Zastita i Bezbednost Na Radu

Embed Size (px)

Text of Zastita i Bezbednost Na Radu

UVOD Nakon II Svetskog rata, napredak i razvoj industrije pored pozitivnih efekata, doneo je i brojne opasnosti koje ugroavaju ivot i zdravlje radnika. Prolih godina prolog veka bilo je oko 300000 povreda na radu, a oko 500 radnika je izgubilo ivot na radnom mestu. Uoeno je da se broj povreda na radu poveava sa industrijalizacijom i da su poveane opasnosti po ivot i zdravlje oveka u industrijskoj radnoj sredini. Davne 1957. godine u Srbiji se organizuje prva izloba higijensko tehnike zatite pod nazivom U slubi zatite - u slubi oveka. Ovom izlobom postavlja se novi odnos prema zatiti na radu. Razvoj ideje o higijensko tehnikoj zatiti ide od ideje o zatiti na radu i unapreivanju radne sredine do koncepcije unapreenja kvantiteta radne i ivotne sredine, odnosno izbegavanja tehnolokog rizika. Razvoj ideje pratili su i razliiti oblici organizovanja institucija, koje su se trudile da ih realizuju. Cilj aktivnosti vezanih za zatitu bio je da se podigne svest o potrebi zatite na radu i pomo u svesti koji ugroavaju ivot i radni vek oveka. tampaju se upozorenja, organizuju seminari. Ove prve aktivnosti doprinele su da se broj povreda na radu i smrtnih sluajeva od povreda stalno smanjuje. Ovo je doprinelo poveanju zainteresovanosti privrednika za reavanje postojeih problema zatite na radu i potrebi za uvoenje preventivnih zatitnih mera.

Pojam zatite na radu bezbednost i zdravlje na radu U skladu sa zakonoma u Republici Srbiji zaposleni ima pravo na bezbednost i zatitu zdravlja na radu. Pod zatitom na radu podrazumeva se celokupni sistem mera koje se preduzimaju u cilju spreavanja i eliminisanja potencijalnih opasnosti koje ugroavaju ivot i zdravlje radnika radi obezbeenja povoljnijih radnih uslova.

U uem smislu zatita na radu se svodi na higijensko tehniku zatitu, meutim dananje shvatanje zatite na radu je mnogo ire i potpunije. Zatita na radu je skup tehnikih, zdravstvenih, pravnih, psiholokih, pedagokih i drugih delatnosti pomou kojih se otkrivaju i otklanjaju opasnosti to ugroavaju ivot i zdravlje osoba na radu i utvruju mere, postupci i pravila da bi se otklonile ili smanjile te opasnosti.

Svrha zatite na radu je stvaranje sigurnih uslova za rad kako bi se spreile povrede na radu sa lakim i li teim posledicama, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi s radom. Novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005) pojam zatite na radu menja se u bezbednost i zdravlje na radu. Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeivanje takvih uslova na radu kojima se, u najveoj meri smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji preteno stvaraju pretpostavku za puno fiziko, psihiko i socijalno blagostanje zaposlenih. Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju: 1) zaposleni; 2) uenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktinoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.); 3) lica koja se nalaze na strunom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji; 4) lica na profesionalnoj rehabilitaciji; 5) lica koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvrenje kazne zatvora (radionice, gradilita i sl.) i na drugom mestu rada; 6) lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u optem interesu, radnim akcijama i takmienjima u vezi sa radom; 7) lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja odreenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac 1. PRAVNI OSNOV Bezbednost na radu je multidisciplinarno podruje (tehnika, medicina, psihologija, organizacija, andragogija i dr.) u kojem egzistira ogroman broj propisa koji se odnose na razliite specifine delatnosti i procese rada. Odreeni propisi definiu prava, odgovornosti i obaveze poslodavca i zaposlenih u ovoj oblasti: 1. Zakon o radu

2

2. Zakon o zdravstvenom osiguranju 3. Zakon o penzionom i socijalnom osiguranju 4. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Ovim zakonom ureuje se sprovoenje i unapreivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja uestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi spreavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Iz ovog Zakona proistie niz podzakonskih akata:

Pravilnik o programu, nainu i visini trokova polaganja strunog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i poslova odgovornog lica; Pravilnik o uslovima i visini trokova za izdavanje licenci za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; Pravilnik o postupku utvrivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; Pravilnik o visini trokova postupka utvrivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; Pravilnik o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini; Pravilnik o sadraju i nainu izdavanja obrasca izvetaja o povredi na radu.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu uvodi i definie pojmove: - Akt o proceni rizika jeste akt koji sadri opis procesa rada sa procenom rizika od povreda ili oteenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljanja bezbednosti i zdravlja na radu. - Rizik jeste verovatnoa nastanka povrede, oboljenja ili oteenja zdravlja zaposlenog usled opasnosti. - Opasnost jeste okolnost ili stanje koje moe ugroziti zdravlje ili izazvati povredu zaposlenog. - Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzorkovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oteenja zdravlaj i utvrivanje mogunosti, odnosno naina spreavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika. Akt o proceni rizika je obavezan za sva preduzea. 2. IDENTIFIKACIJA I PROCENA RIZIKA Akt o proceni rizika zasniva se na utvrivanju moguih vrsta opasnosti i tetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vri procena rizika od nastanka povreda i oteenja zdravlja zaposlenog. Poslodavac je duan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene slube medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje odreenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad. 3

Rizici su stanja i pojave u kojima postoje mogunosti negativnog odstupanja od eljenog ishoda. Posledice rizika mogu imati pozitivne ili negativne efekte. Dobre posledice su vezane za produkciju boljih rezultata, a loe ometaju funkcionisanje sistema i obavljanje delatnosti. Kao krajnji rezultat loih posledica su materijalni, finansijski pa i ljudski gubici. Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoe nastanka i teine mogue povrede na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj okolini. Na osnovu prikupljenih podataka i prepoznatih, odnosno utvrenih opasnosti i tetnosti i utvrene liste opasnosti i tetnosti u radnoj okolini na svakom radnom mestu, izborom i primenom odgovarajuih metoda vri se procenjivanje rizika - verovatnoe nastanka i teine povreda na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog. Procenjivanje rizika vri se za svaku prepoznatu, odnosno utvrenu opasnost ili tetnost, uporeivanjem sa dozvoljenim vrednostima propisanim odgovarajuim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehnikim propisima, standardima i preporukama. Verovatnoa nastanka povrede na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom, prouzrokovanih opasnostima i tetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini, procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir uestalost i trajanje izloenosti zaposlenih opasnostima i tetnostima, verovatnou nastanka opasnog dogaaja i tehnike ili druge mogunosti za njihovo izbegavanje, odnosno ogranienje. Teina mogue povrede na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir predvidivu vrstu povrede (smrtna, teka, kolektivna ili laka povreda na radu) koja se moe oekivati. Ako se utvrdi da na radnom mestu i pored potpuno ili delimino primenjenih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i drugih mera, postoje opasnosti i tetnosti, koje prema nalazu procenjivaa rizika mogu da izazovu povredu ili ugroze zdravlje zaposlenog, smatra se da je takvo mesto sa poveanim rizikom, to se utvruje aktom o proceni rizika.

4

PRIMER Pregled radova pri kojima se pojavljuje specifian rizik od nastanka povreda i oteenja zdravlja zaposlenih 1. Rad pri kojem se pojavljuje poseban rizik za zaposlene od: zatrpavanja u iskopima dubljim od 1 m usled obruavanja zemlje, propadanja usled rada na mekom ili movarnom terenu ili pada sa visine vee od 3 m, pri emu je taj rizik povean usled same prirode procesa rada ili uticaja okoline radnog mesta. 2. Rad pri kojem se pojavljuje poseban rizik za zaposlene usled izlaganja hemijskim ili biolokim agensima, odnosno pri kojem se javljaju posebne opasnosti i/ili tetnosti ili je za obavljanje tog rada propisan lekarski pregled zaposlenih. 3. Rad pri kojem su zaposleni izloeni jonizujuem zraenju. 4. Rad u blizini elektrinih vodova visokog napona. 5. Rad pri kojem se pojavljuje poseban rizik za zaposlene od utapanja. 6. Rad na bunarima, pod zemljom i u tunelima. 7. Rad koji obavljaju komprimovanog vazduha. ronioci uz upotrebu sistema za dovod sveeg ili

8. Rad koji obavljaju zaposleni u kesonima sa vazduhom pod pritiskom.

5

9. Rad sa eksplozivnim materijama. 10. Rad na montai ili rasklapanju tekih montanih sklopova.

3. PREVENTIVNE MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeuju se primenom savremenih tehnikih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povreivanja i oteenja zdravlja zaposlenih, i/ili njihovog svoenja na najmanju moguu meru u postupku: 1) projektovanja, izgradnje, korienja i odravanja o