujui preciznim tehnikama pamenja starih brahmana. Tibetanske lame su raspolagali tako efikasnim metodima pamenja, da su mogli zapamtiti itavu knjigu, ako bi je samo jedanput proitali. Sakupljai narodnih umotvorina bili su zadivljeni briljantnim pamenjem mnogih narodnih pesnika i pevaa, neukih i nepismenih seljaka, koji su znali i do 80.000 stihova narodnih pesama. to je davalo i do 2.000 tampanih stranica. Stari Grci su poznavali takve tehnike pamenja, koje su im omoguavale da pamte trajno i precizno i po par stotina hiljada najraznovrsnijih podataka. Koliko je to bila velika mo pamenja moemo videti iz poreenja sa Britanskom enciklopedijom (Encyclopaedia Britannica) koja u svoja 24 toma sadri oko 40.000 lanaka sa 500.000 pojmova i vai u svetu za jednu od najboljih i najveih enciklopedija. Ako praktino neogranienom kapacitetu naeg pamenja dodamo efikasne metode i tehnike, i pri tome potujemo psiholoke zakonitosti koje vladaju pamenjem, moiemo praktino pamtiti sve to nam bude trebalo, u bilo kojoj oblasti ivota ili rada, sve ono, to se izraava slovom ili brojem.

') Tabula neispisan list. 34

rasa

(tabula

raza)

lat.:

glatka, poravnata

ploa.

Pienosno:

FENOMENALNA PAMCENJA KROZ V E K O V E . . . Genije je 99/o transpiracije') i inspiracije. Tomas A. Edison')

5

KAKO SU MNOGI JEDNOSTAVNIM SREDSTVIMA OSTVARILI REKORDE U PAMCENJU? A sada, dragi moji gosti, predlaem vam da se malo zabavimo i pouimo sluanjem Ilijade, koju e nam recitovati moj ueni rob iz Grke, zvani Ilijada. ree dostojanstveni patricije, obraeajui se b r o j nim zvanicama na bogatoj gozbi koju je priredio u svom raskonom domu. Zatim se obrati svome nadzorniku robova i naredi mu: Neka se rob Ilijada odmah spremi i doe da nam recituje junaki Homerov ep! Umesto da bez pogovora izvri nareenje syog gospodara, nadzornik, oigledno u nekakvoj neprilici, uz dubok poklon usudi se da kae: Oprosti mi, o gospodaru, to se usuujem da ti predloim. da umesto Ilijade pozovemo Odiseju, koji moe isto t.ako lepo da kazuje o neobinim pustolovinama itakog kralja Odiseja. Kako se usuuje da menja moja nareenja? uzviknu veoma iznenaen oholi robovlasnik, a odmah zatim nestrpljivo dodade: Smesta da si otiao i doveo roba Ilijadu! Uz ponovni poklon bibliotekar odgovri: To je nemgue, o gospodaru, jer Ilijadu ve dva dana neprestano boli stomak. U Starom Rimu robovi su korieni i kao uitelji, a i ive biblioteke. Za ove poslove naroito su bili cenjeni Grci, koji su iako vojniki pokoreni, imali primat u kulturi. Mnogi rimski patriciji bi'i su isuvie nezainteresovani i lenji da bi se sami bavili knjievnou i jednostavno bi sakupili dovoljan broj robova od kojih je svaki znao po par uvenih dela napamet. Bili su to, svakako, svojevrsni rekordi u pamenju, ako se ima u vidu da Odiseja ima 12.103 stiha u heksametru, a Ilijada 15.696 stihova i da svaka ima po 24 pevanja (knjiga). Ako uzmemo po jednoj stranici oko 35 stihova onda Odiseja zaprema oko 350, a Ilijada i svih 450 stranica tampanog teksta knjige uobiajenog srednjeg formala. Meutim, ovaj rekord Starih Grka u pamenju ponovljen je i kasnije. Tako je u prolom veku Henri Senborn Nojz, profesor matematike2

') Transpiracija (nl.: trans-spiratio) z n o j , znojenje. ) T h o m a s Alva Eison (18471931) amer. pronala/'a.

35

na jednom amerikom univerzitetu, znao napamet ne samo Ilijadu, ve i Odiseju. Koliki je to bio podvig vidi se iz podatka, da IHjada i Odiseja zajedno imaju 27.800 stihova (heksametra). oko 160.000 rei i priblino 800 stranica tampanog teksta. Jo u pradavnim vremenima, pre pisane istorije, pamenje je bilo jedino sredstvo ouvanja i prenoenja, s pokolenja na pokolenje, celokupnog tadanjeg znanja. Mnoga primitivna plemena. na primei u Africi, jo uvek se slue posebnim metodima pamenja pomou kojih veoma uspeno i tano prenose duge i detaljne poruke od jcdnog do drugog naselja. Takoe narodi na ostrvima Polinezije imaju veoma bogatu usmenu knjievnost koja bi ispunila jednu dobru biblioteku. Ueni ljudi na mnogim od ovih ostrva u stanju su nabrojati rodoslovlja svih ostrva poev od njihovog naseljavanja, sluei se pri tom sloenim sistemom vorova. Posebna grupa uenih ljudi i svetenika vodila je rauna, da se ne ispusti ili promeni nijedna re. Kada su istraivai sakupili ove usmene predaje sa svih ostrva, bili su iznenaeni svojom konstatacijom da se one u svim pojedinostima podudaraju. Fenomenalna pamenja su se ne samo raala, ve i stvarala kroz prohujale vekove. Tako su staropersiski kralj Kir (Cyrus) i Aleksandar Makedonski znali po imenu sve svoje vojnike, a Mitridat ( Mithradates) je vladao nad 22 naroda i razgovarao je sa svojim podanicima bez tumaa. Dok je Scipion (Scipio Africanus) mogao po imenu da oslovi svakog naoruanog gradanina Rima, kojih je bilo nekoliko stotina hiljada. dotle je Kinej (Cyneas), poslanik kralja Pira (Pyrrhus), za jedan dan nauio imena svih lanova senata i Rimljona s kojima se upoznaoJulije Cezar (Gaius Julius Caesar), koji je mogao diktirati 7 pisama istovremeno, navodi u svom delu De Bello Gallico (O ratu u Galiji), da su galski Kelti Druidi, kako ih je on nazvao celu svoju obimnu knjievnost usmenom predajom prenosili s kolena na koleno. Od Seneke (Seneca), koji je mogao da ponovi 2.000 rei i oko 200 stihova, ako bi ih samo jedanput uo, potie ovo svedoanstvo o Katonu (Cato): Katon je mogao sve svoje izjave i govore doslcvno pamtiti i uvek bez pogreke ponoviti. Nikada nije nita zapisivao, jer je sve svoje misli, kako je govorio, zapisivao u svoj um. Pri ponavljanju nekog svog govora nije mogla izostati ni jedna re, a dovoljno je bilo pomenuti mu ime nekog vojskovoe, da bi on odmah poeo u neprekidnom nizu iznositi sve podatke i dogadaje u vezi sa njim. Ciceron (Cicero), slavni rimski orator, u svom delu De oratore navodi da su dva grka filozofa, Charmides i Metrodoros mogli, primenom odgovarajuih tehnika pamenja, pamtiti praktino sve u neogranienom obimu. Za Charmidesa kae Plinije Stariji (Piinius), da je mogao ponavljati itave knjige redom kako stoje u biblioteci. Hortenzije (Hortensius), protivnik Ciceronov, takoe poznati rimski govornik, poto bi po ceo dan proveo na nekoj licitaciji, mogao je istim redom, kojim su se javljali, da ponovi imena svih kupaca. nazive predmeta koje su kupili i njihove cene bez ijedne greke. Cuveni arapski filozof, naunik i lekar Avicena (arapski: Ibn Sina), zvani princ filozofa i lekara, koji je iveo u X veku, mogao je ve u svojoj 10. godini da recituje itav Kuran (Kur'an) napamet, a kada mu je bilo 14 godina, i sva dela Aristotela. Spanski knjievnik Alonso Tostado, koji je iveo u XV veku, imao je fantastino jaku memoriju:36

svaku knjigu, koju bi samo dva puta proitao, mogao je ponoviti od rei do rei. Doba Renesanse se moe posebno pohvalili itavom plejadom briljantnih umova sa izvanrednim pamenjem. U XV veku u Padovi iveo je i delovao pravnik Pietro de Ravena. On je mogao ponoviti sve leges codices- (zakonske kodekse) i to po brojevima lanova onako, kako bi mu ih samo jednom proitali. Uvaeni gradanin istoga grada, neki Antonio Mureto, izdiktirao je jednom prilikom nekom mladom Korzikancu, koji je u Padovi studirao gradansko pravo, veliki broj latinskih, grkih, hebrejskih i drugih rei, mnoge od njih i bez ikakvog smisla. Korzikanac ih je odmah ponovio redom kako su to prisutni posmatrai i sluaoci traili i na njihovo divljenje izjavio da moe, ako to ele, ovako zapamtiti i do 3.000 rei. Kod Mureta je stanovao jedan mladi patricije, Venecijanac Franesko Molino, koji je s velikom marljivou studirao razne naune discipline, ali se nije mogao pohvaltii nekim naroitim uspehom, jer je imao loe pamenje. Zamolio je Korzikanca da ga poui svojoj tehnici pamenja i ve posle nekoliko dana mogao je mladi patricije da reprodukuje i do 1500 rei po bilo kom redosledu. Knjiniar velikog vojvode od Toskane, Antonio da Marko Maljabeki (Antonio da Marco Magliabechi, 16331714) imao je gotovo fotografsku memoriju, jer sve to bi proitao pamtio je bez tekoa. Nije bio kolovan, a poeo je itati na listovima knjiga koje je njegov gazda, piljar, koristio za pakovanje voa. Svoje strastveno itanje i fotografsko pamenje svega i svaega nastavio je kao uenik kod jednog knjiara, tako da su ga docnije u ivotu mnogi strunjaci konsultovali, jer mu je znanje bilo veoma iroko, a pamenje potpuno tano; mnoge autore je citirao po knjizi, strani i pasusu. Citajui sakupljao je znanjc do duboke starosti i sauvao svoje velike sposobnosti do kraja ivota. Bio je novembar mesec 1839 god. Braa Kastiljo (Jose Feliciano i Alexandro Magno de Castilho) koji su predavali svoje metode pamenja u Italiji, Francuskoj, Nemakoj, Engleskoj, Belgiji i drugim evropskhri zemljama, demonstrirali su mogunosti svog pamenja u Frankfurtu na Majni. A. de Kastiljo razdelio je prisutnima u dvorani jedan spisak od preko 20.000 najrazliitijih podataka iz svih oblasti nauke. Auditorijum ga je prosto bombardovao neprekidnim pitanjima na osnovu ovog spiska i on je na sva pitanja odgovorio bez ijedne greke. Zatim je podelio puno listova papira na kojima su prisutni po svom izboru upisivali razne brojeve, imena, itave reenice i druge podatke. Posle samo jednog itanja ovih podataka, Kastiljo ih je reprodukcvao s lakoom po eljenom redu. Pre toga, dana 6 juna 1^36 god., Lisabonske novine su pisale, da je isti A. de Kastiljo pred vie stotina prisutnih osoba odgovorio uspeno na preko 800 pitanja, koja su mu postavili sluaoci na osnovu tabela punih podataka, koje im je prethodno podelio. U broju od 17 marta 1833 g., Courier Belge, koji je izlazio u Brislu, pie, da zahvaljujui delovanju g. de Kastilja moe se sa sigurnou zakljuiti, da su njegovi metodi ne samo racionalno, nego i sigurno sredstvo za trajno pamenje podataka iz bilo koje oblasti, odnosno svega onoga, to je broj i klasifikacija. Sam Kastiljo je tvrdio da se njegovim metodama pamcenja moe ovladati za mesec dana rada. Mocart (Mozart) je kao 14-godinji deak u crkvi 3v. Petra u R i m u37

zapamtio za vreme izvoenja celu muziku velikog muzikog dela za dva hora, ije su se note uvale u najveoj tajnosti i izvodile se samo dva puta godinje. Kada jc mladi Mocart zapisao kod kue zapamenu muziku, nisu mogli da pronadu ni jednu greku. sravnivi Mocarlov zapis sa originalom. Zahvaljujui svome izvanrednom pamenju Rahmanjinov se jednom naalio sa kompozitorom Tanejevim, koji je prvi put svirao jedno svoje delo, a u drugoj sobi sakriven sedeo je Rahmanjinov. Na veliko zaprepaenje Tanejeva, Rahmanjinov je sledeeg dana otsvirao potpuno tano zapameno delo Tanejeva i u ali optuio ga za plagijat. Profesor gimnazije iz Brina (Br'u'nn), Vilhelm ram (VVilhelm Schram), 1880 god. pokazao je sledea dostignua svog treniranog pamenja: 1. Broj od 60 cifara mogao je ponoviti bilo kojim redosledom, ako bi ga samo jedanput ili dvaput uo. . 2. Nekoliko stotina imena, besmislenih slogova ili oznaka, poslovica i sl. bilo kojim redosiedom. 3. Specifine teine do 100 supstanci sa tanou do dve decimale. 4. Godine osnivanja 100 univerziteta u svetu 5. Godine roenja 600 osoba. 6. Visine u metrima 200 planinskih vrhova. 7. Geografske duine i irine nekoliko stotina vanijih mesta u stepenima, minutima i sekundama. 8. Povrine teritorija vie od 100 zemalja sveta. 9. Nekoliko stotina vanijih dogaaja sa odgovarajuim godinama iz kulturne i svetske istorije. 10. Vreme cvetanja 200 biljaka. 11. Ludolfov broj (broj TC) na 244 decimale. 12. Za svaki datum XIX veka daje odgovarajui sedmini dan. 13. Diktira do 10 pisama koje je kratko vreme pre toga dobio da proita. 14. Navocii bez pogreke ma koji od 10.000 trocifrenih logaritama. Itd., itd. Ni Herman Kote (Hermann Kothe) iz Hanovera koji je bio savremenik prof. rama, nije se mogao pohvaliti dobrim pamenjem u gimnaziji i docnije na politehnikumu. gde mu je uenje padalo veoma teko. Ali kada je doao u kontakt i upoznao tada raspoloive tehnike pamenja, za veoma kratko vreme bio je u stanju da pokae i dokae neverovatno panienje: 1. Pamenje neverovatno dugih nizova brojeva u grupama od po 3 cifre i reprodukovanje bilo kojim redom. Takoe, po elji, davanje zbira bilo kojih grupa brojeva u zaoamenom nizu. 2. Praktino proizvoljan broj imena (ak i par hiljada), koja su rau samo jedanput, najvie dvaput, proitali. 3. Uz niz od nekoliko stotina imena, najvie dva puta su mu proitali godinu, mesec i dan roenja odnosnih osoba i on je reprodukovao date podatake bilo kojim redosledom. 4. Niz od par stotina stranih rei sa znaenjima reprodukovao je bez ^reke bilo kojim redosledom nakon maksimalno dva itanja. 5. Nekoliko desetina viecifrenih brojeva, karata za igranje, poAH

teza u ahu, imena, rei i kraih izreka iz raznih stranih jezika mogao je doslovno da ponovi nakon najvise dva ilanja. ri. Jednom je u llanoveru zapamtio jednu molitvu na mavarskom i dugi ni?. besmislenih slogova (ili slovnih oznaka), koji je stao u 5 pisar.ih redaka. 7. Praktino neogranien broj nota, taktova, pauza i drugih muzikih znakova. 3. Nekoliko stotina tabela, koje su zajedno sadravale oko 20.000 najrazliitijih podataka iz svih oblasti ljudskog znanja. podelio bi prisutnima u sali i odgovarao na bujicu pitanja iz publike, kao na primer: (1) Na zadate brojeve paragrafa krivinog zakonika Braunvajga, davao je njihovu sadrinu i obratno. (2) Specifine teine 200 supstanci na 5 decimala. (3) Frekvencije putnika svih nemakih eleznica u 1845 god. (4). Broj zvezda u veim konstelacijama. (5) Broj stanovnika i povrine u km svih zemalja sveta. (6) Stotine matematikih, fizikalnih i hemiskih formula. (7) Clanove francuskog ustava i naslove iz Code civil-a. (8) Prenike planeta u Zemljinim prenicima i geografskim miljama. (9) Geografske duine i irine vie od 500 gradova u stepenima, minutima i sekundama. (10) Godine osnivanja svih univerziteta na svetu. (11) Koeficijente irenja velikog broja vrstih tela pri temperaturama od 0C do 100C. (12) Broj 2 na sve potencije od 0-te do 100-te. (13) Vreme cvetanja i sazrevanja vie od 400 vrsta cvea i drvea. (14) Statistike podatke ratnih mornarica svih tadanjih pomorskih sila Evrope. (15) Godine roenja i smrti vie od 500 istoriskih linosti. Itd., i tsl. 9. Za svaki broj od 110.000 davao Briggsov logaritam na 5 decimala i, obratno, na zadatu mantisu logaritma davao numerus. Povodom demonstracije ovih svojih rekordnih dostignua u pameniu, sam Kote je rekao, da smatra, da nije potrebno posebno da i?tic, da ovih 20.000 podataka nije pamtio radi sopstvenog zadovoljstva, ve ua bi pokazao i dokazao jasno i ubedljivo snagu i prednosti kolovanog pamenja. Kao i u minulim stoleima i u naem modernom vremenu ima puno primera izvanrednih i briljantnih pamenja. Naveemo samo nekoliko zanimljivih sluajeva. Bilo je to ratne 1942 godine. .. Vodila se jedna od najveih bitaka Drugog svetskog rata bitka za Staljingrad. Volga je bila zasejana podvodnim magnetnim minama, radi ega je u Staljingrad odmah upuen prof. A. Aleksandrov, strunjak za efikasnu zatitu brodova od magnetnih mina. U varljivoj tiini podzemne prostorije. esto prekidanoj potmulom tutnjavom udaljenih eksplozija, okupljeni oficiri su pomno beleili svaki vaniji podatak iz profesorovog izlaganja. Svi osim jednog. Recite, molim Vas, zato Vi nita ne beleite? ubrzo ga je zapitao profesor Aleksandrov. Zato? .. .Zato . . ., zato to sam sve zapamtio. odgovori oficir, malo oklevajui i zapinjui, jer je bio donekle zateen neoekivanim profesorovim pitanjem. Profesorovo veliko iznenaenje ubrzo se pretvorilo u zaprepaenje, kada je oficir, u potvrdu svojih rei, ustao i doslovno reprodukovao profesorovo izlaganje, navodei masu komplikovanih tehnikih podataka i izraza. Bio je to Vladimir Voloa Zubricki, nekadanje uveno udo od deteta. Jo kao sedmogodinji deak u matroskoj bluzi VolodaJ

39

je u tadanjem Pelrogradu javno nastupao i zaprepaivao gledaoce svojim neverovatnim pamenjem. Okrenut leima, mnoio je, delio, potencirao i vadio koren iz viecifrenih brojeva, citirao nizove datuma vanih istoriskih dogadaja i ponavljao itave stranice iz istorije. Sluaj je hteo da je Zubrickom njegovo izvanredno pamenje jo jednom pomoglo da uspeno izvri svoje zadatke. Brod je trebalo provesti izmeu opasnih mesta, a pilotska karta je bila izgubljena. Oslanjajui se na svoju memoriju, Zubricki je upravljao brodom po seanju, kao da gieda u pilotsku kartu, gde su bila obeleena sva opasna mesta, i sretno ga doveo na odredite.

Indijka

Sakuntala Devl, ivi kompjuter XX veka, kompjutera u reavanju komplikovanih

bila je bra matematikih

za 6 sekundi zadataka

od

Zivi kompjuter!, Ukrotiteljka brojeva!, Zena koja bre raeuna od kompjutera! samo su neki od naslova koji ve godinama ne silaze sa stubaca evropske i svetske tampe. Ve 20 godina zadivljuje naune krugove i svetsku javnost genijalna matematiarka i fenomen pamenja, akuntala Devi, putujui sama iz zemlje u zemlju, od kontinenta do kontinenta. Naunici tvrde, da pretstavlja redak fenomen. Neverovatnom brzinom vri razne matematike operacije sa dinovskim brojevima- Izvlai, na primer, esti ili sedmi koren iz veoma dugog broja gotovo istog trenutka kada je napisan. Takmii se uspeno sa kompjuterima u brzini izraunavanja komplikovanih zadataka. Tako je u Bejrutu 1961 g. uradila zadatke bre od dva kompjutera koji su radili istovremeno. Drugom prilikom dobila je rezultat 6 sekundi pre kompjutera. U Indiji je kontrolisala bilanse mnogim bankama i time utedela viednevni trud mnogih knjigovoa. Roena je u Bangaloru, Indija, 1930 god. i svoje izuzethe sposobnosti poela je ispoljavati jo u najranijem detinjstvu u svojoj treoj godini. Od tada je gajila stalan i ogroman interes za brojeve i v r e menom je postala matematiko udo iz Bangalora. Jednom prilikom izvadila je koren iz 40-tocifrenog broja za par sekundi. Zamoljena da pokua da objasni, kako izvodi tako komplikovane raunske radnje, odgovorila je, da je njoj itav proces izraunavanja veoma jednostavan: 40

im je zadatak napisan ona ga uvodi u svoj mozak i tamo sc rezultat sam od sebe odmah pojavljuje. Ona nema oseaj da njen mozak neto izraunava, ali zna da su joj misli i sva snaga volje maksimalno koncentrisane na zadatak, a rezultat se veoma brzo i sponlano, sam od sebe pojavljuje. Ovde je potrebno posebno istai jednu veoma vanu ir.jenicu: Sakuntala Devi nije jedina u porodici bila obdarena ovim izuzetnim sposobnostima. Njena mlaa sestra i jo dva brata pokazivali su, takoe u ranom detinjstvu, iste ili sline sposobnosti, ali su, za razliku od svoje sestre akuntale, kasnije izgubili svaki interes za raunanje i broieve, dok je akuntala intenzivno nastavila sa daljim razvojem svojih najavljenih i zaetih sposobnosti. Kako bi to rekao Edison, ona je na l/o svoje inspiracije i genija kroz dugi niz godina uspela da doda 9 9 % akumuliranog rada i da se razvije u jedan od fenomena pamenja i raunanja. O fenomenima pamenja bi se moglo veoma mnogo govoriti mogao bi se ispuniti obim itave ove knjige i opet ne bi bili obuhvaeni svi oni, koji se odlikuju izuzetnom memorijom, jer svaki ovek je obdaren na svoj nain, a njegova obdarenost se ne ispoljava uvek i na svakom mestu. Tako zvani obini ljudi veoma esto ispoljavaju elemente izuzetne memorije kroz svoje specifino profesionalno pamenje. Na primer, iskusan lekar moe jednovremeno zapamtiti 200300 bolesnika, osnovne simptome njihovih obolenja, tok leenja, istoriju bolesti itd., automatski povezujui osobenosti obolenja sa likom i imenom pacijenta. Tokom profesionalne delatnosti ova sposobnost velikog pamenja postepeno se razvija neprekidnim nesvesnim vebanjem pamenja i oslanjanjem na njegovu pomo. Tako, na primer, poznatiji pevai raspolau repertoarom od 2.000 i vie pesama; ako uzmemo da proseno jedna pesma ima tri strofe sa ukupno 12 stihova., onda izlazi da njihovo profesionalno pamenje raspolae sa 24.000 stihova, koji se mogu smestiti tek u knjigu od preko 680 strana tampanog teksta. Slian je sluaj i sa svakim drugim pozivom, jer ljudi obino nisu ni svesni da tokom godina, vrei svoj poziv, akumuliraju neverovatno ogromno znanje koje se gra nii sa fenomenalnim. Izvanrednih i fenomenalnih pamenja je uvek bilo i bie, bez obzira na vreme i prostor, ili neke druge kriterijume. Izuzimajui manji broj sluajeva, gde se radi o izuzetnoj prirodnoj obdarenosti, sva ta briljantna pamenja nastala su kao plod velikog interesovanja, sistematskog kolovanja i istrajnog rada. Kao to se vidi u sluaju Sakuntale Devi, njene sestre i brae, ak i memorije sa izuzetnom predispozicijom i posebnom obdarenou, bez interesovanja, rada i sistematskog izgradivanja ostaju sasvim obine i prosene. Pamenje se samo donekle raa i nasleduje, a u velikoj veini sluajeva se uglavnom stie i izgrauje. Ogromna veina fenomenalnih pamenja su ustvari izgraena, steena pamenja. Ti ljudi s'u upornin\ radom i primenom odgovarajuih zakonitosti i metoda stvorili sebi odlina, u nekim sluajevima ak i fenomenalna pamenja. A to moe svaka normalna, psihiki zdrava osoba. Zato imajte ee na umu injenicu: Pamenje se ree rada, a ee se stie. 41

LA MINUTE DE V E R I T E . . . Neke knjige treba okusiti, druge progutati, a samo nekoliko provakati i probaviti; tj. neke knjige treba itati ali ne znatieljno; a samo nekoliko treba proitali u celosti, marljivo i sa panjom. 'Fransis Bekon')

6

OTVOREN I NEPOSREDAN DIJALOG SA ClTAOCEM Da li mnogo pijete? pitao je lekar pacijenta Pa, otprilike jednu bocu vina dnevno. odgovori pacijent. A da li puite? Da, i to prilino mnogo. Ako elite da Vam se zdravstveno stanje popravi, moraete ostaviti i jedno i drugo. posavetovao mu je lekar ozbiljnim tonom. Bez ijedne rei, pacijent se obue i poe prema izlazu. Dugujete mi 20 franaka za lekarski savet! doviknu mu lekar. Ne primam uopte Va savet. odgovori pacijent i zatvori vrata. Koliko e jedna knjiga koristiti itaocu u zadovoljenju neke njegove potrebe i ostvarenju njegovih ciljeva, u velikoj meri zavisi od knjigc. ali i od itaoca. Bez odgovarajue saradnje i ulaganja napora na iskoriavanju onoga to knjiga objektivno moe da prui itaocu, ne moe biti ni dobrih rezultata, ni zadovoljavajueg uspeha itaoca u ostvarenju eljenog cilja. Ni jedan posao ne treba poeti, a da se ne zna njegova svrha, njegova krajnja korisnost. Ne samo da je normalno, nego je, tavie. neophodno, da u svakom radu, u svakom poduhvatu imamo jasno postavljen i tano odreen cilj. U svakom poduhvatu prirodno teimo postizanju nekog cilja, zadovoljenju neke vane potrebe ili ostvarenju neke korisne ideje ili stvari. Prema tome, vreme je da se zapitate, da li e se isplatiti Va trud koji nameravate da uloite u prouavanje ove knjige i ta ete za njega dobiti. Doao je, dakle, la minute de verite, nastupio je trenutak istine trenutak otvorenog i neposrednog dijaloga sa itaocem o tome, ta moete od knjige oekivati i ta se od Vas trai da uradite, da bi Vam knjiga omoguila ostvarenje Vaeg cilja. - Ve nakon nekoliko sedmica studioznog prouavanja ove knjige, a prema uputstvima iznetim u narednom poglavlju, osposobiete se, iznik, )edan 42

., . ') Fransis B e k o n (Francis Bacon, 15611626), encl. od osnivaa m o d e r n o g materijalizma i filozofije.

filozof, pisac

i

drav-

meu ostjalog, da lako i brzo postignete sledee uspehe i ostvarite ove ciljeve: Ako ste ucnik, sludcnt ili uopte polaznik neke druge kole, ili uilita, moi ete praktino neogranieno pamtiti lako i brzo, sigurno i trajno, sve potrebne podatke iz pojedinih predmeta. Uenje i ispiti Vam nee vie zadavati brige, ve e se pretvoriti u prijatan i konstruktivan rad, koji e Vam priinjavati zadovoljstvo. Va dosadanji rad, koji ste uvek primali kao tegobu i neprijatnu obavezu, Vae novo, kolovano pamenje pretvorie u prijatnu potrebu. Na Vaem radnom mestu, zahvaljujui Vaem daleko Veem znanju i sigurnom, pouzdanom pamenju, obavljaete svoje zadatke i izvravati svoje obaveze na opte zadovoljstvo. Time ete automatski stvoriti preduslove da preuzmete io odgovornije i sloenije dunosti, jer ete ubrzo ovladati celokupnim znanjem, koje je potrebno za potpuno ovladavamje tim sloenijim radnim procesom. Ako ste rukovodilac, biete u stanju da svoje zadatke bolje izvravate, a Vae planove uspenije ispunjavate i premaujete. Moiete sigurnije i racionalnije koristiti raspoloiva sredstva i saradnike, jer ete sigurno i trajno ovladati ne samo novim potrebnim znanjima, nego ete uvek, brzo i lako raspolagati svim podacima i informacijama bitnim za optimalnu organizaciju poverenog Vam radnog procesa. Imena, prezimena i nadimke, zatim navikc, hobije, telefonske brojeve, adrese i ostale sline podatke svojih prijatelja i poznanika, poslovnih veza, klijenata i kupaca pamtiete lako i trajno, ak ako ih b u d e i nekoliko stotina. Pamenje i znanje ovakvih i slinih podataka, koji e Vam sigurno stajati na raspolaganju kad god Vam zatrebaju, omoguie Vam postizanje velikih uspeha u Vaem pozivu. Vai kontakti i odnosi sa Vaom okolinom na poslu i u privatnom ivotu bie ne samo znatno prijatniji, nego i korisniji; vie Vam se nee deavati da dolazite u neugodne, ponekad ak i mune situacije, zato to se ne moete setiti imena, telefonskog broja ili nekog drugog podatka neke za Vas i Va posao vane osobe. Vasa nova tehnika pamenja omoguie Vam da nizove i serije ak i od par stotina rei bilo kog stranog jezika trajno zapamtite nakon samo jednog itanja ili sluanja. Takoe i itave nizove drugih podataka i gramatikih pravila i konstrukcija vanih za uspeno izuavanje stranih jezika. Za relativno kratko vreme biete u stanju da ovladate eljenim brojem stranih jezika, ime ete ne samo proiriti svoje kulturne horizonte, ve i znatno pcveati svoje anse razvoja u drugim pravcima. Pamenje eljenog broja lanaka, stihova, anegdota, raznih istorijata, itavih asopisa i knjiga, ve u zavisnosti od Vaih potreba, dobrim delom moiete obaviti jo dok itate odnosni materijal. Pored toga, njime ete pouzdano i lako raspolagati i posle dueg niza godina. Kao to Vam za brojeve telefona nee biti potrebni adresari i telefonski imenici, tako Vam za itave serije brojeva. raznih konstanti,43

matematikih, fizikalnih, hemiskih i drugih formula i obrazaca nee trebati prirunici i tabele. Uvek ete raspolagati potrebnim obrascima, to e Vau efikasnost u radu veoma povecati. Znaete da lako odredite svoj tip pamenja; kako da se lako i kasno koncentriete, a posle rada i uenja potpuno relaksirate i veite. Nauiete kako se stvara interes i za stvari koje su Vam zanimljive, ali potrebne i, uopte, znaete kako da svoje umne i. hovne sposobnosti optimalno koristite pri pamenju i uenju. efiosnedu-

Nikada vie Vam se nee dogoditi da zaboravite neki vaan datum, roendan ili godinjicu. Jo manje, da neki Vaan posao zaboravite ili neto propustite da kupite. Ako elite, moete itave kalendarc drati u glavi, tako da, na primer, za svaki datum moete dati odgovarajui sedmini dan. Rasejanost i zaboravnost e za Vas biti nepoznati pojmovi. Pripremu Vaih istupanja na ispitima, predavanjima, sastancima, kao i pripremu govora i referata vriete znatno bre, a samo njihovo izlaganje teei e mnogo efikasnije, jer Vam nee biti potrebni n i kakvi koncepti, beleke ili drugi neki potsetnici. Tokove ahovskih partija, partija u kartanju, kao i raznih drugih igara iz bilo koje oblasti sporta i razonode pamtiete bez ogranienja, lako i trajno. itave serije podataka i tabele rezultata raznih sportskih dogaaja, sastave timova i niz drugih informacija iz Vaih omiljenih sportbva ili hobija.

Ovu reprezentativnu listu Vaih moguih dostignua mogli bismo nastaviti u nedogled, poto su praktino neograniene mogunosti primene metoda pamenja sadranih u ovoj knjizi na razliite oblasti Ijudskog znanja i aktivnosti. Bilo bi, svakako, besciljno optereivati sebe i nepotrebno troiti vreme i energiju na pamenje svih ovih vrsta podataka. Svako e, shodno svojim interesovanjima i potrebama, odrediti ne samo oblasti znanja, nego u njima i broj i vrstu podataka koje e pamtiti. Dakle, podatke koji e mu biti stvarno potrebni i koje e moi efikasno da koristi u svom ivotu i radu. Isto tako bi bilo nerealno oekivati ozdravljenje za nekoliko dana od bolesti loeg pamenja, koja se vrsto ukorenila tokom itavog niza godina. Istovremeno, molimo Vas da iskreno odgovorite na jedno vano pitanje: da li zaista vrsto verujete, da ete svoje sadanje pamenje, kojim niste zadovoljni, moi bar udvostruiti? Ako ne verujete, onda moete ovu knjigu odmah drugom pokloniti, jer e mu sigurno vie koristiti. Ako sumnjate u svoje sposobnosti, onda Vam nijedna metoda na svetu ne moe pomoi da poveate svoje pamenje. Ukorenjene misli, ideje ili uverenja imaju veliku snagu i mogu biti od presudnog uticaja na Va dalji rad i razvoj u pozitivnom ili negativnom smislu. Tako, na primer, nedostatak samopouzdanja ili sumnja u svoje sposobnosti moe mnoge Vae potencijalne mogunosti da trajno blokira i sprei njihov dalji razvitak. Ako odluno i sa punim samopouzdanjem sebi postavite zadatak da ovladate ovde iznetim metodima i tehnikama, onda ete sigurno44

ostvariti i svoj glavni cilj da steknete efikasno i veliko pamenje. A taj ciij moete postii sa manje truda i vremena nego to mislite. Dobro pamenje je rezultat i nagrada za dovoljno uporan, istrajan i inteligentan napor u izboru i zapamivanju zaista vrednog znanja, koje e nam stvarno koristiti i biti potrebno- A za to je potrebno ovladati sposobnou efikasnog, sistematskog pamenja, a ne samo poznavanjem tehnika. Znati kako se pamti nije isto to i umeti pamtiti. Metodi i tehnike sistematskog pamenja omoguuju nam da tokom izgraivanja svog pamenja uivamo prednosti mini-maks principa: da sa minimalno potrebnim naporom postiemo maksimalno mogue rezultate. Ali. uz sva ta optimalna olakanja, neophodan je efikasan, sistematski rad, bez koga bi se itav Va pokuaj svoo na praznu elju da iz nita dobijete neto.

FORMULA USPEHA Pravilan rad = uspeh Nepravilan rad = neuspeh O. Selbah')

7

KAKO CE VAM OVA KNJIGA NAJVIE KORISTITI? Da bi Vam knjiga bila od to je mogue vee koristi i da bi Vam mogla pruiti svu potrebnu pomo u izgradivanju Vaeg novog pamenja, neophodno je da pravilno pristupite njenom izuavanju i korienju. Kao to je G. Laub jednom prilikom malo paradoksalno rekao, nije dovoljno samo znati raditi, jer treba i raditi; a opet, nije dovoljnc ni samo raditi, jer treba i znati raditi. Pravila i uputstava bi moglo biti mnogo, skoro za svakog itaoca posebno bi se mogla nai uputstva koja bi samo njemu odgovarala. Meutim, postoji i nekoliko optih pravila koja za svakog pretstavljaju neophodnu osnovu za rad. Sa manjim izmenama ili dopunama svako e moi ova opta uputstva podesiti prema svojim sposobnostima i sklonostima. 1. Postavite sebi potpuno jasan i odreden ciij: Budite odmah na poetku naisto s Vaim ciljem koji elite postii u razvitku svog pamenja. U pravilnom odreivanju Vaeg cilja, shodno ne samo Vaim potrebama, nego i Vaim mogunostima, puno Vam mogu pomoi Vae elje. Analizirajte ih paljivo i ee prouavajte one e Vam puno rei o Vaim stvarnim sposobnostima. 2. Imajtc pivno poverenje u velike mogunosti tehnike sistematskog pamenja, koja je izloena u ovoj knjizi. Uzdajte se u ovu knjigu i') O. S e l b a h (Oscar S c h e l l b a c h ) s a v r e m e n i n e m nisar i nnhiirist

45

znajte da Vam je ona siguran prijateli i stalan os'onac u Vacm novom pcduhvatu. Ona je dobrim delom programirani udbenik, sistematsko uputstvo za uspeno izgraivanje efikasnog pamenja. Pomou nje ete uspeti da otklonite loe i pogrene navike -> Vaem dosadanjem pame' nju i da ih zamenile novim tehnikama. Poto treba dd Vam pomogne da znatno poboljate svoju tehniku pamenja i umnoga rada, mesto joj nije na polici, ve uz Vas, tamo gde svakodnevno uite i radite. 3. Prouavajte jc sistematski: Mnogima e odgovarati ovaj sistem prorade knjige: 1. Najpre knjigu prelistajte i pregledajte da bi stekli opti utisak i osnovnu orijentaciju. 2. Zatim je moete proitati celu kao neku zabavnu lektiru ili roman da bi se blie upoznali sa njenom strukturom i istovremeno stekli neophodna predznanja za studiozrtu proradu. 3. Na kraju preite na studiozno i sistematsko proraivanje redom po poglavljima. Poglavlja su povezana i svako naredno na odreen nain proizilazi iz prethodnog. Zato se pojedina poglavlja ne smeju preskakati. Tehnika pamenja i umnog rada obuhvata mnoge oblasti, koje su. u interesu sislematske prezentacije grae, na pojedinim mestima morale biti podeljene. delimieno izloene i slino. Radi toga. treba esto koristiti u takvim sluajevima: (1) sadraj. (2) piegledanie cele knjige, (3) registar obuhvaenih i obradenih pojmova i (4) meduupute, tj. upuivanja na druga poglavlja koja obraduju istu ili slinu oblast. Veoma je preporuljivo, kome to bude odgovaralo, da se ustanovi redovno, svakodnevno vreme od 12 asa za sistematsku proradu i usvajanje metoda i pojedinih znanja. koja e vremenom tvoriti gradevinu koja se zove dobro i efikasno pamenje, koje raspolae pravilno odabranim. dobro sreenim i uvek raspoloivim znanjem. Koliko je velika efikasnost sistematskog i istrajnog napora govori nam, izmeu ostalog, i jedna neobina i uvena opklada sa poetka prolog veka u Engleskoj. Kapetan Barkli (Barclay) opkladio se za fantastinu sumu od preko 100.000 funti sterlinga. da e prepeaitj u 1000 uzastopnih asova 1000 milja ( = oko 1609 km), s tim da svaku milju pree u toku jednog asa. Uporni kapetan Barkli dobio je ovu uvenu opkladu jula 1809 g., preavi ogromnu razdaljinu od 1000 milja (to je skoro udaljenost izmeu Londona i Ljubljane, i to za vreme u neprekidnom trajanju od 42 dana i noi, naravno minus 8 asova. Postoji jo jedan veoma vaan momcnat kod prorade i usvajanja pojedinih metoda. a to je aktivan, osmiljen i proet milju rad. Svaki mehaniki rad, bez aktivne saradnje misli, ne moe nikada dati onakve rezultate kao rad proet milju, rad u kome misaono aktivno uestvujemo. Zato je potrebno pri obradi svakog poglavlja misaono aktivno uestvovati i redovno raditi testove, to automatski i/.aziva veoma intenzivnu misaonu aktivnost. Pored toga, sve to se u knjizi bude od Vas trailo, ma kako Vam to izgledalo sitno i beznaajno u poetku i na prvi pogled, nemojte propustiti da uradite. Sve je relativno i to Vama u odreenom trenutku iz46

^leda beznaajna i nevana sitnica, moe u stvari da bude vaan preduslov za neku drugu, veoma vanu stvar koja e doi kasnije. Nemojte nikada smetnuti s uma. da se iz takozvanih sitnica sastoje krupne stvari i sastavljaju velika dela. 4. Tcmpo prorade knjige i napredovanja podesite prema svojim stvarnim mogunostima. Ima i takvih ita'aca. koji e ovu knjigu proitati u jednom dahu od poetka do kraja. To je svakako velika pogreka, jer knjige prodirati, a ne vakati, ini bolesnim. Ko preteruje taj uvek zaostaje.

Prevoznik: Mogu Seljak: Moe,

li jo do samo ako

mraka bude

stii u grad? polako vozio

Vraajui se iz grada, jedan r,eliak susrete nekog prevoznika, koji c trkom gonio svoje konje DO izrovanom putu. Mogu li jo do mraka stii u grad? zapita on seljaka. Moe, ako bude polako vozio. odgovori mu seljak. Ovaj mi ne izgleda iako pametan. pomisli prevoznik i nestrpljivo nastavi velikom brzinom svoj put. Kada se pred vee seljak vraao istim putem, susrete ponovo prevoznika, ali u velikoj neprilici. Zbog brze vonje po loem putu slomio mu se jedan toak. Tada mu ree seljak: Zar ti nisam rekao, da mora polako voziti, ako eli da jo pre mraka stigne u grad? Ako elite da ovu knjigu dobro proradite, onda ne prelazite ra sledee poglavlje dok dobro niste savladali prethodno. A to znai, da ste ga ne samo dobro shvatili, ve da ste uradili i testove i da znate nauene tehnikc praktino primenjivati. 5. Nita bez praktine primene. Neto dobro shvatiti znai umeti ga dobro primeniti. U svakoj vetini i umeu sama pravila i znanje bcz upranjavanja i prakse su od male koristi. Prvi korak ka praktinoj primeni nauenih tehnika je redovno i savesno reavarjje zadataka i testova. Pored toga, postignuti rezultati u reavanju testova omoguuju Vam da sistematski pratile svoj uspeh i napredak u izgraivanju Vaeg pamenja. Kao to nam ne poveava znanie ono to uimo, nego ono to zapamtimo, tako nam isto ne poboljava pamenje znanje boljih tehnika pamenja, nego samo njihova uspena primena. Samo linim upranjavanjem i sprovoenjem u praksi dolazi se do stvarnih koristi od nauenih uputstava. tavie, jedini nain d se uivaju prednosti sistematskog pamenja je redovna. svakodnevna primena nauenih tehnika.;

47

Nauene tehnike pamenja mogu pokazati svoiu pravu vrednost tek kada se dobro uvebaju u praksi i kada se u njima postigne odgovarajua vetina u primeni. Naalost, neki piu o korisnim metodama rada, mnogi ih itaju, ali samo mali broj njih u praksi ih stvarno primenjuje. I jedino oni imaju koristi od nauenih metoda. Jo je stara kineska mudrost ueila: Mudrac zna ta treba uraditi, Pametan zna kako to treba uraditi, A vredan to jednostavno uradi! Znati nije isto to i umeti, jer dok znati oznaava poznavanje nekog postupka, dotle umeti znai moi, biti u stanju sprovesti u praksi taj postupak. Znati jo uvek ne znai moi, biti sposoban sprovesti jednu stvar u ivot. Radi toga i poznavanje pravila sistematskog pamenja ni u kom sluaju ne znai i sposobnost efikasnog pamenja, a jo manje akumulirano i sistematski-sreeno veliko znanje Ovaj proces je dosta sliean sa uenjem stranih jezika. Neko naui nekoliko stotina rei i osnovna gramatika pravila i, leorctski posmatrano, treba da ie u mogunosti da vodi jednostavnu, krau konverzaciju na stranom jeziku. Meutim, u praksi ta konverzacija ispada veoma nezgodno, jer elementi govora nisu jo dovoljno uvebani i uigrani u uzajamanoj korelaciji. Takoe ne treba ispustiti iz vida injenicu, da se inae odlino naueni materiial moe veoma brzo zaboraviti, ako se ne utvrdi i trajno zapamti praktinom primenom. To se moe isto dogoditi i sa nauenim tehnikama pamenja, ako ih kroz primenu i svakodnevnu praksu ne pretvorimo u navike naeg pamenja. Zato je neophodno, da se naueno u jednom poglavlju odmah, istoga dana primeni u svakodnevnom ivotu, a ne da se zapisuje i tsl. Neki e prigovoriti, da umesto olakanja pamenja, mi ga optereujemo uenjem i usvajanjem raznih zakonitosti, metoda i tehnika. Ali to je, zapravo, jedini nain da ovladamo sistematskim, efikasnim pamenjem, koje donosi ogromne utede vremena i napora u svim oblastima. Tehnike efikasnog pamenja e biti balast upravo za onoga, koji nauena pravila i metode ne bude primenjivao. Upravo kao to e biti velika pomo i olakanje onome, koji ih bude efikasno primenjivao. Pored toga, oravu vrednost i punu korist iz sistematskog pamenja dobie samo onaj, koji bude primenjivao njegova pravila i metode. Svoju pravu vrednost i efikasnost metode sistematskog pamenja otkrivaiu samo oveku praktiaru.

48

,,U TVORNICI UMNIH MAINA"

2. DEO: TEHNIKE I METODE USPENOG PAMENJA I NJIHOVA PRIMENA

VEROVALI ILI N E : LOSIH PAMEN.TA NEMA!

3NISU PAMCENJA LOSA, NEGO NAVIKE I METODI PAMCENJA Veliki francuski pisac, Onore de Balzak (Honore de Balzac, 17991850), kao to je poznato, uvek je imao novanih neprilika i nikad nije imao dovoljno novca. Jedne noi primeti Balzak nekog provalnika kako pretura fijoke njegovog pisaeg stola. Ne mogavi da se uzdri, Balzak prasnu u gromoglasan smeh. Preneraen provalnik se tre i mahinalno upita: Sta je tu tako smeno?! Smeno je to Vi nou traite novac tamo gde ga ja ni usred bela dana ne mogu nai! odgovori Balzak smejui se i dalje. Prosto je neverovatno, ali se, naalost, i suvie esto dogaa da i mi od naeg pamenja traimo znanje, ili neki vaan podatak, tamo gde ga nismo nikada ostavili. Paradoksalno je, da znamo uloiti puno v r e m e na i napora da upoznamo sastav i tehniku rada, recimo, naeg auta, t e levizora itd- Isto tako, ako nam neto kod naeg automobila ne funkcionie najbolje, momentalno emo se zabrinuti i potraiti uzrok smetnji, bilo sami ili uz pomo automehaniara. Ali, ako se ne moemo efikasno setiti nekog vanog podatka, odmah okrivljujemo svoje pamenje, da je slabo, loe, ili da smo tu stvar zaboravili, a ne pada nam ni na kraj pameti, da taj podatak upravo nismo nikada ni pamtili i da nam se samo ini da smo ga nekada znali. A jo manje pomiljamo na potrebu da se pozabavimo istraivanjem i utvrivanjem uzroka nae zaboravnosti, rasejanosti, neefikasnosti u pamenju i tome slieno. U takvim situacijama izgleda nam kao najbolje recnje, da nae pamenje, ni krivo ni duno, jednostavno optuimo kao loe i slabo. Izuzimajui patoloke sluajeve, pamenje kod psihiki normalnih i zdravih ljudi objektivno postoji kao normalno i efikasno. Nema dobrog i loeg pamenja, ve samo dobre i loe primene naeg pamenja na pojedine oblasti, manje ili vie svesno korienje ili ne korie" nje odgovarajuih metoda i zakonitosti od kojih zavisi efikasna memorija. Loe pamenje je samo posledica nedovoljnog i nepravilnog korienja naeg pamenja, u suprotnosti sa pravom prirodom i mogunostima naeg pamenja. Isto tako, dobro pamenje je samo rezultat i nagrada za na pravilan stav prema njemu i nau sposobnost da ga efikasno koristimo shodno zakonitostima koje njime vladaju. Kvalitet nae memorije u mnogome zavisi od valjanosti naih navika u procesu pamenja. Ako imamo loe navike, a to e rei metode50

Covek:

Hitno

mi je ali

potrebno 5 brojeva telefona, 7 adresa, vina u robnoj kuil-

4

formule i da

lista

kupopodatke

Pamenje:

~Zalim,

pregledom Vaeg rauna ustanovili smo, niste nikada deponovali u ovoj banci.

traiene

pamenja, onda ne moemo oekivati da imamo dobru memoriju. Nae navike u pamenju su uvek i nae metode pamenja. Bez dobrih metoda nema ni dobrog pamenja. A najlaki nain da se ukloni neka loa navika jeste razvijanje jedne nove, dobre navike, koja e je jednostavno istisnuti i zameniti. Tako emo usvajanjem i upranjavanjem dobrih metoda i tehnika pamenja vremenom sticati i formirati i dobre navike u pamenju i njima zameniti, a time i ukloniti loe navike pamenja. Na primer, mnogi se ale na slabo pamenje imena osoba sa kojima dolaze u kontakt. A ta se, zapravo, dogaa? Pri upoznavanju ime, odnosno prezime se retko kada razgovetno izgovori; esto se i ne izgovori, a u najboljem sluaju samo se nerazgovetno promrmlja- Ako imamo, a u veini sluajeva imamo lou naviku da jednostavno predemopreko toga, ne nastpjei da jasno ujemo ime naeg vis-a-visa, onda ne treba uopte da se udimo kada pri ponovnom susretu ne budemo mogli da se setimo imena te osobe. Ali mi se ne samo iuujemo, nego isuvie spremno i uvereno optuujemo svoju slabu memoriju, zaboravljajui da licimo na rasejanog oveka koji uporno trai neku stvar na mestu gde je nikada nije ostavio. Sada nam je potpuno jasno, koliko mnogo 51

i esto greimo kada kaemo: Zaboravio sam tu stvar., umesto da konstatujemo: Tu stvar ne znam, jer je nisam pamtio. Ako neto nismo pamtili, kako ga se moemo setiti i kako ga moemo znati? Isto tako, ako neto nismo pamtili, kako ga moemo zaboraviti? Dva srednjokolca razgovaraju o svojim kolskim problemima i ale se jedan drugom kako ne mogu da zapamte neke komplikovane definicije i formule iz pojedinih egzaktnih predmeta. Ubrzo zatim, jedan od njih promeni temu razgovora i poe da govori o koarkakoj utakmici. koja je uzbudila navijae oba tima prethodnog dana. Kao na nekom nagradnom kvizu, prosto utrkujui se i upadajui jedan drugom u re, prijatelji su poeli ivo komentarisati vaan sportski dogaaj. Potekla je itava bujica zanimljivih i veoma preciznih podataka: u kome minutu su pali odluujui koevi, ko ih je dao, iz koje pozicije, ko je dao najvie koeva, kako se plasirao njihov tim u dosadanjim takmienjima, koliko je sakupio bodova, kako je sve to izgledalo u prethodnim prvenstvima itd. Da su toliko preciznih podataka i sa takvom sigurnou mogli da reprodukuju iz predmeta koji ih je brinuo, sigurno bi dobili veoma pohvalnu ocenu. Veoma esto nismo ni svesni, da mnoge stvari ne pamtimo, ili ih jednostavno zaboravljamo, jer nas prosto ne interesuju. Naa dva prijatelja su, nesumnjivo, imali daleko vie interesovanja za sportsku sudbinu svog omiljenog tima, nego za kolski predmet koji im je zadavao potekoe. Radi toga, dobar deo naih prekora upuen naem slabom pamenju treba readresirati i uputiti naem slabom interesovanju. Montenj (Michel Montaigne, 15331592), Ruso (J. J. Rousseau, 1712 1778) pa i Tolstoj (L. N. Tolstoj, 1828 1910) alili su se na svoje pamenje da je slabo; Montenj i Ruso da ne mogu pamtiti stihove, a Tolstoju se jednom dogodilo da je pohvalio -pisca koji je napisao. jedan odlomak, koji su mu, u stvari, proitali iz Rata i mira! S druge strane, neodriva je pretpostavka da su ovi veliki umovi oveanstva imali zaista slabo pamenje. Kako bi onda stvorili svoja monumentalna de'a? Ovde se radii, zapravo, o tzv. jednostranim, ili strogo usmerenim pamenjima. Veoma esto to je odlika i profesionalni