:

:

:

2012/12

2012/92

, 2013..S A D R A J1. UVOD.......................................................................................................................22. Komisioni poslovi...............................................................................................32.1. Osnovne karakteristike i subjekti komisionih poslova ............. ...3-42.2. Vrste (oblici) komisionih poslova.............................................. .....42.2.1. Komisiona nabavka robe...........................................................52.2.2 Komisiona prodaja robe............................................................5-63. Knjigovodstvena evidencija komisionih poslova............................................7-163.1 Primer br. 1..................................................................................9-13

3.2 Primer br. 2.................................................................................13-16

4. Zakljuak........................................................................................................ ......175. Literatura...........................................................................................................181. Uvod

U ovom radu emo Vam govoriti o jednoj vrsti specijalnih poslova preduzea koji se nazivaju komisioni poslovi.

Pored redovnih poslova u proizvodnim i trgovinskim preduzeima postoje i tzv. Specijalni poslovi. Njihova zajednika karakteristika je da preduzea te poslove samostalno obavljaju u svoje ime i za svoj raun. Proizvodno preduzea vre sledee poslove u okviru svoje delatnosti: (a) proizvodnja gotovih proizvoda, (b) nabavka elemenata procesa proizvodnje, (c) prodaja gotovih proizvoda i (d) nabavka i upotreba finansijskih sredstava. Trgovinska preduzea obavljaju sledee redovne poslove (uobiajene) poslove u svoje ime i za svoj raun: (a) nabavka robe radi prodaje, (b) prodaja nabavljene robe i (c) nabavka i upotreba finansijskih sredstava.

Pored redovnih (uobiajenih) poslova (aktivnosti) proizvodna i trgovinska preduzea mogu obavljati i tzv. Specijalne poslove, kao to su na primer: (1) tranzitni robni promet, (2) komisioni poslovi, (3) participacioni poslovi, (4) zastupniki poslovi, (5) konsignacioni poslovi i (6) uvoz i izvoz robe. Svi pomenuti oblici specijalnih poslova imaju odreene specifinosti (karakteristike), po emu se razlikuju kako od redovnih poslova proizvodnih i trgovinskih preduzea, tako i meusobno. U ovom radu emo se baviti samo karakteristikama komisionih poslova.

Komisioni poslovi su oblik posrednikih poslova, a njihova sutina je nabavka i prodaja robe u svoje ime a za tu raun.

O sutini, osnovnim karakteristikama i raunovodstvenom akspektu komisionih poslova detaljnije e biti rei na narednim stranicama naeg rada.

2. Komisioni poslovi2.1. Osnovne karakteristike i subjekti komisionih poslovaKomisioni poslovi predstavljaju oblik posrednikih poslova i obavljaju se u svoje ime a za tu raun. Preduzee koje u svoje ime a za tu raun zakljuuje ugovor o komisionim poslu i obavlja komisioni posao naziva se komisionar; preduzee za iji raun komisionar obavlja ugovoreni posao naziva se komitent. Prema tome, komitent izdaje nalog (tzv. Komisioni nalog) ili skalapa ugovor sa komisionarom za obavljanje nekog konkretnog posla za raun nalogodavca (komitenta). Pri izvrenju komisionog naloga (nalog koji komitent daje komisionaru da za njegov raun obavi neki posao) komisionar je obavezan da se, shodno odredbama ugovora o komisionom poslu, pridrava komitentovih uputstava i instrukcija. Za komisionara komitentova upuststva mogu biti impretivna, izriita ili obavezujua (komisionar ih mora stikno potovati) i indikativna ili fakultativna (komisionar moe i mora od njih da odstupi kada je to, po njegovom miljenju u interesu komitenta).

U oblasti robnog prometa, to nas u ovom delu rada prevashodno interesuje, pravo na komisione poslove (tj. Poslove koje komisinar zakljuuje za raun komitenta) imaju samo ona preduzea koja su registrovana (upisana u sudski registar) za obavljanje komisionih poslova. Pri tome, nosioci komisionih poslova mogu biti spoljnotrgovinska preduzea i trgovinska preduzea koja se bave poslovima unutranjeg prometa.

Ve na bazi ovih naelnih napomena o sutini komisionih poslova oigledno je da oni imaju niz specifinosti u odnosu na ostale specijalne poslove. Zbog toga emo u nastavku naih izlaganja istai najvanije karakteristike komisionih poslova.

Prva, pravna osnova za obavljanje komisionog posla je sklopljen ugovor o komisionom poslu kojim se reguliu poslovni odnosi izmeu ugovornih potpisnika, tj. Komisionara i komitenta. Najvanije ugovorne odredbe u svakom sluaju su: (a) predmet ugovora (komisiona nabavka ili komisiona prodaja), (b) vrsta, koliina, kvalitet i cena robe, (c) visina komisionarove provizije, (d) uslovi plaanja, (e) rok izvrenja komisionog posla, (f) tretman trokova komisionog poslovanja i (g) postupak i vreme sastavljanja definitivnog obrauna o obavljenom komisionom poslu.

Drugo, ukoliko se dogodi da komisionar pri obavljanju komisionog posla ostvari povoljniju cenu od ugovorene cene ukupna razlika u ceni, po pravilu, pada komitentu. Jer, da se podesetimo, komisioni poslovi, se realizuju u svoje ime ali za tu raun to znai da efekti obavljenog posla ne pripadaju komisionaru (preduzeu koje je komisini posao obavilo) ve komitentu ili nalogodavcu (preduzeu za koje je komisioni posao obavljen). No, napomenimo da se ponekad u ugovoru o komisionom poslu nalazi takva klauzula prema kojoj komisionar ima pravo na odreeni procentulani deo ukupne razlike u ceni (kada je ostvarena cena povoljnija od ugovorene cene.) Na taj nain komisionar je dodatno stimulisan da ekonomski uspenije realizuje odreeni komisioni posao naravno uz ostale uobiajene, zadovoljavajue i ugovorom o komisionom poslu definistane uslove.

Tree, komisinar je duan da ugovoreni komisioni posao obavi korektno u skladu sa odredbama ugovora o komisionom poslu i dobrim poslovnim (trgovakim) obiajima. To znai da je komisionar obavezan da: (a) titi interese svog komitenta u konkretnom poslu, (b) prua komitentu informacije o toku posla, (c) prenese ekonomske efekte obavljenog posla na komitenta i sl.

Komisionar ima pravo na ugovorenu komisionu proviziju (kao nagradu ili cenu komisionareve, tj.komisione usluge) i na pokrie odnosnih trokova komisionog poslovanja (trokovi prevoza, utovara, istovara, podvoza, osiguranja, skladitenja i sl.), to se takoe precizira ugovorom o komisionom poslu. Ako se dogodi da komitent ne ispuni svoje ugovorne obaveze plaanja provizije i relativnih trokova komisionog poslovanja, komisionar ima zakonosko pravo zaloge na komisionoj robi (ako se nalazi kod njega, tj. u njegovoj dravini) i na obezbeenje svojih portaivanja od komitenta preko nadlenog privrednog suda.

etvrto, preduzee komisionar prilikom realizacije komisionih poslova nastupa na tritu u svoje ime, te, prema tome dolazi u kontakt sa preduzeima dobavljaima (pri komisionoj nabavci robe) i preduzeima kupcima (pri komisionoj prodaji robe) pri svemu tome, treba istai, da pomenuta preduzea (kupci i dobavljai) ne moraju ak ni znati da preduzee komisionar kupuje i prodaje robu za raun svog komitenta (znai za potrebe nekog treeg preduzea).

2.2 Vrste (oblici) komisionih poslova

Kao to smo ve napomenuli (za potebe ovog rada) naa izlaganja smo ogranilili na komisione poslove koji se javljaju u oblasti robnog prometa (to su poslovi komisione nabavke robe i komisione prodaje robe). Inae, kao nosioci poslova komisione nabavke i komisione prodaje robe, kod nas se javljaju spoljnotrgovinska preduzea i trgovinska preduzea koja se bave poslovima unutranjeg prometa i ko su, to je vrlo vano, registrovan (upisana u sudski registar) za obavljanje komisionih poslova u okviru svoje osnovne ili pomone (dopunske) delatnosti.

Pored izloenih osnovnih karakteristika komisionih poslova u narednim izlaganjima emo izneti jo neke specifinosti osnovnih oblika komisionih poslova koji se javljaju u oblasti robnog prometa to su poslovi komisione nabavke robe i komisioine prodaje robe.

2.2.1 Komisiona nabavka robe

Komisiona nabavka ili kupovina robe predstavljaa oblik komisionih poslova u kome komisionar na bazi sklopljenog ugovora sa komitentom nabavlja (kupuje) odreenu robu u svoje ime, a po nalogu i za raun svog komitenta. U ugovoru o komisionoj nabavci robe, reguliu se poslovni odnosi izmeu komisionara i komitenta (a) vrsta, koliina, kvalitet i limitirana nabavna cena, (b) visina komisionarove provizije, (c) uslovi i nain plaanja, (d) rok izvrenja komisione nabavke robe, (e) tretman trokova komisione nabavke robe, (f) postupak i vreme sastavljanja konanog obrauna ozmeu komisionara i komitenta o obavljenoj komsionoj nabavci robe i sl.

Ugovorena limitirana nabavna cena robe je maksimalna nabavna cena po kojoj komisionar moe da kupi ugovorenu robu za potrebe komitenta. Naravno, stvarna nabavna cena robe moe biti i nia na to je ponekad komisionar i stimuliras ukoliko u ugovoru o komisionoj nabavci stoji kaluzula prema kojoj komisionar participira u osvarenoj razlici u ceni (razlika izmeu ugovorene i ne stvarne nabavne cene robe) uz ispunjenje ostalih odredbi ugovora o komisionoj nabavci ili kupovini robe.

Visina komisionarove provizije i postupak njenog identifikovanja se reciziraju konkretnim ugovorom o komisionoj nabavci robe. Meutim, moe se rei da se obino komisionarova provizija utvruje primenom ugovorenog procenta na vrednost obavljenog posla, tj. na ostvarenu nabavnu vrednost kupljene robe (fakturna vrednost uveana za zavisne trokove komisione nabavke robe koju je komisionaru, shodno odredbama odnosnog ugovora, priznaje i refundira ili pokriva komitent).

Uslovi i nain plaanja komitenta, komisionaru se, takoe, definiu ugovorom o komisionoj nabavci robe. Ali, po pravilu, komitent preko tekueg rauna komisionaru doznauje potrebna novana sredstva za finansiranje nabavke robe koje je predmet ugovora (prema tome za te potrebe komisionar dobija avans od komitenta). Po obavljenom komisionom poslu sastavlja se definitivni obraun izmeu komisionara i komitenta o relaizovanoj komisionoj nabavci robe koji slui kao baza da komitent isplati ugovorenu komisionu proviziju i refundira, takoe, ogovorom odreene tropkove komisione nabavke robe.

2.2.2 Komisiona prodaja robe

Komisiona prodaja robe predstavlja takoe osnovni oblik komisionih poslova u kome komisionar na osnovu sklopljenog ugovora sa komitentom prodaje komitentovu robu u svoje ime a po nalogu i za raun svog komitenta. Ugovorom o komisionoj prodaji robe se definiu poslovni odnosi izmeu ugovornih strana (komisionara i komitenta), i to: (a) vrsta, koliina, kvalitet i limitirana prodajna cena robe, (b) visina komisionarove provizije (redovne i dodatne ili del credere), (c) uslovi i nain isplate komitentu od stane komisionara, (d) tretman trokova komisione prodaje robe, (e) postupak i vreme sastavljanja konanog obrauna izmeu komisionara i komitenta o obavljenoj komisionoj prodaji komitentove robe i sl.

Ugovorena prodajna cena robe je minimalna prodajna cena po kojoj komisionar sme da proda ugovorenu komitentovu robu. Posebnom ugovornom klauzulom komisionar je obino stimulisan da proda komitentovu robu po prodajnoj ceni koja je via od ugovorene prodajne cene. Taj stimulans se objektivira komisionarovim pravom da participira u osvarenoj razlici u ceni (razlika izmeu ugovorene i vie prodajne cene komitentove robe). Meutim, ukoliko se takva kalutula ne nalazi u ugovoru o komisionoj prodaji robe eventulano ostvarena razlika u ceni u potpunosti pripada komitentu jer komisioni posao je obavljen za njegov raun.

Visina komisionarove provizije(redovne i dodane) i nain njenog izraunavanja se reguliu ugovorom o komisionoj prodaji robe. Redovna komisiona provizija je nagrada ili cena komisionarove, tj.komisione usluge i, po pravilu, se identifikuje primnom ugovorenog procenta na vrednost obavljenog posla, tj.na osvarenu prodajnu vrednost prodate komisione (komitentove) robe pre odbitka zavisnih trokova komisione prodaje robe koje komisionaru, shodno odredbama odnosnog ugovora, priznaje i refundira komitent. Dodatna ili del credere provizija je tzv.provizija na rizik ovu proviziju dobija komisionar u sluajevima preuzimanja posebnih odgovornosti izraenih davanjem odreenih garancija komitentu (da e komisiona, tj.komitentova roba biti prodata u datom roku, da e potraivanja od kupaca po osnovu prodaje na kredit komisione robe biti naplaena i sl.). Dodatna provizija je u relativnom (procentualnom) i aposolutnom (vrednosnom) izrazu znazno, obino dvostruko, via od redovne komisione provizije.

Uslovi i nain ispate se preciziraju od strane komisionara po osnovu prodate komisione, tj.komitentove robe se preciziraju ugovorom o komisionoj prodaji robe. Uglavnom postoje dve mogunosti (a) da komisionar sukcesivno vri isplate komitentu tj.da komisionarove isplate komitentu prave dinamiku i obim prodaje komitentove robe i (b) da komisionar po obavljenoj prodaji komisione robe za raun komitenta vri konani obraun komisione prodaje i isplati po tom osnovu ukupne obaveze prema komitentu. U konkretnom sluaju, a polazei prevashodno od vrste robe koja je predmet komisione prodaje, komisionar i komitent e identifikovati i ugovorom o komisionoj prodaji robe odrediti uslove i nain isplate obaveza prema komitentu od strane komisionara po osnovu prodate komisione, tj.komitentove robe.3. Knjigovodstveno evidentiranje komisionih poslova

U odnosu na redovne trgovinske poslove (nabavka robe radi prodaje i prodaja nabavnjene robe u svoje ime i za svoj raun) komisioni poslovi imaju niz specifinosti o kojima je upravo bilo rei. Bez obzira na vrstu (oblik) komisionih poslova bitno je da se oni realizuju u sledeim etapama: (a) zakljuivanje ugovora o komisionom poslu kojim se definiu uslovi izvrenja konkretnog komisionog posla, tj.identifikuju prava i obaveze ugovornih portpisnika komisionara i komitenta, (b) realizacija konkretnog komisionog posla i (c) obraun izmeu komisionara i komitenta o obavljenom komisionom poslu (taj obraun moe biti periodian ili privremen i konaan ili definitivan).

Specifinost komisioonih poslova, sa jedne strane, i neophodnost sastavljanja obrauna izmeu komisionara i komitenta, sa druge strane, stavljaju potrebu posebnog (izdvojenog) evidentiranja komisionih poslova i to kako u knjigovodstvu komisionara tako i u knjigovodstvu komitenta. Za te potrebe slui tzv.komisiono knjigovodstvo kao izdvojeni deo finansijskog (globalnog) knjigovodstva komisionara i komitenta. Komisiono knjigovodstvo komisionara i komitenta sadri podatke o stanju i kretanju komisione robe i podatke i pravno-ekonomskim odnosima izmeu komisionara i komitenta.

Meutim, knjienja koja se javljaju u knjigovodstvu komisionara u vezi sa konkretnim komisionim poslom se znaajno razlikuju od odgovarajuuh knjienja u knjigovodstvu komitenta. Komisionara u svom knjigovodstvu mora da izdvoji komisionu, tj.komitentivu robu od sopstvene (ako je ima), budui da komisiona roba u svakom trenutku dok traje komisioni posao ostaje vlasnitvo i imovina komitenta, a ne komisionara. Pored toga, sva potraivanja i obaveze u odnosu na komitente komisionar u svom knjigovodstvu evidentira izdvojeno od ostalih potraivanja i obaveza (koji eventulano potiu iz redovnog trgovinskog poslovanja). Istaknimo da se kod komisionara nalazi sva knjigovodstvena dokumentacija u vezi sa konkretnim komisionim poslom, o kojem, takoe, komisionar sastavlja i prezentira komitentu na ugovoren nain periodine (privremene) i konani (definitivni) obraun.

Za svaki konkretan komisioni posao komisonar i komitent zakljuuju poseban ugovor i u svome knjigovodstvu vode posebnu evidenciju. To vai i u sledeim ne tako estim sluajevima: (1) preduzea ''A'' i ''B'', se nalaze u duniko-poverilakom odnosu po osnovu svog redovnog poslovanja i u odnosu komisionara i komitenta po osnovu konkretnog komisionog posla i (2) preduzee ''A'' je komisionar (u odnosu na jednog ili vie komitenata) i komitent (u odnosu na jenog ili vie komisionara) naravno radi se o veem broju posebnih komisionih poslova i odgobarajuim pojedinanim ugovorima o svakom komisionom poslu.

Komisiona nabavka robe se realizuje kroz sledee poslovne dogaaje:

Nabavka robe od strane komisionara za raun komitenta Sastavljanje obrauna i isporuka robe komitentu Isplate obaveza odnosno potraivanja.

esto se dogaa da komitent komisionaru isplauje avans za nabavku ugovorene robe. U tom sluaju se isplata avansa javlja kao prvi dogaaj pri obuhvatanju komisione nabavke.

Budui da dogaaji izazvani nabavkom tangiraju imovinu i komisionara i komitenta oni se obuhvataju u oba knjigovodstva, razume se na razliite naine, jer su i promene na imovinu razliite.U knjigovodstvu komisionara bie evidentirane sledee promene:

1. prijem avansa od komitenta zaduenja tekueg rauna i odobrenjem rauna Komitenta2. nabavka robe za raun komitenta zadivanjem rauna Obraun komisione nabavke, jer je re o robi nabavljenoj za tu raun i odobrenjem rauna Dobavljai ili Tekui raun u zavisnosti od toga da li je roba plaena ili ne.

3. predaja robe i obrauna komitentu obraun je faktura u kojoj komisionar iskazuje visinu nabavne vrednosti robe i proviziju na koju ima pravo po ugovoru. Ovaj iznos e biti umanjen za avans koji je primljen od komitenta. Na osnovu obrauna komisionar evidentira proviziju zaduivanjem rauna komitenta ili odobrenjem rauna Provizija. Predaja robe komitentu se evidentira zaduenjem rauna Komitenta i odobrenjem rauna Obraun komisione nabavke za nabavnu vrednost nabavljene robe.

4. Naplata potraivanja od komitenta evidentira se zaduivanjem rauna Tekui raun i odobrenjem rauna Komitent.

Grafiki predstavljena knjienja u knjigovodstvu komisionara izgledaju:

Dobavlja Obraun kom. Nab. Robe Komitent

Tekui raun

(1) prijem avansa od komitenta(2) nabavka robe za raun komitenta(3) obraun komisione nabavke i predaja robe komitentu(4) naplata potraivanja od komitentaU knjigovodstvu komitenta evidentiraju se sledee ekonomske promene:

uplata avansa komisionaru prijem robe i obraun od komisionara

isplata obaveza prema komisionaru1. Uplata avansa komisionaru obuhvata se zaduivanjem rauna komisonara i odobrenjem rauna Tekui raun,

2. Prijem robe od komisionara se registruje zaduivanjem rauna roba ili Materijal i odobrenjem rauna Komisionar za iznos nabavne vrednosti robe uveane za proviziju,

3. Isplata obaveza prema komisionaru se evidentria zaduivanjem rauna Komisionara i odobrenjem Tekueg rauna.

Grafiki opisana knjienja izgledaju:

Da bi knjigovodstveno evidentiranje komisionih poslova bilo ilustrovano, posluiemo se krajnje uproenom hipotetikim primerima najpre za (1) knjigovodstveno evidentiranje komisione nabavke robe a zatim za (2) knjigovodstveno evidentiranje prodaje robe.Primer br. 1

(1) Trgovinsko preduzee ''Uzor'' iz Beograda je u ugovorenom roku za potrebe proizvodnog preduzea ''Napredak'' iz Beograda sklopilo komisioni ugovor o nabavci 100kg robe ''a'' i to pod sledeim uslovima: (a) limitirana (maksimalna) nabavna cena je 100 dinara za 1 kg robe ''a'', (b) komisionarova provizija iznosi 10% od nabavne vrednosti robe, (c) obraun i plaanje se vre na kraju obavljenog posla, (d) rok izvrenja posla je 30 dana i (e) isporuka robe je franko magacin poizvodnog preduzea ''Napredak'' iz Beograda.

1. Trgovinsko preduzee ''Uzor'' iz Beograda je u ugovorenom roku za potrebe proizvodnog preduzea ''Napredak'' iz Beograda kupilo na kredit 100 kg robe ''a'' po nabavnoj ceni od 100 dinara;

2. Trgovinsko preduzee ''Uzor'' iz Beograda je u skladu sa komisionim ugovorom poslalo proizvodnom preduzeu ''Napredak'' iz Beograda nabavljenu robu i konaan (definitivan) obraun o obavljenoj komisionoj nabavci robe;

3. Proizvodno preduzee ''Napredak'' iz Beograda je preko tekueg rauna izmirilo svoje ukupne obaveze u vezi sa komisionom nabavkom robe prema trgovinskom preduzeu ''Uzor'' iz Beograda.4. Prema izvodu banke trgovinsko preduzee ''Uzor'' iz Beograda je platilo obavezu prema dobavljaima u vezi sa nabavkom robe ''a''.

Date poslovne promene e biti razliito knjiene u knjigovodstvu komisionara (trgovinskog preduzea ''Uzor'' iz Beograda) i knjigovodstvu komitenta (proizvodnog preduzea ''Napredak'' iz Beograda).

A) KNJIENJE POSLOVNIH PROMENA U KNJIGOVODSTVU KOMISIONARA (TRGOVINSKOG PREDUZEA ''UZOR'' IZ BEOGRADA)(a) Glavna knjiga SHAPE \* MERGEFORMAT

(b) dnevnikRed. brojOpisPozivIznos

dugujepotrauje

1)Obraun komisione nabavke robe DobavljaiZa komisionu nabavku robe1.2.10 00010 000

2)Komitenti iz komisione nabavke robe Obraun komisione nabavke robe Provizija od komisione nabavke robeZa obraun komisione nabavke robe3.1.

4.11 00010 000

1 000

3)Tekui raun Komitenti iz komisione nabavke robeZa naplatu preko tekueg rauna5.3.11 00011 000

4)Dobavljai Tekui raunZa isplatu preko tekueg rauna2.5.10 00010 000

Zbir42 00042 000

B) KNJIENJE POSLOVNIH PROMENA U KNJIGOVODSTVU KOMITENTA (PROIZVODNOG PREDUZEA ''NAPREDAK'' IZ BEOGRADA)(a) Glavna knjiga

(b) DnevnikRed. brojOpisPozivIznos

DugujePotrauje

2)Roba na zalihama Komisionari iz komisione nabavke robeZa nabavljenu robu1.2.11 000

11 000

3)Komisionari iz komisione nabavke robe Tekui raunZa isplatu preko tekueg rauna2.3.11 00011 000

Zbir22 00022 000

Komisiona prodaja robe se realizuje kroz sledee ekonomske dogaaje:

1. predaja robe od strane komitenta komisionaru,

2. prodaja robe od strane komisionara,

3. obraun komisione prodaje,

4. naplata potraivanja od kupaca,

5. isplata obaveza prema komitentu.

Budui da je prvi dogaaj iniciran od strane komitenta prvo e biti prikazana knjienja koja se vre u njegovom knjigovodstvu:

1. predaja robe komisionaru,

2. prijem obrauna od komisionara,

3. naplata potraivanja od komisionara.

1. Predaja robe komisionarau u knjigovodstvu komitenta se knjii zaduivanjem rauna Roba u komisionu u visini minimalne prodajne vrednosti utvrene ugovorom, a odobravanjem rauna Roba, za nabavnu vrednost i rauna Razlike u ceni robe u komisionu za razliku izmeu prodajne i nabavne vrednosti robe date u komisionu prodaju.

2. Primljeni obraun od komisionara predstavlja fakturu kojom komisionar obavetava o izvrenoj prodaji. U obraunu je iskazana ostvarena prodajna vrednost robe umanjena za proviziju na koju komisionar ima pravo. Razlika izmeu prodajne vrednosti robe i provizije predstavlja prihod komitenta i njegovo potraivanje od komisionara. Stoga se za ovaj iznos zaduuje Komisionar a odobrava raun Prihodi od prodaje robe. Kako prodaja povlai sa sobom i nastanak rashoda od prodaje oni e biti evidentirani na isti nain kako kod obine prodaje, zaduivanjem rauna Nabavna vrednost prodate robe i rauna Razlika u ceni i odobrenjem rauna Roba u komisionu.

3. Naplata potraivanja od komisionara se evidentira zaduivanjem Tekueg rauna i odobrenjem rauna Komisionar.

Opisana knjienja predstavljena grafiki izgledaju:

SHAPE \* MERGEFORMAT

U knjigovodstvu komisionara komisiona prodaja se obuhvata knjienjem seldeih dogaaja:1) prijem robe od komitenta,

2) prodaja robe komitenta,

3) obraun,

4) isplate.

1. Prijem robe od komitenta evidentira se zaduivanjem rauna Obraun kosione prodaje robe za iznos njene ugovorene prodajne vrednosti i odobrenjem rauna Komitenta.

2. Prodaja robe, budui da je re o prodaji tue robe, evidentira se zaduivanjem rauna Kupci ili Tekui raun i odobrenjem rauna Obraun komsione prodaje robe za prodajnu vrednost robe.

3. Obraun komisione prodaje robe je osnova za evidentiranje prihoda od komisione prodaje provizije. Za iznos provizije koja se utvruje primenom ugovorene stope na prodajnu vrednost robe, zaduuje se raun Komitenta, ime se smanjuje obaveza komisionara prema komitentu, a odobrava raun Provizija.

4. Isplata obaveza prema komitentu evidentira se zaduivanjem rauna Komitent, a odobrenjem Tekueg rauna. Iznos koji se isplauje je tazlika izmeu prodajne vrednosti i provizije.

Opisana knjienja prikazana grafiki izgledaju:

SHAPE \* MERGEFORMAT

Primer br. 2

(2) Trgovinsko preduzee ''Prolee'' iz Beograda je sa proizvodnim preduzeem ''Udarnik'' iz Beograda sklopilo komisioni ugovor o prodaji 1.000 kg robe ''h'' i to pod seledeim uslovima: (a) limitirana (minimalna) prodajna cena je 20 dinara za 1 kg robe ''h'', (b) komisionarova provizija iznosi 10% od prodajne vrednosti prodate robe, (c) obraun i isplata se vre na kraju obavljenog posla, (d) rok misione prodaje je 15 dana i (e) trokovi komisione prodaje robe snosi trgovinsko preduzee ''Prolee'' iz Beograda.

1. Proizvodno preduzee ''Udarnik'' iz Beograda je u skladu sa komisionim ugovorom trgovinskom preduzeu ''Prolee'' iz Beograda poslalo fakturu i 1.000 kg robe ''h''. U svome knjigovodstvu proizvodno preduzee ''Udarnik'' iz Beograda evidentira robu ''h'' po ceni od 17 dinara za 1 kg.

2. Trgovinsko preduzee ''Prolee'' iz Beograda je u ugovorenom roku prodalo bezgotovinski (naplata preko tekueg rauna) 1.000 kg robe ''h'' po prodajnoj ceni od 20 dinara;

3. Trgovinsko preduzee ''Prolee'' iz Beograda je sastavilo i poslalo proizvodnom preduzeu ''Udarnik'' iz Beograda konaan (definitivan) obraun o obavljenoj komisionoj prodaji robe;

4. Trgovinsko preduzee ''Prolee'' iz Beograda je preko tekueg rauna izvrilo uplatu po konanom (definitivnom) obraunu o obavljenoj komisionoj prodaji robe za raun proizvodnog preduzea ''Udarnik'' iz Beograda.

I u ovom sluaju (kada je re o komisionoj prodaji robe) date poslovne promene e, takoe, biti razliito evidentirane u knjigovodstvu komisionara (trgovinsko preduzee ''Prolee'' iz Beograda) i u knjigovodstvu komitenta (proizvodno preduzee ''Udarnik'' iz Beograda).

A) KNJIENJE POSLOVNIH PROMENA U KNJIGOVODSTVU KOMISIONARA (TRGOVINSKOG PREDUZEA ''PROLEE'' IZ BEOGRADA)(a) Glavna knjiga

SHAPE \* MERGEFORMAT

(b) DnevnikRed. brojOpisPozivIznos

dugujepotrauje

1)Obraun komisione prodaje robe Komitenti iz komisione prodaje robeZa robu primljenu u komisionu1.

2.20.00020.000

2)Tekui raun Obraun komisione prodaje robeZa komisionu robu3.

1.20.00020.000

3)Komitenti iz komisione prodaje robe Provizija od komisione prodaje robeZa obraun komisione prodaje robe2.

4.2.0002.000

4)Komitenti iz komisione prodaje robe Tekui raunZa isplatu preko tekueg rauna2.

3.18.00018.000

Zbir60.00060.000

B) KNJIENJE POSLOVNIH PROMENA U KNJIGOVODSTVU KOMITENTA (PROIZVODNOG PREDUZEA ''UDARNIK'' IZ BEOGRADA)

(a) Glavna knjiga

4) 18.000

(b) DnevnikRed. brojOpisPozivIznos

duguje potrauje

1)Roba u komisionu Roba na zalihama Razlika u ceni robe u komisionuZa robu predatu u komision1.2.

3.20.00017.000

3.000

3)Komisionari iz komisione prodaje robeNabavna vrednost prodate robeRazlika u ceni robe u komisionu Prihodi od prodaje robe Roba u komisionuZa obraun komisione prodaje robe3.4.

5.

6.

1.3.00018.000

17.00018.000

20.000

4)Tekui raun Komisionari iz komisione prodaje robeZa naplatu preko tekueg rauna7.4.18.00018.000

Zbir76.00076.000

4.Zakljuak

Komisioni poslovi predstavljaju oblik posrednikih poslova i obavljaju se u svoje ime a za tui raun. Preduzee koje u svoje ime a za tui raun zakljuuje ugovor o komisionom poslu i obavlja komisioni posao naziva se komisionar; preduzee za iji raun komisionarsior obavlja ugovoreni posao naziva se komitent. Prema tome, komitent izdaje nalog ( tzv. komisioni nalog ) ili sklapa ugovor sa komisionarom za obavljanje konkretnog posla za raun nalogodavca (komitenta). Pri izvrenju komisionog naloga ( naloga koji komitent daje komisionaru da za njegov raun obavi neki posao ) komisionar je obavezan da se shodno odredbama ugovora o komisonom poslu, pridrava komitentovih uputstava i instrukcija.

Kao nosioci poslova komisione nabavke robe i komisione prodaje robe, kod nas se javljaju spoljnotrgovinska preduzea i trgovinska preduzea koja se bave poslovima unutranjeg prometa i koja su to je vrlo vano, registrovana za obavljanje komisionih poslova u okviru svoje osnovne ili pomone (dopunske) delathosti.

Komisiona nabavka ili kupovina robe predstavlja osnovni oblik komisionih poslova u kome komisionar na bazi sklopljenog ugovora sa komitentnom nabavlja (kupuje) odreenu robu u svoje ime, a po nalogu i za raun svog komitenta. Komisiona prodaja robe predstavlja takoe osnovni oblik komisionih poslova u kome komisionar na osnovu sklopljenog ugovora sa komitentom prodaje komitentovu robu u svoje ime a po nalogu i za raun svog komitenta.

U odnosu na redovne trgovinske poslove (nabavka robe radi prodaje i prodaja nabavljene robe u svoje ime i za svoj raun) komisioni poslovi imaju niz specifinosi. Bez obzira na vrstu bitno je da se oni realizuju u sledecim etapama: (a) zakljuenje ugovora o komisionom poslu kojim se definiu uslovi izvrenja konkretnog komisionog posla, tj. identifikuju prava i obaveze ugovornih potpisnika - komisionara i komitenta, (b) realizacija konkretnog komisionog posla i (c) obraun izmeu komisionara i komitenta o obavljenom komisionom poslu. Specifinosti komisionih poslova, sa jedne strane, i neophodnost sastavljanja obrauna izmeu komisionara i komitenta, sa druge strane, stvaraju potrebu posebnog (izdvojenog) evidentiranja komisionih poslova i to kako u knjigovodstvu komisionara tako i u knjigovodstvu komitenta. Za te potrebe slui tzv. komisiono knjigovodstvo kao izdvojeni deo finansijskog (globalnog) knjigovodstva komisionara i komitenta. Komisiono knjigovodstvo komisionara i komitenta sadri podatke o stanju i kretanju komisione robe i podatke o pravno-ekonomskim odnosima izmeu komisionara i komitenta.5. Literatura1. Milivojevi I., Raunovodstvo, Beograd, 2010. god;

2. kari-Jovanovi K., Dr Radovanovi R., Finansijsko raunovodstvo, Ekonomski fakultet Beograd, 2011. god;

Internet3. www.menagement.ac4.www.wikipedia.org(2)

(3)

(1)

(4)

(3)

(1)

(3)

(2)

(1)

(3)

1.

1) 10 000

2) 10 000

4) 10 000

1) 10 000

2.

3.

2) 11 000

3) 11 000

3) 11 000

4.

2) 1 000

4) 10 000

1.

2.

3.

2) 11 000

3) 11 000

2) 11 000

3) 11 000

. .

(1)

(3)

(2)

(2)

(1)

(2)

(3)

(4)

1.

2.

3.

4.

1) 20.000

2) 20.000

3) 2.000

4) 18.000

1) 20.000

2) 20.000

4) 18.000

3) 2.000

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

1) 20.000

3) 20.000

1) 17.000

3) 3.000

1) 3.000

3) 18.000

4) 18.000

3) 17.000

3) 18.000

commito () .

, ( ), ( ) . .

. , , . () .

del credere .

del credere .

( ) .

.1 4 ( '''' ), .

. 2 ( '''' ) .

PAGE 15