0. УВОД

Процес узајамног деловања између човека и рада праћен је поред осталих и таквим појавама које се негативно одражавају на природу човека.

Ова се појаве у доба наглог развоја све оштрије манифестујуу виду повреда, оштећења и обољења у вези са радом. Отуда смо упркос снажном развоју из године у годину сведоци

својеврсне драме која се одиграва између човека и рада. Све ове негативне последице које рад носи са собом, а које се редовно понављају у бројкама такозване „ црне статистике“ довеле су до тога да се у нашој земљи у задњих пет година а и на основу међународне иницијативе – директиве ЕУ из 2005.год. покрене и развије једна значајна делатност, и да се у тој делатности изједначимо са развијеним светом.

Та делатност до 2005.год. код нас се звала „Заштита на раду“ а од наведене године и доношења новог закона, као и у другим државама ЕУ назива се „Безбедност и здравље на раду“.

1.ПОЈАМ БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

Под појмом безбедност и здравље на раду подразумева, скуп мера и активностикоје су усмерене на побољшање услова рада и смањења повреда на раду. Мере које су усмерене на безбедност рада могу бити:

- техничке - правне - васпитно – образовне- социјалне- економске- медицинске- психолошке- економске и др.При раду човека долазе до изражаја његове различите физичке и психичке

особине, као и способности, искуство у раду, однос према раду и тд.

1.1. Појмови у безбедности

Ризик – јесте вероватноћа настанка повреде, обољења или оштећења здрављазапосленог услед опасности или штетности. Опасност – јесте околност или стање које може угрозити здравље или изазва-ти повреду запосленог. Опасна појава – јесте сваки догађај којим су угрожени или би могли да будуугрожени живот или здравље запосленог или постоји опасност од повређивањазапосленог. Процена ризика – јесте систематско евидентирање и процењивање свих фа-ктора у процесу рада који могу узроковати настанак повреда на раду, обољењаили оштећења здравља и утврђивање могућности, односно начина спречавања,отклањања или смањења ризика на радном местуи у радној околини. Радно место – јесте простор намењен за обављање послова код послодавца(објекту или на отвореном, као и на привременим или покретним градилишти-ма, објектима, уређајима, саобраћајним средствима и сл.) у ком запослени бо-рави, или има приступ у току рада и који је под непосредном или посредномконтролом послодавца.

1

Радна околина – јесте простор у којем се обавља рад и који укључује раднaместа, радне услове, радне поступке и односе у процесу рада. Радно место са повећаним ризиком – јесте радно место утврђено Актом опроцени ризика на коме и поред потпуно или делимично примењених мера,постоје околности које могу да угрозе безбедност запосленог.

1.2. Правни основ Безбедности и здравља на раду

Закон о безбедности и здрављу на раду је основни Акт којим су прописане основе безбедности и из кога настају остали подзаконски акти (правилници,уредбе и др.) По наведеном закону послодавци и предузетници морају донети следећа пра-вна документа:

1. Правилник из Безбедности и здрављу на раду2. Акт о процени ризика 3. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришће-

њу средстава и опреме за личну заштиту на раду4. Програм обуке за безбедан и здрав рад

1.3. Организовање безбедности и здравља на раду

По закону о безбедности и здрављу на раду, послодавац који се бави прои-зводњом а запошљава једног радника мора да има стручно лице које се зове,„Лице за безбедност.“ Послови које лице обавља су следећи код послодавца:

1. Учествује у припеми акта о процени ризика;2. Врши контролу и даје савете послодавцу у планирању, избору, кориш-

ћењу и одржавању средстава за рад, опасних материја и средстава и опреме за личну заштиту на раду;

3. Учествује у опремању и уређивању радног места у циљу обезбеђивања безбедних и здравих услова рада;

4. Организује превентивна и периодична испитивања услова радне околине;5. Организује превентивне и периодичне прегледе и испитивања опреме зарад;6. Предлаже мере за побољшање услова рада, нарочито на радном месту са

повећаним ризиком;

2

7. Свакодневно прати и контролише примену мера за безбедност и здрављезапослених на раду; 8. Прати стање у вези са повредама на раду и професионалним обољењима,као и болестима у вези са радом, учествује у утврђивању њихових узрока иприпрема извештаје са предлозима мера за њихово отклањање;9. Припрема и спроводи оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад;10.Припрема упутства за безбедан рад и контролише њихову примену;11.Забрањује рад на радном месту или употребу средстава за рад, у случајукада утврди непосредну опасност по живот или здравље запосленог;12.Сарађује и координира рад са службом медицине рада по свим питањимау области безбедности и здравља на раду;13. Води евиденције у области безбедности и здравља на раду;14.Лице за безбедност и здравље на раду дужно је да у писменој форми изве-сти послодавца и представника запослених о забрани рада из (става1. тачка11) овог члана.15.Ако послодавац и поред забране рада у смислу (става 1.тачка 11) овог чл-ана, наложи запосленом да настави рад, лице за безбедност и здравље на радудужно је да о томе одмах извести надлежну инспекцију рада.

3

2. УЗРОЦИ ПОВРЕДА НА РАДУ

Узроке које изазивају повреде на раду можемо поделити у две групе: а) субјективне б) објективне При томе треба истаћи да се ове две групе фактора не могу строго одвоји-ти један од другог:

2.1. Субјективни узроци повређивања

Субјективни (унутрашњи) узроци повређивања су најчешће следећи:- немарност у коришћењу личних заштитних средстава- непридржавање прописаних мера безбедности и здравља на раду- непознавање опасности и штетности на радном месту- недовољна оспособљеност за радно место- недовољна спреченост и брзина покрета- незадовољство према звању или врсти посла- психичко стање запосленог- монотонија - старост- пол- умор и др.

2.1.1. Недовољна способност за звање или врсту посла

Ово је свакако, један од главних психо физиолошких фактора који утичу на повреде на раду. Наиме недовољна способност за обављање одређене врстепослова представља у психо физиолошком смислу трајну нестабилност човеказа прилагођавање условима рада и радне средине. Ова неспособност се огледа у низу психо физиолошких функција и каракте-ристика једне личности као што су:

4

а) Психо-моторика која представља скуп функција којима се изражава спре-тност, координираност и брзина покретa. б) Функције чулних органа, сматра се, такође, да лица са поремећеним или ослабљеним чулним органима (вида, слуха, додира) имају веће предиспозиције за повређивање. ц) Мотивација, која се огледа у ставу (заинтресованости) радника према раду, такође спада у факторе који утичу на број повреда на раду.

2.1.2. Опште функционалне карактеристике нервног система

Веома често се догоди да радник после привређивања изјављује да је пра-вовремено уочио појаву опасности, али да ипак није – он незна зашто-ништамогао да учини да заустави започети покрет. Ова појава се објашњава тиме што услед учесталости радних покрета кодвећине занимања, исти достигну такав степен увежбаности да постану ауто-матизовани. Овако аутоматизовани покрети обављају се без учешћа вишихнервних центара – несвесно. Међутим, код појава неке нагле, непредвиђене сметње у послу, поново се активира свесна делатност, која организује нове покрете, са циљем да се избе-гну или одстране те настале сметње или опасности. Али ово пребацивањеиз ауотоматизоване у свесну активност не иде увек без тешкоћа, а осим тогатраје понекад нешто дуже, а за то време аутоматизовани покрети се наста- вљају који у случају опасне ситуације могу довести до повреде. Поред овога,може се догодити да приликом обављања посла неки нагли надражај (убод,звук-крик, топлота и сл.) изазове наглу рефлексну реакцију руке или телазбог које може доћи до повреде.

2.1.3. O пште негативно психо физиолошко стање

Повреде могу бити узроковане и општим психичким и физичким стањем радника. Као опште психофизиолошке компоненте личности које се могу сматратифакторима код повреда, су: а) особине личности (карактер и темперамент) Што се тиче карактерних особина, утврђено је да људи који су немарни, по-вршни и неконтролисани у послу, знатно чешће доживљавају незгоде на раду.

5

Што се тиче темперамента, интровертне психолошке личности, тј. лица којасу по своме начину понашања и опхођења „окренута према себи“ стиче се утисак да су сигурнији при раду од екстровертних личности које су „окренутепрема околини“. б) депресивна стања – која су изазвана различитим животним ситуацијама(незадовољство, бриге, лични проблеми, сукоби и сл.) имају такође великиутицај на узроковање повреда на раду. ц) умор, као пратећа појава напорног умног или физичког рада такођеје у тесној вези са повредама. Утврђено је да умор изазива поремећај у вишим психичким функцијама (схватање, тачно и прецизно реаговање,способност опажања, доношење бржих одлука и сл.).Умор се отклања, краћим радним временом и увођењем чешћих одмора у току рада. д) недостатак обучености и радног искуства радника – је један од најве-ћих субјективних узрочника повреда. е) године старости ф) пол г) психолошка радна атмосфера

2 .2. Мере безбедности за елиминисање субјективних опасности

Као најважније превентивне мере и поступци који су и у пракси сма-њења повреда на раду показали као ефикасни јесу следећи: а) Професионална орјентација и селекција – будући да се као један од важнијих фактора истиче недовољна способност за звање или врсту посла. Ова се мера састоји у рационалном избору адекватног занимања. Селекције, међутим, у принципу нису препоручљиве из више разлога, али се њима мора прибегавати нарочито код избора радника за радна ме-ста са повећаним ризиком. б) Професионално образовање, обучавање за безбедан и здрав рад – јестеједна од најзначајнијих мера безбедности, чији је основни циљ елиминиса-ње субјективних фактора, јесте планско и систематско обучавање и васпи-тање радника. Ова мера у нашој држави има и законску основу.

6

Основни циљ и сврха ове образовне делатности састоји се у томе да лицана раду систематски, плански и стално буду упозната са опасностима и штетностима на раду, последицама које из тога проистичу, мерама и сре-дствима за техничку и личну заштиту, те да се кроз то обуче и оспособеза самостално и безбедно обављање послова и радних задатака и несмета-но одвијање технолошког процеса производње. У том смислу образовање из области безбедности треба да помогне дво-јако:

- прво да радници, пошто су претходно упознати са опасностима са опа-сностима и мерама заштите – буду спремни да предупреде појаву могућеповреде.

- друго, да буду оспособљени да течно, брзо и ефикасно реагују на опа-сности које настају из објективних разлога и да тиме допринесу да насталепоследице буду што мање и лакше. ц) Пропаганда – Пропаганда у области безбедности има снажно дејствона смањење броја повреда. Психологија саме пропаганде заснива се на принципима и поступцима који утичу на мотивацију човека. Средства која се примењују за пропаганду су бројна и различита. У ту сврху могу да се користе као најпогоднија следећа:плакати, илустрације, сликовита упозорења, филмови, штампа и ТВ. и др. д) Брига послодавца о проблемима радникаПознато је да радник врло често своје расположење из приватног животапреноси на радно подручје, тј. у радну средину и обрнуто. Зато је јасно да се код радника који имају повољне социјалне услове у свом приватном животу, њихово расположење успешно се одражава на стварање погодне радне атмосфере, а тиме и на смањење могућности за повреде. Обрнута је ситуација ако је радник у свом приватном животу оптерећенрадним социјалним и другим проблемима који се на овај или онај начиннегативно одражавају на психолошку радну атмосферу.

2.3. Објективни узроци повреда на раду

Објективни узроци повреда на раду деле се:- фактори радне околине- фактори радне средине

7

2.3.1. Фактори радне околине

Пројектовање грађевинских објеката за потребе индустрије захтева пре-тходне темељне студије и проучавање свих елемената који улазе у склоптехнолошког поступка, као и захтеве човека и његове безбедности. Грађе-вински објекти представљају спољни оквир у коме се одвија производњапод нормалним условима за рад, а истовремено се заштићује процес прои-зводње, сировина и материјала, као и готових производа од спољњег утицаја.

2.3.1.1. Локација и распоред објеката

a) Локација објеката

При избору локације (места) за изградњу објеката за производњу, нео-пходно је водити рачуна о већем броју значајних фактора. Том приликом треба проучити све услове земљишта и околине где ће се подићи објекти.Остали важнији фактори који се морају узети код избора локације су: - хигијенски услови насеља - снабдевање водом - стамбене могућности - извор радне снаге - саобраћајне везе - сировинска база - штетни гасови испаравања и др.

б) распоред објекта

Код распоређивања грађевинских објеката неопходно је водити рачунао технолошком процесу производње, као и о испуњавању основних захте-ва у погледу безбедности. Технолошки процес производње захтева да се на његовом почетку постави магацин сировина и тако редом до краја те-хнолошког процеса.

2.3.1.2. Конструкција објекта

Начин конструкције производних објеката утиче на услове рада, као штосу: микроклиматски услови, природно проветравање, осветљење, бука, и тд.

8

Зидови и таванице служе да приме и пренесу терет и да издрже међуспра-тне и бочне притиске објеката. Зидови треба да буду добро звучно и топло-тно изоловани. Врата и прозори имају исто тако значајну улогу у погледу сигурности објекта. Прозори служе да омогуће природно осветљење, као и да обезбе-де природну вентилацију просторија.

2.3.1.3. Унутрашњи транспортни путеви

Унутрашњим транспортом називамо оно преношење, премештање и пре-вожење сировина, предмета рада, и готових производа који су у вези са одви-јањем пословања и производње унутар и између зграда предузећа. Унутрашњи транспорт се дели на:

- транспорт између објеката- транспорт у оквиру технолошког процеса а) средства унутрашњег транспорта Разноликост транспортних операција по фазама унутрашњег транспорта

намеће потребу примене различитих средстава транспорта у истом системупроизводње. Тежња је да се унутрашњи транспорт механизације до најсло-женијих операција, чиме се омогућује аутоматизација транспорта, заједно сапроцесима производње. Средства унутрашњег транспорта која се користе у сврху преношења пре-дмета рада у току производног процеса, могу се сврстати у две групе:

- средства за континуалан, и- средства за дисконтинуалан транспортУ средства континуалног транспорта спадају:- тракасти транспортери - ланчани транспортери- елеватори- конвејери- пужни транспортер- транспортне цеви- вибрациони транспортери- хидраулични транспортери- пнеуматски транспортери и др.У средства дисконтинуалног транспорта спадају:- колица

9

- аутокола- виљушкари- сва возила- вагони и вагонети- дизалице- лифтови и др.

2.3.2. Фактори радне средине

Успех у раду сваког човека највише зависи од његовог интересовања и са-живљавања са послом који обавља. Стручност и тачност радника умногоме зависи од услова у којима се рад обавља. Микроклиматски услови рада по-дразумевају стање атмосфере које је условљено температуром, влагом и стру-јањем ваздуха у једној радној средини. Такође у факторе радне средине спа-дају још: осветљење, бука, вибрације, индустријска прашина,отровне матери-је, топлота и друга зрачења.

2.3.2.1. Микроклима

Механизми стварања и одавања топлоте омогућују да човечије тело одржи сталну телесну топлоту. Рад ових механизама може се вршити само до одређених граница температуре а иза тих граница могу насту-пити поремећаји. Висока температура се неповољно одражава на организам човека, и то:- У повећаном утрошку кисеоника, што указује да се у овим условимаутроши знатно више енергије:- повећава се пулс и то чак до 200 откуцаја у минути,- смањује се лучење мокраће, што изазива поремећај у раду бубрега- смањује количину течности у организму радника јер изазива велико

знојење. Зато се препоручују краћи одмори људи који раде у таквим условима као и узимање воде са додатком соли или освежавајући хладни напитци. Микроклиму сачињавају:

1. температура ваздуха2. влажност ваздуха3. брзина струјања ваздуха.

10

Температура

Температура – је степен загрејаности тела; што се из дефиниције може извући да је температура ваздуха у радном простору зависи од његове за- грејаности, односно од количине топлотне енергије коју садрже молеку- ли гасова који сачињавају ваздух. Загрејаност ваздуха у радним просторијама, као што смо видели, наста- је зрачењем из разних извора топлоте али и самих људи који раде у тим просторима. У погледу осетљивости људи на температуру постоје велике индивиду- лне разлике. Исти људи различито подносе подједнаку температуру зими и лети. Зато је доста тешко утврдити најповољнију температуру за одре- ђене врсте послова. Радна испитивања су показала да утицај температуре на људски организам најтесније повезан са степеном влажности и брзином кретања ваздуха.Стога је неопходно водити рачуна о овим елементима у радним просторијама и подешавати према потребама људи који ту раде.

Влажност ваздуха

У већој или мањој мери у ваздуху се увек налази водена пара која сачиња-ва влажност ваздуха. Количина водене паре коју може да прими и садржи ваздух зависи од температуре ваздуха у самој просторији. Уколико је темпе-ратура ваздуха виша, утолико он може да садржи више и водене паре и обр-нуто. Могу се углавном разликовати следеће врсте влаге: апсолутна, макси-нална и релативна влажност ваздуха. Висока температура ваздуха засићена високим процентом влажности непо-вољно утиче на човека јер отежава испаравање, а тиме и одавање топлоте чо-вечијег тела. Најповољнија за рад је релативна влажност од 35 до 55% код средњих те-мпература ваздуха.

Брзина струјања ваздуха

На отвореном простору увек постоји кретање ваздуха, било у већој или ма-њој мери. То није случај у затвореним просторијама, посебно у погонима гдесе обавља рад, па је неопходно да се и ту омогући кретање ваздуха, јер то ути-че повољно на рад радника. Кретање ваздуха помаже раднику да ослободи то-плоту тела и на тај начин повећа своју радну способност. За време рада при ниским температурама брже кретање ваздуха утиче неповољно јер доводи дорасхлађивања човечијег тела. 11

Брзина кретања ваздуха треба да се прилагоди годишњем добу и температу-ри у радним погонима. У току зиме ваздух треба да се креће око 6-12 метара у минути, а у летњим данима те брзине треба повећати.

2.3.2.2. Осветљење

Осветљеност површине неког предмета или радног места зависи од количинеили радног места зависи од количине светлосне енергије или густине светло- сног снопа који пада на површину осветљеног предмета. Постоји:

- природна светлост- вештачка светлост- комбиновано (мешовито)Под вештачким светлом подразумева се осветљење које потиче из неког изво-

ра светлости (електрична сијалица, пламен и др.)Јединица за мерење осветљености - lux (lx). Један lux је један лумен по једном

квадратном метру. Приликом одређивања интензитета осветљености треба водити рачуна о вели-чини предмета које радник мора да разликује, о радној површини и њеном одра-зу на појаву осветљености, о контрасту и др. Засењивање је неприметан осећај или смањење видне моћи проузроковање су-више јаким светлосним упливом које емитују светлосни извори или који се од-бијају о глатку површину у правцу око посматрача. Бљесак је јачина светлости коју одражава јединица површине у правцу ока.Оштрина вида је способност разликовања ситних детаља и она је променљи-ва и расте са јачином осветљености и контраста. Акумулација ока је способност да се при гледању прилагоди удаљеност пре-дмета који се посматра. У погледу типова осветљености вештачко осветљење у зависности од проводасветлосног снопа може бити:

- директно- индиректно - полудиректно или обрнуто

12

2.3.2.3.Физичке штетности радне средине

У физичке штетности радне средине спадају: - бука - вибрације - топлотна и друга опасна зрачења

Бука

Бука је сваки штетан звук. Бука је у ствари, звук који настаје вибрирањем ела-стичних тела која ово вибрирање преносе на своју околину.Фреквенција (учесталост) звучног таласа је број титраја у једној секунди. Фре-квенција се мери у херцима (Hz). Jeдан херц је један титрај у једној секунди.Јачина или интензитет звука је количина звучне енергије која пролази у секу-нди кроз површину простора од једног сантиметра квадратног.Јачина звука може се изразити и као притисак честица ваздуха који настају уталасу ваздуха и зато се назива „Звучни притисак.“ Звучни притисак изазиваосећање звука. Гласност је величина осетљивости звука.Један децибел или фон је она количина звучне енергије која омогућава да чу-јемо и разликујемо један звук који има 1000 титраја у секунди.Један Бел има 10 децибела или фонова. Примери јачине осећаја звука у свакодневном животу:

- шум лишћа на поветарцу око 10 db- шапутање у мирној просторији илиокретање листова књиге од 10 – 20 db 12- нормалан разговор од 30 – 40 db- гласан разговор од 40 – 50 db- звук трамваја од 70 – 80 db- бука аутомобила од 70- 90 db- звук бродске сирене од 90 – 95 db- авионски мотор и ракете од 100 – 130 db Шум настаје када се звучни таласи различитог интензитета и фреквенције неправилно измештају.Утицај буке на људе изазива негативне појаве које знатно утичу на органслуха. Оштећење слуха у мањој или већој мери наступа као последица ста-лног и вишегодишњег рада у бучној средини од 60 – 80 db гласности. Каоправило може се узети да бука испод 40 db не утиче на губитак слуха.

13

Опште техничке заштитне мере против буке треба да се предвиде још код изградње локације и опреме нових погона. Те мере треба да у зависностиод положаја и размештаја зграде омогуће изолацију осталих зграда од ониху којима влада бука. Звучне преграде користе се за ограђивање радних места.Личне мере заштите примењују се тамо где се бука не може спречити техни-чким или другим мерама.У лична заштитна средства против буке спадају: - вата за уши - заштитни чепови - заштитници за уши

Вибрације

Вибрација или осцилација је осциловање тела око свог равнотежног поло-жаја.Вибрација се преноси на радника механичким деловањем односно титра-њем машина или делова, уређајима којима радник рукује, или титрањем радне подлоге на којој радник стоји. Потреси при раду могу да проузрокују оштећења на мишићима, зглобови-ма, костима, на срцу и крвним судовима и др. Заштитне мере код потреса морају са благовремено предвидети и још кодпланирања изградње зграда или појединих радних места на којима долазидо потреса. Потребно је да свака машина има одвојен темељ који неће има-ти везе са подом радионице и темељом зграде.Потреси се могу изоловати подметањем еластичних уметака између темељаи машина.Радници који раде на местима са повећаним вибрацијама морају бити под-вргнути што чешћим лекарским прегледима и никако дуже од 5год. не сме радити на том радном месту. Лична заштитна средства такође треба да примењују радници који су изложени вибрацијама као и на пример: антивибрационих рукавица, гу-мених ципела и др.

Топлотна и друга опасна зрачења

Свако тело које има температуру изнад апсолутне нуле зрачи енергију.Зрачење енергије врши се и електромагнетним таласима различите дужине.

14

Према дужини електромагнетних таласа разликују се више врста зрачења:- инфрацрвено (топлотно) видљиво зрачење- краткоталасно зрачење (ултраљубичасто, рендгенско и радиоактивно).Зраци из појединих извора зрачења падају на човека и продиру кроз кожу.Краткоталасно и видљиво зрачење, које делује на радника у радној околи-ни, зависи од дужине таласа зрачења, од састава зрачења и од јачине и ду-жине трајања зрачења. Што је дужина таласа краћа, утолико зрачење пределује на човека.Извори за ултраљубичасто зрачење углавном су: електрични лук, пламенацетилена и водоника и др.Од свих зрачења радиоактивни зрачење је најопасније за људски организам.Деловање радиоактивних зракова највише се испољава у виду запаљења иопекотина коже, опадања косе, стварајући при томе разне врсте тумора, а може изазвати и распадање ткива.У најважније мере за заштиту од зрачења спадају спречавање његовог дело-вања на већу удаљеност и лична заштитна средства и опрема радника којираде на таквим местима.Спречавање рефлектовања зрачења у радној средини и околини врши се:- бојењем зидова и опреме које апсорбују ултраљубичасте зраке- покретним заштитним преградама помоћу којих се окружују извори зра-чења.- применом заштитних кабина- употребом личчних заштитних средстава

2.3.2.4. Хемијске штетности у радној средини

У хемијске штетности спадају: - прашина - отровне материје (гасови, пара и димови)

Индустријска прашина

Под прашином се подразумевају ситне честице од чврстих материја, које ле- те у ваздуху, гасовима или течностима. Прашина настаје на неколико начина:

- уситњавањем чврстих материја (млевењем, дробљењем, туцањем, оштре-њем, брушењем, полирањем и сл.)

15

- непотпуним сагоревањем (угља, дрвета и др.) - кондензацијом и хемијским процесима гасовитих материја (оксиди мета-ла, корозија)- приликом транспортовања фино уситњене материје

При дужем деловању индустријске прашине на људски организам могу да се развију професионалне болести плућа, познате под заједничким именом пнеумокониозе. У зависности од врсте прашине која се удише, разликују се: силикоза, антракоза, азбестоза и др. Мере заштите против индустријске прашине састоје се првенствено у томе да спрече или смање њену концентрацију као и да насталу одведу из радне средине. Уколико није могуће прашину одстранити или смањити њену ко- нцентрацију, неопходно је да се примени потпуна лична заштитна средства а нарочито заштитне маске.

Отровне материје

При многим технолошким процесима ослобађају се или настају разне врсте отровних књига. Индустријски отрови могу да се јаве у разним облицима. Према хемијској природи, отрови се могу поделити у следеће групе:

- киселине - базе и алкалије- метали и неметали- органски и синтетски отрови и др.

Отровне материје могу се унети у организам човека најчешће преко органа за варење, органа за дисање и преко коже.

2.3.2.5. Механичке опасности и мере заштите

Производња се заснива на употреби разноврсних машина, алата и уређаја, разних врста материјала и облика енергије. Наведене опасности имају непосредно дејство на човека при додиру са њима или ако им се човек сувише приближи. Најчешће последице ових опасности састоје се у разним физичким повредама или оштећењима које често могу би- ти и смртне.

16

Машине и уређаји постају нарочито опасни када су откривени, незаштићени и када постоји опасност од случајног додира. Посебно су опасни откривени делови машине који за време кретања имају истурене спољашње површине, на пр: трансмисије, преносни механизми и делови машина који се крећу. Посебну опасност представља обрада материјала на машинама за резање, на пр: стругарски радови, столарски радови и др. Да би се овакве појаве благовремено откриле и спречиле неопходно је да се повремено врше прегледи оруђа и уређаја за рад и да се благовремено обе- збеде и користе заштите на машинама. Знатно већу опасност при раду представљају покретни делови или алати ко- ји могу да имају кружно – ротирајуће или праволинијско кретање. Опасност од механичких повреда не представљају само ротирајући делови као што су: зупчаници, ременице, осовине, ваљци, замајци, ексцентри и др. До механи- чке повреде може да дође и због летеће струготине, варница, делова полом- љеног алата и сл. Код механичких опасности потребно је дефинисати опасну зону, па се под појмом опасне зоне може подразумевати да је то одређено (ограничено) ме- сто или простор где може доћи до повреде радника услед захватања поједи- них делова тела или одеће од стране покретних делова машине или уређаја.

2.3.2.5.1. Мере и средства за заштиту од механичких повреда

Најважнији задатак примене техничке заштите састоји се у томе да се спречи могућност уласка радника и његових делова тела у опасну зону. Постоји ви- ше начина и средстава да се тај задатак постигне, а који ће од њих бити при- мењен, зависи од врсте рада, машине и уређаја, величине и облика материјала који чини предмет рада и ограничења која су условљена техничким процеси- ма. Зато је неопходно да се још у фази креирања, конструисања, и обликовања но- ве машине или уређаја размишља о заштити њених делова и опасних зона. Основна техничка средства заштите могу се груписати у четири главне групе: а) заштита ограде (штитници) б) ограде са блокадом ц) аутоматски штитници д) даљинско улагање материјала и управљање а) заштитне ограде се деле у две групе и то: непокретне и покретне. Ограде служе да изолују покретне делове машина и механизама, као и она ме- ста на којима може доћи до одвајања честица обрађиваног материјала и изло- мљених делова алата.

17

б) ограда са блокадом ове врсте ограде су покретне и обично су спојене еле- ктричним колом које врши напајање погонског мотора, машине или уређаја у нормалном, затвореном положају, ове ограде омогућавају пуштање машина у рад, а када су отворене, машине се не могу пустити у рад. ц) аутоматски штитници, ова врста штитника примењује се онда ако зашти- тне ограде и ограде са блокадом нису довољно ефикасне. Израђују се као: покретне ограде спојене са радним делом машине, као уређај за организовање хода покретног дела и као уређаји за аутоматско одстрањива- ње руку из опасне зоне. д) даљинско улагање материјала и управљање, даљинско улагање матери- јала и управљање има за циљ да спречи продор делова тела у опасну зону на тај начин што ће обе руке радника бити заузете пуштањем машине у рад или тиме што ће се убацивање материјала вршити без посредовања руку.

2.3.2.6. Опасности од летећих комада (делова) и п a дова, односно карактеристике радног места

1. летећи комади Опасности од повреде веома често настају од комада који се јављају као по- следица преоптерећивања и радних грешака.

2. падови човека У ову врсту опасности спадају падови са висине или падови због препрека и клизавости на путу кретања радника. У својој радној околини, као и у кругу једног предузећа, постоје унапред пре- двиђени путеви који служе за нормално кретање запослених и материјала. Ови путеви морају увек да буду суви, чисти, без препрека и др. Складиштење било каквог материјала па макар и привремено, доводи до закрчења путева а тиме и до већег ризика догађања саплитања а тиме и настанка повреда.

3. падови предмета Врло често се у производном процесу дешава да извесни делови падају са из- весне висине и то приликом неке интервенције на висини, складиштењу и др.

18

3. ЗАШТИТА ОД ОПАСНОГ ДЕЈСТВА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Експлоатишући електричну енергију човек може доћи у ситуацију да на- страда од опасног дејства електричне енергије. У опасност човек може доћи на два начина и то:

- директним додиром - индиректним додиром Под директним додиром делова под напоном подразумева се додир човека

са неизолованим деловима електричних постројења кпји су под напоном. Индиректни додир делова под напоном се ствара додиром металних делова електричних пријемника и уређаја који су дошли под напон услед неке изола- ционе грешке. Зависно од нормалног напона електричног постројења, говоримо о заштити човека од опасног дејства електричне енергије:

- ниског напона- високог напона

У оба ова случаја биће потребно извести заштиту од директног и заштиту од индиректног напона додира.

3.1. Опасност од директног додира делова под напоном

3.1.1. Техничке мере заштите од директног додира делова под напоном Позната је ствар да је опасно додиривати делове електричних уређаја и пос- тројења која су под напоном. Постоји неколико начина заштите од директног додира делова под напоном. Ова заштита мора бити знатно боље изведена када се ради о електричним уре- ђајима којим рукују лица која по професији нису електричари. Заштиту од ди- ректног додира, у овом случају, представља добра изолација проводника, пос- тављање електричних инсталација у закључане разводне ормаре. У разводним постројењима, у која улазе квалификована лица за руковање овим постројењеима заштита је изведена жичаним мрежама, натписним таблицама и сл.

19

3.1.2. Обележавање као заштитна мера делова под напоном

Обележавање представља један начин саопштења о постојању опасности. Аналогно обележавању у саобраћају усвојени су симболи у спровођењу зашти- те од опасног дејства електричне енергије. Знаци се разликују по облику и бо- ји. Постоје знаци за обележавање у виду круга, равностраног троугла и право- угаоника. На сваком знаку је нацртан симбол што знак обележава, али сваки знак може имати и текст. Правилно постављање ових знакова има посебну уло- гу у заштити.

3.1.3. Четири златна правила

Опасности од електричне струје би се потпуно уклониле и избегле ненадо- кнадиве људске жртве ако би били поштовани захтеви, садржани у четири златна правила. Ево ових правила, укратко формулисаних:

- прво, видно искључити од напона постројење на коме ће се радити- друго, закључати уређај којим се искључило постројење у искљученом

положају и поставити округлу црвену ознаку са натписом: „Пази ! Не укључуј, изводе се радови“!

- треће, проверити да ли је постројење стварно без напона и- четврто, извршити уземљење и кратко спајање или уземљење постројења

на коме ће се изводити радови. Поштовањем свих захтева из ова четири златна правила обезбеђујемо безбе- дан рад и потпуну заштиту од директног додира делова под напоном.

3.1.4. Блокада

Најсигурнији начин заштите неупућене од директног додира делова под на- поном је систем блокаде. Блокада се изводи на тај начин што се делови под напоном налазе иза покло- пца, врата или ограде која, ако се уклоне, активирају систем зависних веза, ко- ји истог тренутка цео уређај или део постројења искључују од напона.

3.1.5. Заштитно ограђивање

Задатак заштитног ограђивања је да се човеку онемогући приступ у опасну бл- изину електричних постројења која су под напоном било да су у кретању или стању мировања.

20

Заштитним ограђивањем човек се штити само од случајног додира, пошто се ограде, мреже и остало што служи при ограђивању, могу по потреби и уклонити када се врше поправке.

3.2. Опасност од индиректног додира делова под напоном

Због кварова изолације, на електричним пријемницима, постројењима могу се појавити напони индиректног додира. Опасни напони додира могу се појавити на постројењима високог и ниског напона. Неправилности које се појављују на високом напону, имају знатно ла- кше последице од оних које се јављају на електричним уређајима ниског напо- на. Овако стање ствари је и разумљиво из простог разлога јер високим напон- ом рукују обучена лица и знатно мањи број тих лица док електриччним уређа- јима који су прикључени на ниски напон, рукује огроман број људи који врло мало знају о опасном дејству електричне енергије. При проучавању проблема у вези безбедности од опасног дејства електричне енергије као прво намеће се питање који је напон опасан по живот човека? Опасна струја је она која протиче кроз наше тело или делове тела када доди- рнемо неку тачку која се налази под напоном. Напон који ће струју опасне јачине (50mA и више) протерати кроз човечи- је тело, зависан је, поред осталог од електричног отпора тела. Напон који се при квару појављује између проводних делова (металних делова уређаја) и земље (која има потенцијал практично једнак нули), назван је напоном грешке. Део напона грешке, напон уземљивача, који човек може преноси- ти својим телом називамо напоном додира. Технички прописи у већини земаља сматрају као опасан напон додира, на- поне преко 65V. До напона додира од 65V долази се са обзиром на највећу дозвољену струју која сме протећи кроз наше тело без опасности од 50mA и просечни отпор људског тела од 1300 mA из чега проистиче да је дозво- љени напон додира највећи 65V Ud = Ič x Rč = 50 x 10 x 1300 = 65V

21

3.2.1. Заштита од напона додира

Задатак заштитних мера је да ограниче додирни напон на вредности испод 65V или да тренутно искључе уређај код кога се појавила изолациона гре- шка, а који може бити додирнут. Заштита човека од опасног напона додира може се сврстати у следеће групе:

- мали напон- заштитно изоловање- напонска аутоматска заштита- струјна аутоматска заштита - уземљивање- нуловање- раставни трансформатор

Ове системе можемо поделити у две основне групе и то: а) систем заштите без заштитног проводника: - мали напон - заштитно изоловање - раставни трансформатор б) систем заштите са заштитним проводником - нуловање - уземљење - напонска аутоматска заштита - струја аутоматска заштита Заштитне мере од опасног напона додира су потребне на електричним уре- ђајима и просторијама у следећим случајевима:

- када напон постројења према земљи може прећи дозвољену границу од 50V- када проводљивост земљишта (тла) око постројења прелази одређену гра-

ницу услед влаге, топлоте, хемијских утицаја и др. где је отпор човечијег тела према земљи битно смањен.

22

4. ОПАСНОСТ ОД ПОЖАРА И МЕРЕ ЗАШТИТЕ

Велики број пожара најчешће се јавља у предузећима, због непажње нема- рности или незнања запослених. Борба против пожара треба да буде брига сваког запосленог. Да не би дошло до пожара неопходно је да се изврше сва потребна обезбе- ђења и спроведу потребне мере заштите. Пожар је у ствари сагоревање горива материје у присуству кисеоника. Да би до неког пожара дошло потребна су три услова и то:

- извор паљења- кисеоник (ваздух)- горива материја,

При прописивању против-пожарних мера у једном предузећу полази се од наведених услова сагоревања, односно потребан је само један од три услова искључити и до пожара не може доћи. Кад погледамо наведене услове видимо да ваздух (кисеоник) не можемо ис- кључити, исти случај је и са горивом материјом која је као сировина, полу- производ или готов производ потребан производњи. Једино што се увек мо- же искључити услов да не дође до пожара а то је извор паљења.

5.ОПАСНОСТ ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА

Под елементарним непогодама подразумевају се разне природне силе које у одређеним ситуацијама могу да угрозе животе, здравље запослених и свих других људи. У ову групу спадају оне опасности и штетности и то: земљотреси, поплаве, олује – ветрови, несносне врућине, грмљавине, мразеви (ниске температуре), снежни наноси и лавине, одрони – клизишта и др. У свим овим случајевима опасне и штетне последице имају знатно веће разме- ре него оне које настају од тзв. „технолошких“ опасности и штетности у инду- стрији. Последице од оваквих појава обично спадају у ред тзв. катастрофа. Ове појеве обично долазе изненада, јер се неке од њих и поред великог развоја науке и технике не могу унапред предвидети. Данас постоје разне могућности за борбу против њиховог опасног дејства и ублажавање штетних последица.

23

САДРЖАЈ:0. Увод страна1. Појам безбедност и здравље на раду................................................ ........11.1. Појмови у безбедности........................................................................................................11.2. Правни основ Бесбедности и здравља на раду...................................................21.3. Организовање безбедности и здравља на раду ..................................................22. Узроци повреда на раду.............................................................................42.1. Субјективни узроци повређивања........................................................................42.1.1. Недовољна способност за звање или врсту посла....................................................................42.1.2. Опште функционалне карактеристике нервног система.........................................................52.1.3. Опште негативно психо физиолошко стање.............................................................................52.2. Мере безбедности за елеиминисање субјективних опасности...........................62.3. Објективни узроци повреда на раду.....................................................................72.3.1. Фактори радне околине ...............................................................................................................82.3.1.1. Локација и распоред објеката.....................................................................................................82.3.1.2. Конструкција објеката.................................................................................................................82.3.1.3. Унутрашњи транспортни путеви...............................................................................................92.3.2. Фактори радне средине..............................................................................................................102.3.2.1. Микроклима...............................................................................................................................102.3.2.2. Осветљење..................................................................................................................................122.3.2.3. Физичке штетности радне средине..........................................................................................132.3.2.4. Хемијске штетности у радној средини....................................................................................152.3.2.5. Механичке опасности и мере заштите.....................................................................................162.3.2.5.1.Мере и средства за заштиту од механичких повреда...........................................................172.3.2.6. Опасности од летећих комада (делова) и падова, односно карактеристике радног..............места.........................................................................................................................................................18

3. Заштита од опасног дејства електричне енергије....................................193.1.Опасност од директног додира делова под напоном.............................................193.1.2.Обележје као заштитна мера делова под напоном.....................................................................203.1.3. Четири златна правила.................................................................................................................203.1.4. Блокада..........................................................................................................................................203.1.5. Заштитно ограђивање...................................................................................................................203.2. Опасност од индиректног додира делова под напоном......................................213.2.1. Заштита од напона додира...........................................................................................................22

4. Опасност од пожара и мере заштите........................................................23

5. Опасност од елементарних непогода.......................................................23