Autoska Prava i Informacione Tehnologije - Seminarski

Socijalni i pravni kontekst računarstva

Seminarski rad: AUTORSKA PRAVA I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE Predmetni nastavnik: Student: Spec. Olga Mirković Rajko Bezarević 76/05 Datum predaje: 23.01.2006

Autorska prava i informacione tehnologije Rajko Bezarević 76/05

2/9

SADRŽAJ

1. ŠTA JE AUTORSKO PRAVO?........................................................................3

2. STICANJE AUTORSKOG PRAVA...................................................................4

3. AUTORSKA PRAVA NA INTERNETU.............................................................4

4. AUTORSKA PRAVA I INTERNET DOMEN....................................................4

5. LICENCIRANJE OTVORENIH SADRŽAJA......................................................5

6. LICENCA KOJA SE PLAĆA............................................................................6

7. BSA............................................................................................................8

8. ZAKLJUČAK................................................................................................8

TABELA SLIKA...............................................................................................9

LITERATURA..................................................................................................9


3/9

1. ŠTA JE AUTORSKO PRAVO?

Autorsko pravo obuhvata prava stvaraoca umnih ostvarenja sa individualnim karakterom, kao što su kniževna, naučna i umetnička dela i dela iz oblasti stvaralaštva.

Autorskim pravom štite se kniževna dela (romani, pesme i dr.), pozorišna dela, priručnici, novine, računarski programi, baze podataka, filmovi, muzička dela, koreografska dela, dela slikarstva, grafike, fotografije i skulpture, arhitekture, primenjenih umetnosti, kartografska dela, tehnički crteži i dr.

Vlasnik zadržava pravo o prodaji i podeli njegovog dela. Zaštita autorskih prava znači isto što i zaštita prava stvaraoca. Ukoliko stvaralac svoja prava preda nekoj drugoj osobi, time ne prestaje zaštita autorskih prava nego se samo menja osoba koja ima prava na autorstvo.

Prema važećim ugovorima WIPO, imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti (ZASP takoñe predviña trajanje od 70 godina post mortem). Autorskopravna zaštita obuhvata i moralna prava autora, koja izmeñu ostalog podrazumevaju i pravo paterniteta (priznanja autorstva na delu), pravo protivljenja izmenama dela koje bi mogle naneti štetu ugledu i reputaciji autora.

Poslednjih nekoliko decenija na području zaštite intelektualnog vlasništva najveći je trag ostavio brz razvoj IT industrije. Još sedamdesetih godina prošlog veka voñene su prve javne debate o pravnoj prirodi zaštite koja treba biti pružena računarskim programima. Na raspolaganju su bile mogućnosti korišćenja autorskopravne zaštite, zatim odredbe patentnog prava kao i mogućnost uspostavljanja specijalnog sui generis mehanizma zaštite. Na kraju je prevagnulo shvatanje da je softver u suštini pisani (kucani) sadržaj, poput literalnih dela i da ne zavisno od njegove specifične namene podleže autorskopravnoj zaštiti.

Nosilac autorskog prava nije dužan nikoga upozoriti na svoje pravo. Indikator za autorsko pravo je često korišten znak Copyright ©. Reč Copyright koja dolazi iz engleskog jezika i znači autorsko pravo, odreñenije pravo na umnožavanje, kopiranje tj. pravo na kopiju ili primerak. Dobija sve veću internacionalnu ulogu i koristi se u svim zamljama.

Simboli kao što su Copyright-znak © ili oznake kao na pr.: "kopiranje i umnožavanje proizvoda dozvoljeno samo od nosioca prava", nisu obavezni.

Slika 1. Copyright-simbol


4/9

2. STICANJE AUTORSKOG PRVA

Autorsko delo zaštićeno je od trenutka njegovog nastanka i sticanje ovog prava ne podleže bilo kakvim formalnostima niti administrativnom postupku. Meñutim, sve više zemalja, uključujući i Srbiju, imaju odseke za autorsko pravo pri nacionalnim zavodima, koji imaju fakultativnu opciju deponovanja odnosno, registracije autorskih dela u cilju lakšeg dokazivanja i obeležavanja dela.

3. AUTORSKA PRAVA NA INTERNETU

Sadržaji na Internetu su kao nečije autorsko delo nesumljivo zaštićeni ovim znakom, a prilikom izrade www sadržaja treba paziti da se ne povredi tuñe autorsko pravo.

Što u praksi znači? Teško da će se neko upustiti u sud za pokradenu pozadinu ili gif-separator, ali bi posledice po onoga ko na svoj site prenese nečiju lepo s velikim trudom napravljenu gif ili java animaciju mogle biti dosta neugodne, ako autor dela odluči pokrenuti postupak zaštite. Takoñe, bez dozvole autora ne smeju se koristiti tuñe slike, fotografije, muzičke sekvence i slični elementi www-stranica. Ne smemo na pr.: Uzeti neku reprodukciju umetničke slike s autorovog ili muzejskog site-a i objaviti je na svojem.

Ono što je posebno zabranjeno i zaštićeno su slučajevi kada www autor doživi nedostatak inspiracije i na svojim stranicama objavi tuñe autorsko delo (knjigu, roman, FAQ ili slično), ali mesto imena autora navede sebe kao tekstopisca. U ovu kategoriju spadaju i slučajevi kopiranja na Internetu objavljivanje celokupnog tuñeg maturskog ili diplomskog rada, podpisivanje rada i predstavljanja kao svoje kreacije.

Ono što je dozvoljeno, to su citati. Naravno, ako se prilikom citiranja naznači izvor i ime autora, ako se njegovo ime nalazi u izvoru.

4. AUTORSKA PRAVA I INTERNET DOMENA

Autorska prava mogu biti povreñena registrovanjem imena Internet domena. Mogućnosti koje pruža savremena tehnologija mogu dovesti u pitanje elemente moralnih prava autora, naročito obavezu poštovanja imena autora i integriteta autorskog dela. U praksi je dolazilo do registrovanja imena domena koja su bila identična imenima likova iz crtanih filmova, stripova, romana, televizijskih serija ili video igara. Imena likova uživaju zaštitu kao i lična imena. Pošto su sastavni deo dela, oni su zaštićeni baš kao i naziv dela.

Internet se brzo razvio u centar trgovačkih aktivnosti, i pored odsustva meñunarodnih pravnih normi koje bi se primenjivale na rešavanje sukoba koji nastaju povodom imena Internet domena. U nedostatku posebnih pravila, nacionalni sudovi su odlučivali o takvim sporovima primenjujući odredbe prava intelektualne svojine. Takav pristup daje prednost titularima prava intelektualne svojine u odnosu na lica koja su samo titulari imena Internet domena.

Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) konstatovala je neophodnost ustanovljavanja posebnog postupka za rešavanje sporova koji se odnose na imena Internet domena, te je sprovela široke konsultacije meñu članovima svetske Internet zajednice. Kao rezultat tih konsultacija nastale su preporuke koje se odnose na imena domena. Te preporuke su usvojene od strane organizacije ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and


5/9

Numbers) koja na svetskom nivou upravlja imenima Internet domena. Iako nisu pravno obavezujuće, ove preporuke su korišćene kao osnov pri donošenju principa kojima se ureñuje jedinstven način rešavanja sporova koji se odnose na imena Internet domena (koji su poznatiji pod kraćim nazivom Principi UDRP).

5. LICENCIRANJE OTVORENIH SADRŽAJA

Generalizacija kompjuterskih tehnologija kao strogo tehničističkih je prisutna od početka razvoja računara i njihove zastupljenosti u svakodnevnim životima ljudi. Pojam zajednica u informatici je inicijalno bio vezan za zajednice programera koji su radili na odreñenim projektima. U doba postojanja tih zajednica je i korišćenje računara bilo mahom vezano za ljude koji ih čine funkcionalnim, pa je sloboda koju su imali bila podrazumevano prisutna. Napredak hardvera i softvera, i njegovo inkorporiranje u liberalni kapitalizam je vremenom počelo da proizvodi ograničenja koja su direktno uslovila početak rada na slobodnom operativnom sistemu od strane Richarda Stallmana i GNU projekta. Stallman je bio svestan da softver nije još jedan prosti proizvod moderne civilizacije već njegova tekovina poput pisma ili štmparije i da slobode korišćenja i rada na kompjuterskim programima ne predstavljaju još jedan model razvoja već ljudska prava.

Slika 2. Richard Stallman

1983. godinu kada je Richard Stallman (alias RMS), pritisnut ograničenjima koja je smatrao neetičkim, prekinuo svoj rad u laboratoriji za veštačku inteligenciju MIT-a (Massachusetts institute of technology) i posvetio se stvaranju slobodnog operativnog sistema pod nazivom GNU. Ime u stvari predstavlja rekurzivni akronim od GNU’s Not Unix jer je osnovna zamisao bila formirati slobodan operativni sistem sličan Unixu.

Godine 1985. osnovana je Fondacija za slobodni softver kao pravna podrška GNU projektu, a slobodni softver je definisan putem četiri osnovne slobode koje su kasnije formalno definisane pomoću GNU GPL (General Public Licence).

GNU General Public Licence (GNU opšta javna licenca) - GNU GPL predstavlja svakako najpoznatiju slobodnu licencu. Nastala je za potrebe stvaranja slobodnog softvera i njegovog pravnog regulisanja. Ova licenca omogućava četiri bazične slobode: sloboda korišćenja, kopiranja, modifikacije i distribucije modifikovanih verzija programa.

Pored poštovanja sloboda korisnika, projekat GNU i FSF su ustanovili koncept koji bi trebalo da osigura slobodni softver od zloupotrebe. Ovakav princip je nazvan Copyleft, predstavljajući pravilo po kojem se redistribucija softvera mora vršiti pod istim uslovima pod


6/9

kojima je i dobijen. Na taj način je osujećen bilo kakav pokušaj oduzimanja slobode i zloupotrebe. Copyleft je i pravno regulisan u okviru GNU GPL-a.

GPL danas ima veliku primenu, a neki od najpoznatijih predstavnika slobodnog softvera su objavljeni pod ovom licencom. Postoje i drugi tipovi licenci koje su kompatibilne sa GPL-om, no neke od njih nisu Copyleft licence. Iako licenece koje nisu Copyleft direktno poštuju slobodu korisnika, one je na indirektan način ipak ugrožavaju. Sve češći su primeri profitiranja od strane velikih kompanija na radu zajednice, jer se konkretno softver koji nema obavezu slobodnog objavljivanja modifikovanih verzija može upotrebiti u komercijalne svrhe bez vraćanja zajednici. Zato su GNU GPL i njemu kompatibilne Copyleft licence jedino rešenje za zadržavanje slobode korisnika i softvera u liberalno-kapitalističkoj ekonomiji.

Pored licence za softver, GNU projekat je iznedrio još jednu licencu koja je namenjena objaviljvanju dokumentacije pod nazivom GNU Free Documentation Licence (GNU licenca za slobodnu dokumentaciju) - GNU FDL. FDL je nastao za potrebe objavljivanja dokumentacije za slobodan softver i grubo rečeno omogućava dokumentaciji ono što GPL omogućava softveru. Ova licenca je jedna od najliberalnijih licenci za pisani materijal i ne pruža mogućnost mogifikacije uslova licence.

Creative Commons licence su svojim postojanjem omogućile odreñenu fleksibilnost u definiciji uslova pod kojima se delo objavljuje. Set CC licenci čini šest licenci koje se razlikuju po fleksibilnosti, od najslobodnije do najrestriktivnije. Njihova zajednička karakteristika je da korisnik ima pravo kopiranja sadržaja. Bitna karakteristika CC licenci je i to što autorima pomoću nekoliko klikova mišem i odgovora na vrlo trivijalna pitanja obezbeñuju pravnu regulativu za objavljivanje dela bez potrebe za saradnjom sa medijskim korporacijama koja se skoro uvek završava beskompromisnom ekspoatacijom autora. U zavisnosti od značaja samog dela treba formirati i uslove distribuiranja, pri čemu bi sadržaji od velikog društvenog značaja trebalo da budu potpuno slobodni. CC licence omogućavaju skaliranje potreba i omogućavanje adekvatnog prilagoñavanja što autorima daje pravo da svoj rad vrednuju onako kako mislie da bi trebalo.

Pored CC licenci, GNU projekat poseduje nekoliko licenci za objavljivanje umetničkih dela, ali su CC licence svakako najpopularnije kada je opšte licenciranje slobodnih sadržaja u pitanju. GNU FDL je takoñe odlično rešenje i verovatno jedino sigurno i dobro kada su edukativni materijal i znanje uopšte u pitanju.

6. LICENCA KOJA SE PLAĆA

Ono što u Microsoftu zapažaju kao osnovni problem jeste to što na našem tržištu ne postoji kultura kupovanja legalnog softvera.

U današnjem vremenu čija je osnovna osobina svakodnevna primena računarskih tehnologija za kvalitetno obavljanje svakodnevnih poslovnih aktivnosti, pored adekvatnih hardverskih rešenja potrebno je i korišćenjem kvalitetnih programa. Prvi uslov korišćenja programa je legalna kupovina, što podrazumeva dobijanje originalne Licence.

Posedovanje softvera se razlikuje od drugih vrsta vlasništva. Softver se obično distribuira na medijumu kao što je CD ili DVD, i samim tim ne predstavlja fizičku robu, sadržaj medija odnosno programi koji se na njemu nalaze, smatraju se intelektualnom svojinom. Vlasništvo nad intelektualnom svojinom se kontroliše licencnim ugovorima.


7/9

Softverske licence predstavljaju pravne dokumente koji definišu pravila korišćenja i distribucije softvera, kako to predviña proizvoñač, i one obezbeñuju proizvoñaču prihode koji su neophodni u cilju daljeg razvoja i proizvodnje softvera, kao i obezbeñivanja podrške legalnim korisnicima.

Licenca za programski proizvod daje zakonsko pravo korišćenja odreñenog programa, a postupak licenciranja je prvenstveno civilizacijski proces kroz koji su prošle sve zemlje centralne i istočne Evrope, kao i druga svetska tržišta.

Korišćenje nelegalnih kopija programa se smatra kriminalnom radnjom i kažnjivo je zakonom. Nelegalni odnosno piratizovani programi su često nepotpuni, neažurni i bez adekvatne dokumentacije i podrške. Takvi programi su najčešće odgovorni za mnoge probleme u radu sa računarom.

Postoji više načina licenciranja što zavisi od količine licenciranih programa i toga kome je namenjena licenca tj. da li je u pitanju fizičko ili pravno lice. Za kupovinu licenci za Microsoft softver, generalno, postoje tri načina:

• Full Packaged Product (FPP) - Predstavlja softver koji se kupuje pojedinačno i namenjen je korisnicima kojima je potrebna mala količina softeverskih licenci. Na ovaj način je moguća kupovina celih ili upgrade licenci.

• Original Equipment Manufacturer (OEM) i System Builder - Softverske licence se dobijaju kod kupovine računara sa legalno preinstalisanim softverom. Primeri ovako licenciranog softvera su Microsoft Office and Microsoft Windows. Kod kupovine novog računara sa preinstaliranim Microsoft Windows operativnim sistemom ili drugim Microsoft proizvodom koji se može licencirati kroz OEM program, treba proveriti postojanje Certificate of Authenticity (COA) nalepnice, koja se mora nalaziti na kućištu računara. COA predstavlja vizuelni identifikator koji služi kao dokaz da je Microsoft softver na koji se odnosi originalan.

• Volume Licensing (količinsko licenciranje) - Može biti pravi izbor za firmu kada se kupuje ili iznajmljuje veći broj licenci. Programi količinskog licenciranja Microsoftovih proizvoda omogućavaju značajne uštede, jednostavnost primene, različite načine plaćanja i druge povoljnosti.

Količinsko licenciranje se vrši za pravna lica kroz različite tipove ugovora:

• Open Value Subscription Agreement - OVS (Ugovor o iznajmljivanju licenci za male i srednje organizacije)

o Predviñen za organizacije koje imaju minimalno 5 računara o Iznajmljivanje licenci se vrši na odreñeni vremenski period o Godišnje naručivanje novih licenci i plaćanja o Sadrži Software Assurance za sve iznajmljene proizvode tj.

omogućeno je korišćenje svih novih verzija programa tokom trajanja ugovora

o Minimalni troškovi administracije i upravljanja licencama o Omogućena je standardizacija na nivou organizacije o Popusti za broj računara preko 250


8/9

• Open License Program - OLP (ugovor o kupovini licenci za male i srednje organizacije)

o Kroz OLP se kupuje najmanje 5 licenci za odreñeni Microsoft proizvod

o OLP ugovor glasi na kupca o Cena zavisi od količine proizvoda koji se kupuje o Mogućnost zaključivanja posebnog Software Assurance ugovora

• Enterprise Agreement - EA (ugovor o kupovini licenci za velike organizacije) - Ova vrsta ugovora je predviñena za organizacije sa najmanje 250 računara

7. BSA

BSA je organizacija koja zastupa interese velikih kuća (neke od njih su Microsoft, Adobe, Macromedia, Symantec, Borland, Apple...) u zaštiti autorskih prava. BSA dostavlja prijave MUP-u kada je u pitanju povreda autorskih prava i u slučaju drugih softverskih kuća koje zastupa, ali su Microsoftovi proizvodi najzastupljeniji na našem tržištu (skoro svaki računar ima Windows i Office), pa je tako i saradnja sa Microsoftom najintenzivnija.

Jedan od načina na koji su prikupljane prijave jeste tzv. Mystery Shopper, mehanizam koji je policija realizovala u saradnji sa BSA. Na ovaj način proverene su firme koje se bave prodajom računara. Policajac dolazi u firmu kao običan kupac računara i ukoliko na tom računaru dobije instaliran piratski operativni sistem i softver, protiv te firme se podnosi krivična prijava. U Beogradu su na ovaj način otkrivene dve firme, ali je kod njih ustanovljen i niz drugih privrednih prekršaja. Razlog velikom odzivu je to što je odreñen broj firmi ušao u legalizaciju softvera.

8. ZAKLJUČAK

Za izbegavanje bilo kakvih problema, toplo Vam preporučujem da pre nego što stavite tuñe autorsko delo na svoje stranice kontaktirate autora. Najčešće će (ako nije u pitanju komercijalni site) biti oduševljen i poslati Vam poruku zahvalnosti.

A najefikasniji način rešavanja problema autorskih prava je stvarati svoje originalne stranice. Samostalno izraditi elemente, napisati svoje sadržaje, objaviti vlastite fotografije itd. Biti dobar Web autor znači i biti svoj, čak i da nema zaštite autorskih prava, zašto bi ljudi uopšte dolazili na stranice gde se nalazi već viñeno?


9/9

TABELA SLIKA

Slika 1. Copyright-simbol.................................................................................3

Slika 2. Richard Stallman.................................................................................5

LITERATURA

WEB ADRESE:

www.yupat.sv.gov.yu

www.informator.co.yu

www.bsa.org

www.fsf.org

www.fsfeurope.org

www.gnu.org

www.sk.co.yu

www.e-trgovina.co.yu

www.wikipedia.org

Documents

Autoska Prava i Informacione Tehnologije - Seminarski