Click here to load reader

Bajke za decu

  • View
    1.031

  • Download
    14

Embed Size (px)

Text of Bajke za decu

1

AZDAJA I CAREV SINBio jednom car koji je imao tri sina. Jednog dana najstariji carev sin ode u lov... Dok je setao kroz sumu u potrazi za plenom ispred njegovog konja iskoci zec iz grma i poce da bezi. Princ poce da ga juri... Nakon duge jurnjave po sumi zec pobeze u neku pecinu. Princ naravno udje za njim ali umesto zeca u pecini bese azdaja koja ga odmah pojede. Kako se sin nekoliko dana nije vratio u dvorac kralj se zabrinu pa posla srednjeg sina da potrazi svog brata. I isped njega iskoci zec, princ krenu da ga juri i na kraju jurnjave i njega pojede ona azdaja u pecini. Proslo je jos nekoliko dana a nijedan carev sin se nije vratio. Ceo dvor se zabrinuo sta se desilo sa njima pa najmladji brat podje da ih trazi. Cim izadje iz grada carev sin nalete na istog onog zeca i poce da ga juri. Medjutim kad zec pobeze u pecinu princ nije hteo da ga juri vec produzi dalje. Nakon par sati provedenih u sumi on se vrati na to mesto gde je bila pecina i udje unutra ali ne nadje zeca vec staru baku kako cisti pecinu. Princ: Pomozi Bog, bako! Baka: Bog ti pomogao, sinko! Princ: Bako, da nisi videla nekog zeca kako je usao u pecinu? Baka: Jesam sinko ali ono ti nije zec vec azdaja, moj gospodar. Azdaja se pretvara u zeca da namami ljude u pecinu a onda ih pojede cim udju. Mnogi su stradali tako... Princ: Pa tu su verovatno i moja starija braca. Baka: Jesu sinko ali im ne mozes pomoci. Bolje ti idi kuci dok se azdaja nije vratila. Princ: Ne mogu ici kuci, moram ih osloboditi. A i ti si dobra zena, ni ti nisi srecna sto si azdajina sluga. Baka: To si u pravu sinko, ja sam bila lepa i mlada kad me je azdaja postedela. Ceo zivot sam provela zarobljena... Princ: Slusaj bako, mozemo poraziti ovu azdaju ali moramo znati koja joj je slabost. Kada se azdaja vrati pitaj je gde je isla i sta je izvor njene snage. Kada ti kaze ti se pravi da si srecna sto je takvu tajnu podelila sa tobom pa onda mazi i ljubi to mesto koje daje azdaji snagu. Ja cu sutra doci opet pa ces mi reci sta si saznala. Carev sin ode natrag u dvorac a baka ostade da ceka azdaju. Predvece se azdaja vrati u pecinu pa posto se najede i napi sede da odmara... Baka tad zapoce razgovor: Baka: Gospodaru moj, da li si se umorio? Gde ti ides tako daleko svakog dana? Nikada mi nisi rekao gde ides a bas me zanima... Azdaja: Tamo gde ja idem ti ne mozes otici, to mesto je predaleko za tebe bako. Baka: Ali zasto tako daleko ides? A nikad mi nisi rekao ni kako si ti tako jak... Gde lezi tvoja snaga gospodaru? Ja bih sad odmah otisla da mazim i ljubim to mesto da znam gde je. Azdaja: Moja snaga lezi u ovom ognjistu bako. Baka kad to cu poce grliti i ljubiti ognjiste. Azdaja kad to vide poce da se smeje i rece joj: Azdaja: E bako, nije moja snaga u tom ognjistu, salio sam se. Moja je snaga u onom drvetu ispred kuce. Baka odmah ode da ljubi drvo... Azdaja to vide i rece baki: Azdaja: Dobro dosadna zeno, reci cu ti. Nije moja snaga ni u tom drvetu vec u jednom dalekom kraljevstvu. Tamo ima jedan dvorac a odmah pored njega veliko jezero. U tom jezeru ima jedna azdaja, u azdaji je vepar, u vepru zec, u zecu golub, a u golubu vrabac. E u tom vrapcu je moja snaga. Baka: Gospodaru moj bio si u pravu, to je predaleko za mene, ja to ne mogu maziti i ljubiti. Sutradan kad ode azdaja iz pecine dodje carev sin bas kako su se dogovorili on i baka. Baka mu rece sve sto je saznala od azdaje, princ joj se zahvali i ode nazad u dvorac. Tamo se prerusi u pastira i podje put onog udaljenog kraljevstva gde je azdajina snaga. Nakon dugog puta princ stize u grad pored koga je jezero koje mu je baka opisala. cim je usao u grad

2

princ poce da se raspituje da li nekome treba pastir jer mu je trebalo prenociste. Ljudi mu rekose da se javi caru. Princ tako i ucini... Car ga odmah upita: Car: Hoces da cuvas ovce? Princ: Hocu vase velicanstvo! Car: U redu mladicu, sutra pocinjes. Moram ti nesto reci mladicu pre nego sto odes... Ovo je veoma tezak i opasan posao. Mnogi su pre tebe pokusavali... Princ: Hvala na upozorenju vasa visosti ali mislim da cuvanje ovaca nije zadatak koji nisam u stanju da uspesno obavljam. Car: Slusaj me mladicu, nisam zavrsio... Ovde pored grada ima jedno jezero... Kod tog jezera je trava zelena i sveza, ovce najvise vole da tamo pasu. Nijedan pastir koji je tamo otisao se nije vratio... Zato ne daj ovcama da idu pored jezera. Princ: Hvala za upozorenje visosti. Princ izadje, pokupi ovce i zatrazi dva hrta, sokola i gajde. Sutra ujutru princ izvede ovce na pasu. Kao sto je kralj upozorio ovce odose odmah pored jezera ali ih princ nije sprecavao. Umesto toga on pripremi sokola, hrtove i gajde pa skide opanke, zagazi u jezero i povika: Princ: O azdajo, o azdajo! Izadji mi danas na megdan da se borimo ako zena nisi. Azdaja: Sad cu, carev sine, sad. Ubrzo izadje azdaja. Velika, strasna, opasna... Uhvatise se princ i azdaja pa se borise ceo dan... Kad upece podnevno sunce rece azdaja: Azdaja: Pusti me, carev sine, da umocim glavu u jezero da se osvezim pa da te bacim u nebeske visine. Princ: E azdajo, da mene poljubi careva cerka u celo sada bacio bih ja tebe jos vise. Azdaja se nakon njegovih reci vesto izvuce i ode u jezero. Kad pade vece, princ se umi svezom vodom iz jezera, popravi odecu, stavi sokola na rame, hrte pored sebe, gajde pod pazuh, pa podje sa ovcama nazad u grad svirajuci u gajde. Kad dodje u grad, svi se iznenadise jer se niko nikada nije vratio sa jezera. Sutradan princ opet odvede ovce na pasu pored jezera ali je ovog puta car poslao dva konjanika za njim da vide sta princ radi. Princ opet pripremi sokola, hrtove i gajde pa skide opanke, zagazi u jezero i povika: Princ: O azdajo, o azdajo! Izadji mi danas na megdan da se borimo ako zena nisi. Azdaja: Sad cu, carev sine, sad. Ubrzo izadje azdaja. Velika, strasna, opasna... Uhvatise se princ i azdaja pa se borise ceo dan... Kad upece podnevno sunce rece azdaja: Azdaja: Pusti me, carev sine, da umocim glavu u jezero da se osvezim pa da te bacim u nebeske visine. Princ: E azdajo, da mene poljubi careva cerka u celo sada bacio bih ja tebe jos vise. Azdaja se nakon njegovih reci vesto izvuce i ode u jezero. Carevi konjanici su sve ovo gledali sa obliznje planine i odmah su otisli da ispricaju caru. Kad pade vece, princ se umi svezom vodom iz jezera, popravi odecu, stavi sokola na rame, hrte pored sebe, gajde pod pazuh, pa podje sa ovcama nazad u grad svirajuci u gajde. Kad dodje u grad, svi se iznenadise kako se princ vratio i drugi dan jer to niko nikada nije uspeo do tada. U medjuvremenu je car dobro razmislio o svemu i pozvao svoju cerku jedinicu. Kad je dosla princeza car joj rece: Kralj: erko moja, sutra kad mladi coban ode na jezero i kad krene da se bori sa azdajom ti pritrci i poljubi ga u celo. Princeza: Ali oce ja se plasim azdaje. Zar se ne plasis da izgubis cerku jedinicu?

3

Kralj: Ne brini nista cerko moja. Ni sam ne znam koliko smo pastira do sada imali, nijedan se nikada nije vratio, a vidis ovaj novi vec dva dana ide na jezero i vraca se nakon borbe sa azdajom. Samo ti idi sutra pa kad on kaze da ga poljubis a ti pritrci i to uradi... Mislim da nas on najzad moze osloboditi ove zveri koja pobi toliki narod. Sutra ujutru kad dan osvanu krenuse da se spremaju princ i princeza. Princ je bio veseo ali je princeza bila uplasena i uplakana... Tada princ rece devojci da ne place. On joj rece da sve sto treba da uradi jeste da pritrci i poljubi ga u celo kad bude vreme, da se za ostalo se ne brine. Kad stigose na jezero ovce odose kod jezera da pasu a princ pripremi sokola, hrtove i gajde pa skide opanke, zagazi u jezero i povika: Princ: O azdajo, o azdajo! Izadji mi danas na megdan da se borimo ako zena nisi. Azdaja: Sad cu, carev sine, sad. Ubrzo izadje azdaja. Velika, strasna, opasna... Uhvatise se princ i azdaja pa se borise ceo dan... Kad upece podnevno sunce rece azdaja: Azdaja: Pusti me, carev sine, da umocim glavu u jezero da se osvezim pa da te bacim u nebeske visine. Princ: E azdajo, da mene poljubi careva cerka u celo sada bacio bih ja tebe jos vise. Kako princ to izgovori devojka dotrca i poljubi ga u obraz, oko i u celo. On onda zamahnu i baci azdaju u nebeske visine. Kad pade na zemlju azdaja puce na stotinu delova a iz nje iskoci vepar i poce da bezi. Princ odmah pusti hrte na vepra, oni ga stigose i rastrgose na komade, ali iz vepra odmah iskoci zec i poce da bezi. Princ opet pusti hrtove za zecom, oni ga stigose i rastrgose na komade ali iz zeca odmah izlete golub. Princ pusti sokola za golubom, soko brzo uhvati pticu i donese je princu. Mladic raspori goluba i iz njega izvadi vrapca... Princ: Kazi mi odmah gde su moja braca. Vrabac: Hocu samo me nemoj povrediti. Iza grada tvog oca ima jedna mocvara, u njoj ces naci tri stabljike trske. Poseci ih sve tri i odnesi ih u pecinu. Onda udari njima u pod pecine i otvorice se veliki podrum. Tu ces naci sve ljude koje je azdaja otela, ukljucujuci i tvoja dva brata. Cim je zavrsio pricu princ udavi vrapca. Sve to je gledao car koji je dosao sa konjanicima na onu planinu pored jezera... Kad pade vece, princ se umi svezom vodom iz jezera, popravi odecu, stavi sokola na rame, hrte pored sebe, gajde pod pazuh, pa podje sa ovcama i princezom nazad u grad svirajuci u gajde. Kad dodje u grad, svi se iznenadise kako je princ pobedio azdaju jer nisu verovali da bilo ko to moze uciniti. Onda ode kod cara koji mu odmah dade svoju cerku za zenu. Princ tada rece ko je i zasto je dosao a car se tada jos vise obradova jer mu se cerka udaje za princa a ne za pastira. Princ tada rece da mora otici kuci da oslobodi bracu i podje na put. Car posla svoju cerku sa njim... Kad stize do one mocvare on posece tri stabljike trske, pa ode u pecinu i uradi njima o pod. Bas kao sto je vrabac rekao, otvorise se vrata od podruma i pocese ljudi da izlaze napolje. Malo posle je u masi nasao i svoja dva brata, srecni se zagrlise i izljubise. Kad svi izadjose princ opet udari stabljikama trske po podu, vrata se zatvorise a on uze stabljike i ubaci ih u vatru. Svi odose svojim kucama a on sa svojom bracom i princezom ode u dvorac kod svog oca gde su ziveli srecni do kraja svog vremena.

4

CUP ZLATANekada davno ziveli su siromasni muz i zena na imanju nekog kneza gde su radili po ceo dan a dobijali su para tek da prezive. Sve sto su imali je bila njihova koliba u kojoj su ziveli i jedna mala basta pored kuce na kojoj su sadili krompir. Jedne godine krompir rodi bolje nego ikada do tada pa siromasni covek odluci da ga zakopa u pesak pored kuce kako bi mogao duze da stoji. Tako krenuse oni da kopaju ali nenadano pronadjose neki stari cup... Kad su ga otvorili imali su sta da vide - cup je bio pun zlatnika. Jadni ljudi su bili presrecni jer im se najzad sreca osmehnula. Onda zena rece: Zena: Jao muzu moj, niko nam nece verovati da imamo ovoliko zlata. Muz: zeno, niko nece ni znati da smo nasli cup jer ako saznaju doci ce da nam zlato uzmu. Ne smes nikome govoriti sta smo pronasli... Covek se najvise plasio kneza jer ako bi on saznao za cup sa zlatom odmah bi im ga uzeo jer su ga pronasli na njegovom posedu. Zato jos jednom rece zeni da slucajno ne govori nikome da su nasli zlatnike... Sutradan odose oboje da rade na krezevom imanju kao i obicno. zena nije mogla da izdrzi pa rece jednoj prijateljici sa kojom je zajedno radila: Zena: Zamisli sta nam se juce desilo... Muz i ja kopali ispred kuce u pesku i nasli cup pun zlatnika. Prijateljica: Ma nemoguce, nije valjda. Zena: Jeste jeste, samo ne smes nikome reci da sam ti ovo rekla. Prijateljica nije mogla da izdrzi, pa isprica sve to drugoj zeni, druga trecoj, i tako redom, sve dok rec nije stigla i do kneza. On pozove coveka i upita ga: Knez: Kakvo si to blago nasao? Covek: Nisam nista nasao... Knez: Tvoja zena je rekla da jesi, da si nasao cup pun zlatnika... Covek: Ma ona je to izmislila da ima sta pricati sa prijateljicama. Knez rece da ce ih oboje saslusati za neki dan i da ce ga ubiti ako on laze a zena kaze istinu. Covek se pokupi i ode... Kad stize kuci on rece zeni: Muz: Slusjaj me zeno, veceras ce ovuda proci Turci sa psima. Ti se sakrij u podrum da te ne nadju a ja cu se vec nekako snaci... zena brzo ode u podrum a muz zatvori vrata za njom. Onda ode do pekara i kupi puno pereca pa se vrati kuci i raseja ih svuda oko kuce. Ujutru ode u podrum po zenu i rece joj da su padale perce sa neba umesto kise tu noc i da ide brzo da ih pokupi. Ona ode i zaprepasti se kad vide perece na zemlji svuda oko kuce... Taj dan opet knez pozva muza kod sebe i opet ga upita da li je nasao zlatnike a covek mu opet rece da je sve to izmislila njegova zena... Onda muz ode kuci i rece zeni da je knez poludeo, da je pobegao iz dvorca i da ga jure sa psima pa da ona brzo pobegne u podrum. Ona poslusa i strca u podrum a muz zatvori vrata za njom pa poce da izaziva pse iz susedovog dvorista. Oni pocese da laju, a za njima i psi iz drugih kuca i na kraju je celo selo vrvelo od pasa koji laju. Kad se smirise muz ode po zenu. Sutradan pozva knez oboje, i muza i zenu, kod sebe pa ih upita: Knez: Da li ste nasli zlatnike? Muz: Nismo nas... Zena: Jesmo, nasli smo cup sa zlatnicima, prekide zena muza. Knez: Znaci lagao si me ipak. Kazi mi zeno, kada ste nasli taj cup? Zena: Pre nekoliko dana kneze, onaj dan kada su Turci prosli kroz selo. Knez: Kakvi Turci zeno, nikakavi Turci nisu prolazili kroz selo... Zena: Ma jesu kneze, te noci su i padale perece umesto kise. Knez: Padale prece umesto kise? zeno da li se ti salis sa mnom? Govori kada ste nasli cup! Zena: Ne salim se kneze, nasli smo cup dva dana pre nego sto ste vi poludeli pa su vas jurili sa psima. Knez: Ja poludeo? Ma ti si poludela luda zeno. Vodite ih napolje odmah, ovo je bezobrazluk!

5

Isterase ih oboje napolje a muz rece zeni da nije luda vec da su prevarili kneza da im ne bi uzeo zlatnike. Onda odose kuci srecni a sa onim zlatom su ziveli lepo jos mnogo godina.

DjAVOLOV SEGRTBio nekada davno siromasan covek koji je imao sina jedinca. Jednoga dana decak dodje i rece ocu da ide u svet da uci neki zanat. Otac je dugo vremena bio protiv te odluke jer je decak jos bio mlad, a i da bi se naucio zanat treba dosta vremena i truda... Takodje se otac plasio da ostane sam kod kuce jer je vec bio star. Medjutim nakon dugo ubedjivanja otac popusti i dade blagoslov sinu da podje na put. Putujuci tako naidje mladic na neku reku... Dok je setao uz reku naidje na nekog coveka u zelenoj odeci pa ga ovaj zaita kuda ide a mladic mu odgovori: - Idem u svet da trazim kakvog valjanog majstora od koga cu nauciti neki dobar zanat. - Vidim da si valjan decko i pristojan... Ja sam majstor, ako zelis mozes poci sa mnom a ja cu te nauciti mom zanatu. Decak se veoma obradova i podje sa covekom... Nakon kratkog hodanja covek stade i rece decaku da udje u reku da pliva. Medjutim decak nije znao da pliva pa se uplasio ali mu je covek rekao da se nema cega plasiti, da je on tu da mu pomogne da nauci. Dete ga poslusa i skoci u vodu, covek takodje... Kada su bili na sredini reke ovaj covek uhvati decaka za vrat i odvuce ga na dno reke. Taj covek je u stvari bio djavo prerusen u zanatliju... On odvede decaka u svoje dvore i predade ga nekoj babi da ga uci pa se vrati na onaj svet. Baba ostade sama sa decakom pa poce da mu prica: - Moj sinko, ti mislis da je ovaj covek sto te je doveo neki zanatlija ali nije - on je u stvari djavo... I mene je tako prevario jos davno, kada sam bila mlada, i dovukao me je ovde kao sada tebe. Nego poslusaj ti mene sada. Ja cu tebe uciti svemu sto djavo zna a on kada se vrati sa onog sveta i kad te pita sta si naucio ti mu uvek govori da nisi nista novo naucio. Tako cemo raditi dok ne budes mogao da se vratis na onaj svet kod svog oca. Posle nekog vremena dodje djavo i upita decaka sta je naucio a ovaj mu rece da nije nista. I tako je proslo tri godine... Nakon te tri godine djavo jednog dana opet upita decka sta je novo nauio a ovaj mu rece da nije nista novo naucio i da je cak zaboravio i ono sto je od ranije znao. Djavo se razljuti kad to cu, povika da ako nije za tri godine nista naucio da nece nikada ni nauciti i odvuce ga na reku da ide kud god zeli. Decak je za te tri godine vec dobro naucio djavolji zanat pa je brzo preplivao reku, popeo se preko brda i otisao kuci kod svoga oca. Kada je stigao kuci otac mu se obradova i zapita ga gde je bio i sta je radio tri godine a decak mu odgovori da je bio u svetu i ucio zanat. Nedugo nakon njegovog povratka kuci u susedno selo dodje vasar a decak rece: - Oce hajdemo na vasar. - Kako cemo na vasar sine, kada nemamo para? - Nemoj se brinuti za to oce, to prepusti meni... Iduci tako putem cin rece ocu: - Slusaj me dobro, kada budemo blizu vasara ja cu se pretvoriti u konja kakvog niko u selu nikada nije video. Svi ce se diviti i gleadati a doci ce jedan majstor da me kupi i koliko god da zatrazis on ce ti dati... Ali nemoj da mu dajes uzde, vec cim ti da pare ti uzdama udari u zemlju. Kad dodjose blizu vasara decak se pretvori u konja kakvog nigde nema. Starac povede konja kroz vasar i svi su ga gleadali ali niko nije smeo da pita za cenu. Sve dok ne dodje neki bogati Turcin. On odmah rece da nije nigde video takvog konja i da hoce da ga kupi i rece starcu da kaze cenu. Koliko god je starac trazio Turcin dade... A kada je starac uzeo novce on skide uzde sa konja, udari njima o zemlju i u tom trenu nestadose i i konj i Turcin. Starac ode sa novcima kuci gde ga je vec cekao sin...

6

Nakon nekog vremena dodje drugi vasar u drugo selo blizu njihove kuce pa decak opet rece ocu da treba da odu... Starac ga poslusa a kad su setali ka vasaru decak mu rece: - Slusaj oce, kada budemo na vasaru ja cu se pretvoriti u sator prepun raskosne robe kakvu jos niko nikad nije video. Niko nece smeti da pita za cenu ali ce opet doci onaj Turcin i dace ti koliko god da zatrazis... Ti mu prodaj ceo sator sa robom ali mu ne daj kljuceve nikako vec kada ti da pare udari njima o zemlju. Tako i bi, decak se pretvori u raskosan trgovinski sator, malo posle je dosao bogati Turcin koji je platio a starac cim uze pare udari kljucevima o zemlju... U tom trenutku se sator pretvori u goluba a Turcin u jastreba pa pocese da se jure po nebu. Njihovu jurnjavu je sa prozora gledala princeza koju je golub video pa se obrusi ka njoj i malo pre nego sto je bio kod nje se pretvori u prsten i pade devojci na ruku. Njoj se svide prsten i stavi ga na ruku... Kad je to video jastreb on se pretvori u nekog coveka pa ode kod cara i ponudi mu da ga sluzi tri godine bez ikakve plate, hrane ili pica, samo da mu nakon te tri godine da prsten koji nosi princeza na ruci. Kralj pristade... Tako su prosle tri godine, princezi je prsten postao veoma drag jer je preko dana bio prsten a uvece se pretvarao u lepog mladica. Jedne veceri mladic rece princezi da kada dodje dan da ce joj uzeti prsten da im ga ne da vec da ga baci jako u zemlju. Kada dodje taj dan kralj zatrazi svojoj cerci prsten a ona kad to cu ljutito baci prsten o zemlju... Prsten se raspade, i iz njega izletese mrcive proje svuda po sobi, a jedna mrvica se otkotrlja ispod kraljeve noge. Onaj sluga se tad odmah pretvori u vrapca pa poce da jede mrvice sa poda kako bi unistio decaka a kad dodje do ona zadnje ispod zareve noge iz te mrvice se stvori macak pa pojede vrapca. Onda se macak pretvori nazad u decaka, objasni princezi da je taj sluga u stvari bio djavo i da ga je on pobedio a kralj mu za takvo herojstvo dade puno blaga i princezu za zenu...

MACAK U CIZMAMA - Braca GrimNekada davno je ziveo stari mlinar sa tri sina. Radili su i ziveli u mlinu, imali su magarca koji je prenosio dzakove i macka koji je hvatao miseve. Jednog dana stari mlinar umre te njegovi sinovi podelise nasledstvo - najstariji dobi mlin, srednji magarca, a najmladji macka. Kad vide da je dobio macka najmladji sin se rastuzi i poce razmisljati sta da radi sa mackom... Mladic: Najgore sam prosao... Oni dobise mlin i magarca a ja macka. sta cu raditi sa njim, mogu da ga oderem i napravim sebi rukavice i to je sve. Macak: Slusaj me mladicu, progovori macak. Znam sve o cemu si razmisljao i moram ti reci da ces pogresiti ako me ubijes zbog para losih rukavica. Ako zelis da ti pomognem da postanes neko i nesto u ovom svetu moras mi kupiti par cizama da mogu setati okolo i ici medju ljude. Mladic se zaprepasti kad cu macka kako prica ali se ubrzo pribra i pristade da mu kupi cizme. Tako nadje nekog obucara i potrosi zadnju paru koju je imao. Macak zadovoljno navuce cizme, uze neku vrecu koju je nasao i nabra malo zita iz obliznje njive pa ode. Mladic ostade iza njega gledajuci sve ovo u cudu. U tom kraljevstvu je vladao neki car koji je mnogo voleo da jede fazane ali njih je bilo jako tesko naci i uloviti. U sumama ih je bilo u izobilju ali su se vesto krili i bezali u siblje tako da lovci nikako nisu uspevali da ih ulove. Znajuci to macak ode pravo u sumu, postavi vrecu i zito posu oko vrece i u nju pa se sakri u grm. Nije mnogo vremena proslo kad pocese da dolaze fazani... Jedan po jedan su jeli zito i ulazili u vrecu. Kad ih je bilo nekoliko u vreci macak brzo skoci iz grma i zaveza vrecu sa sve fazanima u njoj. Onda se uputi u carev dvorac... Na ulazu ga zaustavi strazar: Strazar: Stoj! Kuda ides? Macak: Idem kod tvog cara. Strazar: Kako ti da ides kod cara, pa ti nisi covek, ti si macak. Drugi Strazar: Ma pusti ga, sta ima veze sto je macak... Znas da je caru dosadno po ceo dan, mozda ce ga ovaj macak malo zabaviti.

7

Macak: Hvala veliko. Strazar: Kralju, primite Macka u cizmama... Kralj: Neka udje slobodno. Macak: Vasa visosti, donosim vam poklon od mog gospodara Grofa. Nekoliko fazana koji su ulovljeni u njegovom lovistu. Kralj: Hvala gospodine macku. Posaljite moje komplimente i tu vrecu napunite zlatom pa mozete nositi svom gospodaru u znak zahvalnosti. Za to vreme je mladic sedeo i razmisljao sta je uradio... Potrosio je poslednju paru na cizme u kojima je macak otisao. Ostao je bez icega - i bez novaca i bez nasledstva... U tom trenutku naidje macak, spusti vrecu ispred mladica pa rece: Macak: Gospodaru, evo svo ovo zlato sam ti zaradio i imas veliki pozdrav od cara licno. Mladic: Odakle ti svo to zlato, kako si dosao do njega? Nisi valjda ukrao... Macak: Nisam ukrao gospodaru vec sam caru odneo fazane a on me je bogato nagradio. Ovo zlato je tvoje gospodaru ali ja necu stati ovde, ja cu tebe uciniti jos bogatijim. Sutradan ujutru macak navuce svoje cizme, ode u sumu i odnese caru jos vise fazana nego prvi dan. Car ga opet bogato nagradi... Tako je macak radio iz dana u dan. Nakon nekog vremena macak je vec postao poznat sirom dvorca pa je mogao da seta po istom koliko god je zeleo. Jednog dana dok je setao i razgledao dvorac cu kako dvorski kocijas psuje zato sto ne moze ici u krcmu igrati karte sa prijateljima vec mora da vozi cara i princezu oko jezera. Macak kad to cu brzo otrca do svog gospodara i rece mu: Macak: Gospodaru ucinio sam vas bogatim a sada sam smislio kako da postanete i poznati plemic. Podjite sa mnom odmah, idemo da se kupate na jezeru. Mladic se zacudi ali polusa macka. Kad su stigli do jezera mladic je skinuo odecu i otisao da se kupa a macak uze njegovu odecu i sakru je iza zbuna. Samo sto to obavi cu kako nailazi kraljeva kocija pa stade pored puta i poce da vice: Macak: Upomoc, upomoc... Opljackase mi gospodara, upomoc. Car: Oh, kako se to desilo, da li je tvoj gospodar dobro? Macak: Jeste vase visocanstvo ali je go u jezeru i ne moze izaci od stida pred ljude. Car: Pa tako cestit covek koji mi je slao na poklon onako dobre fazane to ne zasluzuje! Odmah mu donesite jedno moje odelo da se grof obuce i dovedite ga kod mene u kociju, bice moj gost danas. Dok je sva ta zbrka jos trajala macak se pazljivo odsunja u sumu i podje niz drum. Ubrzo naidje na neku livadu na kojoj je sto ljudi kosilo travu. Macak kad to ugleda upita: Macak: Pomoz' Bog vredni ljudi! cija je ovo livada? Ljudi: Ovo je livada mocnog carobnjaka. Macak: Slusajte me dobro sada - uskoro ce ovuda proci careva kocija. Kada vas car bude upitao cija je ovo livada kazite mu da je Grofova ili cete svi izginuti. Ljudi se uplasise macka koji govori pa pristadose. Macak produzi dalje niz drum... Ubrzo naidje na veliku njivu na kojoj je dvesta ljudi znjelo zito. Macak kad to ugleda upita: Macak: Pomoz' Bog vredni ljudi! cija je ovo njiva? Ljudi: Ovo je njiva mocnog carobnjaka. Macak: Slusajte me dobro sada - uskoro ce ovuda proci careva kocija. Kada vas car bude upitao cija je ovo njiva kazite mu da je Grofova ili cete svi izginuti. Ljudi se uplasise macka koji govori pa pristadose. Macak produzi dalje niz drum... Ubrzo naidje na veliku

8

sumu u kojoj je radilo trista drvoseca. Macak kad to ugleda upita: Macak: Pomoz' Bog vredni ljudi! cija je ovo suma? Ljudi: Ovo je suma mocnog carobnjaka. Macak: Slusajte me dobro sada - uskoro ce ovuda proci careva kocija. Kada vas car bude upitao cija je ovo suma kazite mu da je Grofova ili cete svi izginuti. Ljudi se uplasise macka koji govori pa pristadose. Macak produzi dalje niz drum... Malo posle naidje i na visoku kulu u kojoj je ziveo mocni carobnjak. On se pope do carobnjakovih odaja, pokloni se pred njim i rece: Macak: Mocni carobnjaku, cuo sam svakakve price o tvojoj moci pa dodjoh da se uverim licno. cuo sam da si toliko mocan da se mozes pretvarati cak i u zivotinje... carobnjak: Istina je, dobro si cuo. Macak: Ja sam svasta cuo i mogu da poverujem da se mozes pretvoriti u psa, lisicu ili u vuka ali nisam mogao verovati kad mi rekose da se mozes pretvoriti u slona. Jel stvarno mozes? carobnjak: Naravno da mogu, nista lakse, rece carobnjak i pretvori se u slona. Macak: Ovo je neverovatno, ja ovo nisam nikada video niti sam verovao da neko to moze uraditi. A jel mozes da se pretvoris u lava? carobnjak: Naravno da mogu, nista lakse, rece carobnjak i pretvori se u lava. Macak: Oh kako opasan lav... Ovo je cudesno, pa ti si sigurno najmocniji carobnjak u ovom kraljevstvu. carobnjak: Jesam, ja sam najmocniji carobnjak i na celom svetu da znas. Macak: Pa nisam bas siguran... E kad bi mogao da se pretvoris sada u nesto veoma malo, npr u misa ja bih poverovao da jesi najmocniji carobnjak na celom svetu i isao bih po svetu i pricao o tvojoj moci svima. carobnjak: Veoma lepo od tebe, evo dokaza za tebe da sam najmocniji od svih carobnjaka. Za cas se pretvori u misa a cim to uradi macak skoci na njega i pojede ga. Za to vreme je careva kocija stigla do one livade pa kad upita car cija je to livada ljudi rekose da je Grofova. Car se iznenadi, rece mladicu da ima veoma lepu livadu i produzise dalje niz drum. Sada stigose do onog zitnog polja a car kad upita cije je to polje ljudi povikase da je Grofovo. Car se opet iznenadi i rece grofu da ima izuzetno zitno polje koje bi moglo da prehrani mnogo porodica pa odose dalje. Malo posle prodjose pored one sume a car kad upita cija je to suma drvosece u glas viknuse da je Grofova. Car se vrati u kociju i rece mladicu da ima najlepsu sumu koju je ikad video i da mu je sada jasno gde je lovio onako dobre fazane. Najzad stigose i do kule... Ispred ih je cekao macak koji otvori vrata caru i pozeli mu dobrodoslicu u Grofov dom. Car izadje iz kocija a macak ih povede u obilazak... Car je bio zadivljen lepotom i raskosom u kom mladic zivi, princeza takodje. Tada mladic zaprosi princezu a kada je car umro on nasledi presto i postade vladar celog kraljevstva...

NEMUSTI JEZIKBio jednom davno neki plemic koji je imao ogromno stado ovaca i mladog cobanina. Jednog dana kad je odveo ovce na pasu coban zacu neko pistanje u sumi pored livade. Kad pridje blize imade sta videti, zmija opkoljena sa svih strana vatrom... On stade gledati sta ce se dalje desiti kad odjednom zmija povika: - Covece pomozi mi, izvuci me iz vatre, nemoj samo stajati tu i gledati. Coban bese zaprepascen ali poslusa zmiju, odlomi neku granu sa drveta i postavi je preko vatre... Zmija se pope na granu pa otpuza preko grane do cobanove ruke pa mu se obavi oko vrata. Coban se tad uplasi pa joj rece: - Pa zmijo sta je ovo, ja tebe spasao a sada ces mi se zahvaliti tako sto ces me udaviti? - Ne boj se prijatelju, necu ti nista. Nosi ti mene kuci mome ocu, on je zmijski car. Za ovce se nista ne plasi, cuvace ih moji rodjaci... Samo pozuri molim te, otac mi se vec sigurno zabrinuo. I kada stignemo budi pametan, moj ce ti otac nuditi svakakva blaga, zlato, bisere i drago kamenje ali nemoj nista uzeti vec

9

mu trazi nemusti jezik. Coban saslusa zmiju a onda krenuse na put i nedugo zatim stigose do velikog supljeg stabla. Uvukose se unutra i udjose u careve odaje... Onda zmijski car pridje cobaninu i upita ga: - Sta zelis da ti dam u znak zahvalnosti sto si mi sina spasio? Hoces li zlata, bisera i dragog kamenja, trazi bilo sta i dobices. - Ne trebaju meni biseri ni drago kamenje a ni zlato... Ja zelim nemusti jezik. - Nemusti jezik?!? Sta ce to tebi??? Nije to za svakoga, bolje ti uzmi zlata i idi kuci da lepo i mirno zivis dok si ziv... - Ne, ja zelim samo nemusti jezik i nista drugo. Ako mi to neces dati nikom nista, ja cu otici praznih saka. - U redu, ako to toliko zelis... Zini... Cobanin zinu a zmijski car mu pljunu u usta. Onda cobanin ucini to isto i tako su tri puta pljunuli jedan drugome u usta... Nakon toga zmijski car rece: - To je to, sada imas nemusti jezik. Idi ali nikada nikome ne smes reci za to jer ces odmah umreti. Coban se zahvali caru, pozdravi se sa mladim zmijskim princem pa ode. Dok je isao kroz sumu shvatio je da razume sve sto su zivotinje i biljke pricale izmedju sebe... Kad stize na livadu prebroji ovce i kad se uveri da su sve na broju leze pod drvo da malo odspava. Na to drvo sletese dva gavrana i pocese da pricaju: - Eh kada bi samo ovaj coban znao da je tu gde lezi zakopano veliko blago... Coban kada je to cuo ode svom gospodaru plemicu, a on dotera kola pa otkopase vrata do podzemne odaje i u njoj nadju blago, bas kao sto su gavrani rekli. Kako je plemic bio posten covek a i vec je imao puno blaga on dade sve sto su iskopali cobanu i rece mu da izgradi sebi kucu, da se ozeni i da lepo zivi. Cobar tako i uradi i vremenom postade najbogatiji covek u kraljevstvu... Imao je ogromno imanje, svog ovcara, govedara, konjusara i jos mnogo drugih sluga. Na jedan Bozic covek rece svojoj zeni: - Zeno spremi dosta hrane, vina i rakije pa cemo sutra da odnesemo mojim slugama, da se i oni provesele za Bozic. Zena ga poslusa... Sutradan kad su bili sa slugama covek rece da ce on cuvati stoku celu noc dok se oni vesele. Ljudi su bili malo zacudjeni ali poslusase svog gospodara bez pogovora. Covek sede ispred staje i poce da slusa sta pricaju zivotinje... Iznenada u ponoc pocese da zavijaju vukovi iz sume i psi sa imanja: - O psi sa imanja, mozemo li doci da napravimo stetu, pokrademo stoku i zivinu, dacemo deo mesa i vama povikase vukovi. - Mozete, dodjite slobodno, hocemo i mi da jedemo. rekose psi. Medjutim jedan stari pas koji je imao samo dva zuba u ustima rece da on nece ciniti stetu svom gospodaru niti da ce njima to dozvoliti. Sve je to cuo gazda koji je sedeo ispred staje pa sutradan ujutru naredi slugama da pobiju sve pse osim onog najstarijeg bez zuba. Onda on sede na konja, zenu stavi na kobilu pa podjose kuci... Dok su jahali muz odmace malo napred i konj doviknu kobili: - Ajde pozuri malo, sto si zaostala? - Lako je tebi, ti nosis samo jednog gospodara a ja nosim troje... Zenu, njeno dete i nase zdrebe. To je cuo covek pa se razveselio saznavsi da ce postati otac... To primeti zena pa stade da ga zapitkuje zasto je veseo a on joj rece da nema razloga nego onako... Medjutim zena je i dalje navaljivala i na kraju joj muz rece da ne moze da joj kaze jer ce umreti. Zena mu rece da ona zeli da zna sta je u pitanju bez obzira na sve, pa cak i da on umre a covek joj rece da ce joj objasniti kad stignu kuci. Zena ga je i dalje zapitkivala i kad stigose kuci covek donese mrtvacki sanduk, stavi ga ispred kuce, leze u njega i rece: - Evo zeno sacu ti reci sto sam veseo...

10

U tom trenutku pridje do sanduka onaj stari pas i poce da zavija a covek kad to vide rece zeni da mu donese parce hleba... Zena to ucini ali pas nije hteo da jede hleb vec nastavi da zavija. Tad dodje petao koji je setao po dvoristu i poce da kljuca onaj kleb a pas povika na njega: - Kako mozes da jedes taj hleb kada nam se gospodar sprema da umre? - A sto da ne jedem, ja imam sto kokosaka oko sebe, kada nam daju hranu svako grabi za sebe ali ja kad hocu da jedem rasteram ih sve a one koje ne slusaju kljucam u glavu... On pusta jednu zenu da ga toliko zapitkuje pa ce jos i da umre zbog nje, sto bih ga ja zalio. Sve to je cuo covek pa besan izadje iz sanduka, odvede zenu u kucu i nagrdi je kao nikada do tada. Od tog dana ga je sve slusala i vise se nikada nisu svadjali i ziveli su srecno do kraja zivota.

NEUSTRASIVI MLADICBila jednom davno neka udovica koja je imala sina jedinca. On je bio veoma hrabar i nicega se nije plasio... Isao je kud je hteo, radio je sta je zeleo i nikoga nije slusao. Majka je na sve nacine pokusavala da ga zastrasi ali bezuspresno. Napokon ode kod popa pa mu rece: - Gospodine, pokusajte da ga malo uplasite, ja nikako ne uspevam a bojim se da ce ga zadesiti neka nevolja zbog neustrasivosti. - Dogovoreno gospodjo, samo vi njega veceras kod mene posaljite. Zena dodje kuci pa spremi sina da ide kod popa. Pop je bas taj dan imao mrtvaca u crkvi pa ga iznese pod zvonik, namesti ga da stoji a u ruke mu ugura kanape od zvona pa ga tako ostavi. Kad je dosao mladic pop ga zamoli posto je mladji da ode do zvonika i da zazvoni nekoliko puta, da ne mora stari pop ici. Mladic tako i ucini ali kad dodje do zvonika vide onog mrtvaca kako drzi konopce pa mu rece: - Ajde zvoni posto si stigao pre mene. Svejedno je ko ce, da li ti ili ja... Kako mrtvac nije odgovarao mladic mu opet rece: - Ajde covece zvoni vise, ako si dosao prvi red je da ti zvonis, necu se ja ljutiti. Medjutim mrtvac i dalje osta nepomican... Mladic kad to vide razljuti se pa pridje i udari samar mrtvacu koji onda pade na pod. Mladic uze kanape, pozvoni par puta i vrati se kod popa koji ga cim je usao u kucu upita: - Jesi li zvonio sinko? - Jesam pope. - A jesi li video nesto cudno? - Nisam nista... Bio je samo neki pijanica kod zvona kad sam dosao. Ja mu nekoliko puta rekao da zvoni a on kako nije hteo ja mu udario samar pa je pao pored zvona. Pop mu se zahvali za pomoc pa mu rece da opet dodje sutra uvece. Mladic tako i uradi a sutradan izjutra dodje majka pa upita popa: - Pope, hoce li biti nesto sa mojim sinom? - Nisam uspeo da ga uplasim sinoc, pokusacu veceras opet. Uvece kad dodje mladic kod popa ovaj mu rece da ide u dvoriste, da ce tamo spavati pored jednog zarobljenika koji je vezan lancima ali niko ne sme da ga oslobodi koliko je ruzan i opasan. Mladic ode kod ovoga pa se namesti ispod njega i leze da spava. Medjutim kad god bi se osudjenik pomerio lanci bi zveckali pa mladic nije mogao da zaspi. Najposle rece madic njemu: - Daj molim te smiri se samo dok zaspim pa se posle mrdaj do ujutru. - A ti se mene ne plasis? Upita osudjenik... - Ne, zasto bih te se plasio. Samo se ti smiri da ja mogu zaspati. Kad je proslo pola noci a mladic i dalje nije uspeo da zaspi on lepo uze pa oslobodi ovog sto je bio u lancima pa ga baci na pod i leze da spava preko njega kako ovaj ne bi mogao da pobegne. Kad se ujutru

11

probudise mladic podje da ga opet okuje ali mu covek rece: - Nemoj me opet bacati u lance molim te. Ja nisam nista zgresio, samo sam kriv sto sam ruzan pa me se ljudi plase. Ja nisam nista lose uradio a osudjen sam na osnovu prica ljudi iz sela. Evo dacu ti ovu magicnu kosulju koju nosim na sebi u znak zahvalnosti ako me pustis... - U redu, neka tako bude. - Rece mladic... Covek skinu zutu kosulju sa sebe pa je dade mladicu i rece: - To je magicna kosulja... Kada neko bude hteo da te tuce ti je samo skini i povici "Udri kosuljo" i ona ce poceti da ga bije... Kad mu bude bilo dosta batina a ti povici "Stani kosuljo" i ona ce prestati. Mladic uze kosulju, obuce je i ode kod popa da mu kaze da je zatvorenik pobegao u toku noci... Kad to obavi uputi se do nekog obliznjeg grada da pronadje nekoga na kome ce isprobati kosulju. Kad je stigao do grada vec bese predvece... Pored puta vide coveka kako gura zaprezna kola sa zenom i decom pa ga upita kuda ce van grada po noci a ovaj mu rece: - U nas grad preko noci dolaze zli duhovi... Ko god je ostao preko noci u gradu od kad su oni dosli ujutru vise nije bio tamo. Ti se sinko bolje vrati odakle si posao... Mladic to cu, zahvali se coveku na upozorenju pa ode u grad. Kad stize tamo a on udje u krcmu, sede za jedan sto i izvadi novce iz dzepa. Malo posle se vrata od krcme otvorise a kroz njih proviri jedan duh pa nestade. Ubrzo zatim poce galama napolju, poce da grmi i seva, jak vetar poce da duva i zacuse se lanci... Onda se u krcmi pojavi nekoliko duhova i jedan od njih pridje madicu i upita ga: - Sta radis ti ovde? - Evo sedim za stolom, cekam krcmara da me usluzi. - A znas li ti mladicu da je krcmar otisao iz grada kao i svi ostali ljudi koji ovde zive? Nocu smo ovde samo mi duhovi... - Znam ali ja sam ostao... Ja se vas ne plasim. Tada poce jos vece nevreme napolju, jos veca buka, psi pocese da laju, macke da mjaucu... Covek bi pomislio da ce kraj sveta doci... I onda odjednom se u sobi pojavi beli duh sa vatrenim lancem koji njime udari po stolu ispred mladica. Ovaj samo mirno pogleda u lanac i ne rece nista. Onda ga upita beli duh: - A sta ces ti ovde? - Evo sedim i brojim svoje novce... - Novce kazes? A da li bi hteo da se kartas mozda? - Bih, sto da ne. Onda zli beli duh sede pored mladica pa pocese da igraju karte u pare. Mladic je stalno pobedjivao i ubrzo duh ostade bez novaca. Onda pocese da se kartaju u drago kamenje ali mu mladic i to uze. Na kraju je duh izgubio i sve zlatnike koje je imao i kako nije vise imao u sta da igra on okupi sve duhove oko sebe pa krenuse da napadnu mladica. Ali on tada skine kosulju pa povika "Udri kosuljo" a ona poce da ih tuce. Oni pocese da beze ali ih je magicna kosulja stizala lako. Najposle kada videse da ne mogu pobeci duhovi pocese da mole mladica da prestane da ih tuce. On im rece da moraju da obecaju da nikada vise nece doci u taj grad i da ce vratiti sve ljude koji su nestali. Oni se slozise i cim je mladic zaustavio kosulju nestadose svi bez traga. Sutradan se vratise ljudi u grad a mladic im isprica da su duhovi otisli i da se vise nece vracati. Ljudi mu se zahvalise a on zadovoljan ode svojoj kuci. Nije dugo vremena proslo i rec o svemu tome dodje do kralja koji je onda pozvao neustrasivog mladica kod sebe u dvorac, dao mu princezu za zenu i postavio da hrabro vlada njegovim kraljevstvom.

PALCIC - Braca Grim

12

Ziveo jednom davno neki drvoseca sa svojom zenom. Preko dana je naporno radio, sekao drva, nosio ih u grad i prodavao za neke sitne novce, a kad bi uvece dosao kuci tugovao bi sa zenom sto nemaju dece... Muz: zeno bas smo nesrecni sto nemamo dece, ma barem jedno dete da imamo ja bih bio presrecan. Zena: Slazem se, da imamo samo jedno, pa makar da je malo i kao palac bili bi mnogo srecniji nego sada. Voleli bi ga kao sto svaki roditelj voli svoje dete... Samo kad bi smo dobili dete, kakvo god da bude... Posle sedam meseci zena rodi dete, nimalo duze od palca. Muz i zena su bili presrecni i nazvase dete Palcic zbog svoje velicine. Iako su ga normalno hranili, dete nikada nije poraslo, vec je ostalo onoliko koliko bese prvog dana. Jednog dana podje muz u sumu da sece drva i povika zeni: Muz: E zeno, kad bi i mi imali nekoga da upregne konja i da mi doveze kola u sumu... Palcic: Evo oce ja cu dovesti kola u sumu. Muz: Ali sine, ti si premali da jases konja. Palcic: Jesam mali ali ako mama hoce da mi pomogne da veze kola za konja ja cu mu sesti na uvo i govoriti kuda da ide, ja znam put. Otac bese malo zabrinut ali pristade. Majka zauzda konja i priveza kola a Palcic mu se pope na uvo. Kad je sve bilo spremno on povika "djiha djiha", konj krenu a majka se vrati u kucu da radi dalje... Dok su Palcic i konj prolazili kroz sumu videse ih dva prolaznika i veoma se zacudise kada su culi konjanika kako zapoveda a nisu mogli da vide: Covek: sta je ovo prijatelju, cujem kocijasa ali ga ne vidim? Konj ide sam od sebe... Drugi Covek: Ma to nisu cista posla prijatelju, ajmo mi za kolima da vidimo gde ce se zaustaviti. Ubrzo kola usporise i stadose, bas na mestu gde je drvoseca redjao isecena drva. On pridje i jednom rukom uhvati konja za uzde a drugom spusti Palcica na zemlju. Kada ga videse ona dva coveka zacudise se i pridjose blize drvoseci... Covek: Dobar dan gospodine. Kakvo je to cudo, covek velicine palca? Drvoseca: To je moj sin, Palcic... Covek: Mi smo iz grada, hocemo da kupimo ovog malisu. On bi mogao da postane veliki hit u gradu, hocemo da napravimo nastup sa njim i da ga pokazujemo ljudima. Dacemo ti pet zlatnika za njega, jel moze? Drvoseca: On nije za prodaju, ne mogu rodjenog sina prodati. Palcic: Oce uzmi ti njima pare a ja cu se vec nekako vratiti tebi i majci - prosaputa Palcic Covek: Evo dajem ti deset zlatnika, jel moze? Drvoseca: Hmmm, u redu. Ali mi ga cuvajte dobro... Palcic se pozdravi sa ocem pa podje sa ovom dvojicom. Oni ga upitase gde hoce da sedi a on rece na sesir jer odatle moze da gleda okolo a nece ispasti. Tako su putovali ceo dan a kad pade vece Palcic rece da ga spuste na zemlju da protegne noge. Cim su ga spustili Palcic poce da trci levo desno dok ne naidje na neku misju rupu u koju se sakrio. Ova dvojica su pokusavala da ga nadju ali nisu uspeli jer je on bio tako mali a i vec je pao mrak. Najzad odose uz ljutite uzvike... Malo kasnije Palcic izadje iz rupe i poce traziti mesto za spavanje. Na veliku srecu nadje napustenu puzovu kucicu i lepo se smesti u nju. Samo sto nije zaspao kad zacu dvojicu prolaznika kako pricaju: Prolaznik: Pop ima cup pun zlata. Veceras bi bilo dobro da udjemo u njegovu kucu dok svi spavaju, niko nas nece videti... Samo kako da to uradimo a da nikoga ne probudimo? Palcic: Ja mogu da vam pomognem... Prolaznik: Ko je to? Ko to prica? Gde si?

13

Palcic: Evo me na zemlji, pogledajte malo bolje, ja sam veoma mali... Prolaznik: Ali ti si tako mali, kako ces nam ti pomoci? Palcic: Ja se mogu provuci izmedju resetaka na popovom prozoru i mogu vam dodati sta god zelite iz kuce. Prolaznik: U redu, podjimo onda... Kad dodjose do popove kuce Palcic udje kroz sipke i poce da vice: Palcic: Kazite sta hocete. Gde je taj cup sa zlatnicima? Prolaznici: Tise pricaj, probudices nekoga. Palcic: Ma kazite samo sta hocete, sve cu vam dodati - opet povika Palcic. Prolaznici: Nemoj da vices, probudices ih. Sva ta vika je probudila sluzavku koja je spavala u susednoj sobi. Sledeci put kad je Palcic viknuo ona ustade i dodje da vidi sta se to cuje. Ova dvojica pobegose odmah. Sluzavka je pregledala celu kucu pa kako ne nadje nikoga ode nazad da spava. Palcic pronadje neko seno u ostavi koja je bila pored te sobe pa leze na njega i zaspa. Sutra ujutru sluzavka ustade rano i uze seno iz ostave da nahrani krave i to bas deo sena na kom je spavao Palcic. Kako je bio premoren od prethodnog dana malisan se nije probudio sve dok nije dospeo u kravin stomak. Kad se probudio odmah je poceo da vice: Palcic: zeno ne donosi vise sena, sita sam. Sluzavka se izbezumi kad cu kravu kako prica pa pobeze u sobu kod popa. Sluzavka: Gospodaru dodjite brzo, krava progovorila!!! Pop: Luda zeno, kako moze krava da govori? Sluzavka: Dodjite da vidite, brzo, brzo... Cim udjose u stalu pop zacu glas iz krave pa naredi da je odmah zakolju jer je u nju usao zli duh. Tako i uradise, od kravinog mesa napravise rucak a iznutrice i kosti bacise na smetliste. Palcic je pokusavao da izadje napolje iz zeludca ali nije uspevao... U tom naidje gladni vuk i pojede iznutrice zajedno sa Palcicem. Tada on rece: Palcic: Vuce, jesi li jos gladan? Vuk: Jesam, mogao bih jos ovoliko da pojedem, nisam jeo danima. Palcic: Ja znam gde ima dobrog mesa, ovcijeg... Vuk: Gde, gde? Palcic: U kuci moga oca, sacu ti objasniti gde je to. Vuk je brzim trkom dosao do kuce, popeo se na krov i spustio se kroz dimnjak bas kako mu je Palcic rekao. Onda je usao u ostavu i pojeo svo meso koje je tamo bilo. Kad je hteo da izadje napolje nije mogao jer je bio pretezak sa toliko hrane u stomaku a Palcic kad to vide poce da vice i doziva oca i majku. Oni se ubrzo probudise pa kad videse vuka otac ode u ostavu po sekiru... Nije dugo proslo a Palcic je bio najzad slobodan. Zena: Hvala Bogu, vratio nam se sin. Muz: Dobro dosao kuci sine nas, pricaj gde si sve bio... Onda im on isprica gde je sve bio i sta je sve radio a oni rekose da ga nikada vise nece dati ni za svo blago ovog sveta. Od tada su svi ziveli srecno i zadovoljno...

14

TRI JEGULjEBio neki siromasni ribar koji je jednom za tri dana ulovio samo tri jegulje. Kako je svaki dan hvatao po jednu treci dan se naljuti i rece sam sebi: - Prokleta je moja sreca kada vec tri dana uspem da ulovim samo po jednu jegulju! Samo sto je on to izgovorio jedna od jegulja mu odgovori: - Nemoj tako pricati, ti nisi svestan sta si uhvatio... Uzmi i zakolji jednu od nas tri pa iseci na 4 dela... Jedan deo daj zeni da pojede, drugi kucki, treci kobili a cetvrti deo zasadi ispred kuce. Onda ce ti zena roditi dva sina, kucka dva steneta, kobila dva zdrebeta a ispred kuce ce nici dva maca. Covek uradi kako mu bese receno... Kada su mu sinovi porasli jedan od njih rece ocu: - Tata ja vidim da si ti siromasan covek i da nas ne mozes hraniti sve. Ja cu uzeti jednog psa, jednog konja i jednu sablju pa idem u svet da trazim srecu. Mlad sam i jak, snaci cu se nekako... Pozdravi se sa ocem i majkom a onda rece bratu svome: - Brate najmiliji ja idem u svet, ti ostani ovde i cuvaj nam oca i majku, pomazi im i budi castan. Evo ti ova bocica sa vodom, drzi je uvek zatvorenom... Dokle god je voda u njoj cista budi miran ali ako se ikad zamuti znaj da sam poginuo. To rece pa se okrenu, skoci na konja, ucvrsti mac za pojas i pozva psa pa ode... Hodajuci po svetu stize u neki veliki grad i u njemu vide carevu kci u koju se smrtno zaljubi. Polaskana devojka rece caru da ga pozove u dvorac da se bolje upoznaju sto on i ucini... Kad je mladic bio u dvoru princeza ga je krisom gledala i videla psa, konja i mac koji su na nju ostavili jak utisak pa se zaljubi u njega i rece ocu da ga zeli za muza. Car odobri princezinu zelju i napravise veliko vencanje... Jedne veceri dok su stajali na terasi mladic upita svoju zenu: - Zeno moja draga, kazi mi sta je ono u daljini sto sija. - Muzu moj to je cudnovata planina koja preko dana izbacuje munje a nocu vatru. Nijedan heroj se odande nije vratio jer cim udje u planinu postane mutav i skameni se. Nemoj ici tamo nikada... Medjutim mladic ne poslusa zenu vec jednog dana uzjaha konja i zaputi se ka planini. Kad se priblizio ugledao je neku bakicu kako sedi pored puta, u jednoj ruci je drzala stap a u drugoj neke trave. On je zamoli da mu pokaze ulaz u planinu. Bakica ga povede kroz livadu ogradjenu kostima junaka, a svuda po livadi su stajali okamenjeni ljudi... Cim je zagazio na livadu mladic je zanemeo i okamenio se. Takodje mu nastradase i konj i pas... U tom trenu se zamuti voda u bocici i brat je znao da mu je brat poginuo. On je saopstio nesrecnu vest ocu i majci pa onda uze konja, psa i mac i sam se zaputi na put da pronadje svog pokojnog brata. Dugo je mladic putovao, od grada do grada, dok na kraju ne dodje u isti onaj grad gde mu se pokojni brat ozenio. Kako je usao u grad princeza i car ga prepoznase i potrcase mu u susret. On je veoma licio na svog brata a kako je imao istog konja i psa i nosio isti mac za pojasom niko nije primetio razliku. On ih prihvati kao da je njegov brat pa svi odose na dvor... Kad su zavrsili veceru princeza i on odose na terasu a on je upita: - Zeno moja draga, kazi mi sta je ono u daljini sto sija. - Muzu moj pa pre neki dan si me to isto pitao... To je cudnovata planina koja preko dana izbacuje munje a nocu vatru. Nijedan heroj se odande nije vratio jer cim udje u planinu postane mutav i skameni se. Nemoj ici tamo nikada. Ja sam se uplasila da si tamo otisao kad si nestao pre neki dan... Mladic tada shvati sta se desilo i gde mu je nastradao brat pa ode sa princezom da spava ali stavi svoj mac izmedju sebe i nje kako mu ne bi prilazila blizu u toku noci. Sutradan ujutru mladic uzjaha konja, pozva psa i uze mac pa podje put planine. I on vide onu babu sto sedi pored puta pa odmah izvadi mac i zapreti joj da mu oslobodi brata ili ce je ubiti. Preplasena baba odmah ode do livade, premaza njegovog brata carobnom travom i ovaj ozive. Tu se njih dvojica izgrlise i izljubise pa podjose put dvorca...

15

Ali negde usput zapita ovaj brat sto je bio okamenjen zar ne bi trebali da se vrate i spasu sve ljude koji su nastradali. Drugi brat se slozi pa se vratise do planine, naredise babi da oslobodi sve ljude a onda je ubise. Braca se vratise u grad sa svima koje su spasili, napravi se velika proslava a car drugom bratu dade svoju drugu cerku za zenu.

TRI ZELjEZiveo nekada davno siromasni covek sa troje dece, dve cerke i jednim sinom. Kako mu je zena umrla jos odavno a on je osetio da mu se blizi kraj pozva decu k' sebi i rece im da budu uvek posteni i dobrodusni i da ce ih ako budu takvi sreca uvek pratiti. Deca mu obecase da hoce a on ubrzo nakon toga premine... Kako su bili siromasni svo nasledstvo osim kuce behu tri zlatna novcica. Oni podelise novce, svakome po jedan, ali sa tako malo novaca nisu mogli nista uraditi sto bi im znacajno pomoglo pa se deca dogovorise da sin ode u beli svet da potrazi srecu za svo troje. Sestre se slozise i on podje na put... Nakon nekoliko dana putovanja naidje decak na neku sumu. Pored puta bese neko drvo a ispod drveta je lezao mali patuljak koji mu rece: Patuljak: Dete, udeli mi nesto hrane ili novaca da imam sta jesti. Decak: U redu, dacu ti novcic koji imam, to je sve sto imam. To je moje celo nasledstvo koje dobih od oca ali cu ti ga dati, ja cu vec svoju srecu naci... Patuljak: Kako velikodusno od tebe... Zbog toga sto si tako dobar ispunicu ti tri zelje, ali pazljivo biraj jer ti mogu promeniti zivot. Decak: Hocu da se mogu pretvoriti u goluba, u ribu i u zeca po mojoj volji i da se kasnije mogu opet vratiti u coveka... Patuljak: Ispunjeno dete, sve sto treba da uradis jeste da se protreses... Koliko se puta protreses toliko ces se puta promeniti i na kraju vratiti u ljudski oblik. Kad to izrece patuljak nestade... Decak se odmah pretvori u goluba i polete u nebo. Onda odlete do prvog grada koji je video sa visina i spusti se na zidine kraljevog dvorca. Tu cu kako ljudi pricaju da ce biti rata i da kralj skuplja jake i mlade ljude... Golub slete na zemlju i pretvori se u coveka pa ode da se prijavi u vojsku. Bio je rasporedjen u kraljevu licnu strtazu... Ubrzo pocne rat i kraljeva vojska ubedljivo izgubi prvu bitku. Kralj brzo sazva sastanak svojih vojsovodja, plemica i savetnika da odluce sta im je dalje ciniti posto su izgubili pola vojske i rece: Kralj: Slusajte ljudi... Jesmo izgubili ali to je zato sto ja nisam imao moj carobni prsten kod sebe, ostao mi je u dvoru kod moje cerke. Sa prstenom bi pobedili sigurno... Neko mora otici do dvorca i doneti mi prsten do sledece bitke ili cemo svu vojsku izgubiti. Dvor nije bio blizu i svi su znali da je nemoguce doci do dvorca i vratiti se nazad za jedan sat pa se niko nije javio... Niko osim decaka... On rece da ce on otici i doneti prsten. Kralj tada rece da ako uspe da donese prsten na vreme dobice princezu za zenu. Decak krenu ne gubeci ni sekund... Cim je malo odmakao on se pretvori u goluba i polete u nebo. Kada je dosao do jezera brzo se prevori u ribu i stize do druge obale za cas. Onda izadje iz vode, pretvori se u zeca i brzim trkom krenu ka dvoru. Kad je bio ispred kapije on se opet pretvori u goluba i odlete do princezinih odaja. Tamo stade na prozor i rece: Decak: Tvoj otac, kralj, me je poslao po njegov prsten. Daj mi ga brzo inace ce tvoj otac biti porazen opet...

16

Princeza se zacudi kako golub prica a on joj rece da mu iscupa tri pera. Ona to ucini... Onda se decak pretvoru u ribu i sapnu devojci na uvo da mu skine tri krljusti. Ona i to ucini... Odjednom se ispred nje stvori zec i rece da mu odsece malo krzna sa repa i da sve to sacuva. Ona poslusa a onda se decak pretvoru u ljudski oblik i rece joj: Decak: Dobro cuvaj pera, krljusti i krzno jer ces me po njima poznati kad za to dodje vreme. Sada mi brzo donesi prsten... Princeza: Sacuvacu ih a secaj se i ti mene jer sam od danas tvoja - To rece pa ga poljubi i brzo mu donese prsten. Decak se pretvori u goluba pa u zeca i ribicu pa opet u goluba i stize bas na vreme. Medjutim, u kraljevoj vojsci je bio i jedan zli carobnjak koji je bio zaljubljen u princezu pa odluci da ne dozvoli decaku da kralju donese prsten. Kada se decak pretvoren u goluba priblizio livadi gde su kralj i vojska cekali carobnjak uze pracku i obori ga na zemlju. Onda mu uze prsten i odnese ga kod kralja. Cim je dobio prsten kralj ga stavi na ruku i podje sa vojskom u bitku. Kralj je pobedio i kada se vratio rekao je da je carobnjak spasao njegovo kraljevstvo i da ce dobiti princezu za zenu kao sto je obecano. Onda se vratise u dvorac gde su proslavili pobedu... Kad se slavlje zavrsi kralj pozva cerku i rece joj: Kralj: Cerko, carobnjak nas je danas spasao i on je tvoj novi verenik. Princeza: Oce, to nije covek kome sam danas dala prsten, mene ovaj ne zanima. Kralj: Cerko ja sam dao svoju rec i kao kralj je ne smem pogaziti. Imas tri dana da razmislis, kad istekne treci dan udaces se za carobnjaka. Za to vreme ranjeni decak u obliku goluba je jos uvek lezao osamucen u polju. Tada se niodkuda stvori onaj patuljak pa prodrma decaka i rece mu: Patuljak: Budi se, moras u dvorac. Princeza ce se udati za carobnjaka umesto za tebe ako ne stignes na vreme... Decak se odmah osvesti, pa polete u nebo ka dvorcu. Uleteo je u dvorac i odmah otisao u princezinu sobu. Ona ga prepozna i rece mu sve sta se desilo. Onda pozvase kralja da dodje i princeza mu rece: Princeza: Oce, ovo je moj pravi verenik, ovaj je danas bio kod mene i njemu sam dala prsten. Kralj: Bez dokaza nista ne mogu promeniti, da li mi mozete dokazati sve to? Decak: Mozemo vase visocanstvo. Dokazi su kod vase cerke... Decak se pretvori u goluba a princeza pokaza ti pera koja su bila iscupana sa njegovog krila. Decak se pretvori u ribu a devojka pokaza krljust koja je falila na njegovom telu. Najzad decak se pretvori u zeca a devojka pokaza parcence krzna koje je falilo na njegovom repicu. Decak se onda vrati u ljudski oblik a kralj rece da nadju carobnjaka i da ga bace u tamnicu zbog prevare koju je pokusao da napravi. Vec sutradan se decak i princeza vencase... Kralj je poslao svoje sluge da brzo dovedu i decakove sestre pa su se svi zajedno veselili i bili srecni jos dugo...

U CARA TROJANA KOZIJE USIBio jednom jedan car koji se zvao Trojan. On je imao kozije usi i nikome nije dozvoljavao da o tome prica. Kod njega su dolazili mnogi frizeri ali nijedan se nikada nije vracao. Kako bi ga frizer osisao car Trojan bi ga upitao sta je video, a on bi rekao da je video kozije usi... Car je onda naredjivao strazarima

17

da ga zatvore u tamnicu i da ga nikada ne pustaju, tako je bilo sa svim frizerima koji su ga sisali... Tako je dosao red na jednog frizera koji je znao da se niko ne vraca iz carevog dvorca, pa on rece svom mladom pomocniku da je bolestan i da on mora otici kod cara. Mladic ne znajuci nista o caru pristade. I tako ode on u dvorac, osisa cara a kad ga ovaj upita sta je video mladic rece da nije video nista. Car Trojan mu onda rece da ce ga on sisati na dalje pa ga pusti da ode kuci i plati mu 12 zlanika. Mladic je naravno video da car ima kozije usi ali nije rekao nista. Prosli su meseci, mladic je sisao cara i nikada nije nikome rekao sta je video na carevoj glavi... Vremenom je ta tajna pocela da ga kopka, zeleo je da nekome kaze sta je video ali nije smeo jer se plasio cara Trojana. Onda jednog dana upita svog gazdu sta da radi: Mladic: Gazda, imam jednu veliku tajnu koju ne smem nikome ispricati ali vise ne mogu da je cuvam. Mislim da ce mi biti lakse kada nekome ispricam ali se plasim sta ce biti ako se to procuje. sta da radim? Gazda: Kazi meni, ja cu cuvati tvoju tajnu. A ako neces meni ti idi u crkvu pa se ispovedi popu... A ako neces ni to ti idi iza grada na livadu, iskopaj rupu pa u nju vikni tri puta tajnu koju imas pa onda rupu zatrpaj zemljom. Mladic mu se zahvali pa ode na livadu iza grada i uradi kako mu je gazda rekao... On iskopa rupu i tri puta viknu u nju: "U cara Trojana kozije usi"... Kada je to uradio i zakopao rupu ode kuci mirne savesti. Sledeceg proleca iz te rupe izrastose tri stabljike trske. Jednog dana su se deca igrala na livadi i od trske su napravila frule... Kada su pocela da sviraju umesto pesme iz frula se zacu: "U cara Trojana kozije usi", "U cara Trojana kozije usi", "U cara Trojana kozije usi"... Rec o ovome se ubrzo prosiri kroz celo carstvo i naravno dodje i do samog cara. On brzo pozva mladog frizera kod sebe pa ga upita kome je pricao da on ima kozije usi. Mladic mu isprica sta je uradio, kako je vikao u rupu i da nije nikome rekao nista... Car je tada shvatio da se istina nikada ne moze sakriti pa oslobodi sve frizere iz tamnice a ovog mladica nagradi velikim bogatstvom.

VODA ZIVOTAZiveo jednom davno kralj sa tri sina. Jednog dana on nenadano oboli od teske bolesti... Lekari iz svih okolnih zemalja su dolazili ali nijedan nije nasao nacin da ga izleci. Nakon nekog vremena kada je kralj izgubio svu nadu da ce ozdraviti pozva svoja tri sina i rece im: Kralj: Sinovi moji, kao sto vidite ovo ne ide na dobro. Ja ne znam koliko cu jos ziveti ali hocu da mi obecate da cete biti slozni i da cete dobro vladati nasim kraljevstvom kada ja umrem. Sinovi saslusase oca, dadose mu rec da ce ispuniti njegovu zelju ako umre pa tuzni izadjose u dvorski vrt. Dok su sedeli u njemu nenadano im pridje mali sedi patuljak i upita ih: Patuljak: Zasto ste tako tuzni momci? Najstariji Sin: Otac nam je tesko bolestan a nijedan lekar mu nije uspeo pomoci. Izgleda da ce ubrzo umreti ako ne nadjemo leka... Patuljak: Vasem ocu ne moze pomoci obican lek, ja znam sta ga moze spasiti. Sinovi: Sta, sta mu moze pomoci? Patuljak: To je voda zivota... Jedan od vas mu je mora doneti, put vam ja ne mogu reci, morate ga sami pronaci.

18

Pre nego sto sinovi stigose da bilo sta kazu patuljak nestade... Sinovi odmah odose kod oca i ispricase mu sta se desilo. Najstariji sin je odmah rekao da ce on ici po vodu zivota, pa se brzo opremi za put, pozdravi sa ocem i bracom i ode. Dugo je jahao putevima, kroz sume i preko dolina dok najzad ne dodje na neku raskrsnicu. Pored putokaza je stajao sed starac koji ga upita kuda ide a on mu odbrusi da to ne treba njega da zanima jer mu ne moze nikako pomoci. Onda produzi dalje niz put ali kako je isao tako je put postajao sve uzi i mracniji dok se na kraju mladic ne izgubi. Proslo je dugo vremena a najstariji sin se nije vracao, ocu je postalo jos losije pa ne mogavsi da ceka srednji sin podje na put da nadje vodu zivota. I on je dugo jahao dok na kraju nije naisao do istog onog raskrsca... Tu i njega upita sedi starac kuda ide a on kao i njegov stariji brat odbrusi starcu i produzi dalje sve dok se i on ne izgubi. Kralju je bilo jos losije a njegove brace i leka nije bilo. Najmladji sin odluci da podje i on traziti vodu zivota ali i svoja dva brata pa se pozdravi sa ocem i majkom i ode. I on je dugo jahao dok ne dodje do raskrsca gde ga upita starac: Starac: Kuda ides mladicu? Mladic: Idem da nadjem vodu zivota kako bih izlecio svog bolesnog oca. Starac: Kad si tako ljubazan, sigurno ces je pronaci, jasi ovim putem. Na kraju puta je veliki dvorac koji je zacaran zajedno sa svima koji zive u njemu. Dvorac cuvaju dva opasna lava... Kad dodjes do njih baci im po parce mesa i oni ce se smiriti. U dvorcu je zacarana princeza, ona ce ti objasniti sta dalje da cinis. Ali pazi, dvorac je zacaran, ne smes ostati u njemu duze od dvanaest casova, ako ostanes duze i ti ces potpasti pod zlu kletu koja je na dvorac bacena. Evo uzmi i ovaj gvozdeni stapic kojim ces otoriti zacarana vrata dvorca i evo ti meso za lavove. To rece i nestade... Princ je jahao i ubrzo dosao do zacaranog dvorca. Vrata su bila zatvorena pa on upotrebi stapic kako mu je starac rekao. cime su se otorila vrata dva ogromna lava potrcase ka princu... On im baci ona dva komada mesa i lavovi pocese zadovoljno da jedu, ne obracajuci paznju na mladica koji se provuce pored njih i udje u dvorac. U prvoj sobi u koju je usao je za stolom sedeo covek koji je samo cutao. U drugoj sobi je nasao princezu, on joj pridje i dodirnu je po ramenu. Ona se okrenu i rece mu: Princeza: Zakasnio si, nisi dosao na vreme... Dodji opet za godinu dana. Princ: Ali za godinu dana ce moj otac umreti, treba mi voda zivota da ga spasim odmah. Princeza: Voda zivota je iza trece sobe, niz dugacki hodnik. Onda mu je jose nesto sapnula i rekla mu da to dobro upamti... Onda mu rece da ide u trecu sobu. Mladic joj se zahvali pa udje i u trecu sobu, a u njoj je nasao veliki krevet. Kako je bio premoren od dugog puta on leze da se malo odmori i zaspa. Posle nekoliko sati on se probudi i skoci sa kreveta uplasen da nije proslo 12 sati vec... Brzo otrca niz hodnik do izvora vode zivota, napuni flasicu pa brzo krenu ka izlazu iz dvorca. Skoci na konja i stize da izadje tacno u minut pre 12 sati. Ispred dvorca je sedeo sedi starac koji mu rece: Starac: Bravo, uspeo si da nadjes vodu zivota. Sada pozuri kuci jer ti je ocu jos losije ali pre toga ces naici na jos prepreka. Posto si bio ljubazan ja cu ti opet pomoci... Na putu do kuce ces proci kroz tri kraljevstva. U prvom ce biti buna, u drugom velika glad a u trecem se vodi rat. Vec sam ti dao stapic, njime ces smiriti bunu... Evo ti magicni hleb kojim ces nahraniti gladne, od svake mrvice ovog hleba ce narasti novi veliki hleb pa ga razdeli siromasnima. Evo ti i ovaj carobni mac, njega upotrebi da okoncas rat. Starac opet nestade a mladic krenu od kraljevstva do kraljevstva da uradi sve kako mu je starac rekao. Kad je izasao iz trece kraljevstva naidje na veliko jezero i tu nadje svoja dva brata. Silno se obradovase,

19

najmladji sin im isprica sve sta mu se desilo a onda potrazise camac da predju preko jezera. Na camcu je najmladji sin opet zaspao jer je bio umoran. Dok je on spavao najstariji sin je presuo vodu zivota u svju flasicu a onu koju je najmladji sin nosio je napunio obicnom vodom iz jezera. Kada su stigli do druge obale braca probudise najmladjeg pa se zaputise zajedno ka dvorcu. Ubrzo su stigli do dvorca i odmah su otisli do ocevih odaja. Otac je lezao tesko bolestan, majka je sedela pored kreveta i plakala... Tada udjose tri sina i odah najmladji dade kralju da popije iz njegove flasice. Kako je to sada bila obicna voda iz jezera nista se nij dogodilo, cak je kralju bilo jos losije jer voda iz jezera nije bila cista. Onda najstariji sin donese svoju flasicu i dade ocu da pije iz nje. Kralj odmah ozdravi a najstariji sin optuzi najmladjeg da je hteo da ubije oca. Otac ljut naredi da lovac mladica odvede u sumu i ubije. Kad dodjeose u sumu lovac znajuci da je najmladji sin dobre duse i da nikad ne bi nikome nista lose ucinio rece: Lovac: Slusaj me, bezi u sumu a ja cu reci ocu da sam te ubio i sahtranio ovde u sumi. Tuzni mladic mu se zahvali i poce da trci duboko u sumu. Dugo je trcao dok najzad ne naidje na istu onu raskrsnicu na kojoj je sedeo starac... Starac ga upita sta se desilo a madic mu sve isprica. Onda ga upita starac: Starac: Da li se secas sta ti je sapnula princeza onog dana u sobi? Madic: Secam se naravno... Starac: A da li si pricao svojoj bratci o tome? Madic: Nisam im za to rekao, pricao sam im sve ostalo sta mi se desilo na putu. Starac: Dobro je, pozuri sada u dvorac kod princeze. Moras stici tamo pre tvoja dva brata, oni su vec krenuli... Mladic se ponovo zahvali starcu i podje brzo ka zacaranom dvorcu. Njegov najstariji brat je vec tada bio blizu dvorca... On je naisao na zlatni put koji se odvajao od glavnog puta ali nije krenuo njime jer mu najmladji brat nije to pomenuo u prici pa je mislio da je to podvala. Ubrzo dodje do zacaranog dvorca ali bez stapica koji je imao najmladji brat nije mogao da otvori kapije... On je vikao i dozivao ali mu nikonije odgovorio pa nista drugo nije mogao nego da se vrati kuci. Malo nakon njega se isto sve desilo i srednjem bratu. I on se isto kao i stariji vratio kuci posto nije mogao uci u dvorac. Najzad je dojahao i najmladji brat do zlatnog puta i posto je znao da mu je princeza rekla da je to put do njegove srece on krenu njima i ubrzo stize pred prelep dvorac, isto kao onaj zacarani ali lep, cist i sjajan. Kapije su bile sirom otvorene, umesto dva lava ga doceka princeza sa kraljem i kraljicom. Vec suttadan je bilo vencanje njih dvoje a najmladji sin je postao princ. Nakon nekog vremena princeza predlozi svom novom muzu da odu zajedno do njegove kuce, da obidje oca i majku. On pristade pa natovarise kola vrednim poklonima i podjose na put. Kada su stigli u dvorac njeogvi otac i majka su bili presrecni sto je ziv a jos vise sto se ozenio prelepom princezom i postao princ. Njegova starija braca su proterana sa dvora kada je kralj saznao istinu a najmladji sin je ostao da se veseli sa svojim roditeljima.

ZLATNA JABUKANekada davno imao otac tri sina. Najstariji i srednji su bili pametni dok je najmladji, Jank, bio glup ali vredan i dobar u dusi. Posto nije mogao da pomaze ocu u trgovini i u vodjenju kuce poslase ga u svet da nadje svoju srecu. Tako je Jank putovao preko brda i dolina dok ne dodje u neko selo. On odluci da tu ostane neko vreme i poce traziti posao... Pokusavao je ali su ga svi seljaci odbiljali jer je bio glup... Najzad mu jedan starac ponudi posao.

20

Starac: Slusaj mladicu... Ja imam jednu livadu i na njoj su tri plasta sena. Tvoj je posao da ih sacuvas od lopova za vreme noci. Mnogi su pokusavali pre tebe ali nisu uspeli, nek ti je sa srecom. Evo ti malo hrane da ne budes gladan i uzmi ove vile da se imas cime braniti. Jank zahvali starcu za ukazano poverenje pa podje na livadu. Dok je isao zaustavi ga mala misica pa ga upita kuda ce. Jank joj sve fino isprica kako ide da cuva seno i zasto je napustio kucu a misica mu rece da ce mu pomoci jer niko nije bio tako ljubazan prema njoj kao on. Jank joj se zahvali a misica rece: Misica: Kada stignes na livadu i kad padne mrak lezi na srednji plast sena i to licem na dole da ne vidis sta se desava oko tebe. I sta god da cujes nemoj se pomerati ni pustati seno. Doci ce tri divlja konja da jedu, malo ce te ritati ali ti izdrzi sve to i oni ce u ponoc otici. Jank je poslusa i uradi sve kako je misica rekla. Kad pade noc stvorise se tri konja, jedan beli, drugi mrki i treci crni, i pocese jesti seno. Kad su svo seno pojeli pocese da grickaju Jankovu odecu i tacno u onoc nestadose. Jank se umorio od svega ovoga pa je ubrzo zaspao. Ujutru dodje starac da pogleda da li je seno sacuvano i iznenadi se kad vide da je Jank jos uvek ziv i zdrav. Upita ga kako je prosla noc i Jank rece da je bilo sve u redu. Predvece dodje misica kod Janka i rece mu da ce se sve isto desiti kao prethodnu noc, da ce doci tri konja da jedu seno, da ce ovog puta biti agresivniji i da ce vise da mu kidaju odecu ali da se on ni tada ne mice i da ce u ponoc sve prestati i on ce opet ostati ziv. Tako i bi... Kad dodje kasna noc stvorise se tri konja i bas kao sto misica rece pocese da jedu seno i da se ritaju i grizu Jankovu odecu. On sve to izdrza i tacno u ponoc konji nestadose... Jank opet zaspi iscrpljen od borbe. Sutradan ujutru dodje starac i kad vide da je Jank dobro zadovoljno se osmehnu i protrlja ruke. Trece veceri opet dodje misica kod Janka i rece mu da se popne na drvo koje je raslo blizu ona tri pasta sena i da sa njega skine bic. Misica rece da ce i veceras doci ona tri konja i da ce biti teze nego prosla dva puta, mnogo teze. Rece mu da ce konji pokusati da ga zbace sa srednjeg plasta sena ali da on ne sme da im dozvoli da pridju plastu, da se brani nicem i da ce u ponoc sva tri konja nestati kao i ranije. Tako se i desilo, konji su se pojavili i pokusavali da pridju srednjem plastu ali ih je Jank tukao bicem tako da nisu uspeli ni da pridju plastu a kamoli da jedu seno sa njega. U ponoc konji neastadose a Jank umoran leze na seno i zaspi. Rano ujutru dodje starac i vide cuda - Jank je sacuvao svo seno opet ali se plast sena pretvorio u suvo zlato. Seljak se zahvali Janku i htede da mu da zlata da ponese ali Jank mu zatrazi samo malo hrane za put. Starac mu ipak napuni dzepove zlatom i rece mu da ce mu to biti dovoljno da placa sebi prevoz i hranu. Jank se zahvali starcu i podje na put. Samo sto je izasao sa livade zacu misicin glas: Misica: Cekaj me, hocu i ja sa tobom. Ako me povedes sa tobom pomagacu ti savetima kao do sada. Jank: Dogovoreno. Misica: Idemo preko mora, moras uhvatiti brod. Kada stignemo u drugu zemlju ljudi ce poceti da te zapitkuju svasta a ti samo odgovaraj recima "funk" i "fonk". Nista drugo ne progovaraj. Jank: U redu, to je lako. Kad stigose bas kao sto misica rece razni ljudi krenuse prema Janku, prvi bese cvecar koji je imao veliko imanje. On upita Janka da li zna da okopava i sadi i da li hoce da radi za njega Jank odgovori sa "funk" i "fonk". Cvecar ga povede sa sobom i objasni mu kako da radi na plantazi cveca. Jank ga je pazljivo saslusao i radio kako je cvecar kazao. Ubrzo je cvece koje je Jank posadio i gajio procvetalo i najlepse je mirisalo na celoj plantazi. Jednog dana dodje cvecar i rece Janku da ce ga nagraditi i postaviti da radi u posebnoj basti jer je sve do tada obavio odlicno. Jank poce da radi na najboljem delu zemlje... Misica ga je sve vreme savetovala

21

kako da okopava, djubri i zaliva cvece pa Jankov vrt postade najlepsi na celom posedu. Za to cu kralj i dodje jednog dana da poseti Jankov vrt. Kako se odusevio predivnim i mirisljavim cvecem kralj odluci da povede Janka da radi u dvorskom vrtu. On zapita Janka da li hoce da radi na dvoru i da li ume da radi i bolje od ovoga a Jank odgovori sa "funk" i "fonk"... Jank spakova svoje stvari, pozdravi se sa cvecarom i ode sa kraljem u dvor. Kralj je imao prelepu cerku, princezu, koju je hteo da uda pa je jednog dana sazvao sve najvece junake kraljevstva na izbor mladozenje. Takodje pozva i Janka da dodje na izbor... Kada se skupise junaci princeza izadje na prozor svojih odaja i rece da ce baciti jabuku pa kome jabuka padne na glavu za tog ce se udati. Na iznenadjenje svih jabuka pade na Jankovu glavu, svi mu cestitase a on odgovori sa "funk". Princeza se razocarala sto je jabuka pala na Jankovu glavu ali je morala da odrzi obecanje. Ubzro se posle tog dana odrzalo i vencanje i Jank posta princ. Princezi je pored toga sto je glup puno smetalo i to sto joj je na sve odgovoarao sa "funk" i "fonk"... Proslo je nekoliko godina a nista se nije promenilo. Najzad kralj rece svojoj cerci da se nesto mora promeniti i rece da ce zapoceti rat i da ce Janka poslati da predvodi njegovu vojsku pa ce ga neprijatelj ubiti u borbi. Ne prodje ni mesec dana, kralj pozva Janka i objasni mu kako je poceo rat i da zeli da princ predvodi vojsku. Jank odgovori sa "funk", pokloni se i ode. Kad je krenuo u bitku kraljeve sluge mu dovedose konja koji je bio spor i slab i dadose mu los mac. Samo sto oni odose dodje misica i rece mu da odjase iza jednog grma gde ga cekaju dobar konj i mac. Jank to ucini, uze konja i mac i odjaha u bitku... Kad je pocela bitka Janka odmah napadose neprijatelji jer je bio na celu vojske ali se on uspesno borio a kad dodje podne truba oznaci kraj bitke. Jank ode do onog grma i uze nazad loseg konja i los mac pa ode nazad u dvor. Proslavise pobedu u jelu i picu a kad bese vreme da se podje na spavanje kralj rece Janku da zeli da on i sutra predvodi vojsku u bitku. Jank odgovori sa "funk" i ode da spava. Sutradan Jank dobi jos losijeg konja i zardjali mac nego prvog dana ali mu opet rece misica da ode iza grma, da ga tamo cekaju dobar konj i mac. Jank poslusa, ode iza grma, uze konja i mac i ode u bitku. Kad je pocela bitka Janka odmah napadose neprijatelji jer je bio na celu vojske ali se on uspesno borio i celu neprijateljsku vojsku je sam porazio a kad dodje podne truba oznaci kraj bitke. Jank ode do onog grma i uze nazad loseg konja i zardjali mac pa ode nazad u dvor. Proslavise ponovo pobedu u jelu i picu a kad bese vreme da se podje na spavanje kralj rece Janku da zeli da on i sutra predvodi vojsku u bitku. Jank odgovori sa "funk" i ode da spava. I treceg jutra Janku dadose loseg konja, jos losijeg nego prethodna dva i mac toliko zardjao da se nije mogao koristiti ali opet dodje misica i rece mu da ode iza grma, da ga tamo ceka najbolji konj koji postoji i najboji mac ikada iskovan i zavoj kojim moze previti ranu ako bude ranjen. Jank poslusa, ode iza grma, uze konja i mac i ode u bitku. Kad je pocela bitka Janka odmah napadose neprijatelji jer je bio na celu vojske, on se uspesno borio ali je neprijatelj uspreo da ga rani. Jank onda uze onaj zavoj, previ sebi ranu i nastavi da se bori dok ne pobedi neprijatelja. Posle bitke Jank ode do onog grma i uze nazad loseg konja i zardjali mac pa ode nazad u dvor. Proslavise ponovo pobedu u jelu i picu a kad bese vreme da se podje na spavanje kralj posla Janka kod doktora da mu ranu previje. Jank nije znao da je doktoru naredjeno da mu u ranu sipa otrov, ali od onog zavoja je rana vec zarasla pa doktor nista nije mogao da ucini. Jank onda ode da spava ali pre nego sto je zaspao dodje misica i rece mu da ne sme zaspati vec da u ponoc ode u stalu. Jank rece da hoce i misica ode... Jank umalo nije zaspao, ali kad otkuca ponoc on brzo skoci iz kreveta i otrca u stalu. Tamo su se pojavila ona ti konja koja su jela seno, a Jank uze noz i raspori ih jer mu je misica rekla da to uradi. Iz konja izadjose ljudi, covek, zena i prelepa devojka. Jank se uplasio svega toga, pobegao nazad u dvor i legao da spava... Sutradan ga probudi sluga i rece mu da ga ceka kocija ispred dvora. Jank ga upita ko ga ceka a sluga kad vide da Jank prica ostade u cudu. Jank ode do kocije... Ispred kocije ga je cekala devojka koja ga zamoli

22

da sa svojom zenom podje sa njima. Jank i princeza udjose a nakon kratke voznje dodjose u prelep zamak. Tamo su ih svi lepo docekali... Odveli su ih u ogromnu salu gde je stajao veliki sto pripremljen za svecani rucak. Ubrzo dodjose knez, kneginja i njigova cerka... Oni rekose Janku da su oni ono troje koje je prethodnu noc oslobodio, da si oni bili zacarani. Uzivali su u jelu i picu do uvece a onda se Jank i princeza vratise u dvor kod kralja i ostadose zauvek dobri prijatelji i susedi sa Knezom i Kneginjom.

ZLA ZENANekada davno u nekoj dalekoj zemlji setao covek sa zenom preko tek pokosene livade... Covek zadivljen lepotom prirode rece: - Zeno, vidi kako je lepo pokosena ova livada! Zena mu odmah odgovori: - Nije to pokosena nego strizena livada! A covek opet: - Bog s' tobom, zeno! Gde si ti cula da se livada strize? Livada se kosi, evo pogledaj vide se i tragovi kosenja... Tako su se njih dvoje ubedjivali neko vreme dok na kraju zena nije stala ispred muza i iduci unazad pocela da mu radi prstima kao kada se sece makazama ispred ociju i da vice: - Strizeno, strizeno, strizeno!!! Kako je setala unazad i nije gledala kuda ide nagazi na gomilu sena i upade u duboku jamu... Muz onako besan samo produzi dalje I ode kuci... Ali nakon nekoliko dana coveka prodje bes pa poce da ga grize savest sto je ostavio zenu. Onda spremi uze u torbu i podje do one livade da nadje rupu i izvuce zenu napolje ako je jos uvek ziva... Kad je nasao jamu on baci uze i poce da vice zeni da se uhvati ako je jos dole... Kad se uze zateglo on poce da vuce ali kad bese pri kraju vide da se za uze uhvatio djavo, sa jedne strane crn a sa druge beo, a ne njegova zena. On htede da pusti uze ali u tom trenutku djavo povika: - Nemoj da pustas ko Boga te molim. Izvuci me molim te, ako neces da mi pomognes a ti me ubij cim izadjem, samo me nemoj vracati dole u rupu. Covek se sazali na djavola pa ga izvuce napolje a ovaj ga odmah upita: - Prijatelju, kakva je sreca tebe dovela do ove jame? A covek mu isprica da mu je tu upala zena pre nekoliko dana i da je dosao da je izvuce. Djavo na to uzviknu: - To je tvoja zena, ono zlo? I ti si sa njom uspeo ziveti? Pa si jos dosao i da joj pomognes? Svaka ti cast!!! Ja sam u tu rupu upao pre nekog vremena, u pocetku sam pokusavao da izadjem ali kako nisam uspeo pomirio sam se sa time i cak sam se navikao na takav zivot... Ali od kada je tvoja zena upala ja hocu ad poludim. Toliko zlo nikada nisam video, pa vidis ovu stranu sto je bela, ta strana je pobelela od njenog zla jer je bila okrenuta ka njoj. Da ja tebi kazem prijatelju, zaboravi da si ti nju ikad poznavao a ja cu ti se sada oduziti za ovo sto si me spasao. Onda se djavo sagnu i ubra neku travku sa zemlje i dade je coveku pa mu rece: - Drzi ovu biljku... Ja sada idem pravo u carev dvorac pa cu tamo uci u princezu... Ona ce se tesko razboleti, dolazice lekari sa svih krajeva sveta ali ja necu izaci sve dok ti ne dodjes. Ti ponesi tu travu sto sam ti dao pa se pravi kako je lecis, ja cu izaci i ti ces postati bogat covek. Covek stavi travu u torbu i pokupi uze a djavo nestade... Posle nekoliko dana cuje on da je princeza bolesna i da je car pozvao lekare iz celog kraljevstva da je lece. Medjutim bas kao sto je djavo rekao, niko nije uspeo da je izleci... Onda covek uze torbu sa travom i

23

zaputi se ka zamku, pravo ode kod cara i rece mu da moze pomoci princezi, da je on vec nekoliko djavola isterao svojim travama... Kad je usao u princezinu sobu pridje krevetu a djavo kad ga ugleda povika: - Stigao si prjatelju? - Stigao sam, odgovori covek... - Dobro je! Ti se pravi sada kako nesto radis oko princeze, ja sad odlazim kako smo se dogovorili... I nemoj me traziti vise, sada sam ti se oduzio sto si me spasao. Djavo to rece, iskoci iz princeze i nestade... Princezi ubrzo bese mnogo bolje a car cim vide da mu je covek izlecio cerku napravi veliko slavlje i dade mu princezu za zenu. Posle nekog vremena onaj isti djavo udje u cerku drugog cara iz susednog kraljevstva koje je bilo mnogo vece i jace. Odsvuda su dolazili lekari i pokusavali da izlece devojku ali bez uspeha... A onda je rec stigla do tog drugog cara kako je covek izlecio princezu njegovog komsije. On odmah napise pismo svom komsiji da posalje zeta da mu izleci cerku... Kada je pismo stiglo covek rece da je on to sve zaboravio i da ne zna vise ni koju je travu koristio niti kako da je izleci. Medjutim ovaj drugi car zapreti da ce napasti komsiju vojskom ako ovaj ne dodje... Kako je situacija postala veoma ozbiljna covek malo razmisli pa uze torbu i podje na put. Kad je stigao on brzo ode do te druge princeze u sobu... Cim je usao djavo ga prepozna pa rece: - A prijatelju, pa sta ces ti ovde? Zar ti nisam rekao da me ne trazis vise? - E moj prijatelju, rece covek, nisam ja dosao zbog tebe nego sam dosao da vidimo sta cemo da radimo... Ona moja zla zena je izasla iz rupe pa nas sada trazi po kraljevstvu. Ali ajde sto mene trazi nego se okomila da tebe nadje i da ti se osveti sto mi nisi dao da je izvucem iz rupe posto sam tebe spasao... Djavo kad to cu odmah bez reci iskoci iz princeze i pobeze... Nikad ga vise niko nije video od tada... A covek dobi pola kraljevstva od tog drugog cara kao poklon pa se vrati kuci svojoj zeni gde je ziveo srecno do kraja svog vremena.