I N T E R V J U

11www.serbianmirror.comJun 2014.

Za legendarnog novinara Milo{aTanaskovi}a ka`u da je ~ovek kra-jnosti. On je doajen ekonomskog

novinarstva i bio je najmladji urednikRTB-a, a sa druge strane novinar sanajvi{e suspenzija u Tijani}evoj vladavini,i to samo zato {to radi za svoj narod, volisvoju Srbiju i zna kako dalje. U njegov-om 30-to godi{njem novinarskom iskustvuka`u da je provokator, ali da u znakpo{tovanja prema onima koji ga slu{aju,uvek stoji dok vodi emisije.

Vredno rade}i kao urednik nanacionalnoj televiziji i vode}i predava~ nabrojnim seminarima, zavr{avaju}i svojedve nove knjige “Kuda ide{ Srbijo”,“Mo`e nam biti bolje” i “Pri~e jednomispri~ane” Milo{ Tamaskovi} je na{ao islobodno vreme da vrlo iskreno i o{troodgovori na pitanja Ogledala.

Mo`ete li da uporedite medije inovinare danas u odnosu na pre tridese-tak godina, kada ste vi po~injali da sebavite novinarstvom?

“Novinarstvo je proterano sa srp-skih prostora. U Srbiji nema vi{e novinaraumro je Tirke, Tijani}, Miro Radovi},[}eki}. Srpsko novinarstvo je danasposlusni~ko-biltensko. Postali smo partijs-ki telali bez analize, kritike, komentara.Pretvorili smo se u abrono{e u funkcijipolitikanstva. ^ik neko da ka`e Vu~i}uprestani da brblja{, kao {to je novinarBBC rekao Kamerunu, {ta bi bilo sana{im novinarima. Ovi {to danas rade unovinarstvu su tra~are, svadjalice bezpredloga i re{enja. Srpsko analiti~ko nov-inarstvo je ubila internet prepisiva~ka{kola. I mi smo deo sveta pa se i ovdenovinari i novine dele na: pro vladine, propoliti~ke, pro lobisti~ke, na pro propale inovinare i novine… ima nas svakojakih.Sve se obrazla`e tabloicizom.”

[ta se promenilo na bolje i imali nekih vrednosti koje smo izgubili?

“U srpskom novinarstvu sveprisutniji je info tejment zasnovan na 4 S.Senzacija-Skandal-Seks-Sport. Va`nije jeda nacija zna {ta rade deca CeceRaznjatovi}, kakve ga}e nose starlete ikurtizane nego da upoznamo mlade ljudekoji donose zlatne medalje sa svetskihmatemati~kih takmi~enja. Srbijom jezavladala manija kupoholi~ara praznihd`epova. Nije vi{e ovo Zemlja Skerli}a,Du~i}a, Andri}a, niti Tesle, MileveAjnstajn, Milankovi}a… Ovde nije bitno{ta ima{ u glavi nego kome pripada{,koliko si ukrao, pardon kako si se sna{ao.Kakva zemlja takve mastiljare, oprostitenovinari.”

Kao {efa izborne kampanjepokojnog Zorana Djindji}a 2000-te, nemo`emo, a da vas ne pitamo ko je od

njegovih partijskih kolega i danas ostaoveran Djindji}evim idejama ili bar koim je najsli~niji?

“Divna uspomena, `elja inata da}e nam svima biti bolje raspr{ila se, otis-la u nepovrat. Danas ima nekoliko imita-tora, ali oni su politi~ar~i}i, nisu dr`avni-ci. Politi~ar~i} misli samo na rejting iizbore, a dr`avnik na budu}e generacije.Ubistvom prvog demokratskog predsedni-ka vlade Srbija dokazuje, da jo{ ne pre-poznaje vrednosti i dr`avnike, ustvarinismo ih ni imali od Despota StefanaLazarevi}a. Srbija je zemlja nove politike,nove ekonomije, nove kulture zemljaizuzetnog potencijala, koji ni mi, kojiovde `ivimo ne prepoznajemo. Pri~amoiste mahom prazne pri~e.”

S obzirom da se bavite uglavomprivrednim temama, recite nam {ta jeneophodno da se popravi ekonomskasituacija Srbije i kako da unapredimosaradnju dijaspore i matice?

“Dijaspora je jedino vredno {toSrbija ima. Pet miliona ljudi u rasejanjuzna~i godi{nje 5 milijardi dolara, jer to suljudi koji vole Srbiju. Srbija tim ljudimamora da se odu`i minimum kroz min-istarstvo, a ne kancalariju, mora im datispecijalni status, da se kroz krediteuklju~e u novu privatizaciju. Srbija je nji-hova ku}a isto toliko koliko i na{a koji`ivimo u njoj.”

Kao odli~an poznavalac medija,i jedno pitanje u vezi medijske situacijeu ^ikagu. Kako komentari{ete da uovom gradu, koji je poznat po ogrom-nom broju Srba, postoje samo jednenovine, koje su na ivici egzistencije, aBugari na primer imaju ~ak tri vrlouspe{ne novine?

“[to se ti~e novina sramota je ina{a i va{a da Srbi ^ikaga imaju jednenovine, pa nije valjda da `ive u medi-jskom mraku. Sramota za bogate Srbe^ikaga, koji se ovde u Srbiji prestavljajuda su bogati, pa zar nije i tamo presti`imati medij, a ne samo nekretnine,pumpe, fabrike. Predla`em da se ta stvar{to pre tamo u~ini javnom, a ja }u sepotruditi da to pitanje postavim nadle`nimu Srbiji. Pozdrav svim zemljacima i ured-ni{tvu Ogledala. Neka nas Bog ~uva!”

Marijana Maljkovi}

DIJASPORA JE JEDINOVREDNO [TO SRBIJA IMA

Ekskluzivno za Ogledalo: Milo{ Tanaskovi}

Po krvi je Srbin, po rodjenju ^a~anin, po mestu `ivljenja Beogradjanin, po mi{ljen-ju okoline uvek u pokretu, po sopstvenom priznanju emotivac i nepopravljivi roman-ti~ar. Po obrazovanju diplomirani ekonomista, po profesiji je televizijski novinar. Usvom radnom veku bio je najmladji urednik u istoriji RTB-a, a potom urednik i voditelj„Beogradskog programa”, zamenik glavnog i odgovornog urednika istog, urednik ivoditelj „Aktuelnosti”, emisije „24 ~asa”, odgovorni urednik programa „Ovo jeSrbija”, urednik i voditelj emisije „Profil i Profit”. Svoj `ivot je posvetio edukaciji ljudii studenata u vremenu tranzicije i krize. Predava~ je na institutu „Adi`es”, profesor popozivu na Vi{oj poslovnoj {koli u Beogradu, predava~ tranzicije Zapadnog Balkana nainstitutu „Atlantik univerzitet Toronto” i pisac knjige „Put uspeha”. Sada mu izlaze dveknjige: “Kuda ide{ Srbijo”, “Mo`e nam biti bolje” i “Pri~e jednom ispri~ane” iz uvodaemisije “Profil i profit”. 2000. godine bio je {ef izborne kampanje pokojnog ZoranaDjindji}a. O`enjen je, otac dvoje dece Gorana i Predraga.

MILO[ TANASKOVI]

Apel za pomo}Na{a Srbija je pogodjena stra{nom nesre}om, poplave su odnele i `ivote i imovinu. Ljudi su

ostali bez ku}a, radnih mesta uni{tena je letina. Stoga molim sve na{e ljude u rasejanju ako su umogu}nosti da pomognu unesre}eni narod, ako nisu neka im na{a Srbija bude u srcima i mislima.Pomo} se upu}uje preko Vlade da bi bila transparentna i kontrolisana kako bi do{la do najugro`enijih.

Na`alost jo{ jedna nesre}a na Balkanu. Sna`no nevreme i zemljotres su pogodili Skoplje.

Milo{ Tanaskovi}

I N M E M O R I A M

12 Jun 2014.

Srpski knji`evnik, akademiki biv{i predsednik SRJDobrica ]osi} preminuo je

u snu, 18. maja u svom domu uBeogradu u 93. godini `ivota.

]osi} je bio prvi predsed-nik Savezne Republike Jugoslavijeod 1992. do 1993. U mladosti jebio komunista, a u Drugom svet-skom ratu se borio u redovima par-tizana, {to je kasnije bila inspiraci-ja za njegov knji`evni opus. Odkraja 1960-ih po~inje da se suprot-stavlja Titovoj politici, pre sveganezadovoljan ustavnim preuredjen-jem SFRJ, zbog ~ega je i postaojedan od najpoznatijih politi~kihdisidenata.

U vi{e navrata, jo{ 60-ihgodina, ukazivao je na egzodusSrba sa Kosmeta zbog ~ega je god-inama bio politi~ki anatemisan iisklju~en iz javnog `ivota.Usprotivio se smeni AleksandraRankovi}a 1966. godine. Sredinomosamdesetih osnovao je Odbor zaodbranu slobode misli i govora kojije branio sve protivnikesocijalisti~ke Jugoslavije, bez obzirana nacionalnost.

Protivnici su ga optu`ivalida je krajem 80-ih bio predvodnik

i ideolog srpskog nacionalisti~kogpokreta, a po{tovaoci za njega ka`uda je bio autenti~ni i prvi lideropozicionog pokreta u na{oj zemlji.Idejni je za~etnika Srpskedemokratske stranke u Kninu iistoimene stranke u BiH, krajemosamdesetih i po~etkom

devedesetih godina. Bio je 12 god-ina republi~ki i savezni poslanik. Zaprvog predsednika SRJ izabran jejuna, 1992. a godinu dana kasnije jesmenjen tajnim glasanjem, poslesukoba sa SlobodanomMilo{evi}em. ]osi} je pre{ao uopoziciju i na poziv Zorana

Djindji}a, govorio je na protestnimskupovima 1996. - 1997. godine.

[to se ti~e njegovogknji`evnog opusa, bio je najve}i `ivisrpski pisac. U srpskoj literaturi nemaambicioznijeg, sveobuhvatnijeg icelovitijeg poduhvata od dela Dobrice]osi}a. To je pisac koji je bio u bi}u

~itavog svog naroda, na svim spra-tovima dru{tvene hijerarhije inajve}im lomovima istorije. Naslikaoje dva rata, bunu, revoluciju, slomideala… {to u na{oj knji`evnostinikome nije po{lo za rukom

Prvi je dobitnik Ninovenagrade 1954. za roman “Koreni”,a drugi put bio je njen lauerat1961. godine za trilogiju “Deobe”.Dobitnik je i Ordena za hrabrost,Ordena zasluga za narod II reda,Ordena bratstva i jedinstva II reda,Sedmojulske nagrade, NagradeNarodne biblioteke Srbije zanaj~itaniju knjigu u 1991. godini.U okviru Prvog slovenskog forumaumetnosti “Zlatni vitez”, ]osi}u je2010. godine u Moskvi uru~enanagrada “Pu{kin” za izuzetnezasluge u knji`evnosti. Medalju“65 godina pobede u Velikomotad`binskom ratu od 1941. do1945. godine” uru~io mu jeambasador Rusije u Beogradu2010. godine.

Nazivan “ocem nacije”kao svedok i tuma~ vekova, osta}eupam}en i po romanima “Daleko jesunce”, “Vreme smrti”, “Vremezla” i “Vreme vlasti”...

Marijana Maljkovi}

PREMINUO DOBRICA ]OSI]

D A S E N E Z A B O R A V I

13www.serbianmirror.comJun 2014.

Groblja srpskog naroda rasuta po svetu

Pi{e: Marko Lopu{ina

Srbija je nedavno sa Rusijompotpisala Ugovor oodr`avanju grobalja, {to je,

pokazalo se, najbolji na~in zadugoro~nu brigu o vojnim memori-jalima. Parcele u Srbiji na kojimasu sahranjeni ruski i vojnici izPrvog i Drugog svetskog rata bi}ena neograni~eno vreme ustupljeneRusiji, koja }e voditi brigu o grob-nicama svojih sunarodnika, aistovremeno Srbija }e preuzetilokacije u Rusiji gde po~ivaju Srbii Jugosloveni stradali u ratovima.Ovaj sporazum izmedju Beograda iMoskve trebalo bi da trajno re{ipitanje odr`avanja, finansiranja iobnavljanja memorijalnih komplek-sa i po~ivali{ta vojnika. Premaraspolo`ivim podacima, u Srbijipostoji ~ak 17 ruskih i sovjetskihvojnih grobalja na kojima jesahranjeno preko pet hiljada sovjet-skih vojnika. Procenjuje se da sena teritoriji Rusije nalazi 35 grobo-va srpskih vojnika iz Drugog svet-skog rata. Jedni se nalaze u zidina-ma Kremlja, a drugi rasuti {iromRuske Federacije.

Prvi takav dokumentSrbija je potpisala sa Slova~kom,gde u osam grobnica po~iva vi{ehiljada srpskih ratnika, zarobljenikai interniraca. Na tlu Slova~ke pos-toji spomeni~ko groblje u VelikomMederu, Dunajskoj Stredi, [amor-inu gde po~iva oko osam hiljadaborca i interniraca iz Prvog svet-skog rata. U ^alovu je vojnogroblje sa 5.464, a u Trencinu jekosturnica sa 56 Srba. Komarno,Trnava, @ilina, Ilava, BanskaBistrica i [amorin imaju vojni~kogroblje sa nepoznatim brojempoginulih vojnika Kraljevine Srbije.

– I danas sto godina odpo~etka Prvog svetskog rata potom-ci srpskih boraca iz otad`bine tra`epo Slova~koj grobove svojihnajmilijih. Poma`emo kolikomo`emo da utvrdimo istinu ostradanju na{ih ljudi i da sa~uvamose}anja na Srbe koji su kaozarobljenici ili vojnici stradali uoslobodila~kom ratu. Podigli smoim spomenik kao zahvalnost srp-skog narod ovih herojima!

Ovim re~ima se StaneRibi}, predsednik Udru`enja Srba uSlova~koj obratio ~lanovima srpske

delegacije, koja je nedavno polo`ilacve}e na srpske grobove uVelikom Mederu u Slova~koj. Zavreme Prvog svetskog rata srpskinarod u Slova~koj je do`iveo te{kastradanja. Po naredjenju aus-trougarskih vlasti, proganjani susrpski civili i vojnici, najvi{e 1914.i 1915. godine. Godine 1916. skin-uta su pravoslavna zvona sa tornjai rekvirirana u vojne svrhe.Otvoreni su zarobljeni~ki logori ito u Nagymegeru ili Velikom

Mederu, Dunajskoj Stredi, [amor-inu i u drugim mestima.

Logor u Velikom Mederuje bio poznat po tome {to nije bilomasovnih ubistava, ali je masovnogstradanja bilo. Logora{i su umiraliod tifusa, gladi i iscrpljenosti. Usvim logorima u Slova~koj umrloje oko osam hiljada srpskihzarobljenika, a u Velikom Mederunajvi{e – 5.500 Srba – svedoci drNeboj{a Kuzmanovi}, istra`iva~sudbine Srba u Slova~koj.

UTO^I[TE ZA PSE

O stradanju Srba prvi jepisao istori~ar Risto Kovijani}, kojije tvrdio da je “Austro – Ugarskadala veliki doprinos kulturnom var-varizmu”. U~esnik je tri rata, atamnovao je u dva konc-logora.Jedan od njih je bio upravo logorNagymeger, u kome je bio od

1916. do 1918. godine. Iskustva iztog perioda je opisao na slova~komi srpskom u knjizi “Nagymegerska– dolina smrti” sa podnaslovom“Na grobovima 6.000 srpskihmu~enika”. Po{to je i sam biozatvorenik u logoru Veliki Meder,Kovijani} je sastavio prvi spisak`rtava.

– Na tom groblju je, poKovijanicu, samo za dva meseca –od 20. decembra 1914. do 20. feb-ruara 1915. godine palo preko 2.

900 Srba, koje su „sahranili” u 155bezimenih dunavskih mo~vara.Konc-logor u Velikom Mederu jebio specifican po tome {to u njemunisu bili zatvoreni samo srpskivojnici, nego i cele porodice izSrbije i Crne Gore. Bilo jedovoljno, da se utvrdi da je nekaku}a dala dobrovoljca u srpskuvojsku i kompletna porodica jezavr{ila u Nagymegeru – nagla{avaStane Ribi}, lider srpske zajedniceu Slova~koj.

Zvani~no groblje uNagymegeru je nastalo 1918.godine kao deo italijanskog ratnoggroblja. Kako nikada nije uradjen

spisak sahranjenih Srba, njihovaimena mogu se ~itati sa nadgrobnihspomenika: “Ovde po~iva VukoNeimarevi}, umro 1917. Spomenikpodi`e njegov brat Mom~ilo.” Nagrobu Nikole Boji}a napis jene~itak. Na nekim plo~ama pi{usamo inicijali M. Gli{i} ili brojpokojnika – 1520.

Groblje je bilo zaboravl-jeno i zapu{teno sve do 2002.godine kada su ga uredili Srbi izBratislave. Naime, o srpskom

groblju Veliki Meder, koje je,posle Zejtinlika, druga najve}asrpska grobnica izvan otad`bine,posle Prvog svetskog rata najpre jebrinula Kraljevina, koja jeozna~ila grobove i sagradila malukapelu. Posle je brigu o grobljupreuzela dr`ava ^ehoslova~ka,koja je u tome bila aljkava. Posleraspada ^SSR i SFRJ groblje supose}ivali samo predstavniciUdru`enja boraca oslobodila~kihratova i pravoslavni sve{tenici izKomarna.

Kada sam 2001. godineposetio Veliki Meder bio sam {oki-ran onim {to sam video. Groblje

podignuto na kraj naselja, postaloje deo varo{i. Polovina srpskoggroblja je na zahtev lokalnihobo`avalaca pasa, pretvorena utrkali{te za ku~i}e. Saznao sam daje lokalna madjarska samoupravacelo groblje iznajmila mesnomKinolo{kom dru{tvu, koje je odsrpskog groblja napravilo pse}etrkali{te. Psi su tr~ali po srpskimgrobovima i potom ih zapi{avali iobele`avali kao svoju teritoriju.Druga polovina groblja je bilaobrasla travom, a kapela ruinirana– govori i danas uzbudjeno drNeboj{a Kuzmanovi}.

Ovaj vojvodjanskiistori~ar, a potom i biznismen BorisSanader alarmirali su Srbe uSlova~koj i na{e diplomate, koji oovakvom stanju groblja ni{ta nisuznali.

Posle moje galame umedijima reagovala je i vladaSlova~ke. Po~etkom oktobra2001. godine zvani~na vlast uBratislavi anulirala je sramnuodluku lokalne samouprave uVelikom Mederu da srpskogroblje bude {tenara i trkali{te zapse. U medjuvremenu, srpskoudru`enje “Svetozar Mileti}” jerenoviralo groblje i izgradilospomen-plo~u, na kojoj pi{e:“Srpskim mu~enicima stradalim1914-1918. Srpski narod.” –ponosan je dr Neboj{aKuzmanovi}.

Od 2004. godine, svakognovembra, na Dan primirja uPrvom svetskom ratu i svakogVidovdana srpske delegacije pola`uvence i odaju po~ast stradalimSrbima u Velikom Mederu. Tokompro{le godine u srpskoj zvani~nojdelegaciji bili su RadmilaHrustanovi}, ambasador Srbije uSlova~koj, Dragan Antanasijevi},izaslanik Vojske Srbije zaSlova~ku, Austriju i Sloveniju,Stane Ribi}, predsednik Udru`enjaSrba u Slova~koj, gradona~elnikAleksandar Neveri sa suprugom, iVarga Laslo, istori~ar grada VelkogMedera. Gradona~elnik ovog mestaAleksandar Neveri je tada prihvatioinicijativu udru`enja da ulica nakojoj se nalazi srpsko groblje usvom prefiksu ponese naziv Srpska,~ime }e se jo{ jednom odati priz-nanje srpskim palim herojima.

nastavak u slede}em broju

PALI ZA SVOJU I TUDJU SLOBODU

Posmrtni ostaci srpskih i jugoslovenskih vojnika, zarobljenika i interniraca rasuti su na 676 lokacija u ~ak 40 dr`ava. Procenjuje se da u vojni~kim grobnicama po~iva i do 300.000 pokojnika. Srbija se brine da ne budu zaboravljeni.

Aleksandar Neveri, gradona~elnik Velikog Medera je odlu~io da

na godi{njicu Prvog svetskog rata 2014. godine sa slova~kim

Srbima objave knjigu o Srpskom groblju, urade dokumentarni film i

preurede ovo memorijalno mesto da se koristi kao istorijski

spomenik i turisti~ka destinacija.

Srpsko vojni~ko groblje uJindrihovicama u ^e{koj

M E D I C I N A

14 Jun 2014.

Za one koji u Srbiji boluju

od retkih bolesti, ovih dana

osvanula je ohrabruju}a

vest. Zahvaljuju}i Univerzitetskoj

de~ijoj klinici u Tir{ovoj koja ve}

dve decenije saradjuje sa

Univerzitetom u Pensilvaniji, za

trenutno samo dva pacijenta koji

boluju od retke kamene bolesti

(FOP) u Beograd je stigao ~uveni

profesor dr Frederik Kaplan. On je

na svom Univerzitetu zajedno sa

timom saradnika otkrio gen odgov-

oran za razvoj kamene bolesti, gde

se mi{i}i i vezivna tkiva pretvaraju

u kosti. Zahvaljuju}i tom otkri}u u

Americi su zapo~eta klini~ka ispiti-

vanja u cilju pronala`enja leka, a

rezultat }e se ve} krajem godine

znati. Otkri}e gena koji je odgovo-

ran za razvoj fibrodisplazije osi-

fikans progresiva (FOP) u Americi

2006. godine omogu}ilo je bolje

razumevanje i br`e pronala`enje

terapije ove retke bolesti, koja

pogadja jednog od dva miliona

stanovnika. Sada je, tvrde

stru~njaci, lek nadohvat ruke.

Dr Kaplan je u Beograd

do{ao kako bi o kamenoj bolesti

edukovao srpske lekare. “Deca koja

se rode s kamenom bole{}u

izgledaju normalno i jedino {to

nagove{tava prisustvo oboljenja je

deformacija palca na nozi, koji je

~esto skra}en i deformisan. Nakon

nekoliko godina po~inju da se javl-

jaju otoci na ledjima i vratu, koji

~esto lekarima deluju kao tumori.

Upravo dijagnosti~ke procedure,

kao {to su razne biopsije tih otoka,

mogu da pogor{aju bolest, jer

ubrzavaju proces pretvaranja otoka

u kost. FOP je bolest koja dovodi

do toga da se kosti javljaju tamo

gde im nije mesto, na mekim i na

vezivnim tkivima. One su, po svo-

joj morfologiji, iste kao i svaka

druga kost u ljudskom telu. Bitno

je da lekari znaju da prepoznavan-

ju ovu bolest”, obja{njava dr

Kaplan.

Dr Kaplana u SAD sa

pravom zovu najboljim doktorom i

herojem Amerike. “Neprijatno je

biti nazvan herojem i najboljim

doktorom, jer iza svega {to radim

stoji timski rad”, ka`e dr Kaplan.

On sve svoje pacijente {irom sveta

poznaje, a ima ih “samo” 800,

medju kojima su i dvoje iz Srbije.

Dok je boravio u Beogradu dr

Kaplan pregledao dva pacijenta iz

Srbije, ali i one iz regiona. Jelena

Milo{evi} (35) jedna je od dva

pacijanta sa FOP u Srbiji. Njoj je

bolest dijagnostikovana u Tir{ovoj

bolnici kada je imala sedam godi-

na i tada se o “kamenoj bolesti”

malo znalo. Ona ka`e da `iveti u

Srbiji sa FOP-om nije nimalo lako,

jer osim {to nema leka za kvalite-

tan `ivot potrebno je mnogo vi{e

od toga. “Ne postoje sistemi

podr{ke, potrebni su nam personal-

ni asistenti, pristupa~an prevoz,

institucije, bioskopi, pozori{ta. Mi

jesmo pacijenti, ali imamo `ivote

van toga”, ka`e Milo{evi}. Ona

obja{njava da su joj lekari sa 14

meseci operisali ~ukljeve na

pal~evima i da je to bio jedan od

prvih simptoma FOP-a i da je

bolest mirovala sve do devete

godine, a onda je krenula progresi-

ja. Nije stvar u tome {to nema leka

i terapije ve} je bolest progresivna

i nepredvidiva. Preko no}i mo`e

do}i do promena, ka`e Jelena

Milo{evi}.

Dolazak jednog od

najve}ih stru~njaka u svetu

genetike u Srbiju omogu}io je

Institut za molekularnu genetiku i

geneti~ko in`injerstvo Univerziteta

u Beogradu i Univerzitetska de~ija

klinika u Tir{ovoj.

NAJBOLJI DOKTOR AMERIKE

POSETIO SRBIJU

Dr Frederik Kaplan

15www.serbianmirror.comJun 2014.

O G L A S I

O D L A Z A K V E L I K O G ^ O V E K A

Izgubili smo jednog odnajve}ih savremenika.Profesor Miodrag Radulova~ki

je iznenada preminuo. Pre mogodlaska iz ^ikaga, imao samjedinstvenu priliku da napravimintervju sa njim u martu 2014.Tom prilikom izmedju ostalogprofesor je rekao, da je tokom`ivota uvek sledio vodilju koju je~uo jo{ od svog razrednogstare{ine u karlova~koj gimnaziji:“Upornost, istrajnost i u svakojprilici budi ~ovek!”

Kakvo je bilo va{e det-injstvo i gde ste zavr{ili {kole?

- Moje detinjstvo sve doizbijanja Drugog svetskog ratabilo je bezbri`no. Roditelji su mibili u~itelji u selu Paragama uBa~koj, gde sam rodjen 1933. Uku}i se puno ~italo, i ja samnau~io da ~itam kad sam imao petgodina. Za vreme Drugog svet-skog rata, kada je moj otac biozarobljen i poslat u logor uNema~koj, mi smo bili uHrtkovcima u Sremu kod roditel-ja moje majke, gde sam zavr{ioosnovnu {kolu. Gimnaziju sampohadjao u Sremskim Karlovcimagde je na{a porodica `ivela zad-njih dvesto godina. Karlova~kugimnaziju su takodje pohadjalamoja tri strica i moj otac.

Tokom {kolskih dana{ta ste zami{ljali da }ete postatikada odrastete?

- U gimnaziji sam uvekmislio da }u ne{to da pronadjem.Medjutim, u to vreme uJugoslaviji nije bilo dobrih uslovaza istra`ivanja pa sam se oprede-lio za studije medicine.Interesovala su me medicinskaistra`ivanja.

Ko je napravio najve}iuticaj u va{em `ivotu?

- Najve}i uticaj na menesu na~inili moji profesori uKarlova~koj gimnaziji, pogotovomoja razredna stare{ina TeodoraPetrovi}, koja je predavala srpskijezik i literaturu, kao i profesorkaistorije Angelina Nikoli}, profesorgeografije Sergije Jovanovi} i pro-fesor hemije Branko Rado{evi}.Se}am se i danas poruke razrednePetrovi} sa maturske ve~eri:„Upornost, istrajnost i u svakojprilici biti ~ovek”.

Osim gimnazijskih pro-fesora, jo{ jedna osoba je imalaveliki uticaj na mene tokom

{kolovanja, a kod koje sam uzi-mao privatne ~asove engleskogjezika. To je bila prva Srpkinjadoktor filologije na Zagreba~komSveu~ili{tu, Milica Bogdanovi},koja je te~no govorila desetakstranih jezika. Pri~ala je kako je1911. godine, ~ak stigla da posetipoznatog ruskog pisca LavaTolstoja u Jasnoj Poljani. Sobzirom da je bila redak poliglotadobila je mesto u ArhiviVojvodine u SremskimKarlovcima gde je prevodila aktaiz Austro-Ugarske Monarhije salatinskog, nema~kog, francuskog iruskog jezika. Nije se udavala ibila je vegetarijanac. Ta `ena jebila jedna erudicija, oli~enjeu~enosti.

Za{to ste do{li uAmeriku, umesto da ostanete uJugoslaviji ili mo`da `ivite i

radite negde u Evropi?- U SAD sam do{ao

1970. godine, jer sam prvenstvenohteo da se bavim nau~nimistra`ivanjima. U to doba, a veru-jem i danas, SAD je tehnolo{ki, i

u nau~nim istra`ivanjima biladaleko ispred Evrope. Dobio samponudu sa Farmakolo{kogInstituta Medicinskog FakultetaUniverziteta Ilinois u ^ikagu za

mesto asistent profesor koju samprihvatio. Od zna~aja je spomenu-ti da je tada{nji {ef Instituta biodr Klaus Unna, ~etvrta generacijaistaknutih profesora medicinskogfakulteta u Hamburgu. Dr Unna je

bio svima nama veliki uzor~oveka i nau~nika.

Koji su klju~ni pokre-ta~i profesionalnog uspeha?

- Za profesionalni uspeh,

a i za uspeh u `ivotu uop{te,potrebno je da ~ovek voli ono {toradi. [to je ~ovek ne~emu vi{eposve}en, i {to je vi{e odu{evljen

onim {to radi ima}e vi{e uslovada postigne ono {to `eli. Mislimda kad bih se ponovo rodio pono-vo bih bio profesor univerziteta samogu}no{}u da se bavim naukom.

Na {ta ste posebnoponosni u `ivotu?

- Ja sam zadovoljan svo-jim `ivotom i onim {to sam ura-dio. Smatram da sam odu`io dugsvojoj porodici, tako {to su oboji-ca mojih sinova Predrag (Brad) iBranko i dvojica mojih ne}aka,Sa{a (Aley) i Branko Radeti}i,koje sam doveo na studije u SAD,danas veoma uspe{ni u svojimprofesijama.

Na profesionalnom planupostavio sam adenozinsku teorijuspavanja. Kasnije, zajedno sa pro-fesorom David-om Carley-jemu~inili smo nekoliko otkri}a uodnosu na farmakolo{ki pristuple~enju bolesti spavanja, tkzv.,“sleep apnea”. Od tih otkri}a,Univerzitet Illinois u ^ikagu jepatentirao 12. Od avansa prodajepatenata, prvi filantropski dopri-nos sam u~inio UniverzitetuIlinois. Ustanovio sam nagradu zanajboljeg studenta poslednjegodine medicine na{eg fakulteta,koji se takodje bavio medicinskimistra`ivanjima.

Takodje sam veomaponosan na to {to sam organizo-

”UPORNOST, ISTRAJNOST I USVAKOJ PRILICI BITI ^OVEK”

Intervju sa profesorom Univerziteta Illinois u ^ikagu dr Miodragom Radulova~kim, ~lanom SANU

Profesor Dr. Radulova~ki - poslednji intervju

Vi{estruka namenaBudu}a zgrada }e imati

vi{estruku namenu, a

osmi{ljena je kao mesto pot-

puno opremljeno za eduka-

tivne programa svih uzrasta iz

razli~itih oblasti. Ciljna grupa

ovog projekta jesu pre svega

mladi, kako iz zemlje, tako i iz

celog sveta. Posebne teme sa

kojima }e se posetioci upozna-

vati jesu vrednosti

Nacionalnog parka „Fru{ka

gora” i Specijalnog rezervata

prirode „Koviljsko-petrova-

radinskog rita”, kao i bogata

kulturno-istorijska ba{tina

Sremskih Karlovaca. Ovakav

ekolo{ki poduhvat je jedan od

retkih na na{im prostorima i

ima za cilj promociju

savremene eko-gradnje u

Srbiji.

16 Jun 2014.

Obnovljen spomenik BrankuRadi~evi}u u Sremskim Karlovcima

Plo~a sa spomenika pesnika Branka Radi~evi}a

O D L A Z A K V E L I K O G ^ O V E K A

17Jun 2014. www.serbianmirror.com

vao jednomese~ni Letnji Programna Univerzitetu Ilinois za najboljestudente i asistente iz Beograda iNovog Sada koji je trajao 12 god-ina i kroz koga je pro{lo 304u~esnika. Svi u~esnici su imalipla}en put i boravak. Imao samose}aj misije da selekcijom,“kre-krema” intelektualne elitedva srpska univerziteta unosimvrednost zasluge u Srbiju.

Va{im donacijamaobnovljen je simbol grada ~esma„^etri lava” u centru SremskihKarlovaca, spomenik poznatogpesnika Branka Radi~evi}a naStra`ilovu i podignuta je prvasamoodr`iva zgrada u Srbiji,tkzv. Ekol{ki centar. Koliko steukupno donirali za va{ rodnigrad?

- Presednik Op{tine uSremskim Karlovcima, g. MilenkoFilipovi}, me je inspirisao daobnovim ~esmu „^etri Lava”,obnova Brankovog spomenika naStra`ilovu je bila moja ideja, asamoodr`iva zgrada Ekolo{kogcentra je bila ideja rukovodstvaPokreta Gorana Vojvodine, g.Alekse Jefti}a, g. NikoleBlagojevi}a i g-dje Du{iceMilenkovi}. Upravo posve}enost,entuzijazam i odu{evljenje svihnjih za ono {to rade su memotivisali da pomognem obnovupomenutih objekata. Sve ukupnomoja donacija gradu iznosi

$364,000 US dolara.Ho}u da napomenem da

je Ekolo{ki centar energetskisamoodr`iva zgrada sa solarnimpanelima i geotermalnim pumpa-ma. To je prva takva zgrada uSrbiji. Po zavr{etku gradnje, PokretGorana je doneo odluku daEkolo{ki centar nosi ime„Radulova~ki”. Osim okupljanjaomladine, centar je ve} do sadaposlu`io za nau~ne simpozijume iza edukaciju gradjana svih uzrasta

iz razli~itih oblasti. Dobio samnedavno i informaciju da je SavetEvrope u Strazburu akreditovaoEkolo{ki centar „Radulova~ki” kaoEvropski omladinski centar. OsimEkolo{kog centra “Radulova~ki”akreditaciju je dobio i jedanomladinski centar u Finskoj, jedanu Sloveniji i jedan u Turskoj.

Osim toga, obnovomBrankovog spomenika naStra`ilovu sada tamo na stazi dospomenika dugoj 1 km postoje

klupe za odmor ispred kojih supostavljene table sa stihovimapoznatog pesnika. Na vrhu brda jespomenik, sa kojeg se pru`a fan-tasti~an pogled na Fru{ku Goru,Ba~ku i Dunav. Sve to je uradjenosa velikim umetni~kim smislom.

Koje su najva`nije lek-cije koje ste nau~ili u `ivotu?

- Kad ~ovek voli ono {toradi, i kad ide za jednom idejomonda se on izdigne od svakod-nevnice i mnogo je tolerantniji

prema manje va`nim dogadjanimau `ivotu.

Osim toga, uprkos svimneda}ama koje nas snalaze tokom`ivota, ~ovek mora da je optimistai da veruje u napredak. Dodu{e,napredak nije prava linija ve} jevi{e puta karakterisan kao dvakoraka napred, i jedan korak nazad.

Podr`avate srpskuzajednicu u SAD i poma`ete va{rodni grad. Pokazujete velikopo{tovanje za kulturnu ba{tinuSrbije. [ta odanost i ljubavprema svojoj zemlji i rodnomgradu zna~i za vas? Koja je va{amotivacija za to?

- Pre drugog svetskograta filantropija je u Srbiji bilaveoma rasprostranjena. Mojaporuka ljudima iz dijaspore, atakodje i u matici je da nastave saovom plemenitom tradicijom.Verujem da ne postoji bolji tragda ~ovek ostavi za sobom dodobrog dela koje on ~ini za op{tedobro. Meni to zna~i mnogo, asiguran sam da i mnogi drugiljudi misle isto - tim re~imazavr{io je na{ razgovor profesorRadulova~ki .

Profesor nije bio samojedan od najbrilijantnijih ljudikoje sam ikada upoznao, on je usvakoj prilici bio ljubazan,fokusiran i optimista. Uvek jebio spreman da ponudi podr{ku iohrabrenje. Strastveno je govo-rio, i imao posebnu energijukojima je ljudima oko sebedavala krila.

Po~astvovan sam iblagosloven prilikom da sam poz-navao i saradjivao sa divnim~ovekom profesoromRadulova~kim. Bio je istinskiblagoslov u mom `ivotu!

Intervju napisao i pripremio

Milomir Ognjanovi}

Ispred Ekolo{kog centra Radulova~kiu Sremskim Karlovcima

Biografija: Profesor dr Miodrag Radulova~ki (1933-2014). rodjen je u Paragama u

Ba~koj. U Sremskim Karlovcima je zavr{io gimnaziju, a Medicinski fakultetu Beogradu. Posle studija bio je asistent na Institutu za fiziologijuMedicinskog fakulteta u Beogradu. Na Institutu za istra`ivanje mozga uLos Andjelesu proveo je godinu i po dana, a posle toga bio tri godine uSudanu gde je na Univerzitetu u Kartumu predavao fiziologiju. 1970.godine, dolazi u SAD gde postaje redovni profesor na Institutu za far-makologiju Univerziteta Ilinois u ^ikagu. Bave}i se istra`ivanjima fiziologi-je i patologije spavanja, postavio je 1984. godine, adenozinsku teoriju spa-vanja, nakon ~ega se bavi istra`ivanjima prestanka disanja u toku spavan-ja “sleep apnea”. Otkri}a u toj oblasti profesoru Radulova~kom i njegovomkolegi David Carley su donela titule pronalaza~a godine 2010. naUniverzitetu Ilinois u ^ikagu.

U 2004. postao je Inostrani ~lan SANU u Beogradu. Bio je po~asni dok-tor Novosadskog univerziteta, po~asni gradjanin Sremskih Karlovaca ipo~asni ~lan Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog dru{tva.Poznat kao filantrop pomogao je obnavljanje nekoliko istorijskih objekata u Sremskim Karlovacima. Od2005. godine ustanovio je nagradu za najboljeg studenta zadnje godine medicine na Univerzitetu Ilinois kojise bavio medicinskim istra`ivanjima. U periodu 1990-2002 godine profesor Radulova~ki je inicirao i vodioLetnji program na Univerzitetu Ilinois za studente i asistente iz Srbije. Zahvaljuju}i ovom programu 304najboljih studenata i asistenata sa Beogradskog i Novosadskog univerziteta iz svih disciplina je provelomesec dana na Univerzitetu Ilinois na upoznavanju sa najnovijim dostignu}ima iz svojih oblasti.

U`ivao je veliki ugled u srpskoj zajednici u Americi. Bio je ~uven je po izreci “Ne daje onaj ko ima, ve}onaj ko ho}e”.

ODLAZAK PROFESORA RADULOVA^KOGGeneralni konzulat Repu-

blike Srbije u ^ikagu je savelikom tugom primio vest daje profesor Miodrag Radulo-va~ki iz ^ikaga preminuotokom svog boravka u Srbiji.Odlaskom profesora Radulo-va~kog Generalni konzulat isrpska zajednica u SAD su izgu-bili prijatelja i uglednog ~lanasrpske dijaspore. Generalnikonzulat izra`ava duboku zah-valnost profesoru Radulova-~kom na svemu što je u~inio zasrpski narod u rasejanju i matici.Njegova misija i nesebi~napomo} koju je pru`ao bi}e zau-vek upam}eni. Kao veliki dona-tor i dobrotvor osta}e inspiraci-ja svima koji su ga poznavali, aposebno srpskoj zajednici u^ikagu.

P O P L A V E U S R B I J I

18 Jun 2014.

Kada su objavljeni prvisatelitski snimci ogromnogki{nog oblaka, koji se nad-

vio nad velikim delom Evrope,Srbija se na{la u samom sredi{tu,ciklona nazvanog “Tamara”. Olujneki{e, koje su tri dana padale, prak-ti~no bez prestanka, izazvale supoplave u Srbiji, koje su dovele doljudskih `rtava i neprocenjivematerijalne {tete. Vanredna situaci-ja, vrlo brzo bila je progla{ena uvi{e op{tina – [apcu, Valjevu,Ljigu, Lajkovcu, GornjemMilanovcu, Ubu, Obrenovcu,Koceljevi, Grockoj. Najve}a {tetabila je u Obrenovcu, gde se brojljudskih `ivota, koje su odnelebujice, jo{ uvek ta~no ne zna. USrbiju su, u pomo} u borbi protivpoplava pristigli spasila~ki timovi izRuske federacije, EU i zemaljaregiona, a nov~anu i humanitarnupomo} su uputile i SAD i Euleks.

Iz Rusije je, jo{ prvekriti~ne no}i, na ni{ki aerodrom“Konstantin Veliki” sleteo njihovprvi avion “Ilju{in 76” iz Moskvesa preko sedamdeset spasilaca, kojisu se odmah uputili ka ugro`enim

podru~jima. Zamenik ruskog minis-tra za vanredne situacije EduardNikolajevi} Ci{ikov rekao je da semedju ruskim spasiocima nalazilo i20 ronilaca, najsavremenije opreml-jenih, koji su u sli~nim akcijamau~estvovali i na dalekom istoku.Makedonija je u Srbiju poslalamotorne ~amce, plasti~ne ~amce,agregate za struju, multi-funkcionalne dizel pumpe i timljudi za operisanje ovom opremom.U Srbiju je, takodje stiglo i oko 20slovena~kih spasilaca sa pumpamavisokog kapaciteta, koji suanga`ovani na ispumpavanju vodeu termoelektrani Obrenovac, a izSlovenije je stigao i helikopter tipa“Puma” sa posadom. SjedinjeneAmeri~ke Dr`ave donirale su stohiljada dolara, objavljeno je u infor-maciji na sajtu Ministarstvaunutra{njih poslova. Tim spasilacaiz ^e{ke opremljen pumpamavisokog kapaciteta, ~amcem i vozil-ima u~estvovao je u spasavnju ljudiu Lazarevcu, a iz Belorusije sudopremljena dva helikoptera Mi 8za spasavanje sa pokretnim meha-nizmima, kao i humanitarna pomo}.

Francuski ~etrdeseto~lani tim zaspasavanje sa motornim ~amcima ivozilima pritekao je u pomo}, doksu iz Kipra stigla dva ~amca.Pomo} je pristizala iz Hrvatske,Bugarske, Madarske, Austrije, CrneGore… Gradjani Srbije izneugro`enih delova zemlje supokazali veliku po`rtvovanost i sol-idarnost i kao dobrovoljci pomagaliu odbrani od ove prirodne katas-trofe. Mnogi srpski sportisti sutakodje pokazali solidarnost sa svo-jim narodom u ovim te{kimtrenucima. Novak Djokovi} jenakon dramati~ne pobede nadRaoni}em u tri seta, izjavio daglavni svetski mediji kao {to suCNN i BBC potcenjuju u svojimizve{tajima veli~inu onoga {to sede{ava u Srbiji i Bosni. “Ovo jejedna od najgorih poplava ikadavidjenih, mnogi gradovi suevakuisani, pola moje zemljemo`da ne}e imati struju... To morada se poka`e svetu, potrebna namje pomo}”, apelovao je NovakDjokovi}.

Iz ni{kog KaznenoPopravnog doma, oko hiljadu i pet

stotina osudjenika odreklo sejednog obroka, uz zahtev da se tahrana prosledi stanovni{tvuugro`enom poplavama. Re~ je ozatvorenicima iz takozvanog“zatvorenog” dela, koji nisu moglida podju i li~no pomognu u akcijispasavanja. Ljudska drama uugro`enim i poplavljenim delovimaSrbije i Bosne je nezamisliva. {tamo`e da ka`e ~ovek, koji gledakako u jednom danu nestaje ceonjegov `ivot?

Posle povla~enja vodestanovni{tvu preti velika opasnostod {irenja zaraze. Iz tog razloga,vlasti Beograda su organizovalepranje i dezinfekciju poplavljenihpovr{ina, ulica, ku}a i oku}nica,kako bi se smanjila opasnost odzaraza koje se prenose vodom,re~eno je na konferenciji za nov-inare Gradskog {taba za odbranu odpoplave. Srbija je do`ivela najvi}inivo vode u poslednjih sto godina.Udarac bi bio mnogo manji da sedr`ava na vreme pripremala zavanredne situacije. Ta~no pre god-inu dana, od ove iste elementarnenepogode, stradao je veliki deo

isto~ne Evrope. Biv{a isto~naNema~ka, ^e{ka, Slova~ka,Madjarska. Naravno, {teta je dalekove}a, kada se to dogodi usiroma{noj, opusto{enoj i ojadjenojSrbiji. Nije trenutak da se iznosebilo kakve kritike, ali ne postojigarancija da nas nove poplave ne}epogoditi i slede}e godine. Zato sepostavlja pitanje, kako se organizo-vati za budu}nost? Nakon poplava,o~ekuje nas realna opasnost odpojave klizi{ta pa se i za to trebapripremiti.

Olujni oblaci se kona~nopomeraju ka severozapadu.Meteorolozi ukazuju da bi sun~anidani koji slede mogli zna~ajno daubrzaju povla~enje vode iz poplavl-jenih podru~ja. Ljudima u Srbiji,koji su izgubili svoje domove, koji-ma su ceo `ivot posvetili, upamtite,pomo} }e tek biti potrebna.

Kada su jednog deku,kojem je ku}a uni{tena, novinariupitali kako se ose}a, on je odgov-orio: – Nije mi `ao ku}e, `ao mi je{to nemam vi{e vremena – dasagradim drugu.

Aleksandra Miti}

[ABAC BAJINA BA[TA

KRUPANJ

TRSTENIK

POPLAVA OPUSTO[ILAPOPLAVA OPUSTO[ILA

SRBIJUSRBIJU

19www.serbianmirror.comJun 2014.

D R U G I P I [ U

Pi{e: Miroslav Lazanski

Naravno da su svi generali poslebitke pametni, ali sre}om postoje ipisani tragovi ko je {ta govorio

i pisao i pre ove najnovije „bitke”,odnosno potopa. Barem kada su oru`anesnage u pitanju. Mogu ~ak i da razumemljude iz Sektora za vanredne situacije,odnosno iz sistema civilne za{tite, kojisada ka`u da su u~inili sve {to su moglida se izbegne katastrofa. Je li biloblagovremene reakcije sistema civilneza{tite, kakva je bila preventiva, i za{toje vojska morala da se uklju~i u spasa-vanje verovatno }e pokazati kasnijeanalize u~injenog i propu{tenog.

No, ako smo ovu katastrofuve} ozna~ili i do`iveli kao svojevrstanrat protiv opake prirode i njene stihije, ato je na terenu tako i bilo, jer da nijebilo Vojske Srbije posledice bi bilemnogo gore, da vidimo kako smo,zapravo, u{li u taj rat. Naime, godinamanam se servira floskula kako Srbija trebada ima „manju, mobilniju, moderniju iefikasniju vojsku”. Od svega toga ve}14 godina imamo samo manju vojskunego {to je pre bila: modernija nije, omobilnosti i efikasnosti mo`emo da disku-tujemo u zavisnosti od zadataka koji sepred nju postave. Posledica je to sistem-atskog uru{avanja vojne mo}i kroz reformevojske koje su izvedene po nalozimastranih mentora. Posle 5. oktobra 2000.imali smo britanske i holandske generalekao glavne vojne savetnike. Jedan od njihje hteo da prisustvuje sednicama analizeborbene gotovosti oru`anih snaga. I u tomeje spre~en u poslednjem trenutku.

O da, tim savetnicima su asistiralii doma}i kadrovi, od profesorice baleta isolfedja, kao pomo}nice ministra odbraneza politiku odbrane, do raznih NATO sed-modnevnih kursista. Dobro, bilo je i onih

sa vi{e od sedam dana kursa i onih save~ernjim NATO {kolama.

Rezultat je razbijanje nekolikovrlo sna`nih oklopnih brigada na oklopne

bataljone u sastavu me{ovitih brigadakopnene vojske. Svi tenkovi T-55 povu~enisu iz operativne upotrebe, neki su istopljeniu `elezari, neki ba~eni na otpad, neki pro-dati. Iste te tenkove T-55 armija Rusije idanas ima u nekim jedinicama. Uni{tili smovi{e od 1.000 komada protivavionskih rake-ta „strela 2M”, samo zato {to su to tra`iliAmerikanci. Rusi i danas poseduju terakete. Ukinuli smo garnizone vojske umnogim gradovima, sve pod izgovorom daje to skupo i da nemamo para. Nijednaodbrana nije jeftina, a postoje mnogedr`ave u svetu koje imaju relativno slabijuekonomiju, ali ipak jaku vojsku. Naravnoda uni{teni tenkovi i rakete nemaju direk-tne veze sa poplavama, ali su bili odraz

jednog po sistem odbrane pora`avaju}egstanja. A tenkovi T-55 mogu da se iskoristei kao vatrogasna vozila sa deset tona vode,koja idu tamo gde druga vozila ne mogu.

O tome je upravo u „Politici” pisao gener-al Milisav Djordjevi}. Ali koga to u ovojzemlji interesuje?

Zato posle 5. oktobra 2000. nistemogli da otvorite TV ili radio, a da ne~ujete pri~e o „civilnoj i demokratskoj kon-troli vojske”. Onda su demokrate zaistatako iskontrolisale vojsku da su in`enjeri-jske jedinice svedene na minimum, da sujaki in`enjerijski garnizoni nestali, jediniceformacijski ukinute, a tehnika ise~ena, pro-data ili ba~ena na stovari{ta. Jer mi vi{ene}emo nikada ratovati, pa ni sa poplava-ma.

Samo 2005. godine u Tehni~komremontnom zavodu ^a~ak ise~eno je iprodato kao staro `elezo 14 ispravnih

amfibija. U zemljama Evrope in`enjerija jeu ukupnom broju vojnika zastupljena sa 10do 12 odsto, one dr`ave koje imaju brojnevodotokove imaju i 20 odsto brojnog sasta-

va vojske u in`enjeriji. Nekada smo ubataljonima in`enjerije imali amfibijske~ete u kojima je bilo po 10 amfibija. [ta}e to nama? Izre`i, istopi, prodaj…

Ko vodi in`enjeriju danas, kobrine o tehni~ko-tehnolo{kimdostignu}ima in`enjerije u svetu, koprati nau~ni razvoj in`enjerije? Gde je{kolstvo u in`enjeriji? Imam porodi~nefotografije zavr{ne obuke pitomaca 66.klase in`enjerije Vojne akademijeKraljevine Jugoslavije u avgustu 1940.godine na reci Savi u [apcu. Obuka uspasavanju grada od poplave.

Moderna in`enjerija su imostovni parkovi PMP, amfibije iamfibijske skele, gumeni i aluminijskidesantni ~amci, pumpe i vanbrodskimotori. U opisu posla in`enjerije su ihidrotehni~ki radovi. Za{to su sejedinice ABHO na{le u situaciji dacivilne firme moraju da daju sredstva zadekontaminaciju terena, jer kaporitanema dovoljno.

U ratu protiv poplava uspeh zav-isi od tri klju~na zahteva: obave{tajnograda, odnosno od prethodno prikupljenihinformacija hidrometeorolo{kih slu`bi, odukupne pripremljenosti rejona u komedolazi do sukoba, odnosno gde se o~ekujepoplava, i efikasnog anga`ovanja resursa.Ovi su{tinski zahtevi se ne isklju~uju med-jusobno. Niti jedan mo`e da bude efikasanbez drugog.

A o „ki{nim bombama” i razbijan-ju ki{nih oblaka raspr{ivanjem suvog ledapisao sam jo{ u zagreba~kom „Poletu” od26.3.1980. godine.

U medjuvremenu, ki{e i daljepadaju…

Izvor: Politika

KI[E I DALJE PADAJUNekada smo u bataljonima in`enjerije imali amfibijske ~ete u kojima je bilo po 10 amfibija. [ta }e to nama? Izre`i, istopi, prodaj…

MARKOVI KONACI

20 Jun 2014.

V A N J I N I B I S E R I

Specijalno za Ogledalo - Vanja Buli}

Na maturskoj ve~eri,obukao sam svojeprvo odelo. Iako

sam bio roker i preziraoodela, bilo je sasvimlogi~no da ga obu~em, jersu devojke iz razreda tonaredile. One su obuklesvoje prve balske haljine,duge do zemlje, iako jemaksi moda tek po~ela daproteruje mini suknje.Mnogo godina kasnije shva-tio sam da je to bila zaveramodne industrije, jer su seu vreme dece cve}anagomilale ogromne koli~ine crnih {tofova,koje je trebalo uvaliti kupcima. Bio je topravi zlo~in prema mojim drugaricama izrazreda, koje su zanosno izgledale umini}ima dok su ponosno {etale svoje nog-ice po {kolskom dvori{tu.

Zadatak da udjem u svoje prvoodelo shvatio sam ozbiljno: izabrao samsivi {tof i odneo ga kod ~ika Mi{e kroja~a,koji mi je uvalio brojne modne ~asopise.Blenuo sam u manekene na slikama, pre-pla{en da }u i ja u novom odelu izgledatikao oni: `enstveno, providno, isu{eno,neuhranjeno...

- Imam za tebe najnoviji hit,rekao mi je zavereni~ki ~ika Mi{a i munuome u rebra.

Zatim mi je pokazao dvapresvu~ena dugmeta, koja se pri{ivaju iznadfalte na produ`enom delu ledja.

Falta ide umesto{lica na sakou. Tako nose„Bitlsi”, dodao je opet zav-ereni~ki, otkinuo par~e{tofa i uputio me u jednumalu radnju kod Zelenogvenca u kojoj su presvla~ilidugmi}e.

Ispred radnje zapresvla~enje dugmadi ote-gao se dug red. U~inilo mise da su u tom redu bili svibeogradski maturanti.

Moji sinovi su segodinama smejali mojoj slicisa mature na kojoj se lako

uo~ava da sam stranac u sopstvenom odelu.A kada je do{ao red na njihovo maturskove~e, obukli su svoj prvi sako, pa sam se jasmejao i izgovorio ~uvenu re~enicu iz serije„Grlom u jagode”: “Bane, najzad si postao~ovek”. Oni su me gledali za~udjeno, maloupla{eni konstatacijom da sam im zaboravioimena. Na njihovoj maturskoj slici drugariceiz odeljenja izgledaju kao andjeli, u dugimhaljinama sa otvorenim ledjima. De~aciizgledaju prepla{eno, mada su to poku{ali dasakriju osmesima.

Drugari iz mog odeljenja nastavilisu sa proslavama maturskih ve~eri, svakegodine. U po~etku smo donosili slike saekskurzija, fotografije momaka i devojakasa kojima smo se zabavljali, a potom su nared do{li porodi~ni albumi sa nasmejanomde~icom. Na slede}im maturskim ve~erimapratili smo, zahvaljuju}i albumima, kako

na{a deca rastu, pa smo propratili i slikenjihovih maturskih ve~eri. Onda su se ualbume uselile snajke, pa potom unuci. Doksmo ludovali na proslavama dvadesetogo-di{njice, tridesetogodi{njice i ~etrdesetogo-di{nice mature, zaboravljali smo da na{adeca i unuci strepe da nas ne strefi {log ilida ne ostanemo uko~eni nasred podijuma utrenutku kada orkestar svira pesme „na{e iva{e mladosti”.

I ove godine sam sa svojim brojn-im kumovima, sa kojima sam prvo bio uistom razredu pa tek onda u sali za ven~avan-ja, proslavio godi{njicu mature na splavu„Malevila”, u Zemunu. Pro{ao sam kolimapored Hajata, ispred koga su u redovima, kaoda je re~ o nekoj nesta{ici proizvoda, ~ekalimaturanti. Izgledali su rasko{no. One udugim haljinama, oni u odelima, novimcipelama, s prvom kravatom oko vrata.Rasko{ osvetljenog hotela sliku je ~inilanadrealnom: usred svetske krize, kada seroditelji dovijaju kako da im porodica pre`ivido narednog prvog, njihova deca se la`nopredstavljaju glumataju}i glamur i bogatstvo.

Kakav sam ja licemer, prolete mikroz glavu. Pa i ja se u ovoj no}i la`nopredstavljam! Kao cela moja generacija.Obukao sam izlizane farmerke, ispranuko{ulju, opasao kai{ sa ne{to ve}om{nalom! Kada sam tako oti{ao na posao?Nikada. U firmu ulazim obu~en u odelo, sakravatom oko vrata, nafiksanim cipelama. Asada na nogama imam svoje omiljene patikeu kojima dva puta nedeljno igram odbojku.Negde sam prona{ao „Pino silvestre”, sa

mirisom borovine, i nekontrolisano ga nasuopo vratu i rukama u nameri da miris parfe-ma na{e mladosti moji drugari osete nadvadeset metara razdaljine.

No} la`nog predstavljanja mogla jeda po~ne. Neki novi klinci su `urili da uleteu godine u kojima ce im sada{njost bitinajlep{a stranica albuma, a njihovi o~evi,majke i poneki baka i deka, uporno suprizivali vreme u kome nije bilo mesta zaodela, kravate i haljine do zemlje. Moja dru-garica Tanja je te ve~eri do{la u teksassuknji koju je nosila u ~etvrtom gimnazijena eskurziji.

[ta je spajalo dve maturske ve~erina splavu i u hotelu „Hajat”? Pesma „Mojisu drugovi biseri rasuti po celom svetu”.Jedni su pesmu pevali sa razumevanjem kojedonose godine, a oni mladi, zaneseni vozi}em{to krivuda kroz salu dok zdu{no pevaju, kaoda su na plej bek otvarali usta dok `uborere~i o gor~ini koju }e im `ivot tek podariti.

[ta se dogodilo sa mojim prvimodelom {ivenim za matursko ve~e? Pred zorusmo iz Doma vazduhoplovstva u Zemunukrenuli pe{ke, preko Brankovog mosta.Zastali smo pored konaka kneginje Ljubice.Uz ogradu su se razbokorile crvene ru`e.Zaleteli smo se kao skakavci na plast sena,brali ru`e, poklanjali ih svojim najboljimdrugaricama, budu}im kumama, a zatim senaslonili na ogradu. Pevali smo „Yesterday”.Bio je to muzi~ki opro{taj sa onim {to se una{im `ivotima dogodilo ju~e, a trajalo je 18godina. Kad smo krenuli, shvatili smo dasmo se naslonili na sve`e ofarbanu ogradu!

NO] LA@NOG PREDSTAVLJANJA

6. maj 2014.

Podjem ja jutrosna izvor da popijemvodu, kako svetiGeorgije nala`e. Kadtamo, izvor zatrpansme}em i voda nijeza pi}e, a ni zakupanje. Samo ba{te injive da se zalivaju. Iumesto vode, uzmem~a{u vina i nazdravljam pri-jateljima – Sre}na slavaDjurdevdan doma}ine!

Do{li ovi iz Evrope u Beogradda nas hvale. Tako su ~inili uvekkada nam promene ljude na vlasti.Ma`u nam o~i da ne vidimo kakonas plja~kaju. Pokupi{e nam svupametnu decu i odvedo{e naZapad. Ostalo }e da kupe za malepare, jer CIA je ve} utvrdila da su„Srbi alavi na malo!”

U Ukrajini besni gradjanskirat koji je Barak Obama smislioda bi porazio Evropu. Njega nije

briga {to narod gine, gori i umire,ve} kako da natera EUda kazni Putina iRusiju. To sam ~uo uBerlinu gde sam satamo{njim komunisti-ma slavio naAleksander placu Prvimaj.

Svuda podji –samo ku}i dodji –ka`e srpska izreka. A

kod ku}e dece ispisala grafite:- Srbi su nebeski narod.

Ostali su bez zemlje.- Mi ~vrsto stojimo na

braniku otad`bine. Samo branikstalno pomeramo. Nije se vojskapovukla sa Kosova, nego napre-duje prema Vojvodini.

- Dr`avni ~inovnici postaliranoranioci, rade od 7,30, ali }e ito da naplate kao prekovremeno!

- U Po`arevcu odr`ana petaGrobarijada, na kojoj jepo~asni gost bio SlobodanMilo{evi} !

10. maj 2014.

Danas je divan dan. Hvalasvim prijateljima na rodjen-daskim ~estitkama koje su miuputili ili nisu. Ja sam Bik kojisedi i pi{e, {to bi rekli Indijanci.

Ako je suditi po tv izve{taji-ma, Srbi su otkrili Ruse kao pri-jatelje. Odjednom se na RTS-uemituju ruski filmovi, reporta`e,direktan prenos sa Vojne parade uMoskvi, a i gostuju nam poslaniciDume. Premijer A. Vu~i} jednogRusa iz Dume nije primio, jermora u Evropu, ~iji izaslanici tra`eda Srbija uvede sankcije Rusiji.

Moj kolega Srdjan [korosmenjen je sa mesta {efa deskau Ve~ernjim Novostima, jer jena RTS-u izneo mi{ljenje danovi ministri nisu dorasliozbiljnoj situaciji u Srbiji i dase Vu~i} za sve pita. Njegovasmena je dokaz nove srpskedemokratije, sve sme{ da ka`e{i da potom da{ otkaz. To je

meni argument da zavr{im deloCRNA KNJIGA – cenzura uSrbiji od 1945. do 2015. godine.`ivot je to....sam pi{e romane...

Promociji moje knjigeSRBI U ISTO^NOJ EVROPI uNovom Sadu prisustvovala ipredstavnica Vlade Slova~ke zadijasporu, a iz na{e Kancelarijeza dijasporu niko nije do{ao...

19. maj 2014.

Prijatelju moj,potop koji je nas Srbe zade-

sio je biblijski. Najve}i u posled-njih 120 godina. Voda je odnelau smrt 34 osobe u Srbiji i R.Srpskoj. I jo{ nadolazi, poplavi-la je pola otad`bine i stigla je doBeograda. U ovoj nesre}i opetsmo postali ljudi, slo`ni, borbenii jaki. Prilika je da se moralnouzidi`emo, onako kako je toNole napisao u svojoj poruci:„Srce – za Srbiju i Bosnu!“

Da je ki{ni pljusak potrajaojo{ tri dana Srbije ne bi bilo –

udavila bi se. A kada divljevode prodju, nastupi}e glad inema{tina. Ljudi ne}e imati {tada uberu sa njiva i vo}njaka, daodgaje u {talama, da jedu...

Znam prijatelji u rasejanjuda poma`ete otad`bini izavi~aju, ali vas molim opi{itemi {ta se de{ava u va{oj zajed-nici, kako se konkretno poma`e,da bih to opisao i podstakao inevernike da budu humani i sol-idarni. Jer, ovo je situacija kadatreba svi Srbi sveta slo`ni daspasavaju svoj narod od propasti.

http://www.novosti.rs/vesti/pla n e t a . 3 0 1 . h t m l : 4 9 2 0 3 6 -Dijaspora-pomaze-otadzbini

Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.comPS.Uplata humanitarne pomo}i

`rtvama poplava mogu}a jeputem PayPal-a iz 193 zemlje.Donacije se primaju uMinistarstvu finasija putemadrese floodrelief@gov.rs