MAKENZIJEVA 23Info@psbroker.co.yuFAKS:011/344-6927www.psbroker.co.yu011/386-2266

2

TRITE KAPITALAMESTO ORGANIZOVANE PONUDE I POTRANJE ZA

KAPITALOM (NOVANA SREDSTVA DUGORONOG KARAKTERA)

NAJIRA PODELA UESNIKA NA TRITU KAPITALA JE NA INVESTITORE I EMITENTE

Akteri na tritu kapitala podeljeni su u 4 osnovna sektora :1. javni sektor,2. sektor privrede,3. sektor stanovnitva,4.sektor subjekata iz inostranstva.

3OSNOVNA PODELA TRITA KAPITALA JE NA :

1.PRIMARNO (PRVI PUT SE VRI TRGOVANJE HoV EMISIONO TRITE)

2.SEKUNDARNO (TRGOVANJE VE EMITOVANIM HoV)

OSNOVNA PODELA HoV PO STRUKTURI :

1.VLASNIKE HoV (akcije)

2.DUNIKE HoV (obveznice)

4

UESNICI NA TRITU KAPITALA SRBIJE :

1. BEOGRADSKA BERZA2. KOMISIJA ZA HoV3. CENTRALNI REGISTAR I DEPO HoV4. BERZANSKI POSREDNIK

- Brokersko dilersko drutvo- Ovlaena banka

5. EMITENTI- Pravna lica- Drava- Lokalna uprava

6. INVESTITORI- fizika lica- pravna lica- institucionalni investitori (profesionalni)

5BANKE U SRBIJI

1. Ukupna bilansna aktiva svih banaka u Srbiji iznosi 1.420 milijardi dinara.

2. Razvoj investicionog bankarstva

3. Dominacija u trgovanju akcijama banaka.(primer akcija AIK Banke kao najtrgovanije sa 13,30% ukupnog trgovanja akcijama u 2007. godini, uz rast cene od 51,30%.

6

DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI

1.Relativno nova pojava u Srbiji. 2.Prvi fond osnovan krajem 2006. godine.(Delta Generali) 3.Obaveza obezbeivanja ouvanja vrednosti imovine + kreiranje penzijskog dohodka. 4.Stalna i stroga kontrola NBS. 5.Dominiraju dugorone hartije od vrednosti u portfelju.

7Odlukom NBS propisane su mogunosti ulaganja DPF do:

- 20% u obveznice lokalne samouprave, - 20% u obveznice pravnih lica, - 30% u hipotekarne obveznice, - 20% u depozitne potvrde,- 40% u akcije sa A listinga Beogradske berze, - 10% imovine fonda u akcije van A listinga. - bez ogranienja u obveznice koje izdaju NBS i Republika Srbija, - sredstva mogu plasirati u inostranstvu samo do 10% imovine fonda.

8

INVESTICIONI FONDOVI

OSNOVNA PODELA U DOMAEM ZAKONODAVSTVU JE NA :

1. OTVORENE INVESTICIONE FONDOVE

2. ZATVORENE INVENSTICIONE FONDOVE

3. PRIVATNE FONDOVE

9OTVROENI INVESTICIONI FONDOVI

prikupljaju sredstva manjih individualnih investitora vre prodaju-emitovanje investicionih jedinica vre otkup investicionih jedinica na zahtev lana fonda broj vlasnika investicionih jedinica u fondu se konstantno menja vrednost imovine fonda se konstantno menja novi investitori mogu bilo kada uloiti sredstva ili povui sredstva

10

ZATVORENI INVESTICIONI FONDOVI sredstva prikuplja putem javne ponude organizovani su kao akcionarsko durutvo imaju ogranien broj akcija ne vre otkup akcija od svojih lanova, ve ih lanovi iznose na slobodno berzansko trite.

PRIVATNI FONDOVI organizovani su kao drutvo sa ogranienom odgovornou namenjeni su iskusnim investitorima,

11

Sekundarna podela je po investicionom cilju fonda na :

fond ouvanja vrednosti imovine, ulae u kratkorone dunike HoV i novane depozite. Prinosi ovakvih fondova su obino neto vei od inflacije i kamata na depozite kod banaka.fond prihoda, balansirani fond, ulae najmanje 85% imovine u vlasnike i dunike hartije, sa tim to u dunike HoV ulae najmanje 35% a najvie 65% ukupne imovine fonda.fond rasta vrednosti imovine, ulae najmanje 75% vrednosti svoje imovine u vlasnike HoV. Ovakvi fondovi su najriziniji i najprimerniji osobama koji su spremni da prihvate visok rizik investiranja.

12

Imovina banaka i penzionih fondova u Srbiji i Hrvatskoj

Podaci za prva tri kvartala 2007. godine

Srbija Hrvatska

BROJ BANAKA 36 33

Ukupna bilansnaUkupna bilansna

AktivaAktiva14,4 mlrd 14,4 mlrd 46,5 mlrd 46,5 mlrd

BROJ DOB.PENZIONIH

FONDOVA7 16

Neto imovina dobrovoljnih Neto imovina dobrovoljnih

penzionih fondovapenzionih fondova31,4 mil 31,4 mil 90,2 mil 90,2 mil

BROJ INV.FONDOVA 7 112

Neto aktiva fondovaNeto aktiva fondova 50 mil 50 mil 4100 mil 4100 mil

Poetkom 2007. prvi investicioni fond (Delta invest) je poeo sa radom.

Od tada do danas broj fondova je u stalnom porastu u Srbiji.

U Hrvatskoj posluje ak 112 fondova, pri emu su prvi otvoreni jo 2001 god.

U Bosni i Hercegovini ih ima 28, od ega 17 u Republici Srpskoj, a 11 u Federaciji

BiH, dok u Makedoniji postoji 12 registrovanih investicionih fondova.

13

KOMISIJA ZA HoVKomisija za hartije od vrednosti osnovana februara 1990. i ima

odgovornost za zakonito funkiconisanje trita HoV.Ona vri : Regulisanje finansijskog trita Zatitu investitora, Obezbeenje efikasnog, potenog i transparentnog trita Vri nadzor nad primenom Zakona o tritu hartija od vrednosti Vri nadzor nad primenom Zakona o preuzimanju akcionarskih drutava Vri nadzor nad primenom Zakona o investicionim fondovima.

Komisija ima pet stalnih lanova, ukljuujui i predsednika Komisije, koje bira i razreava Narodna Skuptina Republike Srbije.

U Srbiji je kod Komisije za HoV registrovano 74 brokersko dilerska drutva i jo 20 ovlaenih banaka,a od toga je 88 berzanskih posrednika dobilo status lana Beogradske berze.

14

CENTRALNI REGISTARCentralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti

(CRHoV) predstavlja instituciju koja vodi jedinstvenu evidencijuzakonitih imalaca HoV i evidenciju o pravima iz tih hartija.

CRHoV obavlja poslove: kliringa i saldiranja transakcija zakljuenih sa HoVvri prenos vlasnitva, istovremeno sa plaanjem,

15

TRITE KAPITALAMESTO ORGANIZOVANE PONUDE I POTRANJE ZA

KAPITALOM (NOVANA SREDSTVA DUGORONOG KARAKTERA)

NAJIRA PODELA UESNIKA NA TRITU KAPITALA JE NA INVESTITORE I EMITENTE

Akteri na tritu kapitala podeljeni su u 4 osnovna sektora :1. javni sektor,2. sektor privrede,3. sektor stanovnitva,4.sektor subjekata iz inostranstva.

16

OSNOVNA PODELA TRITA KAPITALA JE NA :

1.PRIMARNO (PRVI PUT SE VRI TRGOVANJE HoV EMISIONO TRITE)

2.SEKUNDARNO (TRGOVANJE VE EMITOVANIM HoV)

OSNOVNA PODELA HoV PO STRUKTURI :

1.VLASNIKE HoV (akcije)

2.DUNIKE HoV (obveznice)

17

UESNICI NA TRITU KAPITALA SRBIJE :

1. BEOGRADSKA BERZA2. KOMISIJA ZA HoV3. CENTRALNI REGISTAR I DEPO HoV4. BERZANSKI POSREDNIK

- Brokersko dilersko drutvo- Ovlaena banka

5. EMITENTI- Pravna lica- Drava- Lokalna uprava

6. INVESTITORI- fizika lica- pravna lica- institucionalni investitori (profesionalni)

18

BANKE U SRBIJI

1. Ukupna bilansna aktiva svih banaka u Srbiji iznosi 1.420 milijardi dinara.

2. Razvoj investicionog bankarstva

3. Dominacija u trgovanju akcijama banaka.(primer akcija AIK Banke kao najtrgovanije sa 13,30% ukupnog trgovanja akcijama u 2007. godini, uz rast cene od 51,30%.

19

DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI

1.Relativno nova pojava u Srbiji. 2.Prvi fond osnovan krajem 2006. godine.(Delta Generali) 3.Obaveza obezbeivanja ouvanja vrednosti imovine + kreiranje penzijskog dohodka. 4.Stalna i stroga kontrola NBS. 5.Dominiraju dugorone hartije od vrednosti u portfelju.

20

Odlukom NBS propisane su mogunosti ulaganja DPF do:

- 20% u obveznice lokalne samouprave, - 20% u obveznice pravnih lica, - 30% u hipotekarne obveznice, - 20% u depozitne potvrde,- 40% u akcije sa A listinga Beogradske berze, - 10% imovine fonda u akcije van A listinga. - bez ogranienja u obveznice koje izdaju NBS i Republika Srbija, - sredstva mogu plasirati u inostranstvu samo do 10% imovine fonda.

21

INVESTICIONI FONDOVI

OSNOVNA PODELA U DOMAEM ZAKONODAVSTVU JE NA :

1. OTVORENE INVESTICIONE FONDOVE

2. ZATVORENE INVENSTICIONE FONDOVE

3. PRIVATNE FONDOVE

22

OTVROENI INVESTICIONI FONDOVI

prikupljaju sredstva manjih individualnih investitora vre prodaju-emitovanje investicionih jedinica vre otkup investicionih jedinica na zahtev lana fonda broj vlasnika investicionih jedinica u fondu se konstantno menja vrednost imovine fonda se konstantno menja novi investitori mogu bilo kada uloiti sredstva ili povui sredstva

23

ZATVORENI INVESTICIONI FONDOVI sredstva prikuplja putem javne ponude organizovani su kao akcionarsko durutvo imaju ogranien broj akcija ne vre otkup akcija od svojih lanova, ve ih lanovi iznose na slobodno berzansko trite.

PRIVATNI FONDOVI organizovani su kao drutvo sa ogranienom odgovornou namenjeni su iskusnim investitorima,

24

Sekundarna podela je po investicionom cilju fonda na :

fond ouvanja vrednosti imovine, ulae u kratkorone dunike HoV i novane depozite. Prinosi ovakvih fondova su obino neto vei od inflacije i kamata na depozite kod banaka.fond prihoda, balansirani fond, ulae najmanje 85% imovine u vlasnike i dunike hartije, sa tim to u dunike HoV ulae najmanje 35% a najvie 65% ukupne imovine fonda.fond rasta vrednosti imovine, ulae najmanje 75% vrednosti svoje imovine u vlasnike HoV. Ovakvi fondovi su najriziniji i najprimerniji osobama koji su spremni da prihvate visok rizik investiranja.

25

Imovina banaka i penzionih fondova u Srbiji i Hrvatskoj

Podaci za prva tri kvartala 2007. godine

Srbija Hrvatska

BROJ BANAKA 36 33

Ukupna bilansnaUkupna bilansna

AktivaAktiva14,4 mlrd 14,4 mlrd 46,5 mlrd 46,5 mlrd

BROJ DOB.PENZIONIH

FONDOVA7 16

Neto imovina dobrovoljnih Neto imovina dobrovoljnih

penzionih fondovapenzionih fondova31,4 mil 31,4 mil 90,2 mil 90,2 mil

BROJ INV.FONDOVA 7 112

Neto aktiva fondovaNeto aktiva fondova 50 mil 50 mil 4100 mil 4100 mil

Poetkom 2007. prvi investicioni fond (Delta invest) je poeo sa radom.

Od tada do danas broj fondova je u stalnom porastu u Srbiji.

U Hrvatskoj posluje ak 112 fondova, pri emu su prvi otvoreni jo 2001 god.

U Bosni i Hercegovini ih ima 28, od ega 17 u Republici Srpskoj, a 11 u Federaciji

BiH, dok u Makedoniji postoji 12 registrovanih investicionih fondova.

26

KOMISIJA ZA HoVKomisija za hartije od vrednosti osnovana februara 1990. i ima

odgovornost za zakonito funkiconisanje trita HoV.Ona vri : Regulisanje finansijskog trita Zatitu investitora, Obezbeenje efikasnog, potenog i transparentnog trita Vri nadzor nad primenom Zakona o tritu hartija od vrednosti Vri nadzor nad primenom Zakona o preuzimanju akcionarskih drutava Vri nadzor nad primenom Zakona o investicionim fondovima.

Komisija ima pet stalnih lanova, ukljuujui i predsednika Komisije, koje bira i razreava Narodna Skuptina Republike Srbije.

U Srbiji je kod Komisije za HoV registrovano 74 brokersko dilerska drutva i jo 20 ovlaenih banaka,a od toga je 88 berzanskih posrednika dobilo status lana Beogradske berze.

27

CENTRALNI REGISTARCentralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti

(CRHoV) predstavlja instituciju koja vodi jedinstvenu evidencijuzakonitih imalaca HoV i evidenciju o pravima iz tih hartija.

CRHoV obavlja poslove: kliringa i saldiranja transakcija zakljuenih sa HoVvri prenos vlasnitva, istovremeno sa plaanjem,

Metodi trgovanja akcijamaMetodi trgovanja akcijama

Metod preovladujuce cene (MPC) Metod preovladujuce cene (MPC) Kada je prva aukcija datom akcijom zakazana

po metodi preovladujuce cene, indikativna cena utvrduje se u visini korigovane knjigovodstvene vrednosti akcije za koju je zakazana aukcija.

Kod narednih aukcija indikativna cena je cena ostvarena na prethodnoj aukciji.

Zona fluktuacije utvrduje se na nivou +/-20% od indikativne cene,sem u slucaju prve aukcije kada se zona fluktuacije utvrduje najmanje na nivou od -20%/+50% od indikativne cene.

Metod preovladujuce cene (MPC) Metod preovladujuce cene (MPC) Preovladujuca cena je cena po kojoj se ostvaruje najveci obim

prometa akcija, meren kolicinom akcija (u rasponu +/-20% od indikativne cene).

Prilikom izvrenja naloga za trgovanje uspostavlja se sledeci redosled (po ceni) Nalozi po preovladujucoj ceni Nalozi sa limit cenom povoljnijom od preovladujuce cene Nalozi sa limit cenom jednakoj preovladujucoj ceni. U okviru iste grupe naloga po ceni uspostavlja se prioritet

izvrenja naloga prema vremenu ispostavljanja. Klijent je u obavezi da minimum 7 dana pre zakazane aukcije

ispostavi nalog prodaje radi provere vlasnitva u Centralnom registru i preknjiavanja na trgovacki racun.

Metod kontinuiranog trgovanja Metod kontinuiranog trgovanja Faza predotvaranja kod kontinuiranog metoda je

ista kao faza trgovanja kod metoda preovladujuce cene. Naime, cena na otvaranju formira se kao jedinstvena cena po kojoj se ostvaruje maksimalan obim prometa. Kada se ta faza zavri odmah zapocinje faza kontinuiranog trgovanja koja se sastoji u tome da se u toku 3 sata kontinuirano uparuju nalozi prodaje i nalozi kupovine. To prakticno znaci da se nalozi kupovine i prodaje koji medusobno odgovaraju po ceni odmah i realizuju po ceni iz naloga koji je due u sistemu za trgovanje (tzv. Contributor).

Metod kontinuiranog trgovanja Metod kontinuiranog trgovanja Za razliku od metoda preovladujuce cene

gde se formira samo jedna jedinstvena cena i svi nalozi koji se po toj ceni mogu realizovati se i realizuju, kod metoda kontinuiranog trgovanja se formira onoliko cena koliko to dozvoljavaju nalozi kupovine i nalozi prodaje u rasponu od +/-20% od indikativne cene, pa stoga imamo i cene na: otvaranju (Open), najviu (High), najniu (Low) i na zatvaranju (Close).

Metod minimalne cene (MC) Metod minimalne cene (MC) Trgovanje akcijama ovom metodom

organizuje se iskljucivo za akcije koje iznosi na trgovanje Akcijski fond i na njegov zahtev ukoliko je prijavljena ponuda akcija objedinjena po ceni i iznosi najmanje 10%, a najvie 15% akcija od ukupnog broja akcija emitenta. Trgovanje akcijama metodom MCMK ne moe biti zakazano u roku kracem od 20 dana od dana podnoenja zahteva.

Metod minimalne cene (MC) Metod minimalne cene (MC) Za prvu zakazanu aukciju datom akcijom

po metodi minimalna cena minimalna kolicina, minimalnu cenu odreduje Akcijski fond slobodno.

Kod narednih aukcija indikativna cena utvrduje se najmanje na nivou od 20% od poslednje cene utvrdene na prethodnoj aukciji datom akcijom, bez obzira na metod trgovanja.

Poslovi koje obavlja Brokersko-Dilerska kua

Trgovanja Hartijama od vrednosti

U sektoru Trgovanja posluju:

Poslovi Brokera:

Poslovi Dilera:

Poslovi Asistenta Brokera:

Za korporativne poslove zaduen je Menader korporativnih poslova

Konsalting poslovi

KORPORATIVNI POSLOVIKORPORATIVNI POSLOVI

-- Korporativni poslovi u Centralnom Korporativni poslovi u Centralnom Registaru HoVRegistaru HoV

-- Listiranje akcija na Beogradskoj BerziListiranje akcija na Beogradskoj Berzi

-- Dokapitalizacija preduzeDokapitalizacija preduzeaa

-- Inicijalna javna ponudaInicijalna javna ponuda

-- Obveznice lokalne samoupraveObveznice lokalne samouprave

Korporativni poslovi u Centralnom Registaru HoVKorporativni poslovi u Centralnom Registaru HoV

Od Januara 2004. godine Centralni registar, depo i kliring hartiOd Januara 2004. godine Centralni registar, depo i kliring hartija od ja od

vrednosti, preuzeo je poslove jedinstvene evidencije svih hartijvrednosti, preuzeo je poslove jedinstvene evidencije svih hartija od a od

vrednosti, kao i registracije novih emisija zakonitih imaoca harvrednosti, kao i registracije novih emisija zakonitih imaoca hartija od tija od

vrednosti.vrednosti.

Time je prestao da postoji Privremeni registar Agencije za privaTime je prestao da postoji Privremeni registar Agencije za privatizaciju tizaciju

koji je obavljao tu funkciju za preduzekoji je obavljao tu funkciju za preduzea iz postupka privatizacije. a iz postupka privatizacije.

Poslovanje Centralnog registra obavlja se elektronskim putem izmPoslovanje Centralnog registra obavlja se elektronskim putem izmeu eu

registra i njegovih registra i njegovih lanova lanova -- zastupnika izdavaoca hartija od vrednosti. zastupnika izdavaoca hartija od vrednosti.

Tako svaki izdavalac HoV ima potrebu angaTako svaki izdavalac HoV ima potrebu angaovanja ovanja lana Centralnog lana Centralnog

registra u svojstvu KORPORATIVNOG AGENTA registra u svojstvu KORPORATIVNOG AGENTA -- posrednika u posrednika u

poslovanju sa Centralnim registrom.poslovanju sa Centralnim registrom.

Formiranje jedinstvenog registra omoguFormiranje jedinstvenog registra omoguava kvalitetnije funkcionisanje ava kvalitetnije funkcionisanje

finansijskog trfinansijskog triita, posebno trgovinu hartijama od vrednosti ta, posebno trgovinu hartijama od vrednosti iji je Vaiji je Vaa a

firma izdavalac, kao i brfirma izdavalac, kao i bri, jeftiniji i efikasniji kliring i saldiranje transakcija. i, jeftiniji i efikasniji kliring i saldiranje transakcija.

Tako je Berza postala mesto gde, uz profesionalno organizovan Tako je Berza postala mesto gde, uz profesionalno organizovan

korporativni menadkorporativni menadment, moment, moete doete doi do svei do sveeg kapitala neophodnog eg kapitala neophodnog

za Vaza Vae privredne aktivnosti i razvoj kompanije.e privredne aktivnosti i razvoj kompanije.

Ugovorom o pruUgovorom o pruanju usluga u procesu vranju usluga u procesu vrenja enja korporativnih radnji korporativnih radnji Professional stock brokerProfessional stock brokera.d. ,kao a.d. ,kao korporativni agent, obavlja za svoje klijente sledekorporativni agent, obavlja za svoje klijente sledee e poslove:poslove:1) Inicijalni upis akcionarskih dru1) Inicijalni upis akcionarskih drutava u Centralni tava u Centralni registarregistar

Inicijalni upis akcionarskih druInicijalni upis akcionarskih drutava u Centralni registar se tava u Centralni registar se

odnosi na druodnosi na drutva koja su privatizovana po ranijim tva koja su privatizovana po ranijim

zakonima, a nisu upisana u Centralni registar hartija od zakonima, a nisu upisana u Centralni registar hartija od vrednosti, kao i za druvrednosti, kao i za drutva tva ija je privatizacija izvrija je privatizacija izvrena u ena u

skladu sa novim Zakonom o privatizaciji, prilikom skladu sa novim Zakonom o privatizaciji, prilikom ega se ega se

obavljaju sledeobavljaju sledee vrste poslova:e vrste poslova:

a) Dodela ISIN broja i CFI koda a) Dodela ISIN broja i CFI koda

b) Otvaranje emisionog rab) Otvaranje emisionog rauna u Centralnom registru una u Centralnom registru

c)Prenos liste akcionara u jedinstvenu evidenciju c)Prenos liste akcionara u jedinstvenu evidenciju

Centralnog registra(uknjiCentralnog registra(uknjiavanje emisije akcija) avanje emisije akcija)

2) Javno ogla2) Javno oglaavanje Prospekta, svih bitnijih pokazatelja avanje Prospekta, svih bitnijih pokazatelja poslovanja i drugih deposlovanja i drugih deavanja koja mogu bitnije uticati na avanja koja mogu bitnije uticati na cenu akcija na Berzi; cenu akcija na Berzi;

3. Konsalting usluge u postupku novih emisija HOV klijenta3. Konsalting usluge u postupku novih emisija HOV klijenta; ;

3.1 Dokapitalizacija 3.1 Dokapitalizacija -- Javna distribucija hartija od vrednostiJavna distribucija hartija od vrednostiPreduzePreduzea koja se odlua koja se odlue da prikupe dodatni kapital za svoje e da prikupe dodatni kapital za svoje

investicione potreinvesticione potrebe novom emisijom be novom emisijom

hartija od vrednosti to mogu uhartija od vrednosti to mogu uiniti putem javne distribucijeiniti putem javne distribucije--

dokapitalizacije.dokapitalizacije.

Postupak javne distribucije sprovodi se na sledePostupak javne distribucije sprovodi se na sledei nai nain: in:

a) Na osnovu odluke nadlea) Na osnovu odluke nadlenog organa preduzenog organa preduzea, ulazi se u a, ulazi se u

postupak emisije hartija od vrednosti.postupak emisije hartija od vrednosti.

b) Vrb) Vri se izrada prospekt izdavaocai se izrada prospekt izdavaoca koji sadrkoji sadri pravni i finansijski i pravni i finansijski

status preduzestatus preduzea i njegovu razvojnu politiku.a i njegovu razvojnu politiku.

c) Prospekt mora dobiti odobrenje od strane Komisije za hartije c) Prospekt mora dobiti odobrenje od strane Komisije za hartije

od vrednosti radi realizovanja.od vrednosti radi realizovanja.

d) Upis i uplata hartija od vrednosti u postupku primarne prodajd) Upis i uplata hartija od vrednosti u postupku primarne prodaje e

u uplatnoj banci u periodu definisanom javnim pozivom.u uplatnoj banci u periodu definisanom javnim pozivom.

e) Nakon zavre) Nakon zavretka postupka upisa i uplate izveetka postupka upisa i uplate izvetaj o rezultatima taj o rezultatima

javne distribucije se dostavljaju Komisiji za hartije od vrednosjavne distribucije se dostavljaju Komisiji za hartije od vrednosti, na bazi ti, na bazi

ega ona donosi reega ona donosi reenje o odobrenju nove emisijeenje o odobrenju nove emisije

f) Na bazi tog ref) Na bazi tog reenja uplatna banka prenosi novenja uplatna banka prenosi novana sredstva na ana sredstva na

raraun izdavaoca, a agent emisije vrun izdavaoca, a agent emisije vri upis kupaca u Centralni registar.i upis kupaca u Centralni registar.

3.2 Emisija za profesionalne investitore3.2 Emisija za profesionalne investitorePreduzePreduzea koja se odlua koja se odlue da prikupe dodatni kapital za e da prikupe dodatni kapital za

svoje investicione potrebe novom emisijom hartija od svoje investicione potrebe novom emisijom hartija od

vrednosti to mogu uvrednosti to mogu uiniti i putem distribucije za unapred initi i putem distribucije za unapred

poznate kupce.poznate kupce. Postupak distribucije za poznate kupce se Postupak distribucije za poznate kupce se

sprovodi na sledesprovodi na sledei nai nain:in:

a) Kupci mogu biti samo profesionalni investitori u a) Kupci mogu biti samo profesionalni investitori u

skladu sa Zakonom o trskladu sa Zakonom o triitu hartija od vrednosti tu hartija od vrednosti

b) Distribucuja se vrb) Distribucuja se vri bez prospekta i bez prospekta

c) Stec) Steene hartije od vrednosti na ovaj naene hartije od vrednosti na ovaj nain se ne in se ne

mogu otuiti najmanje godinu dana mogu otuiti najmanje godinu dana

4. Obave4. Obavetenje Centralnog registra o odrtenje Centralnog registra o odranju anju SkupSkuptine akcionara i dostavljanje zahteva za tine akcionara i dostavljanje zahteva za izdavanje jedinstvene evidencije o zakonitim izdavanje jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima akcija za potrebe odrimaocima akcija za potrebe odranja Skupanja Skuptine; tine;

5. Ogranizovanje Skup5. Ogranizovanje Skuptine akcionara kroz sledetine akcionara kroz sledei i postupak :postupak :

a) a) Utvrivanje dnevnog reda i predloga odluka za Utvrivanje dnevnog reda i predloga odluka za

SkupSkuptinu tinu

b) b) Utvrivanje termina za odrUtvrivanje termina za odravanje Skupavanje Skuptine i tine i

dana akcionaradana akcionara

c) Listanje knjige akcionara iz Centralnog registra c) Listanje knjige akcionara iz Centralnog registra

d) Pribavljanje zastupnid) Pribavljanje zastupnikih izjava, ukoliko je to kih izjava, ukoliko je to

zakonom i aktima preduzezakonom i aktima preduzea predvieno a predvieno

e) Obavee) Obavetavanje akcionara preko Beokliring grupe, tavanje akcionara preko Beokliring grupe,

Centralnog registra, sajta Beogradske berze i dnevnih Centralnog registra, sajta Beogradske berze i dnevnih

novina o terminu Skupnovina o terminu Skuptine tine

f)Obavef)Obavetavanje akcionara preko Beokliring grupe, tavanje akcionara preko Beokliring grupe,

sajta Beogradske berze i dnevnih novina o odlukama sajta Beogradske berze i dnevnih novina o odlukama

donetim na Skupdonetim na Skuptini tini

6. Obave6. Obavetenje zakonitih imaoca o pozivu za tenje zakonitih imaoca o pozivu za davanje zastupnidavanje zastupnike izjave i zastupanje ke izjave i zastupanje akcionara na sednicama Skupakcionara na sednicama Skuptine tine akcionarskih druakcionarskih drutava obavlja se :tava obavlja se :

a) Kroz okupljanje akcionara za zajednia) Kroz okupljanje akcionara za zajedniki ki

nastup na sednici Skupnastup na sednici Skuptine akcionaratine akcionara

b) Dogovor oko optimalne strategijeb) Dogovor oko optimalne strategije

c)Zastupanje interesa akcionara na samoj c)Zastupanje interesa akcionara na samoj

sednici Skupsednici Skuptinetine

7. Isplate dividende preko Centralnog registra u 7. Isplate dividende preko Centralnog registra u hartijama od vrednosti ili novcu je po proceduri : hartijama od vrednosti ili novcu je po proceduri :

a) Listanje knjige akcionara iz Centralnog registra a) Listanje knjige akcionara iz Centralnog registra

b) Obaveb) Obavetavanje klijenata preko Beokliring grupe, tavanje klijenata preko Beokliring grupe,

sajta Beogradske berze, dnevnih novina o uslovima i o nasajta Beogradske berze, dnevnih novina o uslovima i o nainu inu

isplate dividende isplate dividende

c) Isplata dividende na rac) Isplata dividende na raune vlasnika une vlasnika

d) Dostava potvrde o isplad) Dostava potvrde o isplaenoj dividendi putem enoj dividendi putem

obiobine pone pote i obavete i obavetenje preduzetenje preduzea o zavra o zavrenom postupku enom postupku

isplate dividende. isplate dividende.

8. Na zantev klijenta obavlja kupovinu i prodaju 8. Na zantev klijenta obavlja kupovinu i prodaju sopstvenih akcija u skladu sa Zakonom; sopstvenih akcija u skladu sa Zakonom;

9. Konsalting kod aukcijske kupovine preostalog dela 9. Konsalting kod aukcijske kupovine preostalog dela kapitala koji se nalazi u vlasnikapitala koji se nalazi u vlasnitvu Akcijskog fonda; tvu Akcijskog fonda;

10. Organizovanje ponude za preuzimanje (Take10. Organizovanje ponude za preuzimanje (Take--over over Bid)Bid)Podrazumeva ceo set usluga i to :Podrazumeva ceo set usluga i to :

a) istraa) istraivanje trivanje triita i analiza ciljnog druta i analiza ciljnog drutva, tva,

b) priprema teksta ponude za preuzimanje u punoj i b) priprema teksta ponude za preuzimanje u punoj i

skracenoj formiskracenoj formi

c)podnoc)podnoenje zahteva za odobrenje objavljivanja ovih enje zahteva za odobrenje objavljivanja ovih

ponuda, ponuda,

d) otvoranje racuna deponovanih hartija od vrednosti d) otvoranje racuna deponovanih hartija od vrednosti

kod Centralnog registra i vodenje stanja na tom racunu,kod Centralnog registra i vodenje stanja na tom racunu,

e) obezbedenje svih potrebnih uslova za prenos hartija e) obezbedenje svih potrebnih uslova za prenos hartija

od vrednosti sa racuna deponovanih hartija od vrednosti na od vrednosti sa racuna deponovanih hartija od vrednosti na

vlasnicki racun Klijenta,vlasnicki racun Klijenta,

f) pribavljanje izvoda iz jedinstvene evidencije akcionara f) pribavljanje izvoda iz jedinstvene evidencije akcionara

iz Centralnog registra o zakonitim imaocima hartija od iz Centralnog registra o zakonitim imaocima hartija od

vrednosti radi omogucavanja upucivanja ponude za preuzimanje, vrednosti radi omogucavanja upucivanja ponude za preuzimanje,

g) objavljivanje i slanje ponuda akcionarima, pracenje g) objavljivanje i slanje ponuda akcionarima, pracenje

zakonitosti celog procesa preuzimanja, itd.zakonitosti celog procesa preuzimanja, itd.

11. Povla11. Povlaenje i zamena izdatih akcija u sluenje i zamena izdatih akcija u sluajevima ajevima predvienim Pravilima poslovanja CRHOVpredvienim Pravilima poslovanja CRHOV. .

12. Organizovanje prinudne prodaje akcija (Squeeze12. Organizovanje prinudne prodaje akcija (Squeeze--out)out)Niz radnji i procedura koje vrNiz radnji i procedura koje vrimo za klijente koji imaju 95% ili imo za klijente koji imaju 95% ili

vivie akcija sa pravom glasa u jednom akcionarskom drue akcija sa pravom glasa u jednom akcionarskom drutvu i tvu i

ele da steknu sve preostale akcije koje je izdalo to druele da steknu sve preostale akcije koje je izdalo to drutvo.tvo.

Tu spada :Tu spada :

a) komunikacija sa Centralnim registrom u cilju a) komunikacija sa Centralnim registrom u cilju

dostavljanja naloga za prenos akcija na radostavljanja naloga za prenos akcija na raun veun veinskog inskog

akcionara, akcionara,

b) dokaza o plab) dokaza o plaanju akcija nesaglasnim akcionarima i anju akcija nesaglasnim akcionarima i

druge dokumentacije,druge dokumentacije,

c) dostavljanja nesaglasnim akcionarima zahteva za c) dostavljanja nesaglasnim akcionarima zahteva za

prinudnu prodaju akcija, prinudnu prodaju akcija,

d) dostavljanja obaved) dostavljanja obavetenja o otkupu akcija nesaglasnih tenja o otkupu akcija nesaglasnih

akcionara u skladu sa propisima, itd. akcionara u skladu sa propisima, itd.

13. Obavljenje korporativnih radnji za male akcionare:13. Obavljenje korporativnih radnji za male akcionare:a) a) Otvaranje vlasniOtvaranje vlasnikih rakih rauna hartija od vrednosti za una hartija od vrednosti za pojedinapojedinane akcionarene akcionare

Potrebna dokumtacija: liPotrebna dokumtacija: lina karta i namenski novna karta i namenski novani raani raun u un u

banci.banci.

b) b) Prenos akcija sa emisionog raPrenos akcija sa emisionog rauna 911 na vlasniuna 911 na vlasniki raki raun un 919919

Potrebna dokumtacija: liPotrebna dokumtacija: lina karta, dokaz o posedovanju akcija koje na karta, dokaz o posedovanju akcija koje

su predmet prenosa,uplata brokerske takse,su predmet prenosa,uplata brokerske takse,

c) c) SprovoenjeSprovoenje ugovora o poklonu: ugovora o poklonu: Potrebna dokumtacija: 1. liPotrebna dokumtacija: 1. lina karta poklonodavca, 2. Ugovor o na karta poklonodavca, 2. Ugovor o

poklonu overen u Sudu, 3. lipoklonu overen u Sudu, 3. lina karta poklonoprimca, 4. namenski na karta poklonoprimca, 4. namenski

novnovani raani raun u banci poklonoprimca, 4. Izvod iz matiun u banci poklonoprimca, 4. Izvod iz matine knjige ne knjige

roenih ili venroenih ili venanihanih

d) d) Sprovoenje nasledstvaSprovoenje nasledstva::Potrebna dokumtacija: 1. liPotrebna dokumtacija: 1. lina karta pokojnika ili umrlica, 2. na karta pokojnika ili umrlica, 2.

PravosnaPravosnano reno reenje o ostavinskoj raspravi, 3. lienje o ostavinskoj raspravi, 3. lina karta na karta

naslednika, 4. namenski novnaslednika, 4. namenski novani raani raun u banci naslednikaun u banci naslednika

e) e) Sprovoenje zaloge Sprovoenje zaloge ::Potrebna dokumtacija: 1. Ugovor o kreditu kao osnovu zaloge, 2. Potrebna dokumtacija: 1. Ugovor o kreditu kao osnovu zaloge, 2.

Ugovor o zalozi, 3. Aneks ugovora o otvaranju zaloUgovor o zalozi, 3. Aneks ugovora o otvaranju zalonog ranog rauna, una,

4. Nalog za prenos hartija na ra4. Nalog za prenos hartija na raun zaloun zalonog ranog raunauna

f) f) Promena liPromena linih podataka klijenta u Centralnom registru: nih podataka klijenta u Centralnom registru: 1) promena prezimena 1) promena prezimena

Potrebna dokumtacija: 1. liPotrebna dokumtacija: 1. lina karta ili izvod iz matina karta ili izvod iz matine knjigene knjige

2) ispravka mati2) ispravka matinog brojanog broja

Potrebna dokumtacija: 1. liPotrebna dokumtacija: 1. lina karta sa ispravnim matina karta sa ispravnim matinim nim

brojem, 2. Izvod iz matibrojem, 2. Izvod iz matine knjige roenihne knjige roenih, 3. Zahtev klijenta za , 3. Zahtev klijenta za

izmenu matiizmenu matinog brojanog broja

3) promena adrese 3) promena adrese

Potrebna dokumtacija: 1. liPotrebna dokumtacija: 1. lina krta sa novom adresom ili zahtev na krta sa novom adresom ili zahtev

klijentaklijenta

TakoeTakoe, , PROFESSIONAL STOCK BROKER PROFESSIONAL STOCK BROKER A.DA.D. vr. vri i pripremu neophodne i i pripremu neophodne dokumentacije za prijem firme na dokumentacije za prijem firme na slobodno slobodno berzansko trberzansko triitete ili na ili na listing listing Beograske berzeBeograske berze u skladu sa Zakonom i u skladu sa Zakonom i Pravilima poslovanja Berze. Pravilima poslovanja Berze.

Pored toga, nudimo i usluge Pored toga, nudimo i usluge

KORPORATIVNOG MARKETINGA KORPORATIVNOG MARKETINGA (obavezno javno ogla(obavezno javno oglaavanje i kreiranje avanje i kreiranje

korporativnog imidkorporativnog imida) zahvaljujua) zahvaljujui stratei stratekoj koj

saradnji koju imamo sa Agencijom saradnji koju imamo sa Agencijom BETABETA, , Dnevnim listom Dnevnim listom PRESSPRESS, Stru, Strunim listom nim listom BIZNISBIZNIS i drugim i drugim tampanim medijima.tampanim medijima.

ListiranjeListiranje akcijaakcija nana BeogradskojBeogradskoj BerziBerzi

Na Na osnovuosnovu UgovoraUgovora o o organizovanjuorganizovanju BeogradskeBeogradskeberzeberze a.da.d. . UpravniUpravni odborodbor utvrdioutvrdio jeje PRAVILNIK O PRAVILNIK O LISTINGU I KOTACIJILISTINGU I KOTACIJI kaokao osnovosnov zaza sprovoenjesprovoenjepostupkapostupka listiranjalistiranja izlaskaizlaska preduzepreduzeaa nana listinglisting..

PravilnikPravilnik sprovodisprovodi KomisijaKomisija zaza listing i listing i kotacijukotaciju BeogradskeBeogradske

berzeberze a a HartijeHartije odod vrednostivrednosti kojekoje susu predmetpredmet zahtevazahteva zaza

listing listing morajumoraju::

1) 1) imatiimati svasva formalnaformalna obeleobelejaja

2) 2) dada susu slobodnoslobodno prenosiveprenosive,,

3) 3) dada se se zahtevzahtev zaza listing listing odnosiodnosi nana svesve hartijehartije odod

vrednostivrednosti isteiste vrstevrste i i isteiste klaseklase kojekoje mogumogu

bitibiti predmetpredmet trgovanjatrgovanja nana organizovanomorganizovanom trtriitutu..

PRIJEM HARTIJA OD VREDNOSTI NA LISTING BERZEPRIJEM HARTIJA OD VREDNOSTI NA LISTING BERZE

UzUz zahtevzahtev zaza listing, listing, izdavalacizdavalac jeje duduanan dada dostavidostavi svesve podatkepodatke

kojikoji se se odnoseodnose nana njegovonjegovo poslovanjeposlovanje, , kaokao i i nana hartijehartije odod

vrednostivrednosti kojekoje susu predmetpredmet zahtevazahteva zaza listing,alisting,a kojikoji bi bi moglimogli dada

utiutiuu nana formiranjeformiranje cenecene tihtih hartijahartija odod vrednostivrednosti nana BerziBerzi. . TuTu

spade spade sledesledeaa dokumentacijadokumentacija::

1) 1) prospektprospekt izdavaocaizdavaoca sasa inoviraniminoviranim podacimapodacima popoposlednjemposlednjem bilansnombilansnom obraobraunuunu, , odod stranestrane odgovornogodgovornog licalica

izdavaocaizdavaoca

22) ) finansijskifinansijski izveizvetajitaji u u skladuskladu sasa zakonomzakonom kojimkojim se se uredjujeuredjuje raraunovodstvounovodstvo, , kaokao I I IzveIzvetajtaj ovlaovlaenogenog revizorarevizora zaza

prethodneprethodne tri tri godinegodine;;

33) ) dokumentdokument o o upisuupisu hartijahartija odod vrednostivrednosti u u CentralniCentralni registarregistar hartijahartija odod vrednostivrednosti I I otvaranjeotvaranjeemisionogemisionog raraunauna

44) ) odlukuodluku nadlenadlenognog organaorgana izdavaocaizdavaoca o o izdavanjuizdavanju hartijahartija odod vrednostivrednosti

55) ) javnijavni pozivpoziv zaza upisupis i i kupovinukupovinu hartijahartija ododvrednostivrednosti

66) ) garancijugaranciju akoako jeje emisijaemisija hartijahartija odod vrednostivrednostigarantovanagarantovana;;

77) ) odlukuodluku nadlenadlenognog organaorgana izdavaocaizdavaoca o o podnopodnoenjuenju zahtevazahteva zaza prijemprijem nana berzanskoberzansko trtriitete; ;

vrstavrsta, , klasaklasa, , serijaserija, CFI , CFI kodkod i ISIN i ISIN brojbroj hartijahartija odod

vrednostivrednosti i i brojbroj ((kolikoliinin) ) hartijahartija odod vrednostivrednosti zaza kojekoje

se se podnosipodnosi zahtevzahtev; ;

88) ) kopijukopiju ugovoraugovora sasa bankombankom prekopreko kojekoje jejevrvrenen upisupis i i uplatauplata hartijahartija odod vrednostivrednosti;;

99) ) kopijukopiju ugovoraugovora sasa agentomagentom iliili pokroviteljempokroviteljememisijeemisije, , akoako takavtakav ugovorugovor imaima zakljuzakljuenen;;

1010) ) informacijuinformaciju o o isplaisplaenimenim dividendamadividendama u u prethodneprethodne tri tri godinegodine, ,

1111) ) pisanupisanu izjavuizjavu nadlenadlenognog organaorgana ovlaovlaenogenogzaza zastupanjezastupanje izdavaocaizdavaoca dada premaprema izdavaocuizdavaocu nisunisu

preduzimanepreduzimane mere mere odod stranestrane KomisijeKomisije zaza hartijehartije odod

vrednostivrednosti,,

1212) ) izjavuizjavu nadlenadlenognog organaorgana izdavaocaizdavaoca dadaposlujeposluje u u skladuskladu sasa zakonomzakonom i i osnivaosnivakimkim

aktomaktom i/ilii/ili StatutomStatutom izdavaocaizdavaoca,,

1313) ) IzjavaIzjava o o brojubroju akcijaakcija kojekoje ulazeulaze u Slobodan u Slobodan prometpromet (free float) u (free float) u smislusmislu ovogovog PravilnikaPravilnika, , obraobraunatunat nana

nanainin i u i u skladuskladu sasa ovimovim PravilnikomPravilnikom;;

1144) ) najnovijinajnoviji izvodizvod nadlenadlenognog registraregistra zazaprivrednaprivredna drudrutvatva o o registrovanimregistrovanim podacimapodacima o o izdavaocuizdavaocu

UzUz zahtevzahtev zaza listing listing izdavalacizdavalac podnosipodnosi ugovorugovor o o prijemuprijemunana berzanskoberzansko trtriitete potpisanpotpisan ododstranestrane izdavaocaizdavaoca, , ijuiju sadrsadrinuinu propisujepropisuje DirektorDirektorBerzeBerze..

Pored Pored dokumentacijedokumentacije, , KomisijaKomisija zaza listing listing momoee odod izdavaocaizdavaoca

zatrazatraitiiti dostavljanjedostavljanje i i sledesledeihih dokazadokaza i i dokumentacijedokumentacije::

1) 1) izveizvetajtaj o o vrednostivrednosti prodatihprodatih hartijahartija odod vrednostivrednosti iziz

prethodnihprethodnih emisijaemisija

2) 2) dodatnedodatne analizeanalize ovlaovlaenogenog revizorarevizora angaangaovanogovanog odod

stranestrane podnosiocapodnosioca zahtevazahteva3) 3) IzjavaIzjava o o likvidnostilikvidnosti izdavaocaizdavaoca

4) 4) IzjavaIzjava o o dugorodugoronimnim obavezamaobavezama izdavaocaizdavaoca kojekoje

dospevajudospevaju u u tekutekuojoj godinigodini;;

5) 5) IzjavaIzjava o o realnimrealnim teretimateretima nana imoviniimovini preduzepreduzeaa;;

6) plan 6) plan prilivapriliva i i odlivaodliva sredstavasredstava;;

7) 7) eventualneeventualne zahtevezahteve zaza kotacijukotaciju hartijahartija odod vrednostivrednosti

kojikoji susu podnetipodneti drugojdrugoj berziberzi

PodnosilacPodnosilac zahtevazahteva zaza listing listing odgovaraodgovara zaza verodostojnostverodostojnost i i

istinitostistinitost podatakapodataka iziz zahtevazahteva zaza listing listing hartijahartija odod vrednostivrednosti i i

podnetepodnete dokumetacijedokumetacije, i , i obavezanobavezan jeje dada isteiste, , urednouredno ii

blagovremenoblagovremeno aauriraurira, , ukljuukljuujuujuii i i podatkepodatke objavljeneobjavljene nana

njegovojnjegovoj internet internet stranicistranici.. KomisijaKomisija zaza listing listing nene vrvrii ocenuocenu

bonitetaboniteta izdavaocaizdavaoca hartijahartija odod vrednostivrednosti zaza ijiiji jeje prijemprijem nana

listing listing podnetpodnet zahtevzahtev..

DanomDanom prijemaprijema ZahtevaZahteva zaza listing listing smatrasmatra se se dandan prijemaprijema

ZahtevaZahteva sasa kompletnomkompletnom ii potpunompotpunom dokumentacijomdokumentacijom..

HartijeHartije odod vrednostivrednosti mogumogu bitibiti listiranelistirane nana listingulistingu AA (Prime (Prime

Market) i Market) i listingulistingu BB ( Standard( Standard Market) Market) berzanskogberzanskog trtriitata..

KomisijaKomisija zaza listing listing odreujeodreuje listing listing nana komekome ee se se hartijahartija odod

vrednostivrednosti listiratilistirati u u zavisnostizavisnosti odod kriterijumakriterijuma zaza listing listing

utvrenihutvrenih ovimovim PravilnikomPravilnikom..

HartijaHartija odod vrednostivrednosti kojakoja se prima se prima nana listing listing A (Prime A (Prime Market)Market), , moramora dada ispuniispuni sledesledeeekriterijumekriterijume::

1) 1) minimalniminimalni iznosiznos kapitalakapitala izdavaocaizdavaoca 20 20 milionamiliona EUREUR--a;a;

2) 2) minimalnominimalno vremevreme poslovanjaposlovanja izdavaocaizdavaoca 3 3 godinegodine (36 (36

mesecimeseci),),

3) 3) izvrizvrenuenu revizijureviziju finansijskihfinansijskih izveizvetajataja izradjenihizradjenih premaprema

meunarodnimmeunarodnim raraunovodstvenimunovodstvenim standardimastandardima, , kojakoja zaza godinugodinu, ,

odnosnoodnosno poslednjiposlednji obraobraunskiunski period period kojikoji prethodiprethodi podnopodnoenjuenju

zahtevazahteva zaza listing listing moramora bitibiti sasa pozitivnimpozitivnim mimiljenjemljenjem ,,

4) 4) dada izdavalacizdavalac imaima izradjeneizradjene internet internet stranicestranice nana

srpskomsrpskom i i engleskomengleskom jezikujeziku..

Pored Pored navedenih navedenih kriterijumakriterijuma zaza prijemprijem akcijaakcija nana listing listing A A

(Prime Market)(Prime Market),, izdavalacizdavalac moramora dada ispuniispuni sledesledeee dodatnedodatne

usloveuslove::

1) 1) dada se u se u javnostijavnosti u u slobodnomslobodnom prometuprometu (free float), (free float),

alternativnoalternativno::

a)a) nalazinalazi najmanjenajmanje 25% 25% akcijaakcija odod ukupnoukupnoemitovanihemitovanih akcijaakcija izdavaocaizdavaoca

b) b) nalazenalaze akcijeakcije minimalnogminimalnog iznosaiznosa kapitalakapitala 10 10 milionamiliona EUREUR--a a kojekoje susu u u vlasnivlasnitvutvu najmanjenajmanje

500 500 akcionaraakcionara;;

2) 2) dada susu isplaisplaeneene dividendedividende popo prioritetnimprioritetnim akcijamaakcijama, ,

akoako susu izdateizdate nana nanainin utvrenutvren odlukomodlukom o o njihovomnjihovom

izdavanjuizdavanju..

UkolikoUkoliko se se akcijamaakcijama zaza kojekoje se se podnosipodnosi zahtevzahtev zaza listing listing A A (Prime Market)(Prime Market) veve trgovalotrgovalo nana organizovanomorganizovanomtrtriitutu, , isteiste pored pored navedenih navedenih kriterijumakriterijuma morajumoraju dadaispunjavajuispunjavaju sledesledeee usloveuslove likvidnostilikvidnosti::

dada jeje proseprosenana dnevnadnevna vrednostvrednost prometaprometa predmetnihpredmetnih

akcijaakcija u u poslednjihposlednjih estest mesecimeseci kojikoji prethodeprethode podnopodnoenjuenju zahtevazahteva

zaza listing listing najmanjenajmanje 500.000 RSD, i500.000 RSD, i

dada jeje u u poslednjihposlednjih estest mesecimeseci kojikoji prethodeprethode

podnopodnoenjuenju zahtevazahteva zaza listing listing predmetnimpredmetnim akcijamaakcijama obavljanoobavljano

proseprosenono dnevnodnevno najmanjenajmanje 5 (pet) 5 (pet) transakcijatransakcija..

Firme na naFirme na naem A listingu su Sojaprotein, Tigar i em A listingu su Sojaprotein, Tigar i Energoprojekt, i tu se nalaze zbog svog sjajnog Energoprojekt, i tu se nalaze zbog svog sjajnog korporativnog menadkorporativnog menadmenta.menta.

HartijaHartija odod vrednostivrednosti kojakoja se prima se prima nana listinglisting B (Standard Market)B (Standard Market), , moramora dada ispuniispuni sledesledeee kriterijumekriterijume::1) 1) minimalniminimalni iznosiznos ukupnogukupnog kapitalakapitala izdavaocaizdavaoca -- 4 4 milionamiliona EUREUR--a,a, 2) 2)

minimalnominimalno vremevreme poslovanjaposlovanja izdavaocaizdavaoca: 2 : 2 godinegodine (24 (24 mesecameseca)),,

3) 3) izvrizvrenuenu revizijureviziju finansijskihfinansijskih izveizvetajataja izradjenihizradjenih premaprema meunarodnimmeunarodnim

raraunovodstvenimunovodstvenim standarimastandarima. .

Pored Pored navedenih navedenih kriterijumakriterijuma zaza prijemprijem akcijaakcija nana listing listing B(StandardB(Standard Market)Market),, izdavalacizdavalac moramora dada ispuniispuni sledesledeee dodatnedodatneusloveuslove::1) 1) dada se u se u javnostijavnosti u u slobodnomslobodnom prometuprometu (free float), (free float), alternativnoalternativno::

a) a) nalazinalazi najmanjenajmanje 25% 25% akcijaakcija odod ukupnoukupno emitovanihemitovanih akcijaakcijaizdavaocaizdavaoca

b) b) nalazenalaze akcijeakcije minimalnogminimalnog iznosaiznosa kapitalakapitala 2 2 milionamiliona EUREUR--a, a, kojekojesusu u u vlasnivlasnitvutvu najmanjenajmanje 250 250 akcionaraakcionara;;

c) c) nalazenalaze akcijeakcije kojekoje susu u u vlasnivlasnitvutvu najmanjenajmanje 500 500 akcionaraakcionara..2) 2) dada susu isplaisplaeneene dividendedividende popo prioritetnimprioritetnim akcijamaakcijama, , akoako susu izdateizdate nana

nanainin utvrenutvren odlukomodlukom o o njihovomnjihovom izdavanjuizdavanju

KomisijaKomisija zaza listing listing nana osnovuosnovu zahtevazahteva zaza listing listing ii dokumentacijedokumentacije u u rokuroku odod pet pet

danadana odod danadana prijemaprijema zahtevazahteva zaza listing listing donosidonosi rereenjeenje o o prijemuprijemu hartijehartije odod

vrednostivrednosti nana listing listing BerzeBerze iliili rereenjeenje o o odbijanjuodbijanju zahtevazahteva zaza listing.listing.

KomisijaKomisija zaza listing,listing, rereenjemenjem o o prijemuprijemu hartijehartije odod vrednostivrednosti nanalisting listing BerzeBerze,, odreujeodreuje listinglisting nana komekome ee se se hartijahartija odod vrednostivrednostikotiratikotirati, datum , datum prvogprvog trgovanjatrgovanja nana listingulistingu,, indikativnuindikativnu cenucenu hartijehartijeodod vrednostivrednosti zaza prvoprvo trgovanjetrgovanje,, metodmetod trgovanjatrgovanja hartijomhartijom ododvrednostivrednosti, , kaokao i i nanainin izraizraavanjaavanja cenecene duduninikihkih hartijahartija ododvrednostivrednosti u u nalozimanalozima zaza trgovanjetrgovanje..

ReReenjeenje o o prijemuprijemu hartijehartije odod vrednostivrednosti nana listing listing BerzeBerze, , BerzaBerza dostavljadostavlja

izdavaocuizdavaocu podnosiocupodnosiocu zahtevazahteva zaza listing i listing i KomisijiKomisiji zaza hartijehartije odod vrednostivrednosti, u , u

rokuroku odod 2 (2 (dvadva) ) danadana odod danadana donodonoenjaenja rereenjaenja..

BerzaBerza nana nanainin propisanpropisan ZakonomZakonom javnojavno objavljujeobjavljuje rereenjeenje o o prijemuprijemu hartijehartije

odod vrednostivrednosti nana listing listing BerzeBerze ((sasa podacimapodacima o o izdavaocuizdavaocu i i vrstivrsti hartijehartije odod

vrednostivrednosti) ) najkasnijenajkasnije u u rokuroku odod 22 ((dvadva) ) danadana odod danadana donodonoenjaenja datogdatog

rereenjaenja. . ProspektProspekt izdavaocaizdavaoca ijeije susu hartijehartije odod vrednostivrednosti primljeneprimljene nana listing listing

BerzeBerze objavljujeobjavljuje se se nana internet internet stranicistranici BerzeBerze..

Po Po donodonoenjuenju rereenjaenja o o prijemuprijemu hartijehartije odod vrednostivrednosti nana listing listing

BerzeBerze, , BerzaBerza sasa izdavaocemizdavaocem zakljuzakljuujeuje ugovorugovor, , kojimkojim se se blibliee

regulireguliuu pravaprava ii obavezeobaveze izdavaocaizdavaoca i i BerzeBerze popo osnovuosnovu prijemaprijema

hartijehartije odod vrednostivrednosti nana listing listing BerzeBerze.. IzdavalacIzdavalac kojikoji jeje dobiodobio

ReReenjeenje o o prijemuprijemu nana listing, listing, duduanan jeje dada BerziBerzi u u skladuskladu sasa

ZakonomZakonom,, podzakonskimpodzakonskim aktimaaktima i i aktimaaktima BerzeBerze, , dostavljadostavlja

blagovremenoblagovremeno izveizvetajetaje o o bitnimbitnim dogadjajima,kaodogadjajima,kao i i svesve drugedruge

informacijeinformacije o o promenamapromenama kojekoje susu odod uticajauticaja nana trgovanjetrgovanje

hartijamahartijama odod vrednostivrednosti u u skladuskladu sasa UgovoromUgovorom zakljuzakljuenimenim sasa

BerzomBerzom.. TrgovinaTrgovina hartijamahartijama odod vrednostivrednosti kojekoje se se primajuprimaju nana

listing listing BerzeBerze nene momoee popoetieti prepre objavljivanjaobjavljivanja rereenjaenja o o

prijemuprijemu hartijehartije odod vrednostivrednosti nana listing listing BerzeBerze..

HartijomHartijom odod vrednostivrednosti kojakoja jeje primljenaprimljena nana jedanjedan odod listingalistinga

BerzeBerze nene momoee se se trgovatitrgovati nana drugomdrugom trtriitutu u u okviruokviru BerzeBerze, ,

nitiniti nana drugomdrugom organizovanomorganizovanom trtriitutu u u zemljizemlji..

PRIVREMENA OBUSTAVA TRGOVANJAPRIVREMENA OBUSTAVA TRGOVANJA

BerzaBerza momoee privremenoprivremeno obustavitiobustaviti trgovanjetrgovanje svimsvim iliili odreenimodreenimhartijamahartijama odod vrednostivrednosti sasa listingalistinga BerzeBerze u u slusluajevimaajevima utvrdjenimutvrdjenimPravilimaPravilima BerzeBerze zaza privremenuprivremenu obustavuobustavu trgovanjatrgovanja hartijamahartijama ododvrednostivrednosti ukljuukljuenimenim nana vanberzanskovanberzansko trtriitete BerzeBerze, , kaokao i ui uslusluajevimaajevima utrvenimutrvenim ovimovim PravilnikomPravilnikom..TrgovinaTrgovina odreenomodreenom hartijomhartijom odod vrednostivrednosti sasa listingalistinga BerzeBerze, , privremenoprivremeno se se

obustavljaobustavlja naronaroitoito u u sledesledeimim slusluajevimaajevima::

1) 1) zbogzbog radnjeradnje kojakoja ukazujeukazuje nana manipulativnumanipulativnu aktivnostaktivnost,,

2) 2) znaznaajnijegajnijeg poremeporemeajaaja u u poslovanjuposlovanju izdavaocaizdavaoca,,

3) 3) ooekivanjaekivanja objavljivanjaobjavljivanja informacijeinformacije zaza kojukoju se se pretpostavljapretpostavlja dada bi bi

moglamogla znatnoznatno dada utiutiee nana cenucenu hartijahartija odod vrednostivrednosti,,

4) 4) onemoguonemoguavanjaavanja prenosaprenosa vlasnivlasnitvatva nadnad hartijamahartijama odod vrednostivrednosti,,

5) 5) nastankanastanka drugihdrugih okolnostiokolnosti kojekoje mogumogu dovestidovesti do:do:

-- ugrougroavanjaavanja uslovauslova zaza trgovanjetrgovanje svimsvim iliili pojedinimpojedinim hartijamahartijama odod

vrednostivrednosti,,

-- tetetete zaza lanovelanove BerzeBerze, , kupcekupce I I prodavceprodavce hartijahartija odod vrednostivrednosti i i samusamu

BerzuBerzu,,

-- narunaruavanjaavanja poverenjapoverenja u u trgovinutrgovinu hartijamahartijama odod vrednostivrednosti,,

6) 6) naknadnomnaknadnom kontrolomkontrolom utvrenihutvrenih nepravilnostinepravilnosti, , netanetanostinosti u u

podacimapodacima I I dokumentacijidokumentaciji dostavljenojdostavljenoj uzuz zahtevzahtev zaza listing.listing.

ISKLJUISKLJUENJE HARTIJE OD VREDNOSTI SA LISTINGAENJE HARTIJE OD VREDNOSTI SA LISTINGA

BerzaBerza iskljuiskljuujeuje hartijehartije odod vrednostivrednosti sasa listing u listing u slusluajevimaajevima utvrdjenimutvrdjenim ZakonomZakonom, , kaokao i ui u slusluajuaju kadakadaizdavalacizdavalac podnesepodnese zahtevzahtev zaza iskljuiskljuenjeenje sasa listingalistinga BerzeBerze..BerzaBerza momoee iskljuiskljuitiiti, , odnosnoodnosno brisatibrisati hartijehartije odod vrednostivrednostisasa listingalistinga::

1) 1) akoako jeje trgovinatrgovina hartijamahartijama odod vrednostivrednosti bilabila nedovoljnonedovoljnoaktivnaaktivna,,

2) 2) akoako izdavalacizdavalac nene ispunjavaispunjava svojesvoje obavezeobaveze u u vezivezi sasa

izveizvetavanjemtavanjem i i obaveobavetavanjemtavanjem BerzeBerze u u skladuskladu sasa ZakonomZakonom

3) 3) akoako susu naknadnomnaknadnom kontrolomkontrolom utvreneutvrene nepravilnostinepravilnosti, ,

netanetanostinosti u u podacimapodacima I I dokumentacijidokumentaciji dostavljenojdostavljenoj uzuz zahtevzahtev zaza

listing.listing.

U U slusluajuaju kadakada izdavalacizdavalac prestaneprestane dada ispunjavaispunjava usloveuslove zaza listing listing

BerzeBerze, , KomisijaKomisija zaza listing listing mumu momoee utvrditiutvrditi primerenprimeren rokrok, , kojikoji nenemomoee bitibiti duduii odod mesecmesec danadana, u , u komkom rokuroku jeje izdavalacizdavalac duduanan dada

obezbediobezbedi ispunjenostispunjenost uslovauslova zaza listing. listing.

ReReenjeenje o o iskljuiskljuenjuenju ((brisanjubrisanju) ) hartijahartija odod vrednostivrednosti sasa

listingalistinga BerzeBerze donosidonosi KomisijaKomisija zaza listing, listing, kojakoja datimdatim

rereenjemenjem hartijuhartiju odod vrednostivrednosti momoee::

-- iskljuiskljuitiiti sasa listingalistinga A (Prime Market) I A (Prime Market) I uputitiuputiti nana

niniii listing B (Standard Market), listing B (Standard Market), iliili

-- iskljuiskljuitiiti sasa listingalistinga BerzeBerze i i ukljuukljuitiiti nana

vanberzanskovanberzansko trtriitete, , iliili

-- iskljuiskljuitiiti sasa trtriitata BerzeBerze

DokapitalizacijaDokapitalizacija peduzepeduzeaa

OtvorenaOtvorena akcionarskaakcionarska drudrutvatva imajuimaju sposobnostsposobnost kojukoju nemajunemaju drugadruga

preduzepreduzeaa::

-- dada sopstvenisopstveni kapitalkapital formirajuformiraju iziz tuihtuih izvoraizvora, to, to jest jest kapitalkapital se se momoee uveuveavatiavati onolikoonoliko kolikokoliko jeje firma firma efikasnaefikasna..

PremaPrema odredbamaodredbama ZakonaZakona o o preduzepreduzeimaima, , kadakada akcionarskoakcionarsko drudrutvotvoelieli dada planskiplanski i i namenskinamenski povepoveaa svojsvoj osnovniosnovni -- akcijskiakcijski kapitalkapital, , donosidonosi

odgovarajuodgovarajuuu odlukuodluku i i emitujeemituje akcijeakcije drugedruge, , tretreee iliili narednihnarednih emisijaemisija. .

PremaPrema odredbamaodredbama ZakonaZakona o o preduzepreduzeimaima, , osnovniosnovni kapitalkapital se se povepoveavaava --izdavanjemizdavanjem novihnovih akcijaakcija popo osnovuosnovu novihnovih ulogauloga toto se se nazivanazivadokapitalizacijadokapitalizacija..

OvdeOvde se se nene radiradi o o povepoveanjuanju osnovnogosnovnog kapitalakapitala iziz ostvareneostvarene dobitidobiti iliili iziz

rezervirezervi, , veve o o povepoveanjuanju nana osnovuosnovu emisijeemisije novihnovih serijaserija akcijaakcija, , odnosnoodnosno

krozkroz povepoveanjeanje osnovnogosnovnog kapitalakapitala emitovanjememitovanjem novihnovih emisijaemisija akcijaakcija I I

dobijanjemdobijanjem gotovoggotovog novcanovca odod prodajeprodaje akcijaakcija..

NaNaaa praksapraksa pokazujepokazuje dada susu u u postupakpostupak povepoveanjaanja kapitalakapitala ulazilaulazila najnajeeee

preduzepreduzeaa kojakoja susu u u celinicelini privatizovanaprivatizovana, , odnosnoodnosno kojakoja imajuimaju veveinskoinskovlasnivlasnitvotvo u u rukamarukama fizifizikihkih i/ilii/ili pravnihpravnih licalica..

ProcesProces donodonoenjaenja odlukeodluke o o povepoveanjuanju kapitalakapitala i i realizacijarealizacija teteodlukeodluke kaokao i i podnopodnoenjeenje zahtevazahteva zaza davanjedavanje odobrenjaodobrenja zazaemitovanjeemitovanje novihnovih akcijaakcija tjtj. . zaza dokapitalizacijudokapitalizaciju podrazumevapodrazumeva: :

-- DaDa jeje osnovniosnovni kapitalkapital drudrutvatva, , shodnoshodno vavaeeimim propisimapropisima iskazaniskazan

krozkroz odreeniodreeni brojbroj i i nominalnunominalnu vrednostvrednost akcijaakcija, , tete dada susu u u skladuskladu sasazakonomzakonom i i statutomstatutom drudrutvatva preciznoprecizno regulisanaregulisana vlasnivlasnikaka pravaprava iziz akcijaakcija; ;

-- DaDa odlukaodluka o o novojnovoj emisijiemisiji akcijaakcija, , kojakoja jeje iskljuiskljuivoivo u u ingerencijiingerencijiskupskuptinetine akcionaraakcionara sadrsadrii, , izmeuizmeu ostalogostalog, , utvrivanjeutvrivanje obimaobima, , vrstevrste i i nominalnenominalne vrednostivrednosti akcijeakcije, , aliali i i cenecene popo kojojkojoj ee se one se one prodavatiprodavati ((emisionaemisiona

cenacena); );

-- FormiranjeFormiranje cenacena popo kojojkojoj ee se se prodavatiprodavati akcijeakcije novenove emisijeemisije, u , u

najznanajznaajnijojajnijoj merimeri, , opredeljujuopredeljuju: : knjigovodstvenaknjigovodstvena vrednostvrednost postojepostojeihihakcijaakcija korigovanakorigovana zaza eventualneeventualne deformacijedeformacije nastalenastale krozkroz procesprocesrevalorizacijerevalorizacije, i , i trtriinana cenacena, , odnosnoodnosno cenacena popo kojojkojoj se se postojepostojeee akcijeakcijeemitentaemitenta prodajuprodaju nana berziberzi..

AKTUELNA PITANJA U SPROVOENJU DOKAPITALIZACIJEAKTUELNA PITANJA U SPROVOENJU DOKAPITALIZACIJE

1.Dokapitalizacija u 1.Dokapitalizacija u nepovoljnomnepovoljnom institucionalnominstitucionalnom okruokruenjuenju i i sasanedovoljnonedovoljno efikasnomefikasnom zazatitomtitom svojinskihsvojinskih pravaprava akcionaraakcionara??

a)a) DolaziDolazi do do pojavapojava nevoljnognevoljnog preuzimanjapreuzimanja preduzepreduzeaakojekoje susu prikriveneprikrivene dokapitalizcijomdokapitalizcijom,,b)b) DolaziDolazi do do problemaproblema ugrougroavanjaavanja pravaprava vlasnikavlasnika akcijaakcijarazvodnjavanjemrazvodnjavanjem kapitalakapitala. .

PostojePostojeaa zakonskazakonska regulativaregulativa a i a i uporednauporedna praksapraksa obezbeujeobezbeuje

mehanizmemehanizme zaza zazatitutitu vlasnikavlasnika akcijaakcija odod razvodnjavanjarazvodnjavanja kapitalakapitala krozkroz

popotovanjetovanje pravaprava prepreegeg upisaupisa akcijaakcija..

PravoPravo prepreegeg upisaupisa akcijaakcija postojepostojeimim vlasnicimavlasnicima obezbeujeobezbeuje pravopravo dada

zadrzadree njihovnjihov postojepostojeii udeoudeo u u vlasnivlasnitvutvu drudrutvatva u u postupkupostupku

dokapitalizacijedokapitalizacije iliili dada prodajomprodajom tog tog pravaprava budubudu novnovanoano obeobeteteenieni..

Problem Problem razvodnjavanjarazvodnjavanja kapitalakapitala, , toto dovodidovodi do do smanjivanjasmanjivanja uueeaa

postojepostojeihih vlasnikavlasnika u u strukturistrukturi vlasnivlasnitvatva akcionarskihakcionarskih drudrutavatava bezbez

njihovenjihove saglasnostisaglasnosti, , jestejeste jedanjedan odod osnovnihosnovnih oblikaoblika ugrougroavanjaavanja njihovihnjihovih

vlasnivlasnikihkih pravaprava..

2. 2. SudskaSudska zazatitatita kaokao krajnjakrajnja instancainstanca u u zazatitititi interesainteresa akcionaraakcionara??

KadaKada susu suosuoenieni sasa nezakonitimnezakonitim postupanjempostupanjem, , akcionariakcionari imajuimajumogumogunostnost dada preduzmupreduzmu sledesledeee zakonskezakonske mere: mere:

a) a) OdlukeOdluke skupskuptinetine mogumogu se se pobijatipobijati akoako susu donesenedonesenesuprotnosuprotno zakonuzakonu i i statutustatutu. .

b) b) AkcionarAkcionar imaima pravopravo i i nana individualnuindividualnu tutububu zaza naknadunaknadutetetete protivprotiv drudrutvatva ijiiji jeje organ organ prouzrokovaoprouzrokovao tetutetu iliili protivprotiv lanovalanova

upraveuprave, pod , pod uslovomuslovom dada jeje odlukaodluka donetadoneta grubomgrubom nepanepanjomnjom lanovalanova

upraveuprave iliili sasa nameromnamerom dada se se tetateta prouzrokujeprouzrokuje. .

c) c) OOteteenieni akcionariakcionari mogumogu tutubombom zaza utvrenjeutvrenje dada tratraeeponiponitajtaj upisaupisa povepoveanjaanja osnovnogosnovnog kapitalakapitala u u sudskomsudskom registruregistru. . RazlogRazlogzaza ninitavosttavost upisaupisa jeje nezakonitonezakonito sprovedensproveden postupakpostupak dokapitalizacijedokapitalizacije o o

kojojkojoj se se podacipodaci upisujuupisuju u u sudskisudski registarregistar. .

d) d) U U slusluajuaju dada susu statutstatut drudrutvatva i i drugidrugi opoptiti aktiakti, , kojimakojima se se

ureujuureuju odnosiodnosi unutarunutar drudrutvatva, , suprotnisuprotni zakonuzakonu iliili drugomdrugom propisupropisu momoee

se se pokrenutipokrenuti postupakpostupak zaza ocenuocenu njihovenjihove zakonitostizakonitosti predpred nadlenadlenimnimustavnimustavnim sudomsudom. .

3.Pitanje 3.Pitanje odnosaodnosa akcionaraakcionara i i menadmenadmentamenta??

RaspolaganjeRaspolaganje akcijamaakcijama jeje istoisto toto i i raspolaganjeraspolaganje sasa bilobilo

kojomkojom drugomdrugom imovinomimovinom i i zbogzbog toga toga jeje izuzetnoizuzetno vavanono dada

akcionariakcionari budubudu potpunopotpuno informisaniinformisani o o svimsvimokolnostimaokolnostima bitnimbitnim zaza donodonoenjeenje odlukeodluke o tome o tome dada lili ee i i

pod pod kojimkojim uslovimauslovima glasatiglasati o o emitovanjuemitovanju novihnovih akcijaakcija. .

DaDa lili akcionariakcionari -- vlasnicivlasnici kapitalakapitala birajubiraju i i kontrolikontroliuuradrad menadmenadmentamenta??

OdOd susutinsketinske vavanostinosti jeje dada svakisvaki akcionarakcionar znazna dada imaima

odreenaodreena zakonomzakonom priznatapriznata pravaprava, i , i dada mumu ihih nikoniko nene momoee

oduzetioduzeti. . OsnovniOsnovni aksiomaksiom jeje PravoPravo upravljanjaupravljanja, , kojekoje se se svakakosvakako u u najvanajvanijemnijem viduvidu realizujerealizuje krozkroz odluodluivanjeivanje nana

skupskuptinitini akcionaraakcionara, , ujednojeujednoje pravopravo kojekoje se u se u dosadadosadanjojnjoj

praksipraksi gotovogotovo zanemarivalozanemarivalo. .

PravoPravo nana upravljanjeupravljanje podrazumevapodrazumeva dadaakcionariakcionari ::

1) 1) imajuimaju zakonskozakonsko pravopravo dada u u potpunostipotpunosti budubudu

obaveobaveteniteni o o pitanjimapitanjima o o kojimakojima se se odluodluujeuje nana

skupskuptinitini, , zatimzatim,,

2) 2) imajuimaju zakonskozakonsko pravopravo dada svojimsvojim zastupnicimazastupnicima dajudaju

uputstvauputstva o o ostvarivanjuostvarivanju pravaprava glasaglasa, ,

3) a 3) a akak i i akoako nemanema takvogtakvog uputstvauputstva, , zastupnicizastupnici susu

dudunini dada glasaglasakoko pravopravo akcionaraakcionara ostvarujuostvaruju popotujutujuii

intereseinterese akcionaraakcionara. .

POZITIVNI PRIMERI DOKAPITALIZACIJEPOZITIVNI PRIMERI DOKAPITALIZACIJE

KompanijaKompanija ImlekImlekPrvoPrvo domadomaee uspeuspenono preduzepreduzeee, , kojekoje jeje dobilodobilo zelenozeleno svetlosvetlo ododdrdraveave dada investicijeinvesticije i i daljidalji razvojrazvoj obezbediobezbedi krozkroz dokapitalizacijudokapitalizaciju, i , i

pored pored injeniceinjenice, , dada jeje paketpaket odod 42 42 %% kapitalakapitala ImlekaImleka u u rukamarukama

drdraveave. U . U vezivezi ImlekaImleka ujednoujedno, , razraenrazraen jeje nanainin kakokako moramora dada

postupapostupa preduzepreduzeee, , akoako elieli dada se se dokapitalizacijedokapitalizacije. . ImlekImlek jeje, a to , a to

vavaii i i zaza svasva ostalaostala preduzepreduzeaa kojakoja to to nameravajunameravaju, , dokapitalizacijudokapitalizaciju

obavioobavio nana osnovuosnovu procenjeneprocenjene, a , a nene knjigovodstveneknjigovodstvene vrednostivrednosti, i , i sasa

njomnjom moramora dada se se slosloii AkcijskiAkcijski fond. fond. DokapitalizacijaDokapitalizacija ImlekaImleka

podrazumevapodrazumeva dada investicioniinvesticioni fond fond SalfordSalford otkupiotkupi II II emisijuemisiju akcijaakcija u u

vrednostivrednosti okooko 35 35 milionamiliona dolaradolara. . SalfordSalford se se obavezaoobavezao dada akcijeakcije u u poseduposedu AkcijskogAkcijskog fondafonda otkupiotkupi popo ceniceni akcijeakcije kojakoja proistiproistiee iziz

nezavisnenezavisne proceneprocene kapitalakapitala tog tog preduzepreduzeaa uveuveanojanoj zaza 10 10 %%, , ukolikoukoliko

drdravaava nana berzanskojberzanskoj aukcijiaukciji nene naenae boljegboljeg kupcakupca..

InicijalnaInicijalna javnajavna ponudaponuda

INICIJALNA JAVNA PONUDA INICIJALNA JAVNA PONUDA (IPO (IPO INITIAL PUBLIC OFFERING)INITIAL PUBLIC OFFERING)

SINONIM SINONIM za NOVU EMISIJU za NOVU EMISIJU PRVO JAVNO PRVO JAVNO IZDAVANJE HoV NA BERZIIZDAVANJE HoV NA BERZI

CILJCILJ OBEZBEDITI DODATNI KAPITAL ZA OBEZBEDITI DODATNI KAPITAL ZA PREDUZEPREDUZEE IZDAVANJEM NOVIH OBVEZNICA ILI E IZDAVANJEM NOVIH OBVEZNICA ILI OBIOBINIHNIH AKCIJA ( novim ili veAKCIJA ( novim ili ve postojepostojeimimakcionarima). akcionarima).

Prva ili inicijalna javna ponuda predstavlja prvo Prva ili inicijalna javna ponuda predstavlja prvo emitovanje akcija u kojem prihode od prodaje dobija emitovanje akcija u kojem prihode od prodaje dobija kompanijakompanija direktno.direktno.

Ovaj proces ukljuOvaj proces ukljuuje :uje :1) 1) PronalaPronalaenje i zapoenje i zapoinjanje saradnje sa injanje saradnje sa investicionom investicionom

bankom bankom (underwriter(underwriter--om)om) ili AGENTOM EMISIJE ili AGENTOM EMISIJE

2) 2) Priprema registracionih dokumenta Priprema registracionih dokumenta

3) 3) Predaja zahteva drPredaja zahteva dravnim avnim (state)(state) organima posle kojeg organima posle kojeg

kompanija prolazi kroz proces revizije i odobrenja IPOkompanija prolazi kroz proces revizije i odobrenja IPO--aa

4)4)'Road show' ili prezentacije brokerima i investitorima 'Road show' ili prezentacije brokerima i investitorima

(marketing aktivnost potpisnika emisije koji tra(marketing aktivnost potpisnika emisije koji trai investitore i investitore

zainteresovane za kompanijske akcije)zainteresovane za kompanijske akcije)

5) 5) Sumiranje zainteresovanosti, ako je pozitivno ponuda Sumiranje zainteresovanosti, ako je pozitivno ponuda

postaje postaje vrstavrsta a potpisivanje emisije a potpisivanje emisije (underwriting)(underwriting) se tada se tada

zavrzavravaava

Osnovni zadatak agenta emisije je :Osnovni zadatak agenta emisije je :1.odr1.odreivanje vrste akcija koje eivanje vrste akcija koje e biti emitovanee biti emitovane

2. cena po kojoj 2. cena po kojoj e se emitovatie se emitovati

3. vreme izlaska na tr3. vreme izlaska na triitete

IPO se moIPO se moe sprovesti po metodu :e sprovesti po metodu :1. 1. metodmetod fiksne cene (definisanje cenefiksne cene (definisanje cene unapred)unapred)

2. 2. metod metod book buildingabook buildinga(prethodno registrovana (prethodno registrovana

interesovanja investitorainteresovanja investitora, , pa odreivanje cene i pa odreivanje cene i

uspeuspenosti emisije)nosti emisije)

3. 3. kombinovani metodkombinovani metod

Radi zaRadi zatite prava postojetite prava postojeih vlasnika kapitala ih vlasnika kapitala (akcionara)(akcionara), mo, moe se ponuditi pravo pree se ponuditi pravo pree kupovine e kupovine dodatnih akcija u srazmeri sa akcijama koje vedodatnih akcija u srazmeri sa akcijama koje ve poseduju, a poseduju, a

sve to radi zadrsve to radi zadravanja svog udela u preduzeavanja svog udela u preduzeu. u.

Dodatna razlika Dodatna razlika izmeu inicijalne javne ponude i izmeu inicijalne javne ponude i dokapitalizacije je u tome dokapitalizacije je u tome to kod IPO u kupovini akcija to kod IPO u kupovini akcija

uuestvuje veestvuje vei broj manjih investitora,i broj manjih investitora, graana graana, dok se kod , dok se kod

dokapitalizacije najdokapitalizacije najeee trae trai stratei strateki partner koji ki partner koji e uloe uloiti iti

u firmu. u firmu.

Postoje Postoje dva modela dva modela primene IPOprimene IPO--a javnih preduzea javnih preduzea u a u Srbiji za koje drSrbiji za koje drava treba da se opredeli, to su :ava treba da se opredeli, to su :

--drdrava zadrava zadrava upravljanje kroz ava upravljanje kroz zlatnu akcijuzlatnu akciju

--ili 51% kapitala zadrili 51% kapitala zadrava radi upravljanja preduzeava radi upravljanja preduzeem em

Na primeru NISNa primeru NIS--a a mogumogua su dva oblika IPOa su dva oblika IPO--a:a:-- Prvi da drPrvi da drava izbaci svoj paket, (sve pare bi, od ava izbaci svoj paket, (sve pare bi, od

prodaje njenog udela otiprodaje njenog udela otile u budle u budet) et)

-- Drugi da sama kompanija emituje nove akcije (sve Drugi da sama kompanija emituje nove akcije (sve

pare bi ipare bi ile za investiranje u kompaniju)le za investiranje u kompaniju)

U sluU sluaju koji predlaaju koji predlae Ministarstvo,e Ministarstvo, svaki graanin svaki graanin e moe moi i

da kupuje akcije sa pravom preda kupuje akcije sa pravom pree kupovine u ukupnoj e kupovine u ukupnoj

vrednosti od 5.000 evra i prodavavrednosti od 5.000 evra i prodavae se 15% preduzee se 15% preduzeaa, ,

npr. npr. TELEKOM, GALENIKA,TELEKOM, GALENIKA,....

Sama procedura kako i gde Sama procedura kako i gde e se ko prijavljivati i evidentirati e se ko prijavljivati i evidentirati

za kupovinu, biza kupovinu, bie naknadno definisana i unapred objavljena e naknadno definisana i unapred objavljena

uz napomenu da u ovomuz napomenu da u ovom, , kao i svim drugim procesimakao i svim drugim procesima, , stoji stoji

neizbeneizbena saradnja sa BROKEROM.na saradnja sa BROKEROM.

Pored sprovoenja IPO drPored sprovoenja IPO dravnih preduzeavnih preduzea a JP u svetu je JP u svetu je

vrlo znavrlo znaajan i IPO privatnih kompanija.ajan i IPO privatnih kompanija.

U domaU domaim uslovima pravi trenutak za prvi IPO je odmah po im uslovima pravi trenutak za prvi IPO je odmah po

uspeuspenom okonnom okonanju prvog dranju prvog dravnog IPOavnog IPO--a.a.

ZaZato sprovesti IPO u privatne to sprovesti IPO u privatne kompanije?kompanije?

1.1. ZnaZnaajno uveajno uveanje kapitala kompanije u anje kapitala kompanije u gotovom novcu.gotovom novcu.

2.2. Najjeftiniji izvor finansiranja strateNajjeftiniji izvor finansiranja stratekog kog razvoja i rasta.razvoja i rasta.

3.3. Podela vlasniPodela vlasnitva sa vetva sa veim brojem im brojem manjih akcionara.manjih akcionara.

Koja privatna kompanija moKoja privatna kompanija moe uspee uspeno da no da sprovede IPO ?sprovede IPO ?

1.1.Svako doo ili ad.Svako doo ili ad.2. 2. Kompanija sa stabilnom trKompanija sa stabilnom trioionom pozicijom.nom pozicijom.3. 3. Kompanija sa prepoznatljivim brendom i jakim Kompanija sa prepoznatljivim brendom i jakim marketingom.marketingom.

4. 4. Kompanija sa stabilnom finasijskom pozicijom i realnim Kompanija sa stabilnom finasijskom pozicijom i realnim profitima.profitima.

5. 5. Kompanija sa jasnim razvojnim moguKompanija sa jasnim razvojnim mogunostima i nostima i programima.programima.

6. 6. Kompanija sa jakim menadKompanija sa jakim menadmentom i stabilnom mentom i stabilnom kadrovskom strukturom.kadrovskom strukturom.

7. 7. Kompanija sa jasno organizovanim poslovnim i finasijskin Kompanija sa jasno organizovanim poslovnim i finasijskin izveizvetavanjem i nezavisnom internom kontrolom.tavanjem i nezavisnom internom kontrolom.

Obveznice lokalneObveznice lokalnesamoupravesamouprave

Finansiranje lokalnih Finansiranje lokalnih zajednica kroz emisijuzajednica kroz emisijumunicipalnih obveznicamunicipalnih obveznica

Finansiranje razliitih ekonomskih poduhvata nanivou lokalne samouprave je mogue iz razliitih izvora.

Izvori finansiranja mogu biti:

1) sopstvena sredstva,

2) kreditna sredstva banaka i

3) zaduenja kroz emisiju hartija od vrednosti.

Svaki od navedenih izvora ima svoje prednosti i nedostatke.

a) Sopstvena sredtva su uglavnom nedovoljna.

b) Bankarski krediti imaju visoku cenu i trae adekvatno obezbeenje, imovina za hipoteku prvog reda.

c) Obveznice trae veliku izloenost javnosti, poveanje odgovornosti nosilaca vlasti i paliviju evaluaciji projekata.

Prema Zakonu o lokalnoj samoupraviPrema Zakonu o lokalnoj samoupravi iz 2002, lokalne iz 2002, lokalne samouprave mogu da se zadusamouprave mogu da se zaduuju na kreditnom truju na kreditnom triitu. tu.

Prema Prema dosadadosadanjemnjem iskustvu opiskustvu optine su se zadutine su se zaduivale jedino ivale jedino

kod banaka, uzimajukod banaka, uzimajui kratkoroi kratkorone kredite, da bi prebrodile ne kredite, da bi prebrodile

probleme tekuprobleme tekuih plaih plaanja.anja.

Izuzetak su neke opIzuzetak su neke optine koje su koristile sredstva iz tine koje su koristile sredstva iz

meunarodnih zajmovameunarodnih zajmova. (Grad Beograd je 2005. uzeo kredit . (Grad Beograd je 2005. uzeo kredit

Svetske banke od 60 miliona dolara, ali garant za njega je Svetske banke od 60 miliona dolara, ali garant za njega je

bila Drbila Dravna)avna)

Drugi oblici zaduDrugi oblici zaduivanja, kao ivanja, kao to su dugoroto su dugoroni krediti sa ni krediti sa

hipotekarnim nisu korihipotekarnim nisu korieni, kao eni, kao to ni jedna opto ni jedna optina u Srbiji tina u Srbiji

do sada nije izdavala sopstvene obveznice, tzv. do sada nije izdavala sopstvene obveznice, tzv.

mmunicipalneunicipalne obveznice.obveznice.

Javna komunalna preduzeJavna komunalna preduzea u Srbiji su danas a u Srbiji su danas iskljuiskljuivo u drivo u dravnom vlasniavnom vlasnitvu. tvu.

Tu postoje standardne slabosti, kao Tu postoje standardne slabosti, kao to su:to su:1)1) lolo kvalitet usluga, kvalitet usluga,

2) 2) monopoli, monopoli,

3) 3) nepostojanje mogunepostojanje mogunosti izbora za potronosti izbora za potroaae, e,

4)4) neefikasnost poslovanja neefikasnost poslovanja

5)5) propuproputanje razvojnih prilika. tanje razvojnih prilika.

Rad JKP se moRad JKP se moe delimie delimino poboljno poboljati kroz ati kroz moderne principe organizacije:moderne principe organizacije:

1) 1) politika taksi, politika taksi,

2) 2) zoniranje, zoniranje,

3) 3) infrastrukturne subvencije, infrastrukturne subvencije,

4) 4) jedinstveni jedinstveni alteralter

ZnaZnaajnije promene u radu JKP se mogu ajnije promene u radu JKP se mogu ooekivati tek posle vaekivati tek posle vanih institucionalnih nih institucionalnih promena : promena : 1)1) vravraanje imovine opanje imovine optinama i gradovima, tinama i gradovima, 2)2) ukidanje monopola JKP, ukidanje monopola JKP, 3)3) izmeizmetanje socijalne funkcije iz JKP na drtanje socijalne funkcije iz JKP na dravu, avu, 4)4) oslobaanje cena usluga JKPoslobaanje cena usluga JKP,,5) 5) privatizacija JKP, privatizacija JKP, 6) 6) uvoenje konkurencijeuvoenje konkurencije7) 7) konakonano oslobaanje finansijskih nadleno oslobaanje finansijskih nadlenosti nosti opoptina i gradova od republitina i gradova od republike kontroleke kontrole

8) 8) mogumogunost zadunost zaduivanja opivanja optina/gradova putem tina/gradova putem dugorodugoronih kredita i emisija hartija od vrednosti. nih kredita i emisija hartija od vrednosti.

ObnovaObnova gradskih saobragradskih saobraajnica, projekat stambenoajnica, projekat stambeno--poslovnog poslovnog objekta sa garaobjekta sa garaama, urama, ureenje obaleeenje obale, ulaganje u bazene i , ulaganje u bazene i

sportske dvorane samo su neki od projekata koje sportske dvorane samo su neki od projekata koje e gradovi e gradovi

finansirati emisijom municipalnih obveznica, kojima finansirati emisijom municipalnih obveznica, kojima e za e za

potrebe ovih projekata pribaviti neophodna sredstva u iznosima potrebe ovih projekata pribaviti neophodna sredstva u iznosima

zavisnosti od velizavisnosti od veliine projekta. ine projekta.

Bugarski gradoviBugarski gradovi su poslednjih godina koristili municipalne su poslednjih godina koristili municipalne obveznice za izgradnju : mostova, putne infrastrukture ili obveznice za izgradnju : mostova, putne infrastrukture ili

rekonstrukciju autobuskih stanica ili zgrade opere. rekonstrukciju autobuskih stanica ili zgrade opere.

Rumunski gradoviRumunski gradovi su municipalnim obveznicama finansirali : su municipalnim obveznicama finansirali : javna prakiralijavna prakiralita, putnu infrastrukturu, autobuske stanice... ta, putnu infrastrukturu, autobuske stanice...

Lokalne vlasti u SADLokalne vlasti u SAD su prve municipalne obveznice izdale su prve municipalne obveznice izdale jojo 1812 1812. g. godine, a daodine, a danas se, inas se, izmeu ostalogzmeu ostalog, koriste i za , koriste i za

finansiranje projekata za zafinansiranje projekata za zatitu titu ivotne sredine ili obnovljivih ivotne sredine ili obnovljivih

izvora energije. izvora energije.

NazivNaziv, , municipalnih obveznicamunicipalnih obveznica, , dolazi od njihove dolazi od njihove glavne karakteristike glavne karakteristike a to je da ih izdaju organi a to je da ih izdaju organi lokalne samouprave. lokalne samouprave.

Prilikom primarne, tj. prve prodaje municipalnih obveznica, Prilikom primarne, tj. prve prodaje municipalnih obveznica,

izdavalac prikuplja neophodna sredstva, a zainteresovani izdavalac prikuplja neophodna sredstva, a zainteresovani

investitori ih kupuju, uz odgovarajuinvestitori ih kupuju, uz odgovarajui diskont (po nii diskont (po nioj ceni oj ceni

od nominalne), ood nominalne), oekujuekujui da o roku dospei da o roku dospea dobiju ceo a dobiju ceo

nominalni iznos i ostvare prinos kroz razliku izmeu nominalni iznos i ostvare prinos kroz razliku izmeu

diskontovane i nominalne cene. diskontovane i nominalne cene.

Municipalne obveznice mogu se izdavati za:Municipalne obveznice mogu se izdavati za:a)a) pokrivanje deficita budpokrivanje deficita budeta lokalne samouprave, eta lokalne samouprave,

b)b) finansiranje projekata koji ne donose prihodfinansiranje projekata koji ne donose prihod,,

c )c ) finansiranje projekata koji donose prihod.finansiranje projekata koji donose prihod.

Konkretna namena sredstava opredeljena je odlukom Konkretna namena sredstava opredeljena je odlukom o emisiji, a pored pokrio emisiji, a pored pokria buda budetskog deficita, etskog deficita, najnajeee je u pitanju izgradnja:e je u pitanju izgradnja:

1)1) primarnih kapaciteta za proizvodnju toplotne primarnih kapaciteta za proizvodnju toplotne energijeenergije

2)2) kapacitetakapaciteta vodosnabdevanjavodosnabdevanja3)3) kapacitetakapaciteta zaza reciklareciklauu otpadaotpada4) 4) putevaputeva iliili mremreee lokalnihlokalnih putevaputeva5)5) sportskosportsko--rekreacionihrekreacionih centaracentara6)6) kolakola zaza osnovnoosnovno obrazovanjeobrazovanje7)7) pijacapijaca8)8) javnejavne rasveterasvete

Prednost municipalnih obveznica je niPrednost municipalnih obveznica je nia cena u a cena u odnosu na druge forme finansiranja.odnosu na druge forme finansiranja.Prema domaPrema domaoj regulativi, kupci municipalnih obveznica oj regulativi, kupci municipalnih obveznica

mogu biti drmogu biti drava i finansijske institucije (banke, ava i finansijske institucije (banke,

osiguravajuosiguravajua drua drutva i penzioni i investicioni fondovi). tva i penzioni i investicioni fondovi).

U svetskoj praksi, najU svetskoj praksi, najeei kupci ovih hartija od vrednosti i kupci ovih hartija od vrednosti

individualni investitori, posebno u sluindividualni investitori, posebno u sluaju manje aju manje

nominalne vrednosti obveznica, nominalne vrednosti obveznica, to nije sluto nije sluaj u domaaj u domaem em

zakonodavstvu. zakonodavstvu.

Sa aspekta investitora, municipalne obveznice donose Sa aspekta investitora, municipalne obveznice donose

relativno mali rizik i poreske olakrelativno mali rizik i poreske olakice, ice, to ih to ih ini ini

atraktivnim finansijskim instrumentom.atraktivnim finansijskim instrumentom.

Prvi tip (sigurniji) su Prvi tip (sigurniji) su "op"opte obligacije" te obligacije" (general (general obligation).obligation). kojima se lokalna vlast obavezuje da kojima se lokalna vlast obavezuje da e e dugove u potpunosti vratiti prihodima od poreza. Zbog ove dugove u potpunosti vratiti prihodima od poreza. Zbog ove

osobine ova vrsta obveznica je visoko cenjena osobine ova vrsta obveznica je visoko cenjena

meuinvestitorimameuinvestitorima..

Drugi tip su Drugi tip su prihodne obvezniceprihodne obveznice (revenue bonds)(revenue bonds)gde se isplata kamate i otplata glavnice vezuje iskljugde se isplata kamate i otplata glavnice vezuje iskljuivo za ivo za

prihode koji se ostvaruju projektom koji se finansira. prihode koji se ostvaruju projektom koji se finansira.

Kod ovog tipa investitori moraju voditi raKod ovog tipa investitori moraju voditi rauna da projekat una da projekat

koji se njima finansira mokoji se njima finansira moe obezbedi isplatu. Prvenstveno e obezbedi isplatu. Prvenstveno

da projekat mora biti dovoljno komercijalan, a obveznice da da projekat mora biti dovoljno komercijalan, a obveznice da

imaju dugaimaju dugaak rok dospeak rok dospea.a.

IzloIzloenost riziku je veenost riziku je vea kod obveznica koje se odnose na a kod obveznica koje se odnose na

prihodne projekte.prihodne projekte.

Zakonska regulativa propisuje da nivo zaduZakonska regulativa propisuje da nivo zaduenja enja organa lokalne samouprave ne moorgana lokalne samouprave ne moe biti vee biti vei od i od maksimalno 50% budmaksimalno 50% budetskih prihoda iz prethodne etskih prihoda iz prethodne godine, kao i da iznos glavnice i kamate po svim godine, kao i da iznos glavnice i kamate po svim osnovama dugoroosnovama dugoronog zadunog zaduivanja ne moivanja ne moe biti vee biti vei i od 15%. od 15%. Potencijalni troPotencijalni trokovi emisije municipalnih obveznica bi u kovi emisije municipalnih obveznica bi u

praksi trebalo da budu manji od 1% obima emisije.praksi trebalo da budu manji od 1% obima emisije.

Potencijalni diskont obveznica bio bi 6Potencijalni diskont obveznica bio bi 6--8% u deviznoj valuti 8% u deviznoj valuti

Normativni okvir za emisiju municiplanih obveznica Normativni okvir za emisiju municiplanih obveznica dat je : dat je :

1) 1) Zakonom o drZakonom o dravnoj upravi i lokalnoj samoupravi, avnoj upravi i lokalnoj samoupravi, 2) 2) Zakonom o trZakonom o triitu hartijama od vrednosti, tu hartijama od vrednosti, 3) 3) Zakonom o javnom dugu, Zakonom o javnom dugu, 4) 4) Zakonima koji reguliZakonima koji reguliu fiskalni sistem i aktima u fiskalni sistem i aktima lokalne samoupravelokalne samouprave

Procedura emisije municipalnih obveznica, prema Procedura emisije municipalnih obveznica, prema domadomaem zakonodavstvu podrazumeva:em zakonodavstvu podrazumeva:

1) 1) Odluku nadleOdluku nadlenog organa lokalne samouprave o nog organa lokalne samouprave o

zaduzaduenju kroz emisiju obveznica. enju kroz emisiju obveznica.

2) 2) Izdavanje odobrenja za zaduIzdavanje odobrenja za zaduivanje Ministarstva ivanje Ministarstva

finansija,finansija,

3) 3) Otvaranje emisionog raOtvaranje emisionog rauna u Centralnom registru,una u Centralnom registru,

4) 4) Izdavanje odobrenja prospekta za distribuciju hartija Izdavanje odobrenja prospekta za distribuciju hartija

od vrednosti Komisije za hartije od vrednosti,od vrednosti Komisije za hartije od vrednosti,

5) 5) Javni poziv za upis i uplatu obveznica, Javni poziv za upis i uplatu obveznica,

6) 6) Zahtev za ukljuZahtev za ukljuenje na trenje na triite Beogradske Berze.te Beogradske Berze.

ObiObino se kod pitanja finansiranja projekata lokalne uprave no se kod pitanja finansiranja projekata lokalne uprave

zavrzavravala ekonomija i poavala ekonomija i poinjala politika, koja je najinjala politika, koja je najeee vodila e vodila

neispunjavanju predizbornih obeneispunjavanju predizbornih obeanja, naravno, anja, naravno, ast izuzecima.ast izuzecima.

Graani kojiGraani koji, prema podacima NBS, na , prema podacima NBS, na tednji imaju tednji imaju

preko 4 milijardi evra mogli bi da postanu znapreko 4 milijardi evra mogli bi da postanu znaajni ajni

investitori na srpskom trinvestitori na srpskom triitu kapitala, ukoliko bi im tu kapitala, ukoliko bi im

lokalne zajednice ponudile na prodaju municipalne lokalne zajednice ponudile na prodaju municipalne

obveznice, koje bi im donosile stabilan i atraktivan obveznice, koje bi im donosile stabilan i atraktivan

prinos. prinos.

UspehUspeh izdavaoca HoV na trizdavaoca HoV na triitu kapitala bi tu kapitala bi zavisizavisioo od :od :

1) 1) otvorenosti izdavaoca hartija od vrednosti, otvorenosti izdavaoca hartija od vrednosti,

2) 2) postignutih ekonomskih rezultatapostignutih ekonomskih rezultata,,

3) 3) budubuduih razvojnih perspektiva. ih razvojnih perspektiva.

MunicipalneMunicipalne obvezniceobveznice susu, , inainaee, , svudasvuda u u svetusvetu izuzeteizuzete izizporeskogporeskog tretmanatretmana imeime se se iskljuiskljuujeuje i i porezporez nana dobitdobit

ostvarenostvaren u u njihovomnjihovom prometuprometu. .

DrDravaava takotako stimulistimuliee opoptinetine i i gradovegradove dada samostalnosamostalno

pribavljajupribavljaju sredstvasredstva kojakoja susu imim neophodnaneophodna, , aliali i i dada podstipodstiuu

tratranjunju obveznicaobveznica, , akak i i kadkad susu prinosiprinosi kojekoje one one donosedonose

investitorimainvestitorima niniii odod onihonih kojekoje obezbeujuobezbeuju drugedruge aliali

oporezovaneoporezovane hartijehartije. .

Emitent ima i moguEmitent ima i mogunost da utvruje rokove dospenost da utvruje rokove dospea i a i

eventualne kuponske isplate, shodno svojim potrebama, a eventualne kuponske isplate, shodno svojim potrebama, a

ukoliko se pokaukoliko se pokae kao pouzdan due kao pouzdan dunik, monik, moe da povee da poveava ava

rokove dosperokove dospea novoemitovanih papira. Tako svaka a novoemitovanih papira. Tako svaka

naredna emisija municipalnih obveznica za finansiranje naredna emisija municipalnih obveznica za finansiranje

razvojnih projekata lokalne samouprave postaje trarazvojnih projekata lokalne samouprave postaje traenija, a enija, a

neophodni novac, prikupljen na trneophodni novac, prikupljen na triitu, pojeftinjuje.tu, pojeftinjuje.

Do sadaDo sada, se ni jedna lokalna samouprava u Srbiji nije , se ni jedna lokalna samouprava u Srbiji nije odluodluila na pribavljanje sredstava putem emisije municipalnih ila na pribavljanje sredstava putem emisije municipalnih

obveznicaobveznica, i, iako su efekti ovih hartija od vrednosti veako su efekti ovih hartija od vrednosti ve

dokazani na svetskim finansijskim trdokazani na svetskim finansijskim triitima. tima.

Ostaje da se vidi kada Ostaje da se vidi kada e se i ope se i optine i gradovi u Srbiji tine i gradovi u Srbiji

opredeliti da na ovaj naopredeliti da na ovaj nain nastupe na trin nastupe na triitu kapitala i tu kapitala i

oprobaju se u finansiranju projekata putem obveznica. oprobaju se u finansiranju projekata putem obveznica.

To bi posebno doTo bi posebno dolo do izralo do izraaja u sadaaja u sadanjem trenutku njem trenutku

razvoja srpskog finansijskog trrazvoja srpskog finansijskog triita, u kojem postoji izrata, u kojem postoji izraen en

nedostatak hartija od vrednosti sa fiksnim prinosom, nedostatak hartija od vrednosti sa fiksnim prinosom,

emitovanih od strane solventnih izdavalaca. emitovanih od strane solventnih izdavalaca.