SEMINARSKI RAD

Predmet: Upravljanje kvalitetom

Standard OHSAS 18001 Bezbednost i zdravlje ljudi na radu

Bor, Maj, 2012. godine

Sadraj

1.Uvod u OHSAS 18001................................................................................................................31.1. Znaenje OHSAS4 1.2. Prednosti i koristi OHSAS 180016 1.3. Zahtevi standarda OHSAS 180017 1.4. Koristi od primene standarda OHSAS 1800112 2. Identifikovanje opasnosti i karta rizika133. Ocena rizika na random mestu i u radnoj okolini i razvoj kontrole menadmenta rizikom.144.Istraivanje incidenata155. Upravljanje vanrednim situacijama...166. Zakljuak...177. Literatura...18

1. Uvod u OHSAS 18001

Neuspesi organizacija u otklanjanju nesrea doveli su do uspostavljanja novih pristupa u menadmentu zdravljem i bezbednou na radu, najee kroz znaajno oslanjanje na sistemske pristupe. Vanost menadmenta zdravljem i bezbednou na radu je istaknuta u zvaninim izvetajima o ozbiljnim nesreama koji dobijaju sve vei naglasak u zakonodavstvu. Sistem menadmenta zdravljem i bezbednou na radukoji je u skladu sa zahtevima OHSAS 18001 predstavlja deo ukupnog sistema upravljanja organizacije koji se koristi da razvije i primeni politiku i praksu zdravlja i bezbednosti na radu i upravljanju rizicima koji imaju uticaj na bezbednosti ali i na zdravlje zaposlenih na radnim mestima.

OHSAS 18001 je praktian, fleksibilan i primenljiv standard u svim dravama i svim oblastima poslovanja:

u graevinarstvu; u privredi; u tehnikim kompanijama; u hotelima, u ugostiteljstvu; u svim granama industrije u raunovodstvenim preduzeima, u svim drugim kompanijama koje vre bilo koju vrstu usluga ili proizvodnje itd.

1.1. Znaenje OHSAS

Sistem menadmenta zdravljem i bezbednou na raduse moe definisati kao nain na koji organizacija kontrolie rizike kroz menadment procese. OHSAS 18001 je niz zahteva za sistematsko praenje i otklanjanje svih moguih opasnosti na radnom mestu. Uvoenje OHSAS je nain na koji Vae preduzee jasno dokazuje da upravlja rizicima koji imaju uticaj na zdravlje i bezbednost na radu zaposlenih, prisutnih lica i posetilaca. Utemeljen na menadment sistemu i zajedno s drugim standardima sistema menadmenta, OHSAS 18001 ima za cilj da u preduzeu smanji povrede na radu i pobolja radne uslove.

Svest o znaaju zatite zdravlja zaposlenih i bezebdnosti na radu sve vie dolazi do izraaja u poslovnom svetu, zajedno sa jaanjem svesti o znaaju ljudskih resursa i njihovom doprinosu vrednosti organizacije. Veliki doprinos u jaanju ove svesti su imale dravne institucije i vaei zakoni, koji se odnose direktno na zatitu zdravlja zaposlenih i bezbednost na radu. Meutim, za efikasno primenjivanje zakona iz oblasti bezbednosti na radu i drugih neophodnih mera zatite, pojavila se potreba za sistemom upravljanja koji bi, po ugledu na druge upravljake sisteme, obezbeivao primenu svih neophodnih mera za bezbednost na radu i bio neka vrsta nadzora koji titi, kako radnike, tako i same organizacije.

Dakle, kad je re o bezbednosti na radu, organizacijama je bio potreban aneo uvar , koji se konano 2007. godine pojavio kao standard, poznat po nazivu OHSAS 18001 (Occupational Health and Safety Assessment Series) a prevodi se kao: sistem upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu. Cilj sistema za upravljanje zatitom zdravlja i bezbednou na radu je da se nekontrolisane opasnosti prevedu u kontrolisani rizik i da se na taj nain bolje zatite zaposleni i obezbedi kontinuitet poslovanja.

Standard OHSAS 18001 je primenjiv na sve orgnizacije, koje ele da uspostave efikasan sistem koji titi njihove zaposlene od svih identifikovanih rizika na radnom mestu i koje ele da: -uspostave sistem upravljanja zatitom zdravlja i bezbednoscu na radu, da bi eliminisale ili svele na minimum rizik za zaposlene i druge zainteresovane strane, koje mogu biti izloene OH&S rizicima proisteklim iz njenovih aktivnosti,-primene, odravaju i kontinualno poboljavaju sistem upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu,-osiguraju usaglaenost sa zakonskim zahtevima i sopstvenom politikom zatite zdravlja i bezbednosti na radu,-demonstriraju drugima ovu usaglaenost,-zatrae sertifikaciju/registraciju svog sistema upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu od strane eksterne organizacije.

Ovaj standard je u potpunosti kompatibilan sa standardom ISO 9001 i standardom ISO 14001, i stoga se veoma jednostavno integrie sa ovim standardima. Primena standarda OHSAS 18001 nije zakonski uslovljena, ali mnogo puta predstavlja neophodnost, pogotovo u organizacijama, ije se delatnosti smatraju visokorizinim i gde je bez efikasnog sistema zatite zdravlja i bezbednosti zaposlenih, nemogue obezbediti bezbedne uslove za rad. Kod organizacija koje se pridravaju zakonskih zahteva i koje preventivno koriste standard OHSAS, kao alat za postizanje maksimalne bezbednosti na radnom mestu, primeeno je znatno smanjenje incidenata i akcidenata. Ove organizacije su u velikoj trinoj prednosti, zato to lake zadobijaju poverenje svojih klijenata, jer preduzimaju sve mere zatite na radu, imaju minimalan procenat incidenata i akcidenata, nemaju izreene kaznene mere od strane nadlenih organa i nemaju nagativan publicitet.

Ukoliko organizacija primenjuje standard OHSAS 18001, klijenti su sigurni da nee biti zastoja i kanjenja sa ugovorenim poslovima zbog neeljenih posledica po zdravlje i bezbednost zaposlenih, istraivanja nadlenih organa, preuzimanja odgovornosti za nesreni sluaj i dr.

1.2. Prednosti i koristi OHSAS 18001

Prednosti primene Sistema menadmenta zatite zdravljem i bezbednou na radu u organizaciji su:

Eliminisanje ili smanjenje rizika zaposlenih i drugih zainteresovanih strana, Smanjenje broja nezgoda i povreda na radu, Briga o zdravlju zaposlenih, Vee zadovoljstvo zaposlenih, Zatita Vaih zaposlenih, Poslovne prednosti, Usklaivanje sa zakonskim regulativama iz oblasti zdravlja i bezbednosti na radu, Smanjenje zakonskih tubi, Nie premije osiguranja, Smanjenje trokova, Poveanje produktivnosti zaposlenih, Poboljanje ugleda organizacije, Poveana odgovornosti zaposlenih.

1.3. Zahtevi standarda OHSAS 18001

Primena zakonskih i drugih propisa iz oblasti zatite zdravlja i bezbednosti na radu je osnova svih zahteva sadranih u standardu OHSAS 18001 i na zakonsku osnovu se nadograuju svi njegovi zahtevi. S obzirom da se zakonski zahtevi delimino razlikuju od drave do drave, u nastavku e biti izloeni samo najvaniji zahtevi standarda.

Politiku zatite zdravlja i bezbednosti na radu donosi najvie rukovodstvo organizacije i ona mora: -da odgovara prirodi i nivou rizika u zatiti zdravlja i bezbednosti organizacije, -da ukljuuje obavezu stalnog poboljavanja, -da ukljuuje najmanje obavezu usaglaenosti sa vaeim zakonskim obavezama u oblasti zatite zdravlja i bezbednosti na radu, kao i sa drugim zahtevima koje organizacija mora da potuje, -da bude dokumentovana, uspostavljena i odravana, -da sa njom budu upoznati svi zaposleni sa ciljem da zaposleni budu svesni svojih linihobaveza, koje se odnose na zatitu zdravlja i bezbednost na radu, -da bude dostupna zainteresovanim stranama i -da periodino bude preispitivana kako bi se obezbedilo da ostane relevantna i odgovarajua za organizaciju. Njome se postavljaju osnovni principi za delovanje u itavoj organizaciji i naglaava se poredeljenost najvieg rukovodstva organizacije za odgovorno rukovoenje sistemom upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu. Predstavlja polaznu osnovu za utvrivanje daljih procesa Sistema upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu i nezaobilazan je dokumenat u primeni standarda OHSAS 18001. Ulazni je elemenat svih provera, merenja i preispitivanja, koja se vre u cilju obezbeivanja adekvatnosti, kako same politike, tako i celokupnog sistema.

Identifikacija opasnosti, procene rizika i procesa upravljanja rizikom treba da budu dokumentovani i da ukljuuju sledee elemente: -identifikaciju opasnosti, -ispitivanje rizika sa postavljenim postojeim (ili predloenim) kontrolnim merenjima (uzimajui u obzir izlaganje posebnim opasnostima, verovatnou promaaja u kontrolnim merenjima i potencijalnu ozbiljnost posledica povreda ili tete), -ispitivanje tolerancije ostatka rizika, -identifikaciu bilo kojih dodatnih merenja kontrole rizika koja su potrebna, -ispititvanje da li su merenja kontrole rizika dovoljne da bi smanjile rizik na tolerantan nivo.

Prilikom identifikacije opasnosti i procene rizika obavezno treba uzeti u obzir i sledea pitanja: -prirodu, vremenska odreenost, oblast i podruje primene i metodologiju za svaki vid identifikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja rizikom koje treba primenjivati, -primenljive propise vezane za zatitu zdravlja i bezbednost na radu ili druge zahteve, -ulogu i ovlaenja osoblja odgovoronog za izvravanje procesa, -kompetente zahteve i potrebe za obukom za osoblje koje treba da obavlja procese. (U zavisnosti od prirode ili vrste procesa koji e se koristiti, oganizacija moe koristiti eksterne savete ili usluge, ako zakonom nije drugaije definisano), -upotreba informacija sa konsultacija vezanih za zatitu zdravlja i bezbednost na radu od zaposlenih , preispitivanje i poboljaanje aktivnosti, -kakvu bi panju trebalo dati riziku ljudske greke u okviru procesa koji se ispituju, -opasnosti izazvane materijalima, postrojenjem ili opremom koja je propala tokom vremena, posebno kada se takvi materijali, postrojenja ili oprema nalaze u skladitu. Nezaobilazni zahtev standarda OHSAS 18001 predstavljajuciljevi za zatitu zdravlja i bezbednost na radukoji moraju biti dokumentovani, merljivi i koji treba da obezbede minimum sledee: -redukciju nivoa rizika, -eliminacija ili smanivanje uestalnosti posebnog neeljenog incidenta (incidenata). Da bi se obezbedilo postizanje ovih ciljeva organizacija mora da utvrdi i odravaprograme upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu, koji ukljuuju: -Dokumentaciju vezanu za odgovornost i ovlaenje imenovanih za postizanje ciljeva u relevantnim funkcijama i nivoima organizacije, -Dokumentaciju vezanu za sredstva i vremenski period u kome ciljevi treba da budu ostvareni.

Organizacije koje implementiraju OHSAS 18001 obavezne su da imenuju jedno lice za bezbednost i zdravlje na radu iz reda najvieg rukovodstva, koji e imati odgovornost za obezbeenje da se sistem upravljanja zatitom zdravlja i bezbednosti na radu primenjuje u skladu sa zahtevima vaeih zakona i standarda OHSAS 18001. Odgovornosti i ovlaenjacelokupnog osoblja koje vri aktivnosti koje direktno ili indirektno utiu na sistem upravljanja zastitom zdravlja i bezbednou na radu, treba da budu definisane, s tim da niko u organizaciji ne bi trebao da bude iskljuen i lien odgovornosti, kad je re o zatiti zdravlja i bezbednosti na radu.Pored definisanja odgovornosti i ovlaenja, zaposlenima je vano pruiti odgovarajue obuke i obezbediti neophodnukompetentnost iz bezbednosti na radu, za oblast u kojoj im se dodeljuju odgovornosti i ovlaenja. Ovo se moe postii primenom efikasnih procedura za osiguravanje kompetentnosti osoblja, koje obuhvataju: -sistematsku identifikaciju svesti o zatiti zdravlja i bezbednosti na radu i kompetenciji koja se zahteva na svakom nivou i funkciji u okviru organizacije, -dogovore za identifikovanje i otklanjanje svih propusta koje trenutno ima pojedinac, -obezbeivanje svake obuke za koju je ustanovljeno da je neophodna, i to na vremenski utvren i sistematian nain, -ocenjivanje pojedinaca da bi se osiguralo da budu veti, da odravaju znanje i porebnu kompetenciju, -odravanje odgovarajuih zapisa o obuci i kompetentnosti pojedinca, -programe obuke u oblasti zatite zdravlja i bezbednost na radu. Efikasnost obuke i nivo kompetencija, koji iz nje proizilazi treba ispitivati. Ovo podrazumeva ocenjivanja kao deo aktivnosti u obuci, i/ili odgovarajue provere na terenu da bi se ustanovilo da li je kompetencija ostvarena, ili da bi se pratili dugoroni uticaji obuke na zatizu zdravlja i bezbednosti na radu. Pored obuka, za pravilnu primenu standarda OHSAS 18001 neophodno je da se u organizaciji vre konsultacije po pitanjima zdravlja i bezbednosti na radu i da su vane informacije za zatitu zdravlja i bezbednost na radu lako dostupne preko oglasnih tabli, biltena ili postera na kojima su prestavljeni programi i uputstva za zdrav i bezbedan rad. Jedan od efikasnih naina zatite zdravlja i bezbednosti na radu, koji nam omoguava primena standarda OHSAS 18001, je primena procedura zareagovanje u vanrednim situacijamai odgovor na njih. Kljune elemente za obezbeivanje pripravnosti u sluaju vanrednih situacija predstavljaju planovi za hitne sluajeve, koje organizacija preduzima kada se odreena hitna situacija pojavi, oprema koja se u tim situacijama koristi i iskustva sa praktinih vebi. Plan za hitne situacije treba da obuhvati: -identifikaciju potencijalnih nesrea i hitnih situacija, -identifikaciju osobe koja e rukovoditi hitnom situacijom, -detalje aktivnosti koje treba da preduzme osoblje tokom hitne situacije, -odgovornosti, ovlaenja i dunosti osoblja sa specifinim ulogama tokom hitne situacije (npr. kontrolori vatre, osoblje za prvu pomo, specijalisti za nuklearno curenje ili izlivanje toksikih materija), -procedure za evakuaciju, -identifikaciju i lokaciju opasnih materijala i zahtevane hitne aktivnosti, -veze sa eksternim slubama za hitne sluajeve, -komunikaciju sa nadlenim organima, -komunikaciju sa susedima i javnou, -zatitu vanih zapisa i opreme, -raspoloivost neophodnih informacija tokom hitnog sluaja, npr. nacrti postrojenja, podaci o opasnim materijalima, procedure, radne instrukcije i telefonski brojevi za kontakt. Kad je re o opremi, moraju da se obezbede odgovarajue koliine i mora da se vodi rauna o njenoj stalnoj ispravnosti. Ova oprema najee podrazumeva lina zatitna sredstva, alarmne sisteme, osvetljenje, opremu za gaenje poara, opremu za prvu pomo, opremu za komunikaciju i drugo. Dokumentacija koja je preko neophodna za obezbeivanje adekvatne pripravnosti za reagovanje u vanrednim situacijama sastavni je deo dokumentacije OHSAS 18001 i obuhvata: -dokumentovane planove i procedure za hitne sluajeve, -listu opreme za hitne sluajeve, -zapise o testiranju opreme za hitne sluajeve,-zapise o praktinim vebama, njihovom preispitivanju i preporuenim aktivnostima proisteklim iz preispitivanja. Da bi se obezbedila maksimalna bezbednost na radnom mestu, pored svih navedenih mera, organizacije treba da: -uspostave procedure zapraenje i merenje u skladu sa nivoom rizika, -utvrde raspored provera primene OHSAS 18001 i definiu odgovarajue ek liste za proveru, -definiu standarde uslova na radnim mestima (ukljuujui i zakonske obaveze) i obezbede dokaze o kontroli tih uslova, -sastave liste neophodne merne opreme, eme kalibracije i definiu zapise o kalibraciji, -preduzmu druge neophodne mere zatite i bezbednosti na radu, koje proizilaze iz prirode posla koju organizacija obavlja, a koje ovom prilikom nisu navedene. Organizacija mora da ima procedure za izvetavanje, procenjivanje i istraivanje nesrea. Njihov osnovni cilj je da se sprei pojavljivanje istih ili slinih situacija u budunosti. Ove procedure treba da obuhvate: -odgovornosti i ovlaenja osoba koje su ukljuene u izvoenje, izvetavanje, istaivanje, follow-up i praenje korektivnih i preventivnih mera, -zahteve da se o svim neusaglaenostima, nesreama, incidentima i opasnostima naprave zapisi, -zahtev da se evidentiraju informacije o imovinskoj teti, -osiguranje da nijedan zaposleni ne trpi posledice zbog izvetavanja o neusalglaenosti, nesrei ili incidentu, -aktivnosti koje treba preduzeti pratei identifikovane neusaglaenosti u OHSAS sistemu upravljanja, -definisane procese obavetavanja, -koordinaciju sa planom za hitne sluajeve i procedurama, kad je primenjivo, -proces istraivanja, svrhu istraivanja, rezultate istraivanja i uesnike, -korektivne i preventivne mere, -analize neusaglaenosti, nesrea i incidenata.

1.4. Koristi od primene standarda OHSAS 18001

OHSAS 18001 se u primeni pokazao kao veoma efikasan alat za postizanje eljenih mera zatite zdravlja i bezbednosti na radu.Kad je re o konkretnim prednostima primene standarda OHSAS 18001, vano je naglasiti sledee:-omoguava jednostavnu i potpunu primenu vaeih zakonskih zahteva,-podie svest zaposlenih o znaaju njihovih aktivnosti i uticaju istih na njihovu bezbednost i zdravlje,-prua zaposlenima neophodno znanje iz oblasti zatite zdravlja i bezbednosti na radu i odrava nivo ovog znanja,-smanjuje na minimum broj incidenata i akcidenata,-obezbeuje stalnu ispravnost ureaja, maina i opreme,-obezbeuje dostupnost i ispravnost zatitne opreme,-onemoguava nastanak haotinog stanja u sluaju nesrea, jer predvia planove za reagovanje i vebe zaposlenih za reagovanje u hitnim situacijama,-doprinosi stalnom poboljanju bezbednosti radnih uslova,-smanjuje broj utroenih radnih dana na bolovanja, a samim tim poveava produktivnost,-pravovremeno upozorava na rizike preko adekvatnog sistema obavetavanja i signalizacije,-omoguava da se pravovremeno uoe opsnosti i da se iste eliminiu ili stave pod kontrolu,-privlai kvalitetnije i strunije kadrove iz oblasti delovanja organizacije,-omoguava bolju komunikaciju sa nadlenim organima,-omoguava uee na tenderima i drugim konkursima, koji imaju kao zahtev za uee, primenu standarda OHSAS 18001,-pozitivno utie na imid organizacije i naglaava njenu etinost i human odnos prema oveku zaposlenom,-omoguava saradnju sa inostranim kompanijama, kod kojih je bezebdnost na radu bitan uslov za saradnju,-titi organizaciju od trokova i gubitaka, do kojih dolazi usled presuda i obetete zaposlenih i lanova njihove porodice, izreenih novanih kazni i negativnog publiciteta.2. Identifikovanje opasnosti i karta rizika

Postupak identifikacije, odnosno prepoznavanja i utvrivanja opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini, procenjivanja rizika u odnosu na njih i utvrivanja naina i mera otklanjanja, smanjenja ili spreavanja rizika i sve ostale aktivnosti koje doprinose efikasnom upravljanju zatitom zdravlja i bezbednou na radu rezultira izradom Akta o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini na nivou svakog pravnog entiteta i na nivou kompanije (za zajednike funkcije).

Podaci o identifikovanim opasnostima i tetnostima za svako radno mesto sistematizovani su u Kartama rizika. Svi zaposleni su upoznati sa sadrajem Karte rizika za svoje radno mesto koja sadri i ocenu rizika definisane mere za otklanjanje ili smanjenje rizika kao i zdravstvene uslove koji moraju biti zadovoljeni.

Posebno Aktom o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini identifikovana su potrebna praenja i merenja u smislu preventive i kontrole identifikovanih opasnosti i tetnosti: Ispitivanje uslova radne sredine mikroklima i hemijske tetnosti, Preventivni i redovni lekarski pregledi i Pregled opreme i alata.

3. Ocena rizika na radnom mestu i u radnoj okolini i razvoj kontrole menadmenta rizikom

Proces ocene rizika u kompaniji tee po utvrenom sistemu prema takama koje slede: Odreivanje rizika, Odluka da li je rizik prihvatljiv, Priprema plana kontrole rizika, Primena plana, Preispitivanje adekvatnosti reenja.

Postoje razliiti naini za procenu postojanja rizika, kao na primer: Raunanje rizika kvantitativno-Upotreba postojeih ili dobijenih statistikih podataka korieni kod metoda kao sto su analiza drveta greaka, okean toksinosti, ili HAZOP da bi se odredio stepen rizika LD 50 faktori za otrovne materije -Vreme pre nego to doe do kvara (MTBF) mehanikih, elektrinih delova -Statistiki uzroci nesrea na putevima

Procena rizika kvalitativno-Rizike nije uvek mogue izraunati u bukvalnom smislu-Za procese sa ogranienim podacima ili bez operativnih podataka-Potrebno je da korisnik napravi jednu ili vie odgovarajuih skala rizika

Jednostavna da/ne pitanja

Skale za izraunavanje (0 - + 4)

Posebno treba uzeti u obzir:-Pozicije zainteresovanih strana (naroito prigovore)-Zakonska pitanja

4. Istraivanje incidenata

Incidentom nazivamo, sa radom povezan dogaaj(i) koji moe da izazove povredu, naruavanje zdravlja zaposlenih i posetioca, ak i fatalan ishod ali i dogaaj koji moe da izazove i negativan uticaj na ivotnu sredinu. Praktino predstavlja opasnu okolnost koja moe imati neeljen ishod. Takve okolnosti se istrauju kako bi se utvrdio uzrok nastanka incidenta, analiziraju kako bi se utvrdilo koja od preventivnih mera je otkazala i zbog ega, locirali nedostaci sistema upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu, odnosno sistema upravljanja zatitom ivotne sredine, utvrdila mesta za poboljanje i definisale preventive i korektivne mere.

Postoje tri vrste incidenata: Akcident vrsta incidenta kada se neeljeni dogaaj desi, to znai da dolazi ili do povrede i/ili naruavanja zdravlja i/ili fatalnog ishoda i/ili zagaenja ivotne sredine. Near misses samo to se nije desilo vrsta incidenta kada nastala opasna okolnost umalo nije dovela do povrede i/ili naruavanja zdravlja i/ili fatalnog ishoda i/ili zagaenja ivotne sredine. Vanredna situacija posebna vrsta incidenta za koju je uzrok nastanka vanredna situacija ( elementarne nepogode, epidemije, nestanak struje, vode).

Podaci o incidentu se sistematizuju u Karti incidenta, koja sadri etiri particije i popunjavanje svake od njih istovremeno predstavlja i redosled aktivnosti u postupku istraivanja incidenta: Prikupljanje informacija, utvrivanje redosleda dogaaja, analiza uzroka incidenta i definisanje korektivnih i preventivnih mera. Za sluaj da se desio akcident koji je rezultirao povredom, naruavanjem zdravlja ili smrtnim ishodom, postupa se u skladu sa dokumentom Povrede na radu. Za akcidente koji rezultiraju negativnim uticajem na ivotnu sredinu, postupak sanacije zavisi od vrste i razmere akcidenta ali se generalno u nekim kompanijama takvi dogaaji poistoveuju sa vanrednim situacijama.

5. Upravljanje vanrednim situacijama

Odstupanje od redovnog reima rada i uobiajenih okolnosti, usled kojeg se znaajno poveava rizik od ugroavanja zdravlja i bezbednosti ljudi i ivotne sredine, odnosno splet okolnosti koji zahteva trenutno sprovoenje odreenih mera, predstavlja vanrednu situaciju. Kako bi se u tim okolnostima postupilo adekvatno i pravovremeno a posledice svele na minimum sprovodi se identifikacija tzv. Osetljivih zona a mogue vanredne okolnosti se predviaju i unapred definiu postupci reagovanja za konkretnu situaciju. Definie se i redosled aktivnosti u sluaju optih vanrednih situacija kao to su epidemije, zemljotresi, poplave i druge elementarne nepogode. Postupak identifikacije opasnosti, odnosno vanrednih situacija, koji mogu imati negativan uticaj po zdravlje, bezbednost ljudi i okolinu, kako i sadraj Plana reagovanja u vanrednim situacijama, formalizovan je dokumentom Reagovanje u sluaju vanrednih situacija. Na osnovu sagledavanja celokupnog procesa, materija koje se koriste, operacija koje se izvode u samom procesu proizvodnje ali i u blizini procesa, identifikuju se mogue vanredne situacije i formalizuju kroz Listu vanrednih situacija koja predstavlja popis identifikovanih opasnosti koje mogu da izazovu vanrednu situaciju, posledice po zdravlje ljudi i/ili po elemente ivotne sredine i informacije koje omoguavaju:-Predvianje mehanizma nastajanja,-Predvianje mehanizma razvoja dogaaja,-Sagledavanje moguih posledica.

Identifikovane opasnosti se grupiu ukoliko za to ima osnova, odnosno, ukoliko bi nain reagovanja u sluaju da doe do neeljenog dogaaja bio isti i izrauju Planovi reagovanja u sluaju odreene vanredne situacije. Sadraj plana zavisi od ozbiljnosti situacije, odnosno nivoa udesa. Moe biti u formi uputstva o redosledu aktivnosti koje treba preduzeti, Sigurnosnih listi ali i Plana koji je standardnog sadraja i daje redosled i opis aktivnosti koje se preduzimaju u sluaju vanredne situacije. Identifikacija poara kao neeljenog dogaaja vri se u okviru izrade projektne dokumentacije prilikom izgradnje, dogradnje ili izmene objekata, od strane ovlaene institucije prema kriterijumima datim u propisima iz oblasti zatite od poara. U tom smislu je uraen Plan zatite od poara, koji je u skladu sa propisima iz oblasti zatite od poara i koji je verifikovan od nadlenog organa Ministarstva unutranjih poslova. Takoe postoji i Pravilnik zatite od poara. Postupak reagovanja u sluaju poara je u skladu sa obukom sprovedenom nad svim zapoljenima pre stupanja na rad i kasnijim reobukama.

6. Zakljuak

Da bi sistem upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu bio konstantno primenjivan i u skladu sa zahtevima standarda OHSAS 18001, organizacije moraju da vre stalni nadzor nad njegovom primenom kroz sprovoenje internih proverai uestalapreispitivanja od strane rukovodstva. Hijerarhijski ureen sistem provera u organizaciji i zalaganje i istrajnost rukovodstva u primeni svih raspoloivih mera za postizanje maksimalne bezbednosti na radnom mestu, omoguavaju organizacijama da neometano i uz minimalan rizik po bezbednost zaposlenih, obavljaju poslove na kojima su prisutne brojne opasnosti. Trite danas daje veu prednost organizacijama koje vode rauna o zaposlenima i preduzimaju sve dostupne mere zatite zdravlja i bezbednosti na radu, a standard OHSAS 18001, kao skup zahteva za bezbednost, istie organizacije koja ga primenjuju i pomae im u ueu na trinoj utakmici.

7. Literatura

1. Dr ivan ivkovi, Predrag orevi, Upravljanje kvalitetom, Tehniki fakultet u Boru, Univerzitet u Beogradu, 2012.2. http://www.sertifikacija.com3. http://www.mobes.rs

11