1.Homeostaza: A) istio ili konstantno B) proširenje C) saradnja i uslugaD) prijemnik E) uska staza

2.Koja je normalna vrednost pH? A) 7,15 - 7,25 B) 7,35 - 7,45 C) 7,55 - 7,65 D) 7,00 - 7,35 E) 6,5 - 7,5

4. Kada namerno zaustavite disanje počinjete ponovo da dišete: A) jer je dugo vremena prošlo od zadnjeg udahaB) promene koncentracije kiseonika u vašoj okoliniC) Nakupljanja nitrata u vašoj krviD) promene pH krvi E) porasta krvnog pritiska usled ne disanja

5.U odgovoru na bakterijsku infekcije Vaš termoregulacioni centar je postavljen na viši nivo. Hladno Vam je i drhtite proizvodite više toplote, temeratura je dostigla 39,3 C , drhtanje je prestalo i temperatura više ne raste. To je primer: A) pozitivne povratne spregeB) neispravne kontrole sistemaC) negativne povratne sprege D) negativnog utecaja bakterijskih toksina na metabolizam E) Svi odgovori su tačni

6.Šta je primer pozitivne povratne sprege? A) Drhtavica kada nam je hladno B) Trošenje više benzina kada se auto kreće uzbrdoC) Proširenje krvnih sudova kože i znojenje kada je toplo D) Posekli ste se i na posekotini se stvorio ugrušak. Usled toga fibrin iz krvi pravi još veći ugrušak.E) Njedan odgovor nije tačan

7.Gde se nalazi termoregulacioni centar? A) Unutar CNS, u hipotalamusu B) U koži C) U mozgu, u corpus callosum D) U bubrezima E) U plućima

Uparite delove ćelije sa njihovim funkcijama: dvije funkcije stanične membrane. 1. Mitohondrija 2. Vakuole 3. Cilija 4. Glatki ER 5. Golgi aparat A. Kretanje ćelije____ 3B. Lipidna sinteza i transport____ 4C. Stvaranje energije sinteza ATP____ 1D. Skladišni prostor ima ih najviše u biljnim ćelijama___ 2E. Pakuje i distribuira ćelijske produkte___5

7. Prelazak H2O preko polu propusnih membrana ili selektivno propusnih membrana se naziva: A. Aktivni transport B. Difuzija C. Osmoza D. EndocitozaE. Ko transport

8. Kiseonik ulazi u ćeliju putem? a. Difuzije b. Filtracije c. Osmoze d. Aktivnim transportome. kotransportom

9. Koji izraz odgovara terminu da ćelija "jede"? a. Egzocitoza b. Fagocitoza c. Pinocytoza d. Difuzijae. ništa nije tačno

10. Koji od sledećih procesa zaheva energiju? a. Difuzija b. Osmoza c. Aktivni transport d. Olakšana difuzijae. kotransport

11. U sintezi proteina učestvuju: a. Mitohondrijeb. Lizozomi c. Jedro d. Ribozomie. cilije

12. Šta se od sledećeg ne nalazi ućelijskoj membrani? a. Holesterol b. Fosfolipidi c. Proteini d. Galaktoza e. Nukleinske kiseline

Nervni sistem

1. Veze između neurona, ili između neurona i efektora zove se: A) sinapsa B) dendrit C) neuotransmiter D) ventrikul E) akson

2. Brz ekscitatorna sinapsa sledi sledeći redosled: A) (1) neurotransmiter oslobođen (2) difuzija preko sinaptičke pukotinu na postsinaptičke proteinske receptore (3) transmiter se vezuje otvara jonske kanale i pozitivni joni se kreću u neuron. B) (1) neurotransmiter oslobođen (2) difuzija preko sinaptičke pukotinu na postsinaptičke proteinske receptore (3) transmiter se vezuje otvara jonske kanale i negativni joni se kreću u neuron.C) (1) neurotransmiter oslobođen (2) difuzija preko sinaptičke pukotinu na postsinaptičke aminokiselinske receptore (3) transmiter se vezuje otvara jonske kanale i negativni joni se kreću u neuron.D) (1) difuzija preko sinaptičke pukotinu na postsinaptičke proteinske receptore (2) neurotransmiter oslobođen (3) transmiter se vezuje otvara jonske kanale i pozitivni joni se kreću u neuronE) Ni jedan odgovor nije tačan

3. Potencijal mirovanja je: A) višak pozitivnih jona akumuliranih unutar membrane B) višak negativnih jona akumuliranih unutar membrane C) višak pozitivnih jona akumuliranih izvan membrane D) višak pozitivnih jona akumuliranih izvan membrane E) tačno je B i D F) tačno je A i B

4. Motorni neuroni imaju: A) kratke dendrite i dug akson B) Kratke dendrite i kratke aksone C) duge dendrite i kratak akson D) duge dendrite i duge aksone E) Njihovi aksoni i dendrita mogu biti i dugi i kratki

. ________blokira Acetilholinski receptor izazivajući paralizu mišića. A) Novokain

B) kurare C) Nikotin D) nervni bojni otrovE) Atropin

6. Prenos preko sinapse zavisi od oslobađanja _______? A) receptornih protein B) sinaptičkih vezikula C) neurona D) neurotransmiteraE) svi odgovori su tačni

8. Centri u produženoj moždini regulišu: A) Disanje B) Brzinu srčanog rada C) Kijanje D) Povraćanje E) svi odgovori su tačni Mišićni sistem 1. Glatki mišić je: A) Voljni i vretenastog oblikaB) Voljni i poprečno prugast C) Nevoljan i vretenastog oblika D) Nevoljan i poprečno prugast

2. Skeletnih mišića je A) Voljni i vretenastog oblikaB) Voljni i poprečno prugast C) Nevoljan i vretenastog oblika D) Nevoljan i poprečno prugast

3. Srčani mišić je A) Voljni i vretenastog oblikaB) Voljni i poprečno prugast C) Nevoljan i vretenastog oblika D) Nevoljan i poprečno prugast

4. Koja je vrsta mišićnih ćelija multjedarna? A) Srčane B) Glatke C) Skeletne D) Sve su multijedarni

5. Što je primer glatkog mišića? A) masseter (lice) B) detrusor urinarii (kokraćna bešika) C) srce D) pronator teres (podlaktica) E) rectus abdominis (trbuh)

6. Svaka miozinska nit je okružen ____ aktinski filamenti. A) dva B) četiri C) šest D) Osam E) Sedam

KRV

1.Uzimanje aspirina svaki dan može smanjiti rizik od bolesti srca jer: A) je snažan vazodilator B) sprečava nakupljanje trombocita C) stopira ventrikularne fibrilacije

D) olabavljuje plak na arterijskim zidovima E) blokira bol receptora u srcu

2. Postotak hematokrita odnosi se na: A) Leukocite B) Plazmu C) Trombocite D) LimfociteE) Eritrocite 3. Fred je krvna grupa je O Rh(-) i Paola je B Rh(+). Fred i Paola imaju sina koji je AB +. Što zaključujete? A) Ako žele da dobiju drugo dete Paola treba da primi RhoGam, da se spreči Rh inkompatibilija.B) Ne postoji rizik za drugo dete, ali može biti Rh(-) C) Ako dete treba transfuziju krvi Fred mogao pružiti sigurno, ali ne i Paola. D) Fred nije dečakov otac. 4. Koji protein krvi ima najveću ulogu u održavanju osmotskog pritiska krvi? A) albumin B) makroglobulin C) bijelih krvnih stanica D) fibrinogen E) globulini

5. Ako zadržite dah jedan minut A) Bubrezi će povećati reapsorpciju natrijumovih jona B) Povećaće se koncentracija H+ jona u krvi C) otkucaji srca će se značajno usporiti D) Hemoglobin će jače vezivati kiseonik E)Svi odgovori su tačni

6. Većina ugljendioksida transportuje se od tkiva do pluća kao: A) Mali mehurići gasa u plazmi B) gas vezan za hemoglobina u eritrocitima C) bikarbonatni joni u plazmi D) gas vezan za leukocite i albumin E) gas rastvoren u limfotoku

7. Kako bi sprečio gubitak krvi nakon ozlede tkiva, krvni sud najpre: A) formira trombocitni plak (nakupinu)B) Obrazuje ugrušak C) Inicira koagulacionu kaskadu D) formira barijeru vazokonstrikcijomE) nijedan odgovor nije tačan 8. Na kraju duge biciklističke trke od bicikliste je uzet uzorak krvi i konstatovan hematokrit 60%. Vaš zaključak je:A) Biciklista je uzimao lek eritropoetin B) To je unutar normalnog raspona za većinu odraslih muškaracaC) Ovako nizak hematokrita može značiti oštećenje jetre ili leukemiju D) Biciklista je dehidriranaE) Biciklista je anemičan

9. U normalnim uzorak krvi, koji je od leukocita najzastupljeniji? A) monocitiB) bazofili C) eozinofili D) LimfocitiE) Neutrofili

10. U boci za transfuziju krvse ne zgrušava jer:A) nema dovoljno kiseonika. B) se ne može osušiti. C) jer se čuva u frižideru. D) jer nema slobodnog kalcijuma. E) sve odgovori su tačni

KVS

1. Provodi akcione potencijale kao nerv. A) Epikardium B) Perikardium C) Miokardium D) Subvalvularni zalisciE) Ništa nije tačno samo nervi prenose akcione potencijale

2. Gde se nalazi najviše krvi u svakom momentu u:A) Venama B) Kapilarnom koritu C) arterijskoj mrežiD) Aorti E) Veni kavi

3. Kada srce pumpa krv događa se sledeće:A) Kontrahuju se desna pretkomora i desna komora, pa leva pretkomora sa levom komoromB) Kontrahuje desna i leva pretkomora, pa zatimi desna i leva komoraC) Prvo se otvaraju trikuspidne valvule i aortne valvule, a potom mitralne D) prvo prima krv aorta i plućne arterije E) prvo prima krv aorta, plućne arterije i plućne vene

4. Srčani vodič je A) AV čvor B) Purkinjijeva vlakana C) AV snop D) SA čvor E) Nijedan odgovor nijre tačan 6. T talas u EKG pokazuje A) Resting potencijal B) atrija depolarizaciju pretklomoraC) aktivaciju SA čvora D) aktivaciju Purkinjijevih vlakanaE) repolarizaciju komora 7. Krvni pritisak je mera A) Pritiska krvi na zidove krvnih sudova B) Pritiska krvi na arterije C) Pritiska krvi na vene D) pritiska krvi na aortu

8. Sistolni pritisak je A) prosečno oko 120 mm Hg B) Snižava se stalno tokom sistole komore C) najviši je kada se krv pumpa iz leve komore u aortu D) prosečno oko 80 mm Hg E) Tačno je A i C F) Tačno je B i D

IMUNSKI SISTEM 1-Prolazak neutrofila i makrofaga kroz endotel kapilara naziva se: A) fagocitoza B) hemolizaC) interleukin D) diapedesis E) folliculitis

2-Kada započne inflamacija usled prodora mikroba na mestu prodora vide se crvenilo i otok i šta se još događa:A) Histamin uzrokuje vazodilataciju B) Hypothalmus postavlja termregulacioni centar na viši nivo C) Neutrofili fagocituju i ubijaju mikrobe

D) živi i mrtvi leukociti i bakterije se nakupljaju E) sve odgovori su tačni

3-Sa čim je povezana memotija i specifična imunska odbrana? A) fagocitozom od strane makrofaga i neutrofilaB) odgovorom T i B ćelijaC) interferonom D) InflamacijomE) anatomskim barijerma u telu 6-Šta je uzrok nastanka groznice?A) Pirogene supstance B) Gnoj C) Monociti D) Edem E) Iterferon

8-Antigena je: A) kemijski glasnik koga luče ćelije inficirane virusomB) limfocita odgovoran za ćelijsku imunost imunost- C) Materijal koji se nakuplja unutar pluća i izaziva infekciju D) proteina ili drugi molekula koja organizam ne prepoznaje kao svoj E) gusto žuto-bela tečnostkućina

9- Strano telo, obično belančevina, koji stimuliše imunološki sistem da reaguje stvaranjem antitela je ______________. A) Alergen B) antigen C) histamina D) mastocita E) interferon

11-Što su najčešća ulazna vrata za infekciju? A) Respiratorni sistem B) Endokrini sistemC) Cirkulatorni sistem D) Svaki otvor tela.

12-Koja se žlezda smanjuje i involuira u odrasloj dobi, a ima hormona koji deluju u sazrevanje T-limfocita: A) limfni čvorovi B) timus C) slezine D) GALT E) krajnik 13-Šta mehanički štiti kožu i sluzokože od prodora infekcije?A) DlakeB) Suze C) Sluz D) Lizozomi E) Pokrovni epitel

14-Gdje sazrevaju B limfociti? A) Timus B) koštanoj srži C) pankreasu D) korteksu nadbubrega 15-Nespecifična otpornost jeA) Sposobnost organizma za odbranu od bolesti. B) Odbrana organizma u protiv bilo koje vrste patogena. C) Odbrana organizma određenog patogena. D) Gubitak otpornosti organizma. E) Nijedan odgovor nije tačan

RESPIRATORNI SISTEM 1. Ukupni ukupni kapacitet pluća je:A) Inspiratorni rezervni volumen B) Tidalni volumen C) Ekspiratorni rezervni volumen D) Vitalni kapacitetE) Forsirani ekspiratorni volumen

Nevoljno disanje je izazvano cetrima u: A) Hipofizi B) Epifizi C) Moždanij kori D) Moždanom stablu E) Endokrinim žlezdama

Ugljični monoksid je opasan jer A) se veže snažno za hemoglobina i čini ga nedostupnim za kiseonik B) se snažno veže za plazmi, pa je nedostuopna za ugljen dioksid C) Smamnjuje pH krvi pH i izaziva hiperventilaciju. D) Ugljen monoksid nije štetan normalno je prisutan u krvi

5. Potreba za disanjem je uzrokovana? A) Smanjenjem pH krvi B) povećanjem pH krvi C) smanjenje nivoa kiseonika u krvi D) Smanjenjem parcijalnog pritiska ugljen dioksida u krviE) Ništa od nabrojanog nije tačno 7. Razmena gasova između krvi u kapilara i tkivne tečnosti naziva se: A) spoljašnje disanje B) metabolizam ćelijaC) ćelijsko disanje D) unutarašnje disanje

8. Respiratorni centri u produženoj moždini i ponsu osetljivi su na: A) pH nivo krvi B) na telesnu temperaturu C) parcijalni pritisak O2 u krvi D) količinu vazduha u plućima E) parcijalni pritisak N2 u krvi

9. Koliko ima alveola u plućima? A) 800 000 000 B) 800 000 000 000 C) 800 000 000 000 000 D) 800000 E) Nijedan odgovor nije tačan 10. U odnosu na atmosferski pritisak intrapleural pritisak je: A) više od njega B) manje od njega C) isti su Urinarni sistem

2.Direktnu kontrolu izlučivanja vode u bubrezima vrši: kontrolom A) Anti-diuretski hormon B) Produžena moždinaC) Krvna plazma D) Količina natrijuma u krvi E) Hipotalamus

3. Nefron vrši funkciju:A) Eliminisanja otpadnih materija iz organizma B) Regulisanja volumena krvi i pritiska

C) Kontrolu nivoa elektrolita i metabolita D) regulisanja acido bazne ravnoteže E) Svi odgovori su tačni

4. Ako ste dehidrirali vaš će organizam: A) povećati nivo ATP B) povećati nivo ADP C) razrediti mokraću D) povećati nivo ADHE) povećati znojenje 5.Koji deo nefrona uklanja vodu, jone i hranjive materije iz krvi? A) Vasa recta B) Peritubularni kapilariC) Proksimalni tubuli D) Henlejeva petlja E) Glomerul

6.Na koje fiziološki proces bubrezi direktno utiču? A) krvni pritisak B) Izlučivanje vode C) Ukupni volumen krvi D) pH E) Svi odgovori su tačni

7. Zašto supstance iz glomerula prolaze u Bowmanovu kapsulu? A) Magnetsko polje Bowmanove kapsule privlači supstance. B) Supstance se aktivno transportuju u Bowmanovu kapsulu. C) Krvni pritisak u glomerulu je dovoljno velik da većina supstanci prolazi u Bowmanovu kapsulu.D) mali zeleni ljudi ih prisiljavaju na toE) Nijedan odgovor nije tačan supstance difunduju u Bowmanovu kapsulu

8. Što se događa pri tubularnoj eksekreciji? A) Urin se formira od otpadnih materija. B) Otpadne materije difunduju iz tubula. C) Krvni pritisak potiskuje otpadne materije iz bubrega. D) Otpadne materije iz krvi prelaze u vijugave kanaliće.E) Ne događa se ništa.

9. Protiv strujni mehanizam se odvija između_________i_________. A) glomerula i macula densa B) proksimalnih vijugavih kanalić i distalnih vijugavih kanalić C) Henlejeve petlje i sabirnih kanalića D) aferentne arteriole i eferentnie arteriole E) uretera i mokraćne bešike 10. Koja je funkcija nefronskih petlji u stvaranju urina? A) Reapsorpcija vode B) Proizvodnja filtrata C) Reapsorpcija rastvorenih supstanci D) Sekrecija rastvorenih supstanci. E) Njegove petlje nemaju nikakvu ulogu u stvaranju urina.

DIGESTIVNI SISTEM

1. Kada je himus previše kiseo u 12.palačnom crevu se oslobađa:A) Cholecystokinin B) gastrina C) sekretin D) VIPE) Oslobađaju se svi pomenuti hormoni 2. U digestivnom traktu koji je sloj odgovoran za apsorpciju i sekreciju? A) Tunica mucosa B) Sub mucosa C) Tunica muscularis

D) Tunica serosa

3. Koji se enzim sekretuju pljuvačne žlezde i pankreas?A) Maltazu B) Amilazu C) Pepsin D) Nukleazu E) Lipazu

4. Šta zadržava hranu u želucu dok ne dobije potrebnu konzistenciju da pređe u tanko crevo?A) Sfinktera jednjaka B) Intrinzični sfinkter C) kardijačni sfinkter D) sfinktera pilorusa E) rektalni sfinkter

5. Gde se najveći deo hrane hemijski i mehanički izvari?A) Pilorusu B) Fundusu C) ŽelucuD) debelom crevuE) Tankom crevu

6. Parijetalne ćelije sekretuju: A) HCl B) Sluz C) Pepsinogen D) SerotoninE) Gastrin

8. Celokupni digestivni proces u GIT je pod kontrolom: A) Nervnog sistema B) Pankreasa C) Različitih hormona digestivnog sistema D) Jetre E) Nervnog sistema i različitih hormona digestivnog sistema

9. Funkcija ileuma je A) Celokupna apsorcija hranljivih materija B) apsorcija vitamina B12 i žučnih soli C) Dovođenje žuči i pankreasnih sokova D) Apsorcija alkohola i aspirinaE) Svi odgovori su tačni 10. Glavna funkcija jetre je: A) Skladištenja glikogena B) Sinteza plazmatskih proteina C) Proizvodnju žuči D) Detoksikacija E) Sve gore navedeno su funkcije jetre

NUTRICIJA 1. Nesencijalne amino kiseline: A) su uskladištene u organizmu. B) samo povremeno su potrebne. C) mogu biti proizvedene u organizmu. D) mogu se koristiti kao saplementi.E) ništa nije tačno.

2. Mikronutrijentima nazivmoA) minerale i vitamine B) lipide i masne kiseline C) amino kiseline i proteina D) Oligo i mpolisaharide

3. Organizmu su potrebne amino kiseline radi: A) proizvodnje novih crvenih krvnih ćelija B) proizvodnje novih proteina C) zamene oštećenih crvenih krvnih ćelija D) zamene oštećenih proteina E) Tačno je A i C F) Tačno je B i D

4. Funkcija lipida je:A) skladištenje energije B) zaštita organa C) termo regulacija D) emulgatorska E) sve gore navedeno

6. Koji je vitamin neophodan za proizvodnju eritrocita?A) B1 B) B2 C) B6 D) B12 E) D3

7. Šta učestvuje u sintezi hemoglobina i melanin kao mikroelement? A) Bakar B) Hlorid C) Kalcijum D) Gvožđe E) Jod

8. Kod starije mršave osobe konstatujemo više spontanih ne traumatskih modrica na osnovu toga pretpostavljamo da:A) ona ima nedostatak vitamina A. B) ona je stara, nespretn i povređuje se. C) ona ima nedostatak vitamina K D) ona ima skorbut E) ona ima rahitis

10. Osoba uzima antikoagulantne lekove, ali vreme zgrušavanja krvi joj je normalno. To je jer u organizmu:A) Ima previše vitamina A B) Ima previše vitamina B12 C) Ima previše natrijuma D) Ima previše vitamina E E) Ima previše vitamina K

ENDOKRINI SISTEM 1. Dete je palo, ali se nije povredilo, majka je bila zabrinuta i uzbuđena, a to je prouzrokovao:A) glukagon B) insulin C) epinefrin D) adrenokortikotropinE) Ništa nije tačno ona je takva po prirodi.

2. Gotovo od rođenja Miki je morao stalno da uzima insulin. Razlog tome je što:A) njegove beta ćelije pankreasa ne funkcionišu ispravno. B) njegove alfa ćelije pankreasa ne funkcionišu ispravno C) ima smanjenu količinu hormona rasta (somatotropina).D) ima povećan nivo prolaktina.

3. Razlog dodavanja joda u soli je: A) sprečavanje nastanka dijabetes melitusa.B) sprečavanje nastanka gušavosti.C) sprečavanje nastanka Addisonove bolesti. D) sprečavanje nastanka Cushingov sindroma. 4. Svi hormoni reaguju po principu negativne povratne sprege osim:A) progesterona

B) estrogena C) prolaktina D) oksitocina E) ni jedan odgovor nije tačan

5. Visoka koncentracija kalcijuma u krvi rezultat je delovanja: A) kalcitonina B) paratiroidnog hormona C) glukokortikoida D) glukagonaE) epinefrina 6. Hormoni koji se sintetišu iz holesterola su:A) proteini B) amino kiselinski derivati C) polipeptidi D) eicosanoidiE) steroidi

Hormoni koji se vezuju na proteinske receptore ćelijske membrane su: A) vodotopivi B) liposolubilni C) steroidni D) polipeptidni E) Tačno je A i D F) Ta čno je B i C

8. Endokrine žlezde oslobađaju hormone kao odgovor na A) Hormone iz drugih endokrinih žlezda B) Promene hemijskih karakteristika krvi C) Neuronsku stimulaciju D) Svi odgovori su tačni 9. Prednji režanj hipofize luči: A) Oksitocin B) Endorfine C) ADH D) TRH E) Ne luči ništa od navedenog

10. Glavne ćelije proizvode A) adrenalin B) glukagon C) insulin D) mineralokortikoide E) paratiroidni hormon 10. Kada jajnici prestanu proizvoditi estrogene nastaje: A) ovulacija B) implantacija C) predmenstrualni sindrom D) menopauzaSvi odgovori su tačni

RESPIRATORNI SISTEM1. Šta je tačno kada je u pitanju respiratorna membrana? A. Najtanji deo respiratorne membrane debo je oko 30 μm. B. Ukupna površina respiratorne membrane je 10 m2. C. Kapilari zauzimaju oko 10% površine zida alveola. D. Povećanje pritiska u kapilarima na visok ne fiziološki nivo može oštetiti funkciju respiratorne membraneE. Kiseonik prolazi respiratornu membranu aktivnim transportom.

2. Kada kiseonik prolazi kroz tanke slojeve respiratorne membrane do hemoglobina u eritrocitima redosled prolaska je: A. epitelna ćelija, surfaktant, intersticijum, endotelna ćelija, plazma, membrana eritrocita.

B. surfaktant, epitelna ćelija, intersticijum, endotelna ćelija, plazma, membrana eritrocita.C. surfaktant, endotelna ćelija, intersticijum, epitelna ćelija, plazma, membrana eritrocita.D. epitelna ćelija, intersticijum, endotelna ćelija, plazma, membrana eritrocita.E. surfaktant, epitelna ćelija, intersticijum, endotelna ćelija, membrana eritrocita.

3. Koliki je PO2 (u mm Hg) vlažnog udahnutog vazduha planinara koji se popeo na Mt. Everest (pretpostavljeni atmosferski pritisak je 247 mm Hg)? A. 32 B. 42 C. 52 D. 62 E. 72

5. Šta je tačno kada je u pitanju plućna cirkulacija?A. plućne vene imaju obrazac razgranatosti koji odgovara granjanju disajnih puteva. B. Prosečan promer kapilara je oko 50 μm. C. bronhijalna cirkulacija ima isti protok i protok krvi plućne cirkulacije. D. U proseku krv u mirovanju prođe kroz kapilare za 0,75 sekundi. E. srednji pritisak u plućnoj arteriji je oko 100 mm Hg.

Ventilacija 1. Jedina varijabla koja se ne može meriti običnim spirometrom je: A. Tidalni volumen. B. Funkcionalni rezidualni kapacitet. C. Vitalni kapacitet. D. Frekvencu disanja. E. Totalnu ventilaciju.

5. Ako proizvodnja CO2 ostaje konstantna, a alveolarna ventilacija se poveća četvorostruko, koliki će biti procenat alveolarnog CO2 u odnosu na početno stanje?A. 25 B. 33 C. 50 D. 100 E. 250

Difuzija

3. Ako normalna osoba uudvostruči difuzijski kapacitet pluća očekuje se da će se: A. Smanjenjiti arterijski PCO2 tokom disanja u miru. B. Povećati preuzimanje kiseonika u mirovanju kada ta osoba diše 10% kiseonik. C. Povećati unos azot oksida tokom anestezije. D. Povećanje arterijski PO2 tijekom disanja u miru. E. Povećati maksimalno preuzimanje kiseonika na velikim visinama.

Protok i metabolizam 1. Odnos ukupnog sistemskog vaskularnog otpora i otpora u plućnoj cirkulaciji je: A. 2: 1 B. 3: 1 C. 5: 1 D. 10: 1 E. 20: 1

4. Pad plućnog vaskularnog otpora tokom vežbanja uzrokovan je: A. Smanjenjem plućnog arterijskog pritiska. B. Smanjenjem plućnog venskog pritiska. C. Povećanjem alveolarnog pritiska. D. Rastezanjem plućnih kapilara. E. Alveolarnom hipoksijom.

6. U zoni 2 od pluća: A. alveolarne pritisak je veći od arterijskog pritiska. B. venski pritisak prelazi alveolarni pritisak.C. venski pritisak prelazi arterijski pritisak.D. protok krvi određuje arterijski pritisak minus alveolarni pritisak.

E. protok krvi je nepromijenjen od strane arterijskog pritiska.

7. Plućna vaskularni otpor će se smanjiti: A. Uklanjanjem jednog pluća. B. Disanjem vazduha sa 10% kiseonika. C. Disanjem od funkcionalnog rezidualnog kapaciteta do rezidualnog volumena. D. Akutnim povećanjem plućnog venskog pritiska. E. Mehaničkom ventilacijom pluća sa pozitivnim pritiskom.

10. Metaboličke funkcije pluća uključuju: A. Pretvaranje angiotenzin II u angiotenzin I.B. Stvaranje bradikinin. C. Lučenje serotonina. D. Uklanjanje leukotriena. E. Stvaranje eritropoetina. TRANSPORT gasova 1. Prisutnost hemoglobina u arterijskoj krvi normalno povećava koncentracija kisika u krvi za otprilike _____ puta. A. 10 B. 30 C. 50 D. 70 E. 90

4. Pacijent s teškom anemijom ima normalnu funkciju pluća i očekuje se da ima: A. Nizak arterijski PO2. B. Nisku arterijsku saturaciju kiseonika. C. Normalnu arterijsku koncentraciju kiseonika. D. Nisku koncentracija kiseonika u mešovitoj venskoj krvi. E. normalan tkivni PO2.

7. Većina ugljik dioksida se transportuje krvlju u: A. Rastvorenom stanju. B. Obliku bikarbonat. C. Obliku karbamino hemoglobina. D. Obliku ugljične kiseline. E. Obliku gasnih mehurića.

8. Pacijent s hroničnom bolesti pluća ima arterijski PO2 i PCO2 od 50 i 60 mm Hg, a pH 7,35. Kakav je njegov acidobazni status? A. Normalan. B. Delomično kompenzovana respiratorna alkaloza. C. Delomično kompenzovana respiratorna acidoza. D. On je u metaboličkoj acidozi. E. On je u metaboličkoj alkalozi.

9. PO2 (mm Hg) u ćelijama skeletnih mišića tokom vežbanja je: A. 3 B. 10 C. 20 D. 30 E. 40

Mehanizam disanja

1. Šta je tačno kada je u pitanju dijafragma?A. Nerv koji inerviše dijafragmu izlazi iz kičmene moždine na nivou donjeg dela grudne duplje.B. Ovaj mišić kontrakcijom nastoji da izravna dijafragmu.C. On podiže intrapleural pritisak.D. Uzrokuje pomeranje prednjeg trbušnog zida.E. Smanjuje intra abdominalni pritisak.

4. Plućni surfaktant stvaraju: A. Alveolarne makrofage. B. Eritrociti.

C. Leukociti. D. Tip I alveolarnih ćelija. E. Tip II alveolarnih ćelija.

6. Plućni surfaktant: A. Povećava površinski napon tankog filma tečnosti koja oblaže alveolu.B. Stvaraju alvolarne ćelije tipa I. C. Je protein. D. Povećava neophodni rada koji je potreban da bi se pluća proširila. E. Pomaže u sprečavanju transudacije tečnosti kapilara u alveole.

7. Šta je tačno kada je u pitanju ekspiracija u mirovanju?A. Ekspiracija je rezultat kontrakcije ekspiratornih mišića.B. Alveolarni pritisak je manji od atmosferskog pritiska. C. Intrapleuralni pritisak postepeno pada (postaje sve više negativan) tokom ekspiracije. D. brzine protoka vazduha (u cm • sec-1) u velikim disajnim putevima prevazilazi one u terminalnim bronhiolama. E. Dijafragma se pomiče nadole tokom ekspiracije.

10. Prema Poiseuille zakonu smanjenje radijus disajnih puteva za jednu trećinu povećva otpor za koliko puta? A. 1 / 3 B. 3 C. 9 D. 27 E. 81

Kontrola disanja Šta je tačno kada je u pitanju respiratorni centar? A. Normalna matrica ritma disanja potiče iz neurona primarne motorne kore.B. inspiratorni aktivnost potiće iz ventralnih grupa ćelija u produženoj moždini. C. Impulsi iz pneumotaksičnog centra može stimulisati inspiratornu aktivnost. D. Korteks mozga može privremeno nadjačati funkciju respiratornog centra. E. Jedini izlaz iz respiratornog centra ide preko freničnog nerva.

2. Šta je tačno kada su u pitanju centralni hemoreceptori? A. Oni se nalaze u blizini dorzalne površine medule. B. Oni reaguju na promene PCO2 i PO2 u krvi. C. Oni se aktiviraju promenom pH okolne ekstracelularne tečnosti. D. Za dati PCO2 pH cerebrospinalnog likvora pada manje nego u krvi. E. Bikarbonatna koncentracije likvora ne može uticati na njihov rad.

3. Šta je tačno kada su u pitanju periferni receptori?A. Oni reagiraju na promjene u arterijskog PO2, ali ne i pH. B. Pod normalnim uslovima odgovor na promenu PO2 je vrlo mala. C. Odgovor na promene PCO2 je sporiji nego kod centralnih hemoreceptora. D. Oni su najvažnija receptora koji povećavaju ventilaciju kao odgovor na porast PCO2. E. Oni imaju nizak protok krvi po gramu tkiva.

4. Šta je tačno kada je u pitanju odgovor ventilacije na ugljen dioksid?A. On je povećan ako alveolarni PO2 raste. B. On zavisi samo od centralnih hemoreceptora. C. On se povećava tokom sna. D. On je povećan ako je napor pri disanju veći. E. To je glavni faktor kontrole za normaln nivo ventilacije.

5. Što se tiče ventilatornog odgovor na hipoksiju: A. To je glavni poticaj za ventilaciju na visokoj nadmorskoj visini. B. To je prvenstveno uzrokovana središnje chemoreceptors. C. To je smanjen ako je pCO2 također je uskrsnuo. D. Rijetko stimulira ventilacije u bolesnika s kroničnom bolesti pluća. E. Važno je u blagom trovanja ugljičnim monoksidom.

6. Najvažniji stimulus u kontroli ventilacije tokom mirovanja je: A. PO2 na perifernim hemoreceptorima. B. PCO2 na perifernim hemoreceptorima.

C. pH na perifernim hemoreceptorima. D. pH likvora na centralnim hemoreceptorima. E. PO2 na centralnim hemoreceptorima.

7. Vežbanj je jedan od najmoćnijih stimulanse za ventilaciju. To se prvenstveno radi putem: A. Niskpg arterijskog PO2. B. Visokog arterijskog PCO2. C. Niskog PO2 u mešovioj venskoj krvi. D. Niskog arterijskog pH. E. Nijedan odgovor nije tačan.

8. Šta je tačno kada je u pitanju Hering-Breuer inflacioni refleks? A. Impulsi putuju do mozga putem karotidnog sinusa nerva. B. On rezultira u daljem inspiratornom naporu kako bi se pluća održala prenaduvanim.C. On se javlja kod odraslih sa malim tidalnim volumen. D. On pomaže da se naduvaju pluća novorođenčeta. E. Prekidanje refleksa kod mnogih životinja uzrokuje brzo, plitko disanje.

RS pod stresom 1. Tokom vežbanja:A. Potrošnja kisika može da se poveća deset puta više nego u miru. B. mera odnosa respiratorne razmene n može biti veća od 1,0.C. Ventilacija se povećava manje od minutnog volumena srca. D. sa malim opterećenjem nivo laktata tipično se brzo podiže. E. promena ventilacije može u potpunosti da se objasni padom arterijskog pH.

6. Šta se procentualno najviše povećava tokom napornog vežbanja u odnosu na mirovanje?A. Broj otkucaja srca. B. Alveolarna ventilacija. C. PCO2 mešane venske krvi. D. Srčani minutni volumen. E. Tidalni volumen.

1. Stvaranje eritrocita reguliše sekrecija hormona iz:a. jetreb. bubregac. plućad. timusa i kostne sržie. slezine

2. Uporđujući sa periodom mirovanja krvni protok (ml/min) tokom sportske aktivnosti:a. poraste će u srcu, mozgu i skeletnim mišićima.b. smanjiće se u bubrezima i abdominalnim organima.c. smanjiće se u koži i mozgu.d. Tačno je a i b.e. Tačno je b i c.

3. Koje je tvrđenje tačno kada je u pitanju prosečni mirovni minutni volumen srca odrasle osobe.a. To je celokupna količina krvi koju izbaci jedna komora u toku jednoga minuta.b. On približno iznosi 5 l/min.c. On je jednak proizvodu brzine srčanog rada pomnoženoj sa sistolnim volumenom.d. To je celokupna količina krvi koju izbaci leva i desna komora u toku jednoga minuta.e. Tačno je a, b i c.

4. Funkcije respiratornog sistema uključuju:a. regulaciju pH krvi.b. zaštitu od mikroba.c. stvaranje zvuka za govor.d. Tačno je a i b.e. Tačno je a, b i c.

5. Kao normalan odgovor na dugotrajno boravljenje na velikim visinama dolazi do:a. smanjene koncentracije hemoglobina u krvi.b. porasta eritropoeze u kostnoj srži i broja eritrocita u krvi.c. porasta alveolarne ventilacije.d. porasta pCO2 u krvi.e. Svi odgovori su tačni.

6. Gubitak 0,5 litara znoja provociraće veće osećanje žeđi nego istiog volumen plazme.a. Dab. Ne

7. Koji je iskaz tačan kada je u pitanju varenje ugljenih hidrata?a. Varenje ugljenih hidrata počinje u ustima.b. Polisaharide u monosaharide cepa amilaza.c. Disaharidi se aktivno transportuju preko crevnog epitela.d. Najveći deo ugljenih hidrata izvari se u dvanestopalačnom crevu.e. Svi iskazi su tačni.

8. Jedan deo materijala koji se u toku dana unese u digestivni sistem ostane nesvaren.a. Dab. Ne

9. Vitamini rastvorljivi u mastima se apsorbuju u tankom crevu difuzijom i posredovanim transportom dok sevitamini rastvorljivi u vodi apsorbuju na sličan način kao masti putem emulzifikacije.a. Dab. Ne

10. Šta od sledećeg nije ciljano tkivo za insulin?a. Mišićno tkivob. Nervno tkivoc. Adipozno (masno) tkivod. Jetrae. Sve nabrojano je ciljano tkivo za insulin.

11. Koji iskaz je tačan?

a. Spermatogeneza počinje u pubertetu i traje do smrti dok oogeneza traje od puberteta do menopauze.b. Kada se ženska beba rodi njeni će jajnici prestati da stvaraju oocite.c. Spermatogeneza se kod muškaraca događa pre puberteta.d. Tačno je a i b.e. Tačno je a i c.

12. Sekrecija gonadnih seksualnih hormona ne počinje pre početka puberteta.a. Dab. Ne

13. Koji od sledećih procesa gde su uključeni hormoni predstavlja primer pozitivne povratne sprege?a. oslobađanje antidiuretskog hormona iz zadnjeg režnja hipofize kao odgovor na gubitak tečnosti

(dehidrataciju)b. oslobađanje oksitocina iz zadnjeg režnja hipofize u toku porođajac. oslobađanje paratiroidnog hormona iz paratiroidne žlezde kao odgovor na smanjenje kalcijuma u plazmid. tačno je a i be. tačno je a i c

14. Na stvaranje eritrocita utiče hormon koji se sekretuje iz bubrega.a. dab. ne

15. Kontrola energetskog unosa i energetske potrošnje u organizmu se odvija preko _____________________

i_____________faktora.

16. U gastrointenstinalnom sistemu kompletan epitel se obnavlja na 7 do 10 dana.a. Dab. Ne

17. Dvadestdvogodišnja studentkinja je umereno gojazna, voli da jede, a posebno slatkiše i kalorične krem poslastice. Plaši se prekomerne težine i posle obilnog jela često koristi sredstva za čišćenje ili izaziva povraćanje. Ova osoba pati od:

a. anorexia nervosab. disregulacije centra za sitostc. hipermetabolizmad. ekstrinsičke motivacije e. bulimia nervosa

18. Za izgladnelu osobu konzumiranje hrane predstavlja: a. zadovoljavanje apetitab. održavanje homeostazec. snižavanje tonusa centara za sitostd. buđenje želje za hranome. regulisanje acido bazne ravnoteže

19. Postoje dve vrste žeđi: ___________________ i ___________________.

20. Šta nije tačno kada je u pitanju voda?a. Zastupljenija je u organizam odrasle žena nego muškarca. b. Najrasprostranjeniji hemijski sastojak tela. c. Koristi se u svim metaboličkim procesima.d. Obezeđuje odgovarajuće okruženje za metaboličke reakcije.e. Obezbeđuje transport hranljivih supstanci.

21. Koji od sledećih hormona deluje na sabirne kanaliće nefrona da se voda reapsorbuje pri dehidrataciji?a. aldosteronb. angiotenzinc. renind. ADH (vazopresin)e. svi deluju

22. Emulgovanje mastia. rezultira stvaranjem malih masnih kapljicab. zavisi od emulgatorske strukture žučic. rezultira formiranjem micelad. tačno je a i be. tačno je a, b i c

23. Produkti varenja lipida difuzijom kao micelijumi prolaze crevni epitelijuma. dab. ne

24. Približno 90% od 7 litara tečnosti koja ulazi u creva u toku dana biva reciklirano većim delom u tankom crevu, a manjim u debelom crevu.

a. dab. ne

25. Osećaj apetita nastaje u centralnom nervnom sistemu, ali se ovaj osećaj formira pre osećaja gladi. a. dab. ne

26. Regulacija unosa hrane se može podeliti na_______________________ i ______________________regulaciju.

27. Koji hormon ili promene hormonskog statusa doprinose uspešnom porođaju?a. estrogenb. oksitocinc. opadanje odnosa progesteron/testosterond. tačno je a i be. tačno je a, b i c

28. Najvažniji hormon uključen u indukciju ovulacije kod žena je:a. estrogenb. progesteronc. FSHd. LHe. Svi hormoni imaju podjednaku ulogu u ovulaciji

29. Šta ne pripada organima digestivnog trakta:a. jezikb. želudacc. jetrad. slezinae. pankreas

30. Koji digestivni organ mehanički i hemijski transformiše bolus u himus?a. jednjakb. tanko crevoc. želudacd. debelo crevoe. rektum

31. Šta se događa u digestivnom traktu starijih osoba?a. smanjuje se sekrecija sluzi, enzima i kiseline b. smanena mogućnost obnove epitelnog pokrova crevac. smanjuje se mišićni tonus i pokretljivost crevad. tačno je a, b i ce. ništa nije tačno

32. Šta od ovih funkcija nije funkcija urinarnog sistema?a. uklanjanje otpadnih produkata iz krvotokab. stvaranje i ekskrecija urinac. regulacija volumena krvi i indirektno krvnog pritiskad. regulacija stvaranja leukocita i trombocitae. regulacija stvaranja eritrocita u hipoksičnim uslovima

33. U seksualnoj funkciji kod muškaraca parasimpatikus je odgovoran za __________________________, a simpatikus za _________________________.

a. senzitivnost, agresivnostb. opuštenost, uzbuđenostc. erekciju, ejakulacijud. ejakulaciju, erekciju

34. Najčešći uzroci embolije su:a. lokalna ishemija; b. aktivna arterijska hiperemija; c. prisustvo egzogenog embolusa; d. prisustvo endogenog embolusa

35. Akutni infarkt miokarda je sve osim: a. posledica insuficijencije miokarda b. uzrok angine pektorisc. posledica koronarne tromboze- okluzije d. posledica produženog koronarnog spazma u odsustvu koronarne bolesti

36. Bilirubin najvećim delom nastaje u:a. ćelijama RES – a iz hem – a razgradnjom hemoglobina starih i istrošenih eritrocitab. u jetri raspadanjem nehemoglobinskih proteina; c. u kostnoj srži razgradnjom nezrelih ćelija eritropoezed. u tankom crevue. u debelom crevu

37. Koncentracija hemoglobina kod čoveka prosečno iznosi:a. 1.5 g/L krvib. 15 g/L krvic. 150 g/L krvid. 201 g/L krvie. 1500/L krvi

38. Eritrociti se stvaraju u kostnoj srži dugih kostiju:a. čitavim tokom intrauterinog životab. do navršene prve godine životac. do 20 godina životad. tokom čitavog životae. tačni su odgovori pod A i D

39. Životni vek eritrocite u perifernoj cirkulaciji je:a. 1-2 satab. 10-12 satic. 1-2 danad. oko 60 danae. oko 120 dana

40. Hematokrit (Hct) predstavlja:a. zapreminski odnos eritrocita i leukocita u krvib. zapreminski odnos uobličenih elemenata krvi i plazmec. zapreminski odnos uobličenih elemenata krvi i serumad. zapreminski odnos uobličenih elemenata krvi prema ukupnom volumenu krvie. procenat trombocita u perifernoj krvi

41. Pri padu arterijskog pritiska ispod normalnih vrednosti, u mehanizmu nervne regulacije, dolazi do:a. povećanja broja impulsa iz arterijskih baroreceptorab. porasta parasimpatičke aktivnostic. porasta simpatičke aktivnostid. uključivanja arterijskog refleksae. smanjivanja simpatičke aktivnosti

42. Vrednost arterijskog krvnog pritiska (AKP) zavisi od:a. broja funkcionalnih kapilara i perifernog otporab. pritiska u levoj pretkomori i frekvencije srčanog radac. rastegljivosti kapilarnih zidova i minutnog volumena srcad. vrednosti minutnog volumena srca i ukupnog perifernog otporae. vrednosti minutnog volumena srca i frekvencije srčanog rada

43. Od nabrojanih supstanci najjače vazokonstriktomo dejstvo na krvne sudove ispoljava:a. tromboksan (TXB2)b. prostaciklin (PGI2)c. serotonin (5HT)

d. angiotenzin II (Ang II)e. arginin vazopresin (AVP)

44. Na koje krvne sudove stimulacija simpatikusa izaziva najjače povećanje totalnog perifernog otpora?a. veneb. venulec. kapilarid. arteriolee. arterije

45. Koliko se kiseonika (02) normalno prenosi putem krvi?a. 20mLO2/lLkrvib. 50mLO2/lLkrvic. 100 mL02/lL krvid. 200 mL02/lL krvie. 300 mLOVIL krvi

46. Povećanje kontraktilnosti komora po Frank-Starlingovom zakonu zavisi od:a. povećanja MVS za dati end-sistolni volumen i pritisakb. povećanja MVS za dati end-dijastolni volumen i pritisakc. smanjenja MVS za dati end-sistolni pritisakd. smanjenja MVS za dati end-dijastolni pritisake. A i C su korektni odgovori

47. Prosečna vrednost respiratornog volumena (tidal volumena, VT) kod odraslog muškarca iznosi oko:500 ml700 ml900 ml1000 ml200 ml

48. Funkcionalni rezidualni kapacitet (FRC) normalno iznosi kod odraslog muškarca oko:A. 500 mLB. 1000 mLC. 2400 mLD. 3000 mLE. 3400 mL

49. Zapremina krvi koja u jednom minutu protiče kroz pluća je:A. 2 puta manja od zapremine krvi koja za isto vreme protiče kroz sistemsku cirkulacijuB. 4 puta manja od zapremine krvi koja za isto vreme protiče kroz sistemsku cirkulacijuC. jednaka zapremini krvi koja za isto vreme protiče kroz sistemsku cirkulacijuD. 2 puta veća od zapremine krvi koja za isto vreme protiče kroz sistemsku cirkulacijuE. 4 puta veća od zapremine krvi koja za isto vreme protiče kroz sistemsku cirkulaciju

50. Ukupna površina respiratorne membrane kod odrasle osobe je:A. 1-2 m2

B. 5-10 m2

C. 10-20 m2

D. 50-100 m2

E. 200-250 m2

51. Aglutinini u ABO krvno-grupnom sistemu nastaju:A. u toku intrauterinog životaB. u prvim mesecima životaC. u pubertetuD. nakon kontakta sa nekompatibilnom krvnom grupom ABO sistemaE. nakon kontakta sa nekompatibilnom krvnom grupom Rh sistema

52. Šta od sledećeg nije karakteristika srca?A. nervni impulsi iniciraju kontrakcije srcaB. njegove komore su neekscitabilne za vreme najvećeg perioda kontrakcije (dug refraktami period)C. srce sprovodi impulse sa jedne mišićne ćelije do druge (porozne veze)D. sadrži brojne ćelije sa nestabilnim transmembranskim mirovnim potencijalomE. sadrži brojne ćelije sa stabilnim transmembranskim potencijalom

53. U provodnom sistemu srca impulsi se najsporije prenose kroz:A. atrioventrikularni (AV) čvorB. atrijum

C. ventrikuleD. Purkinjeova vlaknaE. desni krak Hisovog snopa

54. Pri frekvenci srca od 120 otkucaja u minuti vreme trajanja srčanog ciklusa iznosi:A. 0.9 sekundiB. 0.7 sekundiC. 0.5 sekundiD. 0.33 sekundiE. 0.3 sekundi

55. Koja od sledećih struktura ima najveću ukupnu površinu poprečnog preseka?A. arterijeB. arterioleC. kapilariD. venuleE. vene

56. Parcijalni pritisak kiseonika u venskoj krvi sistemske cirkulacije je:A. 23mmHgB. 40mmHgC. 95mmHgD. 104mmHgE. 159mmHg

57. Kapilarni protok krvi je poznat kao sistem niskog pritiska. Koja od sledećih varijabli je odgovorna za taj mali pritisak?

A. velika površina poprečnog presekaB. relaksacija glatke muskulature kapilaraC. visoka otpornostD. velika komplijansaE. mala površina poprečnog preseka

58. Glavni hormoni koji regulišu ekskreciju Na+ putem bubrega su:A. mineralokortikoidi i androgeniB. mineralokortikoidi i atrijumski natriuretski hormon (ANH)C. mineralokortikoidi i glikokortikoidiD. glikokortikoidi i androgeniE. ni jedan odgovor nije tačan

59. Najmoćniji i najvažniji pufer u krvi je:A. hemoglobinB. bikarbonatni puferski sistem (BBS)C. fosfatni puferD. proteinski puferE. ni jedan odgovor nije tačan

60. Izraz "acidoza" odnosi se na stanje kada je pH ekstracelulame tečnosti (ECT):A. iznad normalne vrednosti od 7.4B. ispod normalne vrednosti od 7.4C. ispod 7.0D. iznad 7.8E. ni jedan odgovor nije tačan

61. U toku opšteg adaptacionog sindroma postoje stadijumi:a. alarma, adaptacije i oporavka b. stres i distres c. adaptacije i porasta temperatured. alarma, aktivacije parasimpatikusa i inhibicije simpatikusa

62. Bolest je:a. promena u organizmu koja nije u skladu sa delovanjem etiološkog činioca b. stanje koje se odlikuje ćelijskim, tkivnim i opštim promenama u organizmu c. posledica neadekvatne patogenezed. stanje koje izaziva povećano korišćenje homeostatskih mehanizama

64. Znaci bolesti su:a. parametri koje utvrdjuje lekar korišćenjem dostupnih metoda

b. subjektivno mišljenje pacijenta c. zapažanja okoline bolesnika

63. Patogeneza je:a. izučava samo osobine etioloških faktora b. izučava mehanizme nastanka i razvoja patološkog procesa c. izučava bolest d. izučava sposobnost odbrane organizma

65. Etiološki faktori zapaljenja su: ___________________________________________________________

66. Lokalni edem u toku zapaljenja nastaje usled: a. Opšte hipoalbiminemije b. povećane permeabilnosti kapilara c. sistemske hipertenzije d. povećanog hidrostatskog pritiska u lokalnim krvnim sudovima e. smanjenog osmotskog pritiska

67. Migracija fagocita ka fokusu zapaljenja je moguća zahvaljujući:a. arterijskoj hiperemiji b. athezivnim molekulima c. činiocima hemotakse d. ubrzanoj sedimentaciji e. edemu

68. Po život najopasnije posledice nastaju ako struja na svom putu u organizmu prodje kroz:a. mozak b. ruku i nogu c. glutealni mišić d. noge e. srce

69. Kliničke manifestacije hipertermije su:a. groznica b. toplotni udar c. sunčanica d. opekotine

70. Toksicni efekat hemijskih materija proporcionalan je a. distribuciji b. dozi c. biotransformacijid. putu ulaska

71. Hiperplazija je proces u kome: a. ćelije rastu deleći se mitozomb. ćelije uvećavaju svoj brojc. narasta zapremina ćelijad. ćelije umnožavaju DNKe. tačno je a i b

72. U nespecifičnoj zaštiti organizma učestvuju:a. B limfociti b. T limfociti c. monocitno-makrofagni sistem, neutrofilni granulociti i NK ćelijed. neuronie. hepatociti

73. Fagocitoza je sve osima. nespecifična zaštitna reakcija b. reakcija koju obavljaju neutrfili i monocitic. reakcija koju obavljaju sve ćelijed. reakcija uklanjanja štetnog agensa e. reakcija uklanjanja produkata zapaljenja i nekrotičnog tkiva

76. Simptomi bolesti:a. simptomi su uvek nespecifični b. simptomi su uvek specifični c. mogu biti nespecifični i specifičnid. moraju uvek biti prisutni

74. Hipertrofija je proces u kome:a. ćelije rastu deleći se prostom deobomb. ćelije uvećavaju svoj brojc. narasta zapremina ćelijad. ćelije umnožavaju DNKe. ćelije redukuju genski materijal

75. Predmet patološke fioziologije je:a. izučavanje uzročnika bolesti i mehanizama njihovog delovanja na organizamb. razjašnjavanje mehanizama nastanka poremećaja u fiziološkim procesimac. izučavanje kliničkih simptoma bolestid. izučavanje lekova i njihovog delovanja na uzročnike bolestie. izučavanje mikroskopskih i makroskopskih promena u tkivu

77. Osnovni znaci zapaljenja su___________________________________________________________.

78. Opšte promene u organizmu u toku akutnog zapaljenja su (više odgovora): a. Leukocitoza b. Promena brzine sedimentacije eritrocita c. Povišen nivo proteina akutene faze u krvi d. Groznica e. Smanjena produkcija stimulatora granulopoeze.

79. Nabrojati najmanje pet medijatora zapaljenske reakcije.

_________________________________________________________________________________.

80. Bol u toku zapaljenja nastaje usled:a. Dejstva medijatora (serotonina i bradikinina) b. metabolizma ksantina c. delovanjem hijaluronidaze d. lokalnog smanjenja pH e. Porasta nivoa serumskih enzima

Groznica jea. poremećaj termoregulacionog centra b. povećanje telesne temperature uz poremećaj funkcije različitih organa c. posledica dejstva visoke spoljašnje temperatured. samo povećanje telesne temperature

Hipotermijaa. nastaje dejstvom niske spoljašnje temperature b. se koristi u humanoj medicinic. je ireverzibilna u svim fazama d. može nastati u toku asfiksije

Procenat površine tela zahvaćen opekotinama kod odraslih je :a. glava ---------% b. svaka ruka ---------% c. svaka noga ---------%d. trup ----------%

Najosetljiviji sistem na jonizujuće zračenje je :a. CNS b. koštani c. hematopoezni d. imuni

Prolaz struje kroz srce može da izazove : a. cardiac arrest

b. fibrilaciju pretkomora c. fibrilaciju komora d. blok leve grane

Višestepena teorija kancerogeneze uključuje sledeće stadijume (složi ih po redosledu):b. __ Promocija c. __ Inicijacijad. __ Maligni razvoje. __ Latentni period

1. Šta od nabrojanog nije primarno povezano sa štitastom žlezdom?

a. Tireoglobulinb. Tetrajodtironinc. Jodd. Akromegalijae. Tirozin

2. Koje je od sledećih tvrđenja tačno kada je u pitanju aktivnost srčanog vodiča.

a. Srčani vodič je normalno u AV čvoru.b. Frekvenca srčanog ritma se povećeva kada se adrenergični receptori srčanog vodiča aktiviraju.c. Potencijal srčanog vodiča je izazvan spontanim smanjenjem permeabilnosti Na+.d. Tačno je a i b.e. Tačno je b i c.

3. Leva komora izbacuje veću koiličinu krvi tokom sistole od desne jer je pritisak u levoj komori veći nego u desnoj.

a. Tačnob. Netačno

4. Koji od delova provodnog sistema srca direktno odašilje akcioni potrencijal u mišićne ćelije komora?

a. Purkinjieva vlakna.b. Hisov snop.c. Gap junction.d. Pacemakerske ćelije.e. Ništa nije tačno.

5. Koji je od sledećih iskaza tačan kada je u pitanju transport O2 krvlju?

a. Najviše kiseonika koji se nosi krvlju je rastvoren u plazmi.b. U plazmi nema nimalo rastvorenog kiseonikac. Najviše kiseonika koje se transportuje krvlju je vezano za gvožđe.d. Količina kiseonika u venskoj krvi je veća od one u arterijskoj krvi.e. Tačno je b i c

6. Šta je od sledećeg bazični bubrežni proces?

a. Glomerulna filtracija.b. Tubulska rapsorcija.c. Tubulska sekrecija.d. Sve navedeno.e. Ništa nije tačno.

7. Receptori za rastezanje u zidu mokraćne bešike su važni za akt mokrenja.

a. Dab. Ne

8. Emulzifikacija masti:

a. rezultira u formiranju malih masnih kapljica.b. zavisi od amfipatične strukture žučnih soli.c. rezultira formiranjem micela.d. Tačno je a i b.e. Tačno je a, b i c.9. Produkti varenja lipida difunduju u intestinalni epitelijum kao micele.

a. Dab. Ne

10. Insulin:

a. olakšava transport glukoze u većinu moždanih ćelija.b. podiže nivo glukoze u krvi i osigurava adekvatnu ishranu mozga.c. promoviše skladištenje masti u organizmu.d. se luči kada padne nivo glukoze u krvi.e. Ništa nije tačno.

11. Kortizol:

a. sintetiše srž nadbubrežne žlezde.b. koncentracija mu u plazmi narasta u toku stresa.c. ima suprotne efekte insulinu.d. Tačno je a i b.e. Tačno je b i c.

12. Hormon koji doprinosi uspešnom porođaju je:

a. estrogenb. testosteronc. progesterond. oksitocine. svi odgovori su tačni.

13. Šta čini hormon rasta u organizmu?

a. promoviše rast u telu posebno kostijub. oslobađa se iz prednjeg režnja hipofizec. u ćelijama preusmerava korišćenje amino kiselina za sintezu proteinad. prekomerna količina izaziva akromegalijue. svi odgovori su tačni

14. Kvantitativni odnos stvorene i utrošene energije u organizmu naziva se energetski _____________ili ______________.

15. Varenje u želudcu traje ______ do ______ časova posle čega hrana napušta želudac u vidu ______________

(____________).

16. Šta od sledećeg nije tipično i za anoreksiju i za bulimiju?

a. loša procena samo sebe i osećanje depresijeb. telesna težina značajno i daleko izvan normalnog rangac. značajno češće javljanje kod žena nego muškaracad. preokupacija hranom i strah od gojaznosti

17. Kod većine sisara ženski libido je veći kada je:

a. nivo testosterona snižen.b. nivo estrogena povišen.c. nivo testosterona povišen.d. nivo estrogen snižen.e. nivo vazopresina povišen

18. U gastrointenstinalnom sistemu luči se najveću količinu hormona u organizmu.

a. Dab. Ne

19. Gubitak 0.5 litara znoja provociraće veći osećaj žeđi nego gubitak iste količine krvne plazme.

a. dab. ne

20. Koji od sledećih hormona ima vazokostriktorni i vazopresivni efekat što rezultira porastom krvnog pritiska i formira se u

krvi razlaganjem većeg prekursornog proteina?

a. reninb. aldosteronc. angiotenzind. ADH (vazopresin)e. a i c je tačno

21. Koji je iskaz tačan kada je u pitanju apsorcija i varenje ugljenih hidrata?

a. Varenje ugljenihhidrata počinje u ustimab. Polisaharidni ugljeni hidrati amilaza u dvanestopalačnom crevu vari u monosaharidec. Disaharidi se aktivno transportuju preko epitelijuma tankog crevad. Svi odgovori su tačnie. Nijedan odgovor nije tačan

22. Jedan deo unete hrane i vode u gastrointestinalni trakt se ne obrađen izbaci u toku varenja

a. dab. ne

23. Koja je funkcija debelog creva?

a. sekrecija bikarbonata i bakterijska aktivnostb. sekrecija kiseline i bakterijska aktivnostc. mešovita aktivnost i lučenje intestinalnih hormonad. resorbcija vode i uklanjanje otpadnih produkata varenjae. ništa nije tačno24. Osećaj gladi nastaje u želudcu, a ne u mozgu.

a. dab. ne

25. Informacije koje se odnose na unos hrane se prikupljaju u hipotalamusu, gde se raspoređuju u dva međusobno

________________ centra: za ___________ i za _____________..

26. Koje je tvrđenje tačno?

a. spermatogeneza se odvija od puberteta do smrti dok oogeneza traje od puberteta do menopauze (klimakterijuma)b. kod ženskih beba po rođenju u jajnicima prestaje stvaranje oocitac. spermatogeneza kod muškaraca počinje pre pubertetad. tačno je a i ce. tačno je b i c

27. Stvarna funkcija digestivnog sistema je

a. gutanje i varenje hraneb. guranje hrane i sekrecija c. apsorcija i eliminacija otpadnih produkatad. svi odgovori su tačni

28. Digestivna funkcija jezika uključuje:

a. manipulaciju i mešanje unete hrane tokom žvakanjab. pomaže da pritiskom formira zalogaj (bolus)c. pomaže u procesu gutanjad. Tačno je a, b i ce. Ništa nije tačno

29. Šta je funkcija čupica (vilusa) u tankom crevu

a. narastanje površine creva za apsorciju i sekrecijub. smanjivanje apsorcione površine crevac. olakšavanje povratka enzima i njihovo raspršivanjed. potiskivanje izvarenih produkata duž površine creva e. ništa nije tačno

30. Gde se najveći deo nutritivnih materija apsorbuje?

a. u želudcub. u dvanestopalačnom crevuc. u tankom crevu

d. u cekumue. u debelom crevu

31. Šta ne pripada urinarnom sistemu?

a. Bubregb. Ureterc. Uretrad. Mokraćna bešikae. Prostata

32. Pubertet započinje kada hipotalamus počne da luči:

a. LHb. GnRHc. FSHd. hCGe. ADH

33. Sekrecija gonadalnih polnih hormona ne počinje pre početka puberteta

a. dab. ne

34. Usled hiperventilacije pluća može da nastane:

b. Metabolička alkaloza c. Metabolička acidoza d. Respiratorna acidozae. Respitatorna alkaloza f. Ne nastaje ništa

35. Dnevna potreba za vodom u bazalnim uslovima u osobe od 70 kilograma iznosi:

b. 1000-1500 mlc. 2000-3000 mld. 1500-2500 mle. 3000-4000 mlf. 4000-5000 ml

36. Eritrociti se kod novorođenčeta stvaraju u:

a. jetrib. kostnoj sržic. slezini i limfnim čvorovimad. svi navedeni odgovori su tačnie. ni jedan odgovor nije tačan

37. Prva ćelija crvene krvne loze koja se pojavljuje u perifernoj krvi je:

a. proeritroblastb. bazofilni eritroblastc. polihromatofilni eritroblastd. retikulocite. eritrocit

38. Kiseonik se u hemoglobinu nalazi:

a. u jonskom stanju vezan za polipeptidni lanacb. u jonskom stanju vezan za hemc. u molekulskom obliku vezan za polipeptidni lanacd. u molekulskom obliku vezan za heme. kovalentno vezan za gvožde u hemu

39. Koji mehanizmi učestvuju u kratkoročnoj i brzoj regulaciji arterijskog krvnog pritiska (AKP)?

a. mehanizam autoregulacije protoka krvi kroz tkivab. nervni mehanizmic. bubrežni mehanizmi

d. mehanizmi koji regulišu osmolalnost telesnih tečnostie. nervni i bubrežni mehanizmi

40. Pad krvnog pritiska je procentualno najveći u:

a. kapilarima plućne cirkulacijeb. aortic. sistemskim venamad. kapilarima sistemske cirkulacije e. arteriolama sistemske cirkulacije

41. Koja od sledećih struktura u mira dobija najveću količinu krvi na gram tkiva:

a. mozakb. srcec. jetrad. skeletni mišićie. bubreg

42. Koja od sledećih supstanci izaziva najsnažniju vazokonstrikciju?

a. adenozinb. angiotenzin IIc. ugljen dioksidd. angiotenzin IIIe. histamin

43. U EKG osobe ne postoji P talas, ali su QRS kompleks i T talas normalni. Njegov pejsmejker je lokalizovanu:

a. mišiću komoreb. Purkinjeovom sistemuc. Hissovom snopud. AV čvorue. SA čvoru

44. Komore srca su kompletno depolarizovane za vreme kog izoelektričnog dela EKG?

a. PR intervalab. QT intervalac. ST segmentad. QRS kompleksae. T talasa45. Prosečna vrednost inspiratornog kapaciteta (IC) kod odraslog muškarca iznosi oko:

a. 2300 mLb. 3500 mLc. 4000 mLd. 5000 mLe. 5500 mL

46. Normalni volumen mrtvog prostora kod odraslog muškarca iznosi oko:

a. 50 mlb. 150 mlc. 250 mld. 350 mle. 500 ml

47. Sile koje teže da speče izlazak tečnosti iz kapilara u plućni intersticijum su:

A. kapilarni pritisak

B. koloidno-osmotski pritisak intersticijumske tečnosti

C. koloidno osmotski pritisak plazme

D. pritisak intersticijumske tečnosti

E. proteini u plućnom intersticijumu

48. Sistemski arterijski pritisak:

a. zavisi isključivo od količine krvi u krvnim sudovima; b. određen je minutnim volumenom srca i ukupnim perifernim otporom; c. zavisi od količine krvi koja se vraća kroz vene;d. zavisi od perifernog otpora – tonusa arteriola; e. zavisi od frekvencije srčanog rada

49. U srčanoj insuficijenciji glavni događaj je:

b. arterijski pritisak je povišen c. arterijski pritisak je snižend. minutni volumen je smanjen e. minutni volumen je povećanf. ništa nije tačno

50. Procentualno učešće retikulocita u ukupnom broju ćelija crvene loze u perifernoj krvi iznosi oko:

a. 1%b. 10%c. 20%d. 30%

51. Osnovna uloga neutrofilnih granulocita:

A. fagocitoza mikroorganizama

B. odbrana od parazitarnih infekcija

C. oslobađanje histamina i heparina

D. svi navedeni odgovori su tačni

E. ni jedan odgovor nije tačan

52. Najšire rasprostranjen antigen Rh-sistema na membrani eritrocita je:

A. C antigen

B. D antigen

C. E antigen

D. c antigen

E. d antigen

53. SA čvor je pejsmejker srčanog rada pošto:

A. ima najstabilniji transmembranski potencijal

B. to je jedino mesto u srcu koje je sposobno za generisanje akcionog potencijala (AP)

C. ima najviši stepen automatizma

D. najbogatije je inervisana struktura u srcu

E. to su srčane ćelije najmanje osetljive na kateholamine

54.T talas u EKG nastaje:

A. na početku refraktarnog perioda srca

B. za vreme depolarizacije srca

C. za vreme prvog srčanog tona

D. za vreme sistole pretkomora

E. za vreme repolarizacije komore srca

55. Sistemski arterijski pritisak u odraslih osoba je oko 6 puta veći od pritiska u plućnim arterijama zato što je:

A. udarni volumen leve komore veći od udarnog volumena desne komore

B. sistemski volumen krvi veći od plućnog volumena

C. otpor proticanju krvi u sistemskoj cirkulaciji veći nego u plućnoj cirkulaciji

D. komplijansa u plućima veća nego u sistemskoj cirkulaciji

E. intraabdominalni pritisak veći od intratorakalnog pritiska

56. Sistemske vene se razlikuju od sistemskih arterija u svemu od nabrojanog osim što sistemske vene:

A. sadrže značajno veći volumen krvi

B. imaju značajno veću komplijansu

C. imaju veću varijabilnost volumena krvi

D. nemaju simpatičku inervaciju

E. sadrže valvule

57. Udeo kiseonika koji se u fiziološkim uslovima transportuje iz pluća u tkiva rastvoren u vodi plazme i ćelija krvi je oko:

A. 0.3%

B. 3%

C. 13%

D. 30%

58. U skladu sa Starlingovim zakonom, snaga srčane kontrakcije je direktno proporcionalna kojem od sledećih

parametara:

A. stimulaciji vagusa

B. brzini provođenja električnih impulsa

C. početnoj dužini i tenziji mišićnih vlakana srca

D. količini Ca2+ koji uđe u mišićne ćelije

E. količini oslobođenog neurotransmitera

59. Kada je vrednost klirensa plazme za neku supstancu 150 ml/min, kojim procesima ona podleže u nefronu?

A. filtraciji i ekskreciji

B. filtraciji i reapsorpciji

C. filtraciji i sekreciji

D. sekreciji i reapsorpciji

E. ni jedan odgovor nije tačan

60. U kom obliku se transportuje najveći deo C02?

A. fizički rastvorenom u plazmi

B. kao karbaminohemoglobin

C. u obliku bikarbonata

D. kao proteinski karbamat

E. vezan za albumin

61. U toku opšteg adaptacionog sindroma postoje stadijumi:

e. alarma, adaptacije i oporavka f. stres i distres g. adaptacije i porasta temperatureh. alarma, aktivacije parasimpatikusa i inhibicije simpatikusa

62. Bolest je:

e. promena u organizmu koja nije u skladu sa delovanjem etiološkog činioca f. stanje koje se odlikuje ćelijskim, tkivnim i opštim promenama u organizmu

g. posledica neadekvatne patogenezeh. stanje koje izaziva povećano korišćenje homeostatskih mehanizama

63. Znaci bolesti su:

d. parametri koje utvrdjuje lekar korišćenjem dostupnih metoda e. subjektivno mišljenje pacijenta f. zapažanja okoline bolesnika

64. Etiološki faktori zapaljenja su: ___________________________________________________________

65. Patogeneza je:

e. izučava samo osobine etioloških faktora f. izučava mehanizme nastanka i razvoja patološkog procesa g. izučava bolest h. izučava sposobnost odbrane organizma

66. Lokalni edem u toku zapaljenja nastaje usled:

f. Opšte hipoalbiminemije g. povećane permeabilnosti kapilara h. sistemske hipertenzije i. povećanog hidrostatskog pritiska u lokalnim krvnim sudovima j. smanjenog osmotskog pritiska

67. Migracija fagocita ka fokusu zapaljenja je moguća zahvaljujući:

f. arterijskoj hiperemiji g. athezivnim molekulima h. činiocima hemotakse i. ubrzanoj sedimentaciji j. edemu

68. Po život najopasnije posledice nastaju ako struja na svom putu u organizmu prodje kroz:

f. mozak g. ruku i nogu h. glutealni mišić i. noge j. srce

69. Kliničke manifestacije hipertermije su:

e. groznica f. toplotni udar g. sunčanica h. opekotine

70. Toksicni efekat hemijskih materija proporcionalan je

e. distribuciji f. dozi g. biotransformacijih. putu ulaska

71. Hiperplazija je proces u kome:

f. ćelije rastu deleći se mitozomg. ćelije uvećavaju svoj brojh. narasta zapremina ćelijai. ćelije umnožavaju DNKj. tačno je a i b

72. U nespecifičnoj zaštiti organizma učestvuju:

f. B limfociti g. T limfociti h. monocitno-makrofagni sistem, neutrofilni granulociti i NK ćelijei. neuronij. hepatociti

73. Fagocitoza je sve osim

f. nespecifična zaštitna reakcija g. reakcija koju obavljaju neutrfili i monocitih. reakcija koju obavljaju sve ćelijei. reakcija uklanjanja štetnog agensa j. reakcija uklanjanja produkata zapaljenja i nekrotičnog tkiva

74. Simptomi bolesti:

e. simptomi su uvek nespecifični f. simptomi su uvek specifični g. mogu biti nespecifični i specifičnih. moraju uvek biti prisutni

75. Osnovni znaci zapaljenja su

_____________________________________________________________________________________.

76. Hipertrofija je proces u kome:

f. ćelije rastu deleći se prostom deobomg. ćelije uvećavaju svoj brojh. narasta zapremina ćelijai. ćelije umnožavaju DNKj. ćelije redukuju genski materijal

77. Predmet patološke fioziologije je:

f. izučavanje uzročnika bolesti i mehanizama njihovog delovanja na organizamg. razjašnjavanje mehanizama nastanka poremećaja u fiziološkim procesimah. izučavanje kliničkih simptoma bolestii. izučavanje lekova i njihovog delovanja na uzročnike bolestij. izučavanje mikroskopskih i makroskopskih promena u tkivu

78. Opšte promene u organizmu u toku akutnog zapaljenja su (više odgovora):

f. Leukocitoza g. Promena brzine sedimentacije eritrocita h. Povišen nivo proteina akutene faze u krvi i. Groznica j. Smanjena produkcija stimulatora granulopoeze.

79. Nabrojati najmanje pet medijatora zapaljenske reakcije.

____________________________________________________________________________________

80. Bol u toku zapaljenja nastaje usled:

f. Dejstva medijatora (serotonina i bradikinina) g. metabolizma ksantina h. delovanjem hijaluronidaze i. lokalnog smanjenja pH j. Porasta nivoa serumskih enzima

______________________________________________I test kolokvijum Fiziologija i patološka fiziologija

1. Koji iskaz nije tačan kada je u pitanju ćelijska membrana.

a. Ona je barijera koja obavija krvne sudove i razdvaja plazmu od intersticijalne tečnosti. b. Ona se ponaša kao mehanička barijera održavajući sadržaj ćelije na okupu. c. Selektivno kontroliše kretanje molekula između ekstracelularne i intracelularne tečnosti.d. Sadrži proteine koji obezbeđuju njeno funkcioconisanje. e. Sastoji se od fosfolipidnog dvosloja.

2. Kada se dostigne ekvilibrijum nema neto difuzije i nema kretanja molekula.

a. dab. ne

3. Na+ i K+ kanali koji se otvaraju i zatvaraju tokom akcionog potencijala su naponsko (voltno) zavisni.

a. dab. ne

4. Ako je ukupna zapremina telesne vode oko 40 1. njen raspored je sledeći:

a. 20 l. vode nalazi se u ICT a 20 l. u ECT

b. 15 l. vode nalazi se u ICT a 25 l. u ECT

c. 25 l. vode nalazi se u ICT a 15 l. u ECT

d. 30 l. vode nalazi se u ICT a 10 l. u ECT

e. 10 l. vode nalazi se u ICT a 30 l. u ECT

5. Na+-K+ pump:

a. pumpa Na+ unutar ćelije b. pumpa K+ unutar ćelije. c. pumpa K+ van ćelije d. ima veći afinitet za K+ kada je nosač fosforilisan. e. Više odgovora je tačno.

6. Šta predstavlja tačan redosled složenosti komponenti u organizmu počevši od najjednostavnijeg?

a. tkiva, ćelije, organi, organski sistemib. organi, organski sistemi, tkiva, ćelije c. ćelije, tkiva, organi, organski sistemid. organski sistemi, ćelije, tkiva, organi e. ćelije, tkiva, organski sistemi, organi

7. Pozitivna povratna sprega može biti korisna u organizmu u sledećim procesima:

a. koagulacija krvi, porođaj i regulacija krvnog pritiskab. koagulacija krvi, stvaranje nervnih signala i lučenje hormonac. koagulacija krvi, porođaj i stvaranje nervnih signalad. porođaj, regulacija krvnog pritiska i lučenje hormonae. lučenje hormona, stvaranje nervnih impulsa i regulacija krvnog pritiska

8. Sekretorne vezikule ili granule se stvaraju u:

a. endoplazmatskom retikulumu i Goldzijevom aparatub. endoplazmatskom retikulumu i jedruc. Goldzijevom aparatu i jedrud. endoplazmatskom retikulumu, Goldzijevom aparatu i jedrue. mitohondrijama i Goldzijevom aparatu

9. Citosol je:

a. citoplazma sa organelamab. deo citoplazme koji ne obuhavata celijske organelec. endoplazmatski retikulum sa citoplazmomd. jedro sa citoplazmome. organele i ćelijska membrana

10. Kako se ATP koristi u ćeliji da stvori energiju?

a. ATP obezbeđuje energiju preko egzotermne reakcijeb. hidrolizom ATP koja je povezana sa endotermnom rakcijomc. oslobađanjem fosforne grupe koja se vezuje za drugi molekul koji generiše energijud. ATP stvara energiju odbacivanjem negativno naelektrisane fosfatne grupe

11. Šta od sledećeg nije etapa aerobne oksidacije?

a. Glikolizab. Piruvana oksidacijac. Krebsov ciklusd. Lanac transporta elektrona

12. Pentozno fosfatni put je drugi način razgradnje glikoze u ćelijama i značajniji je od glikolize.

a. dab. ne

13. Šta je glikoliza?

a. Glikoliza je cepanje jednog molekula glilkoze na 2 molekula pirogroždjane kiseline, odvija se u 10 etapa od kojih je svaka etapa katalizovana specifičnim enzimom.

b. Glikoliza je cepanje jednog molekula glilkoze na 4 molekula pirogroždjane kiseline, odvija se u 10 etapa od kojih je svaka etapa katalizovana specifičnim enzimom.

c. Glikoliza je cepanje jednog molekula glilkoze na 2 molekula mlečne kiseline, odvija se u 10 etapa od kojih je svaka etapa katalizovana specifičnim enzimom.

d. Glikoliza je cepanje jednog molekula glilkoze na 2 molekula pirogroždjane kiseline, odvija se u 8 etapa od kojih je svaka etapa katalizovana nespecifičnim enzimom.

14. Transport masnih kiselina u mitohondrije vrši se pomoću proteinskog nosača koji se zove:

a. karnitin b. diacil glicerolc. karnozind. acetil koenzim A

15. U organizmu postoje dve vrste holesterola i to su:__________________ i __________________.

16. Ekscitacijski postsinaptički potencijal (EPSP) je rast električnog potencijala membrane od:

a. -90 mV prema 0 mV

b. -700 mV prema 0 mV

c. -800 mV prema 0 mV

d. -70 mV prema 0 mV

e. Ništa od navedenog nije točno

17. Električni impuls pokreće:

a. Akcioni potencijal duž aksona

b. Akcioni potencijal duž dendrita

c. Membranski potencijal duž aksona

d. Membranski potencijal duž dendrita

e. Sve navedeno je tačno

18. Refraktarni period

a. sprečava širenje akcionog potencijala napred i natrag istovremenob. označava vremenski period u toku koga membrana koja je upravo depolarizovana prolaskom akcionog

potencijala ne može ponovo generisati i prenositi drugi akcioni potencijal.c. postavlja gornju granicu frekvence kojom neuron može provoditi akcione potencijale. d. dva odgovora su tačna

e. svi odgovori su tačni

19. Koji iskaz nije tačan kada su u pitanju gradirani potencijali?

a. Oni su opadajući. b. Šire sa na malom rastojanju. c. Samostalno se propagiraju. d. Mogu doprineti nastanku akcionog potencijala. e. Šire se u oba pravca preko membrane.

20. Signalni molekul deluje na posebne molekularne strukture koje se zovu:

a. Transmiteri

b. Detektori

c. Transduktori

d. Receptori

e. Neuroni

21. Signali koji koriste difuzibilne hemijske signale mogu biti: ____________________________,

_______________________ i ______________________________.

22. Pentozno fosfatnim putem se razgrađuje se oko 10% glikoze, pretežno u srcu i skeletnim mišićima.

a. dab. ne

23. Anabolične reakcije su rekcije u kojima

a. se razbijaju hemijske vezeb. stvaraju hemijske vezec. stvara energijad. se reakcija odvija u sekvencama

24. Oksidacija koje supstance daje najviše energije?

a. proteinb. glukozac. masna kiselinad. voda

25. Uzrok pozitivnog naknadnog potencijala je:

a. Ekscesivno izbacivanje Na+ van ćelijeb. Ulazak anijona Cl-- u ćelijuc. Višak difuzije K + iz ćelijed. Produžena aktivnost Ca+ kanala e. Nijedan odgovor nije tačan

26. Pentozofosfatni put je:

a. manje značajan kao izvor energije.b. važan zbog pretvaranja ugljenih hidrata u masti.c. važan jer se u njemu stvara pentoza d-ribuloza.d. razgrađuje 30% glikozee. svi odgovori su tačni

27. Glikogen:

a. je rezervna forma rezerve mastib. se primarno nalazi u bubregu i mozguc. je rezervna forma glukozed. ima enzime za sintezu i razgradnju smeštene u mitohondrijamae. Tačno je b i c

28. Metabolizam masnih kiselina i glukoze ima zajednički završni put koji se ostvaruje razgradnjom Acetil/Co-

A u _________________ __________________ __________________.

29. Šta nije tačno kada je upitanju holesterol:

a. Učestvuje u izgradnju ćelijskih membrana i hilomikrona.b. Učestvuje u sintezi holne kiseline od koje se stvaraju žučne kiseline u jetri.c. Holesterol se u organizmu sintetiše iz Malonil Ko-A.d. Učestvuje u nastanku ateroskleroze. e. Učestvuju u sintezi steroidnih hormona.

30. Koja su tri osnovna metoda ćelijske komunikacije: _________________________,

_________________________ i _____________________________.

31. Za aktivni transport neke supstance važe sve navedene karakteristike, osim:

a. ostvaruje se nasuprot koncentracionog, električnog gradijenta i gradijenta pritiska

b. neophodan je utrošak energije (ATP)

c. nije potrebno prisustvo nosača u ćelijskoj membrani

d. neophodno je prisustvo nosača uz utrošak velike količine ćelijske energije

e. Odgovori pod A, B i D su tačni

32. Koncentracija osmotski aktivnih čestica plazme (osmolalnost) normalno iznosi:

A. oko900mOsm/L

B. oko600mOsm/l

C. oko300mOsm/L

D. oko 150mOsm/L

E. oko l00mOsm/L

33. Jedinjenja koja se vezuju za specifične receptore aktivirajući ga nazivaju se ______________________ ,

a

ako ga blokiraju nazivaju se __________________________.

34. Sekundarnim aktivnim transportom kroz membranu odredjenih ćelija se prenose:

A. molekuli glukoze

B. molekuli neutralnih aminokiselina

C. molekuli glukoze i neutralnih aminokiselina zajedno sa jonima Na+

D. dvokarboksilne kiseline

E. holesterol i fosfolipidi

35. Unutar ćelije sisara, adenozin trifosfat (ATP) je distribuisan:

A. samo u ćelijskoj membrani

B. samo u mitohondrijama

C. samo u jetri

D. samo u jedarcetu

E. u svim ćelijskim strukturama

36. Kvantitativno, od anijona u ekstracelularnoj tečnosti (ECT) najviše ima:

A. fosfata

B. hlorida

C bikarbonata

D. proteina

E. sulfata

37. Svaka od sledećih suptanci direktno učestvuje u signalnoj transdukciji kroz ćelijsku membranu,

osim:

A. jonski kanali

B. G proteini (guanin-trifosfat-vezujući proteini)

C. guanilil ciklaza

D. holesterol

E. adrenoceptori

38. Koja od prikazanih supstanci slobodno difunduje kroz ćelijsku membranu?

A. glukoza

B. aminokiseline

C. ugljen dioksid

D. joniNa+

E. joni H+

39. Prosti "fiziološki" rastvori 0.9% NaCl i 5% glukoza ispunjavaju sledeće uslove:

A. izotonije, izojonije i izohidrije

B. samo izojonije i izotermije

C. samo izotonije i izotermije

D. samo izohidrije

E. izohidrije i izotermije

40. U osobe telesne mase 70 kg ukupna količina vode u organizmu iznosi oko

A. 50 L

B. 40 L

C. 30 L

D. 20 L

E. 10 L

41. Ako je volumen celokupne vode u organizmu 40 L onda je njena distribucija sledeća:

A. 20 L vode nalazi se u intracelularnom prostoru i 20 L u ekstracelulamom prostoru

B. 15 L se nalazi u intracelularnom a 25 L u ekstracelulamom prostom

C. svih 40 L se nalazi u ekstracelulamom prostom i predstavlja unutrašnju sredinu organizma

D. 25 L se nalazi u intracelularnom, a 15 L u ekstracelulamom prostom

E. 30 L se nalazi u ekstracelulamom prostora, a 10 L u ćelijama

42. Najvažnija razlika između intersticijumske tečnosti i krvne plazme je:

A. koncentracija Na+

B. koncentracija K+

C. koncentracija proteina

D. koncentracija bikarbonata

E. koncentracija Mg+

43. Akcioni potencijal je rezultat sekvence sve ili ništa jonske permeabilnosti usled aktivnosti naponsko

zavisni (voltage-gated) Na+ i K+ kanala.

a. dab. ne44. Ekscitacijski postsinaptički potencijal (EPSP) je:

a. Rast električnog potencijala membrane

b. Rast hemijskog potencijala membrane

c. Smanjenje hemijskog potencijala membrane

d. Smanjenje električnog potencijala membrane

e. Nijedan odgovor nije tačan

45. Intracelularna i intersticijumska tečnost imaju slične, odnosno približno iste:

A. koncentracije jona kalijuma

B. koloidno-osmotske pritiske

C. koncentracij e j ona natrij uma

D. koncentracije jona hlora

E. ukupnu osmolalnost

46. Signalu je potrebno da dođe na drugu stranu sinapse vreme od:

a. Sekunde

b. Sata

c. Milisekunde

d. Minute

e. Nanosekunde

47. Pri akcionim potencijalu, unutrašnji membranski potencijala, koja je negativna (oko -70 V), preokrene se

do pozitivne vrednosti koja iznosi oko:

a. +30 mV

b. +40 mV

c. +60 mV

d. +80 mV

e. +100 mV

48. Prenos signala preko sinapsi je:

a. Jako spor

b. Sinapse ne prenose signale

c. Vrlo brz

d. Češće je brz, nego spor

e. Nijedan odgovor nije tačan

49. Glavne karakteristike nervnog akcionog potencijala su osim:

a. Princip sve ili ništab. Nema sumacije i nema opadanja snagec. Dominantno su uključeni naponsko zavisni kanali za Mg+2 i Ca+2

d. Refraktarni periode. AP je depolarizirajući

50. Neurotransmiteri su uglavnom mali organski molekuli kao što su acetilholin i noeepinefrin.

a. dab. ne

51. Ako se mišić kontrahuje bez skraćivanja to je primer:

a. izotoničke kontrakcije

b. izometrijska kontrakcija

c. izobarična kontrakcija

d. svi odgovori su tačni

e. ništa nije tačno

52. Koji je raspored elemnata mišića od najmanje do najveće jedinice ako je početni raspored

1. mišićni kontraktilni proteini; 2. mišićno vlakno; 3. mišićni fascikulus; 4. aktinski filament.

a. 1, 4, 2, 3b. 4, 1, 2, 3c. 1, 4, 3, 2d. 4, 1, 3, 2e. 2, 3, 1, 4

53. Gde se nalaze najmanje motorne jedinice?

a. mišićima leđab. mišićima ramenog pojasac. mišićima nogud. mišićima grudie. mišićima šaka

54. Kompletna tetanička kontrakcija se može izazvati:

a. narastanjem napona stimulusa bez promene frekvencije stimulusa b. narastanjem frekvence bez promene napona stimulusac. porastom opterećenja mišića koji se kontrahujed. smanjenjem opterećenja mišića koji se kontrahujee. ništa nije tačno

55. Pri iscrpljenju energetskih resursa skeletna mišićna ćelija potencira aerobne metaboličke puteve.

a. dab. ne

56. Saglasno mehanizmu klizanja filamenata mišićne kontrakcije u toku kontrakcije:

a. debeli filamenti ostaju iste dužine, tanki se skraćujub. sarkomera se skraćuje c. tanki filamenti ostaju iste dužine, a debeli se skraćujud. skraćuju se i tanki i debeli filamentie. nijedan odgovor nije tačan

57. Molekul koji vezuje kiseonik u mišićnom vlaknu (ćeliji) je:

a. hemoglobin (kao u eritrocitima)

b. tropomiozin

c. sarkolema

d. glikogen

e. mioglobin

58. Glikogen:

f. je rezervna forma rezerve mastig. se primarno nalazi u bubregu i mozguh. je rezervna forma glukozei. ima enzime za sintezu i razgradnju smeštene u mitohondrijamaj. Tačno je b i c

59. Koji je rastvor hipoton za eritrocite čoveka ?

a. 100 mM NaClb. 200 mM NaClc. 300 mM NaCld. Tačno je a i b.e. Ništa nije tačno.

60. Neke fiziološke supstance zavisno od mesta oslobađanja mogu biti i neurotransmiteri i hormoni koja

ispunjava te uslove?

a. acetil holinb. norepinefrinc. glukagond. epinefrine. tačno je b i d

1. Homeosatza

a. zavisi od kontrolnih sistema koji primarno koriste pozitivni feedback.b. uključuje podešavanje prema spoljašnjoj sredini u procesu koji se naziva aklimatizacijom.c. zavisi od interakcije receptora, integrativnih centara i efektora. d. a i b je tačnoe. nijedan odgovor nije tačan.

2. Ekstracelularna tečnost

a. je unutrašnja sredina organizma. b. se nalazi van ćelija, ali je unutar organizma.c. sastoji se od plazme i intersticijalne tečnosti.d. dva odgovora su tačna e. svi odgovori su tačni

3. Sinteza proteina u ćeliji vrši se u:

a. granuliranom endoplazmatskom retikulumu

b. Goldzijevom aparatu

c. mitohondrijama

d. glatkom endoplazmatskom retikulumu

e. jedru

4. Nove mitohondrije nastaju:

a. u jedru

b. u endoplazmatskom retikulumu

c. pupljenjem iz Goldzijevog aparata

d. u ćelijskoj membrani

e. autoreplikacijom

5. Lipidi čine 50% sastava ćelijske membrane

a. dab. ne

6. Koji od navedenih rastvora su izotonični:

a. 9% NaCl i 5% glikozab. 0,9% NaCl i 0,5% glikozac. 5% NaCl i 0,9% glikozad. 0,9% NaCl i 5% glikoza

7. Najznačajniji elektroliti u intracelularnoj tečnosti (ICT) su:

kalijum, fosfati, magnezijum i hlorb. kalijum, fosfati, magnezijum i sulfatic. natrijum, hlor i kalcijumd. bikarbonati, fosfati i magnezijume. kalijum, natrijum i hlor

8. Glavni lipidi koji čine lipidni dvosloj ćelijske membrane su:

fosfolipidi i holesterol fosfolipidi i trigliceridi holesterol i trigliceridi fosfolipidi, holesterol i trigliceridi glikolipidi i trigliceridi

9. Granulirani endoplazmatski retikulum (ER) sadrži:

a. lizozomeb. peroksizomec. vezikuled. ribozomee. mitohondrije

10. Šta od sledećeg predstavlja autokrini signal?

a. Signalni molekul koji se oslobađa iz ćelije i vezuje se za receptor na vlastitoj membrani.b. Signalni molekul oslobođen iz ćelije koji kroz ekstracelularnu tečnost difunduje do druge ćelije.c. Signalni molekul koji ulazi u sistemsku cirkulaciju i dolazi do ciljanih ćelija.d. Signalni molekul koji se oslobađa u pukotinu između ćelija nazvanu sinapsa.

11. Koliko se molekula CO2 stvara iz jednog molekula glukoza koji prođe kroz glikolizu i Krebsov ciklus?

     a. 2

     b. 3

c. 4

     d. 6

     e. 7

12. Koji proces ćelijske respiracije stvara najviše ATP?

a. oksidativna fosforilacija

b. glikoliza

c. oksidacija piruvata

d. Krebsov ciklus

e. βoksidacija masnih kiselina

13. Pentoznofosfatni put razgradnje glikoze je vezan za ciklus liminske kiseline.

a. dab. ne

14. Hilomikroni sadrže:

a. Masna kiselina, holesterol, fosfolipide i proteine.b. Trigliceridi, holesterol, fosfolipide i proteine.c. Trigliceridi, holesterol, glikolipide i proteine.d. Trigliceridi, sfingomijelin, fosfolipide i proteine.

15. Šta nije tačno kada su u pitanju masne kiseline:

a. Imaju visoku energetsku vrednostb. Derivati masnih kiselina se koriste kao hormoni i intracelularni glasnicic. Učestvuju u gradnji hilomikronad. Izrađuju blokove fosfolipida i glikolipidae. Masne kiseline se razgradjuju samo u mitohondrijama.

16. Smatra se da je dnevni unos protena za odraslu osobu ______ grama /kg telesne mase dovoljan da zadovolji

dnevne potrebe, dok za decu to iznosi ______g/kg telesne mase.

a. 1,5; 2,0b. 0,8; 1,0c. 1,2; 1,5 d. 0,6; 1,0e. 1,0; 1,5

17. Koja etapa glikolize zahteva ulaznu energiju?

    a. ciklus limunske kiseline

    b. fosforilacija glukoze

    c. fosforilacija fruktoze 6-fosfata

    d. sve etape zahtevaju utrošak ATP

e. tačno je b i c

18. Čist energetski učinak glikolize u odnosu na celokupnu energetsku vrednosti jednog molekula glikoze iznosi:

a. 5%b. 10%c. 3%d. 15% e. 20%

19. Trigliceridi se razgradjuju samo u mitohondrijama.

a. dab. ne

20. Kad neurotransmiterom prepozna i spoji se sa metabotropnim receptorom, aktiviraju se molekuli posredovani:

a. D-proteinom

b. H-proteinom

c. G-proteinom

d. K-proteinom

e. Nijedan odgovor nije tačan

21. Veličina gradiranog potencijala (gradirane depolarizacije) proporcionalna je intenzitetu stimulusa i uvek dovodi

do generisanja akcionog potencijala.

a. dab. ne

22. Nađi netačno tvrđenje kada je u pitanju akcioni potencijal.

a. on ima karakteristiku sve ili ništab. on ima refraktorni period. c. on se generiše depolarizacijom do praga okidanja. d. on povećava brzinu kretanja sumacijom.e. on se širi preko plazma membrane.

23. Koji termin najbolje odslikava stanje ekscitabilnih ćelija kada im je potencijal u stanju mirovanja?

a. depolarizovana. b. hiperpolarizovana. c. repolarizovana. d. polarizovana. e. nepolarizovana.

24. Akcioni potencijali prenose se duž aksona do posebnih područja koja se zovu:

a. membrane

b. sinapse

c. mišići

d. dendriti

e. nervii

25. Šta nije tačno kada je u pitanju endokrina komunikacija:

a. Sve su ćelije potencijalno izložene svim hormonima putem cirkulacijeb. Samo ćelije sa specifičnim receptorima za specifičan hormon mogu reagovatic. Usled velikog razblaženja u krvi koncentracija hormona je veoma niska (10-9 mol/1; nM)d. Receptori se nalaze intracelularno na citoplazmatskoj strani membrane e. Receptori moraju vezivati hormon veoma efikasno moraju da imaju visok afinitet za specifični hormon

26. Koja je funkcija neuronskih aksona:

a. održavaju ravnotežu neurona

b. odašilju električni impuls

c. povezuju dva neurona

d. regulišu protok proteinaa

e. hrane somu

27. Koji tip ćelijskih veza je prisutan kod crevnog jednorednog epitela?

a. sidrene vezeb. komunikacione vezec. neuromišićna vezad. tesna veza (tight junction)e. nijedan odgovor nije tačan

28. Šta je tačno kada je razgradnja masnih kiselina u pitanju:

a. Razgradnja masnih kiselina se vrši kroz alfa-oksidaciju do jedinjenja koje se zove acetil Co-A.

b. Razgradnja masnih kiselina se vrši kroz beta-oksidaciju do jedinjenja koje se zove malonil Co-A

c. Razgradnja masnih kiselina se vrši kroz alfa-oksidaciju do jedinjenja koje se zove malonil Co-A.

d. Razgradnja masnih kiselina se vrši kroz beta-oksidaciju do jedinjenja koje se zove acetil Co-A.

29. Proteine krvne plazme koriste tkive za svoje potrebe, a ćelije tih tkiva preuzimaju proteine procesom:

a. fagocitozeb. endocitozec. aktivnog transportad. pasivnom difuzijome. pinocitoze

30. Proteini su sastavljeni od 20 amino kiselina, od toga je 10 esencijalnih. Esencijalne kiseline su:

a. one koje se teško resorbuju te se moraju unositi u večoj količini hranomb. one koje se brže metabolišuc. one koje se ugrađuju u triglicerided. one koje organizam ne može da sintetišee. one koje se mogu anaerobno metabolisati

31. Naziv homeostaza za koncepciju Claude Bernarda o relativnoj konstantnosti unutrašnje sredine organizma

prvi je uveo i objasnio:

a. Wiliam Harvev

b. Ivan Petrovič Pavlov

c. Arthur Guvton

d. Walter Cannon

e. Ilija Đuričić

32. Za funkciju limfnog sistema sve tvrdnje su tačne, osim:

a. odstranjuje bakterije i štetne partikule iz tkiva

b. omogućava vraćanje proteina iz intersticijuma u cirkulaciju

c. ne dozvoljava ekspanziju intersticijumskog prostora, vraćanjem viška tečnosti dospeloj neto filtracijom na

arterijskom kraju kapilara

d. omogućava dopremanje glukoze u srce i mozak

e. doprinosi održavanju onkotskog pritiska u plazmi

33. Mehanizmom olakšane (facilitirane) difuzije kroz ćelijsku membranu prenose se:

a. joni Na+ i K+

b. lipoproteini

c. samo neutralne aminokiseline i dve bazične aminokiseline

d. glukoza i aminokiseline

e. dvovalentni katjoni Ca2+ i Mg2+

34. Ćelijska membrana sadrži sve nabrojano, osim:

a. receptore za neurotransmitere

b. receptore za steroidne hormone

c. receptore za glukagon

d. adenilil ciklazu (AC)

e. natrijum-kalijum-ATPaznu pumpu

35. Ćelijska membrana je najmanje propustljiva za koju od sledećih supstanci:

a. vodu

b. kiseonik

c. etanol

d. ugljen-dioksid

e. natrijum

36. Sve nabrojane supstance se nalaze u većoj koncentraciji u ECT nego u ICT osim:

a. natrijum

b. kiseonik

c. kalijum

d. kalcijum

e. hlor

37. U neuromišićnoj spojnici sinaptičke vezikule oslobađaju ACh kada se:

a. skrate skeletni mišići

b. Ca2+ uđe u nervni terminal kroz svoje kanale

c. hiperpolarizuje motorna ploča

d. iz nervnog terminala oslobodi ATP

e. Ca2+ izađe iz nervnog pupoljka kroz svoje kanale

38. Složeni fiziološki (infuzioni) rastvori ispunjavaju uslove:

a. izotonije

b. izojonije

c. izohidrije

d. izotermije

e. svi odgovori su tačni

39. Koloidno-osmotski pritisak plazme (onkotski pritisak) iznosi:

a. oko 4 mmhg

b. oko 15 mmhg

c oko 20 mmhg

d. oko 28 mmhg

e. preko 5000 mmhg

40. Kroz lipidni dvosloj ćelijske membrane ostvaraje se brza i obimna slobodna difuzija za:

a. molekule glukoze, manoze, galaktoze, ksiloze i arabinoze

b. jone Na+, K+, Mg2+ i Ca2+

c. alkohol, O2, CO2 i steroidne hormone

d. aminokiseline i polipeptide

e. ATP i kreatin fosfat

41. Hormoni/neurotransmiteri (proteini peptidi, amini) nisu liposolubilni ne mogu prolaziti kroz membranu i receptori

su im na spoljnoj strani membrane

a.dab.ne

42. Prvi događaj za vreme akcionog potencijala (AP) je:

a. povećano provođenje K+ kroz svoje kanale

b. smanjeno provođenje K+ kroz svoje kanale

c. smanjenje provođenja Na+

d. smanjenje koncentracije Na+ u ćelijama

e. povećano provođenje Na+ aktiviranjem brzih Na+-kanala

43. Osmolalnosti krvne plazme najviše doprinose:

a. joni Na+ i K+

b. joniNa+i Cl

c. joni Na+i HCO3""

d. anjoni krvne plazme

e. ukupni proteini

44. Natrijum-kalijum pumpa je primer za:

a. jonski kanal

b. vezikularni transport

c. facilitiranu difuziju

d. primarni aktivni transport

e. sekundarni aktivni transport

45. Ako jonski kanal dopušta ulaz pozitivnih jona, tok pozitivnog naboja izaziva:

a. Inhibiciju

b. Smirenje

c. Ekscitaciju

d. Pasivnost

e. Apatiju

46. Šta nije tačno kada je u pitanju kontrola sekrecije hormona:

a. Regulacija se vrši promenom nivoa kontrolisanog sastojka u krvib. Regulacija se vrši nivoom drugog hormona u krvic. Regulacija se vrši aktivnošću neravad. Regulacija se vrši aktivnošću azot oksida

47. Motorne jedinice brzo kontrahujuće muskulature karakteriše se:

a. velikom mišićnom snagom b. crvenom bojom. c. inervacijom malih motoneuronad. mora biti regrutovana e. malom inervacionom proporcijom

41. Šta se podrazumeva pod limfom?

a. deo intersticijumske tečnosti koji je u obliku hidratisanog gela

b. postotak resorpcije tečnosti iz intersticijuma na venskom delu kapilara

c. odnos izmedju obima filtracije i resorpcije na nivou tkivnih kapilara

d. deo intersticijumske tečnosti koji se vraća u krv preko sistema limfnih sudova

e. samo tečnost posle izlaska preko hilusa limfnih žlezda

49. Osnovna struktura koja sačinjava mišićno vlakno i čini osnovnu funkcionalnu jedinicu kontrakcije je:

a. sarkoplazmatski retikulum b. tubulo transverzalni sistemc. mišićni filamentid. sarkomeree. mišićni snop

50. Jedan od uzroka zamora mišića je nakupljanje sirćetne kiseline u njemu.

a. dab. ne

51. Kada je mišić u relaksiranom stanju gde se nalazi kalcijum?

a. u mitohondrijamab. u transverzalnim cevčicamac. u motornom neuronud. u sarkoplazmatskom retikulumue. u mišićnim vlaknima

52. U neuromišićnim sinapsama glatkih mišićnih ćelija oslobađa se acetilholin i epinefrin.

a. da

b. ne

53. Šta je pri mirovanju mišića odgovorno za blokiranje vezivanja aktina za ukrštene mostove?

a. troponinb. miozin c. aktomiozind. ATP e. tropomiozn

54. Prolongirana mišićna kontrakcija se naziva:

a. tonusb. tetanusc. tenzijad. fibrilacijae. trzaj

55. Šta nije tačno kada je u pitanju glatka muskulatura?

a. Nema ispuganostib. Nema sarkomerac. Više miozina mnogo manje aktinad. Mogu se kontrahovati i kada su već istegnutie. Gradirana kontrakcija

56. Snopovi vlakana koji se nalaze u sarkomerama mišića su:

a. sarkomereb. T cevčicec. Mišićna vlaknad. Kontraktilni proteinie. Debeli filamenti

57. Mišićna atrofija često je rezultat inaktivacie (nekorišćenja) mišića

a. dab. ne

58. ATP je direktni izvor energije potrebne za kontraktilni proces, ako se on istroši iz čega se neposredno

obnavlja?

a. ADPb. Glukozec. Glikogenad. Kreatinin fosfatae. Masnih kiselina

59. Šta će se dogoditi sa eritrocitom ako ga stavite u hipertoničan rastvor?

a. Nabubrićeb. Skupiće sec. Prvo se skuplja pa bubri.d. Prvo bubri pa se skuplja.e. Ostaće iste veličine.

60. Za održanje homeostaze tačna je sledeća tvrdnja:

a. regulatorni mehanizmi se zasnivaju na principu negativne povratne spregeb. regulatorni mehanizmi se zasnivaju na principu pozitivne povratne spregec. većina regulatornih mehanizama je na principu negativne povratne sprege ali postoje i pojedini koji

deluju po principu pozitivne povratne sprege