15

PRSTENASTI (ČLANKOVITI) CRVI (ANNELIDA)

To su ţivotinje sa homogenom segmentacijom tela (što znaĉi da su – sem

prvog „PROSTOMIJUM“ i poslednjeg segmenta „PIGIDIJUMA“ – svi segmenti isti).

Na površini tela se nalazi JEDNOSLOJNI EPIDERMIS na ĉijoj površini je

ELASTIĈNA KUTIKULA. Ispod epidermisa su slojevito rasporeĊeni kruţni i uzduţni

MIŠIĆI. Unutrašnjost ĉini CELONSKA DUPLJA koja je SEPTAMA izdeljena na komore.

Septe prate segmentaciju tela i one su deo PERITONEUMA.

CREVNI SISTEM je prava cev koja poĉinje USNIM

otvorom, a završava ANALNIM. Usni otvor je na drugom

segmentu PERISTOMIJUMU, analani na PIGIDIJUMU.

DIŠU škrgama i površinom tela.

KRVNI (cirkularni ili transportni) SISTEM je ZATVORENOG TIPA i ĉine ga

DORZALNI I VENTRALNI SUD, od kojih u svakom segmentu polaze BOĈNI KRVNI

SUDOVI. Funckiju SRCA obavlja dorzalni krvni sud i kretanje krvi u dorzalnom

(leĊnom) krvnom sudu je od zadnjeg ka prednjem kraju tela, a ventralnim

(trbušnim) krvnim sudom je od prednjeg ka zadnjem delu tela (obrnuto nego

kod kiĉmenjaka).

EKSKRECIJA se obavlja pomoću METANEFRIDIJA.

NERVNI SISTEM je LESTVIĈASTOG TIPA (znaĉi da je nad’ţdrelna gangila povezana nervima sa

ostalim gangiljama u telu kojih je u svakom segmentu po jedan par).

Imaju dobro razvijene FOTORECEPTORE, HEMORECEPTORE, TAKTILNA ĈULA i ĈULO RAZNOTEŢE. Mogu

biti ODVOJENIH polova ili HERMAFRODITI. Razviće moţe biti DIREKTNO ili preko LARVENIH stupnjeva.

Ovaj tip ima tri glavne klase:

1. mnogoĉekiljasti crvi

2. maloĉekinjasti crvi

3. pijavice

MNOGOĈEKILJASTI CRVI (POLIHAETA)

Većinom ţive u morskoj vodi; manji broj vrsta u slatkoj vodi, a najmanji na vlaţnom zemljištu. Na

glavi imaju nastavke sa ĉulnom funckijom (tentakule/ANTENE). Imaju OĈI tipa prostih ocela. DIŠU

ŠKRGAMA. Na koţi imaju koţno-mišićne nabore – PARAPODIJE, na kojima se nalazi veći broj ĈEKINJA

(héta). ODVOJENIH su polova i u razviću se javlja larva TROHOFORA.

MALOĈEKILJASTI CRVI (OLIGOCHAETA)

Većinom ţive u vlaţnom zemljištu, manji broj u slatkoj vodi, najmanji broj u slanoj. Najpoznatija je

kišna glista (lumbricus terrestis).

Na glavi nema antena, nemaju oĉi, već su po ĉitavom telu FOTORECEPTORI, a najveća koncentracija

je u prednjem delu tela. Bliţe prednjem delu tela se nalazi ţlezdani epitel u obliku prstena – KLITELUM,

koji luĉi sluz iz dve gliste kojom se obavija pri parenju, i od te sluzi stvaraju KOKON, u koji ubacuju

16

oploĊena jaja. On se kod ove vrste stalno dobro vidi (i kad je parenje) [a kod pijavica se vidi samo u toku

parenja].

Na koţi nema parapodija, već se nalaze hete (ĉekinje) i to na svakom segmentu (osem na prvom i

poslednjem) po OSAM HETA – po dve u 4 grupe. Na njih se crv oslanja na podlogu pri kretanju. U koţi se

nalaze brojne ţlezde koje ĉine koţu uvek vlaţnom, olakšavaju disanje i lakše kretanje kroz hodnike pod

zemljom.

Hrane se DETRITUSOM (zemljom koja je bogata organskim materijama).

RESPIRACIJA se obavlja preko površine tela.

KRVNI SISTEM je zatvorenog tipa, a funckiju SRCA obavlja dorzalni krvni sud i prvih pet pari

boĉnih krvnih sudova.

EKSKRECIJA se obavlja preko METANEFRIDIJA i u svakom segmentu se nalazi po jedan par.

Metanefridija poĉinje levkastim proširenjem sa trepljama – koje se zovu NEFROSTOM – koji se nastavlja u

NEFROMSKI KANAL koji kroz SEPTU prelazi u susedni segment u kojem se uvija a zatim sa boĉne strane

ventralnog dela otvara u spoljašnju sredinu. Kod nekih vrsti postoji i MOKRAĆNA BEŠIKA.

NERVNI SISTEM je LESTVIĈASTOG tipa. U trećem segmentu iznad ţdrela je NAD’ŢDRELNA

GANGLIJA koja je nervima povezana sa ganglijama kojih je u svakom segmentu po jedan par.

HERMAFRODITNE su ţivotinje i u 13. segmentu se nalazi jedan par jajnika a jajovod se otvara na 14.

segmentu. Dva para semenika se nalaze izmeĊu 9. i 11. segmenta, a semovod se otvara na 15.

segmentu. Pri parenju se postavljaju jedna pored druge u obrnutom smeru i pomoću sluzi koju luĉi

klitelum se obavija. OploĊena jaja se ubacuju u kokon kojeg stvaraju od sluzi kliteluma. Razviće je

direktno.

PIJAVICE (HIRUDIENA)

Najĉešće ţive u slatkoj vodi, a manji broj vrsta ţivi u slanoj vodi i vlaţnom zemljištu.

Telo je izgraĊeno od 33 SEGMENATA ali je spolja mnogo veći broj jer je svaki primarni segment

izdeljen sa spoljašnje strane na 3 do 5 sekundarnih segmenta koji se zovu ANULI.

Na prednjem delu je USNA PIJAVKA u ĉijem centru je USNI OTVOR, na zadnjem delu tela je ZADNJA

PIJAVKA nastala spajanjem nekoliko zadnjih segmenta. Pošto je pigidijum ušao u sastav zadnje pijavke,

ANALNI OTVOR se nalazi ispred zadnje pijavke na dorzalnoj (leĊnoj) strani. Pijavice nemaju ni parapodije

ni hete.

U usnoj duplji imaju jaku vilicu koja je kod vrsti koje se hrane krvlju u obliku slova Y i vilicama

grebe koţu i zid krvnog suda. PLJUVAĈNE ŢLEZDE luĉe pljuvaĉku u kojoj se nalazi HIRUDIN koji spreĉava

koagulaciju krvi i krv nesmetano istiĉe iz krvnog suda i pijavice tu krv smeštaju u VOLJKU koja je na

jednjaku. Kod MEDICINSKE PIJAVICE se smešta jako velika koliĉina krvi tako da se ona normalno hrani 2

puta godišnje. Vrste koje se hrane krvlju imaju slabo razvijen ţeludac.

DIŠU površinom tela. KRVNI SISTEM je ZATVOREN, nema podele septama na komore, pa je

smanjen broj METANEPRIDIJA.

NERVNI SISTEM je LESTVIĈAST, imaju dobro razvijene HEMORECEPTORE.

HERMAFRODITNE su ţivotinje i kod njih se klitelum vidi samo u vreme parenja. OploĊena jaja se

ubacuju u KOKON. Razviće je direktno.

17

ZGLAVKARI (ARTHOPODA)

Zglavkari predstavljaju najbrojniju grupu ţivotinja; ţive u svim sredinama: u vodi, vazduhu,

zemljištu. Zglavkari imaju HETERONOMNO SEGMENTISANO TELO.

Na telu se razlikuju GLAVA, GRUDI i TRBUH. Kod nekih grupa dolazi do spajanja glave i grudi u

GLAVENO–GRUDNI REGION. Kod nekih se glaveno–grudni deo zove PROZOMA, a trbuh OPISTOZOMA. Broj

segmenata, telesnih nastavaka i noţica varira. Telo je zaštićeno KUTIKULOM koja je ĉesto proţeta voskom

i takva kutikula spreĉava gubitak vode. Kutikula moţe biti i u obliku skeletnih ploĉa koje su meĊusobno

pokretno povezane.

Glava je najĉešće zaštićena jedinstvenom GLAVENOM ĈAUROM dok su na ostalim delovima tela 4

SKELETNE PLOĈICE: leĊna, trbušna i 2 boĉne. Skelet je ektodermalnog porekla i po poloţaju je spoljašnji

skelet (egzoskeletni). Mišići su popreĉno–prugasti u vidu mišićnih traka i preiĉvršćeni su za unutrašnju

stranu egzoskeleta. Ekstremiteti su ĉlankoviti, pokretno vezani za telo, a ĉlanci su meĊusobno zglobno

povezani i imaju funkciju na principu poluge. Obavljaju razliĉite funkcije.

CREVNI SISTEM je potpuno razvijen i koristi razliĉite izvore hrane.

DIŠU preko POVRŠINE TELA (najsitniji predstavnici). Vodene vrste dišu ŠKRGAMA, postoje i

LISTOLIKA PLUĆA kao i TRAHEJE (kod stonoge). Traheje su cevĉice koje poĉinju otvorima sa boĉne strane

tela i njima se vazduh direktno dovodi do ćelija.

KRVNI SISTEM je OTVORENOG tipa. SRCE je cevasto i nalazi se na dorzalnom krvnom sudu.

EKSKRECIJA se obavlja pomoću IZMENJENIH METANEFRIDIJA ili MALPIGIJEVIH CEVĈICA (kod

stonoga). Ove cevĉice su na jednom kraju zatvorene a drugim krajem se ulivaju u crevo na mestu

prelaska srednjeg u zadnje crevo.

NERVNI SISTEM je LESTVIĈAST.

Imaju razvijeno ĉulo VIDA, HEMORECEPTORE, TAKTILNA ĈULA i ĉulo RAVNOTEŢE.

ODVOJENIH SU POLOVA ILI HERMAFRODITI, a razviće moţe biti DIREKTNO ILI PREKO LARVENIH

STUPNJEVA.

Zglavkari se dele na:

1. paukolike ţivotinje

2. rakove

3. stonoge

4. insekte

PAUKOLIKE ŢIVOTINJE (CHELICERATA)

Na telu se razlikuju glaveni i grudni deo PROZOMA sa 6 segmenata i opistozoma sa najviše 13

segmenata. Tu spadaju:

1. škorpije

2. pauci

3. kosci

4. krpljevi

18

ŠKORPIJE (SCORPIONES)

Škorpije nemaju antene, već se na prvom segmentu prozome nalaze HELICERE koje sluţe kao ĉulni

organi. Na drugom segmentu su PEDIPALPI sa plaštolikim vrhom i sluţe za hvatanje plena i odbranu. Na

sledeća 4 segmenta se nalazi po jedan par nogu za hodanje. NOŢICE na OPISTOZOMI su izmenjene i

obavljaju razliĉite funkcije (naroĉito disanje). Na zadnjem segmentu je OTROVNA ŢLEZDA koja svoj produkt

(otrov) izbacuje preko otvora na bodlji koja je na vrhu zadnjeg dela tela (karakteristiĉno suţen i uvek

spreman za napad). To su noćne ţivotinje, a danju se nalaze ispod lišća i kamena.

PAUCI (ARANEA)

Pauci imaju na prozomi par HELICERA na ĉijem vrhu je kandţa sa otvorom preko kojeg se izbacuje

otrovna supstanca koja se stvara u otrovnoj ţlezdi. PEDITALIJE kod muţjaka sluţe za oplodnju, a kod

ţenki su iste kao noge za hodanje. PROZOMA je preko uzane drške povezana sa proširenim trupom. Na

trupu su izmenjene noţice (listolika pluća), a mogu biti i za nošenje oploĊenog jaja. Od izmenjenih noţica

nastaje bradavica kroz koju se izliva GUSTI SEKRET – produkt pauĉne ţlezde. Ovaj sekret u kontaktu sa

vazduhom oĉvrsne i njime pletu mreţe u kojima se hvataju insekti i druge sitne ţivotinje. Od centra mreţe

polazi jedna nit koja je u vezi sa paukom i kad ţrtva upadne u mreţu, pauk zna. Pored pauka mreţara

postoje i pauci skitnice koji jure plen.

KOSCI (OPILIONES)

Kosci su sluĉni paucima, ali imaju jako dugaĉke noge za hodanje koje se lako otkidaju. Kad su u

opasnosti mogu sami da odbace nogu pa se ona regeneriše.

KRPELJI (ACARINA)

Krpelji ţive u travi, opalom lišću,... i kod njih je došlo do GRUPISANJA svih segmenata u jedinstvenu

masu. Nervne ganglije1 su takoĊe grupisane u jednu nervnu masu. Prenosioci su mnogih teških bolesti (ali

sâm krpelj nije otrovan). Tu spadaju i GRINJE.

RAKOVI (CRUSTACEA)

Ţive u morskoj i slatkoj vodi i na telu se razlikuju glava, grudi i trbuh, s tim što su kod većine glava i

grudi spojene u GLAVENO-GRUDNI region. Glava ima 6 segmenata dok broj segmenata ostalih delova

varira, a kod viših rakova je on stalan i iznosi 20. Na glavi se nalaze dva para ANTENA, jedan par

MANDIBULA, dva para MAKSILA, i oni uĉestvuju u ishrani. Ĉesto im se pridodaje još nekoliko noţica iz

grudnog regiona koje se zovu MAKSILOPODE. Deo grudnog regiona koji nije ušao u sastav glaveno–

grudnog regiona se zove PEREION i na njima se nalaze noţice PEREIOPODE koje sluţe za kretanje. Trbuh ili

PLEON nosi noţice pleopode koje su izmenjene i obavljaju razliĉite funckije (najĉešće funkciju škrga).

Zadnji segment sa jednim parom ekstremiteta je dorzo-ventralno spljošten i formira lepezu (ili telzon),

koja sluţi za plivanje, pa pliva unazad, a hoda unapred.

STONOGE (MYRIAPODA)

Stonoge DIŠU TRAHEJAMA.

KRVNI SISTEM je OTVOREN, SRCE je cevasto i na dorzalnom je krvnom sudu.

1 Ganglija (lat. ganglion) je skup tela nervnih ćelija koja obrazuju strukture nalik na ĉvorove.

19

EKSKRECIJA se obavlja preko MALPIGIJEVIH CEVĈICA.

NERVNI SISTEM je LESTVIĈAST, imaju veći broj prostih oĉiju a kod nekih grabljivih vrsta su te

proste oĉi u velikom broju na maloj površini, pa liĉe na PACETOVANE OĈI (oko od velikog broja okaca).

ĈULO MIRISA je na antenama. Imaju ĉulo RAVNOTEŢE.

ODVOJENIH su POLOVA i razviće je DIREKTNO.

INSEKTI (INSECTA)

20

BODLJOKOŠCI (ECHINODERMATA)

Bodljokošci su iskljuĉivo morske ţivotinje koje ţive na dnu mora, slobodno se krećući. Razlikuju se

od ostalih beskiĉmenjaka po tome što im je skelet mezodermalnog porekla i po poloţaju je unutrašnji –

endoskelet.

Na telu se razlikuju ORALNA STRANA na kojoj je usni otvor i ABORALNA STRANA na kojoj je analni

otvor, ako je razvijen. Kroz telo odraslih se moţe postaviti uzduţna osa, oralno-aboralna i po toj osi se

moţe postaviti više ravni simetrija (najĉešće 5) i zato imaju RADIJALNU (ili zraĉnu) simetriju. MeĊutim,

njihove larve imaju BILATERALNU simetriju.

Skelet je izgraĊen od SKELETNIH PLOĈA koje su najbolje razvijene kod morskih jeţeva. Iznad skeleta

je EPIDERMIS na kome se nalaze TUBERKULE na kojima su (pokretne) vezane bodlje koje imaju

odbrambenu funkciju i sluţe za kretanje. Postoje i kraće bodlje PEDICELARIJE koje sluţe za ĉišćenje tela,

pošto su većina oralnom stranom okrenuti prema dnu, a analnim prema površini vode nesvareni delovi

hrane pod dejstvom gravitacije padaju na same ţivotinje. Sa oralne strane morske zvezde se na kracima

nalaze dva niza otvora kroz koje izlaze AMBULAKRALNE noţice koje su deo ambulakralnog sistema. Ovaj

sistem je karakteristiĉan samo za bodljokošce i ispunjen je vodom koja je pod odredjenim pritiskom i kad

se u njemu poveća pritisak izlaze ambulakralne noţice napolje i pomoću njih se kreću. Ovaj sistem je u

vezi sa vodenom sredinom preko pora koje se nalaze na madrepornoj ploĉi.

CREVNI SISTEM je potpuno razvijen kod većine bodljokoţaca. Zmijaĉe i neke morske zvezde

nemaju analni otvor već se nesvarena hrana izbacuje preko usnog otvora. išu škrgama, a krvni sistem je

slabo razvijen i predstavlja deo celoma.

EKSKRETORNI SISTEM nije razvijen, a ekskrecija se obavlja preko škrga i creva.

NERVNI SISTEM je DIFUZNO-VRPĈAST. Na telu se nalaze tri prstenaste nerve vrpce koje su

povezane sa difuznim nervnim sistemom u epidermisu koji se nalazi iznad skeleta.

Imaju dobro razvijena HEMIJSKA ĈULA (ĉulo mirisa), ĉulo RAVNOTEŢE, OĈI NE POSTOJE, TAKTILNA

ĈULA NISU MNOGO RAZVIJENA.

ODVOJENIH su polova, bez izrţenog polnog dimorfizma i u razviću se javlja larva DIPLEURULA.

SISTEMATIKA (PODELA) BODLJOKOŢACA

1. morske zvezde (asteroidea)

2. zmijaĉe / zmijuljice (ophiuroidea)

3. morski jeţevi (echinoidea)

4. morski krastavci (holothuroidea)

5. (morski) krinovi (crinodea)

MORSKE ZVEZDE

Imaju telo u obliku diska od kojeg polaze kraci ĉiji je broj najĉešće pet, ali ih moţe biti i više. Kad

uhvate plen, izbacuje ţeludac napolje, i kad delimiĉno svare plen, onda uvlaĉe ţeludac i nastvalju varenje.

Imaju izraţenu moć REGENERACIJE.

ZMIJAĈE / ZMIJULJICE

One su sliĉne morskim zvezdama, ali im je disk u odnosu na krak manji.

21

MORSKI JEŢEVI

Imaju najjaĉe razvijen skelet i bodlje na telu. Oko usnog otvora se nalaze skelente tvorevine

oznaĉene kao ARISTOTELOVA LAMPA, i sluţe za drobljenje plena. Larva kod morskog jeţa se zove PLUTEUS.

MORSKI KRASTAVCI

Ţive na pesku na dnu mora, leţeći boĉnom stranom i oko usnog otvora se nalaze ruĉice koje sluţe za

lov i odbranu. Kada su u opasnosti izbacuju veći deo unutrašnjih organa koje posle regenerišu. Za

odbranu sluţe i lepljive cevĉice koje izbacuju kroz analni otvor i one se obmottaju oko neprijatelja.

KRINOVI

Krinovi su trajno ili privremeno priĉvršćeni za podlogu i jedino kodnjih je usni otvor okrenut prema

površini vode, kao i analni, koji je na istoj strani.

22

HORDATI (CHORDATA)

Osnovna odlika hordata je postojanje centralnog skeletnog potpornog organa – HORDE, koja se

pruţa skoro celom duţinom tela na dozalnoj strani. IzgraĊena je od ćelija sa vakuolom u kojoj je ostvaren

turgorov pritisak koji daje ĉvrstinu hordi.

Horda je obavijena i VEZIVNIM TKIVOM koje joj daje elastiĉnost vez promene njene duţine. Druga

karakteristika je nervna cev koja se nalazi iznad horde i u većem delu te cevi je smeštena kiĉmena

moţdina, dok se u glavenom regionu proširuje u moţdane mehure u kojima će se razviti mozak. Ovakav

nervni sistem se zove CEVAST. Seldeća odlika je ŠKRŢNO ŢRDELO, tj. sa boĉnih strana ţdrela razvijaju se

škrge koje su endodermalnog porekla. Mišićni rep je sledeća karakteristika hordata.

Hordati imaju i niz osobina koje postoje i kod beskiĉmenjaka:

1. troslojna gaglija – na gangliji se razlikuju tri klicina lista: spoljašnji, unutrašnji i središnji (redom;

ektoderm, endoderm i mezoderm)

2. celonska duplja

3. bilatelarna simetrija

4. cepalizacija – grupisanje nervnih ćelija u moţdanu masu

5. segmentacija tela

Hordati se dele na:

1. plaštaše

2. kopljaše

3. kiĉmenjake

PLAŠTAŠI (TUNICATA)

Ţive u vodi i većina na odraslom stupnju je priĉvršćena za podlogu. Na odraslom stupnju ikaju

radijalnu simtriju, ali njihove larve su bilatelarno simetriĉne. Predstavnik plaštaša je ascidija.

Na površini se nalazi PLAŠT ILI TUNIKA izgraĊena od TUNICINA, koji je po hemijskom sastavu sliĉan

celulozi. Zbog SESIVNOG naĉina ţivota, došlo je do redukcije organa. Kod nekih se horda zadrţala samo u

zadnjem delu tela, dok neke vrste uopšte nemaju hordu.

CREVNI SISTEM je POTPUNO RAZVIJEN i njegovo ŢDRELO je jako prošireno i na njemu se nalaze

brojni ŠKRŢNI PROREZI sa trepljama koje filtriraju hranu iz vode, što znaĉi da je naĉin ishrane PASIVAN.

Takvo ţdrelo se zove ŠKRŢNA KORPA. Hrana prelazi u crevo gde se vari, a nesvarna hrana dospeva u

KLOAKALNU DUPLJU iz koje se preko izlaznog SIFONA, zajedno sa vodom koja je preko škrţnih proreza

dospela u peribranhijalnu duplju.

DIŠU preko škrţnih proreza gde stalno cirkuliše voda.

Od KRVNOG SISTEMA je ostalo samo srce, tako da je sistem otvorenog tipa.

Od NERVNOG SISTEMA ostala je samo GANGIJA koja se nalazi u blizini ţdrela (ili škrţne korpe).

Od ganglije polaze nervi koji nervišu sve delove tela.

HERMAFRODITNA je ţivotnja, [razmnoţava se POLNO] – oploĊenje se vrši u slobodnoj vodi i iz zigota

se razvija larva koja ima sve odlike hordata i ona neko vreme slobodno pliva, a zatim se spušta na dno i iz

nje se razvija adult koji ţivi sesivnim (priĉvršćen za podlogu) naĉinom ţivota i gubi osobine hordata.

Razmnoţavanje moţe biti BESPOLNO i vrši se pupljenjem.

23

KOPLJAŠI (CEPHALOCHORDATA)

Predstavnik je Amphyoxus lanceolatus.

To je ţivotinja duţine oko 8cm. Ţivi u moru, u pesku, samo prednji deo tela sa ustima viri iznad

peska.

KRVNI SISTEM je zatvorenog tipa i izgraĊen od DORZALNOG i VENTRALNOG KRVNOG SUDA i od njih

polaze boĉni krvni sudovi. Ventralnim krvnim sudom se krv kreće od zadnjeg ka prednjem delu tela, dolazi

do škrţnih proreza gde se oksiduje krv a zatim se dorzalnim krvnim sudom odvodi do zadnjeg dela tela.

EKSRECIJA se obavlja preko specifiĉnih organa koji su kombinacija PROTONEFRIDIJA I BUBREGA.

NERVNI SISTEM je CEVAST i od nervne cevi polaze segmentisano rasporeĊeni boĉni nervi i to u

svakom segmentu po dva para, jedan par leţnih (dorzalnih) i jedan par trbušnih (ventralnih).

U prednjem delu je leĊna cev (proširena) i na donjem delu tog proširenja je ĈULO MIRISA, a u

prednjem delu su FOTORECEPTORI, tako da razlikuju svetlost od mraka.

Odvojenih su POLOVA bez izraţenog polnog dimorfizma. GONADE (polne ţlezde) nemaju izvodnih

kanala, pa se gameti oslobaĊaju prskanjem gonada, izlazi preko ATROPORUSA; oploĊenje je u slobodnoj

vodi (moru) i iz zigota se razvija larva koja neko vreme pliva u površinskom delu vode, a zatim se spušta

na dvno, koji ţivi većim delom u pesku, koji se zati metamorfozira (preobrazi).

KIĈMENJACI (VERTEBRATA)

Kiĉmenjaci se karakterišu postojanjem LOBANJSKE ĈAURE koja štiti mozak i ĉulne organe na glavi,

zatim tu je KIĈMENICA koja zamenjuje hordu i moţe biti od hrskavice i koštanog tkiva (kod ajkula i raţa).

Kiĉmenica je izgraĊena od KIĈMENIH PRŠLJENOVA, koji su meĊusobno povezani HRSKAVICOM i to je tzv.

elastiĉna veza. Kiĉmenicu nemaju kolouste – kod njih horda funkcioniše tokom ĉitavog ţivota. Kod

kiĉmenjaka se na telu razlikuju GLAVENI REGION, TRUPNI REGION i REPNI REGION.

U GLAVENOM REGIONU se nalazi MOZAK i ĈULNI ORGANI, zatim USNI OTVOR i organi koji

uĉestvuju u unošenju hrane.

U TRUPNOM REGIONU se nalazi CELONSKA DUPLJA u kojoj su unutrašnji organi. U prednjem delu

trupa nema celonske duplje i kod gmizavaca, ptica i sisara (amniota) je u tom delu formiran vrat, dok ribe

i ţabe nemaju vrat. Celonska duplja ne postoji ni u repnom regionu. Trupni region je podeljen na GRUDNI i

TRBUŠNI deo, a kod sisara se izmeĊu ta dva nalazi DIJAFRAGMA. Kiĉmenjake karakteriše UNUTRAŠNJA

SEGMENTACIJA.

U trupnom i repnom regionu, SEGMENTACIJA se zapaţa u muskulaturi, kiĉmenici, rebrima i

moţdanskim nervima. Segmentacija karakteriše i zadnji deo glavenog regiona gde je ţdrelo. Na ţdrelu

segmentacija se vidi u rasporedu škrţnih proreza ili kesa, sa boĉnih strana segmentacija se odnosi i na

skeletne elemente škrga i njihove muskulature kao i glavenih nerva koji intervišu ovu oblast tela (ţdrelnu

oblast).

24

SISTEMI KOD KIČMENJAKA

KOŢNI SISTEM

Kod kiĉmenjaka koţa je sloţene graĊe i pokriva ĉitavu površinu tela pa je prvenstveno ima ZAŠTITNU

ULOGU, a pošto se u koţi nalaze i ĉulne ćelije, preko nje se PRIMAJU NEKE INFORMACIJE iz spoljašnje

sredine. Koţa uĉestvuje i u DISANJU kod nekih grupa kiĉmenjaka i u IZLUĈIVANJU. Kod nekih uĉestvuje i u

procesu KRETANJA. Koţa je izgraĊena od dva osnovna dela:

1. pokoţice i

2. krzna

POKOŢICA

Pokoţica je EKTODERMALNOG POREKLA i izgraĊena od više slojeva ćelija. U ćelijama površinskog sloja

nagomilava se KERATRIM i ćelije izumiru i povremeno se odbacuju. Odbacivanje moţe biti pojedinaĉno

(PERUTANJE) ili se ĉitav sloj odjednom odbaci (PRESVLAĈENJE). Obnavljanje ćelija se vrši na raĉun

terminativnog sloja ĉije ćelije imaju sposobnost deobe.

KRZNO

Ispod pokoţice se nalazi krzno koje je MEZODERMALNOG POREKLA i sloţenije je graĊe od pokoţice.

Osnovno tkivo je VLAKNASTO-VEZIVNO TKIVO ali se u njemu nalazi i KRVNO TKIVO, NERVNO TKIVO i

MIŠIĆNO TKIVO. Ispod krzna je potkoţno ili SUBKUTANO tkivo, izgraĊeno od RASTRESITOG VEZIVNOG TKIVA

i u njemu se skladište rezervne materije.

Na raĉun pokoţice nastaju ROŢNE TVOREVINE kao što su dlake, perije, nokti, kandţe, kopita, papci,

rogovi. U koţi se nalaze i brojne ŢLEZDE koje se najĉešće spuštaju iz pokoţice u krzno. Kod niţih

kiĉmenjaka su to jednoćelijske tvorevine, dok se kod viših zvezdane ćelije grupišu u ţlezdane organe –

ZNOJNE, LOJNE I KOD SISARA MLEĈNE.

NERVNI SISTEM

Osnovna funkcionalna jedinica nervnog sistema je REFLEKSNI LUK. Funckiju prijema draţi iz

spoljašne i unutrašnje sredine obavljaju RECEPTORI. Prema vrsti draţi za koju imaju najniţi prag

nadraţljivosti, dele se na:

1. mehanoreceptore,

2. hemoreceptore,

3. fotoreceptore i

4. termoreceptore

Receptori osetljivi na mehaniĉke draţi su ĉulo DODIRA, ĉulo za BOL, ĉulo SLUHA, ĉulo RAZVNOTEŢE.

Ĉulo dodira i bola se nalazi u koţi i unutrašnjosti organizma. Hemoreceptori primaju hemijske draţi i takvi

receptori su u ĉulu MIRISA. Kod riba ta dva sistema nisu odvojena. Ĉulne ćelije za miris se nalaze u

epitelu nosnih šupljina i kod ĉoveka je ta površina oko 5cm2. Miris imaju isparljive materije i materije

mogu biti prijatnog ili neprijatnog mirisa (to je nauĉeno). Ĉulo UKUSA je na jeziku. Na jeziku se nalaze

gustativne kvrţice koje su rasporeĊene na razliĉitim mestima a kod riba na ĉitavoj površini tela.

25

BOĈNE LINIJE

Boĉne linije (organi boĉne linije tela) se nalaze ispod kolousta i riba u morfološkom i fiziološkom

pogledu su to ĉulne ćelije i potkoţne ćelije smeštene u kanalima koji se nalaze sa boĉnih strana tela i

preko posebnih otvora komuniciraju sa spoljašnjom sredinom. Pomoću njih (...) ili informaciju o smeru

kretanja vode, talasanju vode i preprekama koje se nalaze u vodi.

STATO-AUKSTIĈKI ORGANI

Stato-aukstiĉki organi su kod kiĉmenjaka diferencirani na ĉulo ravnoteţe i poloţaja tela i ĉulo sluha

smešteni su u unutrašnjem uhu i nastali su od dva koţna mehura, utrikulusa i sakulusa i zajedno ĉine

koţni lavirint koji je ispunjen teĉnošću koja se zove endolimfa.Koţni lavirint je smešten u koštanom

lavirintu koji predstavlja deo skeleta lobanje i na njemu se nalaze dva otvora ovalno okno i okruglo okno i

na njima su membrane koje spreĉavaju isticanje krvi i limfe koja ispunjava prostor izmeĊu koţnog i

koštanog lavirinta. Od utrikulusa nastaju tri polukruţna kanala postavljena pod pravim uglom i jedan

prema drugom i u osnovi tih kanala su ampulasta proširenja u kojima su receptori sa trepljama sem

endolimfe u ampulastim proširenjima se nalaze i sitni kristali. Od sakulasa kod amniota (gmizavci, price,

sisari) nastaje puţ dok je kod golousta i riba to jedna prava cev. U puţu se nalazi membrana na kojoj je

Kortijev organ sa receptorima koji imaju treplje. Od receptora polazi slušni nerv ĉija jedna grana je u vezi

sa receptorima a ĉulo ravnoteţe (..?). Puţ je ispunjen endolimfom. Kod kopnenih kiĉmenjaka, postoji

srednje uho koje se završava bubnom opnom i kod sisara se u srednjem uhu nalaze tri slušne košĉice

(ĉekić, nakovanj i uzengija) dok kod ostalih kiĉmenjaka postoji samo jedna kost kolumela (kao uzengija)

(ĉekić od artikularne, nakovanj od kradiatne). Kod sisara postoji i spoljašnje uho, kojeg ĉine ušni kanal i

ušna školjka.

ĈULO VIDA

Kod kiĉmenjaka postoji jedan par parnih oĉiju. Pomoću njih se posmatra oklina i detektuje duţina

dana i jaĉina svetlosti dok neparne oĉi imaju samo dve funkcije imaju neparne bezrepi vodozemci, toatere

i neki gušteri dok kod kolousta postoji i temeno i pinealno oko, od njega nastala ţlezda epifiza. Parne oĉi

su mehurastog tipa i razlikuju se oĉna jabuĉica, spoljni mišići štepiha (?) jabuĉicu i pomoćni organi (kapci,

trepavice i suzne ţlezde) Na oĉnoj jabuĉici postoje tri sloja. Spoljašnja beonjaĉa koja u prednjem delu

prelazi u roţnjaĉu ispod je sudovnjaĉa koja rpelazi u pigmentisanu duţicu na kojoj se nalazi otvor zenica, i

cilijarko telo koje drţi soĉivo i treći sloj je mreţnjaĉa na kojoj se nalaze receptorske ćelije (štapićaste –

štapići i kupaste – ĉepići). Ĉepići su u većem broju skoncetricani na ţutij mrlji na koj se dobija najjasniji

lik. Oĉnu komoru ispunjava staklasto telo. Boje razlikuju košljoribe, gmizavci, price i primati iz grupe

sisara.

Kod kiĉmenjaka se razlikuju CENTRALNI NERVNI SISTEM (mozak, kiĉmena moţdina) i

PERIFERNI NERVNI SISTEM kojem pripadaju moţdani i moţdanski njervi i automoni (vegetativni)

nervni sistem.

CENTRALNI NERVNI SISTEM

MOZAK

Mozak je kod kiĉmenjaka petodelni i razlikuju se:

1. prednji mozak,

2. meĊumozak,

3. srednji mozak,

26

4. zadnji mozak i

5. završni mozak.

PREDNJI MOZAK

Prednji mozak je u predelu prve i druge moţdane komore i kod riba i vodozemaca unutra je siva

masa, a spolja je bela masa. Kod amniota (gmizavaca, ptica i sisara) u sredini je bela masa, a na površini

je siva masa, dok se kod ĉoveka formira na površini kora prednjeg mozga u kojoj je siva masa i zbog

svoje veliĉine zove se veliki mozak. Sivu masu ĉine tela i dendriti nervnih ćelija dok se u beloj masi nalaze

mijelinizovani aksoni (neuriti) nervnih ćelija. U prednjem a posebno velikom mozgu su centri za znaĉajke

funckije koje se odigravaju u organizmu, a kod ĉoveka je to umna sposobnost.

MEĐUMOZAK

MeĊumozak zauzima treću moţdanu komoru i na krovu meĊumozga je epifiza koja ima endokrinu

funckiju (luĉi hormone). Preko bokova se, meĊutim, prenose informacije iz ĉitavog tela do relenih centara,

a zatim od tih relenih centara do prednjeg mozga. Na dnu meĊumozga je hipotalamus koji je u vezi sa

hipofizom, preko hipofizine drške i u hipotalamusu se sintetišu hormoni nervnih ćelija koji podstiĉu

funckciju hipofize.

SREDNJI MOZAK

Srednji mozak ima izmešanu sivu i belu masu i na krovu srednjeg mozga se nalaze optiĉki reţnjevi

sem sisara u koje pristiţu informacije iz parnih oĉiju.

ZADNJI MOZAK

Zadnji mozak (kod sisara mali mozak) ima na površini sivu masu a u sredini je bela masa, on je

glavni centar za motoriĉke funkcije (pokretljivost organizma).

ZAVRŠNI MOZAK

Završni mozak (produţena moţdina) je nastala od kiĉmene moţdine i zauzima unutrašnju moţdanu

komoru i kod nje je siva masa u sredini a bela na površini.

KIĈMENA MOŢDINA

Kiĉmena moţdina se pruţa duţ kiĉme i zaštićena je dorzalnim lucima kiĉmenih pršljenova.u sredini

se nalazi centralni kanal koji je ispunjen cerebro-spinalnom tešnošću koja se nalazi i u komorama mozga.

Oko centralnog kanala se nalazi siva masa koja ima izgled raširenih krila leptira (slovo X) i na njoj se

nalazi ruzalni stubovi (rogovi) i ventralni stubovi. U dorzalnim stubovima se nalaze tela i dendriti

interneutorna do kojih stiţu informacije senzitivnim neuronima sa receptore. U ventarlnim stubovima se

nalaze tela neurona dendriti motornih neurona kojim se odgovri na primljene drţai a ner mog cen prenose

do efektora koji reaguje na primljene draţi.

PERIFERNI NERVNI SISTEM

Iznad sive mase je bela masa, u kojoj se nalaze aksioni kojima se nervni simpulsi prenose iz

kiĉmene moţdine ka mozgu, tzv. uzlazni putevi i od mozga ka kiĉmenoj moţdini i to su silazni putevi. U

produţenoj moţdini se ti putevi ukrštaju. Iz leve hemisfere idu u desnu hemisferu, i obrnuto. U njoj se

27

nalaze i nervni centri za neke prostije funkcije u organizmu. Iz kiĉmene moţdine polazi 31 par moţdanih

nerava (iz mozga 13). Periferni nervni sistem ima funkciju da poveţe nervne centre koji su smešteni u

mozgu i kiĉmenoj moţdini. Iz mozga polazi 13 pari moţdanih nerava kod amniota (gmizavci, ptice i sisari)

i 11 pari kod riba i vodozemaca. Automomni ili vegetativni nervni sistem je nezavisan od kore velikog

mozga i u okviru njega se razlikuju simpatiĉki i parasimpatiĉki nervni sistem. Parasimpatiĉka vlakna

polaze iz glavene i kretalne (?) oblasti a simpatiĉka iz grubne i slabinske. Inervišu unutrašnje organe i ta

dvojna inevacija je veoma znaĉajna za funciju unutrašnjih organa jer je njihovo dejstvo na isti organ

antagonistiĉko (suprotno – ako jedan uspori, drugi se ubrza i obrnuto).

ENDOKRINI SISTEM

Endokrini sistem ima regulatornu funkciju, kao i nervni sistem. Regulacija se vrši pomoću hormona

koji se direktno iz ţlezde izluĉuju u krvotok, i krvlju transportuju do ciljnih ćelija koje na svojoj membrani

imaju receptore koji prepoznaju odreĊeni hormon, veţu ga za sebe i unesu u ćeliju gde on ostavruje svoj

efekat, a u sluĉaju da je hormon krupni molekul, onda se preko sekundarnih glasnika prenosi informacija

u ćeliju koja reaguje na odreĊeni hormon.

Ovaj sistem ĉine ENDOKRINE ŢLEZDE (ţlezde sa unutrašnjim luĉenjem) i hormoni ostvaruju

humoralnu (?) regulaciju. Centralna endokrilna ţlezda je HIPOFIZA koja je u vezi sa HIPOTALA-

MUSOM koji se nalazi na DNU MEĐUMOZGA i tu se ostvaruje VEZA izmeĊu nervnog i endokrinog sistema.

Hipofiza ima prednji reţanj (ili ADEHIPOFIZU) u kojoj se sintetišu hormoni koji regulišu funkciju drugih

endokrinih ţlezda ili direktno deluju na ciljne ćelije odreĊenih organa. U zadnji reţanj (NEUROHIPOFIZA)

koja ne sitentiše hormone već se oni slivaju sa nervnih ćelija hipotalamusa i deponuju u neurohipofizi i

kad je potrebno iz nje izbacuju u krvotok.

ŠTITNA ŢLEZDA (TIRAOIDEA) se nalazi u vratu i luĉi dva hormona koji podstiĉu KATABOLIZAM

(razgradnja sloţenih na proste uz oslobaĊanje energije) ćelije. PARAŠTITNA ŢLEZDA luĉi hormon koji

reguliše metabolizam fosfora i kalcijuma. Endokrini pankreas luĉi hormone koji regulišu koliĉinu šećera u

krvi. Kora nadbubreţnih ţelzda luĉi hormon koji reguliše metabolizam mineralnih soli. Srţ nadbubreţne

ţlezde luĉi hormon koji utiĉe na povećanje koncentracije (koliĉine) glukoze u krvi. Polne ţlezde luĉe polne

hormone koji podstiĉu na seksualnu aktivnost i odrţavanju embriona.

SKELETNI SISTEM

Skeletni sistem je kod kiĉmenjaka mezodermalnog porekla i unutrašnji po poloţaju. Daje potporu

telu i za njegovu spoljašnju površinu se vezuju mišići i zajedno uĉestvuju u kretanju. Razlikuju se:

1. koţni skelet i

2. unutrašnji skelet

KOŢNI SKELET

Koţnom skeletu pripada krljušt riba. Kod ajkula i raţa su PLAKOIDNE (oblik romba sa zubićem), dok

se kod košljoriba nalaze CIKLOIDNE i KTENOIDNE krljušti. Kod gmizavaca to su koštane ploĉe (na primer

oklop kornjaĉa). Koţnom skeletu pripadaju neke kosti lobanje i, u ramenom pojasu, KLJUĈNJAĈA.

UNUTRAŠNJI SKELET

Unutrašnjem skeletu pripada osovinski skelet koji moţe biti HRSKAVIĈAV i KOŠTANI.

Osovinskom skeletu pripada skelet glave – KIĈMENICA, REBRA, GRUDNA KOST (kod kopnenih

kiĉmenjaka), RAMENSKI i KARLIĈNI POJAS i slobodni delovi prednjih i zadnjih ekstremiteta. Skelet glave

28

sadrţi SKELET LOBANJE i ŠKRŢNO–ŢDRELNO–JEZIĈNI SKELET (VISCELARNI). Lobanja je izgraĊena od većeg

broja tankih kostiju koje su meĊu sobom povezane ĉvrstom vezom – šavom (napokretna veza). Štiti

mozak i ĉulne organe u glavi. Škrţno–ţdrelno–jeziĉni skelet je izgraĊen od većeg broja kostiju i nastao je

od jednog skeleta škrţnih lukova – MANDIPULARNOG i HIOIDNOG luka.

KIĈMENICA postoji kod svih kiĉmenjaka sem kod kolousta i ona je zamenila hordu. Kiĉmenica je

izgraĊena od KIĈMENIH PRŠLJENOVA koji su meĊusobno povezani HRSKAVICOM i to je elastiĉna (pokretna)

veza. Na kiĉmenom pršljenu se razlikuju TELO od kojeg polaze dorzalni i ventralni luci. Dorzalni

konvergiraju i spajaju se formirajući kanal u kom je kiĉmena moţdina i onda sledi trnoliki nastavak. U

trupnom delu na ventralne delove se oslanjaju REBRA, dok u repnom delu se spajaju ventralni luci i

zatvaraju otvor kroz koji prolaze ARTERIJE i VENE.

Kod sisara, kiĉmenica je izdeljena na vratni (7), grudni (12), slabinski (5), krstaĉni (5) i repni region

(3–6 pršljenova). REBRA predstavljaju DUGE SABLJASTE KOSTI koje polaze od kiĉmenih pršljenova

trupnog dela a kod sisara sa pršljenova grudnog regiona i 9 pari rebara je vezano za grudnu kosti, a 3

para su slobodna ili vita rebra.

GRUDNA KOST postoji kod gmizavaca, ptica i sisara i zajedno sa rebrima zatvara grudni koš.

Dijafragma odvaja grudnu duplju od trbušne duplje.

RAMENI POJAS ĉine tri parne kosti, LOPATICA, KLJUĈNJAĈA i KORAKOIDNA kost (nema ĉovek). Od

ramenog pojasa polaze slobodni delovi prednjih ekstremiteta: MIŠIĆNA KOST koja je zglobno vezana za

ramenu kost (ramenjaĉu), a drugi kraj ima zglobnu vezu sa LAKTNOM KOSTI i ZBICOM.

Sledi SKELET ŠAKE i u korenu šake se nalazi više kostiju koje su poreĊane u tri niza. Sledi osnova

šake sa 5 duţih kostiju i na kraju je skelet prstiju. Osnovni broj prstiju je pet.

KARLIĈNI POJAS ĉine tri parne kosti i to su verenjaĉa, sednjala i kreponjala i na ventralnoj strani

one su nmeĊusobno povezane i grade prsten. Kroz otvoro prstena prolazi zadnje crevo, ekskretorni i polni

kanali. Otvoreni karliĉki pojas ikaju ptice što je u vezi sa veliĉinom jaja.

Od karliĉnog pojasa polaze slobodni delovi ekstremiteta i to su BUTNA KOST koja je jednim krajem

vezana za karliĉni pojas, a drugim krajem uspostavlja vezu sa dve kosti: GOLANJAĈOM i LISNJAĈOM. Sisari

u kolenom zglobu imaju ĈAŠICU.

SKELET STOPALA je izgraĊen od korena u kome su dve kosti u prvom nizu, pet na iskoĉnom nizu.

Sledi osnova stopala i na kraju prsti (osnovni broj je isto pet).

SISTEM ZA VARENJE

Sistem za varenje ima ulogu UZIMANJA HRANE, njenu mehaniĉku i hemijsku OBRADU i REAPSIRACIJU

organskih molekula koji prelaze u krvotok i limfotok.

IzgraĊen je od USNE DUPLJE u kojoj se hrana unosi preko USNOG OTVORA i zatim se uspostavlja

ZUBIMA i natapa PLJUVAĈKOM. Pljuĉaku luĉe PLJUVAĈNE ŢLEZDE. Ima tri para pljuvaĉnih ţlezda i to su par

PODJEZIĈNIH, par PODVILIĈNIH i par ZAUŠNIH.

ZUBI predstavljaju KOŠTANE TVOREVINE izgraĊene od DENTINA koji je prekriven GLEĐU. U

unutrašnjosti zuba se nalazi ZUBNA PLUPA u kojoj su tri razliĉite vrste tkiva: VEZIVNO, KRVNO i NERVNO.

Razlikuju se sekutići, oĉnjaci i kutnjaci, koji se dele na pretkutnjake (premolare) i prave kutnjake (molari).

Sekutići i oĉnjaci imaju dve generacije, kutnjaci (obe vrste) samo jednu. Usitnjena i natopljena hrana se

kroz ŢDRELO i JEDNJAK ubacuje u ŢELUDAC. Hranu potiskuje JEZIK – mišićni organ koji prevrće

hranu u ustima, a kod ĉoveka ima i ulogu govora.

29

U ţeludcu poĉinje hemijska obrada hrane pod dejstvom ENZIMA ŢELUDAĈNOG SOKA. Delimiĉno

razloţena hrana iz ţeludca prelazi u poĉetni deo tankog creva (DVANAESTOPALAĈNO CREVO,

DUODENUM). U njega se izvodnim kanalima ulivaju dve ţlezde, JETRA i PANKREAS. Jetra stvara ŢUĈ

koja se kod većine skuplja u ţuĉnoj kesi i kad je potrebno iz nje izliva se u duodenum. Ţuĉ sadrţi ţuĉne

soli koje razbijaju masti na sitne kapljice (stvaraju emulziju masti) i time olakšavaju dejstvo enzima.

Egzokrini pankreas luĉi PANKREALNI SOK koji sarţi enzime za razlaganje organskih materija. Iz duodenuma

sada već skoro potpuno razloţena hrana dospeva u ostali deo tankog creva u kome se vrši reapsiracija

preostalih organskih molekula, monomera i dimera. Površina kojom se vrši reapsirpcija je u tankom crevu

jako uvećana prisustvom brojnih RESICA. Nakon reaspiracije monomeri prelaze u krv i limfu, a dimeri u

ćeliju epitela creva u kojima se razgraĊuju do monomera i nakon toga prelaze u krv i limfu (više u krv

prelaze dipeptidi i disaharidi).

Nesvareni delovi hrane dospevaju u zadnje ili debelo crevo u kome se apsorbuje voda i nastala gusta

masa se kod sisara preko analnog otvora izbacuje u spoljašnu sredinu a kod ostalih vrsta, dokazi u

kloakum u kojoj se meša sa mokraćom i zajedno se preko kloakalnog otvora izbacuju napolje.

SISTEM ZA DISANJE

RESPIRACIJA (spoljašnje disanje) je proces RAZMENE GASOVA (O2 i CO2) izmeĊu organizma i

okolne sredine. Kod kiĉmenjaka postoje dva osnovna tipa organa za respiraciju,

1. škrge i 2. pluća.

ŠKRGE

Škrge funkcionišu kod primarnovodenih kiĉmenjaka i one su ENDODERMALNOG POREKLA i unutrašnje

po poloţaju. Nastaju kao BOĈNE EVAGINACIJE ŢDRELA. Kod riba se hrskaviĉavim skeletom (ajkule i raţe) sa

boĉnih strana se nalazi 5-7 škrţnih poklopaca, dok kod košljoriba škrge su smeštene u škrţnim dupljama i

zaštićene škrţnim poklopcem.

Škrge su izgraĊene od ŠKRŢNIH LISTIĆA koji imaju skeletnu škrţnu osnovu od koje polaze dva škrţna

listića na kojima se ralikuju PRIMARNE LAMELE a na njima su pod pravim uglom postavljene SEKUNDARNE

LAMELE. One su dobro prokrvljene (proţete krvnim kapilarima) i do njih krv dolazi dovodnom arterijom a

odlazi odvodnom. Lamele se stalno prelivaju novim medijumom (voda).

PLUĆA

Pluća nastaju kao VENTRANE EVAGINACIJE ţdrela tako da su i ona ENDODERMALNOG POREKLA i

vazdušnim putevima se vazduh doprema do njih. Veza izmeĊu crevnog i plućnog sistema je u ţdrelu. Kod

vodozemaca pluća imaju JEDNU PLUĆNU KOMORU tako da je respiraciona površina mala pa se veći deo

razmene gasova obavlja preko koţe. Kod gmizavaca se u plućima formiraju PREGRADE kojima se jako

povećava respiratorna površina u koju stalno stiţe sveţi medijum (vazduh).

Kod ptica pluća su neelastiĉna ali se iza pluća nalaze vazdušne kese koje kod nekih vrsta zalaze u

kosti (pneumatske kosti). Zahvaljujući vazdušnim kesama vazduh prolazi kroz pluća i pri udahu i pri

izdahu.

Kod sisara pluća imaju DVA PLUĆNA KRILA u koja se vazduh doprema bronhijama koje se u plućima

granaju na BRONHIDE prvog, drugog, trećeg, ĉetvrtog, petog, šestog, sedmog, osmog, devetog i desetog

reda i one poslednje završavaju ALVEOLAMA koje su u obliku grozda. alveola je mehurasta tvorevina sa

tankim (respiratornim) epitelom koji je proţet gustom mreţom kapilara i u njima se vrši razmena gasova.

30

Zahvaljujući alveolama površina je jako velika (oko 120 m2) i razmena je intenzivna jer krvi ima malo a

površina je velika. Do bronhija vazduh stiţe DUŠNIKOM ĉiji se prednji deo zove GRKLJAN u kome su GLASNE

ŢICE. Pravilno disanje je preko nosa.

KRVNI SISTEM (NEKO DA ISKUCA/SKENIRA OVO)

EKSKRETORNI SISTEM (SAMO NASLOV SMO NAPISALI)

31

SADRŽAJ

Prstenasti (ĉlankoviti) crvi (annelida) ...................................................................................... 15

Mnogoĉekiljasti crvi (polihaeta) ........................................................................................... 15

Maloĉekiljasti crvi (oligochaeta) .......................................................................................... 15

Pijavice (hirudiena) ............................................................................................................ 16

Zglavkari (arthopoda) ........................................................................................................... 17

Paukolike ţivotinje (chelicerata) .......................................................................................... 17

Škorpije (scorpiones) ...................................................................................................... 18

Pauci (aranea) ................................................................................................................ 18

Kosci (opiliones) ............................................................................................................. 18

Krpelji (acarina).............................................................................................................. 18

Rakovi (crustacea) ............................................................................................................. 18

Stonoge (myriapoda) ......................................................................................................... 18

Insekti (insecta) ................................................................................................................ 19

Bodljokošci (echinodermata) .................................................................................................. 20

Sistematika (podela) bodljokoţaca ....................................................................................... 20

Morske zvezde ................................................................................................................ 20

Zmijaĉe / zmijuljice ......................................................................................................... 20

Morski jeţevi .................................................................................................................. 21

Morski krastavci.............................................................................................................. 21

Krinovi .......................................................................................................................... 21

Hordati (chordata) ................................................................................................................ 22

Plaštaši (tunicata) ............................................................................................................. 22

Kopljaši (cephalochordata) ................................................................................................. 23

Kiĉmenjaci (vertebrata) ...................................................................................................... 23

Sistemi kod kiĉmenjaka ........................................................................................................ 24

Koţni sistem ..................................................................................................................... 24

Pokoţica ........................................................................................................................ 24

Krzno ............................................................................................................................ 24

32

Nervni sistem .................................................................................................................... 24

Boĉne linije .................................................................................................................... 25

Stato-aukstiĉki organi ..................................................................................................... 25

Ĉulo vida ....................................................................................................................... 25

Centralni nervni sistem .................................................................................................... 25

Endokrini sistem ................................................................................................................ 27

Skeletni sistem.................................................................................................................. 27

Koţni skelet ................................................................................................................... 27

Unutrašnji skelet ............................................................................................................ 27

Sistem za varenje .............................................................................................................. 28

Sistem za disanje .............................................................................................................. 29

Škrge ............................................................................................................................ 29

Pluća ............................................................................................................................. 29

Krvni sistem...................................................................................................................... 30

Ekskretorni sistem ............................................................................................................. 30