Predrag Rakic

t skala

,. I

C n ri a

knjiga

Beograd

Autor:

Izdavac:

Au!oCAD - skola crtanja i projektovanja ne racunarima:

Predrag Rakic, mas. ing.

PC knjiga - Beograd

TeI/FaX: 011 ! 2390 -16B

063 I 351 - 842

Recenzijl'l:, JO\qca Milisavljevic, prof.

Miroslilv Spasov, dipL ing., prof.

Goran lukiC, dip!. ing.

Urednik: Buro Kosic, profesor

Grafika: Dejan Gambiroza

Stampa: '''Jovan'', 8eograd, teL: 011/2509-364

CIP - KaTanor1ll3a411lja y ny6nlllKa4~j"

HapoAHa 611l6nlllOTeKa Cp6l1je, 5eorpaA

. RAKIC, Predrag

AutoGAD 2002: skala crtanja i projektovanja

na racunarima i Predrag Raki6. - 2.izd. Beograd;

PC . Jovan). - 189 str.

AD b) Racunarska grafika

- Beograd. Nijedan dec ave knjige ne moze biti reprodukovan iii bez pismene dozvole izdavaca., Svi napori su utinjeni da se u

ovoj knjiz! ne . greske, ne mozemo preuzeti odgovornost za eventualne greske i omaske, kao ni zanjihove posledice.

OVDD AutoCAD je programski paket narnenjen konstruisanju i projektovanju na

racunarima. Prva verzija ovog prograrna, pojavila se 1982. godine i do danas je Autodesk, kompanija koja proizvodi softver za CAD tri'isle, izdaia i7 punih verzija

AutoC,l'D-a i mnostvo programa u Kojima je AutoCAD osnova. f\Jajveci napredak

AutoCAD-a Je izlazak iz ravni. odnosno mogucnosi projektovanja i modeiiranja u

prostoru, kao i prelazak na Microsoft Windows operaiivni sistem. Paraislno sa

izlaskom pune verzije AutoCAD-a, pojavljuje se i njegova Lite verzija za 20 -

crtanje u ravni, sa ogranicenim moguenostima crlanja 3D ( izdizanje nacrtanih objekata u ravni, po treeoj osi ). Ova knjiga je napisana za verziju AutoCAD 2002

i to za crtanje i projektovanje u ravni - 20. Knjiga je namenjena pocetnicima i

sastoji se iz 12 poglavija kOja S8 moraju prelaziti redom, pri cemu se deo knjige pod nazivorn Kreiranje novog crteza - prototip crteza mora prouciti bez prekida

- izlaska iz programa ( od slrane 9 do 16 ). U pogiavlju 10 js dat prirner izrade

tehnoioske dokurnentacije; nakon koje eete rnoci prakticno nacrtati i odstampati biio koji tehnieki crtei' iii projekat u ravni.

Pri objasnjavanju ovog programa, koriste se termini ad kojih su neki

vezani za Windows operativni sistem, neki vezan! direktno za program AutoCAD, a koriste se i neki strucni termini vezani za tehnitke struke za kaje je ova.j plOgram i

namenjen. Zato cemo objasniti neke pojmove koji se vrlo eesto javijaju u ovo]

knjizi.

Rad u AutoCAD-u je zasnovan na zadavanju i realizaciji komandi.

Komanda predstavlja ree - naziv kojom se programu nareduje a.a izvrsi neku radnju. Prema funkciji one rnogu biti: za crtanje ( Iinija, krugova, lukova, tacaka ... ), za modifikovanje ( za rotiranje, kopiranje, pomeranje, brisanje ... ), za kotiranje, za kontrolisanje razlicitih prikaza crteza na ekranu i td. Jos jedna podela komandi bi bila na one koje se reaJizuju u komandnoj Hniji ( objaslljeno na str. 7 ) i one kaje se realizuju u dijalog prozoru. Kako je jedan od nacina zadav&llja komandi i

pronalazak njihovog naziva u linijama padajucih menija ( str 5. ), komande koje

68 se realizovati iz dijalog prozora 6emo prepcznati po tome sto iza njihovog naziva stoje t!-i tacke.

Npr: u Draw melliju komande Hatch ... i Boundary ... , u Modify meniju

komanda ft.rray ... , u Dimension meniju kornande Tolerance.. Style .. _ Dakle, pri izboru tii> komalldi otvorice S8 prozar u kame mozemo zadati par-a!lletre

elernentima dijalog prozoro.. Te elemenie ,:::emo susretat pri otva:&,1ju vecine

dijaiog orozora i ciii O\log primera ]e da ih same' uocimo i prepoznarno

3

prozor Options Na slici je primer jednog takvog prozora, U njegovom zaglavlju, koje Je

obojeno plavom bojom upisan je naziv dijalog prozara, u ovom slucaju Options, U prozoru 'se nalaze 9 kartica (Files, Display ... ) od kojih je samo jedna trenutno aktivna - u nasem siucaju kartiea System,

Dovodenjem kursora misa na bilo koju kariieu i pritiskom levim tasterom misa ta kartica postaje aktivna. Izgled dijalog prozora se menja i program nudi nove mogu6nosti podesavanja parametara vezanih za izabranu kartieu.

U dijalog prozoru uocavamo komandne tastere OK - za izlazak iz dijaJog prozora sa prihvatanjem zadatih izmena, Cancel - za izfazak bez prihvatanja izmena, Apply - za prihvatanje izmena bez izlaska iz dijalog prozora, taster Help za pozivanje komande HELP za pomoc pri radu sa programom.

Takode uocavam.o i taster Properties ... na kame

uocavamo tri tacke iza naziva sto znaci da 6e se pritiskom na ovaj taster otvori!i tiovi dijalog prozor.

SledeCi elementi dijalog prozora su padajuce lists koje se prepoznaju po belom polju sa natpisom, pored kojeg je data streIica nadole. Pritiskom levim tasterom misa bilo na natpis, bilo na strelicu otvara se lista sa ponudenim opcijama. Na slici mozemo uociti tri padaju6e liste od kojih je jedna olvorena -lista Startup sa ponudene tri opcije. Pritiskom na jednu od njih biramo zeljenu opeiju, U prozoru se nalazi i jedno poljs za editovanje u kome stoji broj 5. Ta vrednost je izmenjiva tako sto se dovede kl.lrsor u to polje i klikne dva pula levim

taste rom misa. iii se ne pustajuci levi taster, kursorom prevuce preko teksta u pOiju za editovanje. leKst je time oznacen I unosom sa tastature zadajemo zelJene podatke.

U dijalog prozoru postoje dYe vrste prekidaca:

4

- klasicni prekidaci se prepoznaju po kvadratnom obiiku opeije. Prekidac moze biti ukljucen i iskljucen. Uko!iko je ukij se pojavljuje znak koji znaci da je opeija iza njega aktivna P

iskljucuje pritiskom levog tastera misa u trenutku kada S8 ku

kvadratu.

- radio prekidaci se prepoznaju po kruznom obliku i razlika prekidace je u tome da kada je jedan prekidac u grupi ukljucen Clstali su iskijuceni. Ukljucen radio prekidac se prepoznaje po crnoj tacki unutar kruga ,spred naziva opeije. Radio prekidaci se ukijucuju na isti nacin kao klasicni prekidaci.

U dijalog prozorima se rnogu poiaviti jos neki elementi 0 Kojima ce biti reci u s'amim primerima ove knjige.

Na tastaturi se koriste funkcijski taster! od Fi do Fi 1 Kojima se ukljucuju i iskljucuju odgovarajuci pomocni rezimi i alati. F1 - aktivira komandu HELP F2 - ukljucuje - iskljucuje teksiuaini prozar ( Text Window) F3 - ukljucuje - iskljucuje iii podesava fiksne OSNAP alate F4 - kontrolise rezim TABLET, kod koriscenja graficke table F5 - postavlja tekucu izometrijsku ravan ( Isop/ane, Top, Right iii Lett) F6 - podesava COORDS rezim za prikazivanje koordinata na statusnoj liniji F7 - ukljucuje - iskljucuje pomocni rezim prikazivanja pomocnih tacaka GRID F8 - ukIjucuje - iskljucuje rezim ORTHO za orlogonalno pomeranje kursor~ F9 - ukljucuje - iskljucuje pomocni rezim SNAP za skokovito kretanje kursora FiO - ukIjucuje - iskljucuje pomocni alat POLAR za uglovno pomeranje kursora F11 - ukIjucuje - iskljucuje pomocni alat OTRACK kojim se odreduju tacke u zadatim pravcima iii preseeima zadatih pravaca.

U sredisnjem delu nalaze se slovno brojni taster! za zadavanje komandi, opeija, koordinata ... Takode se koriste i specificni tasteri, za zadavanje odredenih komandi iii specificnih funkcija: Tab - u dijalog prozoru omogucava prelazak na sledeci element

Caps Lock - ukljucuje - iskljucuje velika slova

Shift + 2 - znak "monkey" ( @ ) za unos relativnih koordinata Blanko - razmak u pisanju teksta, a ponekad signal Enter kod nekih komandi

Pri radu sa AutoCAD-om moguce je koristiti i kombinaeiju tastera za pozivanje Komancii, pomocnif rezima, iii zadavanJe specijainih f:.mkcij2.. LJ tirr: slucajevima koriste. se kombinaeije slovniil tastera sa tasterom CTRL. [\lpr: Ctrl + P aktivira komandu PLOT za stampanie, Ctrl + S kornandu SAVE za snimanje crteza na disk, Clrl + U komandu UNDO za ponistavanje pretilodno izvrsene radnje ...

5

TakMe se kombinacijom tastera AL T i podvucenog slova u nazivu padajuceg menija, mogu otvorili meniji,Npr: All + F otvara File meni".

Ova najvaznija tastera na tastaturi su Enter koji predstavlja izvrsnu funkciju, aktivira komandu, odnosno opciju i taster ESC koji u svakom trenutku moze prekinuti tekucu komandu, zatvoriti dijalog prozar, prekinuti grip rezim".

Komande se moguzadati i pomocu skracenica i tastera Enter: L - LINE komanda za crtanje linija C - CIRCLE crtanje kruznica A - ARC crtanje kruznih lukova E - ERASE brisanje objekata U - UNDO ponistavanje prethodne komande fiJi - MOVE pomeranje objekata Z - ZOOM podesavanje prikaza crteza na ekranu CO - COPY kopiranje objekata SR - BREAK brisanje dela iii prekidanje objekta RO - ROTATE rotiranje objekata

. Misem se u AutoCAO-u selektuju nacrtani objek!i, zadaju polozaj! tataka .. otvaraJu padajuci. meniji, zadaju komande pokazivanjem na natpise u meniju iii pokazlvanJem na Ikonu,. zadaju opcije u dijalog prozorima... Pomeranjem misa po podlozi pomera se i kursor na ekranu, koji poprima razlicite obiike u zavisnosti' iznad kojeg dela se nalazi ( oblik strelice, krsta, kvadratica ... ).'

. Tasteri na misu imaju razlicite funkcije. Levi taster omogucava selekciju objekata, aktiviranje komandi bilo pokazivanjem na natpis sa padajucih menija, bilo pokazivanjem na odgovarajucu ikonu. Takodje zadaje koordinate dovodenjem Kursora na odredeno mesto na ekranu i pritiskom levog tastera.

Desni taster misa ima razlicite funkcije u zavisnosti iznad kog dela i\utoCAO prozora se nalazi. Ako se nalazi iznad prostora za crtanje u vecini slucajeva pritisak na desni taster otvara padajuci podmeni sa ponudenim opcijama. Ako se kursor nalazi iznad ikone u toolbaru, pritiskom desnog tastera misa otvara se_ padajuci meni za izbor novih toolbarova sa ikonama. Funkcije desnog tastera mlsa se odnose i na grip reiim ( poglavlje 10 ) u kome se prikazuje padajuca ilsta sa komandama za editovanje geometrije se!ektovanih objekata - MOVE, COPY, ROT STRECH, SCALE, MIRROR.

crteza

odgov

6

tocki6 misa omogucavaju pomeranje prikaza iii dvostrukim klikom omogucavaju da ceo crtez

opcija Extents ). isa I ,astatur6 proucicem() u narednim poglavijlma Kroz

je prelaziti poglavlja redom. U pocetku cemo kako bi naucili njihova imena, a kasnije pri vezbanju

sa menija, iii. ikona.

POGUUIUEl

Startovarije i nlterfejs AutoCAD2000 Program AutoCAD 2002 se startuje dvostrukim klikom lev09 tastera misa

na odgovarajucu ( snortchut ) ii(onu program a, iii otvaranjem Start meniia i

pronalai.enjem programa AutoCAD 2002 i njegovog izvrsnog exe. fajla.

Po otvaranju program a, na sredini ekrana se uocava dijalog prozor AutoCAD 2002 Today, u kome se mogu podesavati parametri novog crteza, karisti!i postojeCi prototipovi crteza, otvarati pcstojeci crtez!. .. Levlm tasterom misa aktivirajmo karticu Create Drawings i u padajucoj listi Select how to begin

izaberimo opeiju Start from Scratch. U polju ispod, ievim taste rom misa izaberimo upotrebu metrickih )edinica - opeija Metric. Izvrsili smo vazno podesavanje, izasii iz dijalog prozora i mozemo da se upoznamo sa korisnickim interfejsom AutoCAO 2002 - elementima na ekranu.

** Napomena Najveci dec ekrana je u crnoj boji. To je dec ekrana za crtanje. Ukoliko zelimo da promenimo boju - da crtamo po beloj podlozi dovescemo kursor misa na sredinu ekrana i pritisnuti desni tasier misa. f\la padajucem meniju koji se otvara izaberimo posiednji natpis Options ... i kiiknimo levim taste rom misa. Otvara se dijalog prozor Options u kame izabiramo karticu Display. Pritisnimo taster Colors... i u novom dijalog prozoru Coior Options, u padajucoj listi Color, odaberimo boju White - belo. Potvrdimo 'izbor pritiskom na taster Apply&Close i sa OK izadimo iz dijalog prozora Options. Ekran je beo.

Na ekranu se uocavaju sledeci elementi, gledajuci odozgo nadole: 1. Zaglavlje programa ( Title bar ), prva horizontalna linija na kojo] se nalaze:

- ikona i naziv program a, - u zagradi se nalazi ime tekuceg crteza, s tim da je na pocetku svakog novog erteza dat opsti naziv ( Orawing.dwg ), - na kraju ove linije naiaze se standardne Windows ikone za minimiziranje prozora, smanjivanje i povecavanje prozora na ceo ekran i za zatvaranje programa.

2. Linija padajuCih menija ( Puildown menus) na kojoj su daii nazivi menija koji se otvaraju dovodjenjem strelice misa na odgovarajuCi meni i klikom levog tastera misa. iii dlrekino sa tastaiure kombinacijom tipke AL T i podvucenog slcr";2 u ;!a:ivu rn9n;j~~. Np:",' i~\~_: .J_ ~ otvar2 SG E.ile rnsr~~. ,L"-\L T -!- 0 otvar2. SE:~

Fgrmat meni. U padajucim menijima nalaze S8 Komande kojima se mogu ertati osnovni elementi crteza. ispravljati i modifikovati ertez:, kotirat: i podesavati

parametri crteza itd.

7

Zag!av!je programa

!/ !

Padajuci meniji

Prost or :za crta nj~

Korisnicki I"terfets Auto CAD-a 2002

3. Linije - palete sa ikonama ( Toolbars ) kojepredstavljaju skup ikona, poredanih po logicnom redosledu u horizontalnom iii vertikalnom nizu, pomotu kojih se mogu zadavati odgovarajuce komande. Na ekranu su trenutno prikazane dve horizontalne linije:

8

U Standardna iinija ( Standard toolbar ) u kojoj se nalaze ikone sa

komandama za rad sa fajlovima: NEW, OPEN, SAVE, PLOT ... ( aka driite strelicu misa na odredjenoj ikoni nekoliko sekundi, ispod nje tete dobiti

naziv odgovarajuce komande ). iii Unija za podesavanje ( Objekt properties toolbar ) u koja; S8 nalaE

ikone sa komandama za podesavanje nivoa ( layer-a), tipova linija. boja iid.

( 0 cemu te biti reci u delu knjige 0 formiranju osnovnog crteta ).

Na ekranu uocavamo i dve uspravne iinije na levoj strani:

~ Linija za crtanje ( Draw tooibar ) u kojoj su komande. za. linija. krugova. mnogouglova. !ukova ... LlNE, CIRCLE, POLYGON, llRC

liIIl Unija za modlfikovanje ( Modify toolbar ) za brisanje, kopiranje,

pomeranje. uvecavanje ... nacrtanih eiemenata: ERASE, COPY. MOVE ..

CAD Standards

Dimen:;ion

Inquiry

Insert

ModifV II

v Properties

Refedit

Reference

Render

Shade Solids

Solids Editing

'" Standard Toolb.~r Surr.9C85

Text

ucs Lies II

Viev'.Iports

Zoom

1:lJstomize ...

To su samo neke od moguCih paleta - too!bara koje

mozemo postaviti na ekran. Pregled sv:h pal eta i njihovih

imena mozemo izvrsiti dovodenjem strelice misa na bilo koju ikonu nekog toolbara i pritiskom desnog tastera misa.

Olvara se padajuti meni sa spiskom svih pal eta. Sve

otvorene palete ispred naziva imaju oznaku. Ukoliko

zelimo da na ekran ubacimo novu paletu iii da uklonimo neku od paleta sa ekrana dovolino je da levim tasterom misa oznacimo zeljeni toolbal'.

4. Prostor za crtanje ( Drawing Window ) koji

predstavija najve6i dec ekrana i u cijem donjem levom uglu se nalazi ikon.. konstrukcione ravni

(ucsicon), koja pokazuje pravac i smer x i y ose. Ukoliko strelicu misa dovedemo u prostor za

crtanje, poprimice oblik krsta sa kvadratom u sredini. Presek horizontalne i vertikalne linije predstavlja kursor i koordinate koje mozemo

proCitati u danjem levom uglu ekrana ( na status liniji ) predstavijaju polozaj te tacke.

5. Komandna linlja ( Command line ), koja S8

sastoji iz tri reda. Ako u donjem, tretem redu

stoji: Command: , program je spreman· da primi i izvrsi odgovaraju6u naredbu koja se maze zadati na vise nacina:

II klikom levog tastera misa na ikonu sa odredjenom komandom u nekom toolbarll, ( dovodjenjem krsta koji se pretvara u strelicu na ieiienu ikOrlL' )

II izborom komande otvaranjem menija ( kiikom misa na odabrani meni, otvara

se spisak komandi koje aktiviramo ponovnim klikom misa ) II unosorn sa tastature i pritiskom na taster Enter.

9

Ukoliko komanda ima vise opcija-moguenosti ( sto se ispisuje na ko~andna.j liniji ) one se odabiraju pomoeu tastature ( dovoljno je otkuca:i sarno ~ocetno III

naznaeeno slovo opcije ) i pritisnuti Enter eime program Izvrsava OPCIJU zadate komande. Ukoliko naznacimo iii otkucamo pogresnu komandu iii opclju, ona se moze ponistiti pritiskom na taster ESC, time se na komandnoj liniji ponovo

ispisuje poruka Command:. Ukoliko se jednom iii vise puta uzastopno ponavlja ista komanda za njeno

pozivanje je dovoijno pritisnuti Enter.

*' J\lapomena: Prilikom rada sa ovim programom treba naueili da pratite poruke na komandnoj liniji, vezane za eventualne greske, nastale pogresnim

ispisivanjem naziva komandi: ( Unknown command. Press F1 kev for h~/D. J. izlaskom iz odgovarajueih granica crteza ( "Outside limits ), vezane za daljl ~ad sa proaramom,: npr. selektovati objekat ( Select obiects ), odabrati baznu tacku ( Base~ point or displacement), kao i porl,lke vezane za izvrseni deo rada: npr.

selektovano 6 objekata ( 6 found ) ...

Prealed svih komandi u tekue':em crtezu, mogue':e je izvrsiti pritiskom na funkcijski 'taster F2, cime program otvara tekstualni prozor ( AutoCAD Text Window'), koji mozemo zatvoriti iii pomoeu tastera F2, iii klikom na krstie': u

gornjem desnom uglu. . 6. Statusna iinija ( Status line ), na kojoj se ocitavaju j prate koordmate kursora,

kao i informaciie 0 stanju pomoenih alata SNAP, GRID, ORTHO, POLAR, OSNAP ... Pom~e':ni alati se ukljucuju i iskljucuju klikom levog tastera misa na

odgovarajucu oznaku na status liniji, iii funkcijskim tasterima: F3 ~ OSN~P;. F7 _ GRID' F8 - ORTHO; F9 - SNAP; F10 - POLAR, Fl1 - OTRAI.JK. Pntl~llImO fUnkCijS~i taster F7. Na ekranu ce se pojaviti mreza tacaka time je aktlvlran

omoeni alat GRID. Ponovnim pritiskom na F7 iii dvostrukim klikom levog

~astera misa na natpis GRID na statusnoj liniji, mreza taeaka ee nestati. . Ukoliko se kursor nalazi iznad neke ikone i zadrzi nekoliko sekundi nad njom,

ispod ikons se ispisuje njen naziv, a na statusnoj liniji se ispisuje kr~tk~ objasnjenje: Takodje se objasnjenje pojavljuje i ako otvonmo nekl od menl)a I

pokaiemobilo koji natpis. Npr.: ako dovedemo sterelieu kursora na prvu Ikoln~ ., ... . New a na statusnoj mlJI Standard, menija, ispod IlJe ce se napisati nJen nazlv ,

objasnjenje: _ Creates a new drawinq lile: NEW - kreiranje novog crteza.

7. Kiizaci ( Scroll bar ), sa desne i donje strans prostora za enanje, Kojimo. se

prikaza tekueeg crteza u svim pravelma.

10

Da bismo nacrtali novi crtez u AutoCAD 2002, potrebno je izvrsiti odgovaraju6e pripremne radnje. Njima se podesavaju radni parametr! crteia, kao sto su velicina crtsza ( A4, A3 ... formati ), tipovi iinija ( puns, isprekidane, osne ... j, jedinice itd. Da ne bismo morali pri kreiranju svakog novog crteza da

ponavijamo ove raClnje, mozemo napraviti tzv. Proiotip crteza ( Template ), koji koristimo kao podiogu za ertanje novih erteza. Naravno, mozemo napraviti vise takvih prototipova sa razlicitim podesavanjima parametrima, zadati im karakteristiena imena, npr.: Format A4 sa zag/avljem.dwt, Format A3.dwt.., Ekstenzija ovih fajiova je dwl, dok je ekstenzija AutoCAD-ovih crteza dwg. A.utoCAD 2002 ima svoje prototipove, ali je najboije da sami izradimo prototip prema sopstvenim potrebama .. Evo kako to izgleda prakticno:

Komandom NEW jz FILE menija kreiramo novi criez ( aktivirajmo je ievim tasterom misa ). Otvara se dijalog prozor AutoCAD 2002 Today u kome je aktivna kartica Create Drawings ( kreimnje crteza ). Na padajueoj iisti Seleo:t how to begin, koju aktiviramo pritiskom levog tastera rnisa na streiieu, pojavljuju' se tri moguenosti: - Temp/ate - nudi moguenost koriseenja postojeeih prototipova .4utoCf,\D-a. - Start from Scrach - omogue':ava brzo ulazenje u novi ortez uz biranje tipa jedinica English iii Metric ( ovu opciju smo vee': koristili ). - Wizards - omogueava korise':enje " carobnjaka " za postepeno podesavanje parametara crteza.

Diia!og prozor AutoCJl.D 2002 Toctav

11

Levim taste rom misa oznacimo i aktivirajmo opciju - Wizards. Program

nam nudi dYe mogucnosti: Quick Setup - za brzo podesavanje Advenced Setup - za napredno podesavanje parametara crteza. Kliknimo levim tasterom misa na Advenced Setup i otvorice se istoimeni

dijalog prozor u kome cemo podesiti pet parametara:

Dljatoo prOlor Advenced Setup

·w'%!t·n .. ·. ' . ISS

7:i~

U polju Units mogu se podesiti tip I precizrlost jedinica rastojanja u AutoCAD 2002. Odaberimo decimalne jedinice prekidac Decli'nal a u padajucoj !isti Precision podesimo broj prikazanih decimala - 0.00 tako da cemo na

£"""" status liniji citati koordinate sa. dve decimale. Npr.: 24.58,39.87.

Pritiskom levog tastera misa na taster Next prelazimo na

polje Angle, gde podesavamo jedlnice i pre~iznost prikazivanja uglova. Biramo opciju Decimal degrees '- decimaini stepeni i preciznost 0, dakle bez prikaza vrednosti decimala. Pritiskom na Next prelazimo na polje Angle Measure, u kome podesavamo srner !lultog ugla u odnosu na tekucu konstrukcionu ravan ( UCS ). Uzimamo da pravac x-ose predstavlja nulti ugao, odnosno pravac istoka - East.

U sledecem polju Angle Dli'ection se podesava srner pozitivnog rasta ugla u odnosu na nulti ugao. Odabiramo smer suprotan od kretanja kazaljke na

satu - Counter-Clockwise. U poslednjem polju Area podesavaju se prividne granice crteza. Prj tome

se zadaju vrednosti sirine - Width i duzine - Length pravougaonika kome se donje leva teme nalazi u koordinatnom pocelku ( 0,0 ). Odredimo granice crteza u formatu A4, tako da u polje za Width unosimo vrednost 210, a u polje za Length

vrednost 297. Pritiskom na taster Finish ponovo ulazimo u prostar za crtanje gde cemo podesi!i

ostale parametre prototipa: nivoe, tipove linija, boje i debljine linija ... .. Napomena Kod brzog podesavanja parametara - Quick Setup odredjuju se: tip

i preciznost jedinica, i granice crteza. Ukoliko S8 odlucimo za Starr from Scrach i izaberemo S3n,0 metricke jedinice. prividne granicA crleza mozemo zadati i komandom LIMITS u kojoj program trazi polozaj donjeg levog I gornjeg desnog temena pravougaonika koji prividno odreduje granice crteza. Opcije ove komande su OI\J I OFF. Pri aktivnoj opciji ON program ne dozvoljava crtanje van granica.

12

Kallsa Jedno od veama bitnih podesavanja, pri pravljenju prototipa crieza, je

podesavanje nivoa - layer-a , pri cemu svaki nivo zamisljamo kao previdnu foliju

na kojaj se crtaju odredeni objekti, slieni pa funkciji, izg!edu, iii nameni ( Npr.:

konturne linije, osne linije, kate, srafure... u masinstvu, iii spaljasnji zidavi, unutrasnji zidovi, stuDovi ... u gradevinarstvu ). Svakom nivou se dodeljuje po jedna boja - c%r, jedan tip linije - lii7etype j debl;i'na Iklije - lineweight. Korisnik zadaje

ime svakom nivou prema sopstvenoj zelji. Nivoa moze biti bezbroj, U zavisnosti od palrebe korisnika. Aka su svi nivoi ukljuceni i "odiedeni" ( 0 tome malo kasnije ), svi elementi crteza ce se videti na ekranu ( kao da sma providne folije pastavi!! jednu preko druge ). Nivoi se formiraju i podesavaju komandom LAYER, a ona se moze aktivirati na vise nacina:

1.1 otvaranjem Format menija i aktiviranjem komande Layer ...

1.1 ikonom sa toolbar-a Objekt properties ( druga ikona sa leve strane

iii kucanjem sa tastature: Command' Ul..YER Enter Otvara se dialog prozor Layer Properties Manager u kome uocavamo samo jedan nivo ( Nulti nivo - Name 0 ).

Novi nivoi se kreiraju pritiskom na taster NEW, pri cemu se u !isti layer-a prikazuje novi nivo sa nazivom Layer1. Nazovima taj nivo odgovaraJucII1l Imenom, na primer Pune, tako sto cerna umesto naziva Layer1, sa tastature otkucati Pune i pritisnuti taster Enter.

Kreiranje i podesavanje osobina

u diialog prozoru . Laver Properties

Manager sa otvorenirn delorn

Details

-DE:tau!l. Contir!Uou~ - D~{au!t

COr!lir'll11WS - Def~,,!t

C,..,nfioJOus - Deiauk [,m!r-.uovs - Delau!t.

13

Ukdliko zelimo da formiramo vise nivoa, dovoljno je da iza naziva

otkucanog nivoa, na tastaturi pritisnemo taster zareza i automatski dobijamo novi nivo kome ponovo zadajemo ime, sve do poslednjeg, iza Cijeg naziva ne pritiskamo zarez, ve6 taster Enter. Dakle, ponovo aktivirajmo taster NEW, i sa

tastature unesimo nazive bez razmaka: isprekidane,Kote,Ose,Srafure,Siozene,Tekst Enter, time smo dobili sedam novih nivoa. ( Pri formiranju nekog novog crteza, mozete nivoima zadavatl nazlve prema

potrebama. U arhitekturi su eesE nazivi: Zid, Krov, Sprat... ). Nivoa se brisu selektovanjem nivoa i pritiskom na taster Delete.

Pritisnimo taster Show details i u dnu prozora 6e se pojaviti detalji - osobine vezane za oznaeeni nivo. One se mogu podesavati kako u novootvorenom delu prozora sa detaijima, tako i u samom redu oznaeenog - selektovanog nivoa ..

Te osobine su: !III osobina ON - OFF ( ukljueen - iskljueen ). Ukoliko je nivo ukljucen,

14

simbol za ovu operaciju - sijaiica svetli u koloni za ovu osobinu. Svi objekti u tom nivou 6e se videli na ekranu, mogu se editovati ( menjati ), stampati. .. Ukoliko je nivo iskljucen, sijaiica je ug~sena: objekti se ne vide i ne mogu se stampati. Ova osobina se Kor~stl onda kada zelimo odstampati samo odredene nivoe naseg crteza.

. Uk!jucivanje i iskijueivanje nivoa ostvaruje se klikom levog tastera misa na sijaiicu odgovarajueeg nivoa, iii ukljucivanjem i iskljucivanjem

prekidaca Off for display u donjem delu prozora. III ~sobina Thaw I Freeze ( odledjen - zaledjen ). Ovom osobinom se

moze zalediti i odlediti nivo. Razlika u odnosu na prethodnu osobinu je u tome sio kod zaledjenog nivoa, nacrtani elementi nivoa se .ne vide na ekranu , ali postoje u tekueem crtezu. Ova osobina se konstl u slucajevima slozenih, komplikovanih crteza sa puno elemenata, puno nivoa, koji mogu smetati pri crtanju novih elemenata na nekom novom nivou. Sem toga, ova osobina smanjuje vreme i olaksava regeneraCljU crteza. Nivo se moze zalediti pritiskom levog tastera misa na simbol sunca, koji se pretvara u pahuiju. .Ako pahulju aktiviramo levim taste rom misa, preei ee oonovo u sunce, eime je nivo odleden. Ukljucivanjem iii iskijucivanjem tastera Freeze in all viewports takode

mozemo zalediti, odnosno odlediti selektovani nivo. III osobina Unlock - Lock ( otkljucan - zakljucan ). Ovom osobinom se

nivo moze zakliucati j otkiiucati Svrha zakllucavanja nivoa je da se svi elementi u tom nivou vide na ekranu, ali se ne mogu menjali, taKo da

se sprecava slucajno br"lsanje iii promena vee nacrtanih eiemenata ... Nivo se zakljucava i otkijucava pritiskom na simbol katanca, KO]I iz polozaja otvorenog prelazi u ooloza] zatvorenog katanca i obrnuto.

Takode se podesavanje ave osobine maze izvrsiti prekidacern Lock for

editing.

B osobina Color je osobina dodeljivanja jedne boje jedoom nivou. Na taj naeio 6e svi elementi nacrtani u jednom nivou imati istu boju. Boje nivou odredjuje kmisnik, prema sopstvenim zeljama, bilo pritiskom na

kvadrat u koloni C ... ( Color) prj cemu dobijamo prozm sa mogucim Dojama, bilo sa padajuce liste Color u donjem delu dijalog prozora.

ill osobina Lineweight kojom se zadaju debljine linija biio na padaju60j Iisti Lineweight, bilo direktno u redu selektovanog nivoa izborom natpisa koji odredjuje debljinu.

!II osobina Linetype - osobina kojom se jednom nivQu dodeljuje jedan tip linije ( pune, isprekidane, osne ... ). Za sada cemo izvrsiti pripremu za podesavanje ove osobine, tako sto cemo levim tasterom misa kliknuti na natpis Continuous pri cemu se otvara dijalog prozor Select

Linetype u kome uocavamo postojanje samo jednog tipa. linija: Continuous - neprekidne. Da bismo ubacili druge vrste' linija pritisnimo taster Load ... i otvorice se dijaiog prozor Load or Reload Linetypes sa prikazom raznih tipova iinija. Uz drzanje tastera Ctrl i uz pomoe levog tastera misa se.lektujmo dva lipa linija: CENTER j

DASHED i sa pritiskom na tasier OK potvrdimo njihov izbor. U diJalog prozoru Select Linetype uoCieemo nova dva lipa odabranih linija Priliskom na OK vraiimo se u dijalog prozor Layer Properties Manager.

Dijalog prozor Select Linetvpe sa

odabranim tipovima llnija

15

Ako sad pogJedamo osobine svih nivoa, videcemo da su one iste kao i

osobine nultog nivoa, dakle, nivoi su ukljuceni, odledeni i otkljucani sa dodeljenom belom - White bojom, neprekidnom - Continuous linijom i Default vrednoscu

debljine. Zato cemo novim nivoima izmeniti neke osobine. Za sada necemo menjati

prve tri osobine, vee samo bOju, tip i debljinu linije. Selektujmo misem nivo lsprekidane i u donjem delu prozora ( Deta!s )

dobicemo podatke vezane za ovaj nivo. OtvGrimo padajucu !istu Color ( pritiskom

na polje u kome pise White ) i odaberimo boju Cyan. Na taj naCin smo podesili

da svi nacrtani elementi u ovom nivou budu svetto ,Olav! Debljinu liniie podesimo u padaiucoj listi Uneweight, tako sto cemo

izabrati vrednost debljine 0,35 mm. U sledecoj padajucoj listi Unetype, Dodesavamo tip linije i .odabiramo tip

linije Dashed ( koja je zaista isprekidana i odgovara nazivu nivoa ). Time smo podesili osobine ovog nivoa. Na isti naein podesavamo osobine ostalih nivoa, tako

da nivoima dodeljujemo sledece boie, deb\jine i tipove linija: Nivo Kote: boja ostaje bela i tip linije neprekidni, a debljina 0,25 mm. Nivo Ose: boja Green ( zelena ), tip linije Center, debljina 0,35 mm. Nivo Pune: bOja Red ( crvena ), tip linije neprekidni, debljina 0,50 mm, Nivo Siozene: boja Magenta ( Ijubicasta ), tip linije neprekidni, debljina ostaje

default. Nivo Srafure: boja Yelow ( zuta ), tip linije nepromenjen, debljina 0,25 mm. Nivo Tekst: boja Blue ( plava ), tip tinije nepromenjen, debljina 0,35.

v (l

';; " 'J a 'J 0: 'J D

'J ,.)

;" DeI.6I1S···

16

g' ~ L-.II",n if' 0 '->ihite Continuow ~ 0:::5 mm ~:.,;-"" -.' -d" rn Green CENTER - 0.351Om . ;;- -," .

-,[, OYeI!ow Continuou;;. - O.25mm Jf' 1m Mage:nt.:. C0r~'nl1!'1l1O:: - DE:t",un fl) Ii Blue ConlinU(.tC - 035 rlY{l ':.:':'

... OH t(of-d;~pI5}'

Na taj naein smo podesili sve osobine nivoa. Sada nam ostraje da odredimo teKuci ( Current ) nivo, u kome cemo trenutno crtati. Neka to bude nivo Pune. Selektujmo taj nivo misem i aktivirajmo taster Current u gornjem delu

prozora. Iznad naziva svih nivoa pisace: Current

Layer: Pune .

Dijalog prozor Layer Properties Manager sa podesenim osobinama

svih formiranih nivoa

Sva ova podesavanja potvrdimo tasterom OK, eime se vracamo u editor za crtanje. U toolbaru Object properties i padajujucoj listi Layer Control mozemo

uoeiti tekuci nivo Pune sa prikazom svojih osobina, Promene osobina ov09 i ostalih nivoa, kao i podesavanje iekuceg nivoa, mogu se vrsiti bez ulaska u dijalog prozor Layer Properties lv/anager. Dovoijno je akiivirati padajucu iistu Layer

Contro! ( kliknuti levim tasterom rilisa u polje gde pise Pune ) j otvori6e se spisak

F'I J'- P­_.' 1-

I :~:prekidane t:::.ote

::;!ozene

Srafure IPune I T _I .. .-.!. I:!r-...::.I.

svih nivoa sa simbolima osobina.

Pritiskom na neki od poznatih

simbola mazerno zakljucati, zalediti iii iskljuCiti neki niv~o

Selektovanjem naziva nivoa kursorom i kiikom 181/09 tastera misa, motemo odabrali tekuci ( curent ) nivo.

Padajuca lista Layer Control

sa Obiect Properties toolbar-a

Promenu bOje, lipa iii debljine linije, nekom selektovanom elementu u teku6em nivou, mozemo izvrsiti u padajucirn lisiama Coior Control,

Unetype Control i Uneweight Control na Object Properties tooibar-u. .* Napomena U AutoCAD 2002 postoji mogucnost da se teku6i nivo moze podesiti i prvom ikonom sa toolbara Object Properties, dakle ikonom Make Object's Layer Curent, tako sto program trati da kursorom koji se pojavljuje u obliku kvadratica, misern se!ektujemo neki nacrtan objekat u cijem nivou zelimo da nastavimo crtanje novog elementa. Ovu osobinu cemo koristiti kada budemo nacrtali nekoliko objekata u raziicitim nivoima.

Ovim smo zavrsili podesavanje nekih osnovnih parametara novog crteZc.. Kako ne bismo morali svaki put pri crtanju novog crteta da vrsimo ova podesavanja, uzecemo ovaj crtez za prototip - Template, tako sto cemo qa snimiti na disk komandom SAVE iz File menija ( iii trecom ikonom iz 8tand;;rd toolbar-a ). Olvara se dijalog prozor Save Drawing As, u kome uocavamo folder

Template Oivorimo ovaj folder dvostrukim klikom levog t",-stera misa. U padajucoj listi Files of (vpe izabsrirno Autae-AD Dravvin[' Ternplate .::::de ,/ ": :7i/vf) ~kstf?n~1j2_

dwl odredjuje da C8 crtez biti snimiJen kao prolotip. ( Pri snimanju obicnog crteza odabrali bi smo ekstenziju dwg ). U polju File name ukucajmo ime crteta sa tastature: Format A4.

Save!n:

1~:::~T~~;;I~~~; . \illACA[" +Jari)':-o Pk,t St'iie:$

l~:'~;:~I~'(1 *I"-l.=med Piot 5t~'les !mAN51 A (pi:>rtr.5it;1 -cQbi [:.;;-c,end.;r,t Pil.l~ 5':,:1>:::::­

\~ AT-lSI /J. (portr~it) ·i·.,i<!i"flo::d Plct Style:;

i~;:..r..J51 A ·':olor Depend-::nI: Plot 5tyies ;m ANSI Po. -Named Plot Style;;:

~@ ANSI 8 -Color Dependent Plot Styles

i~ ANSI B ·Named Plot Styles

\mAf".J51 C *Color Dependent p~)t Styles

j~ AI'JSI ( -f.l",med P\':'t 5tylb..>

H~ A~·J51 D -(e,k,! ['epend~nt Plot 5t,/I~::: j;~ ANSI D *I'Jamed Piot Styles

DiislOQ prozor Save Dravving

As u kome

mozemo

snimiti pwtotip crtez izborom

ekstenzije dwt

Pritiskom na

taster Save, program ce

snimiti smestiti novi crtez u folder Template ( gde se nalaze ostali prototip

fajlovi ). Pri tome se otvara dijalogprozor Template Description, gde mo~e~o zadati opis naseg prototip crteza. Npr.: prototip za crtanje u A4 formatu po JU;:,-u ( unesimo Sa tastature ovaj opis ). Pritisnimo taster OK. Ulazimo u editor za crtanje, a u zagiavlju se pojavljuje novi naziv - Format A4.dwt. . ..

Ovim je zavrsena izrada naseg prvog prototip crteza, koji cemo konstltI kao osnovu za crtanje konkretnih crieza u A4 formatu. Na sliean naein se mogu kreirati prototip crtezi za formate A3 iii A2 sa nekim drugim podesavanjima prema sopstvenim potrebama.

prototip crteza Oa bi smo napraviii nov crtet u kome cemo koristiti kao osnovu

napr~lViien pmtotip crtet, aktiviracemo komandu NEW. Otvara se dijaiog, p.rozo~ AutoCAD2002 Today. Posto je cilj koriscenje prototip crteta, u padaJucoJ IIStl

Select how to begin izaberimo opciju Template. Otvara se spisak pocetnih slova postojecih template fajlova, kao i polje Recent Templates u kome uoeavamo I

prototip Format A4. ( Ukoliko se prototip ne nalazi u tom polju, pronadimo._ ga otvaranjem polja F ). Selektujmo ga levim tasterom misa eime praktlcno odredujemo crtet Format A4 za osnovu nOvog crteta.

Program nas uvodi u editor Ze. crtanje gde su vee oodeseni svi parametri,

tako da mozemo odmah poceti sa ertaniem novih elemenata .. "'ko pogiedamo, na ekranu S8 nigde ne vidi naziv nas8g prototip crteta, vee u zaglavlju programa stojl

univerzalni naziv crteza: Drawing. Ali, ako pogledamo Object Properties too/bar I

•. ,-,,.j-:.,~.: ';~t,· ''')'0' r'r""'rri ',r,r.;remo nreno7natiiiv8 nazive nivon. tJauctJL.;vi...< ,'..:;.~'-"' ...... .::1 '>"-'} ......,·, .. 0 _'" vi ..... '_ ..... 1....., ". _ ~_. ," \. _ -'

18

Vee sada, kada u ovom novom crtezu imamo podesene parametre (zahvaljujuci unesenom prototipu) i znajuCi sta cerno u njernu crtati, moiem~ dadeii!i naziv novam ertetu prema svojoj zelji. Za to S8 koristi komanda SAVE AS iz File menija. Otvara nam S8 ve6 poznati dija!og prozor Save DraWing As, 9de sada za tip crteia, Files of type odabiramo tip AutoeAD 2002 Drawing (".d14'g1 a

u po!ju File name upisujemo naziv Proba. Na padajucoj iisti Save in, rnoz~~o odrediti folder u koji zeiimo da snimimo ovaj crtez. Pritisnimo ikonu Up one Level

( Alt+2 ) time se vracamo u folder AutoCAD 20Q2, u kome snirnamo ertez Proba pritiskom na taster Save. U zaglavlju program a se ispisuje naziv crtei.a _ Proba.

** Napomena: najbolje bi bilo da imate poseban folder za smestanje AutoCAD-ovih crteza sa karakteristienim imenom: npr. Crleii u AutoCAD-u.

Sada izadjimo iz programa AutoCAD 2002, otvaranjem meniia Ale i aktiviranjem komande Exit u dnu menija, iii dvostrukim kiikom misa ~a ikonu AutoCAD-a na poeetku zag/avlja programa, iii najiakse pomoeu ikone za izlazak iz progra~a - poslednja ikona sa desne strane zagiavija. sa znakom u obliku slova X.

Otvorimo ponovo program AutoCAD 2002. Na ekranu se pojavljuje dijalog prozOr AutoCAD 2002 Today. Dovedimo kursor misa izvan ovog prozora i kliknirno levim taste rom misa. Time smo dijalog prozor privremeno skionili sa ekrana. Postoje dva naeina otvaranja postojeceg crteza.

Prvi nacin otvaranja crteia .ie kroz direktno otvaranje dialog prozora Select File komandom OPEN. Aktivirajmo je iii iz File menija, iii drugom ikonoi1l iz

DHaiQg prozor Select file za otvaranje postoiecea crteza

Standard toolbara. U padajucoj listi Look in moze se

odrediti odgovarajuCi folder iii podfolder iz koga otvaramo ieijeni crtez. Elementi tekuceg foldera su prikazani u najvecem delu

prozora.. Otvorimo folder Sample i u

seiektujmo prvl eifez 1 st fioor.

19

U polju prozora Preview daje se pregled sadrzaja seiektovanog fajla. Tasterom Open u donjem des nom uglu dijalog prozora, otvaramo izabrani

AutoCAD-ov criet koji se pojavljuje na ekranu. Drugi nacin otvaranja crteta je kroz dijalog prozor AutoCAD 2002 Today

koji se pojavljuje pri startovanju avog programa. Ovaj dijalog prozor mazema

otvoriii i komandom Today koja se nalazi kao prva u Tools meniju. U dijaiag

prozaru pri aktivnoj kartici Open Drawings pojav!juje se odreden spisak crieza, ko]i

mazemo odrediti izborom opcije u padajucoj listi Select How to begin.

T e opcije su: Most Recently Used - spisak pos!ednje koriscenih crteta, History ( by Date) - spisak crteta na osnovu vremena koriscenja -

odredenog dana iii nedelje History ( by Filename ) - spisak crieta po abecednom redu ( ako ima mnogo crteta, program ispisuje pocetna slova naziva crteza pored kOjih u zagradi stoji broj crieza sa tim pocetnim slovom.

Prakticno ta slova postaju padajuee liste u kojima se nalaze puni

nazivi crteta ). History ( by Location ) - spisak crieta na osnovu lokacije. Sem naziva crieia, program daje i padajuee liste koje su u stvari folderi u

kojima se crteii nalaze. ( Ukoliko se traii crtei koji nije koriseen, iii se otvara sa diskete, CD roma ... onda se levim tasterom misa aktivira natpis Browse... pri cemu se po novo otvara

dijalog prozor Select File kao pri koriscenju komande OPEN ).

Padajuca !isla Select

how to

~ odreciivani~

spiska Dostojecih

crteza

Odaberimo opciju /-listory ( by Filename) i seiektujmo ertez Proba.dwg. Time smo

ponovo otvoriii nas ertez Proba u kome cemo ertati osnovne elemente erteza.

20

2

Osnovni elementi crteza: linije, krugovi, lukovi, tacke ... se crtaiu pomocu

komandi kOje se nalaze u Draw rneniju Dovodjenjem kursora rnisa na Dr~w lTieni i pritiskom na levi taster, otvara se padajuci meni sa spiskom koman::!i za crtanje.

Ray

(::onstruction Line

f'.'lu!tiHne:

Pol';l!ine

:3D PO!';lline

POi':/f;,lOn

Rectant;lie

Arc

(::irc!e

Donut

Spline Eliipse

BIDc!;

Point

Hatch ...

Boundary ...

Region

Text

Surfaces

SDlids

ispisuje: Command: LINE Speciiv first [Joint:

Komandesa Te komande mazemo aktivirati dovodjenjem kursora

misa na zeljenu komandu i pritiskom na levi taster misa. Drugi, brzi nacin aktiviranja zeljene komande za

crtanje je pomocu odgovarajuce ikone koja se naiazi u Draw toolbaru sa leve strane ekrana. Dovodjenjem kursora misa u polozaj iznad iKone, na ekranu pored ikone se ispisuje njen naziv, a klikom na levi taster misa aktivira se komanda.

Treei na6in aktiviranja komande je kucanje naziva komande na tastaturi i pritiskom na Enter. Ovaj nacin je pogodan za pocetnike, jer na taj na6in uce nazive komandi i istovrerneno se navikavaju da prate tekst u kornandnoj ilniji.

Poslednji natin je zadavanje komandi ski aeenim nazivom i pritiskom na Enter. Skracenice su obicno pocetno - pocetna slova naziva komande.

Prva na redu j najcesee upotrebljavana komanda je komanda LINE kojom se crtaju linije. Aktiviranjem ove

komande bilo kueanjem sa tastature, bilo ikonom sa Draw toolbara, bilo otvaranjem Draw menija, na komandnaj liniji se

gd.e program traii zadavanje polozaja pocetne tacKe linije. Najboije je po\ozaie tacaka zadavati koordinatama sa tastature. Postoje ir! takva nacina:

pomoeu apsoiutnih icoorc!inata - kod kojih se .polozaj tacke zadaje l!

oanoSll na apsolutnu nUlu, ii. Komdlnaini pocetaf; \ 0,0 ) Npr. koordinate tacke (12.25,15.71 znace da je data tatka

koordinatnog pocetka 12.25 Jedinica ( u nasem slucaju milirnetara

horizontal! i 15,7 i mm po y-osi - vertikali.

udaljena od

) po X-OS! -

21

- , - pamaGu relativnih Koordinata, gde se polozaj nove tacke odredjuje na

osnovu pos!ednje unete tacke. Npr. (Ci) 5.4.3.2 Znak @ - monkey, koji se unosi sa tastature kombinacijom

tastera Shift i tastera sa brojem 2, oznacava da se radi a relativnom unosu, a koordinate 5.4 i 3.2 predstavljaju udaijenje nove tacke od prethodne po xi }' osi.

- pomocu po!arnih koordinata, gde se palotaj lacke odredjuje na osnovu uda!jenja tacke od koordinatnog pocetka i ugla I.l odnosu na

pozitivan pravac x-ose. Npr.:'20<45, dakle, 20mm od koordinatnog pocetka i pod uglom od 45°. Pol arne koordinate S8 mogu zadavati i u relativnom obiiku, LIlaci u odnosu na prethodno

unetu iacku. Npr. @10.5<30 sto znab da je nova tacka u odnosu na pos:ednju, udaijena

10,5. mm i pod uglom od 300 Pri unosenju vrednosti, bilo za uglove iii koordinate,

mogu se koristiti i negativni brojevi. Npr.: -15.4,26.2, @-10.8,5.4 @-5<45, @12<-30

*' Napomena: deeimale se odvajaju tackom, a koordinate po x i y zarezom. Kombinaeijom ova tri nabna unosa koordinaia nacrtacemo nekoliko linija. Pnmer: ( ukoiiko se ne nalazite u ertezu Proba, otvorite ovaj ertez ). Otkucajmo na tastaturi. LINE i pritisnimo Enter. Na komandnoj liniji pisaee:

Cornrnand: LINE Enter Speedy lJist Doint. 110,20 Enter Uneli smo koordinate pocetne tacke sa iaslature, 110mm po x-asi i 20mm po y­osi. To su tzv. apsolutne koordinate u odnosu na koordinatni pocetak ( 0,0 ). Ukoliko pomeramo kursor preko ekrana, i linija vezana za tu tacku ce se rastezati preilla pokretima kursora. Ova pojava se naziva " lastis ".

Specify next point or {UndoI160,50 Enter Program je trazio polozaj krajnje tacke linije, koju smo zadali na isti nacin, pri cemu je program isertao liniju ervenom bojom izme.du tacaka zadatih koordinaiama. KOlllanda LlNE je kontinuaina, sto maci da se ne prekida samostalno po

isertavanju jedne linije vee i dalje tr;;l.zi koordinatu sledece tacke:

SDeC!fv next ooint or {Undol: Ovde mozemo zadati koordinate sledece t;;l.cke pri cemu bi dobili jos jednu iiniju

koja bi se nastavlj;;l.l;;l. na prethodnu, i t;;l.ko bi mog!i ertati bezbroj linija. Posto ovde zelimo da naertamo samo jednu iiniju, prekidanje daljeg ertanja linija se ostvaruje

pritiskom na taster Enier:

Speeifv next ooint or [Undo/: Emer

Crtanje linije je zavrseno a na kamandnoj liniji je po novo ispisano: Command' cime je program spreman da primi novu komandu.

Pastoie dve opeije kOlllande LINE:

22

II undo - ponistava prethodno uneti segment linije ( moze vise pula ),

II!I ciose - zatvara poiigon koji sacinjavaju prethodno napravljeni segmenti linija spajanjem pocetne iacke prve !inije i krajnje lacke posiednje iinije.

Ako ponavljamo prethodno koriscenu komandu, dovoljno je pritisnuti taster Enter. Dakle pritiskom na Enter ponovo zadajemo kOlllandu LINE:

Command' LINE Specify first point: 50,20 Enter zadali smo' pocetnu tacku apsoiutnim koordinatama.

Speclfv next pOint or fUndo!: @30,0 Enter

polozaj druge tacke smo zadali pornocu relativnih koordinata, 30mm po x-osi i bez pomeranja po y-osi,

Soecifv next point or [Undol: @40<90 Enter

po!amim koordinatama smo promenili pravac linije pod uglom ad 90 stepeni i na udaljenju 40 mm od polozaja prethodne tacke,

Speclfv next point or fUndal @30<O Enter

Ovde smo namerno otkucali pogresnu koordinatu. Zelimo' da. naertamo pravougaonik, ali smo pogresili smer ( ugao ) nove linije. Zato cemo iskoristiti opciju undo:

Soecifv next point or [Close/Undo/.' u Enter dovoljno je otkueati samo prvo slavo opcije - u obrisan,

Specify next pOint or [Close/Undo!: @30<180 Enter

poslednji segment bice

dali smo lacan ugao, cime su nacrtane tri stranice pravougaonika,

Specify next point or [Close/Undo!: cEnter

biramo opciju close, cime program spaja prvu i poslednju unetu tacku, dakle dobijamo zatvorenu konturu koja je u nasem slucaju pravougaonik velicine 30 x 40 mm. Dobija se sledeca slika:

Primeri crtanja iinija kornandom

LINE

23

Pomocni alali Polozaj tacaka pri crianju se moze odrediti i pokretanjem kursora misa,

dovodenjem na zeljeno mesto ( prateci koordinate u statusnoj liniji ) i klikom levog

tastera misa, pri temu ovo nije najprecizniji natin. Pri ovakvom odredivanju

polozaja tataka, pomazu nam pomocni alati, koji se mogu ukijutivati i iskljutivati po potrebi i to najiakse runkcijskim tasterima. To su:

24

11\ Coortis - F6, omogucava vizuelno, dinamitko pracenje koordinata kursora na statusnoj liniji. Ukoliko je iskljucen, koordinate se neee videti na statusnoj liniji. Ukljucuje se i iskljucuje pritiskom na funkcijski taster F6.

11\ Grid - F7, predstavlja pomocnu mrezu tacaka u granicama crteza Limits. Rastojanje izmedju tih tacaka po x i y-osi se moze podesiti, sto cemo kasnije objasniti. Ukoiiko ie ova funkcija ukljutena pritiskom na funkcijski taster F7 ( iii dvoklikom misa na natpis GRID na statusnoj liniji ), u granicama crteza 6e se pojavili tacke, koje sluze samo kao vizuelni orjentir u teku60j razmeri i ne mogu se stampati.

ill! Ortho - F8, omogueava ortogonaino crtanje. Ukoliko je ova funkcija ukljucena taste rom F8 iii dvoklikom na natpis ORTHO na statusnoj liniji, pomeranje kursora misem je moguce samo po normalnim pravcima - 0°, 90°,- 180° i 270°, odnosno u pravcima x i y-ose.

iII!' Snao - F9. Kretanje kursora u prostoru za crtanje moze biU kontlnualno kada je ova funkcija iskljucena. Ukoliko se ona ukljucl taste rom F9 iii dvoklikom na natpis SNAP u statusnoj liniji, I(urser ce se kretati skokovito u zavisnosti ad podesavanja velicine tog skoka. Ako podesimo da su vrednosti za funkcije Snap i Grid jednake, kursor 6e se kretati upravo po tackama Grid mreze.

II Polar - F10 omogucava postavljanje kursora u pravcima koji sa x osom zaklapaju odreden zadati ugao. Sem toga mozemo odrediti i ugao prirastaja. Ako za taj ugao uzmemo vrednost od npr. 30°, kUfsor

ce se precizno postavljati u pravce koji sa x osom zaklapaju uglove ad 30, 60, 90, 120 ... do 3600.

Sva podesavanja u vezi pomocnih alata S8 ostvaruju u dijalog prozoru

Drafting settings koji se olvara aktiviranjem istoimenog natpisa u Tools

meniju. ( Ovaj prozor mozemo otvori!i i pritiskom desnog tastera misa na natpis jednog ad pomoenog alata - GRID, SNAP, POLAR iii OTRACK na.

status liniji pri cemu S8 otvara padajuCi meni gde levim taste rom misa odabiramo natpis Settings." ).

Diiaiog prozor Drafting settings, kartica Snap and Grid za

podesavanje vrednosti funkcija

Snap i Grid po )( ! y-osi

Ukoliko je aktivirana kartica Snap and Grid, mogu se podesi!i

parametri pomocnih alala Snap i Grid. Upisimo vrednost za Snap X spacing i Grid X spacing na 10, eime se i za vrednosti Snapa i Grida po Y osi nude isle vrednosti. Prihvatimo te vrednosti i ukljucfmo prekidace Snap On i Grid On. Sa OK izadimo iz dijalog prozora. U

donjem levom· uglu ekrana ( u prividnim granicama crteza ) uocavamo tacke Grid mreze na medusobnom rastojanju po x i Y osi od 10 mm. Misem povlacimo kursor preko mreze i videeema da se on skokovito krece ad tacke do tacke, _ zahvalj.ujuCi podesenim vrednostima Snap funkcije. Pri pomeranju kursora, pokazlvac koord_lnata u status liniji pokazuje vrednosti deljive sa 10, tako da u svakom trenutku mozemo

procitati lacan polozaj kursora koji se vezao za jed~u ... o.d taeaka ~ri.d ml:eze. Dovedimo kursor na tastere SNAP i GRID na status linl]! I sa po Jeomm khkom lev~g tastera misa iskijucimo ova dva alata ( isto smo mogli ueini!i i funkcijskim tasterima F9 i F7 ) i mreza 6e nesta!i sa ekrana. Panavo otvorimo dijalog prozor Drafting settings i upoznajmo se sa ostalim elementima kartice Snap and G:id ..

Ostali parametri polja Snap su: - Angle koji omogucava da se redovi Gnd tacaka zarotiraju za zadati ugao u odnosu na x osu, - X Base i Y Base

omogucavaju da se zadaju koordinate bazne tacke koraka kursora. ( Ukoliko bi s~e zadala bazna taeka 5, 5 kursar bi se pomerao po tackama sa koordlnatama 1 J,

25,35 ... ). U polju Snap type & style ukljueen je prekidac Grid snap eime se

odlucujemo za jednu od apcija prikaza Grid mreze:

- Rectangular snap omogucava prikaz tacaka u horizontalnim i vertikalnim

redovima, - Isometric snap omogucava izometrijsko crtanje, 9de je mreza tataka data u

vertikalnim ko!onama i kosim redovima pod uglom od 30° u odnosu na x osu.· Uko!iko bi se odlucili za prekidac Pola~ snap otvor:ii bi mogu6nost dE. u poiju Polar distance unesemo vrednost skoka kursora pri ukljutenom pomocnom alatu

POLAR. Tada bi se kursor skokovito kretao po pravcima zadatim pomocnim aiatom Polar. a za vrednost rastojanja datim u polju Polar distance.

25

: ,f" ....

".

Ovo skokovito kretanje kursora pri opciji Polar Snap vidi se tek pri crtanju nekog

objekta. Podesimo sva polja kartice Snap and Gnd kao na prethodnoj slici ( iskljuceni

prekidaci Snap On i Gnd On, podesene vrednosti razmaka na 10, ukljuceni prekidaci Gnd snap i Rectangular

snap ) i aktivirajmo karticu Polar Tracking.

Dijalog prozor Draftinq Settings, kartica Polar Tracking za

definisanje ugla pomocnog alate Polar

U polju Polar Angie Settings na padaju60j listi Increment angle mozemo odabrati iii upisati novu vrednost I.Igla prirastaja. To je ugao za koji 6e se pomerati kUfsor pri akliviranom pomocnom alatu

POLAR. Odredimo da laj ugao bude 30°, sto znaci da 6e se kursor kretati po pravcima od 30, 60, 90, 120 ... 360° u odnosu na x osu. Ukoliko ne zelimo da zadamo ugao prirastaja, vee konkretan ugao, odabraeemo prekidac Additional angies i taster New, cime mozemo zadati ne jedan vee vise razlicitih uglova.

U polju Object Snap Tracking Settings biramo da Ii cemo koristiti iskljucivo ortogonaine pravce - prekidac Track ortogonaly only, iii sve pravce za~ate u polju Polar Angle Settings - opcija Track using all polar angle settings.

U polju Polar Angle Measurement definisemo nulti ugao u odnosu na koji se dodaje ugao prirastaja. Opcija Absolute podrazumeva da je to pravac x ose, a opcija Relative to last segment za nulti ugao uzima ugao poslednje nacrtanog objekta. Podesimo sve parametre kao na poslednjoj slici i sa OK izadimo iz dijalog prozora. Pokrenimo komandu LINE. Kliknimo levim tasterom misa u trenutku kada se kursor nalazi biio gde u prostoru za crtanje. Povlacimo kursor preko ekrana. Pojavljiva6e se isprekidane iinije u pravcima koji su zadati

uglom prirastaja: 30, 60, 90... 3600 sa pokazivacem u obliku pravougaonika sa poiarnom koordinatom polozaja kursora. ( Ukoliko bi bilo odredeno i skokovito

polamo kretanje kursora - Polar distance pri ukljucenom prekidacu Polar snap -kanica Snap anCi uriC:, mogii oi beL. zada\:anja poiamih koorciinata precizilo odrediti

polozaj krajnje tacke linlje ovim pomocnim alatom ). Sa tasierom ESC prekinlmo komandu za crtanje. IsklJuCimo alat POLAR tasterom F10 i prelazimo na crtanje ostalih osnovnih elemenata.

26

Za crtanje kruznica koristi se komanda CIRCLE. Njena ikona se maze pronaei na

Draw toolbaru ( prepoznatljiva je po nacrtanoj kruznici i poluprecniku ). Ukoliko selektujemo komandu Circle na Draw meniju, otvoricemo padajuci podmeni sa

opeijama komande Circie. Te opeije su kombinacije parametara na osnovu kojih

se crtaju kruiniee: 1 . Koordinate centra i poluprecnika - Center, !!.adius 2. Koordinate centra i precnika kruga - Center,Qiameter 3. Dve tacke koje predstavijail.l krajnje tacke precnlka - 2 Points 4. Tri tacke kroz imje kruznfca prolazi - §P ( 3 points) 5. Dva objekta koje kruznica tangira ( dYe iinije, dve kruznice iii jedne

linije i jedne kruznice ) i poluprecnil<a - Ian, Tan, Radius 6. Tri objekta koje kruznica tang ira - Tan, Tan, Tan

Donut

Spline

Ellipse

Block

Point

(:enter .• Diameter

2 Points

:3 Points

Tan, Tan, Radius

Padajuci podmen! komande Circle sa postoieCim

opcliama, ko!! 5e naiazi na Draw menlju

Za sad komandu CIRCLE unesimo pritisnimo

sa tastature taster Enter' i

komandnoj iiniji 6e biti: Command: CiRCLE

u

;:,pecify center point for circle or (SPIPP/Ttr (tan tan radiusJ!- Program nam nudi aktivnu opciju crtanja kruznice pom06u centra kruznice ( center point ), iii u zagradi nudi druge mogucnosti. Opredelimo se za aktivnu opciju, odnosno zadavanje polozaja centra kruznic8. Polozaja centra kruznice mozemo zadati

dovodenjem kursora na zeljeno mesto i klikom levog tastera misa. Preeiznije je zadavanjem koordinata unosom sa tastature:

SDecifv center point for circle or fSP12P/Ttr (tan tan radius;7: 50,150 Enter

Soecifv radius of circle or !DiameterL: 20 Enter

Program nudi aktivnu opciju Radius - poluprecnik, pa zadajemo vrednost

poluprecnika kruznice 20 i sa Enter izvrsavamo naredbu pri cemu dobijamo nacrtanu kruznicu poluprecnika 20mm. Ovim sma objasniii postupak crtanja

krL!znice pn/OIT! opcijorTL 2. opcija: Na osnovu koordinata centra

Diameter

Command: CIRCLE

precnika kruga - Center,

27

S{Jec;!v center {Joint for circle or (SPI2PITtr (tan tan radius)!: 140,160 Enter Odredili smo polozaj centra kruznice,

Specifv rad/us of circle or (Diameter}:

Ukoliko zelimo da promenimo aktiv;'u opciju, potrebno je u komandnoj liniji iza znaka : une!i sa tastature naziv zeljene opcije ( nekad je potrebno ukucati ceo

naziv, a nekad jedno iii vise pocetnih slova i naravno izvrsnu komandu Enter ):

Soecifv radius of circle or (Dlameterl d Enter U ovom slucaju je dovoljno otkucati prvo siovo opcije: d - Diameter ( precnik ) Specifv diameter of circle <40.00x 50 Enter U komandnoj liniji program trazi velicinu precnika s tim da u zagradi nudi moguenost izbora vrednosti koju smo koristili u prethodnoj opciji ( tada smo izabrali da je poluprecnik 20, pa je zato ponudena vrednost precnika 40 ). Ukoiiko bi nam ta vrednost odgovarala bilo bi dovoljno samo pritisnuti Enter i program bi nacrtao kruznicu sa precnikom 40mm. Mi ne zelimo tu vrednost i zato kueamo novu: 50 i sa pritiskom na Enter, program erta kruznieu sa prec:nikom 50 mm.

3. Pomoeu tri tacke na kruznici ( opeija 3P)

Komandu CIRCLE mozemo ponovo zadati samo pritiskom na Enter iii desnim tasterom misa ( otvara se padajuea lista na kojoj biramo natpis Repeat Circle ), s obzirom da je poslednja zadata komanda bila upravo CIRCLE. Command: CIRCLE

Spec/fv center point for circle or !SPI2Pfftr (tan tan radius)]: 3P Enter Ovde odabiramo opciju 3 Point, kueanjem 3P sa tastature. Program trazi polozaj te tri tacke: Soecifv first paint on circle: 100, i 00 Enter Soecifv second paint on circle: 125,110 Enter SDecifv third point on circle: 110,75 Enter Zadali smo koordinate tri tacke i program iscrtava kruznicu kroz njih. 4. Opcija TTR ( Tan, Tan, Radius ), je opcija kojom se ertaju kruzniee koje

tangiraju iii dve kruznice, dve tinije iii liniju i kruznicu. Opcijom TTR naertajmo kruznicu kOja ee tangirati postojeeu liniju i najblizu kruznicu:

Specifv center {Joint for circle or {3PI2PITtr (tan tan radius) r TTR Enter

biramo opciju Tan, Tan,Radius, unosom sa tastature TTR i Enter

SpeC/Iv point on object for first tanaent of circle:

Na ekranu, na krstu kursora, se pojavljuje specifican znak u obliku kruznice sa tangentom i to u trenutku kada se kursor nade u blizini linije iii kruznice. Zata ie potrebno kursor dovesti biizu linije i kada se pojavi opisani znak pritisnuti levi taster misa. Time je ta linija odredena kao prva tangenta kruznice koju criamo ..

Program dalje trazi selektovanje druge tangente:

28

Soecllv point on obiect for second tanc;ent of circle: Na isti nacin selektujmo i gornju kruznicu, ali pazimo da selektavanje kruznice bude na onoj strani kaja je bliza nacrtanom pravougaoniku. ( Postaji mogucnost crtanja dve kruznice koje tangiraju jedna Iinija i jedna kruznica, a sa istim poluprecnikom, tako da ukoliko bi selektovali kruznicu u delu daljem ad

pravougaonika dobili bi kruznicu nacrtanu sa suprotne strane )

Soecifv radius of circle <19.04x 20 Enter Program trazi vrednost poluprecnika nudeei najmanju vrednost i 9.04 kOja predstavlja udaljenje linije i kruzniee. Ukaliko zelimo da nacrtamo kruznicu sa najmanjim poluprecnikom, dakle 19.04, dovoljno je pritisnuti Enter. U protivnom unosimo vrednost Radiusa, sto i mi Cinimo: 20 i dobieemo kruznieu koja tangira vee naertanu liniju i kruznieu. Na isti nacin mozemo ertati kruzniee koje tangiraju

dYe kruzniee iii dve linije. Crtanje kruzniee pomocu dve tacke - opcija 2P, zahteva odredivanje

pocetne i krajnje tacke precnika kruznice. Pos!ednja opcija ertanja kruznice - Tan, Tan, Tan zahteva pokazivanje tri objekta kaje kruznica tangira ( npr. mazemo nacrtati kruznieu upisanu u kvadrat, aka pokazemo na tri stranice kvadrata ).

.. Napomena: Crtanje kruznica, pomoeu sest opeija, smo mogli realizovati preko podmenija Circie u Draw meniju, pri cemu bi aktiviranjem jedne od opeija unapred bita odredena putanja realizaGije komande u komandnoj liniji i nalTla bi preostalo jedino da unosimo potrebne vredno?ti za pojedine opdie. Ovo ie mozda brzi nacin, ali nama nije bila vazna brzina vee potreba da naucimo rad sa

o o

D

komandama i njenim opeijama, taka da na Varna ostaje od!uka na koji nacin eete aktivirati opeije komande CIRCLE.

Primer crtania kruznica P2mo6u komande Circle i cetiri njene apdje

29

SHECT Posio smo u prethodnoj opeiji imali potrebu da selektujemo odredene

objekte, a i u velikom broju komandi javlja S8 poruka select obiects ( selekiujte objekie ), naucicemo selektovanje na vise Ilacina. Posto za sada ne znamo

mnogo komandi, to cemo komandom SELECT vezbati selektovanje objekata. Ova

komanda siuzi za kontrolu rada programa i predseleklovanje objekata za pojedine komande. Pre zadavanja ove komande podesimo rezime za izbor objekata komandom DDSELECT. Command: DDSELECT Enter

Otvara se dijalog prozor Options sa aktivnom kartieom Selection. U polju

Selection Modes nalazi se 6 prekidaca sa ponudenim rezimima za selekeiju. [>jeka budu ukljucena samo dva prekidaca ispred opeija: - Noun/verb selection i Implied Windowing. Prva opcija omogueava da prvo selektujemo neki objekat, pa da aktiviramo komandu koja ee utica!i na taj objekat. Druga opeija omogueava koriseenje prozora za seiektovanje objekata ( opcija Auto komande SELECT). Ovo cemo objasniti kroz primere seiektovanja. Sa Apply i OK izadimo iz dijalog prozora. Command: SELECT Enter (unesimo komandu sa tastature ). Select obiects:

pojavljuje se karakteristicna poruka koju eete cesto sretati u toku rada sa ovim programom. Krst na ekranu se pretvara u kvadratic kojim treba selektovati potreban element. Najlakse je pojedinacno selektovanje, gde kvadratie za seiektovanje dovodimo do nekog elementa i pritisnemo levi taster misa. Selektujmo nacrtanu liniju. Selektovani element se isertava isprekidanim linijama, a u komandnoj liniji se ispisuje: 1 found Select ob/ects:

Program prijavljuje da je selektovan element i trazi selekeiju sledeeeg elementa, posto je i ovo kontinualna komanda. Seiektujmo neku kruznieu na isti nacin. I ona se isertava isprekidanom linijom, a program prijavljuje: 1 found 2 total. Ako zelimo da zavrsimo sa selektovanjem elemenata dovoljno je pritisnuti taster Enter. ( Svi selektolJani elementi su se deselektolJali, odnosno nije izvrsena nikakva promena crteza. To nam trenutno i nije ciij, vee da uoCimo kako se na poruku: Select obiects: mogu selektovati nacrtani elementi ).

Drugi nacin za selektovanje elernenata je grupno selektovanje pomocu opelja za selektovanje:

VVindowlLastlCrossinalBOXIALUFencelVVPoJiaOnlCpO/iqonlGroupiAddIRemovei.Multip/ elPreviouslUndolAutolSinqle:

Opelja S8 bira sa tastature kucanjem karakteristlcnih slova opeije - skracenice ( to su velika siova opcije - .iedno iii vise slova. Nor: W za opciiu Window, a WP za opciju WPoligon ... ). Objasnieerno ih:

- ALL - Opeija kOjom se seiekiuju svi nacrtani objekti u tekucem crtezu. Ponovimo komandu SELECT i unesimo sa tastature opciju ALL: .C2QIJJ.!...TJ.§!!'cj: SELECT Enter

30

Select obiects: All Enter 9 found Program je selektovao sve nacrtane objekte, prikazao Ih isprekidanirn

liniiama i ispisao na komandnoj iiniji da ih je ukupno 9. Prekinimo komandu (ESC). , - Last - Ovom opcijolll S8 moze seiektovati posiednje nacrtani element

u prethodnoj komandi za ertanje. Skracenica za opc:iju Last je slovo L.

Command: SELECT Enter Select ob/ects: L Enter

Program ce selektovati kruznicu naertanu opeijorn TTR. - Window - Ovom OPCijOIll program trEizi po!ozaj dV3 suprotna ugla

( temen3 ) pravougaol1ika, koji se prividno postavija na ekran sa punim linijama. Svi elementi koji se cali nadu unutar pravougaonika bice seiektovani.

Command: SELECT Enter Select ob/ects: W Enter

First corner. Other corner. Palazaj tih ugiova je najlakse zadati misem. Napravimo jedan takav pravougaonik u kome ee se nalaziti ceo ·nacrtan objekat - reeimo neka kruznica. Nakol"! pokazivanja drugog ugla pravougaonika. kruznica ee bitl selektovana.

- Crossing - opeija slicna opcijl Window, gde program ponovo traii po I oiaj suprotrnih ug!ova pravougaonika koji se prividno postavija na ekran sa lsprekidanim linijama. Svi element! koji se nadu celi unutar pravougaonika, aii i oni koje iviee pravougaonika presecaju bice seiektovani. Skraceniea opeije je C. Command: SELECT Enter Select objects: CEnter First comer: 95,40 Enter Zadali smo poloiaj prvog ugia sa tastature unosom njegovih koordinata, mada smo ovo magli uraditi i misern. Ta tacka se nalazi izmedju pravollgaonika \ kruznice ( TTR ). Program tfazi polozaj drugog uia. Other comer: Povlacimo kursor misa u desnu stranu, sve dak pravougaonik, ko]i ee se prikazati na ekranu sa isprekidanim iinijama, ne okruzi kruznicu koja tangira TTR kruznicu, dakle dok se ona ne nade cela 1I tom pravougaoniku. Tada pritisnimo levi taster misa i program 6e seiektovati: - kruznicu koja tangira TTR kruinicu jer se naiazila cela u pravougaoniku, - TTR kruinieu i - liniju jer ih je isprekidana linija pravougaonika. presecala. Na komandnoj liniji bice ispisano: 3 found

- BOX - Ovo je takade opeija seiektovanja pravougaonieima gde se no. isti nacin, kao kod opeija Wt;"7dows i Crossing, najpre traii polozaj jednog temena

pravougonika: Command: SELECT Enter Select obiects. BOX Enter Arst comer: 80,120 Enter Radi iakseg objasnjenja uneli sma poloia! orvog IS'mena oomocl! i2stature Ukoliko pomeramo kursor u desnu stranu videcemo da se pojavljuje pravougaonik so. prikazanom neprekidnom, kontinualnom iinijom, dakle pravougaonik opcije Window, gde naravno vail osobina, da ce svi element! koji se nadu eeli u tom

pravougaoniku biti selektovani. Ako misem pomeramo kursor u levu stranu, dobicemo pravougaonik sa isprekidanim linijama, dakle pravougaonik opeije Crossing, pa C8 i elementi koji nisu celi zahvaceni ovim pravougaonikom takodje biti selektovani:

o /---, I \ I \

r-\-----I--, 1"\ ./ I I '- I window L _______ +-______ -,

Crossing /-~

/ "-I \ \ \ \ I '- /

D

Primer selektovanla olljekata metodom BOX. kart se sastoB i2 opelia Crossing i Window ( svi selektovani objekti prikazani su isprekidanim iinijama )

Cpolygon ovo je opcija Crossing Polygon gde se umesto pravougaonika prividno iscrtava pravilan iii nepravilan pOligon, zadavanjem susednih taeaka temena poligona. On se iscrtava isprekidanom linijom i kao ked opcije Crossing, svi elementi koji se nadju celi iii samo delom u poligonu bice selektovani. Skracenica za ovu opciju je CPo

- Wpoiigon - Opcija Window POligon je sliena opciji Cpoligon, s tim da se poligon erta neprekidnim linijama, i samo ce elementi koji se ~adu eeli unutar mnogougla - poligona biti selektovani. Skraceniea za ovu opciju je WP.

- Fence - Ovom opcijom se selektuju objekti pomoeu Fence Hnije, tako sto se zadaju poeetna i krajnja tacka linije, koja se moze nastavljati zadavanjem krajnje tacke sledece linije sve' do prekida sa Enter. Svi elementi koje linija sece bice selektovani. Skracenica za ovu opciju je F.

- Previous - Ovom opcijom se vrsi selektovanje objekata koji su bili selektovani prj poslednjoj primeni komande SELECT. Skracenica je P.

- Mulltiple - Opcija koja omogucava visestruko pojedinacno selektovanje objekata. Program trazi selektovanje jednog po jednog objekta, a tek po selektovanju poslednjeg zeljenog objekta ( pritiskom na Enter ), program pokazuje selektovane elemente isprekidanom linijom i na komandnoj liniji ispisuje njihov broj. Skracenica za ovu opciju je M.

- Single - Opcija koja se automatski zavrsava nakon seiektovanja jednog elementa ( pojedinacnim selektovanjem ) iii grupe elemenata ( grupnim selektovanjem ). Oakle, nakon jednog izvrsenog selektovanja, program ne nudi

mogucnost daijeg selektovanja, odnosno u komandnoj liniji ne daje poruku Select objeCTs: \ kao da smo posle prvog seiektovanJa pritisnuii taster Enter ). Ovu opclju ne mozemo uoeili primenom komande SELECT. vee je mozemo iskoristiti u nekoj·

32

drugoj komandi gde je potrebno samo jedno selektovanje. Skracenica za ovu opeiju je SI.

- Undo - Ukoliko smo pogresno seiektovali neki objekat, iii objekte, mozemo ih ponistiti - deselektovati redom. Oakle, ovom opcijom 6e program najpre deselektovati poslednje selektovani objekt, pa ako jos jed nom zadamo ovu opciju i pretposiednje selektovani objekt i tako redom. Skracenica je U.

- Remove - Takodje opcija za deselektovanje objekata ali ne redom. Ako pri selektovanju objekata primetimo da smo greskom selektovali nepotreban objekat, mozemo ga deselektovati opcijom Remove. Primer: Opcijom ALL

selektujmo sve elemente. Command: Select Enter Select obiects: All Enter Svi objekti bice selektovani i prikazani isprekidanom linijom. 9 found Select obiects: REnter Remove obiects: Izborom opcije Remove skra8enicom R, program nam nudi da izaberemo objekat koji se deselektuje. Pokazimo recimo, ria bilo koju kruznicu i ona ce biti deselektovana i prikazana punom iinijom, pri cemu nas program 0 tome obavestava u komandnoj linij i dalje nudi mogucnost sledece deselekcije: 1 found 1 removed Remove obiect8: Ukoliko smo time zavrsili sa selektovanjem i deselektovanje:1l pritiskarno na Enter. Ukoliko zelimo i dalje da selektujemo nove objekte, mozemo odabrati novu opciju

komande SELECT: - Add - opcija za ponovno selektovanje ( grupno iii pojedinacno )

objekata. Skracenica za ovu opciju je A. Remove obiects: A Enter

Select obiects: Program je iz retima deseiektovanja ( Remove obiects: )presao u rezim seiektovanja ( Select obiects: ), pri cemu ponovo, za seiektovanje sledeCih objekata, mozemo koristiti vee poznate opeije.

- Group - Ova opeija za selektovanje se odnosi na objekte koji su

povezani - grupisani komandom GROUP. ( Ovom komandom program tmzi da povezemo dva iii vise obJekata u jednu eelinu taka sto cemo selektovati ze!jene

objekte i takvoj grupi zadati zeijeno ime). Kako U ovom crtezu .nemamo takve objekte, ovu opeiju ne mozemo koristiti.

- Auto - Ove Je detault . poeJesena opeiia na poi':etKu sva}\s3elekcij8 objekata. To podrazumeva da C8 program, ukoiiko ne zadame opciju komande SELECT ( na poruku Select obiects: ne ukucamo

33

opeije I Enter ), pojedinaeno seiektovali objekle jedan po jedan kako ih budemo pokazivaii ;llisem, odnosno da ce se pri grupnom selektovanju ponasati kao da smo lluzada:i opciju BOX. Ova opeija nam omogucava jednostavno selektovanje

pomocu misa. tako da cemo ostale opeije rede korisiiti. Auto opeiju ne treba

zadavaii u komandnoj liniji, jer se ona podrazumeva kao potetna, podesena opeija.

ERASE Ukoiiko pogresimo pri ertanju objekata, iii namerno naerlamo neke pomocne

linije kOje nam olaksavaju ertanje, pa ih treba izbrisati, koristimo komandu ERASE

sa l'.1odify menija, iii odgovaraju6u ikonu iz Modify toolbara. ( Ukoliko prvo selektujemo objekte, mozemo ih izbrisati i tasterom Delete sa tastature ). Prj tom se na komandnoj liniji ispisuje: Command: ERASE Enter Select obiects:

Poznata poruka, gde program trazi seiektovanje elemenata erteza koje ielimo da izbrisemo. Koristicemo opeiju Auto, gde ne unosimo njenu skracenieu, jer se ona

podrazumeva ( default) i misem seiektujemo objekte koje zelimo izbrisati.

o o Primer poiedinacnog i grupnog seiektovanja

objek.ata default metod om Auto. U okviru komande za brisanje obiekata - ERASE

BOX - Windolf Selektujmo liniju pojedinacnom metodom, pokazivanjem misem i levim klikom - T1 tacka. Poiozaj tacke T2 odredimo izmedju pravougaonika i dYe

spojene kruzniee, kao na slid . Pomeranjem misa udesno obuhvaiimo ceiu donju kruznieu pravougaonikom za seleklovanje

D ~~~==~~,-,----,

/' \ { I \ ).,., " ;" "--'" ... X" Tl

T3

( do tacke T3 ). Tako ce i kruiniea biti selektovana melodom Box - Window.

Zavrsimo iZbor elemenata za brisanie tasterom Enter. Program ce izbrisati seiekiovanu iiniJu i kruznieu. Ponistavanje dejstva komande ERASE ( samo nje ), moguce je komandom OOPS i Enter sa tastature i svi objekti ce opet bii! naertani: Command. OOPS Enter

34

Ponekad ie potrebno da se u ertez unese taeka kao poseban ob.iekat.

Za to 38 koristi komanda POINT. Pre nj8nog zadavanja, mogu se izvrsiti

Dodesavanja, kojima odredjujemo u kom ob!iku ce se pojo.viti tacKa na ekranu i

kOlika ce biti njeno. veiicina. Otvoricemo padajuci meni Format i kliknuti levim

misem na natpis Point Styie, time se aktivira komanda DDPTYPE i otvara dijaiog

prozor Point Style:

Dijalog prozor Point Style za podesavanie izgleda 1 veHcine tacaka 11a ekranu

nacrtanih Komandom POINT.

Ovoe je dato ovadeset mogucih oblika prikaza

tacke na ekranu, a mi odaberimo prikaz krsta. Date su i dve mogucnosii za podesavanje njene velicine ito: preko reiativne proeentualne vrednosti U odnosu na veiicinu ekrana ( gornja opeija ) i preko apsolutnih vrednosti odabranih jediniea ( u nasem s!ucaju miiimetara ). Zadrzimo ponudenu vreanost, kOja iznosi 5% u odnosu na velicinu ekrana. Ovaj izbor potvrdimo sa OK i mozemo nacrtati neku tacku

pomocu komande POINT. ( Ukoliko se ·odlucimo da ova podesavanja budu stalna u nasim ertezima, mozemo ih zapamtiti u nasem prototipu Format A4.dwt ).

Komandu POINT se nalazi u Draw padajucem meniju i njenim selektovanjem se otvara podmeni sa opeijama Single Point i Multiple Point. Izaberimo prvu opeiju Single Point - aktivirajmo je levirn taslerom misa, i u

komandnoj liniji program traii poJozaj tacke:

Command: pOint Polozaj tacke se moze odrediii dovodjenjem kUl"sora misa na zeijeno mesio i klikom levog tasiera iii unosenjem koordinata sa tastature. Zadajmo ga tastaturom:

Specify a point: 20, i 00 Enter Program ce na ekranu isertati tacku T, U obliku krsta a na komandnoj !inlji bice

ispisano: Command: eime je program zavrsio sa izvrsavanjem komande POIf'JT. ZnaCi, opcijom Single Point, erta se sarno jedna tacka kao zaseban objekat.

35

Hatch, "

Boundar':l, , ,

Re';lion

Sirll;;Jie Point

r'l!ultipie Point

Di'v'ide

r'''le.:l5ure

Padajuci podmeni komande POINT za izbor opeija Single Point i Multiple Point.

se pajavljuje ista poruka, ali po crtanju crtanja druge Tacke i tako redam sve dok tasterom ESC. Npr.:

Ako izaberemo drugu opciju Mu!tiple point, u komandnoj liniji

jedne tacke, program nudi mogucnost ne prekinemo izvrsavanje ove komande

Command: ooint Soecifv a ooint: 90, i 40 Enter

Nacrtana je prva tacka T2 , ali program i dalje traii polozaj sledece tacke:

SDeci!v a Doint: @-30,-60 Enter

Polozaj sledece tacke smo zadali relativnim koordinatama, sa negativnim vrednostima ( kao jed an od primera mogucih zadavanja koordinata ) i program je iscrtao sledecu tacku T3 · Ukoliko vise ne zelimo da crtamo tacke kao zasebne objekte pritisnucemo taster ESC.

Soeci!v a point: ESC i na komandnoj liniji se po novo ispisuje Command:

cime je program spreman da primi sledecu naredbu.

Izgied erteza Proba nakon isertavania tri tacke

Komandu POINT, mozemo aktivirati i unosom sa tastature, pri cemu ce se ponasati kao pri opciji Single Point. Ukoliko komandu zadamo iz Too/bara Draw pomo6u ikone Point, ponasace S8 kao da smo je zadali pomocu opcije Multiple Point.

Komande DIVIDE i MEASURE, kaje se pojavljuju u padaiucem podmeniju komande POINT omogucavaju deljenje seiektovanih

abjekata ( linija, krugova lukova ... ). To je samo prividno deljenje, gde program same oznacava padeone tacke. Kod komande DIVIDE lrazi se broj jednakih delova - Number of Segments na koji 6e selektovani objekat biti podeljen i u svaku podeonu tacku program postavlia krst kao simbo! tacke. Kod kamande MEASURE program trazi duzinu segmenata - Segment Length, pri temu rnoze da se javi i ostatak. ( Umesto krsta program moze postaviti i drugi simbol, izborom opcije Block i zadavanjem imena simbola - Poglavlje 9 - Siillboli ).

36

Podelimo najvecu kruznicu na crtezu komandorn DIVIDE na 6 jednakih delova. Iz padajuceg menija komande POINT izaberimo opciju Divide. Program trazi da selektujemo objekat koji zelimo da podelimo: Select object to diVide: odaberimo kursorom u obiiku kvadratica najvecu kruznicu,

f!7ter the number of seqments or {Blockl: 6 Enter program traii da zadarno

broj delova - segmenata na koji ce se objekat podeliti. Zadajemo broj 6. Kruznica je izdeljena na 6 jednakih d810va, a svaka Godeona tacka je prikazana krstom na ekranu. Potetna tacka kod deljenja kruznica je tacka Tl kOja se nalazi na nultom

pravcu.

I~ I I rr ---0 TV, I . I

I

Podeljel1a kruznica ria 6 jednakih de!ova komandom D!ViDE

f<od koriscenja komande MEASURE zadaju se duzine segmenata pri cemu se moze javiti ostatak. Pri selektovanju objekta koji se deli, vazno je da se on selektuje blL'!:e on oj strani od koje zapocinje deijenje.

U AutoC/\D-u se prethodno izvrsena komanda moze najiakse ponistili komandorn U ( UNDO ). Dovoijno je otkucati U, pritisnuti Enter i poslednja izvrsena karnanda bice ponistena: Command: U Enter Ponistena je kamanda DIVIDE i :la ekranu 5e vise ne vide tacke na kruznici.

Lukovi se crtaju komandom ARC iz Draw menija pri cemu se otvara padajuci podmeni sa mogu6im opcijama ove kamande, a kaje predstavljaju kombinacije parametara luka: Start point ( pocetne tacke ), End Point ( krajnje

tacke ), Center ( centra kruznog luka ), Angle ( unutrasnjeg ugla koji kruzni luk zaklapa ), Length ( duzine luka ), Direction ( pravca crtanja luka ) i Radiusa

( poluprecnika luka ) Te opcije su: IIli! 3P (3 Points), pomocu pocetne tacke, neke tacke na luku J tacke luka. IIli! S,C,E ( Start, Center, End ), pomocu koordinata pocetne tacke, kruga i

krajnje tacke. I} S!C.A l Start. Center. ,ll,ng!e: umesto v.rajn.ie task'? Ii S,C,A ( Start, Center, Length ), pomocCl pacetlle tacke, Ii S,E,A ( Start, End, Angle ), pocerna, krajnja tatka J

37

tacka,

End, Direction ) na osnovu pocetne, krajnje tacke i pravea

End, Radius ) pocetna, krajnja lacka i poluprecnik kruznice koja ta dve tacke,

Center, Start, End ), prvo se zadaje centar, zatim pocetna i krajnja

!Ill Center, Start, Angle ) koje U odnosu na drugu i trecu opciju, traZe isle .. parametre,' ali sa drugacijim redosledom unasa.

!iiJI C,S,L ( Center, Start, Lenght ) prva se zadaje centar, zatim pocetna tacka na kraju duiina iuka.

Donut

Spline

Ellipse

Block

Po!nt

Hatch, " Boundary ... P.egion

Text

Start; Center.) End

Start.! Ce.nter) An!;;lle

5t.3rt} Center) Le.n!Jth

Start, End, An9Je

St,:lt't, End, Direction

Start" End, P .. 3dius

Center} StartJ End

Center., Start" AnlJie

Center" Start.! Lent;Jth

Continue

zadavanje njihovih vrednosti.

Padajuci meni komcmde ARC u Draw meniiu sa prikazom

mOQucih opcija

Izborom neke od ovih opeija unapred smo odredili veliCine na osnovu kojih isertavamo luk. Ostaje samo da u komandnoj iiniji ur.Jesemo vrednosti za te velicine i program 6e isertati zeljeni luk.

Ukoliko se odlucimo za zadavanje komande sa tastature, iii iz Draw toolbara, program nudi mogucnost izbora parametara

Naertajmo nekoliko lukova koristeci ove mogucnosti. Zadajmo komandu sa tastature: Command: ARC Enter

Specifv start paint of arc or [Center! 30,190 Enter Ovde biramo unos koordinata pocetne tacke iii centra. Odluciii smo S8 za aktivnu opciju Start pOint j zadali koordinate pocetne tacke 30 i 190.

Speclfv second pOint of arc or [Center/Endl' 80,180 Enter

zadajemo koordinate druge tacke kroz koju luk prolazi, time smo izabrali opciju 3P, Ostaje nam da odredimo jos polozaj krajllje tacke, bilo misem ( gde pomeranjem misa uocavamo moguce oblike luka ), bilo sa tastature zadavanjem njenih koordinata na poruku: Specify end !Joint of arc: 130,220 Enter i luk6e biti nacrtan.

38

'! ;;

End paint v

start 1"-

Primer crtanja iuka komandom ARC opcijom 3P

point Second /

V~,oint /~- ~

Odiucimo se sad za opciju S,C,A. Komandu aktivirajmo iz Draw toolbara:

" Command: arc Specify start !Joint of arc or

rCented: 110,260 Enter zadali smo polotaj pocetne tacke,

SpecifY second point of arc or {Center/End[- CEnter biramo opciju Center Specify center !Joint of arc,' @30<225 Enter zadajerno poioiaj centra

preko reiativnih koordinata, jer time iakse odredujemo radijus iuka ( r := 30 mm )

Soecifv end !Joint of arc or {Anqlelchord I enoth!: A. Enter biramo opciju Angle i program traii vrednost ugla luka: SpeC/tv included ano/e,' 90 Enter zadajemo vrednost 90° Lukovi se crtaju u smeru abrnuto od kretanja kazaljke na satu, ukoliko se zadaju pozitivni uglovi.

U trecem primeru koristimo padajuCi podmeni komande ARC sa Draw menija i izaberimo opciju C,S,A ( Center, Start, End ).

Command.' arc Specifv start Doint of arc or [Center/.' c Soecifv center point of arc,' 170.240 Enter Program je na osnovu zadate opcije ponudio zadavanje pOiozaja centra luka.

Specifv start point af arc. @35<60 Enter koordinate pocetne tacke luka, pri cemu je odredjen i radijus luka 35mm.

Soecifv end !Joint af arc ar [Anqlelchald Lenath/: a Specify included angle: -90 Enter Program trazi vrednost ugla luka, pri cemu unosimo negativnu vrednost ugla da bi videli da se uglovi magu ertati i u smeru kazaljke na satu.

o Stan 90 point

,~

x Center

Start point

ce~r) o -90

Primer crtanja luka opciiama Start, Center, Angle ( S,C,A ) i Center Start,

Angle ( C,S,A ), sa pozitivl1im i neaativnim vrednostima ugla luka

U padajucem meniju ARC postoji i opcija Continue, kojom se nastavlja crtanje luka na poslednje nacrtanoj liniji iii luku, pri cemu se trazi polotaj krajnje tacke luka: Specifv end !Joint of arc:

39

Jedna ad veoma bitnih karakieristika programa je moguenost razlieitih prikaza crteta na ekranu. Nekada su crteti u AutoCad-u toliko veliki da bi prikazom celog crieza na ekranu, njegovi elementi bili veoma sitni, a detalji

neuocljivi. Zato se crtezi na ekranu prikazuju u odredjenoj razmeri, koja omogueava jasno sagledavanje elemenata crteta. Pri takvim razmerama, oeigledno je da na ekran ne maze stati ceo ertez, vee samo njegov deo, u kame crtamo,

ispravljamo, unosimo tekst... Praktieno, to izgleda kao da smo iznad erteza postavili lupu koja uveeava deo crteza u odredenoj razmeri. Ukoliko bi hteli da prikazemo drugi deo crteza u istoj razmeri, morali bi da lupu pomerimo u pravcu tog dela crleza. Ovakav naein pomeranja prikaza crteza na ekranu, bez promene razmere, omogueava komanda PAN sa menija View. Njena ikona se moze pronaei u Standard toofbar-u, a karakterise je izgled nSlcrtane ruke, jer se po aktiviranju ave opciie, kursor pretvara u takav oblik. Pritiskom levog tastera misa i pomeranjem kursora u zeljenom smeru, bez otp.ustanja tastera, pomera se prikaz crteza na ekranu. Pritiskom na taster ESC iii· Enter izlazimo iz ove komande. Pomerimo nas prikaz crteza iz polozaja levog del a ekrana na sredinu ekrana. Sa crtezom se pomerila i ikona konstrukcione ravni koja pokazuje pravac i smer x i y ose, kao i koordinatni pocetak ( 0,0 ) u njihovom preseku.

Prikaz ekrana nakon koriscenja

komande PAN kojom sma crtez

premestili sa leve strane na sredinu

ekrana

Pritiskom srednjeg tastera misa, bez

otpustanja,

automatski se aktivira komanda P,A.N, te je

avo laksi naein

aktiviranja te komande. Pomeranja prikaza crteza na ekranu, moguee je i povlacenjem horizontainog i vertikalnog kHzaca ( scroll bar ), koji se nalaze sa donje i desne strane prostora za crtanje.

40

Da bi smo videli, iii nacrtali neke deia/je na crterzu, potrebno je prikazati

deo crteza uvecan i obrnuto, da bi se posle takvog crtanja video ceo crtez na ekranu, on se mora umanjiti. Naravno, tu se ne radi 0 stvarnom povecanju i

smanjenju crteza ( za to postoje druge komande ), vee 0 prikazima clieza .u razlicitim razmerama. 8to ie razmera veta, manji dec crteza se :Toze prikazati na

ekranu, ali ee taj dec biti uvecan. Komanda za uveeano i umanjeno prikazivanje crieza

komanda ZOOM, koju mozemo pronaci na padajueern njenim opcijama na Standard Too/baru. Da bi smo uoe!!i zadacemo je sa tastature, pri cemu se na komandnoj Command: ZOOM Enter

pritisnutu taster Enter. Kursor u prostoru za crtanje dobiJa -I- i -. Pritiskom na levi taster misa i pomeranjem kursora tastera, uvecava se pril,az crteza na ekranu. PomeranJom

je

otpustania tastera, umanjuje se prikaz crteza na. ekranu. Ovom opclJom se odabrani delovi crieza sama prividno priblizavaju iii udaljavaju. Istovremeno se na komandnoj iiniji javija poruka: Press FSC or FNTEA to exit, Dr right-click to disp/av shortcut menu Ako pritisnemo na tastere Esc iii Enter izlazimo iz ove komande, a u komandnaj liniji dobijamo poruku Command. Ovu istu opciju komande ZOOM mozemo aktivirati i ikonom Zoom Realtime sa Standard too/bara. Ako sad na poruku:

Press ESC or FNTER to exit, or right-click to diso/av shortcut menu pritisnemo desni taster misa, na ekranu se prikazuje padajuca lista ( Pop up

E::<it

;I Zoom

3D ()rbit

Zoom ''iVindc)!,'\'

ZOfXfl Orh;;linai

Zoom E>::tents

menu ) na kojoj je mogute izborom natpisa i pritiskanjem levog tastera misa odabrati razlicite opcije komande ZOOM, komandu P.AN ( koju smo vee objasnili ), iii sa Exit izaei iz komande.

PadaiuCi men! ( POI) up menu ) komande ZOOM !

PAN na kojoj S8 mogu odabrati aecile za prikaz crteza na ekranu iii za izlazak iz komande

41

Oslale opcije komande ZOOM sa padajuce lisle ( Pop up menu) su: - Zoom Window - pokazivanjem na ovaj natpis, kursor poprima oblik strelice sa pravougaonikom is pod !lje. Zadavanjem dve lacke naspramne po dijagonali, 'j"

deiinise '.se ,( pravougaonikom ) dec crteza koji se automatski prikazuje preko celog • ekrana. Ceo postupak uvecanja crteza mo2\e se izvesti i misem. ..\ - Zoom Original - Omogucava vracanje na prvobitnii prikaz crteza postavljen

-I pre koriscenja komande ZOOM. I - Zoom Extens - Ako odaberemo ovu opciju, svi elementi u tekucem crtezu sel prikazuju na ekranu maksimalno uvecani.';

Osim opcija sa padajuce lisle ( pop up menija ) postoje i opcije ove:! komande kOje se nude u komandnoj liiniji. Kao i kod ostalih komandi mozemo ihi! zaaa!i sa tastature pomocu skracenica: !

- Window - odgovara opciji Zoom window sa padajuce lisle i istoimenoj! ikoni sa Standard too/bar-a. Unosom slova W kao skracenice za ovu opciju u 'I komandnoj lini]i, kursor se pretvara u krst bez kvadraiica, a na komandnoj lini]i j program trazi ~koordinate suprotnih temena pravougaonika koji odredjuje dec crteza ! koji zelimo da uvecamo. Mozemo ih pokazati misem, a mozemo im zadati koordinate tastaturom: Command: ZOOM Enter

SDeGily comer of window enter a scale factor (nX or nXPL or

{4///Centej/Dvnamic/Extents/PreviousIScaieIVVindow] <real timex w Enter

42

. '. slova odabiramo opciju window.

=~;;.:-=:.;::..:..:..:.:::.'-' 180,200 Enter

odabran zadaiim pravougaonikom, nEl.

~~~~11!!~.~~~~~--.~ celom ekranu.

Prikaz ekrana oakon opcije Zoom Window

koiom S6 odabrani deo crteza uvecava preko celog ekrana

- AI! - Ovom opcijom se na ekranu

Drikazuje povrsina definisana granicama crteia, koje smo podesili u dlJalog

~rozol'U AutoCAD 2002 Today u pOlju Area, gde smo definisali granice crleta na format .DA ( 210 x 297 ). Ukoliko su elementi erteta izvall ove graniee, tada se na ekranu prikazuje povrsina na kojoj 6e biti prikazani svi elementi crleta. Skra6enica

za OVU opciju je A. ** Napomena Zadavanje opcije A/I, komande ZOOl\;l, se preporucuje odmah nakon zadavanja granice u dijaiog prozor AutoCAD 2002 Today, kako bi se na ekranu pojavila povrsina zadata ovim granieama. Aktivirajmo ovu opciju.

- Center - Opcija, kojom odredujemo ta6ku kOja ce biti centar buduceg prikaza na ekranu, i visinu prikazanog deia crteza u AutoCad jedinicama ( u nassm slucaju milimetrima ). Skracenica .ie c. Command: ZOOM Enter SpeC/Iv corner c/ windoltv, enter a scale factor (nX or nXP). or

f!1///Center/Dvnamic/ExtentsIPreviousIScale//iVindow! <real iii-flex CEnter

Soecitv center point: 65,40 Enter Odabrali smo srediste pravougaonika: Enter maonification or heioht< x 120 Enter Izabrali smo visinu prikaza od 120 milimetara pOiavice S8 pravougaonik uvecan i u centru ekrana.

Prikaz e!mma nakol1 opcije

Center, komande ZOOM

- Scale -,Ake u komandhoj

iiniji na poruku:

$Decifv corner of window, enter a scale factor (nX

or nAP), Oi

{AIIlCenter/Dvnamic/Fxtents/Previous/Scale/'vVino'owl <rea! rimex unesemo broj, on

ce predstavljati faktor uvecanja iii umanienja prikaza crteta, ali u odnosu na prikaz crteza opcijom All.

43

Npr. ako se zada broj ve6i od 1, toliko pula 6e se uve6ati prikaz crteta u odnosu na prikaz opcijom All. Ako se zada broj izmedju 0 i 1 doei ee do umanjenja prikaza. Npr. 0.5 dva pula, 0.25 cetiri pula ...

Ako uz ove brojeve dodamo i slovo X, npr 2X, O.5X, O.25X, 5X takode 6e dolaziti do uve6anja i smanjenja prikaza crieta na ekranu, ali sada U odnosu na trenutni prikaz na ekranu. Znaci ako zadamo vrednost " skaiiranja " 2X: Specitv comer of window. enter a scale factor (nX or nXPj, or

[AI/ICenter/DvnamicIExfenfs/Previous/Scale/l.fl/indow! <real timex 2X Enter program uve6ava prikaz crteza na ekranu dva pula u odnosu na prethodni prikaz.

- Previous - opeija koja odgovara ikoni sa Standar too/bara Zoom Previous, kojom program vra6a prethodni izg!ed crteza.

Napomena: t"-lakon vezbanja postavljanja izgleda crteza na ekranu komandom ZOOM i PAN, odredimo izgled crteta komandom ZOOM i opcijom All kako bi bili spremni da na!3tavimo dalje ucenje rada u ovom programu.

44

1

I

Prikaz ekrana oakon i<oriscenja komande ZOOM opcile All

Prilikom crtanja S8 cesto javlja potreba povezivanja karaktensticnih tacaka

vee nacrianirl objekata. i\Jpr.: spojiti kraj jedne sa pocetl<om centre krutniea; iz neke tacke povuei normalu na neku liniju;

sa presecnom tackom dve linije; povuei tangentu na kruznicu vezuju za karakteristicne tacke vee nac:tanih objekata komande ( objektno orijentisani snap ). Dakie, kod ovakvog

spojiti

za crtanje gde se trazi palotaj tacke, umesto zadavanja odredjeni osnap kriterijum, pokazuje na objekat sa ",,,,·,,,.nc> aktivira levi taster misa. Ovakav nacin odredji'v'anja j.JU!UL.alc

Zadavanje Osnap kriterijuma je moguce: 11 sa tastature, na komandnoj liniji, kucanjem prva

kriteriju~a. Npr.: za kriterijum Endpoint, kuca se END 11 sa Standard too/bar-a, pokazivanjem na ikonu

moramo kliknuti levim tasterom misa i drzati taster sve dok ne dovedemo kursor misa na zeljeni kriterijum.

I! sa Ob/eet Snap too!bar-a, pomoeu odgovarajuee ikone. I! fiksiranjem OSllapa ( 0 cemu 6emo govori!i u poglaviju 0 fiksnim Osnap

kriterijumima ).

x. ..

Za zadavanje Osnap kriterijuma sa Object Snap toolbara, moramo najpre prikazati ova] toolbar na ekranu, posto se trenutno ne vidi. Desnim taste rom misa kliknimo na bilo koju ikonu nekog toolbara pri cemu se otvara poznata padaju6a !ista sa prikazom svih toolbara. Pronadimo i levim tasterom misa selektujmo toolbar Object Snap i na ekranu ce se pojaviti paleta u horizontalnom poloi:aju sa 17 ikona. Dovedimo strelieu misa na njeno plavo polje, iznad ikona. Pritisnimo levi taster misa i ne pustajuei ga povucimo ceo ioolbar udesno do kraja ekrana, cime ga dovodimo u vertikalni po!ozaj sa desne strane ekrana.

Object Snap {oo!nar u horizonta!norn polozaiu

45

Ovaj kriterijum omogucava precizno vezivanje za krajnju tacku duzi,

kruznog luka '" S obzirom da Ii objekti imaju po dve krajnje tacke, program precizno odabira onu tacku koja je bliia tacki selektovanja tog objekia. Primer: Lillijom treba spojiti krajnju iatku nacrtane duzi sa najbJizom krajnjom tackom kruznog luka. Command: Llt'-lE Enter

Zadali smo komandu za crtanje linije, na jedan od poznatih nacina, recimo ikonom sa Draw toolbar-a.

Soecifv first point: END Enter

otkucajmo sa tastature END i Enter time smo odabrali precizno pogadanje tacke Osnap kriterijumom Er7dpoint. Program trazi da pokaiemo objekat sa karakterisiicnom krajnjom tackom. Pribliiimo kursor gornjem deJu Jillije. Na njenom

~. kraju pojavijuje se vizueini simbol - marker u obliku

. kvadrata u zuioj boji. Pored kursora se ispisuje naziv ./. Osnap kriterijuma Endpoint.

(Endpoint I

K!iknimo levim taste rom misa i prva tacka novog objekta - linije vezace se za krajnju tacku selektovane duzi - T1.

Specify next paint or fUndal' endp of Program traii drugu taeku linije - donju krajnju tacku najbliieg Juka. Odaberimo drugi nacin zadavanja ovog kriterijuma, tako sto cemo misem pokazati na trecu ikonu na Object Snap toolbar-u - ikonu Snap to Endpoint (ne treba se brinuti sio ceJa linija ,; ide " za kursorom preko celog ekrana ) i kliknuti levim taste rom misa.

46

Pribliiimo kursor donjem delu poslednje nacrtanog kruznog iuka tacka T2 po

T2 pojavljivanju markera pritisnimo !evi taster misa. Nacrtace se novi objekat, dui izmedju ranije nacrtanih objekata, a program traii sledecu

tacku za nastavljanje crtanja !inije. Mi smo izvrsili nas zadatak i prekidamo dalje crtanje linije tasterom Enier:

[Undol: Enter

$oeCifv next point or

Primer crtanja Hniie koriscenjem Osnap k,iteri!uma Endpoint iz krajnie tacks duii -

tack", T1 u krajnju tacku kruznog lukE! - tacKa

T2

Ovim kriterijomom se pogada sredisnja tacka duzl iii kruznog luka. Simbol za Midpoint kriterijum je trougao i na odabranorn objektu postoji same

jedna srsdisnja lacka. Skracenica je MID.

Ovim kriterijumom se precizno pogada centar kruznice, kruznog luka,

elipse. Marker je u obliku kruznice, a da bi se marker pojavio, dovoljno ie dovodenje kursora na kruznicu, a ne na njen centar. Skracenica je CEN. Primer: Treba nacrtati kruinicu eiji je centar na sredistu nove nacrtane linije, a prolazi kroz

ceniar najve6e nacrtane kruznice. Command: CiRCLE Enier

Specifi· center noint for circle or 3PI2P1Ttr (tan tan .radiUS'!: MiD Enter

Za odredivanje poloiaja centra kruznice smo odabraii Osnap kriterijum Midpoint unosom skracenice sa tastature. Pribliiimo kurso~ bilo kojiem deiu nove duii i na njenoj sredini 6e se pojaviti marker U obliku zutog trougla. Kliknimo levim taste rom misa i centar buduce kruznice se vezuje za da.tu tacku.

of Specifv radius of circle or [Diameferl' CEN Ehter umesto unosa racijusa - poluprecnika dovoljno je pokazati tacku kroz koju kruinica

proiazi. U zadatku je to centar najvete

+

Node

~ kruznice. Odaberimo Osnap kriterijum Center bilo sa tastature, bilo ikonom i pribliiimo kursor odabranoj kruinici. U centru se pojavijuje mala kruinica zute bOje i klikom levog tastera misa dobijamo ieljenu kruznicu.

Primer crtanja kruznice zadavanjem

centra na sredistu duzi pomocu Osnap kriterijuma MidpOint - tacka T1

1 tacke I::roz !tojl! kruznica prolazi. a

predstavlia centar nacrtane kruznice,

pomo6u Osnap kriterijuma Center·

tacka T2

47

Ovim kriterijumom mozemo precizno pogadati tacKU nacrtanu kao poseban objekat komandom POINT. Vizuelni simbol za kriterijum Node je kruznica sa krstom zaokrenutim pod uglom od 45°. Skracenica je ~~OD.

Ovaj kriterijum sluzi za crtanje normale iz prethodno odabrane tacke na neki pravolinijski objekat Pri tome se precizno pogada tacka na tom objektu na

mestu gde normala dolazi na objekat Objekti na Kojima se mogu pronaci tacke odreciene ovim kriterijumom su duzi, ali i kruznice, kruzni lukovi elipse ... pri cemu se kod njih crtaju normaie na njihove tangente u iackama selektovanja kruznice, odnosno luka iii elipse. Vizuelni simbol za kriterijum Perpendicular su dYe duzi pod pravim ug!om i kvadrat izmedju njih, a skracenica je PER.

[Perpendicular I

Primer: Potrebno je nacrtati normalu iz tacke nacrtane kao zaseban element komandom POINT ( 90,140 ) na novu nacrtanu liniju. Command: LINE Enter SpeC/tv first [Joint: NOD Enter Pocetnu tacku odabiramo kriterijumom Node, i priblizavamo kursor odabranoj tackL Na tacki ce se prikazati marker u obliku kruznice i krsta pod ugiom od 45° Kliknimo levim taste rom misa i prva tacka normale veza6e se za tacku T1.

Soecifv next point or fUndal PER Enter ..---......

+

Odabiramo kriterijum Perpendicular za odredivanje krajnje Tacke normaie i dovodimo kursor na bilo kOje meslo u blizini Iinije na koju spustamo normalu. Pojavice S8 poznati simbol za ovaj kriterijum, tako da mozemo kliknuti levi taster misa i program ce nacrtati zeljenu normaiu. Dalje crtanje linije prekidamo lasterom Enter.

Primer crtanja normaie iz tacke Ti koriscenjem Osnap kriterijuma Node, na duz u tack! T2 koju smo precizno pogodm Osnap

kriterijumom Perpendicular

48

Svaka kruznica i elipsa imaju po cetirr

ad 900 i ovim kriterijumom se pogadjaju te tacke.

romb, a skracenica QUi\. Primer:

Command: LINE Enter 50ecifv first point: QUA Enter Za pocetnu tacku izabra!! smo pogadanje

Ie

do donjeg del a kruznice i u samom dnu kruznice pojavice S8 marker obiiku zutog romba. Pritisnimo levi taster misa i dobili smo pocetnu tacku prve linije krsta

- tacku T1.

Specifv next ooin! or (Undo I: oua of Za drugu tacku izabiramo isti kriterijum, ovog pula sa Osnap toolbar-a i ikonom Snap to Quadrant i misem dovodimo kursor na gomji dec kruznice, cime se

pojavijuje romb na samom vrhu kruznice. Levim klikom misa, odredili smo i tacku prve linije krsta - tacku T2, a sa Enter prekidamo crtanje linije.

Specifv next point or [Undo]: Enter

+ T1

+ n u

"\

) Ovaj postupak primenimo jos jednom za crtanje druge linije krsta, iz leve tacke T3 do desne karakteristicne tacke T4. Dobili smo zeljeni krst.

Primer crtanja krsta

kruznice koji spaja cetiri karakteristicne tacke na

kruznici - T1, T2, T3 i T4, koje su precizno pogadane

Osnap kriterijumlma Quadrant

49

Ovim kriierijumom se precizno pogadaju presecne iii dodime tacke izmedu dva iii vise objekta ( linija, kruznica, lukova ... ). Marker za ovaj kriierijum je u obiiku slova X, a skracenica je INT. Primer: Treba nacrtati dijagonalu unutar pravougaonika, od donjeg levog do gornjeg desnog temena. Command: LINE Enier Specify first point: INT Enter

~) ffi~

+ /

Kriterijumom intersection precizno pogadamo tacku T1, dovodenjem kursora u blizinu Ie tack8 i levim klikom misa u trenutku kada se u datom temenu prikaze marker u obliku slova X. ISio to ponavljamo i za tacku T2. Sa Enter prekidamo daije crtanje linije.

Specify next point or [Undor Enter

Primer crtanja diiagonaie pravouqaonika izmedju tacaka T1 i T2 "Die sma precizno

pogodiii Os nap kriterijumom intersection

Ovim kriterijumom mazemo pogadati i prividnu presecrHJ tacku objekata koji se na

crlezu ne seku, aii se negde u produzetku mogu seci upravo u toj tacki. Ako pri pokazivanju jednog objekta na lrenutno prikazanom meslu nema presecne iii dodirne tacke, marker Ima oblik slova X sa nekoliko tacaka - X ... Ako u trenutku takvog prikaza markera kliknemo ievim tasterom misa, program ce trazili da pokazemo drugi objekat Ciju prividnu tacku preseka zelimo da odredimo. ~,ja

komandnoj linij se ispisuje: int of and Ovaj naCin pogadanja prividne tacke 6emo kombinovati sa slede6im kriterijumom tangent.

se pogada lacka kOja se naiazi na tangenti pokazanog je u obliku kruznice sa cije gornje strane je duz kOja Je

Objekti koji se mogu U gadati U su: duz, kruznica, rimer za poslednja dva kriterijuma: Treba nacrtati tangentu na

prividnog preseka nacrtanih linija oznacenih sa L 1 i L2.

/ ~

EB + +

Tl

Primer crtanja tangente iz prividne tacke preseka duzi L 1 i L2 ( tacka Ti ) koju precizno pogadamo

kriterijumom Intersection,

na kruznicu ( u tacki T2 ) pomocu kriteriluma

Tangent

Trazimo prividnu presecnu tacku izmedju duzi 11 i 12, tako s10 koristimo Osnap kriterijum Intersection pokazujemo duz 11 negde na sredini. Na njoj ce se pojaviti marker U obliku slova X ... Pritisnimo u l2 tom trenutku levi taster

misa i program u komandnoj liniji trazi da seiektujemo objekat koj! se' prividno sece sa 11. of and Pokazimo na dui 12 pri cemu se pojavljuje prividna tacka preseka TI ( sasvim desno ) i klikom lev09 taslera misa dobijamo pocetnu tacku tangente.

SDeCltv next paint or fUndo]: TAN Enter za odredjivanje krajnje tacke tangente, koristimo kriterijum Tangent, pri cemu pokazujemo na k:-uznicu, negde u njenom vrhu, i pri pojavljivanju markera za ovaj kriterijum kliknemo levim taste rom misa pri cemu program iscrtava tangentu izmedu tacaka T1 i T2. Komandu mozemo prekinuti i desnim taste rom misa pri cemu se pojavljuje padajuca iisla gde !evim tasterom misa biramo opciju Enter.

O\lim kriterijumom zadajemo tacku na objektu, kOja je najbliza polozaju kursora u trenutku klika levim lasterom misa. Marker je u obliku dva spojena

·trougia, a skracenica [\jEA.

Sve opisane Osnap kriterijume mcZer~lo beskrajll'o kombinovat: bme olaksavamo crtanje novih objekata. Ukoliko se jedan iii vise kfiteriJuma ponavlj2 pn crtanju novih obiekala na crtezu mozemo ih Kans!i!i ~30 stalne - fiksne kril'?rijume

sto je naredna tema ave knjige.

51

~.''''-il , I

I U dosadasnjlm primerima je pokazano pojedinacno koriseenje Osnap i

kriterijuma, biio da je u pitanju bio jedan krite!ijum, iii vise njih kombinovano. Za I precizno pokazivanje svake sledeee tacke, bilo je neophodno ponovno zadavanje .1 kriterijuma, bez obzira da Ii se radilo 0 koriseenju istog, iii nekog dl'ugog

kriterijuma U situacijama kada se ponavljaju jedan, iii nekoiiko kriterijuma pri I zadavanju narednih nekoiiko tacaka, pozeijno je izvrsiti fiksiranje Osnapa. To znaci\ odabrati jedan, iii nekoliko kriterijuma za stalne, tako da se oni pojavljuju na .1 ekranu bez posebnog pojedinacnog zadavanja.!

Fiksni kriterijumi se zadaju u dijaiog prozoru Drafting Settings, karticai

Object Snap, koji se moze otveri!i na vise nacina: Sa Tools menija pokazivanjem na natpis vee koristili pri podesavanju pomoenih aktiviranjem kartice Object Snap.

Draftiing Settings ... ,( koji smo funkcija SNAP,GRID ...

Poslednjom ikonom sa Osnap toolbar-a, sa slikom magneta Snap Settings ).

Object

Unosom sa tastature komande OS~~AP. K!ikom desnog tastera misa na taster OSNAP u statusnoj linij! pri cemu se pojavljuje padajuca lista na kojoj levim tasterom misa akiiviramo

10 IJ·:.cL iror;. "r, (t m:::p t"JtrJt paw.-;:' «(·lel th~ p<:ir.t. '."hilt' in <l CClInr(,;:.nd c.. Ir~r.' '''''~ ,':?d,'1 .=.orJ['<o:.';r:; 'f~,e,·, Y('tl file","'" the ':J.:If~(,r i;;, <1':'1=' !I.~,:hn~. p;,m~ "Y';;J I.h~ pCt~"! a~oin

~I [,"',,'J .......... ':'.::: ... .

izqied dijaiog prozora Drafting Settings, kartica Obiect Snap,

za podesavanje fiksnih kriterijuma

Ako zelimo da neki kriterijum podesimo za fiksan, dovoljno je ukljuciti prekidac ispred nje90v09 naziva klikom levog iastera misa. Ukoliko zelima da selektujemo iii izbrisemo sve selektovane kriterijume koristimo tastere Select All i Clear All. Padesimo

nekoliko najcesce upotrebljavanih kriterijuma za fiksne: Endpoint,

Midpoint, Center, Node

/r;tersecrion. P,klivirajmo prekidac Object Snap On (F3), da bi S8 fiksni knierijumi

pri koriscenju komandi za crtanje automatski poiavljivali na ekranu. U donjem levom uglu aktivirajmo taster Options ... cime ulazimo u isloimeni dijalog prozor.

52

C;I1f"(lI f.lviil(;

F~, . j 'foi~~h" f O~'?l ~ . .d Swt' j P!Qthl',g i ~.y"i"':n ~ U-;~t Ple-h'''~n>~~ r,;.~~!U·'9

podesavanje Osnapa

U ovom

prozoru, AutoSnap

podesavamo:

u dijaiog

poiju Settings

i. prikazivanje vizueinog simboia Osnap tackama objektu prekidac

kriierijuma u na izabranom

aktivirajmo Marker)

2. ponasanje markera kao magnet U odnosu na kursor ( aktivirajmo prekidac Magnet )

3. prikazivanja naziva datog Osnap kriterijuma u blizini izabrane - markirane tacke ( aktivirajmo prekidac Display AutoSnap tooitip )

4. prikazivanja" nisana " u trenuiku I<oriscenja Osnap kriterijuma ( prekidac Display AutoSnap aperture box ). Nisan predstavlja kvadrat, vezan za kursor koji mora da dodirne objekat na kome se bira zeljena tacka. Ovaj prekidac neka bude iskljucen.

5. podesavanje boje markera ( padajuca lista AutoSnap markercol9r ). Na

padajueoj listi za boju markera odaberima magentu. 6. Podesavanje velicine markera koji se pojavljuje na ekranu ( klizac

AutoSnap Marker size ). Ova podesavanja imaju za cilj da lako i jasno uocavamo karakteristicne

tacke na objektima za pogadjanje Osnap kriterrjumima, kao i da lako prepoznamo o kam se Osnap kriterijumu radi. Sa Apply i OK potvrdimo ova podesavanja i sa OK izadimo iz dijalog prozora Drafting Settings.

Zadajmo neku komandu za crtanje, recimo Uf\lE. Kursorom polako predjimo preko naseg crteza. Na ekranu, u karakterisiicnim tackama koje smo

odredili fiksiranjem Osnapa, dakle; krajevima i sredistima duzi i lukova, centrima !ukova i kruznica, presecnim ta:::kama 0bjekata, kao i tackama crtanirr: kornandom POINT, prikazivace se naizmenicno poznati markeri za nabrojane kriterijume. Ukoliko budemo zastajali na svakom prikazanom markeru, na ekranu 6e se

pojavljivati i naziv datog kriterijuma.

53

Ako se na jednom, iii vise objekata koji se nalaze u blizini kursora. nalazi vise karakteristicnih tacaka na osnovu fiksnih Osnap kriterijuma ( npr. na Jednoj liniji se naiaze najmanje dve krajnje i jedna sredisnja tacka, a moze biti i neka presecna iii dodirna tacka ). onda je davoljno da se pojavi jed an marker vezan za

neku tacku na tom objektu. Ostali markeri 6e se pojavljivati jedan po jedan priiiskanjem na taster TAB. Ako se dva iii vise objekata pokazuju kUfsorom -reeimo ako je kursor u nekoj presecnoj tacki dva iii vise objekta, program 6e redom pokazivati karakteristicne tacke na svim objektima, a isprekidanim linijama prikazati objekat ( iii objekte ako se radi 0 presecnoj iii dodirnoj tacki dva iii vise

objekata ) na kojoj se ta tacka nalazi. Tek kada se odlucimo za jednu od tih tacaka, kiiknemo levim taste rom misa i ta tacka 6e biti pocetna tacka nase aktivirane komande ( Uf\JE, iii neke druge komande za crtanje koju zadajemo prema potrebi )" Primer: Aktivirajmo komandu LINE. Command: L Enter Soecifv first ooin!: na ovu poruku dovedimo kursor unutar pravougaonika. Na sredini dijagonale pojavljuje se ljubicasti trougao koji odredjuje najblizu karakteJisticnu tacku - srediste dijagonale. Pritisnimo taster lAB onoiiko pula ko/iko je potrebno da se pojavi kvadrat u gomjem desnom temenu pravougaonika i pritisnite levi tas~er misa. Na taj naCin je odredjena pocetna tacka linije u krajnjoj gornjoj tacki dijagonale kriterijumom Endpoint - TI.

Spec:!v next point or [Undo]:

~ Da bi odredili drugu tacku iinije, dovedirno kursor unutar kruznice sa krstorn. Pojavljuje se neki od markera, a pritikom na lAB taster menjamo karakteristicne tacke sve dok ne dodjemo na krajnju desnu tacku vodoravne linije krsta - lacka 12. Pritiskom na levi taster misa odredjujemo tu tacku kao krajnju tacku nase nove linije L 1 sa Enter prekidamo dalje crtanje linije.

Primer crtania iiniie 11 koriscenjem fiksnih Osnap

kriteriiuma i tasiera T.A.B

·l .. r'· 'I ! .~

i .. Iiapomena Fiksni kriterijumi se mogu po potrebi uk/juciti iii iskljuciti funkcijskim

taste rom F3 iii klikom levog tastera misa na taster as NAP u statusnoj linij!. Ako pogledamo Osnap tool bar, vide6emo da postoji jos neobjasnjenih ikona,

vezanih za Osnap kriterijume.

to Kriterijum kojim se privremeno iskljucuju flksni osnap kriterijumi.

Koristi se onda kada zelimo da zadamo misem polozaj nove tacke, a u blizini nekog objekta sa karakteristicnim tackama iiksnog Osnapa. Tada te tacke privlace kursor kao magnet, i ne dotvoljavaju da zadamo polozaj nove tacke u njihovoj blizini. Zato ukljucujemo kriterijum None, pri cemu program vise ne pokazuje karakteristicne tacke i mozemo zadati polotaj tacke na bilo kom mestu na criezu. Po zadavanju nove tacke prestaje dejstvo ovog kriterijuma. Po tome se on razlikuje od iskljucenja tasierom F3, gde se ponovno aktiviranje fiksnih kriterijuma mora izvrsiti jos jednim pritiskom na F3 ( iii klikom na taster osr~AP u status liniji ). Ikona Snap to None nalazi se kao pretposiednja u Object Snap toolbaru. a

skra6enica je NON.

Insertion = ikona Snap to Insert Ovim kriterijumom se moze precizno pogoditi tack3 i.Jr.osa teksta iii

simbola. S obzirom da lekst i simbole nismo obradUi, mozemo samo feCi da je marker u obliku dva spojena kvadrata, i da je skracenica INS. Ovaj kriterijum cemo koristiti u poglavlju 0 unosenju teksta i blokova na ekran

From =

avo je jedan ad alata za zadavanje polozaja nove tacKe to u odnosu na polotaj neke karakteristicne tacke na vee nac!1anom objektu, koju pogadamo nekim od Osnap kriterijuma. Primer: Potrebno je nacrtati novu kruznicu, ciji je centar na udaljenju od 75 mm iznad centra kruznice sa krstom i ciji je poluprecnik

20mm. Command: CIRCLE Enter

Speclfv center point for circle or [3P12PlTtr (tan tan radius)]: FROM Enter Ovde smo aktivirali ikonu Snap from ( iii otkucali sa tastature FROM i Enter

Base (Joint: CEN Enter Program trazi referentnu. baznu tacku 81 u odnosu na koju ce se zadati polotaj

. nove tacke. Fiksnim kriterijumom Center odredjujemo centar kruga sa krstom.

< Offset>: @75<90 Enter zadaiemo reiativno rastojanie nove tacke u odnosu na

izaoranu rererentnu tacku. ana 68 oitl centar - C -I ouduce f(rUZIlICe k 1.

5J]ecitv radius of circle or [Diameter!: 20 Enter Zadajemo poluprecnik 20 mm i dobijamo trazenu kruznicu k1.

55

Spec/tv tirst Po/;7t: 140.230 Enter

Primer koriscenia alate.: FROM na primeru crtanja kruinice 1(1,

zadavanjem poloiaja centra • tacka

C1 pomocu re!ativflog rastojanja od bazne tacke B1 koju smo precizno

pogodili Ostial) krite.ijumom Center

Koordinate tacaka je moguce zadati i kombinacijom pravca i smera kursora i zadavanjem rastojanja sa tastature. Ovo je moguce zahvaijujuci alatu Direct Distance Entry koji se koristi u kombinaciji sa pomocnim aiatima za crtanje: Ortho, Polar, Snap i AutoSnap. r~pr.

Command: LINE Enter

Ukljucimo ortogonalno crtanje - pomocni a!at ORTHO taste rom F8 i pomerimo kursor u desnu stranu u odnosu na pocetnu tacku.

Spec!lv next point or rUndalx Ortha on > 30 Enter dovoljno je zadati sarno rastojanje do susedne tacke, a program ee podrazumevati da se radi 0 relativnom unosu i lIglu od 00. Pomerimo misa na gore II odnosu na poslednje nacrtanu tacku.

SDec/tv next point or fUndal 40 Enter program podrazumeva da se radi 0

lIglu 900 i relativnom lInosu. Pomerimo kursor u levu stranu.

Specitv next point or [Undol- 30 Enter

Specify next point or [Undol CEnter

Opcijom Close zatvaramo poligon, u ovom s!ucaju pravollgaonik, koji je u odnosll na prvi nacrtan pravougaonik nesto brze nacrtan.

Aktivirajmo pomocni alat POLAR, bilo u status iiniji, iii funkcijskim tasterom F10.Automatski se iskljucuje alat ORTHO. Aktivirajmo komandu LINE. Command: LINE Enter

Specitv first point: za pocetnu tacku osnap kriterijumom Intersection izaberimo gornje desno teme poslednje nacrtanog pravollgaonil5a. Program nudi precizno

pomeranje misa po pravcima nX300 ( 0, 30, 60, 90 ... ) koje smo zadali jos pri podesavanJu parametara pornocnin funkcija SI\lA.P. GMID : POLAR.

Povucimo misem u pravcu ugla od 600, a na komandnoj liniji upisimo duzinu linije

koju cftamo u tom pravcu:

56

soecitv next Doint or [Undo/: 50 Enter (Srednjim taserom misa iii klizacima p;;merimo prikaz crteza tako da S8 nova linija vidi na ekranu ). pomerimo kursor misa u pravac od 150°, i zadajmo novu duzinu od 25 mm:

Soecify nextooint or fUndaL 25 Enter.

Ukljucimo alat ORTHO. da bi videli mogucnost kombinovanja dva alata u toku izvrsenja jedne komande, povucimo kursor ulevo i zadajmo duzinu 40 mm:

SDecifv next point or {Undo! < Ortlio on >: dO Enter. -;=:--

Za sledecu tacku iskoristimo Osnap kriterijum: E'7dpoint i izaberimo gornje leva teme pravougaonika. So. Enter prekinimo

dalje crtanje iinije.

'-.---:' Spec/tv next Doint or [Undo]: Enter. Dobili smo sledecu siiku: !zgled crteza nakon koriscenja alata Direct Distance Entry kombinacije pomocnih alata ORTHO 1 POLAR

Ovim kriterijumom cftamo linije paralelne sa izabranim naertanim objektom. Skraceniea je PA.R, a marker, kao i ikona u Object Snap too!baru, Sll prepoznatijivi po dv!,,> paralelne crte. Primer: treba nacrtati iiniju d 1 ad lacke T1 -tacka sa leve strane crteza sa koordinatama 20,100, koja je paraleina sa I!nijom 11,

koja spaja donji pravougaonik i kruznicu. Iskljucimo

pomocni alat ORTHO. Command: LINE Enter Specifv first point: fiksnim osnapom Node biramo tacku

Ti.

Specifv next point or [Undor PAR Enter biramo kriterijum Parallel. Program trazi da kursor dovedemo do linije I, sa kojom zelimo da isertamo paralelnu liniju. Na liniji se pojavljuje marker u obliku dve paralelne crte, a nakon odvodenja kursora, na liniji ostaje ljubicasti

krstic kao znak da je linija markirana. Kursor pomeramo tako da sa tackom T, zauzima pravac priblizno paralelan liniji I,. U tom trenutku program iscrtava paralelan pravac

sitnim tackama.

Crtanie linije d, 12: tacke T2 koia ie' paralelna sa linijom

kriterijuma Parallel

57

Na ekranu 'se pojavljuje natpis Parai!el sa pOiarnim koordinatama poiozaja kursora. l\Ja iiniji 11 se panova pajavljuje f11arker za kriterijum Paralle! Zadajmo duzinu ze!jene iinije d, - 90 mm:

Spec/tv next /Joint or [Undo!" par to 90 Enter

Soecilv next point or (Undol Enter.

prekinilTIo dalje ortanje:

Ovim kriterijumom se odreduju tacke kaje S8 nalaze u pravcima nacrtanih elemenata, a na odredenim rastojanjima ad krajnje tacke. Skracenica je EXT. Program trazi da kursorom pokazemo krajnju tacku linije, iii luka i zadamo polozaj nove tacke zadavanjem rastojanja izmedu krajnje i nove tacke.

Karisti seu kombinaeiji sa Osnap kriterijumima i alatima Polar iii Onho. Polciaj nove tacke S8 zadaje u pravcu iii preseku pravaea zadatih alatima Ortho iii Polar U odnosu na prethodno odabrene tacke nekim Osnap kriterijumom. Time se p,akticno n'e mora odabrali karakteristicna tacka samo na objektu, vet ivan njega.

Primer: Naertacemo liniju koja spaja sredisnju tacku gornjeg pravougaonika j tacku koja se naiazi u praveu poslednje nacrtane paralelne linije, :la rastojanju ad 60 mm sa go~nje strane. Desnim tasterom misa izaberimo alat OTRp,CK na status liniji i aktivirajte natpis Settings... U dijalog prozoru Drajtig Setiings, kartiea Object Snap aktivirajmo Osnap kriterijum Midpoint, a sve ostale iskljucimo. Sa OK izadimo u editor za crtanje. Neka budu akiivni alati OSNAP i OTRt\CK na status liniji. Zadajmo komandu LINE. Comrrand: _line Speclfv first /Joint: dovedimo kursor do jedne od vertikalnih straniea pravougaonika. pojavi6e se osnap marker za srediste duzi u obliku trougla. Ne diraju6i tasiere misa povueimo kursor prema sredini pravougaonika_ Pojavi6e se horizontalna isprekidana linija, a na mestu sredisne tacke vertikalne linije pojavljuje se ertiea_ Dovedimo kursor na jednu od horizontainih linija i pri pojavi markera Midpoint povucimo kursor ka sredistu pravougaonika. Pojavi6e se vertikaJna ispr~kidana 'Iinija. Pri dovodenju kursora u ceniar pra\fougaonika pojavi6e se istO'Jremeno i horizontalna i vertikaina isprekidana linija i krstic u njihovom preseku. Toie upravo omogu6io pomo6ni alat OTRACK da izaberemo presecnu ta6ku u

o\lo~n slucaju sredisnje tacke. Kiiknimo ievim tasterom misa i pocetna tacka ce se vezaii za centar pravougaonika.

58

Damatn! alai Object Snap Tracking odreduie oo!ozai sredista pravougaonika ~ osnovu preseka zamisijenih ortogonalnih pravaC8 povucenih iz sredisnHh

tacaka stranica pravougaonika

, ______ .. _. Za ertanje krajnje tacke

III -"'~') koristicemo osnap kriterijum .' Extension, tako sto 6emo

\1 .//.,/ na poruku u komandnoj , liniji: b {'\ = ne:~!is,:intikO:~

'>.-;Il:~· " ····1 - .. -. Snap to Extension sa

: f'llidpoint: < 270,er:· .. r'<1idpoint: < 1<30.0" Object Snap toolbara. '/ Dovedimo kursor do gornje

krajnje tacke poslednje naertane para)elne linije, sve dok se ne pojavi marker u obliku krsta i pravougaoni okvir u kome pise naziv aktivnog osnap kriterijuma -Extension i polama koordinata. U tom trenutku zadamo brojnu vrednost sa tastature 60 cime smo zadali polozaj krajnje tacke linije na rastojanju ad 60 mm u

praveu odabrane linije.

Crtanie linije 11 na osnovu pOlozaja tacaka Tj - centra pravougaonika

adredenog pomocnim aiatom OTRACK i tacKe T2 Imia 58 odreduje

osnap kriterijumom Extension sa. udaljenjem od 60 mm ad krajnje

tacKe Hnije d1 i po nienom pravcu

Napomena U daJjem radu, od Vas zavisi kojim nacinom 6ete zadavati polozaje tacaka, kako odabirati potrebne komande, ali sve dok se komande i zadavanja ne nauce, trebalo bi kombinovati metode zadavanja sa tastature, sa menija i pomocu ikona. Ovim smo zavrsi!i crtanje naseg

prvog erteza Proba.dwg, koji Je imao za ciij upoznavanJe sa komandama i

njihovim opcijama za crtanje, te ga zapamtimo sa SAVE. U narednom pog\avlju ocekuju nas nove. komande, ali i upotreba vee objasnjenih, kaje u daijem tekstu ne6emo ponovo detaljno obiasnjavati

59

POGLAVUE4

U ovom poglavlju cemo se upoznati sa novom grupom komandi, koje

imaju zadatak da iskoriste vee nacrtane objekte za brze i lakse crtanje novih objekata, kao i komande koje imaju zadatak da izvrse modifikovanje nacrtanih objekata. One se naiaze na Modify meniju, a njihove ikone na Modify toolbaru, Sa leve slrane ekrana.

r\~odify too!bar

Uporedo sa ucenjem ovih komandi, upoznacemo se i sa nekim novim komandama za crtanje sa Draw menija, odnosno Draw toolbara koje cemo detaljno objasniti. Za poznate komande, koje smo vee obradili, pisacemo samo tekst koji se javJja na kornandnoj iiniji. ( Tekst ce se ugiavnom odnositi na unosenje komandi sa iastature, a vi pri radu korisiite i oSiale rneiode aktiviranja komandi, selektovanja ... )

Najpre cemo napraviti novi crtez na osnovu prototip crieza Format A4.dwt. Command: NEW Enter Na padajucoj listi Select how to begin odabiramo opciju Template i u spisku dwt fajlova biramo nas prototip Format A4.dw,~ Sad k.ad imamo osnovu za nas novi crtez - podesene parametre jedinica, nivoa, granice crteza, zadajmo naziv crtezu komandom SAVE AS sa File menija ( mozemo i komandom SAVE, posto se radi 0 prvom snimanju novog lajla na disk, program ce i u ovom slucaju traziti ime novog fajla ).

Otvara se dijalog prozor Save Drawing As u korne odabiramo folder za smestanje i zadajemo ime novog crteza. U polju File name umesto Drawing

upisimo ime naseg novog crteza - Modifikovanje objekata. ( Ne zaboravimo da u

padaju60j listi Files of type podesimo dwg ekstenziju - .AutoCAD 2002 Drawing

(*.dwg ). Pritisnimo taster Save i u zaglavlju programa ispisace se novi naziv fajla.

Komandom ZOOM i opcijom All, prikazimo prostor za crtanje - A4 format na celom ekranu:

Command' Z Ente; ~:orisllmc sKraceni oDiik ~:omallde,

. Soecifv corner of wlhdow, enter a scale factor (nX or nXPJ. or

!.4,/I/Cen!er/Dvnamic/Extents/Prevlous/Scale/VVindowl <real tJi-nex P-. Enter

60

I I I ! !

t

I I I f

Crtanje Ova komanda se koristi za crtanje praviinih, jednakostranicnih

mnogouglova. Nalazi se u Draw meniju, a ikona na Draw toolbaru. Program najpre traii zadavanje broja stranica:

command: POLYGON Enter

Fnter number of sides < x 5 Enter Odabrali smo 5 strana - crtamo praviian petougao.

Specifv center of polvgon or fEdqel

Program nudi dYe opcije. Edge - crtanje poligona ·zadavanjern duzine i polozaja jedne stranice i Center of polygon - zadavenjem polozaja centra poligona, zapravo centra kruznice koja je upisana iii opisana oko poligona. Odaberimo drugu opciju - Center of polygon kOja ie aktivna:

Specifv center of polvaon or [Edaer 50,50 Enter

Enter an option [Inscribed in circle/Circumscribed about circlel <Ix CEnter oovoljno je otkucati prvo slovo opcije - C i program bira opciju upisane: kruznice -Circumscribed about circle. Specifv radius of circle: 30 Enter velicina poluprecnika kruznice. POligon je nacrtan. ( Ukoliko na prethodnu poruku mis8m iii koordinatama definisemo tacku ona ce predstavijati sredisnju tacku stranice poligona. Kod opisane kruznice ta tacka ce predstavljati pocetn'u tacku jedne od stranica poligona ).

Crtanje poligona zadavanjem polozaja jedne stranice - opcija Edge: Command: POLYGON Enter Enter number of sides <5x 3 Enter crtamo trougao

Soecifv center of polVDon or (Edqel E Enter ( biramo opciju Edge) Soecifv first endpoint of edge: 120,20 Enter Program Irazi poloiaj prve krajnje tacke jedne stranice. Zadali smo je apsolutnim koordinatama

Specifv second endpoint of edoe: @60<0 Enter Polozaj druge krajnje tacke iste stranice zadajemo relativnim polarnim koordinatama, jer na taj nacin zadajemo i duzinu i pravac stranice. Dobijamo jednakostranican trougao.

/\ / \ L-. ____ -'

CENTER/C EDGE

Crtanje jednakostranicnih poiigona opciiama Center i Edqe ( kruznica

iscrtana isprekidanom iinijom se ne crta na ek,anu, vee sarno na ovoi slici pokazuje da se radl 0 opci;i

llPisane knJzn~ce - Circumscribed aboutcirc!e )

61

toolbaru, kornanda sa Modify menija, eija se ikona moze na6i u Modify

je pomeranju objekata sa jednog mesta na crtezu na drugo. Command: MOVE Enter Select ob/ects: (selektujrno misem nacrtani trougao )

Select obiects: Enter ( jli desni taster misa - ne selektujemo los objekata ) Specifv base point or displacement. Program nud! dva nacina pomeranja. Prvi natin)e pom06u zadavanja bazicne - referentne tacke u odnosu na koju se pomera objekat - Base pOint To moze biti bilo kOja tacka na ertezu, ali se u velikom broju slucajeva uzima neka karakteristicna tacka objekta koji se pomera. Specifv base point or displacement: INT Enter Odabiramo Osnap kriterijum !i7fersection i odabiramo tacku 81, leva teme trougla. Specily second point of displacement or <use first point as displacement>: INT Enter Program trazi polozaj tacke do koje se objekat pomera. Pri pomeranju kursora, ceo objekat se pomera, a mesto gde se nalazio objekat iscrtava se isprekidanim linijama. Drugu tacku, do koje pomeramo objekat, odredimo istim Osnap kriterijumom i odaberimo tacku vrha petougla - tacku S1. Trougao je pomeren u nov polozaj.

Pomsranje trougla komandom MOVE, zadavaniem bazns tacks B1. polozaja tacks S1 do "'Die 59

objekat pomera. ITA . / \ Ukolika se objekat 'pomera za poznatu vrednost po x i . / \ y-osi, onda se koristi druga moguenost ave komande -

, ,)( ____ -l. displacement, odnosno zadaje se vektor pomeranja Bl po x j y-osi: Command MOVE Enter

Select objects: (selektujmo misem trougao ) Select obiects:' Enter SDecifv base DOint or displacement: 50,80 Enter Zadali smo koordinate 50 po x i 80 po y-osi. Specifv second point of displacement or <use first .Doint as displacementx Enter Pritiskom na taster Enter program koordinate 50,80 uzima kao vektor pomeranja premesta trougao i:: polozaja P1 u palaza! P2.

Pomeranje trougla komandom MOVE zadavanjem vektora pomerania po x i y-osi - displacement

62

" / \ I \

/Pl \

COpy Ovo je komanda siicna komandi MOVE, s tim da se umesto pomeranja,

kopiraju jedan iii vise objekata. Kopiranje moze biti pojedinacno iii visesil·uko. I u jednom i u drugom slucaju se najpre selektuju objekti ko]i se kopiraju. Posta ee u narednom primeru biti ponavljanja Osnap kriterijuma, podesimo za fiksne Osnap

kriterijume Endpoint, Aliidpo/i71, Center i intersection. Sa F3 ukljuCimo alai OSN.A.P. Command: COpy Enter Komanda COpy je u Modify meniju - Modify tooibaru. Select objects: (selektujmo trougao ) §.elect objects: Enter ( kopiramo sam~ trougao, pa prekidamo dalje selektovanje )

SpeCify base point or displacement. or (Mulfiplel Aktivna opeija - Specify base point or displacement je poznata i objasnjena u komandi MOVE. Razlika je jedino u tome sto kod komande COpy i r'eferentni objekat ostaje na svom mestu, a dobijamo nov identican objekat na novom mestu u izabranoj tacki - apeija Base point, iii na osnovu vektora pomer,:nja - opeija displacement Ukoiiko zeiimo visestruko kopiranje odabraeemo opciju Multiple:

Specify base point or displacement, or {!J.;Jultipie/: MEnter

$DeCJiv base point: Pribiizimo kursor u donje levo teme trougla - tacka B1, pojaviee se marker za Osnap kriterijum Endpoint i kliknimo levim tasterorn misa. Time je odredjena reierentna tacka kopiranja. Specifv second POirit of displacement or <use first point as oisplacement>:

@70<O Enter zadali smo pravac i velicinu pomeranja prvog kopiranog elementa - tackaS1 Specify second point of displacement or <use first point as displacement>: Zbog opeije Multiple program ne prekida kopiranje vee trazi novlJ tacku u koju ce dalje kopirati selektovani trougao. Osnap kriterijumom Endpoint odredimo desno teme novog kopiranog trougla - tacka S2. Kliknimo levim tasterom misa i dobicemo jos jedan kopiran trougao. To isto ponovimo i u gornJem temenu prvog trougla - tacka S3 i dobicemo treei kopirani trougao. Sa Enter oznacimo da vise

Bl Sl S2

rle zelimo da kopirarno: Specify second point of displacement or <use first point as

displacement>: Enter

Primer visestrukog kopiranja objekta komandom COPY

opcijom Multiple

63

Pre nego sto naucimo novu komandu, izbrisimo sve naertane trouglove poznatom komandom ERASE sa Modify rnenija - toolbara: Command: ER.ASE Enter

Select objects: (nekom ad metoda za seiektovanje selektujmo sve trougiove ) Select objects: Enter ( svi trouglovi su izbrisani, ostao je samo petougao ).

Komanda SCALE omogu6ava smanjenje iii povecanje selektovanih objekata. Nalazi se na Modify meniju, a ikona na Modify toolbaru. Command: SC.ALE Enter Select obiects: ( selektujrno misem petougaonik ) Select objects: Enter ( zavrsili smo selektovanje objekata ) Specitv base point: Program traii referentnu tacku, koja ostaje na islom mestu na crtezu i posle uve6anja - umanjenja. Osnap kriterijumorn Endpoint lzaberimo tacku 81 sa leve strane donje stranice petougla.

SoeCffv scale factor or (Reference!.- 0.5 Enter ( dec. zarez kueajte kao tacku ). Predlozena opcija Scale factor je siicna opciji Scale pri ZOOM komandi ( s tim da

se ovde zaista vrsi fizicka promena velicine objekta ) pri cemu se zadaju numericki factori uve6anja - umanjenja. Ako su laktori veei od 1, selektovani objekti ce bili uvecani toliko puta, za faktore manje od 1 objekti ce biti umanjeni. Faktor 0.5 koju smo zadali, umanjuje objekat dva puta.

/'.. ,/ '-..

/' '-.. ,/ '-..

,/ . '-..

( '7 \0 I \ I

__ -1/ Bl zadavanja bazne tacke:

Command: SCALE Enter

Primer umanjenja selektovanog oniekta ( isprekidanog petougla ) komandom SCALE,

opcijom Scale factor faktorom umanjenja 0.5, pri cemu bazna tacka B1 ne menja svoi polozaj na

crtezu, a objekat se smanjuie dva puta

Komanda SCALE ima drugu opciju nakon

Select objects.· ( selektujmo smanjeni petougaonik )

Select obiects: Enter ( zavrsili smo seleklovanje objekata Soecllv base point: ( selektujmo ope! istu tacku na levoj strani donje stranice, tacku Bl )

64

SpedfV scale ,factor or [Referencei: REnter (biramo opciju Reference) ovom opcijom program traii poloiaje dYe tacke koje daju referentnu duzinu, a zatim i novu duzinu u odnosu na koju se proracunava faktor razmere i na osnovu toga, uvecava iii smanjuje objekat. Ideja u ovom· slucaju ie, da odaberemo dYe

krajnje tacke jedne stranice petougla tije ce rastojanje predstavljati referentnu duzinu. Zatirn zadajemo stvarnu duzinu stranice, a program 6e na osnovu tog faktora uvecanja stranice, uvecati i ceo petougao. Soecifv reference lenqt.h <1>: (Ponovo selektujmo istu tacku B1 )

SDecify second point: ( selektujmo krajnju desnu tacku donje stranice - tacku 81 )

§pecitv ~h ;30 z~~:~ smo novu duzinu stranice i program ce nacrtali

,/ /"-.. '-...., ') uvecan petougao sa stranicom 30mm.

'-..., / Primer uvecanja objekta ( isprekidani petouqao ) I komandom SCALE i opcijom Reference, zadavanjem

1~/, / ,r~ferentne duzine ( rastojanje izmedju tacaka 81 i 81,

. .. H,_ . KOle predstav!iaju duzinu stranice ) i nove duzine koju dobijamo po uvecaniu obiekta.

B1 S1

Ova komanda omogucava kopiranje jednog iii vise selektovanih clbjekata po matricnom principu ( u redove i kolone ) - opeiia Restangular, iii po kruziloj iii. luenoj krivini - opcija Polar. Komanda S8 nalazi na Modify meniju, a ikona na

Modify toolbaru. Startovanj8m ove komande otvara se dijalog prozor Array.

Command: ARRAY Enter

Dija!og prozor Array opeiia Rectanau!ar za podesavanje

parametara visestrukog

matricnog kopiranja

U po:ju

prozora, prikazuje se matricni niz ad tr~ reda i dve ko!one

65

podesavamo:

izmedju reoova. Upisimo rastojanje ad 70 mm. To nije

dva objekta, vee rastojanje izmedju dve identicne tacke na

objektima u susednom redu, na slici cznacenc sa H. 'offset - rastojanje izmedju kolona - rastojanje L Upisimo 60 mm.

of array - ugao zaokretanja maii·ice. Ostavimo vrednost 0, U gornjem desnom uglu prozora kliknimo na taster Select objects i program nas

uvodi u editor za cr1anje gde nam je zadatak da selektujemo objekie kaje zelimo da matrieno kopiramo komandom ARRAY. U komandnoj liniji se ispisuje:

,Select ob/eets: (selektujmo petougaonik ) Seiect objects: Enter (ne selektujemo nista vise ), Vracamo 88 u dija!og prozor Array gde se ispod tastera pojavijuje natpis da je jedan objekat selektovan - 1

objects seiected. U donjem desnam d81u prozora tasteri postaju aktivni. Pritiskom

na taster Preview, daje se prikaz izgleda crleza pri koriscenju datih parametara

komande ARRAY. Pri tc:me program nudi tri tastera: Accept, koji koristimo af\o smo zadovoljni izgledom crteZa, Modify, ako nismo zadovoljni i zeiimo da izmenimo parametre u dijalog

prozoru Array;

Cancel, aka zelimo da ponistimo komandu, ,Pritisnimo taster Accept i program zavrsava komandu ARRAY,

~)O" \------1

Visestruko kopiranie obiekata komandom ARRAY i opciiom Rectangle - u redove i 1<010n8. pri cemu se

zadaje broi redova i kolon8, !tao i rastojanie izmediu redova - H i izmedju kalona - L.

Napomena: Pri matricnom kopiranju, rastojanja izmedju redova i kolona, kao i ugao zakretanja, mogu se odrediti u Array dijalog prozoru, pomoeu tastera Pick Both Offset, Pick Row Offset, Pick Column Offset i Pick Angle of Array. Klikom na neki od tih tastera, program nas uvodl u editor za crtanje gde zadavanjem rastojanja izmedju ave tacke odredjujemo rastojan)a po

X j Y osi, odnosno ugao zakretanja matrice. S obzirom na postojanje tastera Preview i opcije Modify, ovaj

postupak lTlozeie vezbati kako bi uocili promene na

crtezu pri zadavanju razlititih parametara. Nakon vezbanJa prillsnile tasler Cancel i

vratieete prethodni izgled crteza, Ukoliko izaberemo opciju Polar, kopiracemo po kruznolTl niz:u:

CommEjJl£' ARRAY Enter

66

F(,r .3ngte I .. :, (ilt a po.;:iti"."e '~'z!lJe :.:pecitie". (.":Iunt~rcktd y·.ji~·B rc,t.stiorL .1:.. neg~live v.:;iue .~pecili52' dod, wi~e Ic,I .. 51ti.:on.

~:~l I C'· '

I "J ell'

Otvara se dijalog prozor

Array gae aktiviramo prekidac Poiar Array.

~ mazor, Array sa aktiviranim

prekidacem Polar Array

Program mogucnost centra zadavanjem

nudi dve

odredivanja kopiranja:

koordinata

r.I Ro~ate ii.e.rn:::..:s t;opied cent,a upisivanjem u

poija X i Y, iii pritiskom na taster Pick Center point, pri eemu ulazimo u editor za crtanje, gde kursorom

iii nekim Osnap kriterijumom odredujemo polozaj centra kopiranja, Zadajmo koordinate centra upisom u polja - za X 160 i za Y 220 mm - tack a C1.

U delu prozora Method and values mozemo odrediti kombinacije zadavanja dve

od tri veJieine: - Total number of items - broj kopija ukijueujuci i original,

. - Angle to fill - ugao kruznog niza - Angie between items - ugao izmedu dve kopije.

izaberimo kombinaciju pive dve velitine i zadajmo 4 kopije i ugao kruznog niz,,! od 360°, sto znac! da ce se objekat kopirati po celom krugu, Pritisnimo taster Select objects i u editoru za crtanje selektujmo desni petougaonik u gornjem redu. Sa Enter se vraeamo u dijalog prozor Array

U donjem levom uglu prozora postoji prekidat Rotate items as copied. Ukoliko je

on ukljucen, objekat ee se rotirali i oko svoje ose i oko centra kopiranja. Da bi r---~\ uoeili razliku, kopiracemo ovai petougaonik najpre I . : (J' r---~\ sa ukljucenim prekidacem, a zatim cemo ponoviti '__ / / \ komandu ,Q,RRA Y i iskljuciti prekidac,

\

.J' l, /) '- /

X AI P;~:~~ :~~:~:~a~~:a::~:~ A:a:::n;a O~~!i~~: ~ C 1 ~ C1, broja kopija - 4 i sa uqlom kruz!1oq niza -

\ / //'·-----l 360c. Punom iinUofn su predstavHen~ kopiran~

'---J 0t/ : objekti bez zaokretania. a sa isprekidanom BAZNI '\~ _) iinijom objekti koji su zaakrenuti ake svoje

ose '~

67

Obaranje ivies m

I<omandom CHAMFER se produiavaju iii skracuju dYe neparalelne linije

do zajednicke presecne tacke, iii se obaraju njihove iviee. Nalazi se na Modify meniju, a ikona na Modify toofbaru.

Najpre izbrisimo sve objekte sa ekrana ( iii napravimo nov crtez ). Command: ERASE Enter Select obiects: All Enter Select obiects: Enter. Nacrtajmo jedan pravougaonik straniea 30 40 mm, na poznati nacin: Command: LINE Enter Specify first point: 50, i 00 Enter

Soecifv next point or [Undol" @30<O Enter

Specifv next point or [Undo]: @40<90 Enter

Specifv next pOir)t or fUndal @30<180 Enter

Specifv next point or [Undol: CEnter Zadajmo komandu CHAMFER na jed an od mogu6ih nacina:

Command: CHAMFER Enter (TRIM mode) Current chamfer Dist1 = 10.0.0., Dist2 = 10..0.0.

Select first line or (Po/vlineIDistanceIAnQleITrimIMethod]: Pre nego sto izvrsimo aktivnu opeiju Select First line i seiektujemo prvu od dYe linije Cije iviee obaramo, objasnimo lekst na komandnoj linij!. Trim mode - postoje dva naCina obaranja ivica: Trim i No trim. Trim obara iviee linija koje se seku, ali pri tom skracuje te linije. Kod nacina No trim, linije se ne diraju, vee se samo doertava oborena iviea. Ovi nacini obaranja podesavaju se opeijom Trim - T i Enter. Za sada necemo menjati aktivan Trim mode.

12 b Razlika U obaranju

Lll d I ivica iiniia L 1 i L2

metodama Trim i No trim komande

CHAMFER

NO TRIM TRIM

CU,7-en/ cha/TJfer Dist"!::::.10. 00. Dist2= 10. GO Prograrn nelS Js LJ komandnc}

obavestio 0 podesenosti rastoJanja od tacke preseka,. po prvoj iiniji Dist1 ( na criezu rastojanje a ) i po drugoj liniji Dist2 ( kota b ). Rastojanja mogu biti raz!icita

za svaku liniju, a podesavaju se opeijom Distance:

68

I

I I I

Select first line or fPolvline/DistanceIAnqlelTrimIMethod!: DEnter §iecifV first chamfer distance < 10.0.0. x 5 Enter Program nudi default vrednost 10, a mi menjamo tu vrednost na 5 mm. Ista to uradimo i za rasiojanje po drugoj liniji:

Soecitv second chamfer aistance < 5.00 x Enter ( dovoljno je da pritisnemo Enter, ier program uvek nudi isto rastojanje za prvu i drugu liniju, i samo ako zadajemo dYe razliCite vrednost, onda kueamo drugu vrednost i Enter ). Na komandnoj liniji se ponovo ispisuje poznati tekst sa opeijama komande CHAMFER:

Select first line or (po/vlineIDistanceIAnqlelTrim/Method[-Sad mozemo da selektujemo prvu liniju. hieka to bude desna vertikalna stranica pravougaonika, koja se iscrtava isprekidanim linijama. §elect second l!rle: selef(tujmo i drugu iiniju, gornju stranieu pravougaonil,a.

Program je oborio stranice gornjeg desnog temena pravougaonika po 5 mm, sa skra6ivanjem stranica ( opeija Trim ).

Oborimo i straniee donjeg desnog temena pravougaonika, ali na drugi natin, opeijom Angie i No trim. Command: CHAMFER (T.RIM mode) Current chamfer Dist1 = 5.0.0., Dist2 = 5.00

Select first line or (Polv!li7eIDistanceI4nolelTrimIMethod!: TEnter Odabrali smo opeiju Trim koja nam nudi mogucnosti:

Enter Trim mode ootion (Trim/No trirn! <Tri77x N Enter ( biramo natin No

Select first line or (polvline/Distance/Anqleffl7i17I/1,1ethod/: A Enter

Eiramo opeiju Angle, pri cemu program traii rastojanje po jednoj

buduce iviee obaranja u odnosu na drugu liniju: Specifv chamfer length on the firs! line < x 8 Enter ( rastojanje Spec/fv chamfer angle from the first line <o..Ox 45 Enter ( ugao ).

Select firs! line or (polyJineIDistanceIAnqlelTrimIMetfJodl"

!iniji u·gao

dobicemo n Selektujmo desnu i donju stranieu pravougaonika !

I

oborenu ivicu bez skracenja stranica ( No trim nacln.) , ....

L~ Opcijom Me':='thr::.o.::.d=(c:..::::....=..:=..::=:=--,--:...:.:::.;;z.::::::..-'..;..:.:::::.::.:.:.::..:.:.:.:::-::,-:-,:-,:·,:,:;'!:,-;,·'·,:,;·· =::..::......:::=c:

obaranja ivica Distance iii Angle.

Enter tnin method (DistanceIAnc;fe! <Ana/ex Enter ostace

CH.lI,MFER ga seleklujemo, svi uglovi datog mnogougla bib:. vrednostima koje su podesene u pos!ednjem kO!'iscenju komande CH!\:'1FER. ( Probajte da nacrtale kvadrai komandom POUGON i da mu aDonte sva cemena )

69

flUET Komanda siicna prethodnoj, s tim da se ne radi 0 spajanju iinija

obaranje1]l, ,I/e(:,.o spajanju linija kruznim lukom sa radijusom koji zadajemo. Nalazi S8 n~~!JVI~a/fj nleniju , a ikona na Modify tooiba,u ( uvek pored CHl'-i\1FER ). Comrr/anch'F!LLET Enter -----Curre,~tkett;nqs' /[,1ode = NOTFlIM, nad/us = 10 00 Prvi'·"RQruke;,.razumemo: pri zaobljenju temena, nece doti do skraeenja linija. Prograry:as)os'Obavestava da je tekuea podesenost radijusa zaobljenja jednaka o.e'r~lT)eGk:emo . zaobljavanja iz No trim u T17fT!:

Sele~;;irsLobi~~t or [Polylinel/:radiuslTrim!: TEnter

f:nter Tn:n mod~ootion fTrim/No trim/ <No trimx TEnter

Select first obiect OJ" [poJv/hieIRadiuslTrim!: REnter Menjamo vrednost radijusa izborom opeije Radius SpecifY' fil/et radius <10.00x 7Enter zadali sma vredriOst radijusa 7

Select fiJ"st object or {Polyline/Radius/Trim!' Seiektujmo levu stranicu pravougaonika Seiect second object. Seiektujmo gornju stranicu praougaonika i program ee zaobliti gornje levo teme pravougaonika, radijusom 7mm.

Primer zaobliavan!a temena komandom FillET. zadavaniem radijusa zaoblienla r.

Opeija Polyline je identicna Istoimenoj opciji komande CH,A,MFER. Pri selektovanju naertanog mnogougla, prl ovoj opciji zaoblice se sva temena vrednostima koja su podesena pri koriscenju ove komande.

to sa onlm poslednjem

Vezba: Probajte da nacrtate I zaoblite temena sestougla stranice 20 mm, a sa radijusom zaobljenja od 5 mm.

Ii ravni -MIRROR Komanda kOja omogucava osno simetricno preslikavanje, pri . cemu

dobijamo novi objekat kao sliku u ogledalu U odnosu na selektovani, je komanda MIRROR. Program nam trazl seiekeiju objekta kOjl osno presllkavamo i pravac ose simetrale zaaavanjem' njene dYe tacke: Command: MiRROR Enter Select obiect: selektovaeemo sve elemente naseg pravougaonika, 7 found

70

Select ob(ect: Enter Program trati prvu tacku ose simetraie: Soecifv first point of mirror line: 90,90 Enter (tatka T1 ) Soedtv second pOint of mirror /1/78: @60<90 Ei\lTER druga tatka ose - iacka T2 -"-( simetrala ne mora biti u pravcu y ose ),

Qelet8 source objects? [Yes/No! <IV> Enter Program pita da Ii zelimo da

brisemo original koji

Original

T2 t

* Tl

se kopira. Potvrdili smo da necemo da brisemo original i dobijamo kopiju kao u ogiedalu_

l l Kopija

Primer 05n09 kopirania komandom MiRROR pri cemu 5e selektuje original i

zadaie pravae ase simetriie na OSilOVU

poloiaja dV8 tacKe T1 i T2, pri cemu S8

dobiia kopiia \"30 U ogiedalu

** i\lapomena Ukoliko ne zelimo da nam se i lekst prilikom kopiranja prikaze U okrenuiom poiozaju, mozema tastaturom podesiti tu moguenost. Command: MIRRTEXT Enter

Enter new value tor MIRRTEXT <1x 0 Enter Podesili smo novu vrednost promenijive MiRRTEXT sa 1 na 0 i tekst se prilikom osn09 kopiranja nece prikazivati kao tekst u ogledalu.

Paraielno OFFSET Jos jedna komanda za kopiranje, gde se olvoreni elementi: linije, kruzni lukovi". preslikavaju u sebi paralelne. Zatvorene konture: krugovi, paralelogrami, mnogouglovi ( poligoni )._. kopiraju se u odgovarajuee manje iii veee konlure istog oblika, u zavisnosti da Ii odabiramo siranu preslikavanja uilutar iii van konture. Nacrtajmo jednu kruznicu na osnovu centra i poluprecnika: Command: CIRCLE

SoeCily center point for circle or f3P/2PlTtr (tan tan J"adiusJ/.- 90,220 Enter

Soecifv radius of circle or {Diameter!: 20 Enter poiuprecnika 20mm. Command.- OFFSET Enter

Nacrtali smo kruznicu

Program nudi dYe moguenosti Distance i Through. Ako izabererno prvu opciju, to

znaGi da treba da zadamo rastojanie izmedjlJ originala i kO:Jije'

SDecilv offset distance or {Throuqh] <Throuah>: 10 Enter .( rastoJallje je 10 mm ) Select obiect to offset or <exit>: (selekiujmo kruznicu kao objekt koji se kopira Soecifv ooint on Side to offset:

71

Program trazi da odredimo da Ii ee se objekat kopirati unutar iii izvan kruznice. Kursor dovedimo unutar kruznice i levim klikom misa odredimo stranu kopiranja. Program ee Iscrtati manju kruznieu K1, unutar selektovane kruzniee i na rastojanju od 10 mm. Program i dalje nudi mogucnost selektovanja objekta koji ee Se paralelno kopirati na istom rastojanju od i 0 mm, ali mi prekidamo dalje kopiranje

sa Enter: Select object to offset or <exit>: Enter Druga opelia Through, izvrsava se zadavanjem polozaja tacke kroz koju 6e novi

kopirani objekat prolaziti: Command: OFFSET Enter

Specifv offset distance or [Through] <10.00>: TEnter ( opcija Trough) Select object to offset or <exit>: (selektujmo original kruznieu ) Soecifv through point: 130,220 Enter Zadali smo polozaj tacke Ti, kroz koju ce kopirana kruzniea prolaziti program

iscrtava i drugu kopiran\l kruznicu K2. Select object to offset or <exit>: Enter (ne zelimo dalje kopiranje )

K2 (

Original

Rotiranje objekata -

Primer kooiranja komandom OFFSET i o!)cijama Distance,

kojom zadaiemo rastojanje izmedju originals i kopije (K1) i

Trough , kojom zadajemo tacKu ( T1 ) kroz !coil! ce kopirana

kruznica ( K2 ) prolaziti.

Komanda koja omogucava rotiranje selektovanog objekta oko referentne tacke. Nalazi se na Modify meniju, a ikona na Modify toolbaru. Command: ROT ,D.,TE Enter

Select objects: (selektujmo pravougaonik ·nastao osnim kopiranjem - 7 found) Select obiects: Enter (ne selektujemo daje. a program t,azi baznu tacku ): Specify base point.ihlT of ( Osnap k:-iterijumom intersection izaberimo donje desno teme pravougaonika - tacka 81. 8azna tacka ne mora biti na selektovanom

objektu ).

72

§I!.eclfV rotation angle or [Reference]: 60 Enter ( Biramo opciju Rotation Angie i zadajemo ugao rotaeije -600

, cime pmgram rotira objekat za 60° u smeru kaza!jke

( I

l G

\ na satu ).

Primer rotiranja oblekta komandom

ROT ATE i opcijom Rotation Angle, iz poiozaja prikazanog isprekidanim

Hnijama u pofozaj prikazan punim linijama, oko bazne tacKS B1, a za

ugao cd 60° u smeru kazalike na satu

Postoj! i druga opeija ove komande, opeija Reference, kojom ugao rotacije zadajemo na osnovu pravea referentne linije koju zadajemo pOioi:ajima njenih

krajnjih tacaka. Znaci ugao rotaeije se ne zadaje od pozitivnog pravca x-ose, vee od pravea referentne linije, s tim sio su i dalie pozitivni .uglovi, uglovi u smeru obrnuto od kretanja kazaljke na satu. Ova opcija se mnogo rede koristi.

. Ova komanda omogu6ava brisanje dela objekta izmedju dYe zadate racke. Objekti na koje se moze primeniii ova komanda su: duzi, se kruzni luk ), poligoni ( dobija se otvorena kontura ). Command: BREAK Enter Select obiect: Selectujmo najvecu kruznicu dobijenu nakon komande

Specifv second break point or IFirst point!: FEnter Program daje poruku koja znaci: Ako tacku u kojoj ste pocetnom tackom od kOje 6e se brisati deo objekta ee se objekat brisati, u protivnom, odredite novu tacku pocetnu tako sto eete uneti sa tastature slovo F i Ente, SDecifv first break ODint: OU,a. Enter pomocu osnap kriterijuma Quadrant izaberimo desnu - tacku 01 ( na 00 ), cime je izabrana pocetna tatka brisanja Specitv second break point· OUA Enter

za

Istim kriterijumom odredimo krajnju iacku 02, do koje ee S8 brisati deo kruznice Ct;; izbrisal, Gec

kruzniee od tacaka 01 do 02 KreCUC! se u smeru suprotno od kretanja kazaljke na satu.

73

Primer brisanja del a kruznice komandom BREAK, ode 5e kruznica brise izmediu tacke

selektovanja Q1 i zadate tacke 02

**Napomena: Da smo selektovali najpre tacku 02, a zatim tacku 01, program bi izbrisao deo

kruga od 02 do 01 krecu6i se u smeru suprotn od kazaijke na satu. ~~a crtezu bi ostao luk 01 -Q2 duiine jeone cetvrtine kruga. Postojl jos jedna mogu6nost u komandi BREAK, a to je da jedan objekat podeiimo na dva dela, dva

zaseb\! . . .. selektovanja. Comm~j'r[I;?BREAK Enter

Select'obiecc' ;', Selektujmo dobijeni kruini luk u bilo kojoj iacki sa donje strane:

50ecify second' break point or [First pOfi7tl: @ Enter Do\/oljno je otkucati sa

taslature znak @ i program 6e u tacki selektovanja podelit! luk na dva dela. To se ne vidi na crteiu, ali 'ako probamo da selektujemo kruzni luk, videcemo da se on zaista podello na dva dela, kOja moramo zasebno selektovati. Za ovu opciju komande BREAK postoji posebna ikona u Modify toolbaru - ikon a Break at Point. . Ovom opcijom program same trazi tacku u kojoj zelimo da prekinemo objekt.

avo je komanda kojom se produzavaju objekti ( linije, lukovi ... ) do nekog drugog nacrtanog objekta. Program najpre traii izbor objekta do koga se vrsi produiavanje, a onda i seiektovanje objekata koji se produiavaju. EXTEND se nalazi na Modify meniju, a ikona na Modify toolbaru. Nacrtajmo najpre tri duzi poznatom komandom LINE: Command: LINE Enter Saeeitv first {Joint: 50,80 Enter

Specifv next {Joint or fUndal" @70<O Enter

Speclfv next point or [Undo]: Enter zavrsili smo crtanje prve duii. Ponovimo komandu LINE jOs dva puta sa koordinatama tacaka za drugu dui 50,20 i 85,60 i za trecu dui 90,20 i 130,55. Duti nisu paralelne, ali se i ne seku. Zadatak je da zadnje dve nacrtane duzi produiimo do horizontalne duzi. Command: EXTEND Enter Current settinas: Pro/ectlon=UCS. Edqe=lVone

Select boundar" edc;es .. Program nam trazi da selektujemo najpre objekat do koga se vrsi produzavanje, a pri tom nas obavestava 0 teku60j podesenosti rezima komande.

74

§§Iect cb/ects: (selekiujmo ho:izontalnu duz i Dna se prikazuje na ekranu sa isprekidanim linijama )

Select objects: Enter (ne zadaJerno drugi objekat do koga ce se produiavati objekti. Mogli smo nacriati jos jednu ouz, ispod dve kose duzi, pa bi seiektovanjem i te duii, prakticno zadavaii produzavanje kosih duii sa obe stlane)

Select object to extend or shrf!-seiect to {lim or [Proiect,lFdqe/Undo]: (selektujillo prvu kosu duz i program ce je produziti do horizontaine duzi.

Select obiect to extend or shitt-seJect to trim or (Project/Edoe/Undo}: selektujmo i trecu duz

Oblect does not intersect an edae

Select object to extend or shift-select to trkn or [proiect/Edqe/Undo):

Program obavestava da objekat koj! smo se!ektovali ne sece objekat do kojeg se produzava i po novo nudi iste opcije. Raziog Ile produzavo.nja objekta je u tekucoj podesenosti prornenljive EDGEMODE, kOja je podesena no. No extend. avo mozemo promeniti opcijom Edge:

Select object to exterld or shift-select to trim or {Project/Edae/Undor E Enter

Enter an implied edae extension mode [Fxtend/No extend! <No extend>: E Enter ( promenili smo rezim iz No extend u Extend )

Select co/ect to. extend or shift-select to tnin cr (Froiect/Fdcre/Undo]: (sad selektujmo trecu dui i doci ce do njenog produzavanja do zamisljene tacke preseka sa prvorn duzi )

// Pre komande EXTEND

7/ Posle komande Eli.iEND

TRIM

Primer oroduzavanja dU7j

komandom EXTEND, pM cemu S8 seiektuje objekt

do koga se vrsi produzavanje, a zatim i

objekti koji S8

produzavaju

Komanda siicna prethodnoj, s tim da se objekti skra6uju, tako sto se selektuje objekt do koga S8 vrsi skraCivanj6!, a zatim i objekti koji se skra6uju. Najpre nacrtajmo liniju izmedju tacaka 50,270 i 125,175. Ona pressea kruzniee i kruini luk. Command: TRIM Enter

Current settlnos: Pro!ection=UCS Edoe-Extend Select cuttJna edqes ,..

Poznata poruka 0 podesenosii promenljivih velicina Proj!77Cde i Edgemode i poruka da 5e seiektuje objekat do kojeg ce S9 skratitj objekti:

Select obfects: (selektujmo novonacrtanu duz kOja ce postali isprekidana

Select obiects: Enter (ne biramo vise objekte )

Seiect ob/eet to {(fin or shift-select to extend or {Proiect/EdGe/Undo!:

Sada ireba selektovati obiekte kOje skracujemo, ali sa one strans iinije, sa koje zelimo da se objeKat skrati. I\jpr. malu' kruznicu selektujmo iznad Ilnije, a vecu ispod linije. S obzirom da smo iuk komandom BREAK podelili na dva dela, moracemo da dva puta selektujemo nove objekte - oba luka sa gornje strane linije. Dobili smo zanimljiv izgled crteza:

Pre komand. TRIM Poale koman-de 1'RIM

Primer skracivanja obiekata komandom TRIM, or! cemu se

selektuje objekat do kojeg S8 vrsi skracivanje, a zatirn i objekti koji

58 skracuju.

Ukoliko pogresimo u toku selektovanja i skratimo neki objekat koji nismo zeleli, kCiisticemo opciju Undo (U i Enter ) i program ce objekat vratiti u prethodno stanje, bez izlaska iz ove komande. Po zavrsetku seiektovanja svih objekata koje zeiimo da skratimo, S2. Enter izlazimo iz komande. d NaDomena U komandama EXTEND i TRIM, na komandnoj i,iniji se javljala poruka shift selected to extend ( trim ). Ona omogucava da se u komandi EXTEND pritiskom na taster SHIFT selektovani objekat skrati i obrnuto da se u komandi TRIM pritiskom na taster SHIFT selektovani objekat produzi. Ovu opeiju cemo koristiti kada Je potrebno neke objekte skratiti, a neke produzlti do Istog selektovanog obJekta.

Pnnmma dUllne objokina i promena ununasnnh uglova lukova Komanda LEt'-JGTHEN sa Modify menija edituje objekte u srnisiu menjanja

njir,ovih duzina. a kod lukova se moze promeniti i unulrasnji ugao. Command.' LENGTHEN Enter

S'{}/ect an obiect or (lJElta/Percent/Tota/IDy;r7amic/:

PeL rT~ogucih opcij2:.. OV8 i<ornandc. ,L.htivp8. j2 SE.:iect obje.c·t i ai~ci seLsktujerT\C, neki

orJJek1 prograrTi nam na komandnoJ linijj ispisuje poruku 0 njegovoJ duzini: Current ~. ; unutrasnJerrl uglu. ak:.J js u pitanju seleklovani luk: IncJuded anole:

76

( Ako je u pitanju kruznica dobicemo podatak 0 njenom obimu ). Selektujmo najpre horizontalnu duz. U komandnoj liniji se ispisuje njena duzina:

Current lenGth: 70.00 Seiektujmo neki od lukova i na komandnoj liniji pisace:

Current lenGth:', included anale: ( f\Ja is!: nacin mozerno selektovati sve objekte dobicemo podatke 0 njihovim duzinama i uglovima ).

DElta opcija ornogucuje zadavanje prirastaja duzine iii ugla. Ako se zadaje negativna vrednost doiazi do smanjivanja duzine objekta. Skracenica je DE:

Select an object or [DEIta/PercentlTotaYDYnamic!: DE Enter

Enter delta lenqth or fAnale! <O.OOx 30 Enter zadali smo prirastaj od 30 mm.

Select an object to chanGe or fUndal

Seiektujmo objekat koji zelima da produzimo za 30 mm: horizonta!nu liniju, aii blize des nom kraju, na kome zelimo produziti iiniju. Ona ce se produziti u istam pravcu

za 30 mm. Program i dalje nudi mogucnast selektovanja drugog objekta, koji zelimo da produzimo za istu vrednost prirastaja. Sa Enter odbija:T1o tl1 mogucnost. Kod lukova mazemo izabrati podopciju Angle, gde program trazi nnc""""" Command: LEhlGTHEN Enter .

Select an object or fDFlta/PercentlTotaiiDYnamic!: DE Enter

Enter delta lenGth or {AnGie} <30.00x A Enter (podopcija

Enter·delta anale <O.Ox 45 Enter

Percent opcija omogucuje procentualnu

Select 3n object or [DEltaIPercentlTotaiIDVnamic! P Enter Enter percentaGe lenGth <100.00x Aktivna je vrednost i 00% ori cemu obiekat astaje iste duzine. Ako zadamo vrednost vecu ad 100 dolazi do' povecanja, ~ za vrednost manju od 100 objekat se skracuje.

Total opeija omogucava zadavanJe ukupne duzine iii ugla. Program produzava iii skracuje objekat i to od one strane koia je suprotna od tacke selektovanja. Trazi vrednosti za ukupnu duzinu: J

Soec/tv total lenGth: iii za ukupan ugao: SpeClfv total anqle'

Dynamic - opeija za produzavanJe iii sfllacivanJe objekia P0rTlOCU kursora. Misem pameramo kursor do zeljene duzine objekta i kliknemo levim tasterom.

Undo - opeija kOja ponistava poslednju promenu bez izlaska iz komande. i'-lakan poslednjeg seiektovania za promenu, sa Enter DrAkiri!CHlln knrn?ncil!

77

Ova komanda omogu6ava pomeranje selektovanih objekata na crtezu, ali tako da i dalje ostanu fiz\cki povezani sa drugim dodirnim elementima. Oni Se moraju selektovati metodama Crossing-window - C , iii Crosing - PoHgon - CPo Komanda se naiazi na Modify meniju, a ikona na Modify toolbaru.

Cornmand: STRETCH Enter Select obieets to stretch bv crossing-window or crossir7Q-JJolvqon Select objects: Center (seJektovacemo Crossing metodom gornju stranicu, oborenu i zaobljenu ivicu pravougaonika u vertikalnom polozaju i dve vertikalne stranice ) 5Decifv first corner: 40,120 Enter S/Jecifv o{Jpostle corner: 90,145 Enter -'5 found P:~gram . J8 selektovao pet objekata i prikazao ih isprekidanim linijama SeJect{ob}~cts: .. Ef1ter (ne zelimo dalje selektovanie )

!

YH/fJA'$'" , •

olh! or displacement: 0,30 Enter

komandi MOVE i COPY, gde program traii ili poloza] 58 vrsi pomeranje, Iii vektor pomeranja po x I y-osi. 0,30, dakle 30mm izduzenja po vertikali:

Enter

Dobili smo izduzen pravpugaonik, koji bi dobili i da sma na poruku S{Jecifv base potht or displacement: izabrali misem bilo koju t3.cku na 8kranu, a na poruku Specify second paint of displacement or <use first pOli7t as displacementx dali relativno rastojanje

@30<90 Enter.

U Primer razvlacenja komandom STRECH, gde sma qornje elemente pravougaonika ( stranicu. zaob!jenu

i oborenu ivicu ) pomeriii za 30 mm, beL prekida sa ostalim delovima

,L\ko pogledamo II/fodity't)otba:, videcemo d2 sm,'] objasnili sve komande ( ikone )J

sem pasiednje EXPLODE. Ta komanda se odnosi na rastavljanje slozenih objekata

koje tek treba da ui':imo. Jedan od takvih objekata je i POL YL YNE - slozena' linija koju cemo objasnitj u sledecem poglavlju.

78

5 i edltovanje slozenih

objekata B POLYLINE

Prilikom crtanja linija, lukova, krugova... sve linije u jednom nivou se iscrtavaju istam debljlnom koju smo zadali opcijom Linewidth prl kreiranju Layera. Ukoliko je u status liniji aktivan LWT prekidac, na ekranu:';e se uociti te debljine. U suprotnom, program sve linije isertava osnovnom debljinom i na ekranu ne

uocavamo razllke u debijinama linija. Medjutlm, u AutoCAD-u posto]i mogucnost crtanja linija sa promen!jivim debljinama, cije se debljine odmah uocavaju na ekranu. Takve linije se zovu POLYLINE ( slozene linije ), koje osim navedene prednosti, imaju prednost u tome sto im svi deiovi - segmenti ( a mogu se sastojati iz pravih i lucnih segmenata ) predstavljaju jedan entitet - objekat. Selektovanjem bilo kojeg dela - segmenta s!ozene linije, seiektuje se eela linija.

Ova prednost posebno' dolazi do izrazaja prilikom srafiranja povrsina a cemu 6e bltl reCi u jed nom od narednih poglavlja. Sledeca prednast je da S8 segmentima slozene iinije mogu zadavati debljine na pocetku i na kraju, taka da dobijamo linije lepih izgleda i slozenih oblika. Ostale prednosti bice uocene u daljem tekstu, pri samom ertanju slozenih iinija. One se crtaju komandom POL YLiNE iz Draw menija, odnosno odgovarajucom ikonom sa Draw toolbara, iii sa tastature

kucanjem PUNE i Enter. Poznatim komandama kreirajmo novi fajl Siozene linije, ko]i U osnovi ima

prototlp Format A4 I podesimo za tekuci nivo Siozene ( u Object Properties toolbaru levim tasterom misa otvorimo padajucu listu sa podeserlim nivoima i odaberimo nivo Siozene sa magenta bojom ). Poslednjom ikonom u Osnap too/baru - Object Snap Settings otvorimo dijalog prozor Drafting Settings i taste rom Options otvorimo istoimeni prozor. Podesimo boju za Osnap marker sa magente na plavu - Blue. Komandom ZOOM i opcijom ,~II podesenu velii':inu crieza A4 postavimo preko eel09 ekrana. Naertajmo slozenu liniju:

Command: PLiNE Enter 5Decifv start {JOIi7t: 100,100 ENTER biramo pocetnu tacku slozene linije

Current line-width is 0.00 program nas obavestava 0 treilutnoj podesenosti debljine slozene liniie, koja je u ovom sillcaju najmanja ( kao kod obicnih linija )

SpeC/iv next point or /ArcIHalfwJdtI7ILenqthIUndDfliVldthj: W ENTER program

\\1

Width:

Speci/v startino width <O.OOx Ei'JTER zadajemo pocetnll debljinu linijs mm.

79

S;:;ectiv endinq width <1.00x Enter debljina na kraju linije ( program uvek u zagradi daie istu debljinu kao onu koju sma zadali na njenom pocetku. Posto se

slazemo pritisnemo Enter, u suprotnom bi zadali krajnju debljinu l.

5Decifv next ooint or [ArclHalfwidthILenqthIUJ7doIVvidth]: @10<0 Enter Zadajemo

krajnju tacku prvog segmenta. Program nam je nacrtao segment slozene linije duzine 10mm i debljine 1 mm. Nacrtajmo jeaan iinijski segrnent cije S8 clebljine na

pocetku i p~raju raziikuju:

SDedfv next POl~'7t or [4rclHalfwidthILenofhIUndoIVVldth}: W Enter

Specifv startinq width <1.00x 6 Enter Soecifvendina width <6.00x 2 Enter zadajmo duzinu linijskog segmenta 30mm:

Specifv next (Joint or [Ard-faltH/rdth!! enqthlUndo/l,lj/idthj: @30<O Enter Dobijamo liniju eija se debljina ravnomerno smanjuje od 6 do 2 mm. Program

daije trazi izbor opcije iii zavrsetak crtanja:

Specifv next (Joint or /ArclHalfwidthl! enathlUndolWfdthj: L Enter Oclabiramo opciju Length pomocu koje se crtaju linije kojima se zadaju duzine,. a koje imaju pravac prethodnog segmenta ( u slucaju da ie prethodni segment bio luk dobice se linija koja ima pravac tangente na taj luk, a sa zadatom duzinom ): SoecJfv length of line: 50 Enter Dobili smo liniju sa islom debljinom koja je bila na kraju prethodnog segmenta. Siedecu tacku· odaberimo misem, kliknimo u bilo koju praznu tacku el<rana i dobicemo novU liniju. Nju cemo obrisati opcijom Undo ( U i Enter ). Na taj nacin se dak!e, mogu brisati pogresno nacrtani segmenti. (

Ponavljanjem ove opcije brise se vise segmenata ).

Spedfv next point or [ArclHalfwldthILenqthIUndoIWidth[- H Enter Opcijom Halfwidth zadaje se polovina debljine na pocetku i kraju slozenih linija:

Specifv starting half-width <1.DOx 0.5 Enter

Fnding half-width < 0.50 >.' Enter

Specifv next (Joint or [ArclHalfwidthILenathIUndo/Widfh l: @50<135 Enter Dobili smo liniju cija je debljina 1 mm i ul<oliko zelimo da spojimo prvi i zadnji

segment uCinicemo to opcijom Close :

Specifv next poirJt or [ArcIHalfwidthILenafhIUndo/Width]: CEnter.

80

Primer crtanja slozene linije -POL YUNE komandom PUNE

Siozena linija se osim moze Tormirati ad

pravih, lucnih

segmenata, kao njihovom kombinacijom. L.ueni segmenti se

mogu crtati opcijom Arc pri cemu se Javljaju nove podopcije. gommand: PUNE Enier S(Jecifv start point: 100,200 Enter

8iramo pocetnu tacl<u slozene linije Pi.

fur rent line-width is 1. 00 program nas obavestava 0 trenutnOJ podesenosti debljine siozene linije, a to je debljina koja je zadata pri zadnjem koriscenju ove

komande.

§Decifv next Doin! or {4rcl/-ialfwidt/J/LenqthIU7do/WJdth!: A Enter

Oclabiramo opciju ertanja lucnih segmenata, pri cemu dobijamo nekoliko podopcija: Specifv endpok7t of arc or

f!.nqleICFnter/DirectronIHalfwidthlLineI.RadiusISecond (JtIUndoIVVidth[- Polovinu ovih

opeija smo vee ranije nautili, jer imaju islo znacenje u svim komandama: - Width odredjuje debljinu linije pri cemu program trazi zadavanje debljine na p06etku i na kraju lu6nog segmenta. - Haifwidth ovom opcijom se zadaju poludebljine lucnog segmenta na njenom pocetku i kraju. - Undo ova opeija ponistava poslednji naertan lucni segment.

Sledece cetiri opeije prepoznajemo kao elemente - parametre na osnovu kojih se normalno erta luk, a to su: Angle - ugao, Center - centar luka, Radius - poluprecnik i Second point - druga ta6ka luka ( crtanje luka pomocu tri" tacke 3P). Posto je ovo vee poznato, kroz primere cemo pokazati crtanie !ucnih segmenata slozene linije: Specitv endpoint of arc or

{4nqle/CEnterIDirectionIHalfwld{f)1! inelRadiuslSecond ptIUt7doIWidf,I-I A Enter Odabrali smo podopciju Angie pri ·eemu program trazi najpre unos ve!icine ugla: Specifv included angle: 90 Enter Zadali smo unutrasnji ugao lucnog segmenta od 90 stepeni.

Spec;/vendooint of arc or (CEnterIRadiusl: @20<45 Enter

Najlakse nam je zadavanje krajnje tacke relativnom polarnom koordinatom i dobijamo nacrtan prvi lucni segment. Specilv endooint of arc or

[Ang/eICEnterIDirectionIHalfwldth/UneIRadiusISecond pt/UndoIWidth[- CE Enter Biramo podopciju Center, pri cemu program trazi poiozaj ce'ntra kruga pocetnom tackom 5e smatra krajnja tacka prethodnog segmenta ):

Soecifv center point of arc: @15<0 Enter

Specify endpoint of arc or [Ang/eILenqtt-;!: A Enter Vezbamo crtanje pomocu centra i ugia ( podopeija Angie Soeclfv included angle: -180 Enter

81

Dajemo negativnu vrednost ugia, kako bi smo dobili ugao u smeru kaza!jke na

satu - nagore ( da smo dali pozitivan ugao, dobili bi smo luk na dole ). SpecJ!v endpoint of ale or

[AnglelCEnterlDireclionlHalfwidtf7/UnelRadiuslSecond DtiUndol/iVidth 1: REnter Biramo podopciju Radius, i zadajemo vrednosl polJprecnika:

Sped/V radius of arc: 20 Enter

Specifv endpo/Flt of arc OF [Angle!: A Enter Smecify included angle: 90 Enter program tfazi vrednost unutrasnjeg ugla i Specitv direction of chord for arc <270.0x -45 Enter ugao pravea koji se dobija spajanjem pocetne i krajnje tacke segmenta u odnosu na pozitivan pravae x-ose. Uko!iko se odiucimo da nastavimo da crlamo prave segmente, odlucitemo se za opciju Line i program 6e nam ponuditi vet ranije opisane opcije crtanja pravih segmenata: Specitv endf)oint 0/ arc or

[Ana!eICEnter/Direction/Halfwidth/UneIRadius/S~cond oflUndolWidth!: L Enter

Soecdv next point· or [Arc/Halfvvldth/LenqthIUndo/l/vidth 1- L Enter Odaberimo opciju Length kako bi smo videli da se ovom opcijom erta linija koja predstav!ja tangentu na prethodni lucni segment, duzinom koju zadajemo: Spec/tv lenqth of line: 30 Enter Nacrtajmo jOs jedan Iinijski segment zadavanjem koordinata siedece tacke:

SoeClfv next point or {Arc/HalfwidthlLenothl/.Jndol//l/idthj: 100,160 Enter Zatvorimo ovu sloienu iiniju iucnim segmentom ( ukoliko bi ovde Koris!ili opciju Close,

siciena linija bi biia zatvorena pravim segmentom ). Zato moramo izabrati opciju Arc i tek onda podopciju CLose. Siozena linija se zatvara lucnim segmentom.

Specifv next point or [Arc/Halfwidth/LengthIUndoII/Vidth[- A Enter SpeGllv endDolflt of arc or

/4.nole/CFrJteJlDirection/Halfwidth/LineIRadiLisISecond ptiUndo/width 1: CL Enter

Primer crtanja siozene 'lnije -POL '(LINE sa lucnim i Iiniiskim ~mentima komandom PUNE

Ovom komandom, koja se naiazi na Draw meniju, moze se od zatvorene konture, nastale kombinacijom nekoliko nacrtanih objekata, kreirati slozena linija _ polyline. Ova je veoma vazna osobina, kOja 6e naroeilo pomoCi pri sraiiranju objekata, jer program traii samo zatvorene konture za srafiranje.

Pre koriscenja ove komande, promenimo tekuCi nivo u Pune i nacrtajmo nekoiiko objekaia poznatim komandama: Command: POLYGON Enter Enter number at sides < x 4 Enter

Specitv center of polvaon or [Edqej- E Enter

Soecitv first endpoint of edge: i 00.20 Enter

Specilv second endooint of edae: @40<O Enter

Dobili smo naertan kvadrat eija je straniea 40 mm. Sada cemo nacrtati eetiri kruinice, Giji su centri u svakom temenu kvadrata. Aka nije podesen fiksni Osn?<p kriterijum, podesimo kriterijum Intersection za fiksni. Command: CIRCLE Enter

Specifv center ooint for circle or /3PI2PITtr (tan tan radius)!: !NT of (priblizimo kursor jednom od temena pravougaonika j kada se u temsnu pojavi marker u obliku slova X pritisnimo levi taster misa, cime smo odredili centar pNe kruznice )

SpecHy radius ot circle or fDiameter!: 10 Enter

Naertaii smo prvu kruinicu. Isto to ponovimo za ostale tri kruznice. sa istim poluprecnikom 10 mm i centrima u ostala tri temana. Kada smo nacrtaii svih pet objekata, vratimo nivo Siozene.

. Command: BOUNDARY Enter

Aktiviranjem komande BOUNDARY otvara se dijalog prozor Boundary

Creation. Pritiskom na prekidac Pick POints, u gornjem desnom

uglu, program nudi mogucnost

odredivanja polozaja tacke unutar neke konture, koju zelilTio da pr9tvorimo u pclylinjiu.

(zqled dijaloq orozora Boundary Creation. komande BOUNDARY

83

Po pritiskanju prekidaca Pick points, ponovo ulazimo u editor za crtanje, kursor

dobija oblik krsta bez kvadratica, a na komandnoj Iiniji pise:

Select internal point: Dovedimo kursor u sredinu kvadrata i pritisnimo levi taster misa - tatka T1. Program ce analizirati of(Qlne objekte, seiektovatl sve linije koje prave zatvorenu

konturu oko 'Izabrane tacke i prikazat"i ih isprekidanim linijama.

Select internal ooint: Selectinq evervthing ...

Selecting evervthinq visible ... Analvzing the selected data ... Analvzinq internal islands ... Select internal ooint: Enter lormirati Polyline )

ne zelimo da zadajemo novu tacku oko kOje ce se

BOUNDARY created 1 po/vline Program nas obavestava da je kreirana jedna slozena linija, komandom

BOUNDARY. Ona je na ekranu prikazana magenta bojom, ali preko crvene bOje. Oa bi je dobro vide Ii zamrznimo trenutno nivo Pune. Otvorimo padajucu i.istu Layer Control i u nivou Pune kliknimo na simbol sunca, tako da se on pretvon u 51mbol snezne oahuije. Oovedimo strelicu kursora u prostor za ertanje i kliknimo levim taste rom . misa. Nivo Pune, bice zamrznut ( Freeze ) i nece se videti na ekranu, na kome se vidi nova polyline kreirana komandom BOUNDARY. Odmrznimo nivo Pune pretvaranjem simbola pahulje u simbol sunea, a novu polyline pomerimo

komandom MOVE za 100 mm u desno. Command: MOVE Enter Select objects: (selektujmo slozenu liniju

Select objects: Enter Speclfv base point or displacement: 100,0 Enter Specifv second point of displacement or <use first point as dis/Jlacementx Enter

o Kreiranje polyline

komandom BOUNDARY zadavanjem poioiaja tacke T1 prekidacem Pick point, ako koie

program pronalazi linije kale cine zatvorenu

konturu

.. Napomena Ukoliko kontura oko iZFlbrane tacKe nije zatvorena, AutoCAO

prikazuje poruku 0 gresei: Valid hatc/7 bouJ?@!]! not found

84

Kreiranje polylinije je moguce i koriscenjem komande RECTANGLE koja

se nalazi na Draw meniju, a ikona na Draw toolbaru. Njom S8 crtaju pravougaonici

iii kvadrati, na osnovu polozaja suprotnih temena. Command: _reetang

Specify first comer ooint or fChamfer/E/evation/A!!etlThicknesslWidthl: W Enter program nudi vise opeija, od kojih izabiramo Width, debljinu linije kojom se erta: Specify line width for rectanqles <O.OOx 1 Enter izabrali smo debljinu od 1 mm. U ponudenim opcijama prepoznajemo opeije Chamfer - obar'anje iviea i Filet -zaobljavanje temena, s tim da S8 ovde obaraju iii zaobljavaju sva cetiri temena kao kod objekata nacrtanih komandom POL YGOI'J. Odaberimo da zaoblimo temena radijusom 10 mm:

Spec/fv first comer ooint or [Cl7amfer/Fievation/A!!etlTt'7icknesslWidth!: FEnter Specify fillet radius for rectanales <O.OOx 10 Enter Ostaje nam da odredimo polozaje tacaka suprotnih temena:

Specltv first comer pOint or iChamfer/Ffevation/Alletffhickness/VVidthI20,220 Enter Reiativnim koordinatama zadajemo dimenzije pravougaonika: 40 i 60 mm.

SDecltv ot'Jer corner ooint or !Dirnensions/: @40,60 Enter Oobili sma pravougaonik 40 x 60 mm nacrtan debljinom linije mm i zaobljen u sva celiri temena radijusom r ::: 10mm.

Kreiranie slozene linije U obiiku pravougaonika "'omandom RECTANGLE 1 opcijama Width "'oiom je

zadata debt/ina liniie 1 mm i Ffllet kojom su temena zaobijena radiipsom 10 mm

** Napomena Komanda RECTANGLE pamti sva ranija podesavanja i 0 tome obavestava u komandnoj

Ilniji. Tako bi pri novom aktiviranju komande program u komandnoj liniji ispisao:

Current rectangle modes: Allet-toOO Wtdth=1.00 sto znaci da bi pri ertanju sledeceg pravougaonika iii kvadrata ovom Komandom, program ponovo srtao

debljinom od jednog mm i zaobljavao temena radijusom riO. Zato je potrebno. pre crtanja novog objekta ovom komandom, podesiti parametre na zeljene vrednosti (iii prihvatiti ponudene vrednosti).

85

Ostale dye opeije komande RECTANGLE su: Elevation, kojom se zadaje vrednost izdizanja pravougaonika - kvadrata

iznad ravni u kojoj se vrs; ertanje ( u ovom siucaju je izdizanje po z-osi u odnosu na xy ravan. To znaci da pravougaonik iii kvadrat ne bi lezali na samoj xy raVnl," vee bi bili izdignuti za vrednost koju zadamo ovom opcijom.

Thickness, opcija kojom S8 zadaje i treta dimenzija - visina objekta po z-osi. To waci da bi u prostoru dobili kvadar eija je osnova pravougaonik iii kvadrat dobijen zadavanjem polozaja taeaka suprotnih temena, a visina bi bila vrednost zadata opeijom Thickness.

** Naoomena Ni iedna od ove dYe opeije se ne moze uoeili u trenutnom prikazu ekrana. Tek' u izometrijskom prikazu objekata mogu se uoCiti zadate vrednosti izdizanja i visine objekta, a 0 tome cemo tek govoriti u jed nom od narednih poglavlja.

prstena m

I ovom komandom se kreira po"lylinija, ovog pula U obliku kruznog pr,stena. Naiazi se na Draw meniju. Program traii zadavanje unutrasnjeg precnika prstena, spoijasnjeg precnika i polozaja centra: Command: DONUT Enter S;;;;;r;;;;;sde dameier of donut < x 25 Enter (unutrasnji precnik ) Specifv outside diameter of donut < >.' 30 Enter ( spoljasnji preenik ) . Specify center of donut or <exitx 190,260 Enter ( poioiaj centa kruznog prstena ) SDecify center of donut or <exit>.Enter (zavrsavamo crtanje kruznih prstenova )

Ukoliko zelimo da nacrtamo ispunjenu kruznieu, potrebno je zadati vrednost unutrasnjeg prstena - 0: Command: DONUT Enter Specify inside diameter of donut < x 0 Enter (unutrasnji precnik ) Specify outside diameter of donut < x 30 Enter ( spoljasnji precnik )

Specify center of donut or <exit>: @70<0 Enter ( polozaj centa ispunjenog kruga

smo zadali relativnom koordinatom U odnosu na poslednju zadatu tacku u prethodnoj komandi -: centar kruznog prstena ) Soecify center of donut or <exit>.Enter (zavrsavamo crtanje kruznih prstenova )

86

Primer crtania kruznog prstena kornandorr: DQNUT~ Aka 7adamo

vrednost ulluirasnjeq prstena G, dODija se potpuno ispunjena kruzniea.

POGUlVUE6

Na crtezima u AutoCp'o-u se javlja potreba srafiranja povrsina, bilo da se radi 0 preseeima u masinstvu, estetskog u arhitekturi, gradjevinskim projektima ... Srafure se crtaju komandama: BHATCH i HATCH, a jedini uslov koji program trazi je da se radi 0 zatvorenim konturama.

I dalje eemo koristiti crtez Siozene linije, s tim da cemo za tekuei nivo podesiti nivo srafura.

BIATCH Ova komanda S8 nalazi na Drat-v meniju, a odgovarajuca ikona na Draw

toolbaru ( i u jednom i drugom siucaju pise Hatch, a ne Bhatch ). Moze se uneii i sa tastature: Command: BHATCH Enter

Pri tom se otvara dijalog prozor Boundary Hatch, u kame biramo tip srafure, odredjujemo povrsinu koja se sraiira, i zadajemo parametre srature.

I?'pc:

Dija!og prozor Boundarv Hatch

komande BHATCH

U padajueoj lisH Pattern moguee je izabrati tip srafure sa spiska od 68 postojeCih AutoCAD-ovih srafura ( u padajueoj Iisti Type aktivna je Predefined

Istovremeno Swatch je

opeija , '"

u polju prikazan

izg!ed izabrane srafure,

0a b, [iOijs pogi8oaii tipove srafura, pritisnirno ikonu sa tri tacke oored padajuee liste Pattern i Olvorice se dijalog prozor Hatch pattern palette sa prikazanim tipovima srafura i listorn njihovih naziva.

37

r:;0j

~ ~ ,t.NS!35 .6NS137

Definisane srafure su podeljene u 3 kartice: ANSI, ISO i Other Predefined u kojima se nalaze pomenutih 68 srafura. Pritisnimo karticu ANSI, izaberimo tip srature ANS132 i sa OK

se v,atimo u prethodni dijaiog prozor

Diialog prozor Hatch pattern palette sa pregiedom tipova

srafirania. gde se 1I karticama mag!.! prsqledatl svih 68

ponudienih stllova

Na padajucoj iisti Pattern ispisano je

ime izabranog lipa At'-lSI 32, a u or poliu Swatch je prikazan izgled ovog

tipa srafure ( dvostruke paralelene

linije pod uglom ). Pri koriscenju definisanih tipova srafura ( na padajucoj listi u polju Type pise Predefined ), mogu S8 jos podesit: faktori razmere srafure - Scale i ugao pod kojim se srafura iscrtava - Angie. Podesimo Scale na 0.5, a ugao -Angle ostavimo da bude o. Sada se ponavijaju radnje kao u komandi BOUNDARY. Pritisnimo taster Pick Points u gornjem desnom uglu i program ce nas uvesti u editor za crtanje. Odredimo polozaj tacke oko koje ce se formirati zatvorena kontura, ciju cemo povrsinu srafirati. Iskoristicemo nas .crtez sa kvadratom i cetiri kruznice, koji cemo uvecati komandom ZOOM i opcijom Window ( aktiviracemo je

ikonom sa Standard menija ).

Select internal point: Dovedimo krst kUfsora unutar kvadrata i kliknimo levim tasterom misa.

Selecting evervthinq ... Selectino evervthinq visible .. .

Analvzinqc the selected data .. .

Analvzinq internal islands ... Seiect internal /Joint: Enter ~~e trazimo polozaj druge tacke i sa Enter program nas vraca u dijalog prozor.

Priiisnimo na taster Preview u donjem levom uglu prozora, koji nam omogucava proveru izgieda sraTure pre samog lscnavanja. Prividno ss iscrtav2. trazena srafura,

a u komandnoj liniji ispisuje: <Hit enter or riqht-cfick to return to the dialoCj> Sa Enter se vracamo u dijaiog ['razor i !lkoiiko smo zadovoljni izgledom srafure, sa OK realizujemo komandu.

88

( i\ko smo nezadovoljni izgledom, mozemo izvrsiti korekcije ooet Droveriti izgled srafure, a tek kada budemo zadovoljni reaiizovati komandu s~ OK).'

Ponovimo komandu BHATCH cime opei otvaramo dijalog prozor Boundary Hatch. f\ja padajucoj listi Type podesimo opciju User - defined. To je

opcija, kojom se crtaju srafure pomocu paralelnih linija, kojima u aktivnim poljima

mozemo podesi!i ugao - Angle u odnosu na pozitivan pravac x-ose i Spacing -rastojanje izmedju linija. Podesimo ugao na 45° i razmak izmedju linija 2 mm, *' Napomena Sa desne strane dijalog prozora postoji prekidac Doub!e, ciiim se ukljueivanjem crtaju unalusne srafure. Prekidac je aktivan jedino u slucaju k~da se

crtaju srafure opcijom User - defined Aktivirajmo taj prekidae. U polju Swacth se uoeavaju unakrsne sraiure. U desnom gornjem uglu prozora aktivirajmo taster Select Objects<, pri cemu

ulazimo u editor za crtanje i selektujemo objekte koji predstavljaju zatvorene konture: kruznice, elipse, poligone, zatvorene polilinije druge objekte koji zajednicki cine jednu zatvorenu konturu. Odaberimo kruznicu eiji je centar u donjem desnom temenu kvadrata. Sa Enter prekinimo dalje selektovanie. Po vracanju u dijalog prozor, proverimo izgled· srafure tasterom Preview i ~a Of( potvrdimo crtanje srafure.

Krutnicu u gornjem desnom temenu kvadrata, srafiracemo istom opcijom kao i prvu, dakle User defined opcijom, sa uglom od 90 stepeni i rastojanjem 2.5, sa iskljucenim prekidacem Double. Za odredjivanje konture koristicemo taster Pick Points, a tacKU cemo odrediti unutar kruznice, a izvan kvadrata.

{tan tan radiusij: 50,120 Enter

Primer srafirania povrsina komandom BHATCH i koriseeniem vee postojecih

stilova sraflranja, kao i srafiranja

paralelnlm linijama ha istom rastojanju sa moguenoscu unakrsnog srafiranja

Komandom ZOOM i opcijom All vratimo prikaz crteza na ceo ekran. Podesimo nivo Pune za tekuci. Nacrtajmo sada tri kruznice sa zajednickim centrom i precnicima20,40 i 60 mm. Jedan od nacina je sledeci: Command: ~circie

Spec/tv center Do/rlt tor circle or [SPI2PiTtr

Soecifv radius of Clrcie or [Diameter/: 10 Enter Nacrtali smo najmanju kruznicu precnika 20 mm. Command: ~offsei

89

Specitv oftset distance or (Throuah! <Throuahx 10 Enter

Select object to offset or <exit>: Specitv point on side to offset: Select object to offset or <exitx Speeit!' point on side to offset:

( seiektujemo nacrtanu kruznicu ( pokazemo spoljasnju stranu ) ( seiektujemo novu nacrtanu kruznicu ( pokazemo spoljasnju stranu )

Se/ect oNect to offset or <exitx Enter Zavrsiii smo crtanje kruznica. Podesimo nivo Srafure za tekuei. Aktivirajmo

komandu BHATCH. U padajueoj listi Type podesimo opciju Predefined, a u padajucoj listi Pattern odaberimo tip srafure ANGLE. Podesimo vrednost Scale na "1, a vrednost Angle na 90. Pritsnimo taster Pick Points i dovedimo kursor unutar najveee, a izvan ostale dve kruznice, tako da ce sve tri biti selektovane. Pritiskom

na Enter vratimo se u dija!og prozor Boundary Hatch. Aktivirajmo karticu Advanced... ideo dijaiog prozora menja izgled.

Pojavljuje se izgled prozora kao kod komande BOUNDARY, s tim sto je ovde aktivno polje !sland detection style. U njemu se odreduje siil srafiranja povrsina

koje su jedna u drugoj. Postoje prekidaCi sa tii mogucnosti: Norma!, kcjom se omogucava srafiranje svake druge povrsine od

spoijasnje konture ka unutrasnjosti Outer, omogueava se srafiranje samo one povrsine koja se nalazi

izmedju spoljne i prve sledeee konture . ignore, kojom se srafira ceia povrsina unutar spoljasnje konture, bez

ooma na posiojanje unutrasnjih kontura. Odaberimo redom ove stilove i kroz

proveru izgieda srafura ( taster Preview) uoeimo razlike slilova.

c.!:J.J.J

g~ j-1~ ~

NORMAL OUTER IGNORE Primer! raziiCitih stHova srafiranla

Postavlja S8 pitanje: sta ako bi ieleli da sraiiramo prve dYe konture, a unuirasnja da oSiane prama kao poslednji primer na slici ). Za to postoji taster Remove Islands sa desne strane prozma, kojim program nudi mogucnost da se jedna iii

vise k,Jr;tuf& ss r;a~azs U okvin: sf)oljasn.ie kon~ur8 ignorisu. U konkretnO!ll

zadatku podesimo siil NeilT/a! i pritisnimo taster Remove Islands. U editoru za

crtanJe izuzmimo srednju kruznicu seiektovanjem, taKo da iz starija isprekidane -selektovane linije, prelazi u stanje deselektovane - pune linije. Sa Enter se "J"l"aCaniv ~ pi ~":',-.;j 1 2. sa Prs\/!'?V'! ~ ~nt8r i S8 OK dobi.iamo zei.ienu srafurL.

90

Ukoliko zeiimo da izmenimo postojeeu srafuru, mazemo aktivirati komandu H.ATCHEDIT kOja se nalazi na Modify meniju. Aktiviraeemo je pokazivanjem na natpis Obiect i dovodjenjem kursora na natpis /-Iatch. .. ( ikona ove kom1inde se :laiazi na toolbaru Modify // koji nije prikazan na ekranu ). Program traii da se

selektuje srafura koja se ediiuje. Command: _hatchedit Select associative hatch obiect: Kursor se pretvara u kvadratic kojim selektujmo srafuru u kvadratu sa kruznicama. Srafura se iscrtava isprekidanim iinijama, a program otvara dijalog prozor Hatch Edit koji je potpuno isti kao dijaiog prozar pri kreiranju srafure - Boundary Hatch. U ovom prozaru moiemo koristiti obe kaltiee ( Quick i Advanced) i podesiti ieljeni tip srafure. Ipak cemo se odluti!i za jednu novu opciju. Sa desne strane dijalog prozora uocavamo aktivan taster inherit Properties. Aktivirajmo ga levim tasterom misa i program nas uvodi u editor za crtanje. Kl:Jrsor dobija oblik kvadratiea i cetkice za bojenje. Program nudi mogucnost 'da selektujemo neku postojecu srafuru na crtezu, u koju ce S8 editovati vee selektovana srafura, eiji izgled menjamo. Select associative hatch ubiect: Selektujmo srafuru tri kruznice kOje su nacrtane OFFSET komandom. Program nas vraea u dijalog prozor i sa tasterom Preview motemo pogledati novi izgled crteia. Ukoiiko je to ono sto smo ieleii, sa Enter se vracamo u dijalog prozor, a sa OK zavrsavamo edilovanje srafure.

Editovanje srafure komandom HATCHED!T pri cemu odabiramo vee 'postojeeu srafuru na crtezu

opcijom Inherit Properties

** Napomena Ukoiiko bi u komandnoj liniji sa tastature zadali komandu HATCH ( ne BHATCH ),

mog!i bi da bez ulaska u dijaiog prozor Boundary Hatch zadamo tip

i parametre zeljene srafure. U komandnoj liniji program postavlja

pitanja u vezi srafure ( tip, razmak, ugao ... ) Ovim smo zavrsili poglavlje i sa S!l.VE snimimo postojece promene u cnezu.

91

POGUlVUEl

Na crteze u AutoCAD-u je eesto potrebno uneti lekst, bilo da su u pitanju

naslovi, zagiav!ja, opisi, legende i sl. Za unos teksta su nam na raspoiaganju skupovi raziiCitih ob!ika slova - fontovi, clja se velieina i jos nekl parametri mogu

podesavati u zavisnosti ad nasih potreba. Tekst se na crtez maze unositi red po red (koji ne moraju biti jedan

ispod drugoga, vec se za svaki novi red teksta moze odrediti nova poeetna tacka), komandama TEXT i DTEXT, pri eemu se svaki red tretira kao zasebnl objekat. Drugi nacin unosa je komandom MTEXT, gde se paragraf teksta ispisuje u dijalog

prozoru, a tek onda unosi na zeljeno mesto na cneiu. Pre pisanja teksta u AutoCAD-u, potrebno je napraviti odgovarajuce

stilove pisanja. 0 svemu tome govorimo U ovom poglavlju. Kreirajmo novi fajl pod nazivom Pisanje teksta, koristed prototip fajl

Format A4 ( koristed komande NEW i SAVE) i podesimo za tekuci nivo Text za

koji je karakteristiena plava boja.

Podesavanje stU ova plsanla m Konlanl~a STYLE Komanda STYLE se nalazi na Format meniju pod nazivom Text Style ... a

mozemo je aktivirati i na komandnoj liniji kucanjem:

Command: STYLE Enter Pri tome nam program otvara dijalog prozor Text Style u kome zadajemo nove

stilove sa zeljenim parametrima, iii podesavamo tekuci' postojeci stil.

Ytld!l! F .:.ctOI:

Qt'I!Q'-'~ . .':..n9i~_ j"6·o······ .. ·····

92

Dijalog prozor Text Style komande STYLE u kome kreiramo nove

stiiove sa zeijenim

fontovima i podesenim parametrima

AutoCAD ima svoj

formirani stil STANDARD, a mi mozerno napraviti

neogranieen broj nasih stilova.

T !

f'.Jovi stil se formira pritiskorn na taster New... Otvara se nov dijalog prozor New Text Style u kome S8 upisuje naziv novog stila. Upisimo naziv NORMAL i pritiskom na OK vratimo se u prozor Text S(v!e. Na padajucoj listi u

polju Style Name je upisan nazi\! novog stila, a otvaranjem liste mozemo pmcitati

nazive postojecih stilova - za sada samo STANDARD i I\lORM.AL. ( Tast~rima u

istom po!ju mozerno promeniti ime se!ektovanog stila - taster R~name, iii ga izbrisati - taster Delete ).

Dal]i postupak j8 odredjivanje fonta za siil NORMAL. Na padaju60j listi Font Name mozemo izabrati jedan od ponudenih fontova. ( Fontovi kOje AutoC.ll.D moze koristiti su formata: SHX - ,ll.uioCAD fontovi, PFB i PFA - Adobe iontovi i TTF - True Type fontovi ). Odaberimo YU latinicni font koji ima mogucnost ispisivanja svih nasih slova npr. font YU He!vetica ( ukoliko nemaie ovaj, izaberite biio koji nas latinieni font ). ~~a padajucoj listi Font Style mozerno izabrati iedan' od cetiri naCina pisanja teksta: Regular, italic, Bold i Bold /talic. ( b.Jjihovi ~azivi su U ovom tekstu napisani odgovarajucim naeinom ). Odaberimo Regular.

U polju Height - visina teksta mOzemo zadati visinu teksta u AutoCAD­ovim jedinicama ( mm ), ali se preporueuje 'da taj parametar ne podesavamo kako bi pri unosenju novog teksta na crtez imali mogucnost podesavanja visine koja u svakom novom unosenju teksta moze biti razlicita. ( To prakticno znacl da bez promene stila, mozemo koristiti razlicite visine teksta ).

U po!ju Efects mozemo podesit!: Upside-down - ukljueen prekidac omogucava okretanje slova " naglavacke '~

Backwards - ukljucen prekidac omogucava ispisivanje teksta zdesna nalevo. Vertical - ukljueen prekidae omogucava ispisivanje teksta u verlikalnoj koloni za SHX fontove Width Factor - faktor sirine koji omogucava sabijanje slova ( pri unosu brojeva

manjih od 1 ) iii sirenje slova ( za brojeve vece od 1 ). Ostavimo vrednost 1 pri eemu se slova niti sabijaju niti sire. Oblique Angle - Omogucava naginjanje slova zadavanjem vrednosti ugfa naginjanja u odnosu na pozitivan pravac y-ose, a u smeru kretanja kazaljke na satu. Vrednost ugla moze biti od ° do 85. Neka nas ugao bude O.

*' f\lapomena Sva ova podesavanja mogu se videti u polju Preview, u donjem

desnom delu prozora, pa nema potrebe da u ovoj knjizi pravimo sii!ove za svak.u promenu i kucamo lekst napisan naglavaeke iii sa desne strane u levo ...

Dakle, stil NORMAL cemo koristiti sa svim iskljueenim prekidaeima,

faktorom sirine 1, uglom naginjanja 0, fontom YU Helvetica: nacinom Regular, vis;non: lekst2 0.00 ; sve ts piO:Tlene: ·~;-:3mc .Jnet: u teku6; erts:: tastE:rorr Apptv ( eime i stil NORM.ll.L postaje tekuci ), a sa taste rom Close vracarno se u editor za crtanje. Komandom ZOOIVl i opcijom All podesiimo da se ceo format crteza A4 vidi na ekranu.

93

teksla Razlika izmedju ove dYe komande je u lome sio se komanda TEXT

zadaje jedino sa taslature, dak se kamanda DTEXT nalazi na Draw meniju, natpis Text opcija Single Line Text, a maze se zadali i sa tastature. Sve opcije i nacin

rada kod ove dve komande su identicni.

Command: OTEXT Enter Program nudi sledece opcije: Current text stvle: "NORMAL" Text heiqht: 2.50

SpecifV start point of text or (Justitv/SMe 7: 100,100 Enter Odabrali smo aktivnu opciju Start point, da bi kasnije, koriste6i i ostale opcije,

mogl! uporediti ispisane tekstove. Pod pojmom pocetne tacke, program podrazumeva donju levu tacku teksta.

Specitv heiaht <2.50>: 7 Enter Posto nismo zadali visinu pri kreiranju teku6eg stila NORMAL, program ce pri syakom novom pisanju traii!i visinu teksta. Zadaii smo visinu teksta 7mm. Spec/tv rotation angle of text <0.0>: Enter Program nudi mogucnost zaokretanja teksta u odnosu na pozitivan pravac x-ose, sto znaci da redovi teksta ne moraju biti horizontalni. Sa Enter biramo horizontalno ispisivanje teksta. Enter text: Ovo je proba Enter Program trazi da sa taslature unesemo ieljeni tekst. Ook budemo· kucali lekst, on ce se prikazivati i na komandnoj liniji i na ekranu. Otkucajmo tekst: Ovo js proba i pritisnimo Enter. Time je zavrseno ispisivanje prvog reda teksta i program prenosi

pocetnu tatku u novi red ispod ispisanog reda, pri temu mozemo i dalje unositi novi tekst. U tom trenutku mozemo kursorom pokazati novu tacku na crtezu, gde zelimo da otpocnE?mo novi red i pritiskom na levi taster misa prakticno zadamo novu pocetnu tacku za ispisivanje novog teksia. TreGa slvar koju motemo uraditi

je da pritisnemo jos jed nom na taster Enter time zavrsavamo komandu DTEXT. To cemo j uraditi: Fnter text: Enter

Na ekranu smo dobili tekst: Ovo je proba, ispisan stilom NORMAL, sa visinom od

7mm i u jednom redu. ( S obzirom da se radilo a ispisivanju jednog reda, avo sma mogii uraditi i komandom TEXT J. Isti leks!, sa zadavanjem iste visine i istim stilom, ispisivacerno koristeci opciju

Justify i njene pOdopcije.

Command: dlext Current text stvle: "NORMAL" Text heiaht: 700

SDecifv Siaft pOint of text or (JustifvlStvle!: J Enter

Enter an oprion [AiianIFitICenterIMldai'eIRiqhtITUTCITFlIMUMClMRIBUBClBFll P. Enter

94

l ,

Odabiramo prvu podopciju Align, koja poravnava tekst

gde se visilla teksta proporcionalno rnenja u odllosu na Specifv first endpoint of text baseline: 100,80 Enter Spec/fv second endoo/nt of text baseline: 200,80 Enter Enter text: Ova je proba Enter

Enter text: Enter

izmedju dve zadate tatke, promenu sirine.

- tacka T1 - tacka T2

Program je ispisao isti lekst, ali vecim slovima, jer je razrnak izmedju tacaka T1 i

T2 veci od sirine teksta u prvom slutaju, a rekli smo da se slova proporcionalno uvecavaju povecanjem sirine teksta.

Ovo je proba LEFT !zgled teksta

Dvo probel nakol1 koriscenia

J8 T2 ALIGNED opciie Justify T1 komcmde DTEXT

.pvo je prob~ FIT nienih eodopciia T3 T4 Alif!.ned i Fit

Fit - opcija kojom se takode prosiruje teks! izmedu dve zadate tacke, ali se Pfi tom ne menja visina slova. Command: dtext

Spec/tv start point of text or [Justifv/Stvle!.- j Enter

Enter an option [Aliqn/FitiCenterIMiddleIFliqhtiTLiTC/TR/MUMC/!vfR/BUBC/BRI FEnter '

SpeC/tv first endpoint of text baseline: 100,60 Enter - tacka T3

Specify second endpoint of text baseline: 200,60 Enter - tacka T4 Specitv height <700>: Enter Enter text: Ovo je proba Enter

Enter text: Enter Dobili Smo razvucen lekst, ali isle visine 7mm.

Ostale podopcije, opcije Justify, odnase se na poravnavanje teksla pomocu jedne tacke. Te podopcije su:

Center - poravnavanje pomoGu centra teksta koji se naiazi na sredini donje linije teksia. Program traii polaiaj tatke centra: Cente: paint: Middle - poravnavanje pornocu sredisnje lacke teksta - Middle Doint:

Hight - poravnav'anje POrfl08L desns ~aC:ke - ;::,fC: OOlnt

Opcije TL, TC, TR predstavijaju skracenice za ta6ke na gornjoj ( TOP ) liniji teksta i to na pocetnoj levoj strani, sredini i desnoj slrani

Opcije Ml, MC, MR odredjuju karakteristi6ne tacke sredisnje lint]! teksta - MiDDLE.

95

Opcije BL, Be, BR su tacke na donjoj liniji teksta - BOTTOM.

T L M L B L

Karakteristicne tacke opciie justify pri poravnavanju teksta oka jedne tacke u

komandama TEXT i DTEXT

Poslednja opcija komande DTEXT je opcija Style, gde mozema zadavati tekuci tekstualni stil bez u!aska u dijalog prozor Text Style komandom STYLE. Dovoljno je samo otkucati naziv nekog postojeceg stil3, kojeg zeiimo da koristimo, iii da ukoliko ne znamo njegov naziv, zatrazimo listu naziva stilova tasterom ? i Enter: Command: DTEXT Enter Current text stvle: "/VORMAL" Text height: 70.0

Soecffv starr ooini ot text or [Justifv/Stvle! SEnter

Enter stvle name or I?l <NOF1MALx ? Enter (Trazimo listu tekstualnih stilova ) Enter text stvle(sj to list <'x Enter Program ispisuje podatke 0 postojecim stilovima teksta u dijalog prozoru AutoCAD Text Window: Text stvles: Stvle name: NOF1MAL Font typeface: Yuf-Ielvetica Height: 0.00 Width factor: 1.00 Obliquinq anq/e: 0. 0 Generation: Normal SMe name: STANDAF1D Font files. txt Heiqht: 0.00 Wtdth factor: 1.00 Ob/iguirq anGie: 0.0

Generation: Normal Current text stv/e: "NORMAL" Ukoliko nam neki od prikazanih stilova odgavara, zapamtieemo mu ime i ponovo odabrati opciju Style:

Specdv start point of text or {Justifv/Style!: SEnter

renter stl/le name or f?/ </VORMALx OVde bi otkucaii ime odabranog siila i sa

Enter pan avo nailazimo na vee objasnjene apeije rada u komandi DTEXT. . Prekinimo dalju rea!izaciju ovekomande taste rom ESC, kako bi i dalje za akt!van stil pisanja imali stil i-JORMAL. Pritisnimo taster F2 i vratimo S8 u editor za ertanJe.

96

Komanda MTEXT se nalazi na Draw meniju, natpis Text, opelja Multiline Text... , a ikona se nalazi na Draw toalbaru pod nazivom Mu!tiline Text i karakterisiicna je po siovu A. Moze se zadati i sa tastature:

Commard MTEXT Enter Current text s11//e: "NORMAL If Text heiaht 7 Program ispisuje podatke 0 tekueem tekstualnom stilu - nazlvu i vis!n!. Zatim traii pocetnu tacku okvlra teksta, tacku Pi: Saea/tv flist comer: 70,230 Enter

Soecdv oooosile comer or !!--feic;ht/Justitv/Line soacinqlRotationI.Stvle/VIt'dthl: pojavljuje se pravougaonlk sa slrelieom nadole kOja pokazuje pravac plsanja teksta. Program traii i drugu tacku okvira, iii nudi mogucnost veCine poznatih opcija za podesavanje osobina teksta: Height - promena visine teksta,

justify - poravnavanje teksta podopcijama- TLfTCfTR!MUMC/MR/BUBC!BR, Line spacing - zadavanje ~a.zmaka Izmedu rsdova

Rotation - zadavanje ugla rotacije sa baznom pocetnom tackom, u odnosu na pozitivan pravac x-ose u smeru obrnutom od kretanja kazaljke na salu,

Style - moguca promena lekuceg tekstualnog stlla, zadavanjem Zeijenog imena. Width - zadavanje sirine paragrafa. Odredimo drugu tacku okvira tacku P2:

Soecitv o,o,oosite comer or h'eiql7t0ustifv/~ine $oacina/F!otation/Stvlel'Mdt.f7 l: 220,260 Enter

** Napomena Sta predstavljaju ove tacks paragrafa? To su temena prallougaonika u kome ce program ispisati tekst u vise redova koriste6i odabrano ravnanje teksta. Trenutno je podeseno poravnavanje Top Len tako da ce se leks! ravnati sa

zamisljenom horizOi;talom povucenorn kroz gornju - Top tacku P2 i sa vertikalom povucenom kroz levu - Left tacku Pi. U slucaju da tekst ne moze da stane u

zamisljeni pravougaonik, kao u

.-c::-'-=--~~~-.-): P2 primeru na slioi, on 6e se ispisati -·----pvo je-prooa pisanja teksta i u redovima ispod nize tacke Pi.

komandom MTEXT kOjom se ali ce ravnanje bitl nepromenjeno. Pi ~ekst ispisuje u dijalog prozoru

~v1ultiline Text Editor Polozaii pocetne tacke Pi i

krainje tacke P2 U odnosu na paragraf tekst

f\lakon zadavanja i druge tacke paragrafa, otvma se diJalog prozor Multiline Text editol 1m2 celiri Kamcs. i'~aJpre u:azirno u !,ariicu Character gde materna podesi!i Zeljeni font i visillu teksta ( program nudi koriscenie podesenih parameiara tekueeg stila r~ORMAL ) Izaberimo font Verdana i otkucajmo 11 srediSnjem delu prozora siedeci teks!:

97

Ovo je proba pisanja teksta komandom MTEXT kojom se tekst ispisuje u dijaiog

prozoru Multiline Text Editor ( pritisnimo Enter i otkucajmo 1/2 ).

je .R.LQQ.Q pisanja ndom fVlTEXT kojorn se

. ispisuje LI dijalog prozoru ultiline Text Editod

'1/2

Help

L!~ 4 Col 22

Dijalog prozor

Multiline

Text Editor komande

MTEXT. kartlca

Character

U ovom dijalog prozoru mozemo menjati svaki karakter pojedinaeno. Odabracemo nekoliko reei koje' cemo promeniti. Najpre moramo selektovati ree koju menjamo. Seiektovanje se izvodi: iii dovodenjem kursora na odgovarajucu ree

i dvostrukim klikom levog tastera misa, iii dovodjenjem kursora ispred, iii iza reCi i . bez otpustanja levog tastera prevlaeenjem preko zeljene reei. Selektujmo ree komandom i pritisnimo taster u dijalog prozoru oznaeen siovom B - Bold eime 6e program ree komandom ispisati podebijanim siovima. Selektujmo tri reCi Multiline Text Editor ( prevlaeenjem misem ) i pritisnimo taster sa slovom / - Italic, pri eemu 6e program ispisati te tri reCi sa zakosenim tekstom. Ree proba podvucimo pom06u tastera sa znakom 1). - Underline. Ree teksta obojimo crvenom bojom, kariste6i padaju6u listu Color Control. Selektujmo ree dijaiog i promenirJ.lo joj visinu, tako sto 6emo u polju za dodeljivanje visine Height, umesto 7 otkucati 10. Selektujmo i brojeve 1/2 i pritisnimo taster StacklUnstack sa oznakom razlomka i dobi6emo zaista napisan razlomak od jedne polovine. Ukoliko pogresimo pri promeni nekog karaktera, mozemo ga odmah ispraviti taste rom Undo ( oznaeen luenom strelicom ).

Na kartici Properties mozema podesi!i osobine i parameire kompietnog

paragraf teksta: Style, Justify, Width ! Rotation koji su vee objasnjeni.

Kartica Properties

Kartica Line Spacing omogucava podesavanje razmeka izmedu redova u

opsegu od 0.25 do 4 puta od visine teksta. U padajucoj listi U'7e spachg, gde program nudi razmak Single(1.0x), mozemoizabrati ponudene vrednosti 1.5x i 2.0x,

iii 7adati nov\) vrednost razmaka dodajuci znak x. I Nor.: 2.Sx i pritisnuti Enter ).

98

Kartica Find/Replace omogu6ava pronal2.zenj8 i zamenu odgovarajuce9 teksta U poijs Find upisujemo ree koju trazimo u paragrai tekstu - upisimo ree proba. U pOije Replace with upisujemo ree, koja ce zameniti ree iz Dolia F;;7d

Upisimo ree provera. Priiisnimo taster Find izmedju ova dva polja, sa' si'mboiom

dVOQieda i program ce selekiovati ree proba. Pritisnimo taster iza polja Replace

f/i/;!h- taster AS ( Replace ) i program ce zameniti ree proba sa provera Pokusajmo da pronadjerno jos neku ree proba, ponovnim pritiskom na taster sa dvogiedorn. Program je ne pranalazi i ispisuje poruku u dnu prozora: No occurrences of probs found

ispisuje u d ij a! og f\1uftj!ine Text Edttor

Kartica Find/Repiace za promenu

teksta sa konacnim izqiedom paragraf

teksta

Ukljuceni prekidae Match Case omogu6ava pretrazivanje samo onih feci koje su ispisane odgovarajuCim velikom i rnalim slovima na isti naCin kao i zadata ree u po/ju Find Npr. Ukoliko bi zadali ree proba program ne bi pronasao ree ispisanu prJim velikim siovom: Proba.

Ukljueeni prekjdae Whole Word omogucuje pronalazenje samo one reCi koja je kompletno u skladu sa zadatom reCi. Npr. ukoliko bi zadali ree lekst program ne bj pronasao reCi: tekstom. teksta, tekstualni ... vee samo ree leks!. U slueaju iskljueenog prekidaea, program bi selektovao svaku ree u okviru koje se

0J0 je J2rQVE!9 psaf1ja teksr..a korriandam fvnB<T kojorn 52

tekst ispisljje u dijaiog prozanJ MJltilir12 Text Editor 1 2

pojavljuje ree tekst.

Posto smo formirali paragiaf leksta, pritisnimo taster

Or< i program ce uneti tekst u nas ortez. Tek sada mozemo da vidimo izgled paragraf2~ teksta.

;zg~ed paragraf teksta na ekranu nakon podesavanja u

dijalog prozoru rvluitiline Text

Editor

99

Komanda se nalazi na Modify meniju, natpis Object i poslednja linija

Text>Edit... Ikona S8 nalazi na toolbaru Modify If. Unosi S8 i sa tastature:

Command: ODED IT Enter <Select an annotation obiecb/Undo: program .trazi seiektovanje teksta. Ukoliko selektujemo lekst napisan komandama TEXT iii DTEXT otvara se dijalog prozor Edit text, u kome menjamo samo sadrzaj teksta. Promenimobilo koji deo teksta, izbrisimo iii dodajmo neku rec. Sa OK se vratimo u editor za crtanje i

uocicemo ostvarenu promenu.

Dijalog prozor Edit Text za promenu

sadrzaia teksta

!:!elp napisanog komandama . TEXT i DTEXT

Ukoliko se selektuje paragraf teks! kaji je napisan komandom rvlTEXT, program nas panovo uvodi u oijalog prozor A1u/tiline Text Editor, gde mozemo podesiti sve opisane parametre. Postoji mogucnost i prebacivanja malih slova teksta u velika i obmuto. SeJektujmo paragraf tekst u komandi DDED!T ( mozemo i dvokJikom levog tastera misa bez pozivanja komande DDEDIT ) i u dijalog prozoru Multiline Text Editor selektujmo ree prozoru. Pritisnimo desni taster misa i pojavice se padajuci meni kao na slici ispod. Pritisnimo natpis Change Case > UPPERCASE i ree prozoru bice ispisana velikim slovima. ponovimo posiupak, ali odaberimo opciju Change Case > lowercase i po novo ce ree prozoru biti ispisana

malim slovima. Sa OK izadimo iz dijalog prozora.

Cut

COP':/

P,:iSte

Select All

Remo'>/e Formattirll;l

Combine Par,:1':;waphs

100

UPPEP.C~,SE

Padajuci menl za prebacivanie maiih slav" u

velike i obmuto - opciie UPPERCASE i lowercase

Ove promene u crtezu snimimo komandom SAV~ timE; srn(; zavrsili poglavlje 0 ispisivanju teksta u AutoC)\D-u.

POGUUIU~8

AutoCAD ima poseban meni za kotiranje - Dimension meni sa svim komandama za kotiranje, kao i poseban Dimension toolbar sa odgovarajucim ikonama. Kreirajmo novi fajl Kotiranje, Giji ce prototip biti fajl Format A4.dwt. Aktivirajmo komandu ZOOM i njenu opciju All. Desnim tasterom misa kliknlmo na bilo koju ikonu nekog tooibara i u padajucoj listi sa spiskom svih toolbara aktivirajmo prekidac ispred natpisa Dimension. Na ekranu ce se pojaviti novi toolbar Dknension u horizontal nom poloiaju, Postavimo ga vertikalno sa desne si,ane ekrana ( pored Object Snap Too!bar-a ).

Izgled toolbara Dilnension

Nacrtajmo poznatim komandama jedan crtez za kotiranje. Command: line Speclfv first point: 50,50 Enter

Specify next point or fUndo!:

Specl:tv next ooint or fUr Ida!:

Specifv next point or [Undo]:

Specifv next pOint or [Undo!:

Specifv next paint or fUndal

@150<O Enter

@50<90 Enter.

@50<180 Enter

@-40,40 Enter

@60<180 Enter

Specdv next pain! or fUndo!: cEnter (Opcijom zatvoren rnnogougao ) Command: fillet (Zaobljavamo gomje leva teme novim

IS(I·25

Select first object or [Polvlli7eIRadiuslTrimJ: rEnter (opcije.

SDecifv fillet radius <10.0Dx 15 Enter (menjamo radijus

Select first obiect or fPoIV/,ineIRadiuslTriml: (selektujmo Select second obiect: ( selektujmo gomju horizontalnu liniju Command: _chamfer (obaramo desno gornje teme ) (TRIM mode) Current chamfer Dist1 - 10.00, Dist2 10.00

Select first 11;'7e or [PolvltiJeIDistance/AnQielTrim/Method/: d Enter Soec/fv fir-sf chamfer oJs'fance <"10.00>: 5 Eilts:

Specify second chamfer distance <5.00x Enter

Seiect first fine or !PolvlineIDistance/AnolelTrim/Method!: bimmo desnu vertikalu Select second line: (seleklujmo i dodirnu liniiu sa gomje strane i

).

101

Nacrtajmo jos dve kruznice: Command: _circle

SpeC/Iv center point for circle or !3PI2P/Ttr (tan tan radius)]: 75,115 Enter

Soecifv radius of circle or {Diameter{' 15 Enter

Command: circle

Specifvcen;~~iipo!,ifOr circle or [3Pl2Pfftr (tan tan radius)]: 175,75

speclf/;:t7j!{l!!l!t!;;~;~lor {Diameterl d Enter (zadajemo precnik )

S eCfl,d/at!l!tl!Jtbfl};/rcle <30.00>: 15 Enter

o

Dobili smo crtez spreman za kotiranje. Podesima nivo Kate za

tekuci. Crtez kaji 5e Kotira

Pre nego sto pocnemo sa pripremom kotiranja crteza, padselima se izgleda j elemenata kate. Kota se

sastoji iz: Glavne Katne iinije - Dimension iine; koja se moze podeliii na dva dela,

Pomo6nih kotnih linija - Extension line, sa abe si,ane glavne linije, Kotnih markera - Arrowheads, koji mogu biti u obliku strelica, erta, tacaka ...

Kotnog teksta - Dimension text, koji osim nazivne mere moze sadrzati

tolerancije, prefikse ( reeimo za kotiranje precnika oznaka fi - F), sufikse ...

PDMDCNA KDTNA LINIJA

T1

KOTN! MARKER

T3

KlJTNI TEKST

/ ,~ 120±O.2

GLAVNA KOTNA LINlJA

PONOCNA KOTNA UNlJA

T2

Elementi I<ote

Kola se moze zadati iii selektovanjem objekta, iii zadavanjem dve tacke T1 i T2, ukoliko se Koti,a rastojanje izmedju dve tacke koje ne cine jedan objekat. Polozaj glavne kotne linije U odnosu na seiektovani objekt iii odabrane tacke odredJuJe se na osnovu polozaja treee tacke T3 kroz koju ce giavna kotna linija prolaziti. Program analizira rastojanje izmedju tacaka T1 i T2 iii dimenziju selektovanog objekla i nudi tu vrednost kao kolni lekst. Ukoliko se ne slazemo sa predlozenim tekstom, unosimo drugi sa tastature.

102

Pre pocetka kotiranja formira se jed an iii vise stilova, Kojima se podesavaju parametri potrebni za predstojece kotiranje. Tim paramelrima se odredjuju izgledi elemenata kota i nacin kotiranja. Za svaki parametar, vezuje se

odgovarajuca sistemska promenijiva, kojih ima 66 i mogu S8 pregledati ula5kom u poseban potprogram za koliranje. Potprogram se poziva sa DIM: Command' DIM Enter na komandnoj liniji se ispisuie Dim: sto je znak da smo presli u potprogram za kotiranje - dimenzionisanje. Komandom STATUS otvaramo listu sistemskih promenljivih sa trenutnim podesenim vrednostima. Dim: ST,LI.TUS Enter U tekstuainom prozoru AuioCA.o Text Window se pojav!juje spisak promenljivih sa kratkim objasnjenjem i trenutno podesenim vrednostima. Vrednosti sistemskih promeniji'Jih mozemo pojedinacno menjali na komandnoj liniji zadavanjem konkretnog naziva promenljive i pritiskom na Enter. Program orikazuje trenutnu vrednost promenljive i trazi nevu vrsdnost. Npr:

Dim: DIMZIN Enter (Ovo ie poslednja promenijiva na spisku ~nter new value tor dimension va!7able <8>: Enter (posto jos ne ZIlamo znacenje eve promenijive sa Enter prihvatimo trenutno podesenu vrednost 8 ). Ovakav naCin je dosta spor· i zahte'Ja dobro poznavanje svake sistemske promenljive.· Zato se koristi mnogo laksi i preg!edniji naCin Z8 podesavanje parametara kroz dijalog prozere komande DDHVi, gde kroz ukljucivanje iskljucivanje prekidaca, kroz izbor ponudenih opeija na padajucilTl listama, iii zadav8njem konkretnih vrednosti u odgovarajucim poljima, prakticno podesavamo

vrednosti sistemskih promenljivih. Pri objasnjavanju pojedinih elemenata dijaiog prozora komande DDIM, uporedo cemo pominjati i sistemske promenljive, vezane za 1aj element. Da bi izasli jz potprograma DIM otkucajmo EXIT i Enter: Dhn: EXIT Enter

Na komandnoj liniji se ponovo ispisuje peruka Command: i program je spreman za novu komandu. Funkcijskim taste rom F2 vratimo se u editor za crtanJe.

Komanda DDIM se nalazi na Dimension meniju pod nazivom Style .. , a odgevarajuca ikon a na Dimension tee!baru - ooslednja ikona Dimension Style. Maze S8 uneti sa tastature: Command: DDIM Enter

Otvara se dijalog prozor Dimension Style Manager. U polju Styles. nalaze se spisak postojecih stiiova kotirania Program trenumo nudi

svo.\ sti! S2. oznakorn !SQ-2S. \Zg~8C

Preview of: Sa aesne sirane dijalog prozora nalaze se taster!: - Set Current - kojim se odreduje tekuci std kotiranja

103

St\'!e~:

~Ts1S--25

1

styie2

Dijalog pro2or Dimension Styl;

Manager koman~ DDiM za podesavanje

kotnih stilova

New... taster za

kreiranje novih stilova kotiranja. - Modify... za izmenu pojedinih parametara

postoje6eg stila kome netemo menjati ime.

Override... za privremeno menjanje

nekog parametra postojeceg stila, pn eemu se uz natpis stila u polju Styles vezuje natpis < style overrides >, a u polju Description ispisuje ime stila + izvrsene promene stila. ( Ukoliko se uz stil ISO-25 javio style overrides izbrisite ga

tasterom Delete ). - Compare ... se koristi za uporedivanje sistemski promenljivih velicina dva izabrana

postojeca stila kotiranja. Formirajmo novi stil kotiranja pritiskom na taster New ... Otvara se dijalog

prozor Create New Dimension Style.

Start'v,/ith: ~~~ .. -~~~-. _ .. ~.,-.-.

U :se for: :j ,6.11 dimensions

Dijaiog prozor Create New Dimension Stvle za kreiranje novog stiia

kotiranja

U polju New Style Name:

se upisuje naziv novog stila, ( Za ovu promenu vezuje se sisitemska promenljiva

DIMSTYLE ). Upisimo

MASIN SKI 1. U padajucoj listi Start With: moze se izabrati postojeCi stil koji ce sluziti kao osnova. pri kreiranju novog shla. Koristicemo postoJeCi stil ISO-25. U

padajucoj listi Use for: biramo da Ii cemo podesavanja koja slede primeniti na sve kate - An dimensions, iii cemo in primeniti rl2 pojedins vrste kota: Linear dimensions - prave kote, Angular dimensions kote uglova, Radius dimensions - kote poluprecnika i radijusa, Diameter - kote precnika, Ordinate -

kote pri ordinatnom kotiranju, leader - kote za napomene.

104

Jzaberirno opciju All dimensions. Pritiskom na taster Continue uJazimo u nov dijalog prozor u cijem zag!avlju program ispisuje New Dimension Style: MASINSKI 1.· Trenutno je aktivna kartica Lines and Arrows u kojoj se podesavaju

izgledi koinih {inija i kotnih markera. U polju Dimension lines podesavamo izgled glavne kotne linije. Boja i

debljina giavne kotne linije se odreduju u padajucim listama Coior i Uneweight.

.ld. oba slueaia se opredelimo za opeiju ByLayer, eime se deb!jina i boja kotne

Hnije vezuje za podesene vrednosti layera Kote ( boja White i debljina 0,25 rnm ). koji smo zadali pri njegovom krei;anju. Sistemske promenljive za ova podesavanja su: za boju DIMCLRD, a za debljinu DiMLWD )

U polju Extension beyond ticks zadaje se prepust glavne kotne linije

preko pomocnih kotnih linija. u slucaju kada su kolni markeri erte, kao u gradjevinarstvu. S obzirom da p,avimo masinski slil kotiranja, sa markerima u

obliku streliea, program i ne daje mogucnost podesavanja ove promenijive - polje nije aktivno. ( Sistemska prome~ljiva je DIMDLE, a 'lrednost je realan .broj ).

Baseline Spacing - odredjuje rastojanje izmedu dYe glavne kote kod parale/nog kotiranja. ( Sistemska prornenljiva je DIMDLI a njena vrednos+ zeljeni realan bro) ).

Podesimo vrednost Baseiine SDacinq na 8 mm. Suppress - podesava vidljivost oba deja glavne kotne

prekidaca: Dim Line 1 - ukijueen prekidae sprecava ertanje vezane za tacku Ti, Dim Line:2 - ukljucen prekidac spreeava

glavna kotna linija. ( Sistemska promenljiva za prvi imati vrednost ON - prekidae ukljueen iii OFF prekidac sistemska promenljiva je DIMSD2 i ima isle

Neka oba prekidaca budu iskljucena. Izg!ed pornocnih kotnih linija se podesava u

i debljinu podesimo kao kod olavne liniie na opeije BvLay;;:.~:i~'(~iiSistemske promenljive su DIMCLRE i DIMLWE )

Extend beyond dim Hnes - odreduje velicinu za koju pomocne linije prelaze preko glavne linije. ( Sistemska promenljiva D!rv'lEXE - realan broj prema zelji ).

Zadaimo velicinu oreousta - 2 mm.

Uticaj poctesavanja promenijive ;::HMEXE na velicim.l prepusta

pomocne kotne iinijepreko 913\1ne - Extend beyond dim

Ij!!.~~L~!icina )( )

105

Offset from Origm - odredjuje rastojanje izmeoju pocetka pomocne linije i objekta koji se Koti,a ( odnosno zadatih tacaka T1 i T2 ) ( sistemska DIMEXO -

rsalan broj ). 7adajemo vrednost O. stD maci OR ee se Domoens linije crtati od objekta.

80

Uticai promenijive DIME-XO na rastoianie izmedju objekta koji se kotira I pocetka pomocne Kotila !lniie • Origin Offset ( y )

Ext Line 1 - ukljueeni prekidae spreeava crtanje pomocne ,. T1 ( DIMSE1 sa vrednostima Ol\i i OFF)

prekida6 sprecava crtanje pomoene iinije vezane za ta6ku SE2 sa vrednosiima ON i OFF )

a zadavanje izgleda prvog kotnog markera vezanog za ta6ku T1. karakteristi6nih ponudenih simbola - blokova za kotlle markere dati

listi. ( Sistems.ka promenljiva je D1MBLK1, a vrednosti su nazivi

izaberimo simbol Closed Filled koji ::Jredstavlia ispunienu strelicu 2nd - zadaje izgied kotnog markera na drugom deiu kotne Hnije i program nudi ist: izgied kao ; prvog markera. ( DIMBLK2 - isle vrednosti )

Neka i drugi marker irna isti oblik kao Drvi - blok Closed Filled Leader - zadaje izgled kotnog rnarkera za napomene. Sisternska je DIMLDRBLK neka i ona ima identican izgled. Arrow size - odreduje velicinu kotnog markera ( Promenljiva koje utice na velicinu kotnog markera je DIMASZ i njena vrednost je zeljeni realan bro] koji predstavija duzinu kotnog markera ).

Podesimo duzinu kotne strelice - A.rrow size na 4 rnm. Cefvrto polje - Center Marks for Circies, omogucava zadavanje nacina

oznacavanja centra kruznica, iii lukova pri kotiranju radijusa, po!uprecnika iii precnika. U padajucoj listi Type biramo jedan od tri nacina ukljucivanjem

odgovarajuceg prekidaca: Mark - omogucava crtanje krstica u centru kruznice iii kruznog luka, Line - ornogucava crtanje osnil-, iini)a u ceillru kruznice iii Kruznog luka, None - sprecava crtanje markera u centru kruzniGe iii kruznog luka.

Size - omogucava zadavanje veliCine markera.

'i06

( Sistemska promenljiva za oznacavanje centra je DII'v1CEN. Aka je njen'a vrednost 0, center se ne crta - ocija None. Ako se zada vrednost veea od 0, crta se krstie, a ta vrednost predstavlja duzinu crtica od centra do njihovog kraja. Ako je

vrednost manja od nule, sa znakom

crtaju se osne linije, a ia vrednost predsiavlja duzinu prelaska osnih iinija preko kruznice iii kruznog iuka ).

Odaberirno oDciju crtania osnih liniia - Line, a veiicinu ore/aska Size 2.5.

Kartica Lines and Arows sa podesenim

vrednostima za izg!ed l<Dine liniie i kotnog.

markera

Pre karliee Text. aktivirajmo' karticu Alternate Units i iskiiucimo orekidac Displav alternate units kako se ne bi pojavljivale i alternaiivns jedinice. ( DIMAL T - off )

Aktivirajmo kartieu Text u kojo) podesavamo paramatre vezane za ispisivanje kotnog leksta. U polju Text Appearance zadajemo izgled kotnag teksta.

Text style - omogucava izbor tekstualnog stila, nastao komandom STYLE. Program nudi u padajucoj listi samo svoj tekstuaini stil STANDARD. Ukoliko zelimo novi stil, pritisnimo taster sa tri tacks, pored dale liste. Otvara se poznati dijalog Drozor Text Style u kome kreirajmo novi stil pod imenam NORMAL, kao kod komande STYLE a sa fantom Arial - Regular. Sa Appzv i Close vratima se u dijalag prozor za podesavanje izg!eda teksta i u padajucoj listi Text style ssiektujrno siii f\!ORMAL, time postaJe tekuci s1i! kotiranja. Promenijiva je DIMTXTSTY, a vrednostioj je naziv izabranog postojecsg tekstuainog stila

Text color - podesava S8 boja kojom se ispisuje kotni 1ekst. Promenijiva je DIMCLRT. Neka boia teksta astans BvBlock, jsr je prog.am ooredio White

za unosenJs kate kao sirnbola ( block ), a i nivcl f<ote im2 {stu boiu Text heIght - omogucava zadavanje v!slne Kotnog ieksta. kada on nije

zEldat komandom STYLE. Sistemsi<a prornenljiva 18 DIMTXT. Unesimo visinu koinoq teksta - 3.5 mm.

.,........, IVI

r I

Prekidac Draw frame around text se ukljucuje ako zeiimo da se oko I teksta iscrtava pravougaonik. Neka prekidac bude iskliucen. I kotnog

kotu. U polju Text Placement 5e odreduje nacin postavljanja kotnog teksta na :\

Vertical - ovde odlucujemo 0 vertikalnom podesavaniu kotnog teksta u :1 odnosu na glavnu kotnu liniju. Opcije u padajucoj listi su: 'j ::entrered - teks! se ispisuje po sredini glavne koine iinije ( glavna IlnlJa se It

prekida, a u prekidu se ispisuje lekst ). Promenljiva DIMTflD ima vrednost 0. 1'.',. Above - bez obzira na polozaj glavne kotne .Iinije, leks! se ispisuje iznad nje. f DltvlT AD == 1 I

Outside - kotni tekst se uvek erta sa suprotne strane glavne kotne !inije u odnosu

na objekat koji se kotira, odnosno tacke T1 i T2. DIMT AD :::: 2 JIS - izborom ove opeije, program ispisuje lekst po JrS standardu. DIMTAD == 3

DIMTAD = 0 DIMTAD = 1

30 \" ""

o 30

DIMTAD = 2

Uticaj Dromenljive

DIMT AD na polozaj kotnog teksta u

odnosu na qlavnu

kotnu liniju po vertikali.

Odaberimo opciiu Above. koja odqovara nasem standardu. . Horizontal - parametar koji odreduje horizontal no poravnavanje teksta u

odnosu na g!avnu i pomocne kotne linije. Ponudene opeije u padajucoj Iisti su: Centered - kotni lekst se ispisuje po sredini glavne kolne linije. Dlfv,JUST =0

At Ext Une 1 - kotni leks! se ispisuje bliie prvoj pomocnoj liniji. DIMJUST =1 At Ext Line 2 - kotni teksl se ispisuje na glavnoj koinoj liniji, ali blize drugoj pomocnoj liniji. DIMJUST ==2 Over Ext Line 1 - kolni lekst se ispisuje na prvoj pomocnoj liniji iznad glavne. DIMJUST==3

Over Ext Line 2 - kotni leks! se ispisuje na drugoj pomocnoj liniji iznad giavne.

DiMJUST =4 Odaberimo opeiju Centered. za ispisivanje kolnog teksta na sredini qlavne

kotne iinije.

Offset from dim line - podesava se vrednost raslojanja izmedju kotnog

ieksta i glavne kotne linije. bilo da S8 kotni lekst ispisJje iznad glavne linije iii po njenaj sredini. To je i rastojanje izmedju kotnog teksta i pravougaonika kojom se okruzuje korni tekst kod metode 8asic.( Sistemska promenljiva je DIMGAP i u

zadnjem slucaju bi imala negativnu vrednost ). Unesimo vrednost rastojanja 1 mm.

108

I . ~ , I ~ ~ l:

U polju Text Alignment se podesava pravae kotnog ieksta u odnosu na glavnu

kotnu !iniju. Postoje iri prekidaca: Horizonta! - ukljucen prekidac omogucava ispisivanje kotnog leksta, koji se nalazi

izmedju pomocnih linija, uvek u horizonta!nom polozaju bez obzira na polozaj

glavne kotne linije. Aligned with dimension line - r\olni teks! se postavlja para\elno sa glavnom

kotnom linijom. ISO Standard - Kotni tekst se postavlja u skladu sa ISO standardom.

Promenljive

velicine za ovo

podesavanJe su. DIMTiH

DIMTOH i moguirnati ON -

Kartica Fit omogucava podesavanje polozaja kotnog teksta i markera u

odnosU na pomoene linlje. Ako je rastojanje izmedju pomocnih linija Jovoljno veliko. kotni lekst i kotni markeri se uvek ertaju izmedu pomocnih kotnih linija. Za

slucaj~ve takvog rastojanja da i kotni leks! i kotni markeri ne mogu stati izmedju

pomocnih linija, program nudi opelje u vidu prekidaca: . Either the text or the arrows whichever fits best - ako je rastojarde

izmedju pomocnih linija takvo da mogu stati samo tekst, iii samo marked. on 'ce poslavit! lekst izmedju, a markel'e izvan, a ako to nUe moguce, postavice markere

izmedju a lekst izvan pomocnih !mija. Ako nl tekst, ni markeri. ne mogu st~ti tzrned;... po;nocnir: iirdi2~ prog~a;-fi CS: j~-. isc;r~8t t?~Vaf\ linija, Da~~le OV2 :JPC!J2

predstavija kombinaciju naredne dye opcije, a promenijlva je ,DIMFIT := 3. Arrows - kotni markeri se criaju izmedu, a leks! izvan pomocnih kotnih

linija DIMFiT := 2

i09

Text - kotn! markeri se crtaju izvan, a Kotni lekst izmedu pomocnih kotnih

iinija -DlfvlFIT = 1 Both Text and Arrows - i kolni lekst i koini markeri se crtaju izvan

pomocnih kotnih linija. Promenljiva DIMFiT = O. Always keep text bet.ween ext lines - Omogucava ispisivanje kotnog

teksta iznad katne iinije bez obzira da Ii prelazi pomocne iinije. DIMATFiT = O. ~-Jeka orvi prekidac Either the text or the arrows whichever fits best

bude ukliucen. Prekidac Suppress arows if they dont fit inside the extension lines

omogu6uje da se kotni markeri ne eriaju tame gde ne mogu da stanu izmedu pom06nih iinija ( D1MSOXD = On ). Ne6emo ga ukljuciti.

U poiju Text Placement podesavamo Dolozaj teksta, kada ne moze da

I

linija. Postoje tri mogu6nosii u vidu iri prekidaca: line - kolni tekst se postavija sa strane. DIMTMOVE = 0

Une, with a leader - tekst se postavlja iznad g!avne Kotne DIMTMOVE = 1

without a leader - kOini tekst se ispisuje iznad g\avne za napomenu. DiMTMOVE = 2

DlMFIT==!

15,22

~2 I I , J

DIMFIT=2

15,22

tJ I! I I

Podesavanje polozaja

kotnog teksta u

odnosu na pomocne i glavnu kotnu iiniju, U

zavisnosti ad

vrednosti

promenljivih DlMFIT i DiMTMOVE

Neka bude ukliucen prekidac Beside the

dimension iine. D!fli!TMOVE=1 DIMTMOVE=2

U polju Scale for Dimension Features zadajemo iaktor ,azmere sistemskih promenljivih za kotiranje.

Use overa!! scale of - zadavanje globa/nog laktora razmere ( DIMSCALE - realan broj) Scale dimensions to layout (papers pace) - ukoliko je ukljuten ova] prekidac, laktor razmel·e je fakior zumiranja u prostoru papiia ( 0 cemu 6e biti reCi u

poglavlju 0 stampanju ) i lada je vrednost promenljive DIMSCALE jednaka O.

110

Neka bude ukiiucen prekidac Use overall scate of podesena vrednost faktora razmere na 1.

U pol)u Fine Tuning postoje dve opcije: - Place text manually when dimensioning - omogucava Dostav!janje kotnog ieksta manuelnim putem pom06u kursora. Promenljiva je DIMUPT ( On - Off ).

- Always draw dim line between ext lines - omogucava iscrtavanje giavne katne linije izmedu pomo6nih i onda kada kotni tekst i kotni marker leie izvan pomocnih linija. Promenljiva je DIMTOFL i ima vrednosti On i Off.

Neka bude iskHucen prekidac

Place text manuallv when dimensioning,

a ukiliucen prekidac Alwavs draw dim line between ext

lines

Kartica Fit sa podesenim

vrednostima za D:Jstavljanie kotnog

teksta 1 kotnih markera u

siucajevima kada ne mogu da stanu

izmedu pomocnih kotnih linija

Na kartiei Primary Units podesavamo kotni tekst primarnih jedinica. U polju Linear Dimensions, podesavamo izgled kotnog teksta pri linearnom koliranju. Na padaju60j listi Unit format biramo jedan od pet iipova jediniea za linearno kotiranje. Sistemska promenljiva DIMUNIT ima vrednosti ad 1 do 5.

Izaberimc decimalno prikazivanje jediniea ( vrednos! DIMUN!T = 2).

t-Ja padaju60j listi Precision mozemo izabraii boj decimala iza deeimalnog zareza pri prikazivanju.linearnih kota. Promenljiva Je DIfViDEC i njena vrednost predstavlja broj deeimaia.

;zaberilTiG prikazivanie 2 decin~ia!E: - 0.00. Dliv'\uEC = 2

t--.Ja padajucoj listi Decimal separator mozemo podesiti nacin prikaza decimainog

broja. Opcija Period podrazumeva prikaz decimalnog zareza kao tacke. Opcija Space decimalni zarez prikazuje kao razma!, izmedu broja i njegovih decima!a.

iii

Izaberimo opciju Comma, koia decimalni zarez prikazuje kao zarez, sto odqovara nasem standardu, Promenljiva je DIMDSEP i ima vrednost tacke, zareza iii razmaka.

U polju Round of mozemo zadati vrednost na koju ce se zaokruziti kotni broj pri

linearnom kotiranju. Npr. ako odredimo vrednost 0.5, sve kate ce se zaokruziti na

tu vrednost. Ako zadamo vrednost 1, sve kate se zaokruzuju na ceo broj. Za Round of zadaimo vrednost broj O. eime nema zaokruzivanja kotnog

broia, vee se on ispisuie u ceiosti sa ono!iko decimala koiiko smo zadali u listi Precision. ( Sistemska promenljiva je DIMRND i ima vrednost 0 ). U poijima Prefix i Suffix mozemo zadati znake koji se ispisuju ispred iii iza kotnog teksta. Npr. oznaka F - Fi kod kotiranja preenika, odnosno 0 - stepena kod

kotiranja uglova.( Ova cemo objasniti u nekom ad narednih primera ). U polju Measurement Scale se zadaje faktor razmere kojim se mnozi

vrednost dobijena merenjem objekta koji S8 kotira, iii rastojanje izmedju dYe zadate tacke T1 i T2. Scale factor - faktor razmere kod linearnih kota, preenika i poluprecnika. Promenljiva DIMFLAC - realan broj.

Za faktor razmere uzimamo vrednost 1, sto znaCi da 6e nam program, u kotnom tekstu, nuditi pravu izmerenu vrednost rastoiania, odnosno duzine objekta ko!i se kOiira.

U po!ju Zero Suppression sa donie ieve strane dijalog prozora nalaze se dva aktivna prekidaea: Leading - ukljueeni prekidae spreeava ispis nula ispred decimainog zareza. Npr: 0,34 se ispisuje kao .34. Sistemska promenljiva je DltvWN.

t'-ieka prekidae Leading bude iskljucen. ler ne odqovara nasem standardu. Trailing - ukljueen prekidae spreeava ispis nula iza decimalnog zareza. Npr: 24,100 se ispisuje kao 24,1.

Ukljucimo prekidae Trailing kako se ne bi ispisivale nule iza zareza. U polju Angular Dimensions se podesava kotni teks! uglovnog kotiranja.

Na padajucoj listi Units format odabiramo jedan od pet tipova jedinica za uglovno kotiranje. Sistemska promenljiva DIMAUNIT ima vrednosti ad 0 do 3.

Izaberimo decimalne steoene ( npr 45.23° ) DIMAUf\JIT =: O. Na padaju60j listi Precision: mozemo izabrati boj decimala iza decimalnog zareza

pri prikazivanju uglovnih kota. Sistemska promenijiva za broj decimala kod uglovnih kola je DIMADEC.

Podesimo broj decimala na 2 ( 0.00 ). U polju Zero Suppression, na ist: nae:in kac, kod Iinearnog kotiranja, pCldesavamo

ispisivanje nula ispred iii iza decimalnog zareza u kotnom tekstu. Promenljiva je DIM.LI.ZIN.

Neka prekidae Leading bude iskliucen, a prekidac Traiiinq bude ukliucen.

112

;r I

I !

! I I

Kartica Primary Units sa podesenim parametrima za

ispisivanje kotnog teKsta kod

iineamog i ug!ovnog kotirania

Poslsdnja kartica je Tolerances u kome se mogu podesi!! palametri za ispisivanje

tolerancija u

se

tekslu, Kako

oznaka tOierancije, napravili bi novi ketni sti! sa podesili odgovarajuce parametre tolerancijskeg kotiranja ).

Ovim su zavrsena podesavanja parametara za pritiskom na taster 01< vracamo se u dijalog prozor po!ju Styles se osim AutoCAD-dvog kotnog stlla MAS!NSKI 1. Pritisnimo taster Compare ... i otvorice Dimension Styles sa spiskorn sistemski promenljivih velieina kOje su .se izmenile u novom stilu u odnosu na prethodni stH ISO-25. U kaloni Description su dati opisl promenljivih, u koloni Variable su dati nazivi promenljivih, a u kolonama MASINSf<1 1 i 180-25 su date njihove vrednosti. Prakticno, ad 66 sistemski promenljivih

D1Mc';: 2.51) 0\ 00 (:iMCEN ·2 t;e; [llhtC-LFt[l E"i'L-:.:,'!:F; [liHLI .... '["t .j

[iirA['U :3 no [!!HCLRE E:'(E:LDCl: [)IHE>E 1 2:, [qt,lL '~'/E ['iHf.>:,) u b-~ ['il.11>," :2 50 50C: L'll·.iGA? 063 1.0(: ['1)...\1:-<S'\· ~":l'··d.:Of.j HOF;!··I~'.L

I fiel" 1 '... .~ .. -......... -..-...-~

velieina za kotiranje, promenjeno je 14.

Prozor Compare Dimension Styles sa prikazom promenljlvih veiicina

dva stila .. cije S8 vrednostt razHkuju

Tasierom Close vratimo se u dijaiog prozor Dimension Style Manager.

Selektujrno stil MASI['-iSK.! i i pritiskom n3 taster Set Curren! :)dredinlc gc ze teku6i. Sa JOS jednim Close vraltma se lJ editor za crtanje eime sma spremni za ketiranje postojeceg crteze,

113

l3 Najpre cemo markirati centre kruznica komandom DIMCENTER. U

toku kreiranja stila kotiranja MASINSKI 1, podesiii smo da marker centra bude u obliku osnih iinija ( sistemska promenijiva DIMCEN = -2.5 ). Komanda DIMCEf'.JTER se nalzi na Dlinenslon meniju pod nazivom Center Mark,

a takav naziv ima i odgovarajuca ikona na Dimension too\baru. Command: _dimcenter

Select arc or circle: program traii selektovanje kruznice iii luka ciji se centar markira. Odaberimo najpre jednu kruznicu, a zatim ponavljanjem komande i drugu.

I

~\ ~_L-.l

. Primer markiranja centra kruz!1ice komandom DlMCENTER

\ I )

~ Sledi iineamo kotiranje. Na Dimension meniju iii

Dimension toolbaru odaberimo natpis Linear, odnosno ikonu l.,inear Dimension, kOiiranje OIMLINEAR:

Command: _dimiinear

cime aktiviramo komandu za iinearno

SDeclfv first extension line origin or <seiect object>: Enter Program nUdi.dve mogucnosti: SDecifVfjr~t:;extension line origin - da odredimo prvu tacku iz koje ce se povuci

Enter da bi mogli' selekiovati objekat koji cemo

mogucnost i program traii da selektujemo objekat obliku kvadratica:

Seiec _ (selektujmo donju horizonlalnu liniju SDec/fvjr;;~f/rltJ*s7t!/}j!~;ine~ location or

, ",),~\.,,;;;k!;,)~,n' '\,:'~' "'in,;'!(t/,

fMtextlTexflAnqlelHorizontallVerticallRotafedl @11<270 Enter

Prograrr, trali' poloia] tacke kroz koju ce glavna kotna linija proci. Polozaj lacke

zadajemo relativnom koordinatom u odnosu na objekat koji kotiramo. Po

nase'll prva glavna kotna linija je 11 mm udaljenja od konturne linije, a posto je crtamo nadole, ugao relativnog pomeranja je 270. Dimension text = 150 Program je izmerio duiinu selektovane iinije njenu vrednost dao u kotnom tekstu.

150

Primer !inearnog kotirania komandom OIMUNEAR seiektovanjem objekta

114

'r

i'.iacrtana je prva kOla na crtezu sa podesenim parametrima stila

f\AASINSKi i: teks! se ispisuje iznad glavne kotne linije na raslojanju ad 1 mm I

na sredini, sa visinom slova od 3.5 mm. Pornocne linije su vidijive i preiaze glavnu

kotnu liniju za 2 mm, kolni markeri su u obliku ispunjenih strsliea, duzine 4mm ...

Pri realizaciji ove komande program je ponucio 6 opcija koje mace: Mtext - ukoiiko zelimo slozeniji kotni lekst, ovom opcijom pozivarno prozor za ispisivanje paragraf teksta ( komanda MTEXT ) sa poznatim n iogucnostima

promena osobina teksta. U prozoru se pojavljuje znak < > koj! predstavlja izmerenu vrednost duiine seiektovanog objekta, a mi moiema ispisivati lekst

ispred i iza date vrednosti. Text - pre zadavanja tacke mozema proveriti izmerenu vrednost koju program

nudi, i po potrebi menjati ie, dodavati sutiks iii prefiks ... Angle - omogucava zadavanje ugla pod kojirn se kotni tekst ispisuje u odnosu na

nulti ugao. Horizontal i Vertical - opGije kOje se koriste pri linear!:1om kotiranju objekata koje

su u kosom Dolozaju, a zelimo da kotiramo njihove projekeije na x odnosno y-osu,

Linearno kotiranje komandom DIMLINEAR korlscenjem orelia Horizontal i Vertical

I Program moze i automatski da horizontalno i 2 9 7 (I veriikalno kotira, dakie bez pozivanja opeija l- - , 0!!lo= Horizontal i Vertical. Dovoljno je odabrati objekat,

I I iii dve tacke 6iji se pravac razlikuje od pravaea x i y ose - povlacenjem misa udesno iii uievo autornatski se pojavljuje vertikalna

kota, a povlacenjem misa nadole iii nagore pojavljuje se horizontalna kota. Rotated - opeija koja omogucava zadavanje ugia pod kojim ce se ertali glavna

kotna linija uodnosu na nulli ugao ( pozitivan pravac x-ose ). Program trazi ugao:

Dimension line anq/e< 0 x (zadaje se zeljeni ugao, na slici je 15° i Enter ), a

zatim i tacku kroz koju ce proCi glavna kotna linija.

\ \

\ ~----j--t

Primer kotiranja komandom DIMLINEAR

opcijom Rotated gde se glavna kotna

lli:!!ia zaokrece za ze!ieni uqao

Kao kotni ieks! program nudi vrednost projekeije izabranog objekta na novi

praVAG giavile kotne liniie.

li5

Iskotiracemo jos jednu liniju komandom DIMLI~~EAR, ali zadajuCi rastojanje koje se kotira pomocu dve tacke T1 i T2. ( ova se primenjuje u slucaju

kada to rastojanje ne predstavlja jedan objekat ). Aktivirajmo ikonu Object Snap

Settings i podesimo fiksni OSNAP na kriterijume Intersection, Endpoint i Center. Kotiramo vertikalnu oborenu liniju sa desne strane.

Command: dimlinear

Specify first extension line origil? or <select obiect>: Osnap kriterijumom Endpoint

zadajemo prvu tacku T1, kOja odredjuje prvu pomoenu Iiniju ( kao na slici )

Specify second extension line origin: zadajemo drugu tacku T2, kOja odredjuje drugu pomoenu liniju: Specify dimension line location or

[MtextlTexfI.4nqleIHorizontaINerticaIIRotated!: @1 kO Enter

Zadajemo i polozaj treee tacke T3, kroz koju prolazi glavna kotna linija ( odnosno zadajemo rastojanje glavne kotne linije od konturne ).

T1 ,,/

-0 I

o If)

Kotiranje komandom DlMUNEAR, zadavaniem tacaka T1 i T2 kole S8 vezuju za pomocne linile

i zadavanjem tacke T3 kroz koju proiazi glavna

Kotna linija

** Napomena Veoma je vazan redosled zadavanja tacaka T1 i T2 iz vise razloga. Prvo: U slucaju da kotni tekst ne moze da slane izmedju pomoenih kotnih linija, ispisaee se sa strane one pomoene

linije kOja je vezana za tacku T2. Drugo: polozaj tacke T3 kroz koju prolazi glavna

kotna linija se najcesce zadaje relativnom metodom, u odnosu na tacku T2. Zato

smo i izabrali da namtacka T2 bude u donjem desnom uglu, odakle se lako moze relativnim putem zadati udaljenje 11 mm od konturne do glavne kotne linije,

sto ne bismo mogli da smo za drugu tacku uzeli polozaj tacke Ti. Takodje je vazan i polozaj tacke u kojoj selektujemo objekat koji se kotira. Ako je objekat

mali i ne moze kotni tekst da slane izmedju pomocnih kotnih linija, ispisace se sa one strane pomocne linije, koja je udaljenija od tacke selektovanja.

Iskotiracemo jos jedno rastojanje istom komandom, koje ee .predstavljati

osnovu za s!edeeu vrstu kotiranja. Kotiramo rastojanje centra manje kruznice od donje horizontaine linije: Command: _dimlinear

Specitv first extension line origin or <select object>: Osnap kriterijumom Endpoint zadajemo prvu tacku T1, u donjem levom uglu,

116

§peclfy second extension line oriain: zadajemo drugu tacku T2, koja je karakteristicna tacka na manjoj kruznici sa leve sirane ( u preseku kruznice i horizontaine ose - kriterijum intersection )

Soecitv dimension line location or

[MtextlT extlAnq!eIHorizontaYI/e/1ica/IF?olated r V Enter

Specifv dimension line focation or f(VltextlTextI.4nqlej: 39,60 Enter

Izabrali smo vertikalno kotiranje i zadali tacku T3 kroz koju

linija. Program iscrtava kotu sa kotnim tekstom:

Sledece kotiranje je paralelno kotiranje Na Dimension meniju je pod nazivom

extension line or tacku koja ee odrediti krajnju pomoenu liniju sa poslednje nacrtanom kotom. Izaberimo karakteristicnu tacku)C,~t~') kruznrce sa

ieve strane, tacka T4 i program automatski iscrta'Ja paralelnu kotu,sa rastojanjem izmedju glavnih kotnih linija 8 mm, koliko smo podesili pri kreiranju stila MASINSKI 1, i sa kotnim tekstom koji predstavija rasiojanje izmedju tacaka T 4 i T1. Dimension text - 65

soecifv a second extension line oriain or f..{!ndol<Select» <Select>: program i

dalje nudi mogucnost daljeg paralelnog kotiranja, pa izaberimo krajnju levu tacku

gornje linije - T5. Program iscrtava jos Jednu paralelnu koru. Dimension text = 90 Specifv a second extension line oriqin or (Undol<Se!ect» <Select>: Enter (ne crtamo vise paralelne kote koje imaju za osnovu kotu izmedju tacaka Ti j T2. Progtam nudi mogucnost izbora nove kote koja bi posluzila kao osnova za novo

paralelno kotiranje: Select base dirnension: Enter Pritiskom na Enter ne biramo takvu kotu i zavrsavamo paralelno kotiranje.

T5

r ~ ------c---,-'\ I

J -4, -.- ij'ji

T E' \~ __ ~.,/ I I

I

I J.-L~~ ________________________ ~

1.50 I

Paraleino kotiranje komandom

DIMBASEUNE, gde je porrebno samo

zadavanie tacaka T4 I T5 koje 5e vezuiu za.

suprotnu pomocnu

liniiu I: odnOSL m: pocetnu pomocriu liniiu bazne kate -

{atKa 71

117

** Napomena Pri zadavanju komande OlfvlB/\SELli'JE, u siucaju da posiednja nacrtana kat a nije as nova za paralelno kotiran.ie, na poruku: SDecitv first extens;i;;n line origin or <select ob/ect>: pritiskamo Enter time program nudi mogucnosi selektovanja kote kOja ce biti OSilova za paralelno kotiranJe: Select base dlinension:, a dalji postupak kotiranJa je vee objasnjen. U okviru ove komande postojl i opcija Undo kojom se brise poslednje nacl·tana paralelna ko:a, a komanda se ne prekida.

r\lacrtajmo jos jednu kotu komandom OIMLINEAR: Command: dim linear Specilv lirst extension line oriC/in or <select object>: Osnap kriierijumom zadajemo prvu iacku T1, krajnja tacka ( Endpoint) leve vertikalne linije. Spec/Iv second extension iine origin: zadajemo drugu tacku T2, kOja j8 gornja karakteristicna tacka veee kruznice ( presecna tacka osne linije i kruznice sa gomje sirane - Osnap kriterijum Intersection ). Specitv dimension line location or

fMtext/Text/AnqleIHorizontaIlVerficaIIRotafeoI H Enter

Specilv dimension line location or (MtextlTextIAnqle!: 70,151 Enter Izabiali smo horizontalno kotiranje i zadali tacku T3 kroz koju prolazl glavna kotna linija. Program iscrtava kotu sa kotnim tekstom: Dimension text = 25

Sledeee kotiranje je redno kotiranje, komandom OIfv1CONTI~~UE. Ona Se naiazi na Dimension meniju pod nazivom Continue, a ikona Continue Dimension: Command: _dimconlinue

118

second extension line oriqin or (Undo/Select! <Select>: postupak je };omande DIMBASEUNE. Program traii tacku koja ce se vezati '!iniju. Odaberimo krajnju desnu tacku gornje linije - T4. Kota se

35

I ...••. , 1/ T2

~" / ' , I ,

! ' \

I\~!--+-, ,

I

a u tekstu se ispisuje rastojanje izmedju T2 i T 4.

Enter dvostrukim Enter izlazimo iz komande.

Redno kotiranje

komandom OIMCONTINUE. prj cemu

?e zadaie samo tacka T4, koja 58 v8zuje za 110VU

pomocnu kotnu liniju

'1.1,.""" 'I I

Sledeee kotiranje se odnosi na kotiranje objekata koji su u kosom

polozaju, ( iii kotimnje rastojanja izrnedju dve tacke eiji pravac nije paralelan nl sa x ni sa Y osom ), kotama paraieinim datim objektima. Komanda odgovorna za ovakvo kotiranje je DIMAUGj\lEO, koja se naiazi na Dimension menHu po nazivom Aligned, a ikona na Dimension meniju pod nazivom Aligned Dimension.

Kotiracemo jedinu kosu liniju na nasem crtezu; Command: _dim aligned Spedfv lirst extension line oriqin or <select obiectx Enter Posto se kotira ceo objekat, pritisnucerno Enter j omogutitl njegovo seiektovanje. Select object to dimension: (seleklujrno kosu liniju )

Spec/iv dimension Ifhe location or /A4texflText/Ano/e/: @11<45 Enter Odredjujemo rastojanje glavne kome iinije od konturne i program iscrtava kotu paralelnu datom objektu, sa izmerenom duzinom: Dimension text = 56.57 ** Napomena Ovom komandom se mogu nacrtati- kote paraielne pravcu izmedju dYe odabrane tacke za koje bi se veza!s dve pomocne linije pod ugiom od 90° u odnosu na dati pravac. Tekstualni deo komande je isti kao kod DIMLINEAR.

Sledece kotiranje js kotiranje ug!ova komandom 0IMANGUL.4R.

Command: _dimangular Select arc. circle. Ili7e. or <specitv ve/tex>: Program nudi mogucnost selektovanja kruinog luka, kruznice iii GUZI. kao i. mogucnost pritiska na Enter, pri cemu bi se ugao kotirao na osnovu poloiaja 3 tacke - specify vertex. Izaberimo prvu opciju i selektujmo kosu aui. Select second line: ( seiektujmo i drugu dut, horizontainu Iiniju koja se nastavlja na kosu )

SpeC/Iv dii77ension arc line location or [Mtext/Text/Anqlel Program traii poloiaj glavne kotne linlje, koji cemo odredlti tako sto cemo kursor pomerati ulevo, ispod kose iinije, dok ne aobijemo dovoljno veliku glavnu kotu u obliku kruznog luka, da izmedju pomocnih iinija mogu stati i kotne strelice i kolni iekst. Program automatski kod kotiranja uglova postavlja sufiks stepen _ 0

Dimension text = 45 Oobill sma kotu sa kotnim tekstom 450.

KQbran~e Kos~r~ duii kornandorr~

DiMAUGNED pri cemu se crtaju

kate paralelne objektu. i kotiranje

'!,glova kornandom DIMANGULAR

119

Osim katiranja uglava izmedju dYe duzi, mazemo kotirati i unutrasnji ugao kruznog luka, tako sto je dovoljno selektovati luk u nekoj lacki T1 i zadati polozaj tacke T2 kroz koju 6e glavna kotna linija prolaziti, Takode mozemo kotirati i ugao izmedju dYe tacke na kruznici, tako sto cemo seiektovati kruznicu u tacki T3, zadati drugu tacku na kruznici T 4 i odrediti polozaj tacke T5 kroz koju ce glavna

kotna linija pro!aziti. Poslednja mogu6nost kotiranja je pomenuto kotiranje pomocu tri tacke,

gde je prva tack a teme ugla - Soedtv angle vertex, tacka T6. Druge dYe tacke T7 i T8 su lacke na pravcima stranica ugla - Spec;!v first anqle endpoint, i - Specitv second angle endpoint, a program jos trazi polozaj tacke T9 kroz koju prolazi

glavna kotna linija - Specitv dimension arc line location or [MtextlTextlAnale{

~ cY'T2 Q'T4

110· T5

T6 X

T7 T8

~

Primer kotiranja !!glova komandom

DlMANGULAR, kod !ukova,

kruznica i metodom tri tacke

Komandom ZOOM i opcijom Extents prikazimo c:eo crtez na ekranu.

SIede6e kotiranje je kotiranje precnika kruznica, komandom DIM DIAMETER. Ikona na toolbaru je Diameter Dimension. Command: _dimdiameter Select arc or circle: selektujmo ve6u kruznicu Dimension text = 30

SpeC/Iv dimension line location or [Mtext/TextlAnqlel TEnter Odabiramo opciju Text, zato sto program pri kotiranju precnika uvek stavlja prefiks F ( fi ), pa bi kotni lekst, ukoliko bi odmah odredili tacku prolaza glavne kotne

linije, bio F30. Da bi izbegli pojavljivanje ovog prefiksa, u kotnom tekstu zadajemo

jedno prazno mesto - razmak, a tek onda unosimo vrednost precnika: Enter dimension text <30>: 30 Enter

Specitv dimension line location or fMtext/Tex{IAnqlel povlacenjem kursora nagore i udesno, izvan kruga, postavimo lekst na mesto gde ne sete ni jednu liniju ( kao na slici ). Na isti nacin, ponavljanjem komande DIMDIAMETER iskotirajmo i manju kruznicu, s tim da kotni teks! postavljamo sa donje !eve strane kruznice. ( Ovom komandom je moguce kotirati i precnik kruznog IUKa, aii se u praksi mnogo cesce lukovi kotiraju pomo6u polupretnika ). Na ekranu su nakon kotiranja' precnika ostale pomocne tacke kOje racunar iscrtava. Njih brisemo komandom REGEN (iii rrornenom r8zmere prikaza erteza - odabiranjem jedne od opeija komande lOOM).

120

Command: _dirnradius

Primer; kotiranja precnika kruznica komandom DiMDIAMETER

Za kotiranje poluprecnika kruznih lukova ( rede kruznica ),

koristimo komandu DIMRADIUS - iI,ona

Radius Dimension.

Select arc or circle: selektujmo jedini luk sa gornje leve strane crteza. Dimension text = 15

Spec/tv dimension line location or [MtextlTextlAnqlel Misem dovedimo kursor tako da bude sa spoijasnje strane kruznog luka, a da lekst ne bude ispresecan kotnim linijama i kliknimo levim tasterom. Program iscrtava kotu sa produzelkom do centra kruznog luka i u kotnom tekstu postavlja prefiks R,

~S' 25

Spec/tv dimension line location or

35 Primer kotirania poluprecnika kruznog luka komandom

DiMRADIUS

'?;\J Kotirajmo oborenu ivicu u gornjem desnom uglu: Command: _dimlinear Specitv first extension line origin or <select object>: Enter ( opcija selektovanja ) Select obiect to dimension: selektujmo oborenu ivicu )

[MtextlText/AnqleIHorizontallVerticat/Rotated[- h Enter Crtamo horizontalnu kotu.

Specitv dimension line location or (Mtext/TextIAnalel tEnter (menjamo kotni .tekst) Umesto ponudenog kotnog teksta 5, treba da unesemo lekst 5/45°. Sa tastature unosimo tekst:

Enter dimension text <5>: 5/45%%d. Enter (sufiks stepen - 0, se u AutoCAD-u unosi sa tastature kao %%d )

Spec/tv dimension line location or [Mtext/TexfIAnqle!: 185,1 i i Enter ( tatka prolaska glavne kotne linije ). Program crta kotu sa trazenim kotnim tekstom.( Da bi se i ova kola videla na ekranu ponovimo komandu ZOOM i opciju Extents ),

121

** t'-lar::omena Videl! smo da se sufif;s Siepena u koinom tekstu zadaje kao kombinaeija %%d. Oslali znakovi se dobijaju s!edecim kombinacijama: %%c - erta zr)ak F ( fi ), oznaku za precnike. Npr.: %%e50 daje tekst Fso %%p - erta znak ± u oznaei toleraneije. t'-lpr.: 30%%pO.05 daje tekst 35±oo5

%%% - erta znak %. Npr.: 45%%% daje leks! 45%.

Ostalo nam je da iskoiiramo jos osno rastojanje izmedju kruzniea. t'Jeka

to bude jecina kota sa toleraneijom. Da bi nacrtali ovakvu kotu moramo napraviti kotni siil, koji u osnovi ima stil MIl,sINSKI 1, sa izmenjenim parametrima u vezi prikaza toleraneija. Poznatom komandom DDIM - aktiviranjem ikone Dimension Style otvorimo dijaiog prozor Dimension Style Manager. Pritisnimo taster Override... i otvorice se dijalog prozor kome u zagiavlju stoji; Override Current

style: f\l1ASINSKI 1. Aktivirajmo karticu Tolerances. Podesimo sledece vrednosti:

u padajucoj iisti Method odaberimo opeiju Deviation, koja omogucava

postavijanje donjeg i gornjeg toleraneijskog odstupanja uz nazivnu meru, - u polju Precision izaberimo prikaz tolerancija sa dve deeimale - 0.00, - za gornju toleraneiju - Upper value upisimo vrednost 0.2, - za donje odstupanje - Lower value upisimo vrednost 0.1, - u polju Scaling for height - upisimo vrednost 0.6, sto znaci da ce se toleraneije upisivati sa velicinom od 60% U odnosu na glavni kolni broL

- u padajucoj listi Vertical position odredirno Middle

poravnavanje, tako da se nazivna mera ispisuje po sr8dini donjeg gornjeg odstupanja,

- ostavirno iskljucen prekidac Leading ukljucen prekidac Trailing.

Kartica Tolerances za podesavanje nacina

prikazivanja to!erancijskih kota

Sa OK potvrdimo

podesavanja i vracamo se u dijalog prozor Dimension Style Manager. Za kotlli siil fViP5lhlSi<i ., <. vezao S8 "

natpis < style overrides> kao znak da je formiran pods til tekuceg stila MAS!NSKI

1. Tasterom Close izadimo iz dija!og prozora Dirnension Style Manager i

iskotirajrno OSIlO rastojallje izmedu dve kruzniee:

122

l i I !

£ommand: dimlinear SpeC/Iv first extension line oriC/in or <select object>: Izaberimo donju karakteristicnu tacku na vecoj kru2nici ( presek ose i kruzniee ). Soed!v second extension hi7e oriain: ( gornja karakteristicna iacka manje kruzlliee)

Sped!v dimension line location or

fMtextlTextlAnqlel/-icrizontatillertfca//Rotated!: Kursorom izaberimo tacku proiaza

~Iavne koille Hnije, tako da bude izmedju dve kruznice. . .. Dimension text = 100 Program je iscrtao zeljenu kotu sa gornjom toleranelJom u plusu, a donjom u minusu. ( Ukolika bi i donju toieraneiju hteli da zadamo u plusu,

morali bi u dijaiog prozoru za podesa'/anje paramatara tolerancijskog kOiiranja, U

poiju Lower value da zadamo negati'/nu vrednost ).

Ovim je eriez u potpunosti iskotiran. *'Napomena Ukoliko bi nastaviii kotiranje, program bi ertao kote sa podesenim toleraneijama. Zato se nakon crtanja toierancijske kote, pod pretpostavkom da nam vise nece trebati dato podesavanje, brise privremeno napravijen podslil - < style overrides >, tako sto ga selektujemo u dijalog prozoru Dimension Style Manager j taste rom Delete ga obrisemo. Ukolliko zelimo da ga zaparntimo pod nekim nazivom i kasnije ga koristimo, selektovacemoga desnim taste rom misa, pri cernu se pojavljuje padajuca !isla, na kojaj izabirama opeiju Rename. Otkueamo zeijeni naziv: npr. Tolerancije, pritisnemo Enter i ispod stiia MASif\lSKI 1 pojavice se stll

Tolerancije.

o! Q)!

! L(> (0

; , , If)'

0{

t .L.

Komo.ietno iSKotiran crte:? kotnim sWorn MASINSKI 1

i Q! If)i

I i

.. 1

123

Najednostavnije editovanje je promena poloiaja kotnog teksta komandom

DIMTEDIT. Mozema je pranaci na Dimension meniju pod nazivom Align Text,

gde u pomenutom podmeniju, motema odman odabrati jednu od njenih opeija: Home - vraca kotni tekst na polazaj adreden kotnim stilom,

Angle - omogucava zadavanje ugla ertanja kotnog teksta u odnosu na nult! ugao, Left - postavija kotni tekst uz levu pomocnu kotnu liniju, Center - postavlja kotni lekst na sredinu glavne kotne linije, Right - postavlja kotni tekst uz desnu pomocnu kotnu liniju. U svim slucajevima izbora opeije, program samo trazi selektovanje kola kOjima se menja polozaj kotnog teksta: Select ob/ects: dok kod opeije Angle, nakon selektovanja trazi i velicinu ugla: Sf)ecify angle for dimension text: Ikona za komandu DIMTEDIT se nalazi na Dimension too/bam pod nazivom Dimension Text Edit, a njenim aktiviranjem program prvo Irazi seiektovanje kola: Command: _dimtedit Select dimension: a zatim nudi poznate opeije:

Specifv new iocation for dimension text or [Lett/Right/Center/Home/Anqle!-( skraceniee L, R, C, H iii A i Enter), iii omogucava postavijanje kotnog. teksta na nov polozaj zadavanjem koordinata iii dovodenjem ku.rsora na zeljeno mesto.

Druga komanda za editovanje kola je DIMEDIT, eija se ikona na Dimension toolbaru nalazi pod nazivom Dimension Edit. Command: dirnedit

Enter {yoe of dimension editing [Home/New/Rotate/Oblique! <Home>: Program nudi opeije komanae DIM EDIT: Home - vraca kotni tekst na meslo odredeno kotnim stilom, New - otvara dijalog prozor komande MTEXT, za kreiranje paragraf teksta, u kome se moze promeniti sadrzaj kotnog teksta, Rotate - omogucava rotiranje kotnog teksta za zadati ugao - Sf)eclfy a17q1e for dimension text: Oblique - opeija koja se moze pronaci i na DliT/ension toolbaru, a omogucava rotiranje pomocnih kotnih linija za zadati ugao kod linearnih kola. i=nter obliQuino anole (press ENTER for none):

Treca komanda kOjom se mogu editovati kote je D!MSTYLE kOja

omogucava zadavanje stila kotiranja, zadavanje tekuceg stila, pregled vrednosti sistemskih promenljivih za kotiranje dodeijivartje tekuc:eg stila kotiranja vee naerianim kolama. Nalazi se na Dimension meniju pod nazivom Update, a ikona Dimension Update se nalazi na Dimension tool bam.

124

l I 9

Pri projektovanju i izradi erteza u tehniekim strukama se cesto javlja potreba crtanja elemenata koji se cesto ponavljaju. Npr.: u arhitekturi - vrata, prozori, stepenista; u masinstvu navrtke i vijei, sematski prikaz pumpe, venti la, razvodnika... Nekada je potrebno takve elemente rotirati, uvecavati razlieitim faktorim po x i Y osi ." Kaka bi ubrzali proces projektovanja, takve elemente jednom ertamo i smestamo u nevidljivi dec tekuceg crteza, iii formiramo poseban fajl koji se smesta na disk ( mazemo formirati biblioteke takvih fajlova ). Takve elemente, odnosno grupe elemenata nazivamo simbolima iii bloKovima, dodeljujemo im karakteristicna imena. zadajemo referentnu lacku i mozemo ih bezbroj puta umelati u tekuci ertez zadavanjem tacke u koju cemo postaviti referentnu tacku. simbola, i uz mogucnost rotiranja i skaliranja po x i y-osi. Pri ertanju blokova preporucuje se crtanje jedinicnim merama. kako bi lakse zadavali faktore skaliranja. odnosno uvecanja iii umanjenja razmere nacrtanih elemenata bloka. Za pravljenje simboia koristicemo i dalje ertez Kotiranje, s tim da razmeru prikaza crteza podesimo komandom ZOOM i opeijom All.

Napravicemo jedan simbol, npr. oznaku za kvalitet obradjene povrsine, koja se eesto koristi pri crtanju radionickih crteza u masinstvu. Kako je i ovaj simbo! sasiavni element kotiranja, za njegovo ertanje koristicemo nivo Kote. Command: LINE From ooint: 50,200 Enter To point: @10<60 Enter To point Enter naertali smo prvi duzi krak. Uvecajmo gao komandom· ZOOM., opcijom Window - koordinate suprotnih temena su: ( 30,180 ) i ( 130,220 ).

Crtamo i drugi manji krak: Command: LINE From point: 100,100 Enter (pocetnu tacku mozemo odabrati

sa Osnap kriterijumom END of ) To point: @5<120 Enter To point Enter Nacrtali smo simbol za kvalitet obradjene povrsine, koji cemo zvati KV,lI,LlTET.

Simbol S8 U tekUC8rT! crtezu formir2 kO!Tlandorn E,~OC!< koja se kuca S2 tastature, iii komandom BMAKE sa Draw menija, natpis Biock > Make ... odnosno ikonom

Make Block sa Draw toolbara.

125

Command: BfVi;'\,KE Enter Oivara nam se dijalog prozor Block Definicion. U polju Name upisujemo naziv novog simbola KVl,UTET.

U poiju Base point odredujemo baznu - refereninu tacku simbola. Aka znamo

koordinaie referentne tacke, mozemo u pcljima za X, Y i Z, uneti njihove vrednclsti. U protivnom, pritiskom na taster Pick point, privremeno uiazimo u editor, gde zadajemo referentnu tacku ( obicno nekim od Osnap kriterijuma ) i vracamo se u dijaiog prozor, gde program auiomatski ispisuje vrednosti X, Y i Z.

Bl objekta: 2 prekidaca:.

Za baznu tatku, fiksnim osnapom izaberimo preseenu tacku Bl ( 50,200 )

Simbo! KVAUTET kreiran komandom BMAKE sa zadatom referentnom tackom B1

U polju Objects pritisnimo taster Select objects i ponovo ulazimo u editor, gde selektujemo oba kraka i sa Enter se v.racamo u dijalog prozor. U dnu polja Objects pise da su selektovana dva

objects selected. U iSiom polju postoji mogucnost izbora jednog od tri

- Retain - izborom ove opcije selektovani elementi bloka ostaju na crtezu u nepromenjenom obliku, dakie kao dva objekta.

Convert to block elementi bloka ostaju na crtezu, ali kao celina. Selektovanjem jednog elementa selektovace se ceo biok.

Create.jcon from block geometry

- Delete - elementi bloka po formiranju bloka nestaju sa crteta. Opredelimo se za

opciju ukljucenog prekidaca Convert to block. ft.-,ser t.1!ni(:i::

D~:~cription'

Hype.rlink ..

126

OK .1 --------_ .. __ ._-" Cancel

Diialoo prozor Block Definition komande BMAKE

za kreiranie korisnickog

simbola i zadavanje nieqove referentne tacke

U polju Preview Icon se opl'edelimo za prekidac Create Icon from Block Geometry eime formiramo ikonu sa izgledom bloka koja se prikazuje sa

desne slrane ovog polia. f\la padajucoj listl insert Units odabiramo pl'ikaz jedinica u milimetrima, a

u poiJu Description upisujemo opis zeijenog sirnboia npr.: Simbol za kvaiitet obradjene povrsine. PritisKom na taster OK, kreira se blok u teku6em crtezu i izlazimo iz dijalog prozora. Selektujmobilo koji krak simbala i selektovace se ceo znak, sto znaci da je postao jedna celina. Sa tasterom ESC prekinima selektovanje.

Ukoliko zelima da koristimo sirnbol ne samo u t8kucem crtezu, nego i u nekom sledecem, mazemo kreirani simbol snimiti kao poseban fajl na disku, komandom WBLOCK. Komandu cemo aktivirati sa tastature:

Command: WBLOC!< Enter se dijaiog prozor Write Biock:

otvara

Diia!og prozor Write Block. komance WSLOCK, za kreiranie simbo!a kao

zasebnog faHa na disku

U polju Source se nudi izbor tri prekidaca: - Objects - ukoliko je ukljueen ovaj prekidae, postupak formiranja simbola je identiean postupku kod komande BMAKE. Oakle, tasterima Pick point i Select objects mozemo odrediti referentnu taeku bloka selekiovati zeljene elemente blaka.

- Entire drawing - izborom ave opcije ceo crtet postaje biok i referentna taeka je koordinatni pocetak. - Block - koristimo vee postoje6i simbol u u tekucem crtezu kOga snimamo kao

fajl na disk, obieno sa istim imenom kao simboL Ukljucimo prekidac Block i u aktiviranaj padajucoj Iisti pored prekidaea

selektuimo simbal KVALiTET. U Destinat!on u dnu pr020r2 Z.2 ;:ne Fiie name program nudi ime KVALITET slo j priilVatama. U rubric! Location

piihvatimo i direktorijum za smestanje faiia - Program Files IAutoCAD 2002 kao I

miiimetarske jedinice. Pritiskom na OK snimic:emo faji-blok pod imenom KV.A.LlTET.

1,,"7 ,,-f

Umetanje simbola u tekuci crtez ~ Immamla Komanda kojom se umece korisnicki simbol iii fajl u tekuci ertez je

DDINSERT. Mozemo je pronaci na Insert menijLl pod nazivom B!ock iii na Draw toolbaru, kao ikonu Insert Block. Otvara se dijalog prozor insert.

Dijalog prozor insert komande DDiNSERT

Na padajucoj listi Name nalaze se imena formiranih simbola u tekucem ertezu.

SeJektujmo simbol KVALITET.

Napomena Ukoliko bi zeleli da umetnemo blok kreiran kao fajl, aktivirali bi taster Browse ... gde bi se otvorio dijalog prozor Select Drawing File slican prozoru kod otvaranja postojecih fajlova komandom OPEN. Selektovali bi zeljeni fajl koji je formiran komandom WBLOCK i sa Open se vratili u prozor /rIsen U polju Path, ispisala bi se putanja do zadatog fajla, a dalji postupak je is!i kao i kod izbora simbola koji je formiran u tekucem crtezu.

Prekidaci Specify On Screen koji se nalazi u sva tri polja, odreduju da Ii se se odredena podesavanja izvrsiti u samom dijalog prozoru iii u editoru za crtanje nakon izlaska iz prozora.

Neka prekidac Specify On Screen u polju Insertion Point bude ukljucen, kako bi tacku insertovanja odredili u editoru za crtanje. To je tacka u koju ce se preslikali referentna tacka simbola. ( Ako je prekidac iskljucen, onda se koordinate Tacke insertovanja unose u samom prozoru, polje Insertion Point, gde zadajemo vrednosti X,Y i Z koordinata ).

Neka prekidac Specify On Screen u polju Scale bude iskljucen.

Podesicemo sve vrednosii skaiiranja u samom prozoru i to na vrednosti 1 ( nema

umanjenja ni uvecanja simbola po X, Y i Z osi ). To mozemo uciniti unosenjem pojedinacnih vrednosti u polja za X, Y i Z, iii ukljucivanjem prekidaca Uniform

Scale pri cemu se aktivira sarno polje za unos vrednostr za X. Podrazumeva se da je unesena vrednost ista i za Y i Z.

Neka prekidac Specify On Screen u polju Rotation bude iskljucen. U

ovom polju se podesava ugao rotacije oko referentne tacke pri unosu simbola na crtez. Odredimo vrednost ugla u odnosLi na pravac x-ose - Angle = o.

128

H~. w·

I

I Poslednji prekidac u dnu prozora je Explode i vezuje se za komandu EXPLODE ( Ova komanda se nalazi kao poslednja u Modify too/baru i Modify meniju). l\ijeno znacenje je sledece: Ako bi po umetanju simbola na crtez selektovaii simbol u bilo kojoj tacki, selektovao bi se ceo simbol, bez obzira iz koliko objekata je kreiran. Nekada je potrebno rastaviti takav simbol, da bi mogli iskoristiti pojedinacno objekte iz simbola. To se radi komandom EXPLODE, koja moze da rastavi bilo koji slozeni objekat: Polyline ( slozenu liniju ), kate, simbole ... Dovoljno je sarno selektovati slozene objekte i oni ce biti rastavljeni. ( Pri rastavljanju slozene linlje, gube se podaci 0 njenoj debljini, i svi elementi ce se iscrtati istom debljinom ). Program, dakle nudi u samom prozoru insert, da ukljucivanjem prekidaca Explode, umetnemo simbol koji ce po umetanju biti rastavljen na pojedinacne objekte.

Neka prekidac Explode bude iskljucen, da bi se insertovao simbol kao celina. Pritisnimo tasier OK i izlazimo Iz prozora Insert. Na komandnoj liniji, program trazi polozaj tacke insertovanja. Na ekranu se pojavljuje simbol koji se umece, a kursor se vezuje za referentnu tacKu simbola ( odredili smo je komandom ~MAKE ). Misem mozemo pomerati simbol po ekranu, i ukoliko zelimo da insertujemo simbol u neku od karakteristicnih tacaka na crtezu, koristicemo Osnap kriterijume. Ako to ne zelimo mozemo dovesti kursor u bilo koju tacku i kliknuti levim tasterom misa, iii upisati koordinate tacke insertovanja. .

Odredimo tacku umetanja unosom koordinata:

Spec/tv insertion point or fScale/X/Y/z/Rotate/PScale/PX/PY/Pz/PRotfjite!-80,200 Enter. *' Napomena Simboli se mogu visestruko umetati komandom MII\iSERT, koja predstavlja kombinaciju insertovanja sa komandom ARRAY opcija Rectangular, dakle umetanje po redovima i kolonama. Program najpre trazi naziv simbola i podesavanje parametara unosa ( pocetnu tacku insertovanja, faktore razmere i ugao rotacije, a zatim i elemente komande ARRAY: broj redova i kolona i njihova rastojanja ).

Simboli imaju mogutnost da pamte i prenose tekstualne inrormacije koje mogu biti konstantne, promenljive, vidljive, nevidljive.. One kasnije mogu biti

osnova za obradu podataka. Te informacije u simbolima nazivaju se atributi. Simbolu je moguce dodeliti neogranicen broj aiributa. Da bi neki lekst ukljucili u sasta'J bloka kac atribut, neophodnc g2. js definisati. Za to S6 Konsts komanoE:'

ATTDEF koju unosimo sa tastature,. iii komandom DDATTDEF koja se nalazi na Dra"'1i meniju, natpis Block, natpis na podmeniju Define Attributes ...

129

Pre samog formiranja atributa, docrtacemo nasem bioku jos jednu liniju, koja predstavija oznaku kvaliteta obradjene povrsine kod obrade metaia sa skidanjem sirugotine: Command LINE $oecitv first pOIi7t: am of odaberimo krajnju tacku krace linije,

Soecitv next poiryt or fUndo): @5<0 Enter

Soecify next Doiryt or IUi7dc!: Enter Odaberimo komandu DDATTDEF ( Block> Define Attributes ... ) sa Draw menija

Definition.

Help

DHa!og prozor Attribute

Definition komande DDATTDEF za kreiranje

atributa

Najpre cemo objasniti elemente dijalog prozora, a

zatim zadati tri atributa. Polje Mode - sadrzi

elemente za podesavanje osobina atribuia:

Invisible - ukljucen prekidac omogueava da atribut nakon

inseriovanja simbola bude nevidljiv.

Constant - ukljucen prekidac omogucava da vrednost atributa bude konstantna. Verify - ukljucen prekidac omogueava proveru i mogucnost promene vrednosti atributa, pri samom umetanju simbola na tekuci ertez. Preset - ukijueen prekidae omogucava automatski unos vrednosti atributa, bez posiavljanja pitanja za unos ( prompt) U polju Attribute zadaju se: Tag - naziv aiributa,

Prompt - pitanje koje se poslavija pri umetanju simbola na ertel., Value - vrednost atributa ( moze se menjali pri unosu simbo!a na ertez, kod zadatih Venfy i Invisible asobina atributa ). U paUL' ~nsertion point zadaje. S8 feTerentna tacka atribul&, pOnlOc.u po:nat!h metoda: Pick Point< - mozemo tacku odrediti privremenim izlaskom iz dijaiog prozora do~odjenjem kursora misa odredi!i zeljenu tacku; drugi metod je zadavanje vrednasti koordinata >C, Y i Z, u samom dijalog prozoru.

130

polje Text Options je dobra poznala poije u kame se zadaju:

justification - nacin poravnavanja teksta, Text Style - tekstuaini stil za ispisivanje teksta atributa, Height - visina teksta Rotation - ugao Dod kojim se tekst ispisuje. posiednji prekidac u dijalog prozoru je Align below previous attribute. Ako je ukHucen, omogucava pOiavnanje novog at,ibuia ispod prethodno kreiranog atributa.

, Definisimo sada tfi aiributa. PiVO oznaku N koja je konstantna, ne menja

S8 u oznaci: Od osobina atrjbuta, pod8savamo jedino konstantnost - prek!dac Constant

je ukljucen. Nazi\! atributa - Tag je N. ( Pitanje - Prompt je dsaktivirana,. posta se radi 0 konstantnoj vrednos!i ) Konstanlna vrednost - Value JS N, JSf Je to ana vrednost ( lskst ) koja se stalno ponavlja u ovom atribulu. Koordinate referentne tatke su X=77.5, Y=205, z=o. Poravnavanje - Jistification je Left, Stil je STAr\lDARD, visina slova - Height iEO! 2.5, a ugao - Rotation == O. Pritisnimo na OK i prvi atribut N bice pastavljen na ·ertezu.

BQt.::stion <

. I DK 'I--~

C:ince! 1 Help ". __ ••. __ ........ ".......,.._ ...... J ._.~_ ....... ~~-'.L __ ••••••• •

Podesene vrednosti j2rvog konstantnog

atributa N u diiaiog prozoru Attribute

Definition

Definisemo drug! atribut, koji

predstavlja broj koji. oznacava klasu

hrapavosti i moze biti broj od 1 do 12, dakle

promenljiv. Ponovimo komandu DDATTDEF (

dovoljno je pritisnuti Enter ) i u dijalog prozoru podesimo

siedeee parametre:

Neka svi prekidaci polja Mode budu iskljuceni. Nazlv atributa je HRAPAVOST. Pllanje - Prompt Je: UPiS; KLASU HRAPAVOSTi. Poijs Value S8

ne popunJava, jer se vrednost atributa moze menia!i. KOOi"dinats referenine tacke su X==8C:, Y=205, Z=O. ~olje Text Options ne menja vrednosti parametara. Pritisnimo OK i isertava 5e i drugi atribut HRAPA.VOST.

131

Kreiraimo i treci atribut, vrsiu abrade, koji ce blti nevidljiv. Prekidac Invisible je ukljucen, naziv atributa je OBRADA, a pitanje: UPISI VRSTU OBRADE. Koordinate su 85, 210 i 0, a tekst ostaje isti. Sa OK i treci atribut se

pojavljuje na crtezu.

DBRADA

\f'APAVDST

vezaniza KVAUTET

Sada cemo eiemente sa crteza snimiti kao nov simboi poznatom komandom BMAKE. U dijalog prozoru cemo zadati naziv novog bioka REZANJEM, referentna tatka ce biti presetna tatka

linija ( 80,200 ), selektovacemo abe linije i tri atributa, ukljutiti piekidat Delete za brisanje objekata po kreiranju simboia, a u polju za deskripeiju, upisati; Simbol za kvalitet obradjene povrsine kod obrade metala rezanjem. Sa OK, simboi se zapisuje u nevidljivl dec erteta i iZlazimo iz dijalog prozora. Na ertezu se vise ne

vidi simbol REZANJEM.

~ /.'. [~j~i;§ 5- obiects :..~elect~d

Pre;",iE:\,"; icon····

<-- . [i;) Dol indude an icon

{-.' C:re.~te jc:on from b\.)ck geometry

In~ert.!Jnits::

D£:sdlption: ~ S;~fli;Qi ··~·,;·i··~,:·:~l-i·t:~i··,~,t;~:~·'~~·r:;e··~,:~;·:.;~';'i;:;~"i-::~;,j""'" .jobr.5de mei.,~13 fez.~niern

Hyper!inl,.,.

Cance.l

Podesene vrednosti za kreiranje novog simbola sa atrlbutima pod nazivom REZANJEM

Sledi umetanje novog bloka komandom INSERT ( maze DDINSERT ): Command: INSERT Enter Pojavljuje se dijalog prozor Insert. U padajucoj listi Name selektujmo

simbol P,EZANJEM sa OK se vratimo u editor za ertanje. Na ekranu se pojavljuje simbol sa konstantnim atributom N koga

mozemo pomerati misem. U komandnoj iiniji se nudi mogucnost

zadavanja tatke insertovanja:

SJ)ecitv . insertion point or

f Scaie/)(/}'/7/7'iotare/PScaie/P X/PY/P Z/

PRolate/:

100,200 Enter koordinate zadajemo sa tastature.

132

U dijaiog prozoru Enter Attributes, program postavlja poznata pitanja: UP/51 VRSTU OBRADE: STRUGll,NJE vrstu obrade unosimo sa lastature UPISf KLASU Hr::t4P4 VOST!: 7 zadajemo vrednost Za klasu hrapavosti. Pritiskom na OK izlazimo iz dijalog prozora. Program je postavio simbol na ertel:, sa novim zadatim vrednostima, ali prime6ujemo da na sltei nema upisane abrade struganjem,

sto je i normalno, jer smo zadali da je laj atribut nevidijiv.

Insertovan simbol sa podesenim vrednostlma atributa

Ako ipak zelimo da I on bude vidljiv, pozvacemo komandu ATTDISP koju kueamo sa tastature:

Command: ATTDISP Enter

Enter attribute visloilitv settinq [Norma//Olli/OFF! <lllormalx ON Enter odaberimo opeiju ON, Kojom svi atributi, bez obzira na definisanost, postaju vidijivi.

STRUGAI~JE Komandom ATTD!SP, nevidliivi atributi postaiu vidljivi

0/ Ostale opeije ove komande su:

OFF - svi atributi postaju nevidljivi,

Normal - atributi se pojavljuju u obliku u kojem su definlsani.

Editovanje atrnmta - EATTEDll ATTEDIT i =

Vrednosti atrlbuta se mogu menjati komandom EATTEDIT sa Moddy menlja, natpisi Object>Attribute>Single, iii je kucamo sa tastature: Comrnand' E.4 TTEDIT Enter

Sa/ect a block: dovoljno je selektovati bilo koju tacku bloka i ceo blok ce biti selektovan, pri temu se javlja mogucnost izmene vrednosti atributa u dijaiog prozoru Enhanced Attribute Editor. Aktivna je kartlea Attribute I u srednjem delu

prozora su ispisana oba atributa sa svojim imenima, pitanjima i vrednosiima ( Tag, Prompt I Value ). Seiektuimo airibut OBRADA i U dnu prazora !) Value

ispisuje 58 njena vrednost : STRUGANJE. FJromenimc ovu vrednos, u stt'ugano -unesimo ovo malim slovima. PI'itisnimo taster OK time se vraeame u edi10r za crtanje. Na ekranu se uocava simbol sa izmenjenim atributom strugano.

Tag: 08R,6,D.6.

Dijaloq orozor Enhanced Attribute

Editor komande EA TTEDIT :La izmenu

vrednosti atributa.

Dovrsimo izradu oznake

za kvalitet hrapavosti kod abrade rezanjem

sa naznakom za vrstu abrade, tako sta cema nacliati jos jednu liniju:

Command: LINE Enter Soecifv first point: izaberimo krajnju taeku duzeg kraka kriterijumom Endpoil7t,

Soecitv next /Joint or [Undo!: @20<O Enter

Soecifv next ooint or fUndal: Enter ** Napomena Osim promene vrednosti atributa, u dijaiog prozaru Enhanced Attribute Editor mozemo menjati sm pisanja u kartici Text Options i opste parametre, u kartici Properties, kao sto su nivo, tip linije, boja i debljina kojom se ispisuju atributi. Ukoiiko zelimo da promenimo samo vrednost nekog afributa mazema otkucati sa tastature komandu ATTEDIT pri eemu se otvara dijalog prazor Edit Attributes, gde se zadavanjem novill, menjaju stare vrednosti atributa.

strugc.no

0/ lzaled oznake za kvalitet obradene oovrsine struganjem,' editovane komandom EATTEDIT

Globalne osobine atribula mozemo menjati, komandom -ATTED1T sa Modify menija, natpis Object>Attribute>Global. Ovom komandom mogu se menjati: vrednost atributa - Value, polozajatributa - Position, visina atributa - Height, ugao zakrenutosti - Angle, tekstualni stil - Style, nivo umetanja atributa - Layer, boja kojom se atribut ena - Color. Command: _ -attedit

Edit attnbutes one at a tirne? <Yx Enter

Program pita da Ii zel(mo izmene na svakom atributu pojedinaeno - Yes. ( Ako bi

odgovorili sa N i Enter, izmene bi se odnosile na Citav skup atributa ). Enter Block name s/Jec/tication <*x Enter Enter Attribute tao s/Jecification <*x Enter Enter Attribute value specification <*x Enter

'134

Na svaf,O od pitanja odgovaramo sa Eiltei' i mozemo selektovanjem da izaberemo

bilo koje atribme na crtezu koje zelimo da izmenimo. Select Attnbutes: 1 found se!ektujmo atribut hrapavost - vrednosi 7 Select Attributes: 1 found seiektujmo atribut obrada - vrednost strugano Select Attributes: Enter ne seie,;tujemo vise atrlbute

2 attnbutes selected Progr'am daje podatak da su selektovana dva atributa i isprekidanim linijama prikazuje prvi atribut - 7, i sa znakom u ob!iku slova X oznacava referentnu tacku atributa. Pri tome nudl objasnjene opeije;

E'lter an oDtion [ValueIPositionl/-feiqhtIAnoie/StvleILaverIColorINext! <Nx V Enter

Izabrali smo opciju promene vrednosti - Value,

;:enter tvpe of value modification (ChanGe/Replace] <F:b: Enter

Enter New attribute value: 8 Enter menjamo vredncst atributa sa 7 na S.

Enter an GDtion fValueiPosit/on/HeiahtiAnqieIStvle/LaverICoJor/Next! </Vx N Enter lzabrali smo opciju Next, pri cemu ;program preiazi sa prvog na drugi atribut -strugano, prikazujuci ga isprekidanim- linijama i prikazujuci referentnu tacku.

;:enter an oDtion /Value/Positionlf-feiqhfl/;,nqle/StvleILaverIC%r/Next] <Nx H Enter Izabrali smo opciJu promene visine teksta atributa - Height: Spec/tv new heiqht <2.50x 3 Enter zadali sma novu visinu 3

Enter an oDtion fVaiueiPosition/l-fei::;htIAnqlelStvle/Laver/ColorlNextl <Nx Enter Prekidamo komandu, mada smo mogli promeniti i ostaie osobine atributa. ( I ova promena nije po nasem standardu, aii je imaia za cilj da pokaze neke od promena koje se mogu izvrsiti na atributima ),

strug N8/ V

no Izgied simboia nakon promena atributa komandom A TTEDIT

Referentni crtezi =

komande IATiAeR, lIEf I KIIND

Postoji nekoliko nacina za razmenu podataka izmedju razlicitih ,[;'utoCAD­ovih creleia. Jedan natin smo proutili u ovom pogiavlju, a to je inse,tovanje fajlova kao biokova - komanda DD!NSERT, insertovaniem se svi podaci lajla ko)i se unosi kao blak pre nose u iekuci tail i naj taj naCih opterecuje tekuci c,tez. Drugi natin ie otvaranje dva ii' vise fali? i korisceniem ciiDboard2o za rC),Z:llenu podatakal koristeCi standardne konlande Edit rnenija CUT, COPY i P}~,STE. 0\,'a1 n'aein zahteva izlazak iz tekuceg crteza, prelazak u drugi, izbor objekata za prenos, kopiranje komandom COPY sa Edrf menija i vracanJe u iekuGi crtez, TreGi nacin razmene r,odaiaka ie koriscenJA rpiprpqjnoo rrlp.?il ( External Reference )

135

To je specificno umetanje AutoCAD-ovog erteza u teku6i crtez komandom XREF. Referentni eriez se ne smesta trajno u tekuei ertel', vee se samo prikazuju njegovi objekti. On se moze editovati komandama COPY, MOVE, SCALE, ROTATE ... ali kao celina. Ne moze se rastaviti komandom EXPLODE. Aka postoje atributi u blokovima na referentnom ertezu, oni se ne prenose u teku6i ertez. Broj referentnih

crteza u tekucem nije ogranicen. U teku6i crtez je moguee uneti referentan crtez koji u sebi sadrzi drugi referentni crtez sio se naziva "gnjezdenje" crteza. Kada se koriste referentni crtezi?

Jedan od primera koriseenja je timsko projektovanje, kada se projektanti dele po strukama, i rade na zajednickom projektu. Svaki od njih svoj crtez unosi kao referentni u sklopni crtez. Npr: jedan crtez je gradevinska osnova, drugi vodovodna instalacija, treci elektroinstalacija, cetvrti grejna instalacija ... Drugi primer je koriscenje imenovanih objekata ( tekstualnog i kotnog stila, tip linija, nivoa i blokova ). Videli smo da postupci izrade kotnog iii tekstualnog stila, kao i formiranje nivoa itd. zahtevaju odredeno vreme. Znaci da je apsurdno u svakom novom crtezu, praviti stilove, koji vee postoje u nekom ranijem crtezu. Zato se iakvi crtezi povezuju, kako bi iskoristili postojece imenovane objekte i u tekueem crtezu. Pokazacemo to na jed nom primeru.

Otvorimo novi crtez pomoeu prototipa Format A4.dwt i dodelimo mu ime XREF.dwg. Zadajmo komandu pisanja teksta: Command: DTEXT Enter

Current text stvle: "Standard" Text height: 2.50

Specify start point of text or [JUstiTv/Sf'yle!- sEnter zadajemo opciju Style

Enter stvle name or [?1 <Standard x ? Enter opcijom? trazimo podatke 0

postojecim tekstualnim stilovima u tekucem crtezu XREFdwg. Enter text stv/e(s) to list <*x Enter trazimo iziistavanje postojecih stilova: Text stv/es: Stv/e name: STANDARD Font tiles: txt

Height: 0.00 Width factor: 1.00 Obliqu/nq anQle: 0.0 Generation: Normal Current text stvle: ''Standardlf

Program nam prikazuje samo jedan postojeci stil, koji je ujedno tekuci stil -STANDARD.

Command: XREF Enter Otvara se dijalog prozor Select Reference File koji identican prozoru za otvatranje fajla Select Ale. Odaberimo fajl Pisanje teksta i pritiskorn na taster Open ulazirno u novi dijalog prozor External Reference za

unos referentbog crteza. Ovaj dijalog prozor je slican dijalog prozoru /rlsert za insertovanje simbola. U padajucoj listi Name je dat naziv crteta koji se referentno

umece - Pisanje teksta, a ispod je data iokacija ovog crteza na disku. .. Napomena Na padajucoj listi Name ispisuju se nazivi referentnih crteza koji su

vee umetnuti u tekuei crtez. Kako do sada nismo umetali referentne crteze, na listi ee biti ispisan samo crtez Pisanje te/(sta. Ukoliko zelirno da umetnemo jos neki crtez, pritisnueemo taster Browse, kOjim se ponovo otvara dijalog prozor Select Reference File.

U polju Reference Type podesava se vidljivost eventual nih postojeCih referentnih crteza u referentnom crtezu. Ukljucen prekidac Attachment omogueava vidljivost svih eventualnih postojeCih referentnih crteza. Ukljuten prekidac Overlay omogu6ava vidljivost referentnog crteza, ali ne i njegovih referentnih crteza.

. I ovde program trazi tatku insertovanja - Insertion point, faktore uvecanja - Scale i ugao rotacije Angle Rotation koje mozerno zadavati u dijalog prozoru, iii ukljucivanjem prekidata Specify of screen pri cemu te vrednosti zadajemo u editoru za crtanje. IskijuCimo sve prekidate i prihvatimo ponudene vrednosti kao na slici. Pritisnimo taster OK i na ekranu se pojavljuje tekst kreiran u crtezu Pisanje teksta.

Diialog proZOi External Reference komande XA TT ACH

za podesavanje parametara umetanja referentnog crteza

Zadajrno ponovo komandu DTEXT.

Command: DTEXT Enter

Current text sMe: "Standard"

Text he/oht: 250 Specify start point of text or

[JustifylStvle 1- SEnter

Enter stvle name or [?7 Specifv start point of text or (Justifv/Stvle!: ESC

prekidamo komandu.

Pritiskom na taster ESC, <Standard x ? Enter

Zadatak narn je da tekstualni stil NORMAL, koji smo kreiraii u crtezu Pisanje teksta.dwg, prenesemo u tekuci crtez. To cemo uraditi rako s\o cemo fajl Pisanje teksta uzeti za referentni crtez. Zadjmo komandu XATT ACH, bilo sa tastature, bilo sa Insert menija - natpis External Reference ... :

136

Enter text stvlefs) to list <*x Enter lex: sfi/!es:

Stvle name: "Pisanie teksta/NORMAL"

XdeD: "Pisanie teksta"

"Pisanie reksta/Standsrd" Font files: txt !IVidth factor: 1.0.0. Gbfiau/;7C/ anale: DO.

Generation: Normal

XdeD: 'Pisan/e teksta" Style name: "Standard" Font fifes: txt

l-Ieiqht: 0..00 Width factor: 1.00 Gb/iauing anqle: 0.0 Generation: Normal Current text stile: STANDARD

Saee/fv start point of text or fJustifv/Stv/el: ESC

Program prikazuje iistu tekstuainih stilova, na kojoj su sada i stilovi iz

relerentnog crteza, a naznateni su sa uspravnom crtom ispred njihovog naziva I. Medutim, i dalje ne mozemo koristiti te stUove za tekuce. Moramo

trajno umetnuti stil NORMAL u teku6i crtez.

Dijaiog prozor Xbind, komande XB!ND za trajno

umetanje imenovanih

objekata referentnog crtata u

teku6i crtez

Sa desne strane dijalog prozora

u polju Xrefs, prikazuje se lista referentnih crteza. Mi imamo samo jedan -Pisanje teksta. Pritisnimo znak + ispred naziva crteza. Ispisuju se poznati nazivi imenovanih objekata.

Ukoliko referentni crtez Ima u sebi definisan neki od imenovanih objekata, ispred njega se pojavljuje znak +. Jedino se ispred naziva Block naiazi znak -, sto znati da u referentnom crtezu Pisanje teksta nlje kreiran nijedan simboi.

Pritisnimo znak + ispred naziva Textstyie i pojavljuju se iekstualni stilovi

Pisanje tekstalStandard i Pisanje tekstalNORMAL Selektujmo ovaj drugi

pritisnimo taster Add. Tekstualni stil ce preci na desnu stranu u polje Definitions

to Bind, koje prikazuje listu trajno U!Tlstnut;h objekata u teku:l ::rte:. ( Ukoliko

zelimo da pOnlsnmo ugradivanje objekta u tekuci crts::, i<oristicemo taster Remove). Sa OK izadjimo iz dijalog prozora Xbind. Na isti naCin kao i ranije, komandom DTEXT, prikazimo listu tekstualnih stilova. [\]a njoj se prikazuje novi stil:

138

§tvle name: Pisanie tekstaSO$NORMAL Font tVDetace,· Vu/-/e/vetica /-ieiqht: 0.00 v1/),clfh factor: 1.00 ObJfQuinq anqle.' 0.0

Generation: A/ora7a! Nov naziv karakterise oznaka $0$ koja oznacava da se radi 0 trajno umetnutom objektu iz referentnog crteza. Sada mozemo taj stil uzeti za tekuci i pisati tekst.

Spec/tv start point of text or [Justflj/!Stvfe!: sEnter

Enter stvle name or !?! <Standard x pisanje teksta$O$normal Enter Current text stvle: "P/sanie tekstaSO$/vOF?111AL!! Tex! heiqht: 7, 00

SOBeitv 8taft point ot text or fJu8tifylStv1e]: zadajmo kursorom pocetnu tacku

Soeeitv heigl'll <700x 5 Enter visina teksta Soeeifv rmation anGie of text <0. Ox Enter Enter te.l(t: Ja pisem stile-m NORM.I\L Ispisimo tekst i sa dvostrukim pritiskom na Enter zavrsimo pisanje.

Akiivirajmo sada komandu XREF bilo sa tastature, iii sa Insert men~ia, natpis Xref Manager ... , pri temu se otvara istoimeni dijalog prozor.

Seiektujmo misem referenini crtez Pisan/e teksta, i svi taster! u prozoru

postaju aktivni.

Dijaiog prozor Externa! Reference komande XREF za manipuiaciiu i

umetanje referentnih crieta u tekuc! crtez

Elementi prozora su: List View - taster koji omogu6ava

prikazivanje referentnih crteza u sredisnjem delu

prozora kao listu. Ovaj taster se maze aktivirati i funkcijskim taslerom F3.

Tree View -_taster koji omogucava prikaz referentnih crteta u obiiku hijerarhijskog stabia na sredisnjem delu prozora. Aktivira se i funkcijskim taste rom F4. Listu referenlnih crteza, karakterisu sledee! podaci:

Reference Name - ime refsrentnog crisza, Status - status referentnog crteza, Size - velitina referentnog crteza, Date - datum unosenja referentnog crteza, Saved Patch - puianja do referentnog crteza.

Tasier Atach otvara pOZnai! dijalog prozor Ex:te:na/ Peference za izbor novog relerentnog crte::':?" Taster Detach, uklanja iz lisle seiekIOvane reterentne crteze:

Priiiskoni na taster Unload, uneseni referentn; crtez se brise iz tekuceg cneza. ali ostaje na listi, a u rubrici Status pisace Unioad

139

Njegovo vracanje u tekuci crtez moze si izvrsiti pritiskom na taster Reload. Pritiskom na taster Bind ... otvara se dijalog prozor Bind Xrefs.

1

'~11 -. '.'11

Dijaiog prozor Bind Xrefs za podesavanje

!lacina ugradjivanja referentnoq crteza u

tekuci crtez

Ukljueeni prekidae Bind, omogucava trajno unosenje referentnog crteza

kao korisnieki simbol, a imenovani objekti se unose sa nazivima: Ime referentnog crleza - $0$ - naziv imenovanog objekta. ( Npr: TEKST $0$ NORMAL ) Ukljuceni prekidae insert, omogucava trajno unosenje referentnog crteza kao

korisnieki simbol u tekuci crtez, a imenovani objekti imaju naziv kao u referentnom crtezu. ( Npr: NORMAL ). Sa Cancelodustanimo od ove opcije.

Aktivirajmo taster Detach eime cemo ukloniti referentni crtez Pisanje teksta iz postojeceg crteza, s tim sto zadrzavamo trajno umetnuti tekstualni sUi NORMAL. Sa OK se vracamo u editor za crtanje u kome je ostao samo novonapisani tekst.

** Napomena Preporu6uje se pravljenje fajlova u Kojima cemo kreirati stilove kotiranja, tekstualne stiiove, specifiene nivoe ... Takve fajlove komandom XATTACH koristimo kao referentne , i iz njih, komandom XBIND trajno ugradujemo potrebne imenovane elemente, potrebne pri izradi tekuceg crteza.

SrlsaDle imenm13nlh oblekata sa komanda PURGE

Nepotrebne imenovane objekte mozemo izbrisati iz baze tekuceg crteza komandom P.URGE. Nalazi se na File meniju natpis Drawing Utmties>Purge ... pri eemu mozemo izabrati tip imenovanih objekata. Otkucajmo komandu PURGE sa

140

tastature: Command: PURGE Enter Otvara se istoimeni dijalog prozor.

Diialog PIOZO. Purge za brisanje nepotrebnih imenovanih objekata

Program daje prikaz imenovanih objekata: Blokova,

Katnih stilova, Nivoa, Tipava linija, Tekstualnih stilova... Ukoliko postaji neki neupotrebljen imenovani objekt prikazace se znak plus ispred

njegovog naziva. Aktiviranjem znaka plus i pojedinacnog selektovanja konkretnog imenovanog objekta moci cemo ga izbrisati pritiskom na taster Purge. Ako zelimo da izbrisemo sve neupotrebljene

objekte koristicemo taster Purge All.

POGUUfUE10

Rado Da bi objasnili pojam grip rezima i uradili nekoliko primera, kreirajmo novi

fajl GRIP.dwg, i u njemu nacrtajmo jednu duz, kruznicu i poliliniju. Za prototip

koristimo fajl .A.4_Format.o'wt. Sve objekte crtamo u nivou Pune. Aktivirajmo komandu ZOOM i opciju All. Command: circle

Specifv center point for circle or f3PI2PITtr (tan tan radius)/: 100,100 Enter

Soecily radius of circle or fDiameterr 15 Enter nacrtana ie kruznica. Command: LINE Specify first Doint: 40,80 Enter

Speclly next point or [Undol: @40<45 Enter

Soecifv next point or fUndol- Enter nacrtana je duz. Command: pline Specify start point: 70,150 Enter Current line-width is 0.00

j:;pecifv next point or [ArcllfalfwldthlLenqthlUndolWldth!.

Specifv next poirlt or fArclCloseIHalfwidthILenqthIUndo/v1/idth!: .

Specify next point or [ArcICloseI.HalfvvidthILenqthIUndo/Av1Iidth{ a Sped/y endpOint of arc or

[AnQleICE'7ferICLoseIDirecfionIHa!fwldthIUne/RadiusISecond ptIUndo/Width!-120,200 Enter nacrtali smo lueni segment Specifv endDoint of arc or

{A.nqleICEnterICLoseIDirecfionIHal/wldthlf inelRadius/Second ptlUndoflNidth l: L Enter nastavljamo crtanje linijskog segmenta slozene linije

Specify next point or [ArclClose/Halfwldfh/Lenqth/UndoIWldthl @50<i80 Enter

Specify next pOint or [ArclCloseli-lalfwldthlLenathlUrldolWtdthl Enter Command: nacrtana je i slozena linija.

Ukoliko selektujemo bilo koji objekat na crtezu, u trenutku kada na

LINE

~ komandnoj liniji stoji poruka Command: ( dakle nije aktivna

nijedna komanda ), u njegovim karakteristricnim iackama' se pojavljuju kvadrati. T ako se kod selektovanja !inije, kvadrati

.pojavljuju na njenim krajevima i srednjoj taeki, kod kruznica u

centru i kvadrantima, kod polyline u svim temenima ( vertex ) POLYLINE

I sredini segments.. Ti kvadrat: se nazivajt; gripovi hvataljke ) i omogucavaju editovanje se!ektovanih objekata. o

CIRCLE Polozaj gripova na selektovanim objektima

141

Pre samog editovanja pomocu gripova, treba proveriti podesenost osobina. grip rezima komandom DDGRIPS. Zadajmo je sa tastatuie i otvara se pozna!1 dlJalog prozor Options, ali sa aktivnom karticom Selection. ( Dakle, ovaj dijal~g , prozor sma magii otvari!i i Iz Tools menija, natpis Options ... , s tim sto bi morall aKtlvlrati

karticu Selection ). U polju Grips nalaze se prekidaci: Enable Grips - ukljucen prekidac omogucava rad u grip rezimu ( neka ovaj

orekidac bude ukljucen ), Enab!e (Rips within blocks - ukljucen prekidac omogucava prikazivanje gripova na svak~m obiektu korisnickog simbola ( kao da je simbol rastav!jen na sastavne elemente ). Ako je iskljucen, prikazuje se grip samo u tacki umetanja - referentnoj tacki simbo!a. ( neka ovaj prekidac bude iskljucen ).

Diia!oq prozor Grips Komande DDGRlPS u kome se

podesavaju osobine grip rezima

U padajueoj listi Unselected grip color odredujemo boju "

toplih " gripova. Neka podesena boja bude plava - Blue,

Selected grip color padajuca lista omogueava odredivanje boje " vrueeg " gripa. Neka

podesena boja bude crvena -Red.

pomeranjem kiizaca, maze se zadati velitina gripa. izadjimo iz dijalog prozora i selektujmo sve objekte. Na njima se

pojavljuju plav! i to su " topii " ( Warm ) gripovi, a objekti se iscrtavaju isprekidanim Dovedimo kursor na bilo kcji od pokazanih gripova i kliknimo levim tasterom tTlisa. Grip rezim postaje aktivan, a grip postaje " vruc " ( hot ) i

ispunjen crvenom bojom. Na komandnoj liniji se ispisuje: ** STRETCH **

Speclfv stretch point or [Base pointlCoDylUndoJeXit}:

Pomeranjem kursora 00 ekranu, uocavamo prolTlene kao " vrue ", a sam grip postaje referentna tatka odgovarajuea promena.

Ukoliko pritisnemo taster ESC, gripovi se

abjekta Giji sma grip odredili u odnosu na ko)u se vrsi

vracaju u prethodno, toplo stanje, a jos jednilTl pritiskom na ESC griDovi ce nestati.

142

U grip rezimu je moguce karistiti komande za editovanje: STRECH, MOVE, MIROR, SCALE, ROTATE, kao i opeije: Copy - za visestruko ponavljanje komande, Base pOint - za odredivanje nove referentne tacke ( ukoliko ne zelimo da nam " vrUG " grip buds referentna tacka ), Undo - za ponistavanje zadnje

komande, Exit - za izlazak iz grip fezima ( prelazak iz vn.:6eg u topii grip ). Seiektujmo samo dui, i za vrue grip odredimo gomju krajnju tacku. Na

komandnoj liniji se pojavljuje poruka: ** STFiETCH **

Specify stretch point or [Base ooinilCooylf ~l7dDleXit1- Enter

Program nam nudi mogucnost editovanja duzi komandom STRECH, sa mogucnosGu koriscenja njenih opeija. Ukoliko na ovu poruku pritisnemo Enter doei 6e do promene ponudene komande za editovanje: ** ilAOVE **

SDeC/fv move ooint or [Base DointICopv/Undo/eXit!- Enter Program sada nudi komandu MOVE, sa istim opcijama, a daijim pritiskom na Enter i preostale tri komande za editovanje: ROTATE, SCALE i MiRROR, da bi sa jos jednim pritiskom na Enter program ponovo ponudio prvu komandu STRECH. ** STRETCH **

Speclfv stretch point or (Base pointiCoD'y'lUndoJeXit!:

Enter

",lo'',''e

"'lirror

b:.otate

Sc.:lle Stretch

Ba$e Point

Copy

' .. : .. ~ ,::.:" .

Undo

Pr:)perth=.s

(;0 to URL.,

Exit

Odredivanje komande za editovanje u grip rezimu mozemo izvrsiti i zadavanjem pNa dva slova zeijene komande i pritiskom na Enter. Npr MO za MOVE, RO za ROT ATE... Sleded naCin je pritiskanjem na desni taster misa u prostoru za crtanje, pri cemu se otvara Object padajuCi meni, gde pritiskanjem levog tastera misa po odgovarajueem natpisu, zadajemo ieljenu komandu odnosno njenu opeiju.

Komande i opcije Object padajuceg menija za rad u grip rezimu 1<0j1 se dobija pritiskom desnog tastera

misa

Odaberimo STRECH komandu i zadajmo produzenje duzi za i5mm: ,.., STRETCH

Specifv stretch poi:7t or [Base pointJCoDv/Undole){it!:

@15<45 Enter

143

Ouz se produzila, a grip se vratio iz vruceg u toplo stanje. Sledeca promena je pomeranje duzi, tako da joj se srediste premesti u

cenlar kruznice. Selektujmo i duz i kruznicu. Oa se ne bi pri komandi MOVE pomerala i duz i kruznica, potrebno je " ohladiti gripove kruznice". Pritisnimo laster

SHIFT '1 kursorom selektujmo kruznicu u bilo kojcj tacki van gripova. Ona ce bili deseleklovana ( ohladena - prikazaee se punom linijom sa " hladnim " - cold gripovima plave boje ). Za vrue grip odredimo sredisnju tacku duzi. .. STFIETCH "

Specify stretch point or [Base pointlCopvlUndoleXitl MO Enter

Jedan od nacina da zadamo komandu MOVE u grip rezimu. *' MOVE '*

Specifv move point or [Base pointICopvIUndoleXit!: Sada dovedimo kursor tacno u grip za oznaku centra kruznice i pritisnimo levim tasterom misa. Ouz se pomerila, tako da prolazi kr-oz centar kruznice i deli je na dva jednaka dela.

[3/

/ /

Primer koriscenia komande MOVE u grip rezimu

Sledeci zadatak je da iskopiramo postojecu duz u jos tri duzi koje ce medusobno biti pod uglom od 45° u odnosu na postojecu duz i koje ce se seci u centu kruinice. S obzirom da je

centar kruznlce ujedno i sredisnja tacka duzi, dakle - zajednicka tacka, ukoliko bi i duz i kruznica bili selektovani, odredjivanjem te lacke za vruc grip, i kruznica i duz bi se zajedno pomerali, rotirali, skalirali. .. Znaci, i ovde je potrebno ". ohladiti " gripove kruznice, kako bi se samo duz rotirala. Odredimo sada srediste duzi za vruc grip i odredimo komandu ROTATE za tekucu komandu Grip rezima: ** STRETCH **

Speclfv stretch point or [Base pointlCopvlUndoleXitj- RO Enter ** ROTATE **

Speclfv rotation anqle or [Base pointICopv/UndoIReferenceleXit: cEnter

Zadajemo opciju Copy, kako bi i postojeca duz ostala na svom mestu: ** ROTA TE (multiple) **

SpecifV rotation angle or [Base pointlCopvlUndolReferenceleXit!: 45 Enter

Zadali smo ugao 45° i dobili prvu zarotiranu duz. Program i dalje nudi mogucnost romanJa: ** ROTATE (multiple) **

Specify rotation angie or [Base pointlCopvlUr7dolReferenceleXit(

144

Za odredivanje jos dve duzi mogli bi zadati uglove od 90 i 135 stepeni. Medutim postoji mogucnost koriscenja tastera SHIFT, koji omogucava ponavljanje poslednjeg ugla koriscenog u komandi ROTATE, u nasem slucaju 45° Orzacemo pritisnut

taster SHiFT, a kursor cemo dovesti na novu naertanu duz, U

nova iinija postavlja pod referentnim uglom 45°. Kada se na

postavljena u zeljeni polozaj, kliknemo levim tasterom misa i Iscrtava. Ponovimo ovaj postupak i za cetvrtu duz i ispunili

Sa Enter prekidamo visestruko rotiranje duzi: ** ROTA TE (multiple) **

<Rotation angle>IBase pointICopvIUndo/qeferenceleXit'

SledeCi primer govori.o pomeranju obJekata u grip rezimu komandom MOVE karisteCi novu referentnu tacku i umnozavanje e!emenata bez opeije Copy, vee koriste6i taster SHIFT.

Selektujmo kruznicu i cetiri nacrtane duzi.

Za vru6i grip izaberimobilo koji grip izuzev centra

kruznice, odnosno zajednicke presecne tacke. r'-Jeka to bude krajnja leva tacka horizontalne linije. Pomerajmo kursor i videcemo da se pri tome edituje samo horizontalna linija. Pritisnimo taster Enter i svi seiektovani elementi bice povezani i

zajednicki ce se editovati. Odredimo novu referentnu taeku:

** MOVE **

Specify move pOint or [Base pointlCopv/UndoleXitl BEnter

paint)

opcija Base

Specifv base point: INT Enter ( osnap kriterijumom Intersection, za baznu

tacku izaberimo drugo teme slozene linije - taeku Vi ( Vertex ). ** MOVE ~*

Specify move pOint or [Base poinflCooylUndoleXitl INT Enter istim kriterijumom zadajmo slede6e teme slozene linije - tacku V2, ali sa pritisnutim tasterom SHIFT, eime prakticno simuliramo opciju Copy. Time se skup objekata kopira na rastoja~ju

od pocetnog polozaja za duzinu V1-V2. Orze6i i dalje pritisnut taster SHIFT pomerajmc polako kUiStJl' udes:lc. metod zadavanja tacke Direct Distance Entry ) i pojavice se nova ponudena mogucnost

kopiranja skupa objekata za islo rastojanje V1 - V2, slo i prihvatamo klikom levog

tastera misa.

145

** STRETCH **

Primer koriscenja tastera SHIFT, komande MOVE i opciie Base Point u

grip rezimu

Tako bi mogii i dalje kopirati ova] skup eiemenata, s tim sto sledece kopiranje ne mora bitl na udaljenju od Vi - V2, vee n x rastoianje Vi - V2, tako sto bi kursor pomeraii za n rastojanja Vi - V2 udesno. Prekinimo dalje kopiranje pritiskom na ESC.

Jos jedna vazna funkcija tastera SHIFT je omogu6avanje zadavanja vise vruCih gripova. Selektujmo polyliniju. Odaberimo srediste iuka za vruCi grip.

Specilv stretch point or {Base OOintlCoOVIUndoleXitj: @20<O Enter U ovom siutaju doslo je do poveeanja radijusa kruznog iuka. Komandom UNDO

ponistimoovu promenu: Command: U Enter

Ponovo selektujmo polyliniju, pritisnimo taster SHIFT i ne pustaju6i ga: selektujmo sve tri karakteristicne tacke iuka. Sve tri tacke postaju vruei gripovi I

oboji6e se. u c;:veno. Otpustimo taster SHIFT i ponovo selektujmo jedan od vrueih

STRECH @20<O

146

@20<O Enter

vrednost, ali je editovanje polylinije sasvim drugacije, bez promene oblika i velicine kruznog luka.

komande u grip rezimu.

STRECH + SHIFT

Primer editovania polyliniie komandom

STRECH u grip rezimu, u prvom slucaiu sa

iednim vrucim qripom, a u druqom slucaju sa til

vruea mira. U oba slucaja pomeranie ie

@20<O

Cesto se desava da u toku crtanja odredjenih objekata napravimo greske. Npr. nacrtamo ih u pogresnom nivou, pogresnim Tipom linije iii pogresnom bojol1l. Takode je moguce pogresiti i geometrijski, zadavanjem pogresnog ugla iii duzine, pocetne iii krajnje tacke ... U lOm slucaju postoji mogucnosi brisanja lakvih objekata i crtanje novih, sa podesenim parametrima. Medjutim postoji brzi jednostavniji nacin, pogotovo ako se radi 0 vecem broju takvih objekata, iii objektima za tije crtanje je neophodno duze vreme.

Se!ektujmo polyiiniju - slozenu iiniju, tako da joj se pojave plavi topli gripovi. Ona ]e nacrtana u nivou Pune, u kome se crtaju konturne linije i prikazana je crvenom bojom. U prototip criezu smo podesili poseban nivo za s!ozene linije - nivo Siozene i zadatak nam je da poiyliniju prebacimo u taj nivo. Pritisnimo ikonu Properties sa Object Properties toolbara i aktiviraeemo komandu PROPERTIES ( DDMODIFY ) kojom se menjaju opste i geometrijske osobine

I "nee,>",,, qener·,"or, ·~:~.;bl~d·· , ,

L~--.... _._._ ... __ ... ... ._. I , :5~;e"ifie, thc '~un cr.t i.,y., ,,(tho "liioc,

selektovanog objekta. Otvara se dijalog prozor Properties, u kome uocavamo opste geometrijske osobine selektovane slozene iinije.

DijaioCl omzor Modify Polyline komande DDMOD!FY za editovanje selektovane slozene

Hnije

U delu Genera! uocavamo mogucnost promene poznatih osobina objekata: Color. .. - promena boje, Layer... - promena nivoa, Linetype ... - promena tipa linije, Lineweight - promena debljine linije Thickness - zadavanje visine objekta po z osi Linetype Scale - zadavanje faktora razmere za tip linije kojom je objekat nacrian ...

U OVOIll delu prozora, selektujmo osobinu Layer... pri cemu se omogu6ava otvaranje padaju6e liste postojecih kreiranih nivoa. Seiektujmo nivo SIOZ8ne i na ekranu se

menja. boja serekt)vane S!OZ8;le Ilniie u

mageniu.( istovremeno S8 i u samom oljalog

vozoru, pored osobine Color poja\'ljuje iJubicasta bOJa i natpis 8ylayer ). Time je slozena linija presla u nivo Siozene.

147

U delu Geometry mozemo uociti: Vertex: - redni broj temena ( npr. 1, 2 ... ) Se!ektujmo ovu osobinu i u prvom temenu slozene Iinije se pojavljuje X. Pored rednog broja temena pojavljuju se tasteri sa strelicama za napred i nazad. Njihovim aktiviranjem prelazimo na

slede6e odnosno prethodno teme slozene linije. istovremeno u poljima Vertex X i

Vertex Y program daje koordinate poloz.aja tih temena po x i y osi. Njihovim selektovanjem program nudi mogucnost izmene vrednosti bilo zadavanjem novih koordinata, bilo odredivanjem novog polozaja temena kUfsorom misR.

Tasterom ESC izadimo iz grip rezima. U polju pri vrhu dijalog prozora Properties pise " No selection ".Drze6i taster SHIFT selektujmo kruznicu sa leve strane, horizontalnu i vertikalnu duz koje je seku. U polju pri vrhu sada pise " All ( 3 ) ", a program nudi mogu6nost promene samo opstih General OSODtna sva tri selektovana objekta. Time je u stvari aktivirana komanda DDCHPROP za opste promene vise selektovanih objekata.

Dijalog prozor Properties komande DDCHPROP za pro menu opstin osobina vise objekata

Promenimo boju - Color selektovanih objekata u Blue (plavu) i zadajmo Thickness - visinu 10.

Selektovani objekti su nacrtani plavofl! bojom, a efekat promene visine mozemo videti na slici u ovom poglavlju knjige, naslov - Podesavanje pogieda na crtez - komanda VPOINT.

Ukoliko zelimo da menjamo osobine pojedinih seiektovanih elemenata, otvori6emo

padaju6u listu u vrhu prozora i umesto opcije Ail ( 3 ), opredeliti se za menjanje osobina kruznice - opcija Circle ( 1 ), iii linija - opcija Line ( 2 ). Ponovo se pojavljuje mogu6nost promena i geometrijskih osobina. Za kruznicu to su koordinate centra po x, y i z osi, vrednost precnika iii poluprecnika, obim­Circumference, povrsina - Area ... Za liniju to .su koordinate pocetne i krajnje tacke

po x, y i z osi, duzina - Length, ugao u odnosu na x osu - .£'lIIgle ... Za svaki drugi tip seiektovanog objekla daju se raziiCite geometrijske

osobine koje uglavnom predstavljaju one osobine koje smo zadava!i pri iscrtavanju tih objekata - lukova, po!igona, tacaka, kota... Sa ESC izadimo iz grip rezima, a

pritiskom na taster X u gornjem desnom uglu zatvol·imo dijalog prozor Properties.

148

Izvrsimo i jednu geometrijsku promenu na objektu. desnu horizontalnu duz, i za njen vruc grip odaberimo Pritisnimo desni taster misa i na Object padajucem Properties. Otvara se poznati dijalog prozor

nacina za njegovo otvaranje ).

Promenimo tip Linetype i u padajucoj isprekidane linije Dashed, Promenimo i boju - Color u White ( na belom ekranu bi6e crna ). U delu prozora Geometry date su

koordinatne tacke pocetka i kraja duzi, S

tim da za pocetnu tacku program uzima tacku vru6eg gripa, znaci krajnju desnu tacku. Promenimo samo koordinatu po X prve tacke, tako sto 6emo selektovaii natpis Start X. fI.ktivira se polje sa desne strane gde mozemo uneti koordinatu sa tastature iii pritiskom na taster Pick Point uCi u editor za crtanje i kursorom misa iii Osnap kriterijumom odrediti poloza] tacke. Zadajmo novu koordinatu po X sa 187.5 na 200. Duz 6e biti produzena za 12.5 mm i bi6e isprekidana.

U ostalim poljima prozora programdaje informacije 0 prirastaju duz X. Y i Z osa, kao i duzinu linije - Lenght, i ugao - Angle koji linija zaklapa sa

pozitivnim pravcem x-ose ( u odnosu na nulti ugao ). Pritiskom na taster X izadimo iz dijalog prozora, a sa ESC izadimo iz grip rezima.

Edltovanie obiokata II i

Za promenu osobina i geometrije objekata u komandnoj liniji, poziva se komanda CHANGE, kucanjem na tastaturi: Command: CHANGE Enter

149

Select obiects' 1 tound selektujmo vertikalnu dui sa desne strane Select objects: Enter prekidamo daije selektovanje

Specifv chanqe oDin! or (prooertiesl P Enter Program nudi promenu opstih osobina - Properties iii geometrije - Change point. Izabrali smo promenu opstih osobina P i Enter.

Enter property to chanGe fColor/Efev/L4 verlL Tvos/itSca/eILWeiqhtffhicknessj: E Enter [\Iova opsta osobina objekta - Eievacija, odnosno izdlzanje objekta iznad ravni u koja) se crta. ( posto se crta u xy ravni to je izdizanje iznad Ie ravni po z osi StJecilv new eiel/ation <O.OOx 5 Enter zadali smo izdizanje 5 mm

Enter proper/v to change fColorlElevlLAverlLTvpe/itScalelLWeicrhtffhicknessj: TEnter Zadajmo i visinu objekta Thickness, ali sa nekom drugom vrednoscu, reeima 15, jer se eesto ova osobina mesa sa osobinom Elevacije. ( Ovu razliku cemo uoeiti na jedno] od narednih slika u ovom pogiavlju ) Specitv new thickness <O.OOx 15 Enier

Fnter propert)! to chanqe [ColorlElevlLAveriL Tvoe/itScaleILI,lIeiqh/ffhicknessl Pritiskom ha Enter, prekidamo ovu komandu. Na ekranu se ne uocava nikakva promena, jer je dat prikaz crteta u ravni xy.

** l\laoomena Podesavanje tskuce elevacije i visine objekta mazema izvrsiti komandom ELEV, pri eemu program trail vrednost za elevacliu: New current elevation < 0.0000 x i vrednost za visinu: PJel/V" curren! thickness < 0.0000 x s tim da moramo znati da ce se svi objskti ertati sa zadatom eievacijom i visinom. Zato je bolje, nacrtati sve objekte sa elevacijom i visinom 0, a zatim selektovanjem onih objekata Kojima je potrebno zadati visinu iii e!evaciju, j pozivanjem komande CHANGE zadati ieljene vrednosti.

Komanda CHPROP se koristi samo za promene opstih osobina objekata: Command,',CHPROP Entel

i50

elE;kt~i,emo zeljene objekte i sa Enter prekidamo selektovanje,

promena opstih osobina objekata: bOje, nivoa, tipa lini]e, i visine. Pritiskom na ESC prekinimo ovu komandu.

mogu se menjali na osnovu svih iii pojedinih objekta, koristeci komandu PAINTER.

Select Source Object: Program trazi aa selektujemo referemni objekat, neka to bude crna ve,tikaina duz. Current active settinqs: C%r Laver Ltvpe {!scale Ljne'vveJ~7ht Thickness

PlotS/vie Text Dim Hatch

Select destfhation ob/ectfs) or [Settiric/st. SEnter Kursor se pretvara u kvadratic

sa simbolom celke, a program ispisuje u komandnoj liniji koje su to aktivne oscbine referentnog objekta, kOje ce se primeniti na druge objekte. Ukoliko ne zelimo da se sve osobine prenose, izabracemo opciju Settings (S i Enter) pri cemu se otvara dijaiog prowr Property Settings u kome mozemo odrediti osobine refereninog objekta koje ce se koristiti.

Color

PLayer

W Linetvpe

rJ" L~netype Scale

i~ Lineweight

r Thickne"s

Special Propertie::>···

~ \v'hite

Pune

ByLayer

15

P Te:·:t rv Jiatch

DHalog prozor Property Settinqs komande

PAINTER Ii kame se odredl.lju osobine

referentnog obiekta, koie ce 58 prenoslti na o13tale

odabrane obiekte

Isklucivanjem prekidaca ispred naziva osobina oojekta eliminisemo prenosenje osobine objekta objekat. prekidae

na

odgovarajuce refereninog

neki izabrani Iskljucimo

za visinu Thickness i sa OK

izadimo iz dijalog prozora. Na komandnoj liniji se ispisuje poruka sa novim osobinama koje se prenose ( uocavamo da nema osobine Thickness), i kojom program trazi selektovanje objekta kome zelimo promentit osobine na osnovu osobina referentnog objekta: Current active settin.os: CD/or Laver LtVD6 [tscale Linevveio17t text Dkn l-fafch

Select d9stination obiect(s) or [SeUir7crs7:1 tound seiektujmo srednju vertikalnu

duz.

Select destination ob/eet(s) or [SettinC/s7: Enter iziazimo iz komande. Program Je promenio osobine srednje duzi u skiadu sa osobinama desne

duii, ali bez promene visine. Da bi smo mogli uociti osobine objekata: visinu -Thickness i izdizanje - Eievation, objasnicemo mogucnost prikazivanja crteza u

izometrlji.

151

Ova komanda se nalazi na padajucem meniju: View>3D Views>

Viewpoint, iii se unosi sa tastature:

Command: VPOINT Enter

Rotatel<View Doin!> <0.00,0.00, 1.00x Aktivna opcija komande je view point, kojom se postavlja pogled na osnovu

jedinicnih vrednosti po X, Y i Z osi. Tekuea vrednost je 0,0,1 i predstavija pogled odozgo - Top view na xy ravan u kojoj smo i ertali. Kombinacijom jedinicnih

pozitivnih i negativnih vrednosti, kao i nultih vrednosti po X, Y i Z osi dobijamo i

ostale poglede: X = 0; Y = 0; Z = -1; - pogled odozdo - Bottom view X = -1; Y = 0; Z = 0; - pogled sa !eve strane - Left view X = 1; Y = 0; Z = 0; - pogled sa desne strane - Flight view X = 0; Y = -1; Z = 0; - pogled sa prednje strane - Front view X = 0; Y = 1; Z = 0; - pogled sa zadnje strane - Back view X = -1; Y = -1; Z = i; - izometrijski pogled sa prednje leve strane - SW Isometric

( pogled sa jugozapada ) X = 1; Y = -1; Z == 1; - izometrijski pogled sa prednje desne strane - SE Isometric ( jugoistok ) X = 1; Y = 1; Z = 1; - izometrijski pogled sa zadnje desne strane - NE Isometric ( severoistok ) X = -1; Y = 1; Z = 1; - izometrijski pogled sa zadnje leve strane - NW Isometric

( severozapad ).

3D

Hide.

"iiev,}point Presets:, , ,

\/iev''!point

plan VielAl

Shade ~'Top

Render

Display

T Ctolbars. , .

Bottom

Left

Rh;Jht

Front

E:ack

5\,1·/ Isometric

SE Isometric

NE Isome.tric f',l'".',:, Isometric

izabrati opciju Viewpoint Presets

mozemo zadati ugao novog pogleda.

152

Padajuci podmeni View>3D Views

** Napomena Svi ovi pogledi mogu se zadati i ikonama sa Viewpoint toolbara iii sa Standard tolbara, pritiskom na ikonu Named Views, pri cemu se dobija padajuCi tool bar navedenih ikona. Takode se otvaranjem View menija i izborom natpisa 3D Views otvara padaju6i

podmeni na kojem mozemo uociti svih

deset pogleda i selektovanjem odabrati

jedan od njih. Ukoliko nas ne zadovoljava ni jedan od ponudenih pogleda, mozemo

kojim se otvara istoimeni dijalog prozor, gde

Odaberimo izometrijski pogled sa prednje leve strane - SW .F?otatel<View poJi7!> <0.00.0.00.1.00x -1,-1,1 Enter

f\ia ekranu se pojavljuje izometrijski prikaz crteza u kome

elevacija nacrtanih objekata.

-----// ~"

.~~---/.,.,..,-[ //) ... /~_~ .. r--

r"'''·

/'

~ .. ~ .. /.-" .. /~ ..... ,...

SW izometriji sa uocenom visinom

elevacijom

objekata

Uocavamo da plava

kruznica plave duzi imaju visinu -

Thickness ( podesili smo je na 10 mm u komandi DDCHPROP ). Crna duz na tre60j kruznici osim visine ( 15 mm ) ima i Elevaciju od 5mm ( ne lezi u ravni u kojoj su svi ostali objekti ), a koju smo podesili komandom CHANGE. Crna duz na srednjoj kruznici, kOja je osobine dobila od erne duzi na treeoj kruznici, nema visinu jer smo tu osobinu iskljucili u prozoru Property Settings, ali nema ni elevaciju, jer se ova

osobina ne prenosi komandom PAINTER. Svi ostali elementi su u XV ravni bez visine i elevacije. Uve6ajmo komandom ZOOM plavu kruznicu i duzi visine 10 mm.

Kreiranje I VIEW

Ovom komandom se omogu6ava zaplslvanje teku6eg pogleda na crtez pod zeljenim nazivom, kao i brisanje i prikazivanje sacuvanih pogleda na ekran. Zapamti6emo teku6i prikaz crteza u izometriji pod nazivom Izometrija. Komandu

VIEW mozemo otkucati na tastaturi, iii je pozvati sa View menija, natpis Named Views ...

Command: VIEW Enter otvara se dijalog prozor View u kome pritiskom na taster New ... otvaramo novi dijalog prozor New View za

zadavanje imena trenutnom pogledu.

Dijaiog prozor !\jew View za zadavanie imena novom pogledu

U polje View name upi§imo naziv Izometrija.

Sa OK izadimo iz dijalog prozora.

153

U dija!og prozoru View uocavamo novi pogled pod imenom Izometrija. Sa OK izadimo i iz ovog dijalog prozora.

Vratimo prikaz crteza na pogJed odoZ90 - Top view, tako sio otvaramo padaju6i melli view, pritisnemo natpis 3D Views i na podmeniju aktiviramo opciju Top. Ukoliko bi zeleii ponovo da postavimo prikaz crteza zadat pod imenom izometrija, pozvacemo komandu ViEW. Command: VIEW Enier

. Ot:. : J Cancel

Dija!og pmzor View za zadavanie tekuceg

f!Qg1eda crteza

Oivara se dijaiog prozor ~"iew u kome seiektujmo

naziv pogleda -lzometrija i pritiskom na

taster Set Current postavljamo taj pogJed za

tekuci. ( Ova smo mogli uraditi i dvok!ikom levog.

tastera misa na naziv Izometrija ). Pritiskom

na taster OK program ponovo

iscrtava zadati pogled crteZa.

Izqied sacuvanog

pogleda crteza komandom VIEW, pod

nazivom Izamettija

POGlIVUE11 Izrada 'li'1!'II!H\'~IDml!'>~~m;

Najpre cemo nacrtati jedno pojednostavljeno skoisko zaglavlje sa okvirom za format A4, koga cemo zapamtiti na disku ~(ao biok - simbol, kako bi ga mogli unositi u bilo koji crtez gde se lrazi ovakav okvir i zaglavije. }\ktivirajmo komandu NEW i u Auto CAD 2002 Today dijaiog prozoru, za proto!ip odaberimo fajl ForTna! A4.dwt Snimimo crtez komandom SAVE pod nazivom Primer. Nacrtacemo okvir za format A4 ( 210 x 297 mm ) koji je na rastojanju 17.8 mm ad leve ivice i po 5mm od desne, gomje i donje ivice. Teku6i nivo je Pune. Zadajemo komandu za crtanje pravougaonika: Command: rectang

Specify first comer ooint or [ChamferIElevationIFt/fetffhicknessNilidth!: 17.8,5 Enter

Specify other comer point or [Dimensions!.- @i87.2,287 Enter Komandom ZOOM opcijom All, prikazimo graniee crteza na ekranu: Command Z Enter ( koristimo skracenicu ) Specify comer of wirldaw, enter a scale factor (nX or nXp). or

[A.IIICenterIDvnamicIExtents/PreviousIScale/!;J!i"ndowl <rea! time>: .A. Enter Pritisnimo ikonu Object Snap Settings sa Object Snap Too/bam i u dijalog prozoru Drafting Settings, kartica Objekt Snap, podesimo fiksne osnap kriterijume intersection, Endpoint i Middpoint. Aktivirajmo pomocni alat OS~-JAP na status iiniji. Kdmandom EXPLODE sa Modify menija rastavimo nacrtani pravpugaonikna 4

duzi: Command: _explode Select objects: 1 found selektujmo pravougaonik u bilo kojoj tacki. Select obiects: Enter f'(opirajmo donju stranicu na rastojanju od i5 mm po vertikali: Command: _copy Select objects: 1 found selektujmo donju stranicu okvira Select obiects: Enter

Specify base point or displacement, or [tviu/tip/el" kursorom odaberimo neku tacku na ekranu 5J'"JeCf/~; second point 0/ ai'so/acernent or <use firs: CI.-':,:r;;' as d/splacerneni>:

@15<90 Enter

hiacrta!i smo gornju liniju zaglavija. Podeiimo levu stranicu okvira na dva deia - :spod i iznad gOrllJ8 iinije zaglavlja:

155

Command: _break Select object selektujmo levu stranicu okvira u bilo kojoj tacki.

Speclfv second break point or (Firs! point!: FEnter biramo opciju trazenja tacke prekida Specitv' first break pOI/It: ( fiksnim osnap kriterijumom odredimo presecnu tacku

leve stranice okvira i gornje linije zaglavlja )

Soeclfv second break point: @ Enter ne zelimo brisanje deia linije vee samo prekid stranice u selektovanoj tacki, na gornji duzi dec i donji kraci deo. Komandom ZOOM opeija Window ( misem ) uvecajmo zaglavije preko celog ekrana. Selektujmo donji kraci deo na levoj stranici okvira. Pojavljuju se tri topla gripa, na krajevima i sredini duzi. Za vruci grip seiektujmo sredisnju tacku. ** STRETCH **

Specitv stretch point or [Base poinflCopvlUndofeXitj: CEnter biramo opeiju Copy ** STRETCH (multiple) *'

Specitv stretch point or [Base poir7fICopVlUndoleXit!: @15<O Enter kopiramo dut na rastojanju 15 mm po x-os!. Slede dalja kopiranja: ** STRETCH (multiple) **

Spec/tv stretch {)oir7i or (Base DoinflCopvlUndofeXit]: @35<O Enter

S{)ecitv stretch point or [Base pointICopv/UndoleXit!: @60<O Enter

Soecitv stretch point or [Base pointlCopvlUndoleXitI @142.2<O Enter

Specitv stretch .ooint or [Base POinfICopv/UndoleXit!: @157.2<O Enter ** STRETCH (multiple) **

?pecitV stretch point or rBase poi'7t1CopvIUndoleXit[- Enter Zavrsili smo crtanje vertikalnih linija zaglavlja i sa pritiskom na laster ESC izadimo iz Grip rezima.

Nacrtane vertikalne linije zaglavlia Prve dve vertikalne kopirane linije ( na rastojanju od 15 i 35 mm od okvira ) se crtaju tankom linijom pa 6emo ih editovati komandom PROPERTIES, tako sto cemo pritisnuti ikonu Properties na Object Properties toolbaru. Selektova6emo dve pomenute vertikalne linije, pri cemu se pojavljuju plavi gripovi. U dijalog prozoru Properties aktiviramo natpis Layer i otvaramo padajucu listu sa prikazom

postojecih nivoa. Selektujmo naziv Kote i prve dve vertikalne linije zaglavlja bice nacrtane ern om bojom nivoa Kote. Zatvorimo dijalog prozor Properties.

Ostale horizontalne linije koje cemo crtati su tanke linije, pa zato izaberimo nivo Kote za teku6i nivo. Command: LINE Enter

156

SpeC/Iv tirst pO/ht: 17.8,10 Enter

Specitv next point or [Undo!: PER Perpendikular i pokazimo trecu kopiranu od okvira )

Enter odaberimo Osnap kriterijum vertikalnu duz na rastojanju od 60 mm

S{)ecitv next pOli]! or [Undor Enter nacrtana je horizontalna linija koju kopiramo na rastojanju od 5 mm po vertikaii: Command: _copy Select objects; 1 tound selektujmo prethodno nacrtanu liniju Select objects; Enter ne selektujemo dalje

Specitv base point or disp/acement, or [Multiple!: kliknimo misem u bilo kojoj tacki na crtezu Specitv second point ot dis{)iacement or <use first ooin! as dis{)lacementx

@5<90 Enter Ostaje nam da nacrtamo jos jednu horizontalnu duz koja deli poslednju rubriku zaglavlja sa desne strane: Command: LINE Enter Specitv first point: _mid of fiksnim osnap kriterijumom Midpoint odredimo sredisnju tacku poslednje kopirane vertikalne duzi sa desne strane.

SoeCllv next pOlht or [Undo]: PER Enter Osnap kriterijumom Perpendicular

selektujmo desnu stranicu okvira u bilo kojoj tacki.

Soecity next oOlht or [Undo}: Enter

Kompietno nacrtane linije skoiskog zaglavlj~ Time su sve linije okvira i zaglavlja nacrtane. Ostaje da popunimo zaglavlje tekstom i da napravimo atribute.

Podesimo nivo Tekst ( sa plavom bojom ) za tekuci. Pozovimo komandom STYLE dijalog prozor Text Style u kome cemo kreirati novi tekstualni stil. Pritisnimo taster New ... i u dijalog prozoru New tekst style u polje za Style Name upisimo naziv stila ZAGLAVLJE. Sa OK vratimo se u prethodni prozor i za font odaberimo YU Helveticu Regular,

sa visinam slova - Neight 0.00. Pritisnimo taster Apply, a zatim i Close i za tekuci stil smo podesili stil ZAGLAVLJE.

Komandom OTEXT ispisacemo konstantne vrednosti teksta: Command: OTEXT Enter

Speedy start pOlht of text or (JustitvlStvle /; 19.5,6 Enter pocetna tatka teksta

157

SDecdv heiaht < >: 2.5 Enter visina slova Speclfv rotation angie of text <0.0>: Enter ugao zakretanja teksta enter text: Pregled. Enter

Enter text: Enter Jos jednim priliskom na Enter, ponavljamo komandu DTEXT:

Command: DTFXT Speedy start point of text or !-lusttfvlSfvle 1: @5<90 Enter

Pocetak novog teksta zadaJemo relaiivnom koordinatom u odnosu na pocetak preihodnog teksta. SDecifv heiqht <2.50>: Enler ostaje iSla visina teksta SPeedv rotation angle of text <0.0>: Enter Enter text: Crtao Enter Enter text: Enter

Tekst: Datum, ime, Skala, Smer i Razred napisacema u jed nom redu, sa koordinatom pocetka teksta 37,16:

DTEXT Specd" start point 0/ text 0,' [Justtiv/Stvlel.- 37,16 Enter Visina teksta i ugao ostaju isti, a lekst unosimo :sa lastature: EnteF text: Datym Ime Skala Smer Razred Enter ( razmake izmedu teksta adredujemo taka da teks! pastavimo kao na slici ispod ) Enter text: Enter

izqied SkO!SKOQ zaglavija

Tekst Vezba br. upisujema istom komandom i sa istim parametrima, a sa koordinatama pocetne tacke ( 177, 9 ).

Ime skole ( u kojoj autor radi ), ispisacemo visinom slova od 3.5mm, i sa centralnim poravnavanjem teksta - Center.

DT.:':XT Soecilv staFf ooin! of text or [,jusfltv/Stylel: J Enter biramo opciju poravnavanja teksta Justify,

Fnter an option !AiiqnIFdICenteF/MiddieIRiqh!iTUTCiTR/MUil4C//'vlR/BUBC/BRl' CEnter opcija poravnavanja teksta Center,

Spec/fv center ooint of text: 1 i 8.9,13 Enter koordmate centrainae tacke teksta, Soecltv height <2.50 x 3.5 Enter menjamo visinu teksta na 3,5 r:n m, SpeC/tv rotation anGie of text <0.0>: Enter nema roiacije ugla leksta, ~7!2r tex:, T~HNICK,~', SKOL...L, Ente;- prela2~iT1o no drug~ red teksta

D/WiDOVIC" OBREi-JOVAC Enter

program smesta tekst u

Ostaje jos da kreiramo atribute, komandom DDATTDEF. Pre toga, nacrtajmo pomocne iinije, koje predstavljaju dijagonale u eetiri pravougaonika gae se upisuju datumi i imena onih koji ertaju i pregledaju ertez. f(oristicemo komandu LINE i fiksne Osnap kriterijume intersection i Endpoint. Preseei tih dijagonaJa ce nam biti tacke unosa teksta atributa, a poravnavanje ce

biti centralno - Middle. Definisimo prvi atribut komandom DDATTDEF pri ceillu se otvara dijalog prozor Attribute Definition. Kod svih atributa koje cemo kreirati, svi prekidaci u polju Mode su iskljuceni. Za prvi atribut u poiju Tag, upisimo 00.00.00. a u polju Prompt pitanje: Datum ertania. Poravnavanje teksta - Justification je Middle, stil ZAGUWLJE, a visina slova 2.5. Ugao je O. Pritiskom na prekidac Pick Point,

izadimo iz dijalog prozora i u pravougaoniku za upis datuma ertanja, fiksnim osnap kriterijumom odredimo tacku preseka dijagonala. Po povratku u dijaiog prozor, sa OK potvrdjujemo nas izbor i prv'i atribut bice kreiran. r~a potpuno identiean nacin kreiracemo i ostala tri atributa. Svi parametri su isti kao kod prethodnog definisania atributa, jedino se vrednosti za Tag i Prompt menjaju. Za drugi atribut Tag je - 00.00.00. a Prompt - Datum pregleda. Za treci atribut Tag je CRTAO, a Prompt - ime crtaca. Za cetvrti atribut, Tag je PREGLED,l\O, a Prompt - Ime pregledaea. Peti, sesti i sedmi atribut,. imaju poravnavanje teksta left, a pocetne tacke zadajemo koordinatama u samom dijalog prozoru. Za pet! atribut, Tag je SMER, a Prompt - Upis! smer, X: 162, Y: 7. Za sesti atribut, Tag je XX, a Prompt - Upisi razred, X: 193, y: 15.

Za sedmi atribut, Tag je YY, a Prompt ie Upisi broj vezbe, X: 195, Y: 8. .Ovim smo definisali sve atribute zaglavlja. Izbrisimo pomocne dijagonale sa ERASE.

Izoled zaglaviia sa definisanim atributima

Formirajmo biok koji cemo zapamtiti na disku kao zaseban fajl,

komandom WBLOCK. Otvara se dijalog prozor Write Block. U polju Source ukljucimo prekidac Entire drawing, Cime SA ceo crtez snima kao simbol.

U polju Destination za ime faiia - File name upisimo naziv Sko/sko zag/al/~ie. OVl''f1 U poiju Loca.tion prihvatlr1l0 putanju srHfTlarlja. faj:ct - l~iogralTJ

/0Je5 [AutoeAD 2002. Za jedinice izaberimo milimetre. Sa OK potvrdimo

podesavanja, eime je ertez primer 1 snimijen na disk kao faii pod nazivom Skolsko zagiavJie. Ovirn ie zavrsen prvi deo priprerne teilnicke dokumen.aciie.

159

** Napomena Ovo je jedno od najjednostavnijih zaglavlja koje se koristi, ali je princip izrade svakog slozenijeg zaglavlja isti. Na vama ostaje da izaberete odgovarajuce zaglavlje i da ga kroz vezbu i nacrtate.

Sledi crtanje jednog primera iz masinstva. Radi vezbe, ponovieemo neke radnje koje su vee opisane u ovoj knjizi, ali se i upoznati sa nekim novim komandama. Zadajmo komandu NEW pri cemu S8 otvara dijalog prozor AutoCAD 2002 Today u kome biramo opciju Template i prototip fa]1 Format A4.dwt

!{'j ru

~90

o m

Na Toots meniju izaberimo natpis Drafting Settings time otvaramo istoimeni dijalog prozor. U kartici Snap and Grid, podesimo vrednosti pomoenih alata Snap i Grid na 5 po x i y-osi. Sa OK izadimo iz dijalog prozora i pozovimo komandu LAYER. U dijalog prozoru Layer Properties Manager, tasterom New kreirajmo novi nivo Pomocne, sa kontinualnim tipom iinije, debljinom default i sa White bOjom. Podesimo ga za teku6i - Current i pritisnimo OK. Komandom ZOOM i opcijom All, prikazimo ceo proslor crteza na ekran.

Izgled iskotiranog crteza kon cemo nacrtati kao primer vezban;a crtanja u ravni

Crtez snimimo komandom SAVE i nazovimo ga Postolje.dwg. Na slici je dat izgled iskotiranog crteza. SledeCi postupak ]e samo jed an od nacina da se nacrta ovakav crtez.

KLINE Najpre crtamo dYe pomocne linije pod pravim uglom, ko]e se seku u tacki

sa koordinatama 150,150. Koristimo novu komandu za crtanje prave - XLiNE koja se nalazi na Draw meniju, natpis Construction Line, a istoimena ikona nalazi se

na Draw ioolbaru. Command' XLlf\!E Enter

Specifv a point or [Hor/VerIAnq/BisectIOffset!: 150,150 Enter zadali smo tacku kroz koju prolaze pomo6ne linije. Funkcijskirn tasterom F8 ukljucimo pom06ni ala! ORTHO.

160

Saecifv throuah ao/nt· <GItha on> Misem pomerimo kursor u pravcu x-ose ( leva iii desno od odabrane lacke ) kliknimo levim tasterom. Nacrtaee se horizontalna prava. Specifv through point: misem pomerimo kursor u pravcu y-ose ( gore iii dole ) pritisnimo levi taster misa. Nacrtaee se i vertikalna prava. Pritisnimo Enter prekinimo dalje crtanje pomoenih linija. Specifv throuah point: Enter

Ostale opcije komande XLiNE su: Horizontal i Vertical - opcije kojima bi se odlucili za jedan od ponudenih pravaca. Program trazi polozaj tacke kroz koju iscrtava pravu paralelnu x, odnosno y-osi. Angle - crtanje prave pomQGu ugla i tacke kroz koju prava prolazi. Reference - crtanje prave u odnosu na izabrani linijski objekat. Bisect - crtanje simetrale ugla. Offset crtanje paralelne prave na zadatom rastojanju od selektovanog pravolinijskog objekta (duzi, prave, linijskog segmenta polylinije ... )

Podesimo nivo Pune za tekuei. t'lacrtaeemo sve kruznice u donjoj projekciji. Aktivirajmo ikonu Object Snap 'Settings iz istoimenog toolbara i podesimo fiksne Osnap kriterijume u dijaiog prozoru Os nap Settings. Odaberimo kriterijume Intersection i Center. Pritisnimo OK. Aktivirajmo pomoeni alai OSNAP u status liniji .. Command: _circle

Saecifv center pOint for circle or (sP/PP/Tfr (tan fan radius)}: fiksnim osnapom odredimo tacku preseka pravih,

Saecdv radius of circle or (Diameter!' 10 Enter nacrtali smo kruznicu poluprecnika 10 mm. Sledeee dve kruznice crtamo komandom OFFSET: Command' OFFSET Enter

Specify offset distance or [Throuah} <Throuqh>: 10 Enter Select obiect to offset or <exit>: selektujmo nacrtanu kruznicu Specifv aoint on side to offset: Dovedimo kursor u bilo koju tacku van kruznice i kliknimo levim taste rom misa. Select object to offset or <exit>: selektujmo novu nacrtanu kruznicu, Specdv point on Side to offset: Pokazimo ope! na prostor izvan kruznice. Select object to offset or <exit>: Enter Nacrtajmo los dve kruznice komandom CIRCLE.

Command: circle S/Jecdv center /Joint for circle or (SP/2PlTtr (tan tan radius)!'

Osnapom odredimo cenlar prethodnit-, kruznlca

161

Saeclfvradius.·af circle or [Diameter! <10.00>: 45 Enter

Command: circ/eSoeclfv center point for circle or !SP/2P/Ttr (ian tan radius)/:

( isti centar

Speci!v radius of circle or [Diameter!: <45.00>: 75 Enter

170ied crtez3 nakon crtanja 5 koncentricnih kruznica

Nacrtacemo sledece eetiri kruznice preenika i 5 AutoCad-ovih jedinica - mm, a eiji se centi nalaze u

tackama preseka najvece kruznice i pomocnih pravih. Prvu kruznicu crlamo komandom CiRCLE: Command: circle

Specdv center point for circle or [3P/?PlTtr (tan tan radius)): odredimo tacku

preseka horizontaine prave i najvece kruznice, ( izaberimo tacku sa leve strane

Specdv radius of circle or [Diameter!: > <75.00>: d Enter zadajemo precnik Specifv diameter of circie <15000>: 15 Enter "'lovu kruinicu cema iskopirati komandom ARRAY i opcijom Polar: Command: _array U istoimenom dijalog prozoru ukljucimo prekidac Polar Array. Za Centar pOint - centar rotacije izaberimo centa( kruznica, odnosno presecnu ta6ku pomDcnih plavih ( 150, 150 ). Izaberimo metod zadavanja - Total number of items & Angle to fm - braj kopija i ugao kopiranja, te zadajmo broj kopiranja 4 i ugao 360°. Pritisnimo taster Select objects i u editoru za crtanje selektujmo prethodno nacrtanu kruznicu preenika 15 min. Sa Enter se vracamo u dijalog prozor gde se ispisuje '1 objects selected Posto se kruznica polarno kopira, sve

Cente/ point. li-"~"" ~, 'U

! I CJ

II 1'-----01:

. ," :-. Method ·:;,nd ¥6il.le.:, ..... .

Uelho~: ... ____ ___ ... __ ..... __ ................ _ ............ .

·'::'.ngle loiill

I

Tip [.:;ncel

.. " Ro!.!!t~ itern~ ·.:s~"::-opied Mgt€'.:t. : l ___ .,~. _____ ._. __ . ___ ~_. _~.---1 Belp

162

jedno je da Ii je ukljueen prekidac Rotate items as copied. Sa OK izadimo iz

dijalog prozora i program

iscrla'/8 jos tri kruznice u presecnim

pomocnih Iinija kruznice.

taekama velike

POdesavanle u dija!og

prozoru Array za kruzno kopiranje objekata -

orelia POlar Array

Treca konceniricna kruinica se ne vidi u drugoj orojekciji pa se crta

Isprekidanim linijama. Zato cemo je editovati komandom DDMODiFY, odnosno pritiskom na ikonu Properties sa Object Properties toolbara. Otvara se istoimeni dijaiog prozor. Selektujmo !reeu koncentrienu kruznicu prscnika 60mm.

Pritisnimo natpis Layer... i u padajucoj iisH sa imenrma postojeCih nivoa,

selektujmo nivo isprekictane. Program iscrtava ire6u kruznicu isprekidanim iinijama

i svetlo piavom bojom - Cyan. ~-Ja isti nacin editujmo najvecu kruznicu , tako s10

cemo je prevesti u nivo Ose. 8ice isertana tipam linije Center i zelenom bojom -

Properties ikonom sa znakom X u gornjem desnom uglu.

izgled crteza nakon kopirania kruznica komandom ARRAY I editovanjem komandom

DDMODiFY

Siedi crtanje spoljasnje konture. Posto se radi 0

crianju kvaolata, sa zaobijenim i oborenim ivicama, za crtanje kvadrata koristimo komadu POLYGON: Command· _polygon

Enter number of sides < x 4 Enter broj stranica kvadrata je 4.

Spec/tv center of DoiVQon or {cdqeJ: osnapom odredimo centar koncentricnih kruznica.

Fiksnim

Et7ter an option {Inscribed in circ!e/Circumscrtbed about circle! <Ix cEnter odabiramo opciju crtanja kvadrata oko zamisljene kruinice.

Specltv radius of circle: 95 Enter posto je duzina stranice kvadrata i 90, poiuprecnik kruznice oko koje se crta kvadrat je 95.

Sledi obaranje ivica i izrada radijusa nacrtanog kvadrata. Pre toga moramo rastaviti kvadrat na eetiri stranice komandom EXPLODE, jer ako bi pokusali da

oborimo ivice na jed nom temenu kvadrata, oborile bi se i na ostalim temenima. Command: _explode Select objects: 1 found Select objects: Enter

selektujmo kvadrat

Zaoblimo iviee gornjeg levog i donjeg desnog temena kvadrata radijusom 30. Command: _fillet Current settinos.· Mode - TRIM, RadliJs - 10.00

Select first obieet or (Polv1ine/Radius/Trimj: rEnter zadajemo nov radijus 30,

Select first object or [Folvline/RadiusITrirnl: seiekiuJmo gornju snanicu kvadrata,

Select second object: Selektujmo levu vertikalnu stranicu kvadrata . Command: FILLET Enter

163

Current settings: Mode - TRIM, Radius - 30.00

Selec! first object or [PoMlneIRadiuslTriml' selektujmo donju stranicu kvadrata, Select second object: selektujmo desnu stranicu kvadrata. Temena su zaobljena. Sledl obaranje ivica ostala dva temena kvadrata: Command: _chamfer

(TRIM mode) Current chamfer Dist1 - 10.00, Dis!? - 10.00

Select first line or [Dolvline/Distance/AnqlelTrim/Methodl' d Enter SaBcifv first chamfer distance <10.00>: 40 Enter Nova vrednost Distance

Specify second chamfer distance <40.00>: Enter ista vrednost i po drugoj stranici

Select first line or (PoMine/Distance/AnqlelTrimIMethodl selektujmo gornju stranicu Select second lir7e: i desnu stranicu kvadrata.

Ponovimo ovu komandu, ali selektujmo donju i levu stranicu kvadrata.

Izgled crteza nakon crtanja konture kvadratnog

oblika sa zaobiienim i oborenim ivicama

Drugu projekciju crtamo koristeci razlicite metode. To nije najbrzi nacin. ali ima za cilj vezbanje razlicitih postupaka crtanja, sa upotrebom sto vise razlicitih komandi. Najpre cemo nacrtati dYe pomocne linije. Podesimo nivo Pomocne, za tekuci nivo. Command: xline

Soeclfv a point or [Horl'ver/AnqlBisectIOffsetl a Enter

Biramo novu opciju Offset kojom se crtaju paralelne prave na zadatom rastojanju.

Specifv offset distance or [Through! <10.00>: 95 Enter ;astojanje je 95. Select a line object: selektujmo vertikafnu pravu

Specify side to offset: Dovedimo kursor sa leve strane prave i kliknimo levim tasterom misa. Nacrtace se vertikalna prava koja ima isti pravac kao leva stranica kvadrata. Select a line object: Enter Command: _xline

Ne crtamo vise paralelne prave.

Speclfv a point or [HorNerIAnq/BisectIOffsetl h Enter crtamo jednu horizontalnu pravu:

Speclfv through point: 50,350' Enter prava prolazi kroz tacku sa zadatim koordinatama.

Specify through point: Enter

Posto je nova prava nacrtana van granica naseg crteza, ana se ne vidi na ekranu. Drzeci srednji taster misa i pomerajuci kursor na dole, aktiviramo komandu PAN

164

kojom omogucujemo pomeranje prikaza crteza, sve dok ne budemo videli i novu nacrtanu pravu. Presek te dve prave bice pocetna tacka konture u prvoj projekciji.

Sledi vezbanje postupka crtanja, koristeci pomocne alate GRID, SNAP, ORTHO i COORDS. Najpre podesimo granice crteza, novom komandom LIMITS u skladu sa veliCinom naseg crteza.

Command: LIMITS Enter Reset Madei space limits:

Speclfv lower left comer or [ON/OFF] <000,0.00>: Enter slazemo se da donji levi ugao bude u koordinatnom pocetku Specify upper right comer <210.00.297.00x 300,500 Enter zadali smo nove koordinate. Posle svake promene granica crteza, praviio je da se granice prikazu na celom ekranu, komandom ZOOM i opcijom .AJI: Command: ZOOM Enter Soecifv comer of window, enter a scale factor (nX or nXP), or

[AIIICenterIDvnamic/Extents/PreviousIScalel/iVindow! <real time>: A Enter Ukljucimo funkcijski taster F7 ( iii dVostrukim klikom levog tastera misa na

taster GRID na status liniji ). U limitiranim granicama crteza pojavljuju se tacke, koje su na medusobnom rastojanju od Smm_ Uvecajmo gornji deo crieza komandom ZOOM ( pomocu misa ), tako da se vidi presek dYe nove prave i prostor iznad horizontalne prave. Ukoliko bi poviacili kursor po ekranu, on bi se kretao i izmedju tacaka. Zato aktivirajmo alat SNft.P - funkcijskim tasterom _ F9 iii dvostrukim klikom misa na istoimenom natpisu na status liniji. Sada se kursor skokovito krece samo po tackama GRIO-a na ekranu, sto se vidi i u prikazu koordinata u statusnoj liniji ( vrednost koordinata se menja pri prelasku na susednu tacku za tacno 5 mm ). Ukljucimo nivo Pune za tekuci nivo. Ukljucen je pomocni . alat ORTHO. Crtamo prvu konturnu liniju komandom LINE: Command: LINE Enter Speclfv first point: Izaberimo osnap kriterijumom tacku preseka pravih. ( 55,350 )

Speclfv next point or [Undo!xCoords off> <Coords on> Pritisnimo dva puta taster F6, kojim se ukljucuje i iskljucuje pomocni alat COORDS. Prvim pritiskom na F6, iskljucuje se prikazivanje koordinata na statusnoj liniji. Drugim pritiskom, na statusnoj liniji se pokazuju relativne koordinate u odnosu na posiednje izabranu tacku.

$Decifv next /Joint or [Undo!: poviacimo kursor udesno i posmatrajmo koordinate

na statusnoj liniji. U trenutku kada se pojavi vrednost 190.00<0.0, levim taslerom misa. ~~acrtana je prva konturna linija.

Specdv next point or {Undol: povlacimo kursor nagore, dok

25.00<90.0

povlaCimo kursor ulevo dok se ne pojavi vrednost

Speclfv next point or [Undo/: CEnter biramo opeiju Ciose cime se erta i posiednja p;avougaonika.

Primer crtania pomocu a!ata GRIP, SNAP, ORTHO i COORDS

............. ~~ .. " .... "' ................. ., .. '"~ .. ?"" .. ~ .. ,.,. .... ~ .. " ..... ..

.. It of .... " ~ • .. .... ~' ., ~ ." ...... ~ .. .. ~ ................ '" .. " .. " .. ~ I' .... It .. '" .. ..

. iskijucimo sve pomocne alate i izbrisimo obe pomocne Iinije komandom ERASE. Prikazimo ceo crtez komandom ZOOlvl i opcijom All, a zatim istom komandom opcijom WindoM, uvecajmo drugu - donju projekciju. Naertacemo nekoliko vertika!nih pomocnih linija. Podesimo nivo Pomocne za tekuci. Za fiksni Osnap podesimo samo kriterijum Intersection, ( pritiskom na ikonu Object Snap Settings na Object Snap toolabaru ).

Command: Jline

Specify a point or [HorIVerIAnq/BisectIOffset[- V Enter opeija ertanja vertikala Soec/Iv throuoh {Joint: za tacke prolaza pravih odredimo sve tacke preseka

/

"

horizontalne . pomocne linije svih kruznica, ali samo na levoj po!ovini projekcije. Prekinimo dalje crtanje sa Enter

Prikaz crteza nakon iscrtavanja pomocnih Hniia komandom XUNE

Komandom ZOOM PAN uvecajmo i prikazimo gornji deo crleza u kome se crta prva projekcija. Podesimo nivo Pune za tekuCi. Nacrtajmo dve duzi na prvaj i trecoj pomocnoj vertikalnoj liniji ( gledajuci sleva na desno ), koje predstavljaju olvor u prvoj projekciji. Command: _line

Spec/Iv first pomt: odaberimo tacku preseka prve pomocne vertikalne !inije i

donje konturne Ilnije prve projekcije - tacka T1

Speclfv next pOint or [Undol: odaberimo tacku preseka prve venikaine pomocne Iinije i gornje konturne linije - tacku T2.

Specify next point or [Undo/: Enter

Na isti nacin komandolTl liNE nacrtajmo duz izmediu tacaka T3 T 4.

166

Nacrtajmo i osnu iiniju oivora, tako da prelazi konturne linije sa gornje i donje sirane po 5mm. Podesimo nivo Ose za tekuCi. Command: line Speclfv first point. _from izaberimo alai From - ikolla sa Osnap toolbara - Snap From Base Do/rn: za bazilu tacku fiksnim oSllapom odredimo presecnu tacku druge

vertikalne prays i donje horizontalne konturne Enije - tacka T5.

<Offset>: @5<270 Enter odredujemo potetnu tacku osne linije, iako sio

T2 T4

T1

zadajemo reialivno rastojanje u odnosu na baznu tacku - 5 mm nadole .

SDecifv next point or fUl7doj- @35<90 Enter zadajemo duzinu i pravac osne linije (35 ::: 25 + 2 x 5)

Soecifv next ooint or lUnda!: Enter Izbrisimo prve tri pomocne vertikaine

linije.

Izgied de!a crleta nakon crtanja iiniia otvora u prvoj projekclji

Vratimo nivo Pune za tekuci. Crtamo levu po!ovinu gornjeg dela konture. Za fiksni osnap podesimo kriterijume intersection i Perpendicular. Command: line Soecifv first point: izaberimo fiksnim tacku preseka krajnje leve vertikalne prave gornje horizontalne konturne linije - tacka P1.

SpeCllv next point or [Undo]: @100<90 Enter polozaj tacke P2

Specify next {Joint or [Undoj- fiksnim osnapom, kriterijumom Perpendicular

'1>3

Pl~

! III

zadajemo krajnju tacku linije - P3, tako sto cemo dovesti kursor na krajnju desnu vertikalnu pravu i kada se na njoj pojavi pJavi vizuelni simool u obliku dve duzi pod pravim uglom, k!iknucemo ievim tasterom misa.

SDecifjl next ooint or fUndal Enter Izbri.simo pravu sa leve slrane, selek"tv\r'anj81T!

Deiete.

prit!SKOm ria taster

!zgied crteza sa nacrtanom poiovinom

gornje kontur~

167

Crtamo elemente preseka u prvoj projekciji. Command: _line Speclfv first point: za pocetnu tacku odredimo presecnu tacku donje konturne linije i leve pomocne vertikalne prave - tatka Mi.

Speclfv next point or fUndol" @50<90 Enter tacka M2

Speclfv next point or fUndo!.· _per to kriterijumom Perpendicular povucimo normalu na krajnju desnu vertikalnu pravu u tacki M3.

Specify next point or fUndal Enter Ovo isto ponavljamo sa tackama N1, N2 i N3. Command _line Specifv first pOlilt: odaberimo tacku N1

Soecifv next point or fUndol: @30<270 Enter tatka N2

Specify next paint or fUndal- _per to spustimo normalu na krajnju desnu pravu u tatki N3.

Specifv next point or [Undo/: Enter Ostaje jos da nacrtamo duz koja odgovara najmanjoj koncentricnoj·. kruznici u drugoj projekciji. Samo cemo spojiti presecne tacke Kl i K2. Command _line Soecifv first POint: odaberimo tacku K1

SpecifY next pOint or fUndal- odaberimo tatku K2

Specifv next point or fUndol Enter Izbrisimo tri pomocne vertikalne prave ( sem krajnje desne )

N1

K2

N2 N3

Kl M3

141

Prikaz deia crteza sa nacrtanim elementima preseka

Elemente sa leve strane crteza, osno cemo preslikati na desnu MIRROR.

stranu komandom

Command: MIRROR Enter Select obiects: selektujmo sve linije u prvoj projekciji sem prvog nacrtanog pravougaonika, ukupno 10 linija ( na sledecoj slici su

selektovane iinije oznacene isprekidanim liniiama ) Select obiects: Enter

Speclfv first {Jomt of mirror line: fiksnim osnapom odredimo presetnu tatku S1 Specifv second pOint of mirror lIne: tatka 82

168

Delete source obiects? [Yes/No! <N>.Enter

,,2 r--,--*,--r--.-, I I ! I I I I '-, I I I I I I I I I I ! r - - L. +-.1-----, I I I I

$1

ne brisemo selektovane objekte.

izgled prve projekcije nakon osnog presiikavania komandom MIRROR

!zbrisacemo suvisne delove objekata komandom BREAK: Command: _break Select obiect: selektujmo gornju horizontalnu liniju pravougaonika u bilo kojoj tacki - recimo tacki B1

$oeclfv second break poir}t or [First

point[- f Enter izabiramo opciju odredivanja prve tacke dela objekta za brisanje.

Specify first break point: fiksnim osnapom odredimo tacku B2, Specify second break poin( fiksnim osnapom odredimo tacku B3 ideo linije bice izbrisan.

Hi

B2 113

Izgied prve projekcije spremne za srafiranie, nakon brisanja suvisnih

delova objei<ata

Podesimo nivo Srafure za tekuci jer je sledeCi postupak u izradi crteza srafiranje komandom BHATCH. Pri tome se otvara dijalog. prozor Boundary Hatch, kartica Quick, u kome podesavamo sledece parametre: U polju Type, na padajucoj listi izaberimo korisnicku srafuru - User Defined, pri mogucnost podesavania

linija - Angle i medusobnog razmaka izmedu linija - Spacing.·· .. ;;~:~4;il~'j~~;ri

ugla na 45, a razrnak na 10. Pritisnimo taster Pick Points<, pri cemu privremeno izlazimo i zadajemo tacke u poijima koje zeiimo da srafiramo. Dovedimo kursor u prvo polje i kliknimo levim taste rom ponovimo i za tacke H2, H3 i H4. Pritikom na Enter vratimo Priiisnimo taster OK i orogram ce srafirati odabrane Dovrsine

169

ZOOM i opcijom All:

!zg!ed prve projef1:cije nakan srafiranja komandom BHATCH. Tackama Hi - H4 odredene su

povrsine za srafiranje

Ostaje jOs da se umesto pomocniil

pravih nacrtaju 'giavne OS8, koje ce prelaziii preko konturnih za 5 mm. Podesimo nivo ase za tekuci.

Nacrtajmo tri ose. Prva je horizonialna i pokiapa se po pravcu

sa horizonialnom pomocnom pravom.

Uvecajmo prikaz crteza komandom

Command: _line SpeC/Iv first {Joint: tacka preseka horizontalne prave vertikalne konturne linije sa leve strane - tack a L 1.

SDecify next point or fUndo/: tacka sa desne strane - L2

Specifv next point or fUndo!: Enter

Nacrtajmo i dve vertikaine ose izmedju tacaka L3 i L4, odnosno L5 i L6.

Izbrisimo preostaie dve pomocne linije ( horizontalnu i vertikainu liniju ).

I L6 Pre/az osnih linija od 5mm sa svake strane izvan

170

konturnih Ilnija naertacemo' komandom

LENGTHEN i opeijom DElta: Command: LEr~GTHEN Enter Select an object or

[DEIta/Percent/TotaIIDYnamie[- DE Enter opeija' DElta - prirastaj

Enter delta length or [AnDie! < >: 5 Enter

zadajemo prlrasiaj 5 mm.

Select an oOieel to change or [UndoL selektovacemo redom naertane ose, najpre horizontalnu, u blizini tacks L 1, a zatim i u biizini

tacke L2. Na isti nac'ln selektujmo i vertikalne ose u blizini tacaka L3, L4, L5 I L6. Ose ce se

produziti sa svake strane po 5 mm.

Select an object to chanoe or fUndol: Enter

zavrsavamo komandu LENGTHEN.

Kompietan izgled abe projekcije crteza nakon ertan!" i oroduzavania asa simetrije

lp~ostor Sve sto smo do sada radii;, radiii smo u .L\utoCflD-o'/om pmstol"U modela

- Mode! space. Za izradu tehnicke dOKurnentacije, koristi ss Drostor tJapira - Papi, space. Dakis, postupak projektovanja u ."'utoCAD-u js siedeci:

Crteza crtamo razrnerom 1:1 u p;cstoru nlode12, sa svirn mogucnostinl8 editovanja

i fl1odlfikac;je. Fo z3vrsstku crt3.nja 1 pre\s.ziillO u prostor ps.plra, pc-ossavamo format

stampanja~ insertujemo okvir i zaglavlj8, v1'sim'J eventualno kotiranje i unos teksta l

a zatim Dodesavamo parametre stampanja i stampamo srteL. U prostoru nlodela, koga prepoznajemo po izgledu ikons konstrukcione

ravni u levoill donjem uglu ekrana, mogu se kreirati takozvani \/szani prozori

komandorn VPC)RTS. To znaci da se eKran nloze na 2, 3 i!i 4 prozora u

kojima mozemo zadati razlicite prikaze crteza. Pri tome je sarno jed an prozor

aktivan i u njemu rnozemo isalizovat Kornande. Sa jednog na drugi prozor

prelazimo dovodenjem strei~C8 misa u· ze!jeni PlOZOi' kiikG8 ls\'/~)g tast2ra. Time

taj prozor postaje akiivan. Jedan od naCina aktiviranja komande' \/PORTS je

otvaranjem view menija i seiektovanjern Ilatpisa Viewports > New Vie\;vports ... pri cemu se otvara dijalog prClzor VieVifports, sa rnogucim izg!edlma pode~e ekrana.

lzaberlmo podeiu Three: Right i sa OK izadinlo iz prozora. f~a ekranu, u S\;aKOm

prozoru, dat je isti prikaz crteta. ~Jeka najveci prozor bude aktivan ( kursor se

na!azi u nJemu j. uOKvirsn je debijon: linijom ). ZadaJmo kcmandu ZOOrvl i opciJu Extens i ceo crtsz ce bit! prikazan u veiikom prozoru. Predimo ria rnanji gornji

prozor, dovodenjem streiice misa i kiikom ievog iastera.

II i!

II I I' '

11[",1<0", !I------' .!\ il

iI 'I,',' il ibll =====_L _______ .1

!JpciJama komande

ZOOM podesimo da prva projekeija bude uvecana, tako da se

vidi prikaz otvora u preseku. Isto to

uradimo i sa manjim donjim prozorom, ali

u njemu uvecajmo centar druge

projekelje. DHa!og prozor

Viewports komande

VPORTS. kartk:2 New Viewports sa

mogucim izborom pode!s ekrana

171

Ovaj trenutni prikaz ekrana sa iri prozora mozemo zapamtiti u tekucem crtezu kao pogled pod nazivom TrL Command: VPORTS Enter Po novo pozivamo komandu VPORTS. Otvara se dijalog prozor Viewporfs gde u polju New name sa tastature zadajemo Ime Tri. Sa OK

izlazimo iz dijalog prozora i trenutni prikaz ekrana je snimljen pod nazivom Tri.

Izgled ekrana

podeljenog na tri dela komandom

VPORTS sa razlicitim

: prikazima crteza u svakom

prozoru, a snimljenog

pod nazivom

Tri.

Vratimo izgled ekrana sa jednim prozorom. Na View meniju cemo pronaci i aktivirati naipis Viewports > 1 Viewport, koja predstavlja opciju Single - prikaz jednog prozora na ekranu. U komandnoj liniji se ispisuje: Command: -voorts

;=enter an ootion [SaveIResforeIDeleteIJoinISinalel?I?/314} <3>:. sl Reaeneratirlq mode/. , a na ekranu se pojavljuje jedan prozor sa prikazom dela crteza koji je bio podesen u tekucem prozoru ( donjem manjem prozoru ). Ukoliko u nekom trenutku zelimo da ponovo prikazemo pogled pod nazivom Tri, sa View menija aktiviramo natpis Viewports, ali sada opciju Named Viewports ... pri cemu 5e otvara dijaiog prozor Viewports, ali sa aktivnom karticom Named Viewports. U njoj su prikazani postojeCi snimljeni prikazi ekrana, medu Kojima se natazi i prikaz pod imenom Tri. Selektujmo ga : sa Of< ponovo posta\ijamo taj prikaz crieta na ekran.

Ponistimo zadnju komandu sa Undo. Komandom ZOOM i opcijom Extens mikazimo ceo crtez n8 ekranu

172

Iz prostora modela u prostor papira prelazimo promenom sistemske promenljive TILEMODE sa 1 na 0, sto se najlakse moze uraditi pritiskom na karticu layout1 iii Layout2. Pri tome se u prvom prelasku na rezim Paper Space

pojavljuje dijalog prozor Page Setup, sa aktivnom karticom Plot Device. U ovoj karlici se podesava izbor stampaca i opcije stampanja ( 0 cemu cemo se upoznati u temi ove knjige 0 stampanju ). Ukoiiko posedujete stampac izaberite ga u padajucoj listi Name u polju Plotter configuration. ( Autor knjige poseduje laserski

stampac HP LaserJet 4L, pa su slede6a podesavanja i podaci vezani za ovaj stampac ). Aktivirajmo karticu Layout Settings i u polju Paper size uocavamo

odredite velicinu papira ISO A4(210,00 X 297,00 orientation ukljuCimo prekidac Portret Cime

veliCinu papira iarmata A4. Dijalog prozor Page Setup - kartica Lavout Settings za podesavanje velicine poloiaja papira

likoliko u

Pritiskom na taster OK uiazimo u prostar papira, y dobija oblik trougla, a na status iiniji, poslednji prekidac I

u PAPER.

y

X PROSTOR MODELA PROSTOR PAP IRA

ravni za orostor mode~a f prostor

papira

173

No. ekranu se uocava beia povrsina koja pi'edslevije veliCinu papira - A4. Isprekidanim crnim linijama prikazan8 su margine ( koje se raziikuju za razijeiie tipove starnpata - za HP 4L margine su 199!92 X 285

l35} dak za opciju t\lone i

papir ISO AA program daje margine 195 x 257 ) La koordinatni poestak program levI margina. Zeienom bojom prikazan je okvir u korne je

Select Pritiskorn

okvir i upotrebom alata ERASE izbrisace se ceo obir zaista izbrise.!i crtez Postolje, vee smo izbrisali sarno

Crtez js ostao u prostoru modela - Model Space. je ;:lsertovanje okvira i zaq!avlja kooa srno snimm kao

Skoisko zagiavije.dwg. r~ajpre pod;savarno sistemsku kako bi se vrednosti atributa zadavali u dijaiog

Enter new value for A TTDIA < >: 1 Enter Insertovanje okvira i zagiavlja komandom DDINSERT, pri cemu Se prozor Insert. Pritisnif)lo taste~ Browse i otvara Se dija!og prozor

u kome izabiramo fajl pod nazivom Sko/sko zaglavlje.dwg. vracamo se u prozor Insert u kome u polju Name uocavamo

izabrani fajl. U insertion point iskljucimo prekidae Specify On-Screen, eime Se podesavanje parametara insertovanja vrsi u samom dijalog prozoru. ~~eka vred"nosti parametara budu kao na prikazanoj slioi. ( za ene koji nemaju stampae, wednesti za insertion point po X i Y su -10 i -5 ). Ove koordinate predstavljaju wednost! pri Kojima celo zaglavlje j najve6i dec okvira staje izmedu margina.

Dijaiog prozor insert komancle.

DDINSERT za umetanje blokova

u teku6i crtez

Pritisnimo na OK i pojavijuje Se novi dija!og prozor Enter Attributes, sa poznatim pitanjiina

:Ja koja cemo odgovarati upisivanJem ·,rednosti atributa u odgovarajuca polia. Jedan od mogu6:h UFlosa vrednosti atributa dat je na sledeeoj sliei. Tasterom TAB motemo pre6i sa jednog na drugo polje. Na vama ostaje da odaberete vrednosti atributa i da ih upisete u odgovarajuea polja za editovanje.

174

CancEJ tlelp

DijaioQ prozor Edit Attributes za

zadavanie vrednosti atributa

Pritisnimo ne OK i okvir sa zagiavijem, u

kame se na!aze zadate vrednosti

atributa bice umetnuti na ertez.

Komandom ZOOM uvecajmo samo

zagiavlje i u rijemu cerr;-o uociti nase zadate vrednosti.

ZOOM Vratimo komandom

opcijom Previous P i Enter prikaz oelog orteza na ekran.

!E:HNICKA SKOlA ! F~azred ! _ 2 I veZba lor. 4

Izgled zagiavlia nakon insertov8nia sa zadatim vrednostima atributa

neV8lanih prOIOra II prostoru pap.ra • komanda

Prelazimo na kreiranje nevezanih prozora u prostoru papira u koje 6e se umetnuti ortez iz prostora modela. Komanda za definisanje tih prozora je MVIEW. Pre njenog pozivanja, kreirajmo novi nivo Prozori, sa kontinualnim tipom iinije i bojom Magenta, i postavimo ga za teku6i. Iskljueimo fiksni osnap ( F3 ). Command: MViEW Enter Crtamo ova prozora u okviru margma: Spec/tv corner of viewport or

r ONIOFFIFitIHldeplotILockIOb/ectIPolvqonaIlRestore/2/S14! <Fitx 12,65 Enter SoecJivopposite comer: 199,285 Enter FieQeneratina drawinq

Command: MVII::W Enter Crtamo drug: prozor: SpeC/tv comer of viewDort or

.r ONIOFFI.=itlHideplotILock/Obiect/Polvaonal/Flestore/2/3/4/ <Fit>: 12,20 Enter

175

SDec/fv opDosite comer: 110,63 Enter

Napomena Za one bez stampaca, kreiramo jedan nevezan prozor sa koordinatama 10,20 i 190,250. Sve sto vazi za veei prozor u prvom slucaju, primenieemo na jedini prozor u drugom slucaju.

Crtez iz prostora modela je ubacen u oba ( u drugom slucaju jedan )

prozora prostora papira i to taka d2. je ceo stao u povrsine prozora. Ovakvim

izgledom prikaza erteza, mogli bi biti zadovoljni oni KOjima nile vazna standardna razmera. Dakle, u ovom slucaju je koriscena nestandardna razmera, ciji je zadatak

bio da ceo ertez iz prostora modela, prenese u prozar prostora papira. Ipak, u mnogim tehnickim strUkama zahteva se standardna razmera. Ona iznosi 1:1, 1 :2,

1 :2.5, 1 :5, 1:10 .... Da bi zadali standardnu razmeru prelazimo u prostor model a, klikom na taster PAPER na status liniji, odnosno komandom MSPACE.

Napomena Ovim se nismo trajno vralili u stvarni prostor modela u kome smo ertali ertez i u koji bi se mogli vraliti promenom sistemske promenljive TILEfIIlODE sa 0 n2 1, jer bi time izgubili izgled podesen u prostoru papira. fIIli same prelazimo u priv/dni prostor modela da bi zadali standardnu razmeru, pri

cemu i dalje imamo izgled erteza podesen u prostoru papira Zato je vrlo vazno posmatrati taster MODEL - PAPER na statusnoj liniji, da bi trenutno znali da Ii se nalazimo u prostoru papira iii prividno u prostoru modela.

U prostoru modela dva nevezana prozora iz prostora papira, pre!aze u dva vezana prozora, od kojih je samo jedan trenutno aktivan. Kliknimo strelieom kursora u veci prozor i on postaje aktivan. U niemu zadajemo razmeru komandom ZOOfv1 i

opeijom Scale - XP. To je j~dina opeija komande ZOOM koju nismo objasnili,

posto do sad a nismo znali pOjam prostora papira i modela. Ova opeiia omogucava zadavanje razmere i to kroz odnos velicine j~diniee prostora papira i jedinice prostora modela. Npr. ako zadamo vrednost 1/5xp, to ee znaciti da 6e 5 jedinica (mm) prostora modela biti u prostoru papira prikazano kao 1 jedinica (mm). Znaci razmera je 1 :5, odnosno ertez iz prostora modela se 5 puta umanjuje. Ovakav nacin podesavanje veiicine razmere crteza u prosioru papira je znacajan, jer se

radi samo 0 promeni razmere prikaza crteza u prostoru modeia ( realizujemo je

kroz komandu ZOOM ) gde nema pra\log umanjenja crteza ( kao npr, komandom SCALE) To znaci da crtez u stvarnom prostoru modela ne menja svoiu stvarnu velicinu, slo je znacajno za kotiranje crleza.

Zadajmo vrednost standardne razmere 1 :2.5.

** Napomena . Ako bi u komandi ZOOM zadali vrednost skaliranja 1/2.5xp

program ne bi prihvatio ovu vrednost jer se u odnosu moraju zadati celi brojevi, Zato ce111c ovaj OdilOS predstaviti kao 10!25xp st'=l je ocigled·110 isti odnos - -I :2.5. Command: 700M Enter

Soecifv comer of window, enter a scale factor (TJX or nXP), or

[AIIICenterIDvrlamicIExtentsIPreviousIcScalelW,ndow! <reRI timp> 1 O/25xp Enier

176

U velikom prozoru, ertez je prikazan u razmeri 1 :2.5. Aktivirajmo manji prozor i u njemu podesimo prikaz nekog detalja komanoama PAN i ZOOM - reGimo detalj preseka sa otvorom 1Smm.

Predimo ponovo u prostor papira komandom PSPACE iii klikom na taster MODEL na status liniji.

.... ,1

1 Izgled nevezanih prozora: u prostoru

papira nakon podesavanja prikaza razmere crteia u prostoru modela

Napomena U prostoru modela vise se ne zUmira, jer bi time pokvarili

podesavanje standardne razmere.

Uvecavanje prikaza dela crteza

komandom ZOOM, odvija se lj

prostoru papira, gde se obavlja

koti ranje. Komandom ZOOM uvecajmo

prvu projekciju U' vecem prozoru. Sledi podesavanje stila kotiranja. Podesimo

nivo Kote za tekuci.

komandu DDIM .cemu se otvra dija!og

Manager.

dijalog

kotnog stila Continue

svih 14 parametara koje smo menjali pri kreiranju stila Kotlranje. ( Drugi natin js da iskoristimo vee napravljeni crtezu Kotiranje tako sio cemo povezati tekuCi crtez

komandom XREF, a zatim trajno umetnuti kotni stil XBIND - videti temu Referentni crtezi ). Sem ovih

ukljucimo prekidac Scale dimensions to layout (paperspace). Time se parametri

elemenata kote uskladuju sa zadatom razmerom u prostoru papira. Sa OK potvrdimo pooesavanja, selektujmo novi siil PAPIR. i pritiskom na taster Set

current postavimo ga za tekuci. Sa Close izadimo jz dijalog prozora.Za fiksne

Osnap kriterijume podesimo cndpoin:, tvllapoint, interseetior; i Senter. Neka

OS NAP taster na status liniji bude uklJucen. Kotiramo najpre otvor precnika 60mm sa donje strane prve projekcije.

Command: _dimlinear

i77

8Decifv first extension ii178 origin or <select obiect>. fiksnim osnapom odredimo

tacku T1 Specdv second extension line oriain: odredimo tacku T2 SDecllv dimension line location or

!MtextlTextIAnqle/Horizonta//Vertical/Rotated!: TEnter

Posto se radi 0 kotiranju precnika u ovoj projekciji, neophodno je upisati i prefiks fi - F koji program ne nudi

u kotilorn tekstu

Enter dimension text <60>: (}60/~c60

Enter %%c - oznaka za fi - F. Specify dimension line location or

[MtextlText/AnqieIHorizontal/Ve.rtica//

Rotated/: @11<270 Enter Zadali smo \/rednost glavne kotne linije od 1imm.

udaljenja

konturne

. Kotiranie j!re>fnika u prvoj projekciji komandom DIMUNEAR

Na isti nacin, pomocu komande DIMLINEAR, iskotirajmo atvar sa gornje strane -

,OIIi

¢90 F40, kao i spoljasnji precnik F90, sirinu pioce 190. ( kod zadnjeg kotiranja

040 ne treba upisati preiiks fi - F). Pri

.. I

kotiranju paralelnih kota, za rastojanje glavne kotne linije ad konturne, na pitanje:

Speclfv dlfT/ension line location or

[MtextlTextIAnqleIHorizonta//VerticaIIRotat

edt zadajemo vi'ednost relaiivnog

rastojanja ; 9mm

( 11+8 ). ( @19<90 sa gornje strane

«(V'!9<270 sa. donje strans konture ) .

. 190 ~~--------~~--------~ .. ~I !zgled prve proiekciie crteza nakon

crtania cetriri horizontalne kote

178

Sledi crtanje vertika!nih kola u prvoj projekciji. Command: _dimlinear Soecifv first extension line oriGin or <select obiect>: Osnap kriterijumorn Endpoint izaberima danju tacku krajnje vertikalne linije sa desne strane crteta - tatka V1.

Specilv second extension fine oriain: selektujmo tacku V2, kaja odreduje dubinu

rupe F60.

Specifv dimension line location or

[lVftext/Text/AnqleIHorizontalVertica[IRotated}: from Base ooint: Da bi sma zadali rastojanje glavne katne iinije od konturne na udaijenju od 11

mm, odaberimo osnap kritierijumo Snap ( ikona Snap From) ponovo tacku Vi.

<Offset>: @11<0 Enter adredili smo i palozaj kOine Ilniie sa ponudenim teksiam.

Dimension text = 50 Sledi redno kotiranje komandom DIII.t1CONTINUE. Command: _dimcontinue

Specify a second extension line oriqin or fUndo/Select! <Select>: tacKa V3. Dirnension text = 45 Druga kola je nacrtana i postavijena u produzetku prve.

Specify a second extension line oriqin or [Undo/Select} <Select>: Enter

Select contkJUed dimension: Enter Prelazimo na crtanje paralelnih koia: Command' D!MLlNEAR Ertter Spedf)! first extension line origin or <select object>: Osnap kriterijumom Endpoint

izaberimo donju tacku krajnje vertikalne iinije sa leve strane crteza - tacka \14 . Soecifv second extension line oriqin: seiektujmo tacku V5,

Soecifv dimension line location or

[Mtext/Text/AnqleIHorizontaINertica//Rotated]: @11<180 Enter

090

r I

Dimension text = ?5

Komandom DIMBASELINE crtamo paralelnu kotu ukupne visine.

Command: _dimbaseline

Soecifv a second extension IIi7e oriain or (Undo/<Seiec!»:

179

** Napomena U svakom trenutku pri crtanju mozemo aktivirati taster na status lini]i LWT eime program isertava debljine objektima, koje smo definisali pri kreiranju nivoa. Na taj naCin koristimo osobinu programa da se pravi izgled erteza

sa prikazanim debljinama linija vidi i pre stampanja erteza. Komandama ZOOM iii PAN uvecajmo drugu projekeiju. Sledi kotiranje

druge projekeije. Kotiramo precnike najmanje i najvete koneentricne kruznice. Command: _dimdiameter Select arc or circle: selektujmo najmanju koneentricnu kruznieu Dimension text - 20

Saecifv dimension line location or [MtextffextlAnqlel tEnter Moramo promeniti sadrzaj teksta, jer program pri kotiranju precnika kruznice uvek nudi prefiks F - fi. Enter dimension text <20>: 20 Enter

Saeeitv dimension line location or [MtextffextlAno!el misem pomerajmo polozaj k-oie, sve dok ne pronademo najbolji polozaj, tako da kotni broj bude vidljiv, cidnosno da ga ne sece nijedna linija. Ovaj posiupak cemo primeniti i kod kotiranja najvete koncentricne kruznice sa precnikom 150 mm .. Jednu od celiri pOlarno rasporedenih kruznica iskotiracemo linearnom kotom: Command: dim linear za odredivanje tacaka koristimo kriterijum Quadrant: Specifv tirst extension line orIQlil or <select object>: _qua of tacka 01 Specify second extension line oriq;il: _qua of tacka 02 Saeci!v dimension Ilile location or

[MtexfffextIAnqleIHorizontaINerficaIlRotafed!" _i.rom Base pOlil!:

180

Da bi i ovde odredili rastojanje glavne kotne linije od konturne za 11 mm,

osnap kriierijumom Snap from izaberimo bilo koju tacku na donjoj horizontalnoj

konturnoj liniji - najlakse presecnu tacku ose i konturne linije.

<Offset>: @11<270 Enter Dimension text = 15

Izqied druge projekcije, nakon kotiranja

precnika leaji nisu iskotirani u prvoj projekciji

Ostaje jos kotiranje zaobljenja, oborene iviee i spoljasnje mere .. Kotiramo oborenu ivieu: Command: _dim linear Spec!tv first extension line origin or <select object>: Enter - opeija selektovanja Select obiect to dimension: selektujmo oborenu ivieu - donja leva strana projekeije.

Saeei!v dimension hile location or

fMfextffex!IAnq!eIHorizontaWertica/IRotated!: TEnter Zadajemo novu vrednost teksta: Enter dimension text <40> 40!45%%d Enter Speeitv dimension hile location or

[MtexfffextlAnqlelHorizontaLlVerficallRotatedl

%%d je oznaka za stepen

kursorom misa i nekim od Osnap kriterijuma izaberimobilo koju karakteristicnu tacku na glavnoj kotnoj liniji prethodne kote i 5 i priiisnimo levi taster misa. Nova kotna linija ce se postaviti u pravcu izabrane kote 15. Kotirajmo radijus R30: Command: _dim radius Select arc or circle.: selektujmo ·!uk u donjem des nom temenu druge projekcije. Dimension text = 30

Speci!v dimension line location or [MtextffextlAnqlel misem postavimo kotu na. zeljeno mesto. Kotiramo i spoljasnju dimenziju u drugoj projekciji. Command: _dimlinear Speedv first extension line oriC/in or <select obiectx krajnju levu tacku na donjoj konturnoj liniji F1. Specifv second extension line oriqlil: odredujemo konturnoj liniji - F2

F2

koristimo osnap tacno zadali rastojanje od konturne

linije. Odredimo tacku F3.

Base aOlilt: <Offset>: @11<180 Enter DilTiension text:::: 190

itgied druQe projekcije nakon potpunoq kotirania

Komandom ZOOM i opeijom All uvetajmo prikaz celog erteza na

ekran.

181

Pre samog stampanja crteta, uocavamo dve sivar! koje treba izmeniti. Prve, na ekranu se vide okviri nevezanih prozora koji bi se i pri

stampanju pojavi!i na crtezu. Zato je potrebno zamrznuti nivo Prozon u kome su

ovi okviri kreirani. U padajucoj !isti za nivoe .na Object Properties toolbaru !spred naziva nivoa Prozori kiiknimo na simbol sunea kaj! se pretvara u simbol pahulje.

Dovedime !<ursor u bilo koji dec editora za crtanje i kiiknimo levim tastsrom misa. Na crtezu nsstaju Ijub!casto obojen! okviri nevezanih prozora.

Drugo - jos pri insertovanju zaglavlja u prostor papira, videli smo aa gomji deo okvira iziazi iz margine.. Sve sto .ie izvan margina neee se ni odstampati. Zato moramo smanjiti dimenziju okvira zaglavlja ( za stampac HP 4L

a kod opcije bez stampaca 30 mm ):

najpre mommo rastaviti blok kako bi rnagl! okvira zaglavlja.

zagiavlja u bilo kojoj tacki.

( 30 )mrn nadole:

liniju okvira

Soecify base pOint or dis{J/acement kliknil]lo rnisem u bilo kojaj tacki na crtezu Speclfv secondpaint af displacement or

<use first pOint as displacement>: @3<270 Ents(

Snirnimo ove promene na disk kornandom SAVE, SAVE AS iii OS.AVE. Command: _qsave

PLOT Komanda PLOT nalaz! Se na File rneniju pod nazivorn Plot... , a istoimena

ii<ona nalazl se na Standard meniju. Akiiviranjem ove komande otvara se dijalog prozor Plot, veoma slican ranije otvaranorn dijalog prozoru Page Setup. Kako srno

u tom prozoru obavili izvesna podesavanja, time smo odradili pola posla oko podesavanja parametara stampanja. Dakle, u kartici Plot Device smo izabrali

stampac. Ukoliko zelimo da odstampamo erno beli Criet, ( kao sto je slucaj kod iaserskog stgmpaca HP LaserJet 4L ),u polju Plot style table (pen assignments)

u padajueoj listi Name odaberimo stii monochrome.ctb. Ostali znacajni pararnetri

na ovoj kartici su broj kopija - Number of copies i prekidac Plot to file koji se korisli ako nemamo prikiJucen slam pac i zeiirno da snimlmo ploi taji sa eKsrenziJom pit. U kartiei Piot Settings je vee podesen forrnat papira ,"lA, kao i orijentacija papira - Portrait. Kako stampamo iz prostora papira, faktor razrnsre potpunosti odgovara.

132

1 : 1 u

Prit:skom na taster Full Preview privremeno iziazimo iz dijalog prozora, kako bi

videli kako ce izgledati odstampan criez, ukoliko bi se odlucili za irenutna podesavanja. Ako zelimo da promenirno jOs neki parametar. pritiskorn na Enter iii ESC vracarno se u dijalog prozor Plot. Ukoliko smo zadovoljni izgledom crteza pritisnu6emo desni taster misa i u padajucem meniju izabrati opciju Plot.

Izaied crteza

Postolie sa podesenim

parametrima za stampanie -

Full Preview

Nakon prvog stampanja

erteza Postolje, podsetimo se

osnovnih sivari pri kreiranju

jednog iehnickog

crleza. Crtanje

u razmeri 1 : 1 obavljamo u prostoru modela, bez obzira na velicinu crteza. Kada ne bi koristili prostor papira, nego kotirali i slampali samo u prostoru modela ( sto mnogi rade ), susreli bi se sa mnogim problemima. Npr. Ako bi irnali criez veei ad forrnata A4 ( nekad se radi i 0 visestruko veeim criezima ), da bi dobili realne vrednosti kota kotirali bi upravo u toj razmeri. Aka bi zeleli da taka iskotiran crtef stane na format A4, morali bi ga smanjiti. Ko!iko puta ga smanjujemo, toliko puta se smanjuje i visina kotnog leksta, i razmak izmedu kolne i konturne linije i veliCina kolne strelice... Da bi smo dobili prave vrednosti tih parametara, morali bi u

kotnorn stilu zadavaii vrednosti onoliko pula vete koliko puta cemo smanjiti ertez.

Komplikovano, zar ne?

Drugi naCin bi bio da najpre smanjimo ertez, reeimo kornandom SCALE tako da stane u format, pa tek onda da ga kotiramo. Pri takvom kotiranju program

bi u kotnom tekstu nudio vrednosti onoliko Quta manje koliko sma zada!i laktor smanjenja u komandi SCp,LE. Za svaku kotu bi moral! da unasimo prave vrednosti

sto nal'avno oduzima vreme. Zato je za prave korisnike AutoCAD-a veoma vazno koriscenje prostora papira, jer u njemu istovremeno zadrzavamo i vrednosti veliCine crteza nacrtanog u razmeri i : 1. a i podesene vrednosti u kotnorn stilu ne

183

moramo prilagodavati faktoru smanjenja iii povecanja crteza. Sem toga kreiranjem izgleda u prostoru papira, omogucavamo pripremu za predstojece stampanje kOJe je prilicno komplikovano ako se radi iz prostora modeia.

Uiednom crtezu mozema kreirati vise prostora papira, a program nudi dve kartice ria ekranu. Posto smo iskoristili karticu Layout1 preaimo na karticll Layout2. Otvara se poznati dijalog prozor Page Setup u kome u kartiei Plot Device, za ime plotera i stila U oba s!ucaja biramo None. U kartici Layout Settings za velicinu papira biramo format ISO A4( 297,00 X 210,00 Mflt1 ), a za orijentaciju biramo Portrait. Ispod formata mozemo da procitamo efektivnu povrsinu papira za stampanje: Printable area: 170.00 x 282.00 mm. Sa OK ulazimo u prostor papira Layout2 gde selektujemo okvir prozora i sa Delete brisemo ertez. Formiramo nov nevezani prozor komandom MVIEW tako da ispuni citavu efektivnu povrsinu stampanja. Command: MVIEW Enter SpeClfv comer of viewport or

[O/IJIOFFIFifIHldeplotILockIObiectiPolvqonaIFiestoreI21314/ <H!>: Enter Biramo ponudenu opeiju Fit koja smesta ertez u prostor papira tako da maksimalno uvecan stane u efektivnu povrsinu stampanja. Na ovaj naCin smo napravili jos jedan, najjednostavniji izgled erteza Postolje u novom prostoru papira. Vratimo se u prostor modela, tako sto cemo aktivirati kartieu Mode! ( ispred kartiee .Layout1 ). Pokusajmo iz prostora modela da odstampamo ertez Postolje. Pozovimo komandu PLOT, pri cemu se pojavljuje dijalog prozor Plot. Podesimo parametre kao kod podesavanja u kartici Layout1 i u Full preview posmatrajmo sta ce se dogadati ako izabiramo opeije Limits, Extents, Display, Window ... Pomoc pri ovome neka budu objasnjenja pojedinih opeija:

Display - ukljucen prekidac omogucava stampanje svih objekata trenutno prikazanih na ekranu.

Extents - stampaju se svi objekti tekuceg crteza. Limits - stampaju se svi objekti tekuceg erteza koji se nalaze u

granieama crteza definisani komandom LIMITS.

View - stampaju se svi objekti prikazani u odabranom pogledu ( View). Otvara se mogucnost aktiviranja taslera View ... u kame zadajemo ime pastojeceg zeljenog pogleda.

Window - stampaju se svi objekti koji su unular zadatog prozora. Polozaj prozora se zadaje pritiskom na taster Window... pri cemu je moguce zadati

koordinate donjeg levog i gornjeg desnog lemena prozora, iii kursorom odrediti polotaj prozora

.. I'Japomena T ek nakon ovih proba slampanja iz prostora modela, mozemo uocili prednosti stampanja iz prostora papira. Za naprednije korisnike AutoCAO-a postoji mnostvo podesavanja vezanih za komandu PLOT s\o nije predmet ove kniige.

184

POGUUIUE

U AutoCAO-u postoje komande koje nismo do sad a pominJali, a ponekad

se koriste pri izradi tehnicke dokumentaeije. Te komande cemo objasniti kroz pojedinacne primere u novom crtezu koji cemo zvati Ostale.dwg. Pozovimo komandu NEW i u dijalog prozoru AutoCAD 2002 Today, za prototip odaberimo fajl Format A4.dwt. Komandom SAVE AS snimimo ertez pod nazivom Ostale.dwg.

I!lIUlnrol i U Draw meniju, dakle u meniju sa komandama za ertanje obJekata crteza,

postoji nekoliko neobjasnjenih komandi. Jedna od njih je komanda ELLIPSE za ertanje elipsi i elipticnih lukova. Pokazivanjem na natpis na Draw meniju otvara se podmeni sa tri opeije ove komande: Center; i Arc. ~Ja Draw toolbaru postoji ikona pod nazivom E!!ipse, a mi zadajmo Command: ELLIPSE Enter

Speeifv axis endpoint of ellipse or fArciCenter[- 100,40

opciju Axis Endpoint, kojOm zadajemo koordinate Zadali smo koordinate prve krajnje tacke glavne ose - tacka

Speeifv other endpoint of axis: @50<O Enter tacke glavne ose tacka T2, odnosno, zadavanjem koordinatama, zadajemo duzinu i pravac glavne ose elipse

Specifv distance to ot-ryer axis or [RotatfonI REnter Program ·nudi dve opeije. Ukoliko bi odabrali aktivnu opciJu other axis, bilo bi dovoljno zadati brojnu vrednost poiovine pomocne ose elipse i program bi isertao zeljenu elipsu. Odlucimo se za opciju Rotation, cime se opredeljujemo za ugao rolacije. Program prakticno prikazuje kako bi izgledala kruznica koja ima precnik jednak glavnoj osi eiipse iz normalne perspektive, a koja je zarotirana oko te ose za zeljeni ugao. ( Ako bi smo zadali ugao od 900 kruznica bi se, iz normalne perspektive, videla kao linija i takav ugao program nece prihvatiti - *Invalid* ). Specifv rotation around ma/or axis: 45 Enter zadali smo ugao rotacije od 450.

Komandom ZOOM i opeijom All, odredimo prikazivanje granica erteza na eelom

ekranu. Ponovimo komandu ELLIPSE, kako bi obiasnili opciju Center.

Command' ELLIPSE

Specify axis endpoint of ellipse or [ArciCenter!: CEnter

zadavanja centra elipse.

blramo opciju

i85

Specifv center of elliose: 180,90 Enter zadali smo polozaj tacke C1.

Speclfv endooint of axis: @40<30 Enter program trazi polozaj krajnje tacke Jedne ose Ei

Specify distance to other axis or p::;otationl 25 Enter pozna! na!pis, ali se ovog puta odlutujemo za prvu opciju kojom se zadaje cJuzina druge poluose e2.

Ostaje jos jedna op~ija komande ELLIPSE, opelja Arc kojorn se ertaju eiiptic;ni lukovi. Ova opeija ima posebnu ikonu na Dra0/ tooibaru - Ellipse Are: Cotn.rnand: e/kDse

SJJeci/v axis endooint of elliJJse or [4rc;Center!' a program automatski bira opciju

Speclfvaxis endooint of elliptical arc or (Center!: 180,30 Enter poznate opcije crtanja eiipse, pri cemu odabiramo ak!ivnu opciju i zadajemo polozaj pocelne tacke glavne ose, tack a 51.

Enter polohj krajnje tacke giavne ose S2.

-:~=f~iiiiiiii~~f!!-?£2L~~~~rL 20 Enter duzina druge poluose p1.

186

270 Enter zadaje se ukupan luka od Tacke S1 do tacke 'l2, u pozitivnom srneru.

Inciuded, kojom se zadaje unutraznji ugao eiipticnog l2 u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu ).

e2

X C1

Primer! crtanja eiipsi I

elipticnog iuka kornandorn ELliPSE i njenih opeiia: Center,

Axis Endpoint i Arc

Olvorimo Draw meni. Jos jedna komanda koju nismo obradili u ovom meniju je komanda RAY, komanda za ertanje polupravih. Akiivirajmo ovu komandu: Command: _ray soed/v start ooint: 50,50 Enter zadaii smo poeetnu tacku poluprave Pi, jedne iii vise njih.

{'loee/fv throur:/h point: Program irazi poiazaj druge iacke kroz koju ce poluprava pro/aziti. Ako ukljucimo pomoeni rezim ORTHO ( F8 ), moel cemo misem aa nacriamo poiupravu u jednom ad cetiri pravaca pod uglorn od 0, 90, 180 iii 270

stepeni. Ukliko ukljuc/mo alai POLAR moei eemo naertati poluprave i u pravcima zadatim u poiju included angle u dijalog prozoru Drafting Settings. Koordinate 1e tacke mozemo zadati i apsoiutnim koordinatama, iii koriscenjem Osnap kriterijuma, ukoliko zelimo da poluprava proiazi kroz neku karakteristicnu tacku vee naertanih objekata. Ukoliko ze!imo da nacrtamo poiupravu pod nekim uglom razlieitim od pomenutih ugiova, najiakse je zadavati polozaj tacke pomocu relativnih polarnih koordinata. Nacrtajmo nekoliko polupravih iz zadate tacke (50,50)

Soecifv throuoh point: ukijuCimo rezim ORTHO i nacrtajmo po!upravu pod uglom od 900

, tako sto cemo povuei kursor nagore i po pojavi poluprave u zeljenom pravcu, kliknuti levim tasterom misa.

Specify t'7rouqh point:· @20<45 Enter pocetka criamo pomocu poiame relativne ertanje po!uprave, vee samo zadati ugao. SpeC/fv throuqh paint: CEN of

sledecu polupravu koja po!azi iz istog koordinate, pri cemu duiina ne utice na

SIede6u poluoravu crtamo na osnovu Osnap kriterijuma Center, tako sto eemo za

V 0 ;~i::~~~~:!:;:::::::::P:::::::: PI

RA.Y

~ m.IJlST. AREA, LIST i TIME Vee smo uoeili, da se u dijalog prozorima Properties istoimene komande, ispisuju podaei za svaki selektovan objekat. Ukoliko ne zelimo da editujemo objekte, vee samo ds dobiiemo informacije 0 nekom obiektu. iii aa S3Z'lamO rastoiania [seaks koje ne Cine jedan objekat.. mozemo koristiti pomocne in!ormativne komande: !!J, DIST, AREA i LlSi, a nalaze se na Tools meniju, podmeni Inquiry.

Komanda lD - ispituje koordinate zadate tacke.

187

Command: 10 Enter Speed}.' point: Osnap kriterijumom Center odredimo centar manje elipse .. Program ispisuje njene koordinate po svim osama:

X = 125.00 Y = 40.00 Z = 0.00 Komanda DIST - ( natpis Dlstance na podmeniju Inquirv) odredjuje

rastojanje izmedju dye tacke:

Command: OIST Enter Specifv first point: SDec/fv second point: Za pocetnu tacku izaberimo centar manje elipse, a za drugu centar vete elipse. Program ispisuje rastojanje, uglove i prirastaje: Distance = 74.33, Anq/e in XY Plane = 42.3, AnQle from XY Plane = 00

Delta X = 55. 00, Delta Y = 50. 00. Delta Z = 0. 00 Komanda AREA - ikona Area, izracunava povrsinu i obim zatvorene

konture ( kruga, slozene iinije, poligona, elipse, iii druge zatvorene konture sastavljene iz niza obicnih linija ). U poslednjem slucaju program trazi redom unos temena takve konture: Command: AREA Enter

Specifv first corner point or [Object/Add/Subtract] "ukoliko unesemo polozaj prvog temena zatvorene konture program trazi dalji unos sledecih temena: Specifv next comer point or press ENTFR for total: i taka redom dok se ne unesu sva temena i sa Enter ne potvrdimo zavrsetak unosa temena: Specify next comer point or press ENTER for total: Enter vrednosti za: Area - povrsinu konture i Perimeter - obim konture.

i program 6e ispisati

Ukoliko se radi 0 odredjivanju povrsine i obima slozenih linija polyline), kruga, elipse, iii poligona, onda cemo odabrati opciju Object:

Specify firs! comer point or [Object/Add/Subtractl' 0 Enter pri cemu program traii selektovanje objekata: Select objects: kvadraticem kursora selektujmo vecu elipsu. Area = 3141.59, Perimeter = 206.93 Oobili smo podatke 0 povrsini i obimu elipse. Program omogu6ava i automatsko sabiranje Add i oduzimanje Substract povrsina i obima koncentricnih povrsina, pri cemu se unutrasnja povrsina moze oduzeti od spoljasnje.

Komanda UST- daje listu podataka vezanih za selektovani element -

duzinu, pocetnu, krajnju tacku, obim, povrsinu ... Dovoljno je na poruku Select object: selektovati odredieni element i sa Enter potvrditi da vise na zelimo izbor drugog elementa i program izlista\ava sve podatke vezane za element.

Komanda TIME - daje podatke 0 trenutnom vremenu, vremenu kada je instaliran program, vremenu koje smo proveli u izradi datog ·crteza ...

188

Sadrzaj

Uvod Rad u dijalog prozoru ........................................................ _0

Koriscenje tastature i misa ............................... .................. 5

Poglavlje 1 Startovanje i korisnicki interfejs AutoCAD 2UOO Kreiranje novog crtda - prototip crtda ........... . ............ .. Rad sa Layerima ................ :.................. . ................ . Koriscenje protip crtda ........................ . Otvaranje postojeceg CHela ................ .

Poglavlje 2 Crtanje osnovnih elemenata crteza Crtanje linija - komanda LINE .......... . Pomocni alati ................................ . Crtanje kruznice - komanda CIRCLE ...... .

...... 5 .. ... 11

Selektovanje nacrtanih objekata - komanda 30 Brisanje s~iektovanih objekata - komanda ERASE ... 34 Crtanje tacke kao zasebnog objekta - komanda POINT.. . ...... 36 Crtanje kruznih luko\ia - komanda ARC ................................ 37

Poglavlje 3 Pomeranje prikaza crtda na ekranu - komanda PAN .................. 40 Uvecano i umanjeno prikazivanje crtda - komanda ZOOM ......... 41 Precizno pogadanje racaka - OSNAP kriterijumi ....................... 45 Osnap kriterijum - Endpoint ............................................... 46 Midpoint ........................................................................ 47 Center ........................................................................... 47 Node ............................................................................ 48 Perpendicular .................................................................. 48 Quadrant........ ..... .... . ...................... ..... ......... .................. 49 Intersection .................................................................... 50 Tangent ....................................................................... 50 Nearest .......................................................................... 5] Fiksiranje Osnapa ........................................................... . 52 Koriscenje tastera TAB ...................................................... 54 Kriteriium None - ikona Snap to None.......... .. .......... 55 Kriterijum Insertion - ikona Snap to Insert ................ .. ... 55 Kriterijum From - ikona Snap From ................... · .................. 55 Osnap' kri terijum - Parallel ................................................. 57

189

190

Osnap kriterijum - Extcm;jon ............. . ,\lat Object Snap Tracking _ taste, OTRAC'f(' ........... .............................. 5ll

Poglavlje 4 ......... 5ll

iVlodifikovanjc objekata .................... .

Crtanje jcdnakostranicnih poligona - k01~<;r;~~' P~L~;G~'~""" Pomeranje objekata - komanda MOVE ... .

60 6J

Kopiranje objekata - kOlnanda COpy ......................... .

Fizicko povecavanje i smanJiivanJ'c obl~k'~;~' ~"k·o"m."~n"d· :I"S"C','; 'L' ;, ..... ~43 62

.. ~·v _ _. l-l, C A.n ' .. I.)

v lsestruko kopiranje objekata - kOlnanda p,QRRA Y .................... 65 Obaranje ivica - komanda CHAIVIFER

Zaobljavanje temena kruznim Iukom _ ~;;,~~~~~: 'FI'~L~~'"'''''' 68 o .......... 70 sn~ simetricno kopiranje objekata u ravni - MIRROR ............. 70

Paralelno kopiranje objekata - komanda OFFSC'T' ., Rotiranje objekata - komanda ROTATE ....... ~j ••••.••.•••• : •••.••••••••••••• ;;

Brisanje del a objekta - komanda BREAK ...... ... .... -Produzavanje objekata - komanda EXTEND······ ...................... 73

SkraCivanje objekata - komanda TRIM ........................... ~~ ................ I).

Promena duz.ine objekata i promena unutrasnjih uglo'~;t 'l~;~~~~' ..... : ... 76

I scbijanje objekata - komanda STRETCH .............. 78

slozenih objekata .................................... 79 linija - komanda POLyLINE ......................... 79

siolene linije komandom BOUNDARY ..................... 83 ,[ozene iinije u obliku pravougaonika iii kvadrata . 85

kruznog prstena - komanda DONUT .......... , ....... :::::::·~6

;:, _. . povrsina........ ...................................... .. ..... 87 0rat1ran]e povrsine komandom BHA TeH l;d'I')'" . , ~ ............................... 87

. :--.. u\ dl1.le poslo.lece srafure komandol11 HATCHEDIT 01 Poglavlje 7 ............. ,

Unos teksta na cnez ............. . Pocle.~avanje sriiova pisanje - k(Jmalld~' '~T\~LE: Pisanje teksta komandama TEXT i DTEXT Pisanje paragra[ rcksta - kOlmmcta fv'lTEXT EdilOvanjc tcksta kOlllanciom DDEDIT

Poglavlje 8 Kotlranje

Poticsavanjc ,tila kotiranj<j komanda DDIM .. K<.ll11ancic Zet kotiranjc ....

Markiwnjc centmil kru;:.nica ".

.. ..... 92 ....... , 92

.... c)4

.... 97 ...... I (J()

... 1()1 ](J3

! 14

i 14

Linearno kotiranje ............................................................ 114 Paralelno kotiran je .............................................. . ............ 117 Redno kotiranje .................. . ........................................... 1 18

KOliranje uglova .. ...... ..... .. ........................................... 119 Kotiranje precnika krulnica ................................................ 120 Kotiranje poluprecnika ....................................................... 121 Edit. kola komandama DlMTEDlT, DIMEDIT i DIlvfSTYLE ...... 124

Poglavlje 9 Korisnicki simboli ............................................................ 125 Kreiranje korisnickih simbola - komande Block i BMAKE ......... 125 Kreiranje simbola kao zaseban fajl - komanda WBLOCK ........... 127

Umetanje simbola u tekuCi crtd - komanda DDlNSERT ............ 128 Dodeijivanje atributa simbolu .............................................. 129

Edit. atributa komande EA TTEDlT, A ITEDIT i-A TTEDlT ...... 133 Referentni crtdi - komande X ATTACH , XREF i XBIND .......... 135 Brisanje imenovanih objekata sa cekuceg cnela . - komanda PURGE ............................................................ 140

Poglavlje 10 Rad u grip fdimu ............................................................. 141 Komande u 'grip re'limu ...................................................... 143 Izmena osobina postojeCih objekata cTtda ............................... i 47 Editovanje objekata u komandnoj iiniji - komande CHANGE i CHPROP ....................................................................... 149

Editovanje osobina objekata, na osnovu osobina referentnog objekta - komanda PAINTER .............................................. 150 Podesavanje pogleda na crtd - komanda VPOINT .................... 152 Kreiranje i manipulacija sacuvanim pogledima - komanda VIEW ... 153

Poglavlje 11 Izrada tehnicke dokumentacije ............................................. 155 Crtanje u ravni - primer iz masinstva .................................... 155 Crtanje prave - komanda XLINE .......................................... 160 Prostar modela i prostar papira ............................................ 171 Prelazak u prostor papini ................................................... 173

Kreiranje nevezanih prozora u prostoru papira-komanda MVIEW ... 175 Stampanje crlda - komanda PLOT........... .. ................... 182

Poglavlje 12 Ostale kOD1ande }.ut()C.:l~I) 20{J2 '" 185

Cnanje eli psi i elipticnih tukova - komandd ELLIPSE .............. ] ll5 Crtanje polupravih - komanda RA); ................ .. ........... J 87 Pomocne informativne komande - ID, DlST, Area, LIST i TIME .. ]87

i91