BILTEN RG35Bilten radne grupe za Poglavlje 35Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji predstavlja stalno telo u okviru koјеg sе vodi tematski struktuiranа debata predstavnika državne administracije, političkih partija, nevladinih organizacija, stručnjaka, privrede, sindikata i profesionalnih organizacija, o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

N AC I O N A L N I KO N V E N T

R A D N A G RU PA 3 5

Cilj Radne grupa za pregovaračko poglavlje 35 jeste da pomogne proces normalizacije odnosa i unapredi život gradjana Srbije i Kosova kroz zastupanje predloga praktičnih politika, konkretnih rešenja za implementaciju Briselskog sporazuma i kroz promociju vrednosti Evropske unije.

Radna grupa je otvorena za sve organizacije civilnog društva, profesionalna i akademska udruženja i pojedince-eksperte koji se bave ovom temom.

www.eukonvent.orgBroj 26

2

aktuelno

Petu godinu zaredom, NVO Aktiv je sproveo istraživanje

o stavovima i percepcijama srpske zajednice na Kosovu o

glavnim društvenim, ekonomskim, političkim procesima koji

se, direktno ili indirektno, odražavaju na njen život. Istraživanje

“Analiza trendova 2019: stavovi srpske zajednice na Kosovu”

sprovedeno je u partnerstvu sa Kim Radiom, na osnovu

finansijske podrške Kosovske fondacije za otvoreno društvo

(KFOS). Istraživanje je sprovedeno u periodu od 15. jula do 5.

septembra 2019. godine na uzorku od 540 ispitanika. Rezultati

kvalitativnog istraživanja su dublje ispitani putem kvalitativnih

metoda (fokus grupa, intervjua).

Osnovna svrha ovog istraživanja jeste da pruži uvid u potrebe

i prioritete srpske zajednice na Kosovu, u očekivanju da će

njegovi rezultati poslužiti donosiocima odluka kao polazna

osnova za kreiranje politika. Dok su istraživanja sprovedena

u periodu od 2015. do 2018. godine obuhvatala isključivo

srpsku zajednicu na severu Kosova, od ove godine populacija

istraživanja je proširena i na srpsku zajednicu južno od reke

Ibar, koja čini nešto više od polovine uzorka. Činjenica da je

istraživanje sprovedeno petu godinu zaredom omogućilo je

da se nalazi uporede sa rezultatima israživanja iz prethodnih

godina. To omogućava praćenje trendova u stavovima srpske

Ognjen Gogić, koordinator za javno zagovaranje NVO Aktivae-mail: ognjen.gogic@ngoaktiv.org

zajednice, ali i analizu njihovih uzroka u svetlu društveno-

političkih dešavanja u istom periodu.

Podaci istraživanja ukazuju na to da su pripadnici srpske

zajednice na Kosovu većinski nezadovoljni sopstvenom

materijalnom situacijom, političkim prilikama, sopstvenom

i bezbednošću svojih porodica i imovine, i ekonomskom

situacijom. Najveći procenat ispitanika (41,6%) smatra da su

nezaposlenost i loša ekonomska situacija najveći problemi sa

kojima se suočavaju. Da joj opšti trendovi na Kosovu ne idu

u prilog i nisu ohrabrujući po srpsku zajednicu smatra 92%

ispitanika istraživanja. Uzimajući u obzir ove nalaze, ne čudi

podatak da veliki procenat ispitanika od 55,3% navodi da u

narednih pet godina sebe ne vidi na Kosovu ili da će otići ako

im se ukaže prilika.

Opšte nezadovoljstvo uslovima života i odsustvo perspektive

Srba na Kosovu može se dovesti u vezu sa njihovom

percepcijom političkih procesa kroz koje bi trebalo da se reše

njihovi problemi. S tim u vezi je indikativan podatak da 60,2%

ispitanika kaže da na Kosovu ne postoji političar kome veruju.

Na pitanje da identifikuju jednog političara kom veruju, 88,7%

ispitanika nije navelo nijednog srpskog političara u kog imaju

ANAlIzA TReNDOVA 2019: STAVOVI SRPSKe zAjeDNIce NA KOSOVU

NVO Aktiv

3

poverenje. Osim toga, 46,9% ispitanika smatra da nezavisni

stavovi i kritičko misljenje nisu dovoljno zastupljeni u medijma

na Kosovu. Čak troje od četvoro ispitanika (75,6%) smatra da

se ne oseća slobodnim da izraze svoje političke stavove.

Pitanje posedovanja ličnih dokumenata izdatih od strane

kosovskih vlasti direktno je vezano za proces integracije

Srba u kosovski sistem. Dugi niz godina posedovanje ovih

dokumenata smatralo se činom „izdaje“ interesa Republike

Srbije. Međutim, od potpisivanja Briselskog sporazuma (2013.

godine), stigmatizacija ovog čina počinje da slabi, dok je broj

građana koji se odlučuje za pribavljanje kosovskih ličnih

dokumenata, najčešće zarad ostvarivanja određenih prava,

u stalnom porastu. Broj ispitanika koji poseduje dokumenta

izdata od strane kosovskih vlasti je u 2019. godini dostigao

87,2%. Ovaj trend ukazuje na „depolitizaciju“ ovog čina i

njegovo svođenje na „praktični gest“ koji je neophodan za

ostvarivanje građanskih prava na Kosovu. Slično trendu

porasta broja ispitanika koji poseduju lična dokumenta

izdata od strane kosovskih vlasti, raste i broj ispitanika koji

podržavaju učešće Srba u radu kosovskih institucija. Ove

godine je takav stav iskazao svaki treći ispitanik (32%).

U ovogodišnje istraživanje je uvršteno i niz pitanja o ideji

teritorijalnog razgraničenja Srba i Albanaca, na koju se često

referiše i kao na „podelu“, „korekciju granica“, zbog značaja

koji je ova tema tokom poslednjih godina zauzela u političkom

prostoru. Prva i najuočljivija stvar je da srpska zajednica u

velikom procentu ne podržava razgraničenje. Protiv ove ideje

izjasnilo se nešto vise od 73% ispitanika, dok je nešto manje

od 27% podržava ili je otvoreno za takav predlog.

Bez obzira na brojne nepoznanice koje prate komunikaciju

oko ove ideje, razgraničenje se među srpskim stanovništvom

na Kosovu percipira kao podela Kosova po liniji reke Ibar, gde

bi četiri opštine sa severa Kosova bile pripojene Republici

Srbiji. Kako eventualno razgraničenje ima potpuno različite

efekte po zajednicu na severu i Srbe koji žive u sredinama

južno od Ibra, analizirana je i podrška ovoj ideji prema mestu

prebivališta ispitanika. Analaza rezultata je pokazala da 66%

ispitanika koji žive na severu Kosova ne podržava ideju podele

Kosova, dok je za 33% njih ona prihvatljivo rešenje. Srbi koji

žive južno od reke Ibar u skoro 80% slučajeva ne podržavaju

podelu, dok je 20% njih odgovorilo pozitivno.

U istraživanju se uočava koincidencija između pada podrške

Briselskom dijalogu i uspostavljanju zajednice srpskih

opština, i plasiranja ideje teritorijalnog razgraničenja. U

odnosu na rezultate iz 2018. godine, kada je 42,2% ispitanika

naglasilo da nema stav o Briselskom sporazumu, ove godine

taj procenat je porastao na 58,1%. U kvalitativnom delu

istraživanja, ispitanici fokus grupa su ovaj značajan pad

podrške Briselskom sporazumu objasnili pojavom ideje o

teritorijalnom razgraničenju Kosova, kao alternativi koja je

„briselski proces“ učinila suvišnim. Na istom tragu se tumači

i rezultat da 51,2% ispitanika misli da je ideja formiranja

zajednice srpskih opština napuštena.

Rezultati istraživanja „Analiza trendova 2019: Stavovi srpske

zajednice na Kosovu“ predstavljeni su na konferencijama u

Severnoj Mitrovici i Prištini tokom novembra 2019. godine.

Istraživanje možete preuzeti ovde.

2

aktuelno

Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative

NORMAlIzAcIjA ODNOSA IzMeđU BeOgRADA I PRIšTINe – DUg PUT DO DOgOVORA

Kosovski problem je decenijama ključno nacionalno i političko

pitanje u Srbiji. Frekventnost i preterano prisustvo kosovskog

pitanja u srpskom javnom diskursu uticali su na političku, socijalnu

i ekonomsku dinamiku. što je najvažnije, perspektiva proširenja

eU ulaskom Srbije, kao prioritetno spoljnopolitičko pitanje,

direktno je vezana za normalizaciju odnosa sa Prištinom. U 2012.

godini nova vlada u Beogradu stekla je međunarodni legitimitet

obećanjem da će biti kooperativnija od svojih prethodnika u

postizanju pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom. Takva

očekivanja su izgleda bila opravdana kada su dve strane postigle

značajni „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju

odnosa“, koji je predviđao integraciju zajednice kosovskih Srba

na severu u kosovski pravni i politički sistem. Međutim, čini se

da su obećanja o ovom sporazumu kratkotrajna jer je realizacija

političkog dogovora odložena zbog različite interpretacije

rivalskih političkih elita u Beogradu i Prištini.

Formalni razgovori o normalizaciji odnosa zasnovanoj na zaštiti

prava nevećinskih zajednica kosovskih Srba osnivanjem Asocijacije

/ zajednice opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo su od

jula 2018. godine otvorile prostor ponovnom uvođenju pojmova

teritorijalnog razgraničenja i razmena teritorija. Mogućnost

da se dođe do post-konfliktnog rešenja na Kosovu znatno je

umanjena novembra 2018. godine nakon odluke Prištine da uvede

stopostotne takse na robu iz Srbije. Na taj način, usled unutrašnjeg

političkog sukoba u Prištini, Vlada je sprečila Predsednika Tačija da

pregovara o “razmeni teritorija” kao jednom od rešenja.

I međunarodne i lokalne okolnosti navode na zaključak da situacija

nije zrela za postizanje sporazuma i da nas očekuje „dug put“

prema mogućem sporazumu između Beograda i Prištine. Iako su

Sjedinjene Države nedavno imenovale dva izaslanika za rad sa

zapadnim Balkanom, posebno Ričarda grenela kao specijalnog

izaslanika za mirovne pregovore Srbije i Kosova, još uvek ne

postoji konsenzus glavnih međunarodnih aktera za rešavanje

kosovskog pitanja. Istovremeno, situacija na Kosovu nakon

vanrednih parlamentarnih izbora, i uz izborni proces u Srbiji, ne

garantuje da će se dijalog brzo nastaviti da bi se postigli rezultati

do kraja proleća 2020. godine, kako to očekuju neki krugovi u

međunarodnoj zajednici.

Nedavno istraživanje javnog mnjenja o stavovima građana

Srbije o normalizaciji odnosa koje je sprovela naša organizacija

navodi na zaključak da bi jedna od glavnih prepreka za realizaciju

sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda

i Prištine mogla biti nedovoljna spremnost srpske javnosti da

prihvati bilo kakav sporazum.

3

Prema rezultatima istraživanja, kosovski problem ostaje jedno

od ključnih političkih pitanja u Srbiji. Kosovska tema izaziva

emocionalne reakcije, što ukazuje na problem demobilizacije

dugogodišnjih narativa u kojima je Kosovo predstavljano kao

kamen temeljac „srpske države“ i „srpskog identiteta“. Takve

narative podstiču i izrazito negativni stavovi i stereotipi o

Albancima, kao što pokazuje „visoka etnička distanca“, koja na

skali od 0 do 1 iznosi 0,62. Takođe, činjenica da bi se samo 14,1%

ispitanika složilo da podrži priznavanje nezavisnosti Kosova ako je

to preduslov za članstvo Srbije u eU, dok se 71,7% protivi, ukazuje

na činjenicu da izrazito „emocionalni“ narativ o Kosovu i dalje

preovladava nad „realističnijim“ stavovima.

Posebno težak zadatak vlade bio bi da ubedi javnost da prihvati

bilo kakvo priznavanje Kosova. Reč „priznavanje“ je emocionalno

obojena i uglavnom se smatra „nacionalnom izdajom“ i nosi

osećanja „izdaje i razočarenja“. Bilo koji potencijalni scenario

koji uključuje i priznavanje Kosova od strane Srbije imao bi

ozbiljne političke posledice za vladajuću stranku. Da bi priznanje

nezavisnosti Kosova teško bilo „prodati“ građanima govori

činjenica da bi samo između 15% i 20% ispitanika prihvatilo neka

od scenarija koji uključuju tu opciju, čak i u slučajevima kada bi to

Srbiji donelo neke ustupke, kao što je „razgraničenje“ ili „razmena

teritorija“. jedini drugi scenario koji bi imao određeno prihvatanje

među građanima je onaj po kome Srbija ne priznaje Kosovo, već

prihvata članstvo Kosova u UN, dok u zamenu dobija Asocijaciju /

zajednicu opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo.

Ovo znači da je srpska vlada, iako joj je međunarodna zajednica

prepustila da prikupi potrebnu unutrašnju podršku za politiku

po pitanju Kosova, čak i na štetu osnovnih političkih sloboda,

u suštini sama sebi vezala ruke. Strategija predsednika Vučića

o „jezičkoj igri na dva nivoa“, u kojoj njegovi saradnici šalju više

„emotivne poruke“ o kosovskom pitanju kako bi zadržali osnovni

deo biračkog tela pri ruci; dok je on davao više „realistične stavove“,

donekle je uticala na njegove birače. Verni glasači vladajuće stranke

postali su prijemčiviji za “realistične naracije o Kosovu”. Međutim,

čini se da je opšte pogoršanje političkih sloboda u Srbiji otuđilo deo

antivladinih glasača. Iako su „realističniji“ po pitanju Kosova, oni će

teško podržati plan predsednika Vučića za sveobuhvatni sporazum

o normalizaciji odnosa, samo zato što ova vlada stoji iza toga.

Takođe, istraživanje je dovelo do jasnih dokaza o fundamentalnoj

ulozi medija u upravljanju mišljenjem javnosti o kosovskom

pitanju. Tabloidne novine povezane sa vlastima, kao što su

Informer, Kurir, Alo i Telegraf i televizije poput Pink i Happy, osim

što imaju ulogu u „učvršćivanju moći vlasti“, takođe služe za

podsticanje emocionalnih kosovskih narativa koji ne doprinose

postizanju umerenijeg pristupa u vezi sa ovim pitanjem. Pratioci

medijskih sadržaja koji su povezani sa vlašću uglavnom se protive

bilo kakvom kompromisu oko kosovskog pitanja ili pomirljivijoj

politici prema kosovskim Albancima uopšte, i za njih je sporazum

koji podrazumeva priznavanje Kosova na granici sa izdajom.

Rezultati istraživanja naglašavaju potrebu za ozbiljnim poslom koji

je neophodno da Srbija uradi da bi se promenio duboko ukorenjeni

emotivni narativni okvir o kosovskom pitanju. Komunikaciona

politika postojeće vlade da šalje dvosmislene poruke o rešavanju

sukoba na Kosovu mogla bi imati loš uticaj na pokušaje da se

postigne kompromis u dijalogu Beograda i Prištine.

Istraživanje možete preuzeti ovde.

5

vesti članica RG NKEU za Poglavlje 35

RG NKEU za Poglavlje 35 na radnom doručku sa novinarima

Radna grupa NKeU za Poglavlje 35: Ostala pitanja - Kosovo je 16. decembra u Beogradu organizovala radni doručak sa novinarima u cilju predstavljanja dosadašnjih rezultata i budućih planova Radne grupe. Takođe, članice Radne grupe su, svaka u svojoj oblasti, predstavile svoj rad i stavove u okviru Poglavlja 35.

Ovi sastanci su prilika za jačanje odnosa medija i članica Radne grupe, podsticanje dijaloga, kao i za uspostavljanje ili unapređenje saradnje u pogledu rada na pitanjima iz Poglavlja 35.

Događaj je podržan od strane Fondacije za otvoreno društvo, Srbija, u okviru projekta za podršku radu Radne grupe Nacionalnog konventa o evropskoj uniji za Poglavlje 35, koji sprovodi Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTeR).

CDDRI i NVO Aktiv: Predstavljanje istraživanja javnog mnjenja o Kosovu i Metohiji – šta kažu građani?

cDDRI i NVO Aktiv: Predstavljanje istraživanja javnog mnjenja o Kosovu i Metohiji – šta kažu građani?

U Beogradu je 18. decembra 2019. godine održana panel diskusija na kojoj su predstavljeni stavovi građana o normalizaciji odnosa i rešavanju kosovskog pitanja, dobijeni kroz sledeća istraživanja javnog mnjenja: - “Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine iz perspektive građana”, koje je sproveo centar za društveni dijalog i regionalne inicijative (cDDRI), i - “Analiza trendova 2019: stavovi srpske zajednice na Kosovu”, koje je sproveo NVO Aktiv.

Na panelu su učestvovali: Nikola jović, istraživač cDDRI; Miodrag Milićević, direktor NVO Aktiv i Damjan jović, zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Moderator skupa je bio Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe NKeU za Poglavlje 35.

jedan od glavnih nalaza istraživanja NVO Aktiv jeste da od ukupnog broja ispitanih, skoro 80% ispitanika u srpskoj zajednici južno od reke Ibar i oko 66% na severu Kosova ne podržava ideju razgraničenja Kosova. Sa druge strane, istraživanje cDDRI pokazuje da većina građana (gotovo 80% ispitanika) ne bi prihvatilo priznanje Kosova od strane Srbije kao moguće rešenje. Istovremeno, 66,7% je ispitanika koji ne bi prihvatili priznanje Kosova od strane Srbije, a da je zauzvrat u pitanju razmena teritorija; a 57,3% ne bi podržalo sporazum koji podrazumeva priznanje Kosova od strane Srbije, a da Srbija dobije četiri opštine na Severu Kosova.

Događaju su prisustvovali predstavnici diplomatskog kora, organizacija civilnog društva, kao i mediji.

Panel je podržan od strane Fondacije za otvoreno društvo, Srbija, u okviru projekta za podršku radu Radne grupe Nacionalnog konventa o evropskoj uniji za Poglavlje 35, koji sprovodi Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTeR).

5

vesti članica RG NKEU za Poglavlje 35

Sporazoom: Oštrenje javne reči

O tome kako mediji u Prištini izveštavaju o događajima i pojavama u Srbiji, kako, sa druge strane, mediji u Beogradu izveštavaju o događajima i pojavama na Kosovu, te kako govor mržnje i zaoštrena retorika utiču na proces normalizacije odnosa i pomirenje među zajednicama govorili su istraživačka novinarka iz Beograda jelena Petković i autori popularnih tok šou programa na Kosovu TV emisije Rubikon, Adriatik Keljmendi i Slobodno srpski, Budimir Ničić.

Albanska i srpska zajednica na Kosovu nemaju isti prioritete. jedan od najuticajnih novinara na Kosovu Adriatik Keljmendi, gostujući u emisiji Sporazum, kaže da su nedavno održani vanredni parlamentarni izbori na Kosovu pokazali da normalizacija odnosa sa Srbijom nije bila tema od najvećeg interesa sa građane.

U procesu normalizacije odnosa Prištine i Beograda, srpski politički predstavnici sa Kosova se ništa i ne pitaju, što je opšte poznata stvar, ocenjuje autor emisije Slobodno srpski i direktor Medija centra u Čaglavici Budimir Ničić.

Sa druge strane, kada su u pitanju odnosi između vlasti i opoziciji u Srbiji, Kosovo se kao tema vrlo često upotrebljava, ali i zloupotrebljava, tako da su stavovi uvek suprotni, smatra istraživačka novinarka iz Beograda jelena Petković. U svemu tome, a posebno u političkim odnosima Beograda i Prištine, novinari moraju da imaju posebnu odgovornost jer se kroz nove medije i društvene mreže plasiraju često i poruke koje mogu da izazovu opasne posledice.

TV emisija ,,Sporazoom“ snima se u Severnoj Mitrovici u studiju centra građanske energije koji je deo NVO Aktiv. Projekat je finansiran od strane Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).emisija je dostupna na linku.

Crno beli svet i InTER: Istraživačke priče sa Kosova

Portal crno beli svet i InTeR objavili su jedanaest istraživačkih priča čiji su autori istraživači i novinari koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu. Priče su izrađene u okviru programa obuke za razvoj istraživačkg novinarstva uz podršku mentora. Teme su bile raznolike – od povratka Srba u Prizren, preko problema uzurpirane imovine na Kosovu, uvođenja taksi na robu iz Srbije, neispunjenih izbornih obećanja, uključujući i druga pitanja od važnosti za svakodnevni život građana. Priče su objavljene u posebnoj elektronskoj publikaciji “Naše priče” koju možete preuzeti ovde.

Takođe, izrađen je i dokumentarni film u kome polaznici obuke za razvoj istraživačkog novinarstva na Kosovu predstavljaju teme svojih istraživačkih članaka. Film je dostupan na linku.

Istraživačke priče su izrađene u okviru projekta “Razvoj istraživačkog novinarstva kod novinara koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu”, koji zajednički realizuju organizacije crno beli svet i InTeR, a koji je podržan kroz grant Vlade Velikog Vojvodstva luksemburga, kojim upravlja Kosovska Fondacija za civilno Društvo (KcSF).

2

Mišljenja i stavovi izraženi u ovom Biltenu predstavljaju stavove autora i ne odražavaju neophodno zvanične stavove Fondacije za otvoreno društvo, Srbija, Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, ni InTER-a.

U Biltenu Radne grupe NKeU za Poglavlje 35 se iznose stavovi o pregovorima između Beograda i Prištine, prednostima

i posledicama ponuđenih rešenja na stanje demokratije i društva u Srbiji, položaj i zaštitu etničkih zajednica na Kosovu,

regionalnu stabilnost i pomirenje, evropske integracije Srbije i druge važne teme od interesa za razvoj našeg društva. U biltenu

se objavljuju tekstovi i stavovi članica Radne grupe, ali se daje mogućnost i drugim društvenim i političkim akterima da iznesu

svoje stavove po pitanjima od značaja za Poglavlje 35. Bilten izlazi više puta mesečno, distribuira se putem elektronske pošte,

i može da se preuzme sa internet stranice Nacionalnog konventa o evropskoj uniji, kao i sa stranice Instituta za teritorijalni

ekonomski razvoj (InTeR) koji koordinira radom Radne grupe za Poglavlje 35 i uređuje sadržaj biltena.

BIlTeN RADNe gRUPe NAcIONAlNOg KONVeNTA O eVROPSKOj UNIjI zA POglAVlje 35

Broj 26 (decembar 2019.)

poglavlje35@regionalnirazvoj.org

www.eukonvent.org

www.regionalnirazvoj.org