Boka i Bokelji Lazo M Kostic

7/29/2019 Boka i Bokelji Lazo M Kostic

http://slidepdf.com/reader/full/boka-i-bokelji-lazo-m-kostic 1/224

Проф. Лазо М. Костић

БОКА И БОКЕЉИН А Р О Ч И Т О П Р Е М А О П И С И М А С Т Р А Н А Ц А

Приватно издање

Детроит, САД, 1979



О ву књ игу посвећујем рисанском капетану

П Е Т Р У П Е Л О В И ћУ ,

(рођеном 1882, убијеном 7. м арта 1942.) једној

м еђу првим а и најплем енитијим ж ртвам а за

одбрану С рпства и наци оналних ин тереса Б оке.

J1.M К остић



П роф. др Л аза М . К остић

1897-1979



М О Ј А З А Х В А Л Н О С Т

Највећу захвалност дугујем мо м пријатељу проф есору др

Лази М. Костићу, на овој дивној књизи о Бок и Ко торско ј, коју је,

као и сва своја ранија дела, 73 на броју, нам енио Срп ству.

Исто тако свесрдну захвалност дугујем професору Ј1.М.

Костићу, високо ценећи и искрено поштујући, његов огромни

рад око прикупљања тако лепих историјских података о мојим

прецима, који би се највероватније заувек изгубили, да их он

није отргнуо од заборава. Хвала му и у име свих ћеловића.

Захвалан сам м ом пријатељу и ш колском д ругу ВУ КА Л У Ј .

ВУКОТИћУ, на целокупном техничком раду око издавања и

штам пања ове књиге.

Мој при јатељ и колега др ђУРА РАДОЈЕВИћ је вршио

кор ектуру. Он је, као 1?ак, а касни је и лични пријатељ ауторов,

тај посао врло савесно обавио. Хвалу му.

У међувремену преселио се у вечност наш драги аутор,

највећи син Боке, коју је волео материнском љубављу.

Преминуо је 27. јануара 1979. године у Цуриху, где је и

сахрањен. Судби на је хтела да не дож иви штампање његове

последње књиге о Боки.

О својој посе ти мило ј Боки, рекао је и за себе и за нас, да је

никад нећемо посетити: „нити жепимо д ок се мипиционери

Јосипа Броза и Бпажа Јовановића шепуре кроз Српску Боку."

(Из предговора књиге „О Ср пск ом Карактеру Боке “ - Минхен

1961).

Уж асан земљотрес, од априла ове године, оставио је Бок у у

рушевинама. Највише су страдили Рисан и Котор. По свим

вестима, Бока неће никад више бити оно што је била.

У М Е С Т О В О Ш Т А Н И Ц Е Н А Д А Л Е К О М Г Р О Б У С В О Ј И Х

МИ ЛИ Х Р О Д И ТЕЉА , О Ц А ПЕТР А— ПЕШ А И М АЈК Е ЗО Р К Е ,

штам пам ову књигу.

З А Х В А Л Н И С И Н

ВИ Д А К П. ћ ЕЛО ВИ ћ

Детроит-САД

4



ПРКДГОВОР

Nescio qua natale solum dulcadine cunctos ducit et

immemoress initesse sui.

Ovid. (PubliusOvidiusNaso), Ex Ponto, I, 3, 34-35.

Превод: He знам каквом тољупкошћу све нас привлачи

родна груда и недозвољавада jeзаборавимо.

I.

M o t o je писао Овид, један од најбољих песника Антике

(рођен43.преХриста,умро18.г.послеХриста).Писаоихjeкао

прогнаник,далекоодОтаџбине,изПонта(областиКападокије

наЦрномМору), ласе иданасделаписанаизигланствазову

ЕксПонто: тако je и Иво Андрић своје прво штампано делоназваотим именом.

И ово делце je писано Ex Ponto (su parva licet oomponere

magnis: Ако ce мало сме упоређивати са великим Овидијем,

како je рекао Овидијев земљак и сапесник Вергил). Ово je

писано са дапеко мање компетенције, са много мањом

способношћунегоштосуихималиОвидиАндриП,алиможда

саједнакомљубављузасвој родни крај.

Пре него изнесем мотиве и резултате мога рада за своју

„рођину“ ,јошћусепозватинаједногантичког,управоримског

писца, саданаЦицера или Цицерона(маркусТулиус Цицеро,pofjeH 106, умро 43. пре Христа, највећи римски говорник и

полихистор).

У свом делу 0 законима (de legibus), које je, слично

Платону, писано у дијалозима, одн. разговорима неколико

лица, појављује се сам Цицеро и његов пријатељ Титус

Помпониус Атикус каосабеседник.Разговарајушетајући (као

Арсистотел перипатетитично) око Цицеронове очинске куће

код Арпинума на Сирису. Ha изазивања Атика Цицеро

објашљњавазаштосенајрађетуналази:„Јерjeовде,акосмем

отворено рећи, правизавичај мој и могабрата,нашаистинска

отаџбина.Јеродавде ми потичемо, од старог етабла, овдесунаше светиње, овде наш род, овде многи трагови наших

предака. . .

Атикус одговара да га сад разуме и да муje цео тај терен

постао ближи и интимнији. „Јер хтели ми или не хтели, врше

места (локалитети) која носе трагове оних које љубимо и

којимаседивимоинанассвојутицај.Барjeтосамномслучај.“

Оба велика писцаутрку ју се саду славопојкамаОтаџбини.

5



Утицајотаџбиненачовекаједнакjeданаскаоираније.Он

je неизбрисив. Нарочито ужа отаџбина где je неко рођен и

одрастао, коју Цицеро назива природном отаџбином, за

разликуод„политичке“ коју претстављадржава.

Таужа, природна отаџбинамоја,aмислимиосталихужих

земљака, je Бока. Политичку отаџбину засад немамо (нећемо

ваљда овакву Југославију сматрати својом отаџбином). Али

наша етничка отаџбина, то je Србија,засадсамолерсонално

обележено као Српство. И овај мој увод у књигу другог

садржаја,садржинапочеткујошједноммојВјерују,мојceterum

censeo Спој Боке и Српства, нераздруживи и несаломљиви

спој. Зато ћу изнети и о томе још понешто, што je ра^ије

пропуштено.

II.

И мене je вукла неодољива жеља да посветим што више

пажње своме завичају, да му изразим, колико умем,љубав и

оданост. Пошто се ja бавим публицистичким радом, то могу

само кроз публицистику да то учиним (не могу ни кроз

политику ни војску).

Међутим,нијесе моглописатисамооБоки.То небинико

издавао и нико куповао. A затим, овоje битно: налазимосе у

добанајвећихпатњасрпскогнародакојепреживљујевећвише

одтридеценије, aкојесупрвих годинатога раздобљадобиле

билеинфирмалнеоблике.Љубавпремаужојотаџбининесмедаводинапуштањуљубави премаукупној отаџбини.Aтоjeза

насСрбија,некаогеографскивећперсоналнипојам: укупност

Српства. И гдегод самнашаоболовеСрпства,jaсам покушао

даимнађемизраз.Кадгодjeбиломогућедаселечеране,jaсам

лекове спремао. Кадгод се дала прилика да се жигошу

непријатељски злочини према моме народу, ja сам то чинио.

Кадгод jeпокушано отимањесрпских територија, духовних и

материјалнихдобара, jaсам викаонаузбуну. Иодужиосамсе

своме роду, мислим довољно. Бог ми je дао живота, снаге и

могућности,пасамприлично утомеиуспео. Алисенијесмео

запоставити ни ужи завичај. За мене он није ни у некојпровинцији, ни у некој општини (као за Цицерона), већ у

природној и етничкој целини «оју сачињава Бока Которска и

СрпскоПриморјеокоње(гдесеованеможеодњегаодвојити).

Ja нисам чак ни временеки дао приоритет разлагањимао

Боки. Тек je 1961. изашла моја књига „О српском карактеру

Боке Которске“ , a 1963. „Српска историја и српско море.“

Ме1)утим, већ 1957. се појавила моја најзамашнија књига

6



Спорни предели Срба и Хрвата." У њој сам обећао једну

п о с е б н у књигупосвећенуСрпскомПриморју.Jaтуједнукњигу

н и с а м написао, али сам написао и издао више књига тогад о м е н а . И овајеједнаодтих.ПослеовогПредговорапокушаћу

да дам библиографију свих мојих радова објављених у

е м и г р а ц и ј и a посвећених СрпскомПриморју, несамочитавих

књигавећиделовакњига.Heсамодапокажемколикосамтом

питању поклонио пажње већ даолакшамонимакоји се истим

проблемом буду бавили проналажење од мене скупљеног

материјала.

I I I .

Док су моји други радови о Боки и Српском Приморју

у о п ш т е ималикарактернационалнеапологетике, овдетоније

п р и м а р н о случај. У главном делу књиге налазе се дивљења

БокииБокељимаодразнихлицапретежностранаца.Jaсамте

п о д а т к е сакупљао или бележио кад сам на њих наилазио.

Годило ми je да сам из тог краја чију лепоту и људскоту

с т а н о в н и к а скоро свак хвали, a нико не напада. Ta je грађа

стојалаизме^умноштвадругихподатака,закојесамимаонаду

да Пе, макар један део (а никад се унапред не зна који),

угледати света. Неке податке сам био об јави о у

Паландачићевом календару „Америка“ , али je то веома мапи

део. Остатак je чекаона згодну прилику.

Кад je изгледало да ми се дала прилика да се ово можеобјавити захваљујући једном великом српском родољубу из

Боке, ja сам почео систематско сакупљање материјала. Ho

главни и најбољи део сакупљен je раније, инциндентер (не

тражећи ту rpaf)y).

Па ипак, у првом, уводном поглављу, има мало и

националнетематике,националнеапологетике,којојскоросва

моја деласлуже. Ту дајем приказобјекта разматрања: Кажем

штаjeБока,какоjeдотогаизразадошло, гдеjeупотребљаванa

где злоупотребљаван, где je и зашто напуштен и скоро

проскрибован.Јернекесиле,имрачнеивидљиве,хоћедаБоки

одузмуСрпствокојејојнијемогаодаодузменико:ниМлечићиза400годинавладаваинениАустријазастогодина.Хоћедајој

бокељство оспоре или бар прикрију. Неке гадне силе су у

акцији.

Jaсам покушаодатесилеп р о н а ђ е м иобелоданим,дасве

по свом старом обичају - поткрепим доказима. Тим служим

Боки, служимСрпству, и служим истини. Тако и оводело не

штрчи по своје тематици иза других мојихделаобјављениму

7



емиграцији. Оно има, истина, и једну особену садржину која

излази изоквира националнетематике. Ипибартакоизгпеда.

Јерако je Бокалепа, она je за свакогалепа и тоБоку нечиниближесрпском.

Tojeистина, алимождабаштајчарБокедоприноси дасе

онаодСрпстваотима.Увекjeмноговишеинтересенатазаоно

што je лепо него за оно штоje ружно. Поредтога, истицање

чојстваБокеља,aто jeнихованационалнакарактеристикакоја

их приближује осталим Србима a одапећује од туОина. То

истицање служи такође српској апологетици уопште, Боке

посебно.

Л. М.Костић

8



Д А Љ Л Д К Ј1Л П И С Ц А О В К К Њ И Г К

О C PI1CKOM П Р И М О Р ЈУ

Проф. Паза М. Костић je био у своје време објавио да

спрема вепику књигу„Српско Приморје“ , којанећебитимања

од„СпорнихпределаСрба иХрвата“ . Многи га питајуштаjeс

том књигом.

Она није изашла, нити ће изаћи подтим именом. Али све

што je она имала дасадржи, и много тога више, већ je проф.

Костић објавио у неколико разних дела, a у припреми je још

неколико. Једна књига се није могла издати, јер би била

превелика,aуњојипакнебисвестапо.Подељенаувишедела,

са разним насловима, она може да буде и потпунија , и

разноврснија,изанимљивија.Такоjeнапослеткупроф.Костић

и урадио, објавивши досад седам a с овом осам књига о

Српскомприморју.Поредтогајошнеколикорасправаудругим

књигамаи сијасетчланака по новинама. Те књиге и расправе

изнећемо овде, да опакшамо онима који буду проследили

посао проф. Костића. Засебна дела гласе:

1. СрпскаИсторијаиСрпскоМоре.Издање„СрпскеМисли“у

Аустралији,алиузподношењелолаштампарскихтрошковаод

стране писца. Књигаje изашла1963. и има160 страна осмине.

Као што само име каже, у њој се налазе историјска

поткрепљења српског права на јужни Јадран. Књига садржиосам посебних расправа.

2. ОСрпскомКарактеруБокеКоторске. Књигаjeизашлакао

приватноидањепишчевоуЦириху1961.Има160странавелике

осмине и садржи девет одељака који математски доказују

искључиви српски карактер Боке.

3. КатопичкиСрби. Политичко-историјска расправа.Издање

Српског културног клуба „Сзети Сава“ у Канади у Серији

националнихсписа „Српски Проблеми“ . Књигаима120страна

осмине, изашла je 1964 уТоронту. У њојсепружајуподаци из

којихсе видисрпски карактерјадранских пределасеверноод

Боке, a такође и јужно од Боке (Бара и Улициња).

4. Кривошијски Устанак 1869 Године. Приватно издање

Милоша Ковача, сада у Сакраменту. Књига има 56 страна

велике оемине и олисује најјуначкији подвиг Бокеља, у исто

време један од најсјајнијих подвига целе српске историје.

Изашла je 1959 у Хамилтону.

5. Стогодишњица Првог Кривошијског Устанка (1869-1969).

И сторијска и правна расправа. Издата трошком два



Кривошијанина: Милоша Ковача из Калифорније и Милоша

СамарџиПа из Канаде. Минхен 1970. Стр. 256 осмине. У њој je

пренета скоро цела претходна књига, али jeтој грађи додато

још пет пута више материјала, већим делом о самом Устанку

(његов ехо у домаћој и страној штампи итд.), a још више о

историјским д о г а ђ а ј и м а који суму претходили и изазвали га.

ТуjeукраткоисторијаБоке,посматранаспецијалносаправног

гледишта (аутомија и посебност Боке под разнимдржавама).

6. Још О Српском Карактеру Boxe Которске. Додаци и

допуне. Брошура од 56 страна, изашла у Виндзору, Канада

1975.Садржи извеснепропусте изосновне књиге„Осрпском

карактеру БокеКоторске“ и надопуњује je.

7. Насипно Присвајање Дубровачке Куптуре. Културно-историјска и етнополитичка студија. Страна 174. Штампаноу

Мелбурну,Аустралијакаоприватноиздадњеузматеријалнуи

техничку помоћ Радише Никашиновића. Ту се специјално

жигоше крађа д уб ор оч ва чк ог језика и д уб ро ва чке

књижевности од стране Хрвата, a према указима хрватско-

комунистичких руководилаца Југославије. Ту je непобитним

доказимааутврђенодаДубровник нијеникадбиохрватски,ни

његов језик ни његова литература. Имао je он многе

особености, али далеко ближи je био Србима негоХрватима.

8. Осма jeкњига ова: Бока иБокељи.

Остала дела још нису ни у рукопису добила завршену

форму. Мождаће после мене остати самофрагменти.

Алиунекимдругиммојимделимаобјављенимуемиграцији

налазе се делови, или чак посебне расправе, посвећене

Српском Приморју, углавном Боки.

Потпуности ради, a и да олакшамоонима који ће даље о

овим проблемимаписати, навешћемо и њих.

Тако у књизи Из српског верског живота, Библиотека

Свечаник,Минхен1961.налазеседверасправенакрајукњиге.

Прва (стр. 136-171) носи наслов Православни храмови поСрпском Приморју. Друга (стр. 172-181) под насловом:

НошењекрстакодСрба,специјалноуСрпскомПриморју.

У књизи Правни институти у Његошевим песмама, у

расправиОсвета премаЊ егошевим стиховимаиманеколико

примераизБоке.КњигаjeизашлауМелбурну,Аустралија1958,

узбирциСрпскаМисао,књ.4Понеко упоређењесапраксомиз

Боке налази се и уосталимделимапроф.КостићаоЊегошу.

У11 књизиСрбијаипиЈугоспавије,Хамилтон1959.спомиње

10



и расправља државноправна судбина Боке под комунистима

на више места, a нарочито у глави XXIII под насловом Jeли

могуПацрна горска федерална јединица.

Усасвимскорашњој публикаци јипроф.Костића„Насилно

преотимање српских писаца“ (фототипско издање Милвоки

1973), трећи део под насловом Крађа и прекрађа Стјепана

Митрова Љубиш е стр. 42-65 даје једно потпуно оригинално

приказивање Љубишиног става у погледу приећједињења

Далмације Хрватској као и о његовим односима са Црном

Гором(овајдеоjeвећмањеоригиналанислабопознатсрпској

јавности).

Најзад уједној одпоследњихкњигапроф. КостићаОсврт

напописнародностиуЈугоспавији(Минхен1973)уодељу VI I I :

Подаци о народности у Црној Гори стране 51-55 третира се

питање народности Бокеља под влашћу комуниста из

Титограда. Све je то и пре расправљано, али сад у вези

званичних и последњих резултата комунистичких пописа.

Цела расправаjeскроз стручна.

Писацимајошдостаматеријалаизкогабиседалајошнека

брошура или књига изделати. Али његове године и

здравствено стање то ће тешко дозволити. Има само једну

малуискромнужељудастудију КрађаиПрекрађаСтјепанаМ.

Љубише издазасебно, нешто проширену. То неби спадалоуреднемогућности, алионо главноштоjeимаорећи, казаоjeу

поменутојзбирци(Насилнапреотимањасрпскихписаца).Тоје

гломазнаброшураумноженауврломалопримерака(свега70)

итешкосеможедобити.Другиписци(Његош,МаркоМиљанов

и Михаило Лалић) нису приморци, и не спадају у овај круг

посматрања.Њих он и не намеравајошједном издавати.

11



111’ ВО ПОГЈ1АВЉК

П О ЈА М 1.0 К1

„Зову Б оком онај чаро бн и запијев, у који се спуш тају и тон у крш овита и скоро неп риступна брда јужн е Х ерцеговине и Ц рне

Г оре.

К аж у љ уди који свијет об ађ у да је тај једа н од н а/ љ епш ијих поп ож аја зем њ е; и збињ а би рекао да се овдје пр ир ода играпа кад је своје чуде сн о дјепо на м ахове стварапа . . ."

Стјепан М итров Љ убиш а . , ,В ока“

Б ока К оторска

12



I. О И М 1 Н О В Л Њ И М Л и

Г Р Л Н И Ц Л М Л KOKK К О Т О Р С к к

I.

Данас одомаћен и посвуда усвојен назив Бока Которска

нијебиотоод вајкада.НитиjeпостојаоизразБока, нити jeтај

крај увек означаван по Котору. Али je у давирј старини

означаван по једном другом граду: по Рисну. Нормално се

језера означују по неком главном насељу: Циришко језеро,

Женевско језеро, КомскоЈезеро, Луганеко језеро,Скадарско

језеро,Охридскојезероитд.Тоглавнонасељезовесекаполаго

(capolago)т.ј.главајезера.Бокаjeзалив,алиналикнајезеро,па

je добила и наименовање слично језерима.

Грци je звали Рицоникос колпос Rhizonikos Kolpos, a

Римљани Синус Рицоникус: Sinus Rhizonicus. Рицоникос или

Рицоникус значи рисански; тадаje Рисан био главаданашње

Боке. Колпос значи залив, a синус je истоветсно што и грчки

колпос.И тозначизалив, алипрвобитанизразитамоиовдеje

окриље, уточиште итд.

Преузимање водећеулогеградаКоторамногоjeдоцнијег

датумаa ознака целе територије према њему јошдоцнија као

штоће се видети из следећих излагања.

II

Л ин гви сти чко порекло назива Бока јасно je и

недвосмилено. Оно je италијанско: Bocche di Cattaro значи

„ушћаКотора“ . Али се не зна, позитивно, ни кадjeовај назив

настао, ни шта je кад обухватао, ни зашто je баштакав назив

изабран.Jaто незнам, a верујемданезнајунидруги,јербито

објавили и ондабисмознали сви.

Остаје једина могућност нагађања, претпоставка,

комбинација. Ha тај начин се, вероватно, можедоћи доблизу

истине, ваљдадо сасвим близу.

Што се времена постанка тиче, то изгледа скоро сасвим

поузвдано, скоро извесно, да назив потиче од Млечана, да

поточеиздобакадjeВенецијавладалавеликимделомБоке.У

земљиби вероватноморалиустановити кадсеречлрвојавила.

Млеци су владали четири века: XV, XVI, XVII, XXVIII. Први не

потпуно цео, осталеу целини. Изгледадаjeназивдостастар,

даje свакакоиз првеполовинемлетачкевладавине, мождаиз

почеткаXVI века.

13



O h ce испочетка канда ограничавао на заиста сама ушПа

Боке; територију су називали Млетачка Албанија, a град

Катаро. Заштосамоушћекојеjeпослеозначавалоцеопредео.Je пи то pars pro toto?

Ja то замишљам овако: Млетачке пађе и галије које су

пловилеЈадраном, нормално од севера ка југу, среталесуна

путу и виђале све далматинске градове: Задар, Шибеник,

Сплит, Хвар, Корчулу, Дубровник, Цавтат итд. Моглесу лако

допловити до њих, укрцати и искрцати иљудество и робу. A

онда би требало да р,ођу у Котор. Ho њега нема, не види се

ниоткуд. Види се самоједно зјело које њему води: тоje само

његовабока,његовогрло,ушће.Aпосле: јошједно,два,можда

итриушћа,доксестигне доКотора.Онсеневидиниоткуд.Он jeнакрају канала, прибијенузстене, једвавидљивизнајближе

близине. Требадоћи доњега па га видети.Маритимски он je

незапажљив, зато се и не означује он сам већ предели и

географски феномени који га скривају a у исто време чине

приступним.

Тако се Ушћу придала нарочита важност: он je постао

синонимкоторскогподручјаи,мапопомало,важнијиодграда

комеjeобележаваоприступ. УкорениласеречБокаипостала

неизбрисива.

Млечани су (односно Јадранци и Медитеранци) говорили

„Боке", a не Бока, што значи, како je већ речено, ушћа, a не

ушће, неколико улазака a не једно. To je зато што има више

улазаиушћадосамогКотора(Оштро,Веригеитд).Кадбибила

једина, могло би сетим правилноозначитисамо главниулазу

Боку (Оштри Рт или Пунта дОштра). Овакоихje више и сви

заједно репрезентују некако и околна насеља. Мислим да je

тако дошло до плуралија тантум у обележавању Боке на

првобитном италијанском језику.

Српски се тај плуралиа тантум није уврежио, није канда

уопштенипримљен.ОнjeприлагоОенсвојимзаконимајезика,

тимпрештоСрбинисуморалидазнајуинисузналиоткударечпотиче, a тиме су и несвесно нагласили и циментирали

јединство Боке, целину, нераздвојност, што je италијанском

оригиналу недостајало.

Француски историчар уметности и путописац Шарл

Ираијарт,присвомописуБоке1874. кажеово(2,с.310): „Сваки

од уских пролаза којим омогућују ла^ама да пређу из једног

затонаудруги назива се ушће, бока(буш) a целинаjeдобила

плурални називушћаКотора јер je тај град ситуиран на крају

14



последњег затона." То сам накнадно нашао, ово објашњење,

које нигде друго нисам нашао, подудараседоста са мојим.

И ово сам нашао доцније, a спада великим деломовде:

Немачки путописац из прве лоловине прошлог века,

Хајнрих Штиглиц о коме ће у следећем поглављу бити више

речи, казаоjeукњизиИстраиДапмација(3,с.205)даје„Оштри

рт већ вековима дао свој печат за означење цепог залива са

свим штомујошприпада.Чак и уунутрашњостисечује,акоje

речоцелокупности, ретконазивканал,илиголф,већпретежно

БокедиКатаро.СтановнициБоке, којисуразличитипоодећи,

обичајима, пореклу и вери, означујусебе такођезаједничким

именом Бокези. .

Мало подаље пише: „Однос Котора према укупној

Далмацији и данас je још сасвим сличан ономе из времена

Млечана. Главни град једне не баш безначајне покрајине,

снабдевен сопственим статутом, судском јурусдикцијом и

посбенимпривилегијама,стојаоjeтакођесаподручјемкомему

припада под генералним провидуром Далмације који je

резидираоуЗадру, као штоjeисадаокружни градт а к о ђ е под

гувернером који у Задру резидира. .

I I I .

Географски Бока je само скуп ових залива са својомз а л е ђ и н о м . Ту спада свакако и Грбаљ, који нема директног

излаза на унутрашње, бокељко море. Али ту географски не

спадају Паштровићи и Будва. Па ипак су ове општине, не

могућичинитидистриктзасебе,билепридодељенеКоторском

дистрикту и тиме, аконе географски,aоноадминистративно,

постале делови Боке. Бока сад обухвата 15 општина, и тоће

остати јошдва-три века.

Кад je, Берлинским уговором 1878, Спич придодат

Аустрији, њега су моралиуврстити у постојеће територи јално

уређење. Припојен jeДалмацији, али прекоБоке, јердрукчије

нијемогао.ТакоjeокругКотордобио16.општинуиСпичанисенавикли помалода се сматрајуБокељима.

Спич je додељен Аустро-Угарској чланом XXIX, девета

алинеја Берлинског уговора од 13 јула 1878, a аустриским

аутономним законодавством следеће године припо јен

Далмацији и котару Боко-которском. Сви закони који су

важили заДалмацију распростртису и на Спич.

М е ђ у т и м , Спич није био одмах, сместа, прихваћен од

Бокеља као њихов саставни део. Епархија бококоторска,

15



основанасамонекугодинупреанексијеСпича,зваласеиспрва

само „бококоторска и дубовачка“ . Доцније још „спичанска“.

ДоказдаСпич нијеулазио у појам Боке.

Геоморфолошки у Боку спадају само они крајеви које

плачеморезалива.БудваиПаштровићи, каоиСпич,налазесе

на „Вељем мору“ сасвим одвојени од Залива. Две општине

непосредно уз Оштри рт, Луштица и Кртоли, такође се

наслањају на Веље Море, јерсе налазе на полуострву између

обамора.Међутим,свањихованасељатендирајукаЗаливу.Ту

имају и пристаништа и превозна средства, што je сасвим

логично, јерсе не могубаркама возити уИталију.

IV.

Јаснаjeстварда субоком, одн. бокама,означаванисамо

они предели даншње Боке који су били под Млецима.

Херцегнови и Рисан били су турски. Они нису претстављали

улаз у Котор већ брану томе Улазу. Зато они нисуспадалиу

појам Боке. Али кадсуод Млечанаосвојени (крвљу домаћих

Срба)типределисусасвимбрзоисасвимлакоинтегрираниса

осталим, од раније мпетачким пределимаБоке.

Пре него су постали турски, Херцегнови са околином и

Рисан са околином били су под захумским и травунским

владаоцима. To je познато, али ћемо овде цитирати

архимандрита Нићифора Дучића, који нам je при руци, о тојранијој припадности севернеБоке.Он каже(4,с.161):„Рисан,

Херцегнови,Кривошијеиизмеђуњихваспростордоморабили

су под влашћу травунских или херцеговачких владалаца, док

нијесуТурци освојили 1484.Требиње, Рисан иХерцегнови.Па

су текдоцније и тедвесрпске вароши потпале под млетачку

власт: Рисан 1649. aХерцегнови 1687. .

ДоксуделовидоцнијеБокебилиподразнимвладаманису

могли ни добити једно заједничко име. Могли су га задржати

акосугаималираније,алиганисумоглипостићи,јернијебило

ни практичне потребеза тим. Али кад суХерцегнови и Рисан

(крајем XVII века) интегрирани са остапим деловима залива

под влашћу млетачком, на њихjeпроширен и назив Боке.

Тако je настао проширен, али такође заокругљен и

географски истовтан појам Боке. Заиста, без Херцегновог и

Рисна, Бока би била само пола географске целине, овако je

употпуњена. Оштри Рт je стварно данас заједнички улаз у

ХерцегновикаоиКотор.Веригесуједнако штитилеРисанкаои

Котори омогићиле лрилазњима.

16



Бока Которска je добипа дефинитивни назив за свој

дефинитивни облик.

Какосе омеОивала Бока откад тоименоси писаоjeидон

ф о рт ун ат о (С р е ћк о ) В ул ов ић , Пераштанин, професор

Которске гимназије. У своје време он je важио као најбољи

познавалац прошлости Боке после (релчића. Али, како он то

претставља, jaнеразумеммного.Дамуjeбило јасно, онбито

јасније и изрекао.

Срећко Вуловић je изнео у званичној колекцији Аустро-

Угарскеоњенимземљама(5) овоо ширењуназиваБока: „Име

Бокези није раније обухватало целокупно становништво

данашњег политичког среза К-отор. Некад се по д Боком

разумео градКотор са оним варошицама иселимакојилежена обали чаробног Бокељског залива, као и нека места

разасута иза бокељских брда одакле се добива слободан

изглед на далеко море. (Ja мислим да он овде рачуна само

полуострво Луштицу, ЛМК.) Сва друга села расута по уским

долинаманајближихстеновитихбрдатексупослеупојамБоке

увучена, пошто судуго временаумеладасеопру и турском и

млетачком господству .“

V.

Усрпскимсредњевековнимспоменициманема,разумесе,

нипоменаоречиБока.Мадаjeтајкрајбиосрпски,имадаБокапретставља једну ретку природну и географску целину, није

постојао првобитни српски израз за целу данашњу Боку, сем

општег израза „Приморије“ , који се није ограничавао само на

Боку (често се њим обележавао крај одДрачадо Неретве).

Лингвистички, не само што je реч Бока страног порекла,

већисамКоторjeстраног порекла(јошивеликавећинаназива

старихбокељскихнасеље-паисамназивКртола,могародног

места, грчког je порекла иако многи игноранти хоће да га

доведу са називом кртола. тј. кромпира!)

Плиније М л а ђ и назива Котор Акривиум, a Константин

Порфирогенит Декатера. Касније потичу називи Catarum,

Catera, Cathara, etc. Oh je ппод грчке колонизације негде у

почетку првог миленијума после Христа. Становништво je

највећим делом било илирско, a после романизирано. Тек са

XIX веком настаје словенизирање Котора и завршава се

почетком XX века док je територија Боке ван Котора била

неколико векова пре тога претежно српска, чак и искључиво

српска, изузев нека насеља око Котора.

17



I I . О И Ш Т К УС В Л Ј Л Њ К н л з и в л

„ Н О К V И „ Н О К К Љ И "

I.

У XIX веку je израз Бока или Бока Которска био уопште

одомаћен уњој самој a прихваћенод целокупногСрпства, па

чакиодцелогсвета.Имачакизваничнихакатамеђународног

карактера, правих исправа интернационалних, ко ји исте

пределеданашњеБокеназивајупросто БокомКоторскомито

још у самом почетку XIX века. Тако нпр.

ПремаМирууТилзиту(7.јула1807),Русиморајудаповрате

Французима„земљупознатуподименомБокаКоторска“(7,с.

57).Француски: lepaysconnusouslenomdeBouchesdeCattaro(art 1. duTraite deTilsit).

To саопштава француски научник Жак Ансел у свом

Приручнику ИсточАог питањаизашлом1923.(7)

Мало претимпишепроф.Ансел(стр.56): „Котор, уборби

за надмоћност на Истоку, постаје у биткама француско-

енглеским оно штоjeМалта за доминацију Средоземља.“

Интересантно je да je највећим делом било усвојено

италијансконаименовањеBiechedi Cattaroнесамоштоjeоно

оригинално, већштоje и подАустријом сва номенклатура на

Јадрану билазванично италијанска.Tojeдиспонирано,данекажемонаређено,изБеча,итакоjeосталосведоОслобођења

од стране Србије. Истина, кад je Италија навестилаАустрији

рат 1915. дошло je било наређење из Беча да се уведе на

Јадрану словенска номенклатура, топономика. То није дуго

трајало: кад je дошао на власт Карло I одн. IV -као маџарски

краљ;повраћенаjeиталијанскатопономика.Кажудаjeтопод

утицајем његове супруге царицеЗите, итапијанског порекла.

За нас je то споредно. Италијански назив je првобитан,

оригиналан и светски познат. Ja, кад сам ту скоро тражио

податке о Боки у Мајеровом лекискону, одма сам тражио

италијански назив: Бокеди Катарои нашао га.

Ипак, у својим публикацијама, научним радовима

путописима итд. странци обележавају Боку и на свом језику,

алиуглавномпремапровобитномиталијанскомобележју.Тако

Французи, као што се горе види, кажу у плуралу Bouchesde

Cattaro. Немци и у плуралу иусингулару Buchtenvon Cattaro,

Bucht von Cattaro, Golf von Cattaro, etc., a Енглези The Bayof

Cattaro, данас т а к о ђ е of Kotor, или просто Kotor Bay. Руси cy

18



раније(јамачноисад)употребљавалиоригиналнииталијански

н а з и в Боке ди Катаро (само je нагласак на другоме а, докje

италијански нагласак на првом „а" у речиКатаро).

Данассефорсирасловенско обележје, алиheпроћидуго

време да се оно свуда усвоји. Италијанско још увек

предоминира, a затим на сваком језику има специфично

обележјетогајезика.

Било у преводу или оригинапу, Бока добива свој

припадајући назив: и у лексиконима, и у путописима, и у

водичимз странаца.

Пошто на Јадрану нема више ушћа сличних Боки, то jeс

временом лрестала потреба да се Бока означује као Бока

Которска. Истина, тај посесивни придев je остао више каозваничан. У обичном говору и у незваничим актима каже се

простоБока,јердругихБоканаЈадранунијебило.Кадсекаже

Бока, мисли се на Боку Которску, али се не мора тако

означавати. Пошто постоји самоједнаБока,тј. которска,тоje

овајадјективпостаосувишан.Затоинасловнашекњигегласи

Бока и Бокељи, не Бока Которска и Которски Бокељи.Назив

Бокасеосамосталио.

Илак,поштостранциупотребљавајуисвојеназивезаБоку

одн. Которски залив, пошто се каткада налази оригиналан

италијански назив a каткад српски превод у светским

географијама и лекисконима, то није увек лако наћиодговарајући текст. Кад Немци кажу само Боке без ознаке

Котора, онда ту имени усматрајукаосингулар. Удативуодн,

локативу кажу inder Bocche.

II.

Бокаjeтуђареч,несрпска,онаjeстранареч,туђинска,реч

завојевачаБокеaнепријатеља.Завремесрпскевладавинеона

je била непозната. Она je неадекватна, односи се само на

ждрелаБоке, a не нањенплеменити простор, нањенабрдаи

долине,пачакнисавзалив,већјединоњеговеотворе.Онаније

ни многодавнашњада би била освеђена трајашношћу.

Па ипак, она се одомаћила у народу, примљена без

колебања, усвојена, данекажампригрљена.Онаjeјединакоја

обухаватасавпросторкојисеједнимијединстванимсматрау

сваком погледу.

У једној претставци црногорских главара изванредном

провидуру ВалеријуАнселмиуКоторужалесеовидасеглаве

њиховихубијенихземљаканосекрозХерцегонови.Претставка

19



je од 8. априла 1751. и саопштена je од Јована Томића

академикау издањимаСАН (8).Тамосекажедаjeтосрамота

„несамозанасвећзасвеБоке,јерjeтосвеједнакрајина."Тако

стоји у италијанском преводу који je публикован. Превод

садржи несумњивозваничну номенклатурумпетачкихвласти,

које, Боку сматрају целином одн. крајином за себе.

Италијански: non solamente a noi ma ancora a tutte le Bocche,

perche questo e tutto unaCraina. A иначеy самом том актуиу

другимактимаистезбиркекажесезаЦрнуГорудаjeкрајина,

барабар каоза Боку.

Таречнемазамеие.Изатоjeустаљенаисвудапризната,од

свакога примљена. Народ се с њом сродио. Ми нити имамо

вољенити потребеда jeнапуштамо.То напуштањеизгладало

би ипак као неко издајство. Ми смо присно повезани за тај|израз, и, каднамганеконегира илиигнорише, мисматрамода

нас вређа: да нам отима нешто рођено, с чим смосесрасли.

Уосталом, није то случај само с нама. И Црна Гора, одн.

првобитноМонтенегро,нијемногостаријегназива.Пањумогу

и да одрже и да шире, a ми своје не смемода чувамо.

Бокаjeречустаљена,сајаснимивековнимдометом,којасе

давно већ нити шири нити сужује. Она нијеетнички изразни,

можда, историјски, али je освештан израз географски.Та реч

није плодосвајања,отимања, присвајањатуђег. Нијерезултат

неких победанитимегаломаније.Нијекрађа, «аоштоjeслучај

код многих компоненатаЈугославије.

Ta je реч нама блиска и ми нећемо другу. Етнички Бока

спада уСрпско Приморје, географски у Јадранско приморје,

Источни Јадран. Што je некад присилно бипа укључена у

Далмацију, a данас у Црну Гору, ми то номенклатурно не

признајемо. Нарочито не признајемо, што се сата оба израза

хтео негирати српски карактер Боке. A она je само српска и

ничија друго. Интересантно да јо ј се увек са исте стране

оспорава и посебност Боке и њен српски карактер. Рраније

ЈужнаДалмација,aсадЦрногорскоприморје.Онопрвосе није

одржало, неће ни оводруго!III

Heсамоштосустановницикрајаокомеjeречјошподавно

усвојили тај назив (али не сасвим давно), већ су и себе

регионално почели да њиме обележавају. Испочетка су и туузелибилиоригинални италијански називБокези,да гапосле

замене са „словенским“ Бокељи. Али, право рећи, он тек у

најновијевреме,одмојемладости,узимамаха.Нашинајближи

20



п р е ц и говорилисузасебедасуБокези,najeуСАДбилоинеко

удружењеБокеза,чијиjeчпанмогаопостатисамоонај„чијиje

0тац Бокез и мајкаБокезица.“

Као што су Италијани први дали назив простора кроз

Млечиће,онисудалиипрвиназивстановникаБоке.Ињиховсе

називодржаобиоидугобиоједини: БокезиилиБокежи, јерjeу

мпетачком дијалекту оно з нештоизмеђуз и ж.Па иданас се

још каже Бокез, нарочито старије генерације тако зборе.

Али то се у школама учи да се каже Бокељ.Такоjeсвоју

књижицуСимаМатавуљ назвао: Бока иБокељи.То,разумесе,

незнајусви.КадjeдошлаСрбија,1918,њенипосетиоцисунас

свакакозвалисамонеБокељи.Најчешћесуговорили Бокељци,

затимБокљани,Бококоторани,итд.Јошсамнеколикосличнихизраза чуо, али их се не сећам више.Њима je реч Бокезбила

страна, a реч Бокељ нису слушали сувише често, и не као

сталан израз.

Нићифор Дучић, архимандрит и историчар, родом из

Требиња, блиски комшија Боке, њене становнике зове

конзекветно Бокијељци. Коддруго г никога ja то нисамчитао.

Tojeсвакаконепотребно и вештачкоијекавизирањеречи која

нема јат. (Литература под4.).

Валтазар Богишић, једанод највећих наших научника XIX

века, сам „језикословац“ и слависта, поред тога непосредникомшија Боке (из Цавтата одн, Конавала) звао нас je таксфе

Бокјељцима. Тако у једном писму Ватрославу Јагиђу од 14,

септембра 1876. каже какосу „Бокјељци и садаулексикалној

форми једнаци са Дубровчанима“ . (У књизи „Спомени мојега

живота“ од ВатрославаЈагића , I књига, с.357).

И црногорски краљНикола, још бпижисуседБоки кажеу

својој песми о Боки „ПлеменитаБокијељка" итд.

М арко В ујачић , са Грахова, велика ли чност у

комунистичкој Југославији, пише у својим Анекдотама о

Црногорцима и Херцеговцима често Бокељани. (32) И он je

комшија Боке и само прекоБокеjeодржаваовезу саосталим

крајевима земље и иностранства. Па ипак ja ту реч нисам

слушао нигде. Није ипак немогуће да су и Дучић и Вујачић

употребили изразе који у народу постоје, у њиховој околини,

која je географски блиска Боки и меродавна за српски

књижевни језик.

Мене je ово питање ^есто мучило. Знам да у источном

Банату постоји село Бока, па ме копкало да дознам како се

21



називају његови становници, који се опредељују као Хрвати

(ваљда једини Хрвати у Банату). Питао сам једног лекара,

примариуса, из суседног ЈашеТомића, какостановнициБокесебезову.Речемида немаознакеадјектива застановништво,

већсамокажудасу„изБоке“ .Тајлекаростављаутисакдоброг

познаваоцаоколности тамо и савесног информатора.

Занасjeовопитањерешено: МиостајемоБокељи,верујући

даjeтосрпскииизразједнопрвобитномиталијанакомназову.

Зато и моја књига носи наслов као и Матавуљева: Бока и

Бокељи. Матавуљ je живео у Боки дуго, али није био Бокељ.

(Живео je и у Црној Гори, где се такође сретао са овим

проблемом.)

HeсамодасустановницитогакрајаприхватилиназивБокекоји je постао нераздружив од њих, већ су то учинили и сви

Срби писци ван Боке. Српски научиници, књижевници,

уметници. He да се замислити да би неко оперисаоса неким

другим изразом.

У току овогарадасрешћесечитаоцисамногимцитатима

научника који говоре о Боки, тако да то није потребно

понављати. Чак и два „Споменика“ Српске академије наука

које je издала 1953. и 1956. посвећена су БокиКоторској „као

таквој“ . Срећом je уредник био др Илија Синдик, Србин

католичке вере из Тивта у Боки, који није дозволио да се

едицијама да неко друго географско обележје. Поједине

расправеиз тих књигаћесечестоцитирати, алисесамоовде

истиче целина.Скоро сваки прилог и засебноноси у наслову

ознаку„БокеКоторске“ , пасеифранцуски текстукупнекњиге

тако назива (у српскомоблику).

22



III. РАНИЈИ НАЗИВИ БОКЕ

Виделисмораније, на почеткуовихизлагања, даjeБокау

античкодоба зватаРисанскизатон илизалив.Tojeбио ужи и

специфичан појамБоке вансвакесумње.Hoипакњенегранце

мислим да нису познате. He верујем да je данашња спољна

(јужна) Бокатуспадала.Инезнамколикосетајизраззадржао.

После je било много других наименовања за Боку, али

никад, колико ja знам, за специфичну Боку. Било je

наименовања за пределе у које je Бока спадала, али који су

били шири и пространији.

I.

Стјепан Митров Љубиша пише при крају свога приказаБоке: „Бока je старином припадала Бановини зецкој, те суje

неки звалиПревалом.“

Свеjeтотоликоупрошћеноипримитивноречено,даједва

заслужује помена. Изгледа по њему да je сама Бока звата

Превала, и тоу„бановинизецкој“ .Љубиша нијезнаоисторију,

алиморадаjeоднекудатареч Превалабила јошживауњегово

време, разумесе као реминисценција прошлости.

Међутим,тајизразjeримскииплодримскереорганизације

истичног дела Јадрана. Нема то везе са „бановином зецком"

нити je ово био назив за Боку. Пошто ни ja не знам историју

много више од Љубише, то сам тражио објашњење код

стручњака. И нашао сам га код више њих: код Вулића,

Јиречека, Шишића, ћоровића итд., па ћу то овде у главним

линијама пренети.

Према Николи Вулићу (9) римску провинцију Првалу или

Превалитану (Praevalis seu Praevali tana) je образовао цар

Диоклецијан, a „дотле je биладеоДалмације“ . Обухваталаje

ЦрнуГору, деоАрбаније, Херцеговине и Босне. Главноместо

јој je било Скадар.“ И Јиречек њу наводи као једну од 12

провинцијаИлирика. (10, 1, с.24). ТоЈиречек пишеуИсторији

Срба. У својој расправи о трговачким друмовимаСрбије (11)пишеспеци јално за јужну Боку:

„Приморје између Будве и Љеша припадало je у старом

веку провинцији Превалитани. . .

Слично пише и Владимир ћоровић У Својој „Хисторији

Босне".ДоДиоклецијанаjeБокабиласаставнидеоДалмације

(онаће тојош једном бити). Диоклецијанjeвладаоод284. до

305. после Христа. Тада je поделио Далмацију у две

п ро ви ниције л ин ијом Б уд ва -Др ин а. С е ве ро за па дн а

23



провиницијаjeимапаседиштеуСолину(римскојСалони),где

се налазе бескрајне ископине из римског доба недалеко од

саме Дио кл еција нове папате у Спли ту. Ј уго ис то чн апровинција, за којуjeкандаДиоклецијанмањемарио,ималаje

седиште у Скадру и назваласеПревалитанаили Превалис.

Ристо Ковијанић, врло озбиљан научник, пише у

Енциклопеди ји Ј уго слави је (6): „Концем III века, за

Диоклецијана, кад je Далмација подељена у две провинције,

Далмацију и Превалитану, КоторjeприпаоДалмацији“ !Дакле,

није потпадао под првовинцију Превалитану. Други писци га

оповрагава ју сво јим тврђењима, специ јално Петар Д.

Шервовић који се тим махсуз бавио.

Хрватски историк Фердо Шишић пише у монографији оЛетопису nona Дукљанина (12, с.64): „За Диоклецијанове

реорганизације провинција поткрај III века, Доклеа je изузета

изДалмацијеиушлаjeсаСкадромкаоглавнимместомуопсег

новокреиране провиници је Превалис или Превалитанте

(Praevalitanaprovincia)алисеутомкрајуимеДалмацијеидаље

очувало, понајвише као „горњаДалмација“ (Dalmatiasuperior)

Далматија српских средњевековнихспоменика.)“

Бокешки историк Петар Д. Шеровић je ипак најбоље

дефинисаоПревалуза наше потребе(запотребеовестудије).

Он je писао (13, с.39): „Задњих година трећег века наше epe

изведене су у римском царству велике административнепромене. Тада je цар Диоклецијан одвојио од провиниције

Далмацијејужнидеоитакосуодједнепокрајиненасталедве:

Dalmatia Salonitana, која се простирала на приморју од реке

РашеуИстридоЕпидаурума(Цавтата) иPraevalisseuDalmatia

Praevalitana од Епидаурума доЉеша, на чијој се теритирији

налазиладанашњаБока. Средиштеовепровиницијеjeбилоу

Скадру, зато сеона називала и „Scodarensis“ .

Уколико je све то тачно, a ja не могу да то ценим, сва je

данашња Бока спадала у Превалију, na јој je донекле била и

географски центар.Али, разумесе, и јужно одње(до Леша) исвереноодње(доЦавтата) простираласетапокрајина.Онасе

није поклапала са територијом Боке. A главни град je био

Скадар. Боки се канда није придавао неки нарочитизначај.

Апи откуд израз Превалис, то нисам могао да утврдим.

Салонитана значи Солинска, пандан je Скадарска. Што му

онда значи Правалитанис? Свакако je и то неки географски

појам.

24





најнапреднијемстању;билаjeгустонасељенаиималаjeмного

напреднихварошиибројнеградовеназгоднимположајима...

Велики православни и католичкиманастиристојали сумирно једни поред других. . . Говорило се српским, арбанашким и

италијанскимјезиком.Варошисуималезнатнепривилегијеод

српских краљева, царева и деспота (касније и од Балшића), a

њихови грађани заузимапи су одлична места у државној

служби. Сами владари посећивали су чешће ове крајеве. У

пристаништимабипаjeживатрговина,јерjeодавдеишлароба

уБизантију,МакедонијуиТракију,уБугарскуинаЦрноМоре.“

„Уселимапредградскимвратима(Бара)билисуСрби...

III.

ЈиречектуговориоспољнојБоки,штоуправоинијеБокау

географскомсмислуречи.ПраваБока,самзалив,имаоjeразне

господаре и, према томе, разне називе. Овде насспецијално

занима Бока под српским владарима.

Константин Јиречек пише (10 I књ.с.83) да се „најужнији

деоуПриморју,једандео некадашњеПревалитане, назваопо

римскомградуДиоклеа...Диоклецијаодн.српскиДиоклитије.

СрбисуЈадранскоморезвалиМоредиоклитско,aСкадарско

језеро „диоклитско езеро.“

Тостоји кодДоментијана уприказудругог путаСв.Савеу

Јерусалим. Тамо пише (ед. ђ. Даничић, с.298): „И пришед наморе диоклитинско , и од туду свпријем пут морски.“ По

преводу Лазара Мирковића (Животи С.Саве и Св. Симеона,

СКЗ,1938,с.178.)тозначи: „ИдошавшинаДиоклитијскоМореи

отуда пошавши на пут по мору.“ Из које je луке тога

Диоклетијског Мора отпловио, не стоји код Доментијана.

Негде самчитаода je тобиоЈазу Грбљу.

ДаљепишеЈиречек(идем): „Приморски крајДиолклетије,

са многобројним старим варошима, звао се Приморије или

Поморије,латинскиМаритима.Византинцисугадугоималиу

рукама,aполитички ицрквеноспадаоjeу провинцијудрачку.

Јужна страна Которског залива спадала je у Диоклитију, a

севернауТравунију.Обеовеобалепостапесуједнацелинатек

после 1683,услед млетачкогосвојења. . .

АрхимандритНикофорДучић пише: (4, стр. 154): „Бока се

таданијезвалатијемименомунашемиароду.Онаjeпознатау

нашој истори ји и споменицима онога доба под именом:

ДиоклејскоилиЗетскоиТравунскоприморје“ јерсуњу, како

мало пред тим каже Н. Дучић, „подијелили били међу собом

зетски и захумски владаоци. Те je тако онај простор од

26



ХерцегновогадоРиснаприпадаоТравунији,aонајодРиснана

југ Зети.“

У споменицима српских деспота, и Стефана и Гјурђа,

говорисеоПоморијузетскоме, којеонисматрајуделомсвоје

територије, онд. под дњиховим суверенитетом, што сам

прецизно навеоумојој првој књизи оБоки (14, с.36).Tojeбио

јужни део данашње Боке и крајеви јужно од ње (данашње

црногорско и авбанашкоПоморје).Што сетичесевернеБоке,

онајеимападруге господаре идруге називе.

Овде ћемо опет цитирати архимандрита Нићифора

Дучића, који нам je при руци, о ранијој приладности северне

Боке. Он каже (4, с.161): „Рисан, Херцегнови, Кривошије и

између њих вас простор до мора били су под влашћутравунских или херцеговачких влададаца, док нијесу Турци

освојили1484.Требиње,РисаниХерцегнови.Пасутекдоцније

и те двије српске вароши потпале под млетачку власт: Рисан

1649, a Херцегнови 1687. . .

Ова подела je остала вековима, na je оставила крупне

трагове на самом становништву и много je ометала његову

јединственост све до пре два-три века. И данас се још дели

Бока појамно на херцеговачки и зетски део или, како каже

проф.АнтонДабиновић изДоброте:на„ХерцеговачкуБоку“ и

„ЗетскуБоку“ . (15)ДеломЗахумљаоначавасевернустрануБокејошудругој

четвртини XVIII века владикаСтефан Љубибратић, који даје

оставкунадотадашњезвање„Архијерејадалматинског ичести

њекојеЗахумља,тј.Херцег-Новога и његовђдржаве,Риснаса

његовимоколнимселима,пакиоколинеморскеиосталогашто

je одЗахума под влашћуВенетскерепублике.“ (16).

IV.

Под Млецима се Бока најчешће званично називала

Млетачка или Венацијанска Албанија. Назив Бока није

употребљаван као званичан назив. И овде наилази поткрепатога тврђењадругим ауторима.

КонстантинЈиречек,усвојојстудијиизмладости,кажеда

се најпре Приморје између Будве и Љеша звалоАрбанијом.

„ТекуXVвекупрошириосеназивАрбанијапрекоцелеЗетедо

Котора, па и у наше доба вегетира у изразу Аустриска

Арбанија“ . (11).

У стандардном и репрезентативном приручникуИсторије

Аустрије, изданој у пет великих томова, од професора

27





ни једна држава није Боку имала у свом сигурном и правно

заснованомпоседу.

HoкадсуАустријанцитрајнозавладалиБокомзвалисуje

конзенкветно извесно време (можда пола века) Аустријска

Албанија (A lbania Austria ca ana logon A lban ia Veneta,

Oesterreichisches Albanien) a и Французи cy каткад говорили

ФранцускаАлбанија.НазивАустри јскаАлбанијабиоjeсасвим

бесмислен, јер Аустрија није имала ниједан предеоАрбаније

подсобом,чакjeиСпичдобивентек1878,кадјенесталоизраза

Аустри јска Албанија. Предели уздуж Јадрана јужно од Боке

звати.суТурска или праваАлбанија.

УАустријиjeдостадуготајизразбионаснази.Heзнамда

ли je био официјелан израз, мада верујем у то, али писци гастапно употребљавају. Дуго времена, као што рекох, много

деценија. Тада je постепено замењиван другим, једнако

неприкладнимназивомЈужнаДалмација,чијиjeинтергралнии

континуирајућидеопостала(вишеjeнијеодДалмациједелио

Дубровник каоВенецију). Немачки: Sueddelmatien.

Чаксу и оба бокељскаустанка, вишепознатаподименом

К ривошијски у станци (1869. и 1882), обелжавани у

публицистициАустријекаоустанциујужнојДалмацији, паиу

званичним публикацијама њиховог ђенералштаба. j a сам

детаљно писао за Бокеље о славном Првом кривошијском

устанку и ту сам навео сву доступну литературу аустријску.

Највише се спомињала Јужна Далмација, али такође и Бока.

Све се то налази у недавно изашлој књизи „Стогодишњица I

Кривошијског устанка“, Минхен 1970., na je сувишно овде

преносити. Главноjeда je и у Аустрији постојалатенденција

терминолошког утапања Боке у веће административне

пределе, али беззабране и намерног изостављањаречи Бока.

Званично за посебност Боке постојао je административи

израз Округ Котор. Као сва насеље на мору и Котор je био

наименован италијански (Kreis Cattaro). To je на немачком и,

разуме се, на италијанском: само место крајс казано jeћирколо. Али српски се званично говорило и писало округ,

доцније к от ар К от ор . Израз Бока Которска није био

административни израз, али jeупотребљаванкадсерадилоо

целини територије. Свакако није био проскрибован немачки

путописци су га стално употребљавали са италијанском

ознаком.

VI.

И Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевина

29







УПолитици од23.децембра1963.имаједанподужидопис

из Котора од неког П. Рајевића под насловом „У Рисну

о тр кривена с помен -бис та н ародно г д обро твора Васе

ћуковића.“ Ту на крају стоји:

„Baco ћуковић пошаоje из Риснау далеки свет као млад

човек.НековремесезадржаоуИталији,гдеjeнаучионеколико

језика, затим се стално настанио у граду Делвер у Америци.

После смрти тестаментом je оставио један део свог иметка

зд равствени м устано вам а у Ц рно ј Гори. Од његове

заоставштинеу Риснуjeподигнутазградаболницезакоштана

обољења која располаже са 300 лежаја, снабдевене су

модерним уређајима готово све бопнице у Црној Гори, a у

Риснуjeизграђенимодерандомкултуре.Васаћуковићjeумропре50година“

Tojeсвелаж.Пок.Васоћуковићjeвеликидеосвога иметка

оставиосамо Рисну, свом родном месту.Онjeзаистанајвећи

бокељски добротвор, али му je тестаменат кампанилистички

ограниченна самРисан.Ту jeподигаовеличанственуболницу

којој су дали име партизанског борца из Боке. Он то није

тражио ни желео. Ако се већ неко име дало болници (штоje

сасвимнепотребноиштосескоронигдеусветунепрактиује),

требалоjeдатиимесамогадобротвораВасеПуковића.Онније

ништа оставио некоме ван Боке, a што су његов тестаменет

мимоишли и злоупотребили, о томе неби требалодасе пишупохвале. Baco ћуковић je дао био свим рисанским ђацима

штипендије, алине нидругим Бокељима,даоЦрногорцимане

говоримо.

Јасна je ствар да су сви данашњи писци, сликари итд. у

Боки, Црногорци, мада се ниједан од њих није тако изразио.

ТакоупрвомредускороумрлиМато^урановићизКаменара.

ОнjeбиоСрбин од главедо пете, мојдобардругипријатељи

заједнокаомладићисрбовали.Паипакцрногорскидописници

београдских новинаистичугагромногласноибезизузеткакао

„црногорскогсликара“ .Евоизмеђумногихпримерасамотри.У

Политици од 20. априла 1967. има допис из Херцег Новог

фамозног заникачаСрбаМиланаВукелића под насловом „45

годинауметничкоградаистакнутигцрногорскогсликараМата

Оурановића“. У тексту сеон т а к о ђ е више пута наглашава као

„црногорски уметник.“

У истомлистуод21.марта1971 под насловом„ЦрнаГора

изблиза.Непрекиднаинспирацијасликара“опетнавишеместа

се спомиње црногорски сликар Мато Гјурановић, али у исто

32



време се Влахо Буковац из Цавтата, италијанског порекла, a

српског осећаја.обележава као „хрватски сликар“ , a Петар

Лубарда, као„Југословен којиjeдосаддобио највећасветска

признања и награде за сликарство“ . Лубарда je заиста

Цриогорац, али се он од црногорства оштро оградио и себе

огласиокаоСрбинаисрпскогсликара.БошкоПушоњић,други

заникач Срба, није га хтео признати за Србина, a није смео

казати да je Црногорац, na je нашао најбоље да каже да je

„Југословен“ . Онje Југословен, Влахо БуковацХрват, aМато

ђурановић Црногорац.

Није самоМатођурановић, који je тускоро умрои после

смртиоплаканкаоверниправославац,означенкаоцрногорски

сликар, већидругибокељскипиктори.Нпр.СтанићизНовога,БргуљанизКотора(овајjeчаккатолик!).Тосенаводиукњизи

Вељкдђурића: „Сликари и вајари из ЦрнеГоре1900-1960.“ Ja

сам то читао у приказу књиге од драЛазараТрифуновићау

Политици од 1964. (Heзнам датум).

Панесамосадашњисликаривећиранији,ко јисуживелии

деловали у Аустрији и умрли преприсаједињењаБокеЦрној

Гори.Тако нпр. Шпиро Гјурановић (мислимдаjeотацМатов),

затимМарко Грговић,Ананас Боцарић, за когапишедоспода

„у прве домаће сликаре у Црној Гори у другој половини XIX

vwka![ Он je рођен у Драчу a умро у Перасту 1944. Шпиро

Боцарић jeрођенуБудви1878.aубијенодхрватских„усташа“

уБањалуци јула1941.Овадвасликарасу грчкогпорекла, али

п р и р о ђ е н и Бокељи и одлични српски родољуби. Сад се не

смеју означавати ни као Бокељи ни као Срби! Они су

ретроактивноанектирани и расрбљени!

СадсамбашнашаоизјавуПетраЛубардекојомсеограђује

и оштропротестираштосу гауврстилиуцрногорскесликаре.

Ja не бих овде о томе писао да ми није дао повода баш сам

Бошко Пушоњић, који у исти мах ђурановића обележава као

црногорскогпиктора,aЛубардунесме,алинежелинидакаже

заштонесме,већгаозначујекаоЈугословена.ТојеуПолитициод 21. новембра 1979. исти Бошко Пушољњић објавио један

дијалог са Александром Пејићем, „претседником Удружења

ликовних уметника Црне Горе“ , који je спремао „изложбу

црногорског сликарства“ по целој Европи. Ту се налази ово

питање и одговор о добијању Лубарде да се његове слике

покажуЕвропикаослике„црногорскогсликара“ .Евоштатамо

директностоји:

Питање: Чује се данаовојизлож би нећебити заступљен

ПетарЛубарда. Какоjeдо тогадошло?

33



Одговор:Свими,aнарочитоjaпично,жапимоштоЛубарда

не изпаже. Међутим. није било у нашој моћи да ту нешто

учинимо. мадасморадиписведадо изпдгањадође.Каоштоће

се видети, његово мести и упога у развоју наше посператне

уметностикаталог-монографијајаснопоставња.Међутим,није

се могпа донети у катапогу никаква репродукција јер je он

одсутан саизпожбе, поштоjeписмом,упућениморганизатору

изпожбе, изричито тражиоповпачењесвојихрадова ,Лубарда

je мотивисао спедећим речима : „С ликар сам, рсфен на

територијиСРЦрнеГоре,понационалностисамСрбин.Радим

и ж ив им с ко ро четрде сет годи на у Бе огра ду . П очео сам

активанрадкаоуметник 1927.године,прематомеприпадами

предратнојипослератнојјугословенскојуметностипанемогу

дадозволимбилочијојћудиилихирудамиодређујесреске

или општинске границе. Музеји или галерије могу излагати

делауметникаалиакоиступајукаомузејиисаделимакојаим

припадају,недајућитоменационалнообележјебезпристанка

уметника.Молим другове даовоузмуназнање.Jaсамуверен

даупослератнимгенерацијамаимадостауметникакојимогу

достојно репрезентовати послератну црногорску уметност и

којима није потребно да на силу излажууметници који то не

жепе самозатодаби далиетикету и вредностизлож би.“

Лубарда je сликар светског гласа, један од најбољих

српских сликара. Он црногорство сматра општинким илисреским границама. Зато се Пушоњић бојао да још једном

Лубарду означи као црногорског уметника, мада je рођен у

Љуботину,првобитнојЦрнојГори,одоцаимајкецрногорскеа

вероватноисвихпредака.Њему немогуништа,алидаjeМато

ђурановићтоказаоназвалибигафашистомионемогућилима

какво излагање.

III.

Кадсмовећкодуметникаи писацатребаупозорити дасе

каоЦрногорци неозначују самосадашњибокељскиписци већ

иранији.писципрошлогвека,кадjeБокабиладржавноправноподАустријом и политичко-географски антипод Црној Гори.

Тако су сви писци р о ђ е н и у Боки цео век пре него je она

постала црногорска, проглашени за црногорске писце. нпр.

Стјепан Митров Љбиша. Вук Врчевић итд. Пушоњић пише

уПолитици од 13. јула 1966 о. „старим црногорским писцима“

Његошу, Миљанову, Љубиши и Врчевићу. То нису само

црногорски писци, већ „стари црногорски лисци.“ Душан

Костићпишеуистомлистуод29.августа1965.заЉубишу„овај

34





„У давној прошпости, заправосе и не знатачнокада, три

мала острва на Црногорском приморју била су крштена.

Добила су имена светаца по којима се и данас зову - СветиСтефан,СветиНиколаиСветиМарко.Haсвакомодњихjeбила

подигнута црква посвећена истоименом свецу. Народ je,

ваљда, био побожан, подизао цркве и поштоваосвеце.“

Дакле, још у „давној прошлости“ која се не може ни

дознати,већjeтобипо„цноргорскоприморје“ .Haкрајукажеза

„Острво Св. Марко“ ово: „Ово острво се раније звало

Страдиоти, збогтогаштосуовдеудобаМлечанабилилогори

млетачке војске. Само, овде нема цркве, али се зна да je

постојала до 15. века. Остало je само имесвеца.“

То ниједачно. Острво je припадало општини КртољскојкојаjeсадпридодатаТивту.СтародревниjeназивСтрадиоти

извизантијскогдобаитакоjeострвотопографскиозначавано

изавремеАустрије.Млетачкиназивје„Ш кољ“ ,којисеународу

једини одржао. Нико друкчије то острво није означавао него

као,,Шкољ>",штоиталијанскизначиострво.Једанлокалитетна

западуШкољазватje„АшанМарак“ , штобитребалодазначи

кодсветогМарка.Тусузаистабилипостаментиједнецрквеиз

млетачкогдоба, доцније разрушена(вероватноуследвеликог

земљотресауXVIIIвеку).Целоострвосенијеникадтакозвало.

Црква je била „латинска“ , не православна, a најмање

црногорска,ДосамогШкоља,одељенмалиммореузом,налазисе још једноострво, назватоОток.Ту je некадбио католички

манстир Целестина, порушен земљотресом, na je после на

његовим рушевинама блажене памети епископ Ућелини

подигао малу црквицу и своју летњу резиденцију. To je све

удаљено неколикометара од локалитетаA шанМарко.

Уједнојбелешци„Политикине“рубрике„Дализнате,“чији

датум немам, стоји да je зборно место Паштровића још од

почетка XV века било „утврђено место Св. Стефан на

Црногорском приморју“ !!!

Даjeтобипо „утврђеноместо“ ,jaнезнам,нитиверујемуто(можда je имало пушкарнице), али да није било на

Црногорском приморју, то знам.

Уистојрубрици„Политике“ ,„Дализнате“ ,б илајеједном и

ова белешка (ja нисам сачувао број Политике, али саму

белешку лепим изтогписта на рукопис):

„На Светом Стефану, данас познатом и јединственом

летовалишту нанашемЈадрану (,,граду-хотелу“ ) првонасеље

je подигнуто у 15. веку. Ha њему je свака породица из

36





V.

Има' још један сличан пример са бродарством. Тај самподатаксачувао.

У Београдској „Политици“ од 25. јуна 1972. има допис

потписан од Н. Зиројевића под насловом: „С пута по Црној

Гори.Причакоторских морнара. . . .“Тајдопис почињеовако:

„И поред тога што je Котор вековима био седиште и главно

упориштепоморацаЦрнеГоре,ипакjeтек1956.годинеуовом

градуосновано поморско предузећеЈугооцеанија“ .

Човеку заиста памет да стане: Котор je вековима био

седиште помораца Црне Горе!! У ствари цела Црна Гора нија

имала ни једног јединог поморца, и кад jeдобилапрву јахтузвату„Румија“уосамдесетимгодинамапрошлогвека,мојдеда*

кап. Саво Петковић (отац моје мајке) замољен je да буде

команданти дадоведе из Боке посаду, али неизКотора, већ

Херценовеске крајине, гдесу јединоСрби били поморци.

И све je друго што тврди тајЗиројевићлажаи паралажа.

Котор и нијебио средиштепоморствабокешког, већ претога

Доброта, Пераст, Прчањ. И све су то били Латини. Тек у

„Херцегновској држави“ долазедо изражаја поморциСрби (у

Бијелој, у Баошићима, у Оеновићима итд.). A у последњим

деценијамаАустрије било je неколикобродарских предузећа

регистровано у Котору. Ja се још сећам Бокешке пловидбе,Првогбокељскогпарбродарскогдруштва, итд. Свеjeтобила

локална, интербокељска пловидба. Али, признајем, нису ти

бродови пловилидо Цуцаићеклића.

Пре неколико година читао сам у Политици како je њен

сарадник из Боке саопштио јубилеј которске гимназије од

неколико векова и том je приликом рекаодаjeто ндјстарија

гимназија у Црној Гори. Чини ми се да je писано да je та

гимназија била основана за српске, немањићске, владавине,

али je продужила подМлецима. У Аустријиjeосновананегде

шездесетих година прошлог века (мој отац, рођен 1867.

завршио je уњој шест разреда).

Ова гимназија je аустријска a не црногорска, основана

декретом Беча и Задра.Али и онапрва, уколикоjeпостојала,

биланамjeсасвимтуОа.Tojeбилалатинскашкола,заЛатине.

ТешколеипросветнеустановеКоторанисубиледоступне

ни нашим лрецима у Боки. Ми смо били у истом државном

склопу, поданици „преведре републике“ . Млетака, али ни

издалека нисмо ималиистаправа коликоЛатини Котора.Ми

30



смо били подвлашћени, потчињени, „подани", да не кажем

робови (тоби било претеранои нетачнорећи).Свакаконисмо

били равноправни са Латинима. Ако би неки Србин и биопримљен у такву школу, морао се прво одрећи своје вере и

Српства.

Наши су преци долазили у „град“ (тако се Котор просто

означаваокодБокеља),илиполозивумлетачкихвластиилипо

својојнужди.Ишлисудаплаћајупорезе,дасесуде,дасежале.

КорачалисупоплочницимаКотора,алиипакникоменепадана

паметдакаже какосумлетачкекултурнеустановењихове.То

субилеустанове т у Г ж н а , уперене великим деломпротивнас.

Црногорци нису имапи ни приступа у Котор. Они су се

смели појављивати само на тзв. „црногорски пазар“, изаКотора,изањеговезадњекапије.Ha предњунисусмелинида

улазе. И сад: то je била њихова гимназија!

То би било исто као кад би „Македонци“ означили прву

медресу Скопље каосвоју школу, слично као штосуФилипа

Македонскогозначилисвојимпретком.АлиМакедонцинемају

својуисторију,паморадакрадуоддругога.AЦрногорциимају

славнуистори јуи нијеим потребнодаоддругога преотимају.

СрпскешколеуТурској(уСкопљу,Солуну,Призренуитд.)

називилисмосправомсвојима,алинетурске,грчке,румунске,

па чак ни бугарске школе у тим местима. Гимназије у

Карловцима и Новом Саду називали смо нашим, па макарсе

онезвалеЛатинскешколе(овотамонијебилоознакаверевећ

језика).

Међутим, да je било речено какосе прославља пола века

или 6-700 година прве више шкопе у Боки, то не би никога

бунило, јер би то одговарало истини. Само би требало

надодати даjeташколабилазастранцеaнеСрбе.Црногораца

у то доба није постојалао, не само као етничког већ ни као

географског назива.

VI.

Разуме се да се сви Бокељи који су рсфени и за време

Аустри је кад умру обележавају да су рођени НаЦрногорском

приморју, иличакпростоЦрнаГора.Точакчинииемигрантска

штампа.ТакоАмериканскиСрбобранод21.марта1966.кажеза

неког Тому М. Рађеновића да je рођен „у селу РаОеновићи,

Паштровићи, ЦрнаГора!“ !

У Ам. Србобрану од 22. нов. 1963. има некролог умрлом

Велимиру Медину, за кога из. ост. отоји да je „ р о ђ е н пре 71

39



годину у црногорском приморју, на обали плавогаЈадрана у

чувеном српском племенуПаштровића. . .

TojeписаоЦрногорацНиколаБ. ђуровиПБрђанин, пасеније ни чудити да поступа једнако као његови земљаци из

Титограда.Aмогаоjeрећи простоуБоки,паданикоништане

примети.Тосесвесноизбегава, паимиБокељиморамосвесно

да бранимоспецифичност нашеБоке.

Нажалост je било случајева да je и наша емигрантска

штампа редакцијски наседала тим антисрпским акцијама. Ja

самуамеричкимспрскимновинаманаилазионасликеКотора,

Будве, Пераста, манастираСавинеитд., испод којихjeстојало

да се налазе у Црногорском Приморју. Увек сам против тога

лротествовао, писао писма уреднику да то није тачно, да се

ради осрпском a нецрногорском Приморју, алинисамдава&

публицитет тим мојим изјавама, које уосталом нису ништа

користиле, јер je таакцијаизгледала систематска.

Па чаки „Српска Борба“ , код којеЦрногорци нисуималу

никаква уплива, наводила je у својим календарима слике

појединих српских манастира. Једном je био насликан

манастирСавинасаподнасловом „нацрногорскомпримор ју“ .

Кадje претседник клубабио кодмене,jaсам топриговорио и

онjeћутао.Биломуjeмногонепријатно,изчегасевиделодаje

тобио пропуст. СледећегодинебиоjeнасликанДубровник са

поднасловом „Перпа Српског Примор ја .“ Али je Савиниотргнутобило српско обележје.

VII.

Док журналистика и политика употребљавајуове називе,

тоjeжалосноалидонеклеразумљиво.Нажалост,таквиназиви

се налазе и у науци, разуме се изузетно, али се налазе. Jaћу

овде навести самодва примера али типична.

ТакоjeбеоградскиисторикВукВинавер(мислимдаjeсин

познатог књиженика и мога одличног пријатеља Светислава

Винавера) писао у цетињским Историјским Записима (20)

слично.Онпочињеовимречима:„Катастрофакојаjeјуна1624.г.задесилаПераст,тадајакпоморскицентарнаЦрногорском

Приморју...“Перастjeтадабиомлетачкиград,безикаквевезе

саЦрномГором.

Сад, није немогуће да je само уредништво ових

ИсторијскихзаписанаЦетињу,додалоодн.изменилооверечи

„поморски центар на Црногорском приморју.“ Изгледар,а je

тада Црногорско приморјеимало читав низлука и градова, a

Пераст je биосамо њихов центар!

40



Нажалост, иједанемигрант, историчар и научниквисоких

квалитета,др^окоСлијепчевићусвојој магистралнојИсторији

Српске цркве (21) на више места je поновио ову заблуду и

грешкуозначавањаБокеиоколинекаоЦрногорскокприморја

у времекадти крајеви уопште нисуприпадали Црној Гори.

Тако пише на страни 351 своје прве књигеда je „покушај

унијаћења почео хватати маха на Црногорском приморју“

почеткомXVIIвека,патуспомињеПаштровићеизгодине1609.

Цитира Јована Радонића (21 с. 23). МеОутим, на том местусе

наводи тадашњи извештај папи у коме се кажеда „тај горди

народ има више него један манастир у својој српској секти“ .

Паштровићи су изречноозначени каоСрби, aдр Слијепчевић

ихпрематомистомизвештајуозначујекаоЦрногорце.Чакихи

академик Радониђ на цитираном месту означава као„искључиво правослевне Србе“ (с.22). Могло се слободно

казатидасунаСрпскомприморју,никакосенијесмепорећина

„црногорском“.

Ha с. 367 пише проф. Слијепчевић да je патријархАрсеније

III, чим je почео да врши патријаршијску власт, шљегао у

Црногорско Приморје, где се састао са барским католичким

архиепископомЗмајевићем.Tojeбилооко1675.године.Туовај

арцибискуп истиче да се и он као и сам патријарх налазе „у

владању реченога краљевстваСервије.“ Могло се прематоме

комотнорећидасуседвапрвосвештениканашланаСрпском

Приморју, никако на Црногорском, које ни тада ни до тада

никаданије постојала.

Ha с. 387 описујеСлијепчевић канонску визитацију новог

патријархаАтанасија IIупратњимитрополитаСавецетињског,

почетком1749. Сишлису на„ЦрногорскоПриморје“ даобиђу

народ. Сам патријарх je обавестио крајем 1749. ванредног

провидура (свакако которско г) да ће „визитат цркве,

свештенике и све наше христијане обичајем старијем као и

први патријарси који су били на престол српски“ .

Он je изузетно био Србин, како констатује сам др

Слијепчевић, идетрагомсвојихпретходникадаобиђесрпскупаству на Приморју, која je свакако и етнички и историјски

српска. Али га он назива црногорским зато што je двеста

године доцније анектирано од Социјалистичке републике

Црне Горе.

И још нанеколико местасе налазиовајанахронизам(390,

417,418 итд), закоји jaникаконеувиђамниразлогнипотребу.

Тимеонакодивнакњига нијеси гурно ништадобила.

41



Vili

Прегледам често енциклопедије и лексиконе Совјетског

савеза. Сад има у Цириху неколико примерака Велике

совјетскаенциклопедије;кадсамjaинтензивнорадионанауци

није биланиједна.Ja сам набавио за себеЕнциклопедически

Словарудва великатома. Упаломи jeуочи какосетамосви

књижевници, сви научници итд. из целогСавеза означују као

„совјетски књижевник“, „совјетски физичар“ итд. Каодаима

неки совјетскијезик и совјетска самостална култура.

Али, сви писци пре образовања комунистичке власти

означују ce по народности ранијој. Чехов, Достојевски,

Тургењев,Толстој,свесуторуски„писаћељи“ .ЗаГоркогстоји

„руско-совјетски писаћељ“ . A код нас: Његош, и МаркоМиљанов,чакиЉубишаиВукВрчевићсуцрногорскиписци!И

све je црногорско од пре више векова што се дешавау Боки

припојенојЦрној Гори пре тридесетак година!

Тиме ништа не добива ни Бока ни Црне Гора, a најмање

њихови братски међусобни односи. Свакомесвоје, и ондаће

бити вишељубави и разумевања.

Какви су односи били у прошлости између Црне Горе и

Боке, цитираћемо бискупа Пава Буторца (који je сам Бокељ

мада му породицаводи порекло изЛике).

Дум Паво Буторац пише, с.1938, с обзиром на догађаје уБоки почетком прошлог века (33, стр. 188): „Црногорски je

владика, бавећи се обично при самој грбаљској граници у

манастиру Стаљевићима, вршио на сво ју паству у Боки

пресудан утицај. A иза црногорског владике гледали су

православниБокељиидолРусије,којаje уимејединовјерстваи

заштите кршћанске наступаланаБалканузасвојеинтересе,a

Црногорци су под њезином заставом улазили у бокељско

приморје и захтјевали Боку за себе, иако им тамо од

Црнојевића (1423), кад се заправо почиње даформираЦрна

Гора, није припадаланикад. .

Понављам да то раде комунисти из Црне Горе, јер су

другима (неком унист има)запушенауста.ИтоReпрестатикад

оду комунисти.Нијезгореге ипак на тоупозорити.

Даимауземљилицакојамислекаомиуслободи,лицаиз

редасамихЦрногораца,евоједандоказ.У„ГласникуСрпског

историјско-културног друштва Његош“ , који су покренули и

издржавајуЦрногорци, налазисеуједномскорашњемброју(у

исечку га нисам означио), приказ мале књижице Павпа

ВујовићаиздатеуКотору1971.уШтампарскомпредузеђуА.П.

42



Приказносинаслов„ОбившимЦрногорцима“ ,панезнамдали

и књижица такав наслов носи. Тек, његов je садржај врло

кратак и овдеће се изнети у целини. Гласи:

„Овоjeброшураодосамнаестстранаукојојje,нанаучани

д ок ум ен то ва н начин, п иса ц о дб р ус ио свом е б рату

„Црногорцу“ да Црногорци нису Срби. Ево што у свом

Предговору каже писац, иначе професор, о том „спорном“

питању:

„Може мој брат да се изјашњава за себе у погледу

народности и вјере какохоће, независнодалитакоосјећаили

из неких других разлога. Мегутим, он нема право, нити неко

други, да мојимпрецимаодричеоноштосубили и какосусе

осјећали. Наша je дужност да се томе супротставимо накултуран начин.Tojeнашадужност и преманашимпрецимаи

према нашем потомству. To je дужност и нас који нијесмо

историчари. Цетиње, марта 1971.

„Ових неколико речи најбоље показује докле се дошло у

прогањањусрпскогимена.Дошлосе,ево,дотле,дабратбрани

Српство својих предака и своје од свогарсфеногабрата, који

нећедаjeСрбин.“

Свесуторечисамогприказивача,немоје(ЛМК),Данасми

баш дође часопис (билтен) „С рпска С лога“ , који у

Јоханесбургу издаје Стеван Никифоровић (у коме једанцрногорски кућић из Цеклина Јаков Кусовац описује „Свој

удеоуЦрној Гори од 13. јула1941.“ Туизмеђуосталогапише

(број од новембра 1975): „Без ичијега наређење, упутства,

налога или савета решио сам се одупрети овом срамном и

насилном акту одвајања Црне Горе од Србије. Црна Гора и

Црногорци само су покрајинско обележје Срба из ове

стародревне српске земље, a Црногорци нису били нити ђе

битиикаданекизасебнинародили нација,негосубилиијесу

само и једино Србии ништадруго, итакоћеостати вечно.По

моме српском националном уверењу, убеђењу и осећању,

сматрао сам да се нешто мора предузети и спасити СрбенационалнесрпскеЦрнеГореоджигаисторијеисрамоте.Тако

сам са малом групом националиста Срба и истомишљеника,

отпочео борбу противу Италијана и црногорских изрода

зеленаша. .

ЕтохвалаБогу,чујусеиовеквевестиизсамихцрногорских

извора.

43





Ho има и разлике између них, огромне разлике. Ja ћу се

опет позвати на никога мање него проф. Јована Цвијића.Он

каже и свом главном делу (36) страна 97: „Иако суданашњиБокељи већим деломдосељеници изЦрнеГоре, и прематоме

су с Црногорцима врло сродни, ипак они нису потпуно иста

етничка група са Црногорцима.“ И онда Цвијић то детаљно

образлаже.

Дакле, Бокељи и Црногорци се баш етнички разликују,

истина разликују колико je то дозв.ољено двецма честицама

или двема гранама једног етничког стабла, у овом случају

српског.Стаблоjeисто,aгранесуразличите.Aуказомђиласи

комп. баш су Бокељи били принуђени да се прогласе истом

граном са Црногорцима, и то граномса несрпског стабла.

Башкадсмоту,дасепозовемонаМилованађиласакојиу

својојзбирцичланакакажеиово(поредосталихконфузности

и контрадикција): „По племенској традицији (тј. поријеклу)

Црногорцисеосјећају...каоСрби...алисуониунационалном

погледу данас и нешто посебно своје, црногорско. Зато

осјећају као правично и природно кад их се назива

црногорским народом (нацијом).“

Ако je тај принцип исправан (а комунисти имају принципе

само за себе), онда то могу исто рећи Бокељи према

Црногорцима.Ионису, итосамоделом,црногорскогпорекла,

али имају и нешто посебно, бокељско.И онихоћедасе вратеСрпству којем од памтивека припадају.

Морасенагласитидаjeисамђиласупогледуцрногорске

националне посебности извршио један радикалан преокрет.

ОнсесамсадобележавакаоСрбинизЦрнеГоре,aинасудује

одбиодаседекларишекаоЦрногорац.УсамимЦрногорцима

je Српс тво усађено дубоко да би га се они могли лако

отарасити.

ИмамосадједногистакнутогписцаизкомунистичкеЦрне

Горе, којитакођепризнаједаизме1?уБоке иЦрнеГорепостоје

„етнографске разлике", којих се није тако лако отарасити(уаказом прогласитидане постоје).

Јован Вукмановић, директор Етнографског музеја на

Цетињу,самЦрногорац, писаоjeу(крлежиној)Енциклопедији

Југославије (I том, с.654); „Између Боке и Црне Горе постоје

е тн огр аф с ке разлике, настале у сл и је д н еје дн ак их

географских средина, културних утицаја и и стори јс ке

прошлости ових двају области.“ То су по њему етнички две

приличноразличитеобласти,географскикрајеви.Aразличито

се не утапаједно у друго.

45



Бока je несумњиво, и етнички и географски, најближа

Црној Гори и онанежепи дасеодњеодваја, већдасесњом

заједно, чак кроз њу, опет врати Српству. Црна Гора ју je

одвојила одСрпства, онатребада jeСрпству врати.

Toje гледиште скоро свих Бокеља.

46



V. СРПСКО ПРИМОРЈЕ

Бока je део Српског приморја, управо његов централнидео,његовнајтрајнијидео,његовнајнеспорнијидео,најгушћи,

највернији. Он je то и историјски и етнички.

Заправо,тајизраз(СрпскоПриморје) сененалазиунашим

старимспоменицима;менибартаквиспоменицинисупознати.

Сам назив можда није историјски, али јесте историографски.

Каотаквоггаупотребљавајуисрпскиистраниисториографи,

просто историчари. Јер он једини може да обухвати сву

територију, одн. сву обалу која je Србима припадала било

етнички било политички (државноправно).

Она се мењала: Срба je нестајало из појединих предела

којисубилиполатињениилипотурчени.УсамојБокиосталису

увек Срби бар у оном истом степену у ком су били за време

Немањића.

I.

У књизи Италијана ђузепа Росаћо, која je изашла у

Венецији 1606. под насловом „ П у т о в а њ е од Венеције до

Цариградаи СветеЗемљемореми копном“ којуjeпронашаоу

херцегновскојНаучнојбиблиотециПетарШеровић,aприказао

у Политици Милан Вукелић од 16. октобра1963, „нашу обалу

назива аутор Словенском земљом a њене становнике

Словенимаи истичедасуособито вредниупоморствуидаодњих нема бољег народа на веслу.“

Изовогиндиректногприказаједногнесртучњаканеможе

се добити тачан текст. Свакако, „нашу земљу“ Италијан,

вероватно сам Млечанин, назива земљом Шћавона, али шта

подтом,,земљом“ разумеванијејасно.Онjeвидеосамообалу,

панитонезнамокоју,аливероватно,јужну,данашњуБоку,јер

je свакако доњедошаоморем. To je једна новатермиологија:

земља Шћавона, али не каже Море Шћавона, јер су на њега

Италијани претендовали.

ПодШћавонимаилиСклавонимаИталијанисувеомачестоподарзумевали Србе. НекадсамоСрбе,некадиСрбе.Jaсамо

томе писао подробно уједној другој скорашњој књизи(22.,с.

178-180). Самоделове тих излагања пренећуовде.

Чешки историк Константин Јиречек (1854-1918), најбољи

познавалацсрпскеисторије, пишеуприказутеисторије(10,III,

с.13) да су се владаоци српске династије на Приморју од

половине XI века звали Sclavorum rex, Rex S clavorum

gloriosissimusу папскимлистинама.У првој књизистрана315

47



каже Јиречек: „Јужно од области Балшића, предео где утичу

албанске реке зове се још 1363. земљом цара Славоније

ImperatordeSclavonia.“

Да се вратимо понова на III књигу страна3: „Још деспот

Оурађзове се 1440. упреводуједнепривилегијеза градБудву

SignordeSciavonia.“

Ми смо овде пренели само Јиречкове ставове о јужном

Приморју, у које je спадала Бока. (Иначе он на дугачко и

ширико објашњаватермин Склавонија, подразумевејући под

њим и српске континеталне крајеве.)

Још један професор Бечког универзитета, Немац иако

можда чешког порекла, тврди да се половином XII века под

Славонијом илиШћавонијом подразумевалоприморјеБокеи

околине, које он изразитоозначује српским.

Аустријски историчар и академик Вилхелм Томашек

наштампао je у издањима бечке Академије наука 1886. један

свој реферато књизи арапског географаИдрисијао Царству

Ромеја (Византији), књизи из године 1153. Он доста говори о

Јадрану, називајући га Млетачким заливом“ (што професор

Томашекпотпуноодобравасобзиромнаондашњеполитичкеи

географске прилике). Прелазећи на Котор, Идриси каже да

његовоподручјеспадауИсклавонију.ИондаТомашексасвоје

стране додаје (23, стр. 345): „Исклавонија, Склавонија тадаjeуглавном звата обаца од Боке до Улциња настањена од

српски х племена; И талијани су доц није почели да

употребљавају тај назив за пределеДубровника, Шибеника и

Скадраитд.“

Несумљиво да Шћавонска обала није антипод српској

обали, a може да јој буде синоним. Можда у књизи ђузепа

Росаћоимаставовакојибиовопотврдили,алиПетарШеровић

их није смео да истиче, a Милан Вукелић није хтео да их

понавља. Књига je изашла усамом почеткуXVII века, упуном

јекумлетачкевладавиненадБоком.ПаипакМлечанин незове

Боку ни латинском, ни италијанском, ни млетачком негошћавонском. Aуњој суод Словенаживели самоСрби.

II.

Чакихрватскинаучници,одгласаиугледа,означујуБокуи

околину као Српско приморје (са деловима севернбод ње и

јужно од ње). И то у научним делима и расправама. Ми ћемо

овде навести самодвојицу, a имаих и више.

Истакнути хрватски историчар прошлог века и веома

48





каже: „Срби у јужнодалматинском приморјуи Црној Гори“ (с.

36); „уполитичком и верскомжариштуМлетачкеАлбаније" (с.

38); „приказраданаунијинајужномприморјуиЦрнојГори..

(с. 43) „Требињски калуђери се повукоше у бококоторско

приморјеблизуХерцег-Новога.. (с.430)итд.Haједномместу

преводи Радонић речи „м летачка А рб ан ија “ са „С рп ск о

приморје“ (с.314), јер се ради отражењу католичких прелата

да отворе школу „засрпску омладину“ (налатинском).

И са своје стране ова два еминентна српска историка,

можда два најбоља у овом веку, називају јужни Јадран као

Српско Приморје. Ево само неколикодоказа међу многим.

Академик (то нису данашњи академици, нарочито не из

Титограда, Скопја, Сарајева итд) Јован Радонић пишеусвом

магистралном делу Римска курија и јужнолосвенске земље(21): „Да би доказао своју подобност за високи положај

примаса и надбискупа, (мисионар) Иван Пасквали предлаже

Конгрегацији (за ширење вере, ЛМК) из Котора 1. децембра

1645. начин како би се православни могли превести на

католичку веру. У тусврху потребноби бипоупутитиусрпско

приморјечетиридо пет калуђера, СветогАтаназија, изДима,

настојавшиданаучеговоротииписатисрпскићирилицом(col

carattere serviamo di St. Cirillo).

МислимдаjeознакаСрпскоПриморјеРадонићева.Акоje

Пасквалијева, тим боље.Haстрани339истекњиге(21)пишеРадонић,тадаувеликој

улози (главног) секретараСрпске академија наука: „Убрзопо

склопљеном мирус Турцима, 1669, гледалаjeмлетачкавлада

дадобарбројСрбапреселииз јуж ногс рпскогп рим орја нагдеу

друге крајеве.Тако je нпр. извршенаједна сеобаСрбауИстру

по наредби владе29. маја 1671. те je уследтогамисијаПавпа

Пасквали мање-више била излишнауС рпском приморју . . .“

Радонић наводи фасцикле Ватиканске бибпиотеке где се та

акта налазе.

Овде два пута проф. Јован Радонић истиче Српско

приморје.Једномчакговорио„јужном",штобизначилодаима

и северно (Неретва итд). Нас овде занима Бока. Пасквали

делује из Котора и њу назива српском.

Другиакадемик (чланСрпске краљевскеакадемијенаука,

не ове нове сумњиве вредности) Никола Радојчић говорио je

више пута оСрпском приморју, сад под влашћуцрногорских

комуниста. Тако најпре у студији о Најтамнијим ставовима

Барског родослова (какоонназивадотадазватЛетописnona

Дукљанина). Та његова расправа (коју сам ja имао и после

50



о т у ђ и о ) штампанаjeусамојЦрнојГори,алисенисуусудилида

овајставизбаце.Онjeдакле,БарлоцираоуСрпскоПриморје.

ПослеjeјошбардвапутаБокуназваоСрпскимПриморјем.

Оба пута у предговорима његовог издања Душановог

законика.Тако нпр,усвомпреводунасавременисрпскијезик

истог Законика (31), у предговору стр. 19 говори: „Ми смо

довољно обавештени о животу нашег старог права на југу, у

Српском Приморју, све до у XIX век, a о његовом животу на

противној периферијској странисрпских насеља,северној, не

знамо ништа осим места где су настали новипреписи

Душановогзаконодавства или сусечували стари.

П роф. Н икола Р адојчи ћ најеминентнији претставник

српске историографије после II светског рата, пише упредговору,свогановогиздањаДушановигзаконика(34.с.29):

„МоглибисесабратинепобитнидоказидасуСрбиподтуђом

влашћу у међусобном суђењу признавали законску вредност

Душановазакониканацеломнашеметничкомподручјуалисе

није било тешко довити дасеон ипак највише примењиваоу

оним српским областима које су имале признату извесну

управнуисудскуаутономију.Овдесемоглопресвегамислати

на Српско приморје, a у њему нарочито на Паштровиће и

Грбаљ. .

Ме1)У укупно 24 сачувана рукописа Душановог законика

два су из Српског приморја: један из манастира Режевића у

Паштровиђима,aдруги Грбаљски. ПрвисеналазиуЗагребуи

зове„загребачки,“јергајеукраоизМанастираиоднеоу За.греб

Иван Кукуљевић.

IV.

Пре равно сто година прослављена je стогодишњица

зидања манастира Савине (1877.). Том приликом je часопис

„СрпскаЗора“ , којиjeизпазиоуБечуподуредништвомТодора

Стефановића Виловског, потомка аустријских царских

официра, дао опис свечаности у свесци 10 (мислим за

новембар) и казао да je „тај храм непоколебиви стубправославља на Српском Приморју“ . Описује свечаност у

танчине и кличе: „Ох дивна призора у дивном Српском

приморју.“

Тако пише усред Беча под аустријском управомчасопис

који се још зове „СрпскаЗора“ , a у емиграцији,уЧикагу, даје

једном „Српска Борба“ слику манастира Савине са

поднасловом у „Ц риогорском П рим ор ју“ . Др. ђоко

Слијепћевић пакусвојој иначеграндиозној „ИсторијиСрпске

51



цркве“ на десетак места Савину и околину поставља у

Црногорско приморје, ма да je тај манаситр продужење

требињског манастира Тврдоша и налази се у општиниХерцегнови, где су живели само Херцеговци, па им je чак и

данас говорчисто херцогавчки. Аустри јаније, дакле, сметала

да се Бока лоцира у Српском прим-орју, али то смета

комунистичко-хрватска Југославија, a помажу je српски

емигранти.

Ja сам овај податак из бечке „Српске Зоре“ нашао

преписанукњижициТомаКрстоваПоповићаиздатој1883,под

насловом „Херцег-Нови у помен пестогодишњице му“ .

V.

Добио 'сам недавно солидно написану студи ју Косте

МилутиновиПа„ВојводинаиДалмација1760-1914“којуjeиздао

1973. „Институт за изучавање историје Војводине“ у Новом

Саду. Разуме се „хрватске војводине“ , јер je књига хрватски

објављена (35). У њој има, ипак корисних података. Тако и у

погледуозначвањаСрпскогПриморја.Нпр.уједномдопису из

Задра од16.марта1868. (даклепремноговишеодсто година)

одборУједињењесрпскеомладинепишецентралиуНовиСад:

„БудућимиовђесакупљенисасвегСрбскогприморјаодБудве

па све до Задра и сљедљватно имајући по свим крајевима

пријатеља.. ПотписалисуТеодорНоваковић,ИлијаСушакаи

ЛазарТомановић.Овај последњиjeбиоБокељидуговремена

после претседник Црногорске владе. Он имавеликихзаслуга

за Српство у другој половини прошлог века. Појам Српског

приморја они су проширили јако, семакосумислилисамона

оне крајеве који сусрпски од БудведоЗадра.Тектај изразje

легитимноупотребљаванусамојАустријиодњенихграђана.И

Лазар Томановић, коме су многи црногорски омладинци

замерали за његово реакционарство, не би сигурно никад

пристаодаслужи уЦрној Гори којабињеговојБокиоспорила

Српство. (Његов син je био ађутантКраљаНиколе!)

Кад je Лазар Томановић, као матурант Новосадскегимназије, посетио Ириг и његову чувену библиотеку, коју су

Хрватипоследњегратаопљачкалиизапалили,итом,приликом

држао један заносан говор, ту дочарава спајање Дунава са

Морем, којеjeтаксад пре неколикомесециизвршено.Туjeон

предвиђао време кадћебити „скопчанацјелинасрбска преко

свога приморја са цијелим свијетом“ . (35, стр. 106). A које je

приморје „цјелине србске“ него Српско приморје. Говор je

држаннаСветосавскојпрославиуИригу1869.Сремjeбиопод

52



Загребом, па опет није Томановић одговарао за ову визију

повезивањасрпскихземаљасањиховимПриморјем.ТадаЦрна

Гора није још имала своје приморје, па опет Коста

МилутиновићуводиутајговорТомановићаовимречима:„Тада

ће већ планирана јадранска пруга повезивати Србију и

Војводину са црногорским приморјем и Далмацијом“!! Кад

имамотаквенаучнике, какосеможемонадатиикаквомуспеху

Срба и Српства.?!!

VI.

Етнички, свакако, Бока се не можедрукчије означити већ

као Српско Приморје. Али и историјски за неколико векова.

Поједини делови Боке су били под влашћу Зете, Рашке,

Захумља, дакле разнихдржава по именуали увексрпских по

народности. Српски je овде заједнички именитељ за све ове

владавине.

НајвећизначајинајвећуславудоживеоjeглавниградБоке

у време Немањића, кад су се српски одн, рашки владари

такмичили ко ћеда признаКотору ињеговим грађанимавећу

важност. Дворови рашких владара били су пуни Которана у

најважнијим функцијама, нарочито баш на највишем домету

државе,подцаремСтефаномДушаном.Aданастонесмедасе

спомене, никакве реминисценције нису дозвољене, јер се то

све кобајаги противи учењимаМаркса и Енглеса.

МисмоисторијуКотораиБокеизнелидетаљноудвадела:

„ОсрпскомкарактеруБоке“ и„СтогодишњицаIКривошијског

устанка.“ДодаћемонекеречиакадемикаЈованаРадонића(21,

с.37):„Некадаугледанаутономниградвизантијскепровинције

Далмације, Котор je за време српске владавине од 1185-1420

биоједаноднајзначајнијихградоваусрпскојсредњовековној

држави и његов утицај био je нарочито важан за владе цара

СтефанаДушана...“„Читавоправосуђебилоjeурукамаграда,

па и казнено-правно. Вршио га je Краљев заступник. . .

(комес), али по делегацији (мандату) краља одн. цара у име

његово.ТакодиректностојиуКаторскомстатуту(гл.23).Онсе

зовеdominuscomesexmandatodomininostriexcelletissimiregisRasciae. При преузимању власти o h полаже пред народномскупштином градазаклетвудаћеуправљати градоми судити

премањеговимправинама„начастнашегакраља“(adhonorem

nostri.regis).

O специјалној наклоности немањићских владара према

Котору имамо оригиналних најкомпетентнијих изјава. Тако у

„Животу Стефана Немање“ од његовог сина краља Стефана

53





Тоби значило даje српскаобалау почеткуXIV векабила

дугаоко463километра.Tojeбилоскороуправојлинији,јерjeсрпскиЈадран имаоврло малоострва,падасеобаларачунау

целом кругу острвља.

Ово je једна врло импонзатна цифра која je Србију

несумњиво са правом убрајала у поморску силу од значаја.

Велики део тога приморјабиоje у данашњој Арбанији, али je

сва Бока спадала несумњиво у ту цифру (дали са посебним

рачунањемобалезаливаjaнезнам, тј.далисемиљерачунају

уздуж отвореног мора или уколо по целом заливу), али то не

утиче много на број километара изнетод СанудаТорзела.

Санудо каже, према тадањем и још много доцнијем

вокабулару, да краљ Србије држи земљу на дуљинском

простору одоко250миља.Tojeњеговаземљакаосамодршца.

Његови еветуални вазали у Херцеговини не долазе у обзир.

Није казао ни краљ Рашке, како се иначе тада говорило, већ

краљСрбије.ТакосвакакоињеговизворпоХопфугласи.Toje

била неоспорносрпска обала, тоjeбило српско море.

Ако истори јски титулуси имају неки значај, и овде ће га

имати. Сама та чињеница оправдава назив Српско приморје.

Јиречек наставља (ибидем) „Једино што градДубровник,

сасвојомтадајошврломаломоблашћу, никаданијеприпадао

српскојдржави.ЈошсуцаревиСтефанДушаниУрошизречнонаглашавали своје право на острво Мљет,севернозападно од

Дубровника.“ Јиречек се позива на Споменике српске од

Миклошића. И заиста тамо je (25а) на страни 148

репродукована једнаповељацараДушанаиз године1349, где

стоји: „А заМљет да не имају печали ни за што, токмодајест

царства ми, како je преждебило у родитеља и прародитеља

царства ми.“ Ha страни 170 je једна повеља цара Душана из

1362, где стоји: ,,А за Мљет за доходак царства ми и за опата,

какојестзаписало царствоми,a какојест постаромзакону, и

такози и напредда јест. .

Јиречек пише даље: „Око 1305. спадалаjeсредњадолина

Неретве, каоиБроћноиНевесиње,удржавуУроша II,алису20

година доцније Босанци истиснули Србе из читаве долине

Неретвине,тесеСрбиодржашесамоуТравунијииКонавлима,

такодасеДубровник нашао насрпско-босанској граници.“

VII.

He само што се уземљи недозвољаваупотребљаватиреч

„Српско Приморје“ већ и у инострантву код несрба из

Југославије, та реч их простозапрепашћује. Кадсам ja једној

55







интензитет та жеља добила приликом Анексије БиХ.

Нико мањи него Јован Цвијић, један од најбољих инајпризнатијих географа света, пледирао je тада отворено за

један деообалеЈадранакаосрпскопристаниште.Он ј еу својо ј

књизи о Анекс ији БиХ коју je 1907 издао на више језика

(српском,немачком,фра нцуском итд.) потсетиокакоje Србија

изгубиластаритрговачкидрумодМокреГорепрекоФочедо

Дубровника и тиме слободан излаз на Јадран. Он тражи за

СрбијуједантериторијалнипојасуздужДринекојибиСрбији

гарантовао излаз на море и то кодСуторине.

СуторинаjeјужнипојасбхприморјазадобивенодТурске

Пожаравечким миром. Он je до тада био под (формалним)

суверенитетомТурске исматрало седаможданијебезикаквог

изгледа тражење да се тада, кад АУ добива целу БиХ, један

мали деобар дадеС рбији, даоствари своју вековну чежњуи

своју животну економску потребу излаза на море.

Србија ни је могла ни помишљати да затражи неки део

територија од саме Аустрије. Али je случа ј хтео да оно што

тражибудеилакБока.Heформалноалистварно.Скрозсрпска

етничка територијали, и та лука и пут до ње.

Србија није смела да јавно и официјелно испољава своје

захтевезаморе.Tojeчинила посредно, преконаучникачијисе

гласу светуслушао, преко политичаракојисуималиугледаиутицајау Бечу итд. Тако je и бившидугогодишњи претседник

Владе Краљевине Србије др Владан ђорђевић пледирао за

признање С рбији излаза на море. Он je то чи нио преко

најутицајнијихбечкихлистова,aпослеизасебномкњигомпод

насловом „Српско питање“ (на немачком). Ту он пише (27, с.

133): ,,3а Србију , за њен опс танак као независне државе

приступ Јадранском мору и слободна трговина са Европом,

апослутна су нужност" . Он je био познати аустрофил па се

Србија надала да ће можда делимично и успети. Није успео,

алисеЕвропапокренула ипосле jeтоистицано навишеместа.

Срећна je Србија која je имала екипе за све тежње и све

потребе националне , најбоље и најаприкладниј е за дати

моменат, A свеjeбилозадојено истимдухом и истомсвешћу.

Чак и Владан ђорОевић, за кога се веровалодаje био продан

Аустрији; и он je био српски родољуб као и други . (После je

писао књигу против Аус трије под насловом ,,Куда срљаш

Аустријо“ . Наслов je био латински Кво вадис Аустриа.

Свеjeбилобескорисно:Аустријасесматраласувишејаком

aСрбију je сматрала сувишеслабом да би попустила.

58



АлиСрбија није напушталажељу итежњудар,ођедомора,

управо доМора(велико М: конкретноЈадранско мора).У немогућности дадобију излазуБоки,Срби сунастојали

да га доби ју на територи ји доцни је Арбаније , тада турској.

Први балкански рат им се пружио каобогомдана прилика. И

онисуимпетуознопродрлибилидоЈадранауАлбанији,алису

Европске силе, по наговору и претњиАустрије, осујетилито и

војскаje морала да напусти заузететериторије.

Влада српска се ни је с тим помирила. Нико други него

Слободан Јовановић, пише о томеу Гласу канадскихСрба и

послеузасебној књижици поднасловом„НиколаП ашић“ово:

„Други покушај приближавањаАустрији учинио je Пашићкрајем1912,кадаjeтаСилапретиларатом,аконамседопусти

излазак на море. Он je преко Масарика поручио Берхтолду ,

којиjeумеђувременудошао наЕренталовоместо,дабижелео

састанаксњимерадипостављањасрпско-аустријскиходноса

на што већмапријатељскуоснову, Онjeунапредозначаваоту

основу.СрбијаjeтражиланаЈадранусамоједнопристаниште,

с једним појасом земље преко кога би ишла железничка веза

измеОу Србије и тога пристаништа. У накнаду за тоСрбија je

н у д и ла А у ст р и ји све м о г у ћ е п ри вр ед не у с т у п ке ,

подразумевајућиту, несамоповољнецаринскеставове,негои

повлашћивање њене и нд ус тр ије при нашим д рж ав нимнабавкама. Док je Милован овић гов орио о политичком

споразуму , Пашић je говорио само о економском - и да би

добио излаз на море, који би нам обезбедио е кономск у

независност од Аустрије, он јој je давао све оно што je она

ранијезахтеваладабинасдржалауекономскојзависности,и

штојојпосленашегизласканаморенебивишемноговредело.

Као ни Ерентал састанаксМиловановићем, такони Берхтолд

састанак с Пашићем није примио. ОнсевидеосПашићемтек

после Балканских ратова.“

Дадопре до Мора и да понова српсказаставалепрша на

Јадрану постала je опсесија целог Српског народа, у првом

реду оног у Србији, али и његових припадника у Аустрији .

Можда највише на самом Мору. Они који сустановали натом

Морупатилисуштоморајусталногледатитуђезаставенасвом

Моруи прижељкивалисуданекадћеонопостатииформално

српско. УСрбијиjeдолазилод о пароксизмакадсетопитање

третира.

Тужудњузаморемопеваоjeнаредник-ђакБожидарПурић

следећим стиховима:

59





Маул писао je у сво јо ј о громној Политичко ј Географи ји и о

државама које немају мора и које теже за морем. Ту je он, на

страни 294 дела под29 казао: „ПрастараjeтежњаУгарске ка једном излазу на море; она je, испрва континентална држава,

допрла до Јадрана у XII веку и после преотимања Боснеод

стране Млетака и Османског царства потиснута одатле, не

губећиипакникадвезусаЈадраномдокнијенакрајуСветског

ратапоновапотпуноповраћенауњенконтиненталничположај.

Обрнуто, Србија, којаje усредњем векубиласкопчанаса

Јадраном, нашлаje подСтефаномДушаном излазнаЈегејско

море и обухватила северну Грчку и велике делове средње

Грчке, a после њеног одвајања од турске масе опет постала

континетална држава, да би потом ипак своју трајнужељуза једнимја дранскимизласкомвидела испуњену. Оватежња, која

није могла бити испуњенабез ратногсукоба, билаjeједанод

најважнијих мотива који су водили ка рату са Аустријом и

пламенуСветскограта.

Ha исти начин je тежила маладржава високихбрда, Црна

Гора, којеje, истинадоп ирала кодсвогобразовањасаједним

крајичкомдо морске обалекодСкадарско гјезера, за Бароми

Улцињем.“

ЦрнаГораjeдобиланаБерлинскомконгресутадваграда,

која нијебила освојила, каонакнаду заПлавиГусиње,чијису

се станозници опирали да се подвргну црногорско ј власти.

ЦрнаГораjeсапунимправомзадржалатадваграда,укојимаje

већинастановништва била арбанашка итурска и никоих није

никадспорио.

Чим су се дочепали власти ју го комунисти на челу са

Хрватом Јосипом Брозом сматрали су за један од с во јих

главних циљева да С рб ију сасвим остране од Мора.

В аспоставили су понова скроз конт ине нтал ну С рбију и

одвојилиjeодморатакодамусеникаконеможеприближити.

Са зл урадићу већом не го ју je показивао Беч или Пешта

ју гокомунисти спрдају се Србији” и њеној жељи (не кажемпретендовању, оно несмедадоГ)едо изражајауан тисрпском

режимуданашњеЈугославије)заМорем.Тојојjeплатазањену

в еликодуш ност у одби јањ у Л он до нс ко г у говора . A

Црно горцима je ставсљено у д ужност да сузбија ју св аку

манифастацију Српства на Мору. Ови су то једвадочекали и

најстрожијим казнама, управо неслућенимте роромзабрањују

ма каквупојавусрпске активности наЈадрану. Ту несменико

да кажедаjeСрбин, дасеиз тоганебиизлеглапоновачежња

зауједињењесаСрбијом.

61



Il i

Поредтогаштоjeималаупрошлоститолики„деоодмора“(тако кажу у Боки они којима припадаприватно-правно један

деообале),Србијаjeданасјединаод„република“Југославије

која нема ни метра обале. Истина, ни Македони ја нема

директно морску обалу, али je њој најближа и само преко ње

приступачнатзв.СлободнасрпсказонауСолуну.Данасjeона

„ју го сл ов ен ск а“ зона и постала би без предомишљања

„македонска“ кадби на то Грци пристали.

Хрватска има веома дугу обалу са мноштвом острва. Та

обала je главним делом њена од старине. Хрватскаjeод свих

словенских држава ималанајвишеморскеобале.Правоjeдаje

имаиданас,мадаДубровникнијебионикадхрватски,асрпски

су били и северни и јужни делови дубровачке републике

(Пељешац, Конавли итд). Али овде то није важно: Хрватска с

пуним правом поседује веомад угу обалуЈадрана.

Исто тако Црна Гора, једна по превасходств у

континетална и амаринска земља (штојој само имекаже) има

свој деоПриморја њој признатпрескоро једног века. Никојој

не сме да га оспорава.

Са Словенијом je сасвим друкчије. Она никаду историји

ни је имала море. Уосталом, Словенија као држава није ни

постојала, али ни етничкинису Словенсци никаддопиралидоморакаокомпактнонасе/bè.Јесудонепосреднеоколинеморе,

али не до самог мора. Они се сад диче са „Словеначким

примор јем“ и све а генције опште југ ос ловенс ке пуне су

похвалаиврхбовањаза„Словеначкоприморје."Миимжелимо

срећу и успех, надајући седаћеиони наспомоћидадобијемо

деоод мора.

Чак и Босна саХ ерцеговином имасвојепојасевеморакоје

je добила Пожаревачким миром, кад je Дубровник хтео да се

удаљи од млетачке државе, да има један „кордон санитер“

премањенимобластиманасеверуинајугуРепублике.Туje,на

северу, лука Плоче, која je везана нормалном железницомса

Сарајевом,aпрекоСарајеваисадругимделовимаЈугославије

и прети да постане једно од најважнијих пристаништа

Југославије. „Социјалистичка републикаБиХ“лоноснаjeнату

луку, a Хрвати су, за време њиховог „масновног покрета “ ,

поставили ревиндикацију на ту обалу, на шта су из Сарајева

сасвим бриск и опоро одговорили. Босна не да сво је обале,

мада нема ни најмање традиције ни историјског оправдања.

Ако изузмемо српскежупаније данашње Херцеговине , ко је су

62



билеупоседуПељешцаиМљета,ниједнабхдржаванијеимала

мораосим Херцегновог, којиопетнијеимаоизлазнаслободно.

,,Веље море“ сем кроз „ушћа од Котора.“

Остаје данас је дина Србија без мора: она која га je

вековима имала и којојjeононајпотребније.Онакојаjeратове

водила због мора. и ратоведобила. Она којој су море.нудипи

победници, a она je одбијала из алтруизмада га самоза себе

задржи.ЊојсесадсветибандаБроз-^илас-Кардељикомп.за

њену великодушист.

Србију су намерно одвојили од Боке и Мора за ким je

толикомезнулаикомеjeпосветиланебројенежртве.Неправде

сенемогутрајноодржати:СрбијаћеопетдобитиМореиБока

ће бити само српска и државно као што je етнички.

Каква je та Бока и шта она значи, видеће се из даљих

излагања.ТадаћебитиијаснозаштосуjeнепријатељиСрпства

одвојили од Српства!

IV.

Све je ово писано пре више година. У међувремену, ту

скоро, пуштена je у саобраћајжелезничкапругаБеоград-Бар,

која се пројектујеи гради вишеод50 година(а планирапуних

стогодина).Tajeпругапрвобитнобилапредвиђенакаопруга

Београд-Бока и њена исходна сатница била je утаначена на

острву мојеопштине(Кртола), натзв. Шкољу, којисадзовуСв.

Марко. За њу je добијен био први зајам Краљевине СХС, тзв.

Блеров зајам. Тај зајам je потрошен за опште југословенске

потребе, у првом реду зајачања валуте, којаje свакоме била

подјед нако потребна, нарочито кад су западни крајеви

Краљевинеунели милијарде безвредних крунауземљу, итако

ослабилидинар, који je у рату био паритетан са франком.

Пруга je рађена дуго, што се мора разумети. Једвасе да

замислити тежи и скупљи терен. Ипак се не би још д уг о

свршилада ниједошло по одвајања„републичких“финансија

од федералних. Србија je сама завршила свој део пруге:скочили су појединци, привредна предузећа итд. да помогну

убрзање завршетка пруге. Све сами Срби и организације

српске, давали сузајмове и дарове. Паипаксмодоживели то

да један сплитски факин, a сада кажу „професор

универзитета"(анијенидоктор),некиранијимузитељсрпских

фондова БогданРадица, тврдидасусверепубликедалезату

пругусамонеСрбија.Далесуплаћањемпореза.Садникаконе

разумемофакинаРадицукакосемогаоодвојитипорескиудео

Зрбије.Тонебиниосновацмогаодатврди,атврди,нажалост,

63



хрватски геноцидиста са високим научним претензијама.

Црна Гора, стварно, није могла да доврши сво ј део без

федералне помоћи, из чега би се могао донети само једдн

закључак: да се она п онова с је дини са Србијом . Сад их

с једињује пруга и она може имати велики значај за поновно

приближавањеСрбије и Црне Горе. Онаидесамо крозсрпске

предепе, скрозсрпске, и зато jeтрну окуХрватима, јерћеим

несумњиво један део импорта и експорта одузети и можда

целу привреду упутити на други правац.Онаћесеби привући

трансфер мно гих с уседних земаља (Маџарске , Румуни је,

мождаделом и Чехословачке).Јерje најближаСредоземљу и

скраћује морски прометза више стотина километара.

МожетодовестикаткадидотрвењаисвађаизмеђуСрбијеи Црна Горе, због чега je такође пожељно њихово спајање и

управљање.

Да je сад изабран Бар као исходна тачка, тоje сасвим на

свомместу и против тога, мислим, немани једанБокељмашта

дапримети,Стањесади1921.сасвимjeразличито.ТадаjeБока

пружала мно го већу војну безбедност, сад с коро никакву

(уследпревластиавијације).Могаобисеједанкракжелезнице

продужитидоКртола(туjeиаеродром,когазовуТиватмадасе

налазиу атаруранијеопштинеКртоли, па чакделом и на мом

имању, за које није плаћено ништа. Бар има далеко више

могућностидаселукаразвије;уБокибибилиспутани.Имање

кривудања имаова n’pyra којаje иначесва кривудава.

Ми Бокељи нећемо бити кампанилисте: оно штоСрпству

као целини користи, тоћемо увек помоћи па макари на нашу

локалну штету.

ЗатојошједномпоздрављамопругуБеоград-Бар,надајући

се да ће она д обро д оћи укуп ном С рп ств у и да ће тиме

реалисативековнутежњуизласкаСрбијенаморе.Оноетнички

јесте своје: и Бар и Бока су подједнако српски, али нису

државно-правно. То ми желимодабуду. Морамопризнатида

од свих варијанта пруге ниједна није била чистије српска одове, јер пролази кроз пределесамоС рбије и ЦрнеГоре, кроз

чистосрпске пределе. Треба јој саддати и формалносрпско

обележје, дапролази само кроз Србију, крозсрп ску државу.

ТоћебитиондакадСрбијаиЦрнаГорабудупоноваиста

држава.ТадаћесеисваБокаприљубитивишеЦрнојГори,јер

ће кроз њу постати поновадеоСрбије, шта више одсвега на

светужели.

64



Данас je и Милован ђилас за то решење, па ће ваљда и

другиЦрногорциувидетидаjeињиматојединиспас.Амин,да

Богда!

65



Д р м о I I O l . la i u . c

j n n o ri: i, o k i : k o t o p c k k

Мипанаша Боко, невјестоЈадрана,

Покривенанебом коод правесвиле,

Љепш'а сиод твоје приморкиње випе,

Исвјетлија си од њеногђердана!

Никада се тебе нагпедао не бих. . .

Алекса Шантић (почетком овог века)

Бока Которска пружа једну такву панораму, један такав

призор, да нема човека који јој се не задиви . И домаћи и

странац, и Србин и Несрбин. Свак се усхићује Боком и кад je

први пут види, и после, кадгод je гледа. И то та ко траје

вековима, јер су и лепоте Боке стародревне , такорећи од

постанка њеног, вечне.

Мало ко може да се уздржи и да не ускпикне кад Боку

угледа : неки остану занемљени, други давају израза свом

одушевљењу. Обично у друштву познаника или сапутника ,

доцније, реферишући о путу, у средини у којој живе.

Малоjeњихкојитесвојеутискеиписменофиксирају,још

мање оних којито објаве штампом. Али има и таквих,имаиху

свим народима Европе, има их у св им висо ко кул турним

језицима Европе.Требаихсамопотражити, паћесенекинаћии

тамо гдесечовек не нада.

УсвимприказимаБоке,којипишууглавномБокељи,усвим

водичима итд. понављају се свега два-три мишљења које je

неко случајно пронашао. И увек се иста мишљења налазе.

Данашња званична пропаганда Југославије далеко више

уздиже северне крајевеЈадрана и утуристич ким бироима

просто се намеће њихова посета. У тим бироима Срба

практичнонема,aХрватииСловенцихвапесвојепределекоји

сустранцимаприступачнијиу сваком погпеду(и ближи иса

више комфора). Бокаjeтретиранакаомаћеха,једнако садкао

и под Аустро-Угарском.

Зато ми се неће, ваљда, приговорити што сам сакупио

неколико досад кодСрба нигде нецитираних утисака оБоки

одлица познатиху научном и књижевном свету.

Сви суони изXIXиXX. века.Отада датира и објављивање

путописа. Има их, можда, и ранијих, али свакако мало. И ови

што овде и зносимо нису сви, али су с рп ско ј читалачкој

публици углавном непознати. Неће никомебити на одмет.

66







Први пи сац je анониман, д ру ги je о бја вио само своје

презиме,алинеикрштеноиме.TojeНамацРедлих,којиje1811.

издао књигу под насловом „СкицеФ изичко-моралних стања

ДалмацијеиЗаливаКот орс ког“(уЛитератури п од2).Ионjeиз

доба пре аустриј ске владавине у Боки ; сви други немачки

писци (и аустријски, тада ихje немогуће било разликовати)

похађали су Боку под влашћу Аустрије. To je и добро, јерсу

налазили, ме1)у официрима ц. кр. војске, намногаобјашњења

па су тако наше прилике боље разумели. Овде се ради о

п риродним лепотама, где je ма чије п осредништво било

излишно.

Редлих каже на стр.25 свога делада je један дипломата,

чијиjeотацбиоудипломатскојслужбиуЦариградуувераваоњега, Редлиха, кадсузаједнопропутовали Боку„даКоторски

канапумногомпогпедупружалепше,разноврснијеичудније

(које1више изненађују) сцене него Цариградск и канал.“

Трећи по реду немачки писац, о дносно први от кад je

Аустрија била анектирала Боку из трећедекада прошлог века

тоjeписацподпсеудонимомувидуиницијалаР.фонX __ г(3).

Њ ега je открио Зоран Константиновић као Ј. М. фон

Лихтенштајн (11 с. 81). Фон Лихтенштајн je дао две омање

књиге, односно два дела исте књиге под насловом „Путеви у

аустријску Илирију, Далмацију и Албанију 1818“ , даклесвега

три год ин е иза Бечког конгреса и прибаједињења Боке Аустрији (3). Боку зове махом својимправим именом Бокаили

на немачком „Запив Котора“ . To je бипо пре него се уврежио

израз„АлбанскаДалмација.“

Одељак настрани 45 прве књиге носи наслов: „Долазаку

Котор. Прилози карактеристици становника“ . Ha насловно ј

страни књиге сто ји : „Први део, са сликом Котора.“ Књига je

штампанау Мајсену 1822.

Тупишена страни45: „Акоje путовањепо целом морском

рукаву, од улаза у залив довде , далеко надмашило моја

очекивања, то ме je и самКоторнесравњивовишезадовољионего што самja од овог удаљеног места такобл иског турској

граници могаода очекујем.

Путкроззаливпружамноге,крајњеинтересантнесцене,и

обадве обалеизлажу мноштво крајњелепих,наизменичнихи

неочекиванихизгледа,који,премасведочанствуобразованих

путника још далеко надмашују чувени Канал Цариграда(Бософр, ЛМК), ибарштосетичеп одигнути хљупкихкућаза

становањеимајуодлучнупремоћнадњим(Босфором).-Свуда

69



сезапажависокоблагостање,какоупогледуграђевинатакои

погледу уресивања кућа као и осигурања њеног од морских

таласа.Ис пред свакеодњихвидисеједанмоло(пристаниште)

савештиномитрошком направљен,којиjeобичноиспуњенчас

мањим час већим лађама и пружа један необично пријатан

изгпед. . .

Наводи како Бока, заклоњена, пружа заштиту лађарима

одн. поморцимабез обзира на њихово порекло.“

Haстрани50говориоРисну„градићунастањеномсасвим

са грчким становници (хоћерећиправославнимЛМК), којисе

такође налази у горњемделу луке и насељенијиjeнегоглавни

град (Котор, ЛМК). Јер Котор има само 2238 становника, a

Рисан 3126. међу којима je набројено12 католика. Напротиву

Котору, гдеjeседиштеокруж ног уреда,чинекатолицивећину

становника, алини сумн огобројнији негоГрци. . ." (Штаjeтиме

хтео рећи. ja не знам.)

Још један од првихописа БокеподА устријом даоje неки

др. Михахелес из Нирнберга у Баварској (ближе податке о

њему, пачак ни његово име, нисмо моглида дознамо). Онjeу

тадаводећем немачкомча сопису за инос транство писао1832,

опису јући своје„ИзлетепоИлири јииДалмацији“ ,специјалноо

Боки у5. одељку. Одатле ћемо нешто пренети овде.

Ишаоje пађом и прво описује Херцегнови којисепојавио

после Ушћа (4, с.694 FF):

„Висока брда пружа ју се иза Херце г-Новог, a уз само

њихово п од нож је н асло нио се Херцег-Нови. Маслине и

виногради окружују куће, у двориштимамиришубујнастабпа

помаранџа; го ро стасне зидине, које су Шпанци и Т урци

победоно сно заузималијуришем,спуштајусеуморе, бршљан

прекрива пукотине које нису начинила ватрена ждрела него

време, a из напуклина расте црвени маслачак. .

Путуједаље према Веригама и саопштава:

, ,Обала лепо обрађена и бу јног раста, један дражестан

изглед пружају краснесеоске кућекојепокривајулевуобалу:

десно се отвара дубок залив са острвом Страдиоти. Брда су

изгубила голи и изумрли изглед, који имају у остапој

Далмацији ; у трошним (распаднутим) шкриљцима налазе се

корени кестења и маслина. .

ПослеВерига:

„Сад се поглед окреће на један дубок залив, о кружен

високим кршем, где избија један моћни слап воде из једне

70



стеновите рупе, само некопико стопа изнад мора .“ (To je,

коликосе сећам, код Рисна,ЛМК).„ОдПерастаjeпејсажсведражесни ји;многобро јниртовии

кривине пружају бескрајну разноликост изгледа. Честосу ми

хридиизгледалитакоблизула1)е,дасампомислиопонекадда

се налазим на „Краљевском језеру " (Кенигсе ) уза зидине

горостасногВацмама и даоко њега пловим.

Ha обалама се види вила до виле, осенчене високим

кестенима; оне се пружају даље према врху на залеђу брда.

Поморанџе, лимунови, шипци, укратко сва бујна деца Југа ,

peceприбрежје,доквечниснегпокривабпискеврховеиланце

стена, из чије утробе јуреслапови уморе.Романтичнелепоте

Швајцарске и Босфораовдесу на чудесан начинспојене; ми

нисмомоглида се нагледамо тих лепота. .

Ha даљем путуза Паштровиће кажедр. Михахелесда„му

се je у је дном трен утку уч ин ило да се налази на неком

алпијском језеру у Швајцарско ј. . (4, с. 778).

За сваки децениј смо нашли по је дног писца. Сад за

последњи децениј прве половине XIX века опет један, који je

биописацпозанимању,песникипутописац,родомизтадашње

Пруске.To jeХајнрих(ВилхелмАугуст)Штиглиц,рођен1801, a

умро1849.одколереуМлецима.ОтацмуjeбиоЈакоб,имућан

је врејски тр говац , али je Хајнрих крштен већ 1814, тако да каописац није више био јеврејин. С туд ир ао je на неколико

факуптетаи докторирао на филозофском.

Он je у петој д екади п рошлог века две књиге своји х

путописних утисакаобјавиоонама.ЈеднуоЦрнојГори,другуо

ЈадранскомПриморју(ИстрииДалмацији).Упрвојнеманишта

што би се могло овде навести, мада писац описује детаљно

животуКоторуиразговоресастановницима.Бићемождаоњој

речи уследећем поглављу (о Бокељима). Овденештомало из

његове књиге оПриморју (5).

Један од последњих капитела књиге носи наслов: БокаКоторска(на итапијанском)садодаткомА устријскаАлбанија.

Изгледадасетек тадаучетрдесетим годинама прошлог века,

овај назив биоувр ежио у Аустрији.

Ту он каже: кадсепрођу сваушћа, aто сутзв. „боке “ , има

човек утисак ,,да je стегнут стеновитим рукама којесеувлаче

једнаудругу ,неизгледамудаjeношен морскимрукЗвцемнего

да се налази на таласимајезеракојегаокр ужу је“ . „У завојима

налик на пужа, који- се час шире a час сужавају, пружа (то

језеро) насвестраненеочекиванусупротностсивим, у коченим

71





НемачкибаронОтоРајнсберг,којиjeмногогодинаживеоу

Дубровнику средином прошлог века, пише 1864 у часопису„Глобус “ (6 том стр. 234, депо под 7) ово: „Са обалом од

Херцегновог до Кумбора, која je неспорно најљупкији предео

Далмације, почињу пејсажне лепоте које су Боку с правом

начинилечувеномусвету."

Накнадно сам нашао још је дног „н емачко г“ , у ствари

аустријског магнатакоји сеодушевљавао Боком,једног члана

царског дома. Тим пре што je вероваода Бока припадатоме

Дому.

Историчар Херцег-Новог T o m o Крстов Поповић у сво јо ј

књизи о родном граду кажеда сеНовимодушевљаваои брат

цара аустријског, доцнији несрећни (погубљени) царМексика

ерцхерцогМаксимилијанХабзбуршки икажедаje (72)усвојим

„Успоменама" писао слиједеће: „Први утисак, те узбуди у ме

Бока, кад првом уђох у њу, бијаше чуђење и дивљење, гдјеу

мом родном мјесту боље и изближе не позна ју ову чаробну

питомину.СвакузаносунекомтрчиуНицу,Фиоренцуиудруге

јужнијеевропејс кеградове; а н и к ож и вин е сања,дауис то ј нам

ћесаровини има предјела, гдје раскошно расте под ведрим

небом свако миље и биље каквог има на шару земаљскоме, и

гдје се под плавим небом вазда ужива у годно и при ја тно

поднебје. . . И ако нијејош просвјетауовимјужним крајевима

Аустрије бо' зна како продрла, ипак богат и освијесан човјек,

вичан свакоме начину, кад би се настанио овд јен, чисто би

поносом неким називао с во јим овакови рај, гдје палма и

дубовина узајмно расту".

III

Рекосмо да из последње четврти XIX века имамо више

података, али опет приближно за сваку децени ју по ј едног

писца.

ПрвићесенавестиСигфридКапер,чешкијеврејин,којиje

noосећањимамождабиовишеСловен(Чех)негоНемац,алиjeсве сво је ствари публиковао на немачком, између осталога

многостудијаоСрбима,нарочитосрпскимнароднимпесмама.

(Рођену Чешкој 1821, умро уИталији, Пиза 1879).

Он пише три године пред смрт у сво јим „Дневницима" о

Црној Гори (8).

Стр. 286: Допловивши бродом из Дубровника, при

немирном мору, жали сештоб род нијезадржан ни на Росама

дабисепосветили„уживањупанорамепунепромена.“Поглед

муjeуперенпремаполуострвуЛуштицинасамомулазууБоку:

73



„ Ско рм но прочеље гр ан ди оз не слике, која у нејасним

контурама расплинутим са облацима, почива сакривена у

окриљу запеђа. .

Поглед на Ловћен: „To je неоспорно на јграндиознија (ту

исту с трану реч употребљава и писац на немачком, ЛМК)

перспектива унутар Боке, чији видик одавде, па што даље

унутра, делује све о граниченије, као што je и Херцегнови

најљупкији. .

Од Херце гновога до Кумбора „вртови ко ји цвета ју на

пропланцимаобале,учијимсесенкамаумалимраздаљинама

је дна оддругих, назиру појединезаиста велелепне грађевине

сличне вилама. . .

ЗаЛовћен наводиКаперлатински назив: MonsLabeaticus

који ja нисам знао. To je јамачно према племену Лабеата:

ипирско племеса гпавним градомСкадром.

Из последње четврти XIX века, и близу његовог краја,

највишесмоописаБокенашлииодушевљењаБокомкодписца

ХајнрихаНое. Онje канда више пута писаоо Боки. Миимамо

самодиректнеподаткеизогромногисасвимлуксузногописа

Аустро-Угарске монархије ко ји je крајем прошлог века у

репрезенатативној форми и мноштву томова (мислим око 16)

излазио у Бечу.

ТусеналазестранеоБоки утомупосвећеномДалмацијии

Приморју (9) где Боку описује сам Ное. Ja сам лично имао у

рукама тајтом и пренеоопис Боке,којићемалозаовимбитиу

преводу саопштен. Онje изашао1892.

Међутим, у је дној ранијој с личној е дици ји , сарадник

едицијеТодорСтефаиовићВиловскидајеподаткеоСрбимау

Аустро-Угарској монархији (10) и он ту преноси у првом

одељку свога рада под насловом „Г ео графска обележја

српских насеља" од свега30 страна, више страна посвећених

Српск ом Приморју, с пецијално Боки. Ту се Виловск и не

ослања на себе, већ највећим делом опет на Ха јнриха Ное. Директно преноси многењеговеставове, међу којиманајвише

о Боки . Мада све цитира под наводницима, нигде не каже

одакле je то узео. Можда из н еког ча сописа или Ноевог

путописа. Свакако je то изашло доста раније него наведене

стране, јер je књига Виловског из почтка год. 1884, a Ное je

свакако сво је у тиске објавио рани је. Ми ћемо га цитирати

доцније, иза директног преноса Неовљевих описа (9). Према

библиографији Константиновића, то je врло вероватно опис

Далмације из 1870 (11, 12).

74



Излагања Виловског налазе се такође у једно ј збирци о

Аустро-Угарској, али овог пута о народима њеним (док je

рани је споменута збирка била обрађена и публикована по

покрајинама).Укупнаедицијасесастојиод12књига,одкојихje

претпоследња 11, посвећена Србима (са малим додатком о

БугаримауМонархији).Онту,говорећиоБокељима,преносии

ранији опис Боке одХајнрихаАугуста Ное.

Овај je Немац хуген отског порекла, отуда и његов

француски назив. Рођен je уМ инхену 1835, умро 1896. Биоje

п ангермански р ас положен и живео je no свим немачким

пределима(нековремеиуЉубљани иуГорици).Зањегапише

у Општој немачко ј библиографији (књига 52 стр . 642) да je

„један од најбољих немачких описивача природе инајодличнијих путописаца.“ Таквих похвалауовој књиги нема

много.

Сад да пус тимо Хајнриха Ное да г овори сам; ми само

преводимо његово одушевљење Боком. Прво ћемо, иакоjeто

доцнијеписао, изнетиштосмо мидиректно нашликодњега,a

онда оно што je пронашао и пренео Тоша Виловски.

Понављања много нема; усваком написуjeНое проналазиои

наглашавао новелепоте.

Хајнрих Ное je у монументалној едицији „Аустро-угарска

монархија у речи и слици“ , коју je био иницираопрестонаследник Рудолф, даоопис Далмације1892, najeтом

приликом казао за Боку (9 с. 28, ид.):

„Поред равног шкоља(острвца)Жањице домашаонајкоји

улазиуБокуспољнидеоовогвеомаразгранатогзалива,који,у

свомуобличењуиуоквирусвојихобала,показујезаистачудну

сличност са Језером четири кантона. Ова сличност се, на

известанначин,простиреинапредањаљуди којиобитавајуове

кршне обале. И један и други жал велича, у устима народа,

успомена на старе бојеве и у много ј претстави, која нам je

саопштена , лебди и над ј едним и над другим обронцима и

водамаорао несаломљивогпркосазаслободом. СонестранертаКобилеширисеканалисагледасестариХерцегнови,некад

главни г рад херцоштва Свето г Саве, к оји се после назва

Херцеговина.

ОбалаХерцегновог и манастираСавинесасвојимстрмим

обронцима,сатекућимводама,буковимстаблима,изложенаje

ју гу и његовим ветровима, док остале ветрове задржавају

брегови. Зато се овдејављастабло неранџесасвојимсјајним

златним плодом,на радост путникаЈуга, први пут наобалама

75



мирног , плавог мора, о гледала високих планина (док лица

мно гих других места то исто кушају, али код њих оранџе

презимљу ју помоћу пећи). Топлотне прилике су овде зими

једнаке чувеном Ајаћију на Корзици, a просечна топлина у

ја нуару као најс туденијеммесецубаш jeт оликовисока колико

просечнатоплотацелегодинеуПрагу.

Даље се с ужава ф јорд Боке Которске још једном код

теснаца Вериге широко г 300 метара a ду го г 2.325 метара

(названо г тако по ланцима које су, з аједно са баражним

утврђењем,затваралеприпазуунутрашњизапив).Претогасе

видинаисточнојобалималонасељеТиватчијеjeобалачувена

због вина надсвим лозовим областимаДалмације. . . Кад

остану за нама Вериге сто јимо лред пицем острвске црквеПерастасазеленимкуполама;тадаje сличност саониммоћним

и толикопута прослављенимјезером Високих Алпанарочито

изразита и дирљиво сто ји пред очима. Ово место je „крсни

левак,, (Krueztrichter) Боке. Ha северу се уздижу сиве и голе

пећине Кривошија , на њиховом подножју притешњен Рисан,

старо-насеље РицонеуеСин ус Илирке Варваре.

Тамо где залив скреће ка истоку и југоистоку стоје беле

куће Пераста и даље унутра Прчања и Столива , класична

висока долина, чије дно преливазелено-плави морски талас.

Многомесециугодиниодсјајајуснеговимапокривенисводови

на обали (одсјај у) на маслине и на вечно зелене вршкове жутоловкиних џбунсша и високих грмова рузмарина. Ретка

супротностдели просторноблиски жал од степенастеземље

надњомсасвојиммалимповршинамазасађењекромпираитз.

„пољима“ , које надвисују голе котлине Леденица и Драгаља;

КнежлациУблесасвојимгорштацима,одчистихредовакућа

обале, пред којима сто је брестови, платани и чемпреси, и у

чијимчистимодајамасепонекипоморацкојиjeмногопутовао

ослоњен на скромну имовину, одмара од напора св ојих

путовања.

Уосталом,чаки горе, наоним висинамаизмеђуРисанског

залива и црногорске равни Грахова, има појединих места на

којима не недостаје сенкастабала. Тамо имабуковешуме, на

коју су Кривошијетимљубоморнији чим онавише претставља

ретку имовинуу тим брдима.

Стеновити'обронци су свуда продрани олуцима, којима с

временанавремешуштедивљипотоцикамору...Свеjeмоћно

штоовдеопкољавагледаоца-одмоћногврхаЛовћена(уЦрној

Гори), који гледа усветпланина,увисоравни и прекомора,па

до литица и зелено-плавог мора, које се као и она чувена

76



алпијскавода,самногорукаваувлачиуовустеновитуземљу."

Писац види , на крај у далматинских путовања, у Боки: „одјек каменитих долина оживљених одјеком морског шума,

које нам изгледају као инкорпорисање некогепа.“

ЗаБудвукажеписацдаje„једаноднајлепшихзатонацеле

земље(Далмације), „и онje баш окренут премајугу. .

Ha стр. 5 исте књиге каже писац иос. да „нигдеу Европи

нема више“ те величанствене појаве и сличности са Језером

четири кантона каоу Боки.

Тодор Стефановић изВиловаовакоуводиу други приказ

Ноеа(с.30): „Ипак,пренегоовугеографскускицу(оПриморју)

завршимо хоћемо још једном, последњи пут, да препустимореч изврсноме Ноу да би о писао н есумњиво најлепши и

н ајв ел ич ан ст ве ни ји пејзаж Д алма ције , у њ еној в рсти

јединственој БокиКоторској.“ Исадон цитираНоеа. „Улазуна

свету чувеној Б оку Котор ск у налази се између умерено

високих брда, чији се северни врх назива Пунта д Остро

(Оштри Врх). Овај В рх спада у она места која понекад

осетљивим п ут ни ци ма д ал м ат ин ск ог мора и згле да ју

подозрива. Ко изађе из мирне површине залива которског ,

лрелази код Оштрог Рта граничну лини ју према отвореном

мору и ту ће неретко да осети ударце широка ( јужног ветра,

ЛМК),окомеонтамоунутра,узаштитикршнихбрда,нијеимаони појма. По слуге парних б род ова уобичавају стога да

упозоравајуоне који су кодњих наручили неки обед,да мало

причекају са својим тражењем до изаОш трог Ртајер се лако

може десити да им, „тамо у море, прођежеља за јелом.“

Сасвимдр укчијесеразвијаутисак оних којиулазеуБоку.

Код њих се полако указу је слика која међу свим природним

по јавама наше планете уопште може само да се сравни са

Језером четири кантонаVierwaldstaedterSee, у пракантонима

Швајцарске(саЛуцерном начелу,ЛМК),упојединим његовим

деловима, али само са моћни јим и у звишенијим сликама

Алпског света, ко што je Кенигсзе. Koen igssee (то je једно

омање алпијско језеро у Баварској, њеном југоисточном куту

увученомуаустријскутериторијублизуСалџбурга.Надњимсе

налазичувеноХитлерово пребивалиштеБерхтесгаден.ЛМК.).

„Кодовогупоређењаморасечовексталноопомињатида

сеовдевеликосарелативномалимстављаупоредо.Заиста,не

могу алска језера ни у ком случају да произведу онај општи

утисаккаомореизмеђуовихпустихкршних(карсних)стена,на

чијем се облуцима лепе само она насеља, чије нас име већ

77



уводи у најдивљетонове српске ратничке песме и на чијимje

стенамакрозвековекрвливена,којаћеидаљеувекдатечепод

ножем, док се за увек не реши најстрашнији одсвих питања,

старисукобАзијата,којитамоизабрдагаздују,ихришћанских

племена, којаовде непокорена бране кршну домо вину.“

Неколико речи из ових ставова којима писац истиче, пре

100година,безколебањаибезпомислидабимутонекомогао

порећи,српскикарактерБокеисуседнеЦрнеГоре,пренећемо

уоригиналу:derenNameschonunsmittenindiewildestenToene

serbischen Kriegsgesangeshineinfuehren. . .

Hoe пише даље: „Заиста, ако се на географској карти

посматра Бока и Језеро четири кантона, то се показује

спичност која ће се тешко још једном наћи у оцртима обала је дне воде. Исти број рачвања и разграњавања међустенама,

је днаклавиринт камењара и воде, истоветнаизненађења, «оја

с теновити отвори од једном пруже кад дозволе да се баци

погледнановзатонмеђустенама.Али,каоштоjeморемоћније

него континетална језера, као што највеће планине истока

чувајусамоуспомене намржњуиборбу,накрвипаљевине, на

јуначка (херојска) очајања Срба и рушилачки бес Османлија

(чува ју ) у речи и песми, то се не могу никако упоредити ни

осећања оно га који из необузданог Јадрана плови у овај

кланац, из кога сме^и кршни камен штрчи из зеленог мора у

облаке (не могу се упоредити ) са у тисцима оно га ко ји из

парабродареченогшвајцарскогјезерасацрвеномкњижицому

руци разматра љупке панзионе на обали или који се при

погледу на Телову таблу настоји да одушеви заједанјуначки

подвиг који се није никад ни десио.“ Овде су потребна нека

објашњења.„Теповомплочом“писацмиспинаразненатписеи

споменике Волхелма Тела, измишљене личности швајцарске

„историје“ . Под „Црвеном књижицом“ у руци писац мисли на

тзв. „Бедекера,“ којиjeнанемачкомјезику,алиjeпреведенина

странејезике,којидајеописесвихземаљакојепутнициЕвропе

обилазе и изнео знаменитости сваког важнијег места.

„Бедекер“ je био неопходан реквизит сваког путника, и он je

увек био укоричен црвено. (И сад je још уупотреби, али има

много бољих издања за поједине делове света ). Писац не

дозвољаваипакупоређењетогајезерасаодличнимхотелимаи

измишљеном историјом са Боком „где су сачуване херо јска

очајањаСрбаи разарањаОсмајлијауречии песми.“Писацјош

једном, не поспедњи, пу т истиче српски карак тер Боке, и

историју проморских Срба ставља дапеко изнад историје

(већином измишљење) Швајцараца.

78



Ное каже даље: „Изнад ове векикеморскедивљине лебди

о громни орао, ко ји се, како српске песме певај у о, 'црном

гаврану,' храни очима и утробом палих ратника и чији глас се

ори кроз безданебез сенка наговештавајући несрећу.

Ное продужује: „Сигур но нема никогакојисе,окрећућисе

при прелазу п оред зелених купола острв ске, цркве код

Пераста, која изгледакаода пливапомору,окренејугои сто ку

о одједном угледа џиновске планине Црне Горе изнадбелог

Котора,небипрожео, можда инесвесноонимдахомслободе и

дивљине који веје са оних нелобеђених висова. . .

СадписацговориоЦрнојГори,алинеолепотамапредела,

већ о њеном јунаштву и непокорености. То су дивни пасажи

који заслужу ју да се преведу на српски уколико то није већнеко учинио. Али овде они не спадају. Разумеседајош мање

спадајууоквирописаАустро-Угарскемонархијепрошлогвека;

ср пски родољуб Т од ор С те ва но ви ћ-В о ло вс ки њих je

прокриумчарио.

Према тим изводима, кра ј приказа о Боки Ха јнриха Ное

гласи (9. с. 33): „Ja нећу никад заборавити слику која ми се

упечатилакадсамвисовеизнадКоторапопрвипутзазрео...

Кра јем прошлог века дао je један опширан приказ Црне

Горе познати немачки географКуртХасерт, који je вишепута

обишао Црну Гору и важио као један од најупућенијихевропских стручњака. У том свом путопису (13) он говори о

неким другим областимаЦрнеГоре, да настр. 234 пусти маха

свом усхићењу онога што je видео наЛовћену.

Ha крају каже:

„Са муком самуспеодасераставим одтакосавлађујуће

слике.. . „БокаКоторсканамсепоказалакаонепозната,ипри

сваком скретању стазе која се могла прећи изгледао je тај

чаробни пејсаж, радосних бојанажалу, каодапоприма друго

рухо,докгоре,сасвимвисоко,реткогдеjeресилакаквазелена

котлина иликакавгај букаваразбивен Кршбезвеге тације.. .Немачки политичар и писац Карл Браун ( ко ји je себи

додавао предикат Висбаден, да се разликује о д д руги х

имењака) a којиje рођен уХесенској 1822 умроjeу Фрајб ургу

1893,обишаоjeседамдесетихгодинапрошлогвека„Југоисток

Европе“ и објавио своје утиске у три књиге (14) . (Претога je

об ја вио још нек олико дела о нама, с пеци јално о с рп ско ј

неродној поезији.) У првој књизи, капителу под насловом„Ка

Црној Гори“ мај 1871. описује поглед са пута у ЦрнуГору (с.

175). Ту се „отвара поглед на цео заливКоторски, посебнона

79



копненејезичке пуневегетације и кућа којесе пружају према

њему као и набрда која гао пкољавајуинаотворен оморекоје

се с јаји у на јдубљем ултрамарину . Човек je захвалан путу(серп ет ин ском, ЛМК) који ста лним зав ијутц им а пр уж а

могућност дасеужива усвим правцима. Са сваким четвртом

сати пељањапостижу се нови видици. . . инапослеткумогуда

сепрегледајусвизатониовогунутрашњегморасачетириили

петокрајака.Оноjeсаотворенимморемповезаносамоједном

уском капијом и у свом облику има неке сл ичн ости са

многострукозавијенимЈезеромчетирикантонауШвајцарској

ако се неш то тако велико са р ел ативно м ал им м ож е да

упореди.

Онсеовдеслужи познатимВергиловим стихом: Ако мало

сме да се упореди са великим, апи га прекраја: Ако велико

можеда се упореди са малим. Бокаjeу поређењу оно велико

према познатом швајц арсрком кантону. П о њему једва

упоређења може даима и тоу корист Боке.

Пре тога, на страни 150 описује пловљење старом лађом

Аустралија од Оштрог Рта преко Верига „у онај затон ко ји се

директнонасеверуувлачиубрдаиначијемгорњемкрајулежи

Рисан, градић који тако живописно изгледа, a иза кога се

високодонебадижупустегореКривошијакојесуприУстанку

од1869.зааустријскетрупебилетакозлоудесне.“(Овајпасус

тим пре овде доносим што ми je измакао приликом приказаУстанка у два маха.)

IV.

Прелазимо на овај век, кад интерес Немаца за Боку није

клонуо. Ипак ће бити различити прикази до Првог светског

рата и после њега. Првог рата Бока je билааустријска, један

део њихове „домовине. “ Писци су наилазили на аустриј ске

официре , подофицире , чиновнике ко ји су знали немачки и

делом су од њих добивали обавештења.

За тих првих 14 година овога века ми смо нашли више

лисаца него за цео прошли век. И то писаца реномираних,одранга и угледа. Можда нисмо све ни пронашли, али су и ови

билидосадмахомнепознатиусамојБоки;jaбарнисамзапазио

да су их тамо игде цитирали. Овако ће се олакшати посао

онима који буду наш посао наставили. Узиманесуод свакога

самонајјезгровивије реченице,јербииначетребалопреносити

читавестранице.

Имамо само две реченице из књиге о Далмацији и Црној

Горикојуjeиздаопочеткомовогвека ЛудвигфонПасарж.Ион

80



je хугенотског порекла као и Ное, и једнако великонемачки

настројен,алиjeродомизИсточнеПруске.(15,с.154).Књигаje

без го ди не штампања, али je Константи новић , свакакопроверено, наводи каода je штампана 1904. (11).

Тамо сто ји на страни 294: „Са Боком путник наступа у

пределе грчко-католичких Срба. . “ Стр. 298: „Ja сам четири

пута путовао кроз овај фјорд. Увек je сценаријбио узвишен и

нов. . .“

Он je погрешно веру означио грчко-католичком, што се

аустријскомпи сцунебидесило,алиjeпредеоправилноназвао

српским.Т у почиње предео православнихСрба, али неСрба

уопште: очигледно je Пасарж и Дубровник сматраосрпским,

као већина писаца тога доба.

ОвдећемосаднадодатиједногШвајцарцакоји,иаконије

по осећању и национ ално ј пр ип адно ст и Немац, ипак je

немачког матерњегјезика и на немачкомсу штампанењегове

књиге.

Швајцарски етнолог и путописацГеоргБаумбергеровако

1905. г. описује Боку Которску на свом путу поЈадрану (17) у

одељку који носи наслов„Ч удесн олепа Бока" (стр.233 ида.):

„Ни је то више био Јадран, већ један дражесни комад

тесинских језера, Луганског , Комског ипи Лаго Мађоре, a

ХерцегновимогаобибитиЛокарноилиЛугано,кадбиЛокарно

илиЛуганобилијошромантичнији,јошраснији,иживописнији,

ибујнији.Свештотамолепочарабнопостоји,свесетоиовде

налази, но још и више к тому, више у линијама и формама

стења, кућаи кућица, вишеутиповимаљуди,бескрајно вишеу

слици вегетације, и више на раси, и складу градићаи лејсажа

уопште. Изгледа као једна мушља која садржи перлу, уцелој

овој игри боја, a перла у њој, тоje Херцегнови. Он има нешто

испред самог Дубровника: мање je сањалачки, садржи више

лепотесаотвореним очима,чудесно јасним,бистримочима.Да

ja инисамзнао дасе климаХерцегновогможе несамода мери

са климом Ајаћа на Корсици, већ даjeи премаши, jaбих ипак

сместа запазио да ово место, где златна помаранџа игра са

плавим таласима, све више осваја као зимскобањско место.

Али, то je тек почетак . ПређимоКумборски конао . . „Сад

прелазимо два и по к илометра д уж канал Вериге, слика

путовања Рајном у на јдражеснијим деловима, и кад смо на

крају Верига, ту je одистинско, живоЈезероЧетириКантона,

нашејединствено ЈезероЧетири Кантона којеjeсишло на југ

Далмације. . .“



„Више човек заиста не зна како му je при овом сталном

пењању ка лепом и лепш ем, код овог преобиља дивне

сценарије, где се на једној тачки све сједињује штоje целогживота видео на природним лепотама: човек би клицао али

ипакнекпиче,плакаобиапиинеппаче;свеизгпедакаодасе

увлачиједна велика, великаљ убаву срцелаким корацима.“

„Б ок а К отор ск а претстављ а д ир љи ву за врш ну тачку

путовањ а по д ал м ат ин ск ој об ал и, с на жа н, н еу по ре ди в

свршетак,грандиозанфинале...Лепшенегосвештоjeдотад

виђено: БокаКоторска,Бока,прикојојjeснажно морепостало

песник и родилоједну чудесну песму.

Ми Швајцарци познајемо његове звуке и зато нас оно

двоструко захвата, шчепа нас необузданом снагом наЈезеруЧетири КантонаДалмације.“

Немачкип утописацОскарШмиц je обишаоЦрну Горуоко

1908. године (18) и том приликом je казао: „Пут ка Цетињу се

пење у широким серпентимама на обронцима брда . Залив

Которски се за нама затвара као неко унутрашње језеро,

уоквиренобрдскимланцима,чијелинијеобразујудивнезавоје:

без свакесумње најлепша тачкаДапмације. .

Јако уважени немачки књижевникРикардФос, подом из

Померна , походио je и описао 1910, Црну Гору као једно

„хомерскокраљевство.“ (19).Том приликом се осврнуо и наБоку,чијимсепепотамадивио.ОнjeказаопосматрајућиБоку

сацрногорскегранице(свакакосаКрсца):„Одједномсегорди

и често тако умилни Јадран преобраћау низзаливаи затона,

који личе на лабудова језера у земљи, као да су се једном

опсеном језера северне Италије здружила подногамаЦрних

Брда. Пет та квих љупких базена ja сам набројио. Обалу

покрива ју маслинове шуме, воћне баште, поља винограда;

шарена села светле изнад плаветнила које се огледа; зелена

острвца са црквама и манастирима; на висовима све горедо

највећих врхова кастели и бастиони. . . ."

Описује комшије Боке, Црногорце и Арбанасе, због којих

ови бастиони ( грудобрани) и кастели посто је . Долази му до

сазнања да се налази у Аустрији, у „братској земљи." „У исто

време у једној од на јвеличанственијих земаља Европе, која

окружужује светземаљскихлепота.БисерукруниАустријеje

ова чудесна Бока одКотораса свијим плоднимприморјем и

својиммалимградићем просањанимкрозвекове,изкогаводи

путнаЦетиње.Jaнезнамниједангордији(град) . . (Кажеда

одатле полази култура на горе, на Црну Гору. . . .).

82



C.300ПисацпишекакоjeЦрнаГора„сасветомтамодоле

вековима повезана, са оним озелењеним, цвегним рајем на

морској обали, гдедозревајусмоквеибадеми,aлозаобавија

окостабаланајблаженијихштоихjeнебодало...Столећимасу

становнициовепустаре(црногорске)гледалисаовогместана

баштенска поља тамодоле. . . ."

Херман Бар један од најистакнутијих писаца Аустрије

овогавека(рођенуЛинцу1863.умроуМинхену1934)издаоje

1909. књигу„Далматинскопутовање" укојојс ликовито описује

доживљаје и расположења у тој тада још аустријској

провинцији . (16) Међутим. у књизи има веома мало описа

предела кроз којаjeпутовао. То није била његова тема.

ИпакjeзадивљенулазомуБоку.јерjeмореванБокекадje

допловио лађом било немирно и свима je било мука. Чак и

официрима који су се с тидели да то признају. Одједном :

„Херцегновисепомаљаизкише.Великиталасисегубе,немогу

вишеда наслрате. Мирно широкојезероравнеБокепреузима

нас. Прастаре зидине. У самим таласима стојаше Кастелоди

маре (Морски кастио) , унутра Кастело ди тера (унутрашњи.

земаљски кастио). Изме^у њих, у вртовима, куће су светлог

града. Гореунутра четириторња: тоjeутврђењеШ пањол а.. ..

Пловимо поред Савине, прастарог манастира, који je садкао

неки с рп ск и Обер Санкт Фаит (Горњи Свети Вид ) летња

резиденци ја православног которског епископа. ( пловимо)

теснацемКумбораупријатнопроширентиватскизатон.Већсе

показујеЛовћен, црно горскобрдо. Затим, поредПераста, где

човек заиста замишља да се налази у Венецији пред витким

црквенимзвоникомираскошнимпалатамакојепропадају.Све

уже je језеро, све интимније обала, са селима одсвакуд на

зеленим узвишицама, a пред нама прети стрма пустош

црногорскихбрда.“

Tojeписаонастр.41/2. Haс.131.преносиједансвојдоп ис

Берлинер Тагблату оДалмацији укојојсежалидасеништане

чини затуризамДалмацијеи из.ос. каже: „Зарсепејсаж Боке,са белим брдима на плавом голфу, не упоређује са

северњачкимфјордовима?"

Немачки природњак и путописац у лочетку овога века,

Курт Флерике, у свом олису Далмације и Црне Горе (22)

показао je нарочито одушевљење за лепоту Боке и Српског

Приморјауопште.

Ha с трани 71 на говештава Б оку К ото рс ку као неш то

..јединствено у Јужној Европи у својој посебности дивљења

вредној."83





Баварски племић и немачки истакнути писац Артур

дхлајтнербиоjeјакоодушевљенБокомКоторскомнањеговом

п у т о в ањ у по Далмацији и Црној Гори 1913. Том свом

одушевљењудаоjeмахаукњизикојатајпутописује.Haстрани

120 пише (20):

„Ш то Бокидаје величанствен и карактеристичанжиг,тоje

стравичан бес кршних брда која се пењу до неба, узбуђујућа

пустиња и дивља голет планина, плаво море, млетачка

архи тектура у насељима, јужна вегетација у низинама.

Норвешкаи Грчкасароманскимотиском.Стрпаненанеколико

стотинаквадратихкилометара,спојенеиопетоштроодаљене.

Прелепо и дирљиво, узвишено и потресно! Крај узбудљивих,

најоштријих контрастасаукупним утиском који производи имолитву и клетву: помолити се Богуу захвалности за милост

штонамjeдаодаовајсјајстворењасмемогледати,дивитиму

се; проклињати језивбес кршнепустоши која мори груди. Па

ипак, неби семоглобити безовестравичнеснаге и гигантске

узвишености; без њихБока не би била творчевочудо највеће

врсте, што у ствари и јесте најимпозантнија атракција

Далмације,неизмернобогатствоовеодсветаудаљенеземље.“

„Стење одређује и колори т морауБоки, моресепојављује

зеленоубујноизраслимотсецимаобале,благоплаветамогде

je воде уивичена умерено високим брдима; тамноплава до

скоро црне je боја мора у најунутрашњијим заливима, у које

колоси стења такострмо падају.“

„У опису Боке Которске специјално, ове величанствене

сценаријестења и воде, насталаjeбогаталитература; свакоje

перодрукчије описује, већ премаинди видуалном схватању, и

један описивач наставља тамо где je други стао“ . . . .

„Савлађуј ућа величанственост ове сценари је богате у

бојама,дивљелепе,недамаханосталгији:исрцеисваосећања

сусувишеобухваћенаједном творевином Природе која нема

на земљи премца“ . . . .

Аустријс ки путописац Ханс Витхалм (из Граца), у својој

књизи „На капијама Балкана, Путовање по балканским

границама“, изашлој у Цириху мало пре Првог светског рата

(21) писао je о „Боки“ (под ко јим подразумева унутрашње

каналеРисанскииКоторски)о во(стр .51):„Грдна (горостасна)

брда која окружуј у Боку изгледа ју овде далеко моћни ја и

стравичнијаусвојојтамнојвисини,којаобавијаморскиканал.-

И што се даље пењемо ( серпентинама за Црну Гору), тим

обухватнијиje поглед и тим мањи je човек. Ми стојимо поред

85



снагакојеугрожавајутудубодолинуиизвојујукоракпокорак

пут ка тајни његове земље. . .У нем ачком „В ел ик ом М аје ро во м к он ве рз ац ио но м

лексикону", последње издање пред Први светски рат, има у

трећем тому изашлом 1909. мапи напис под насловом Бока

Которска (тада у итали јанско ј верзи ји , која je једина била

званична и примљена од целог Света: Боке ди Катаро) . Тај

Лекискон je био јако раширен у целом немачком језичном

подручују, пагаjeчаксвакавећадалматинска кафанаималана

р асположењу публици . Он je та ко рећи одржавао опште

гледиште немачких грађанских кругова.

Ту пише (23): „Бока Которска je залив, који, са сво јим

затонима налик на језера, са својим високимбрдима (до1800

м), и јужном ве гетацијом њених обала , спада у најлепше

пејзажеЕвропе.СтановницитогпределаназивајусеБокези..

Уоригиналу: . . gehoe rtzudenschoensten Landschaft en Europas.

V.

Настаје 1914. рат, тзв. Први светски рат и тада, разумесе,

нема путописа. Бриге суљудид рукчије и веће.Никомениједо

истицања природних лепота. Па ипак имамо један штур

податак из тога доба од једнеличности нератујуће земље.

Један Швајцарац, др К. Вебер, дао je, као „неутралац" кратакопис тадашњег стања у Босни, Црној Гори и Арбанији,

па се са некилико речи осврнуо и на Бокукрозкоју je такође

пролазио. Оњој каже (24,стр.8): „Ми смоуЛуци Котор ској. . . .

Језерочетири кантона и Луганско језеро (обанајлепшајезера

Шва јцарске , ЛМК), изгпеда као да су овде њихове дражи

с јединиле . Кулиси брда сне гом покривених преносе нас у

Вицнау и Брунен, ( оба туристичка места на Језеру четири

кантона, ЛМК), али насеља на обалама носе и тали јански

карактер . . . “

VI.

ПослеПрвогсветскогратаБоканијевишебилаунемачком

орбиту и интересовање немачких писаца није било онако

интензивно као пре рата. Али га je било, од путника који

обипазесвет без политичких тенденција. Имадоста података

из то га доба, само их ja нисам све сабирао. Можда ће се

појавити још покоји у мојој архиви.Засад објављујемоночиме

располажем.

Немачки п утописац А. Ш тајн ицер о пи са о je 1930.

Далмацијупатомприликом говорионавишеместаоБоки(25).

86





погледомсагледа мореи земља на његовом подн ож ју.“

Ha страни 43 налази се слика два Бокеља и једне младе

Бокељке,гдекажезаБоку.„Каопејсажспадаунајлепшечитаве

обале; народ je сачувао у обичајима и наравима много

старинског. . .

Пред сам почетакратаНемачкесанама(аратсаПољском

je био завршен и са Француском у току) издао je у Минхену

је дну књигу под насловм „Златни Троугао“ неки Пиетер

Верворт,којипоименунипопрезименунебиизгледаоНемац,

али je књига изашла на немачком језику и ja незнам куд би га

иначесврстао.ОвајjeописБокенајпоетичнијиодсвихкојесам

наишао, на јп итерарни ји , најзано снији . И то писан 1940,

вероватно од Немца! Ja сам срећан што сам тај опис нашао.Респективни одељак о Боки (29) гласи овако:

„У подне упловисмо у велики фјорд Боке. Високо стрше

брда, до 1800 метара. У смелим, величанственим завојима и

петљама води пут горе ка највишем гребену.

Мистојимо високогоре и гледамонаниже,нафјордкојисе

светлуца, на Котор ски залив, далеко, д алеко напоље до

(отвореног) мора. Какавчуданпоглед!Околутаиупијаибива

врелодоусијања,онопостајеватренапећ,којаусисавадубину

златом таласану, плаву даљину која се с ја ји, сав наизмеран

круг. Твој изглед постајеједанједини великиопијени поглед.Самосрцетонеиздржава,оносеколебаутомбезграничном,и

твоја колена клецају. Ти си сам колено и поглед високо на

врхунцу,предчеломсвета.Тиморашдаклечиш,дасебациш

наземљу,исвојесрцедадивљепритиснешнакамендабионо

то моглода поднесе.

Ja сам много чуо да далматинску обалу упоређују са

фјордовскимпејсажемНорвешке.Паипаконатоније,немају

они ништа заједночко, ни најмање нисуслични море и обала

обетеземље.Самокадмиовдегорестојимоигледамодолена

Б оку од К отора, ми маш там о заиста да се налазимо на

Сољефјорду или високо горе каДундерланду.

И оклевајућими заокрећемо.ЗемљаЦрнихБрданасчека,

она нас зове. Тако морамо да се опростимо од Далмације.

Један лак таластуге клизи кроз срце. . Адио маре!. .

Још један Немац по имену Е Фехнер (крштено име није

наведено) дао je једанопширан идетаљанпри казс вог путапо

Јужној Србији мало предДругисветски рат (30). Путоваоjeса

женом и живо описао свесвоједоживљаје.Haморесеспустио

изЦрнеГорепремаБудви.Haстрани218описујесвојсилазакк

88



м0ру. Наслов одељка гласи „Таласа, таласа." То значи вода,

м0ре, таласи. Тако су узвикнули Грци кад су се враћали из

д з и је ипрви пут угле дал иморе.БилоихjenoКсенофонуоко10х иљад а (Анабазис, IV,7,24),ипрвоморе којесувидепи било je

ЦрноМоре, алиje оно наговешталодолазак кући.

И Фехнер кличе ј еднако у гледавши море изнад Будве .

Тамо сто ји : „Ваздух je био испуњен оном слашћу ко ја се не

може дефинисати, a коју само даје бпизинајуга и кО^у, ако je

човек је дномудише, неможевишеда заборави . Онанамудари

угпавукаомладовино,формалнонасопојииучинираспусним

каодецу. . .

Стр. 221: „Б удва je један од далматинс ких з аносних

приобалских градића, накојимасеизнадзидина икапијавидиМарков лав, символ млетачке власти. . .

Стр. 225: „С ти го см о до залива котор ско г , оног

величанстеногфјордакогаjeПудприроденајугустворила. До

1800 метара висине ус пуње се гола, си ва литица гото во

вертикално,образујућисвеновеиновезатоне,израздраганог

плаветнилаЈадрана.

Котор,Пераст,Херцегнови!Свакоодтихименапретставља

горду и славну прошпост, јер je Бока прастари култур ни

предео, пун историјских успомена.

Сви они личе помапо један на другога, ови далматинскиградови, у чијим улицама се још осећадах прошпе величине.

Кроз празне пенџерске шупљине њихових порушених палата

блиста по дан у д убоко п паветнило јужног небе, си ја ју и

светлуцају звезде. У њиховим подивљалим вртовима миришу

поморанџе и мимозе. . ., поспапи бунари жуборе у њиховим

опустелимдвориштима,aизмеђуиспученихбасамакањиховог

белогстепеништа растетрава и дивље руже. . .

Кажеда суон и његовас апутница (жена) отпрепознавали

тепредепеида„већгодинаманемогуодолетеињиховомчару.

.. Честонасспопадне,ужу рби инем ирунашесвакидашњице,

болна носталгија над изчезлом мирноћом, над недирнутомприродом којаjeобавија, и гони нас до наших снова.

Због тога ми преживљујемо сад са дубоком, с трасном

радошћу: изгледа нам као да смо, на јзад, са једног дугог и

тешког лутањастигли кући.

ПутсезавијаокоБоке.Убаштамацветајуружеуиздашном

обиљу a агаве, палме, о пу нције гледају р адозало преко

њиховихзидина. . . Ми смопутовалиоткритимколима,срећни

дасмоизмаклидефинитивнозими...(мислиуЈужнојСрбијии

Црној Гори, ЛМК). .

89



Писац наводи са заносом шта све тамо цвета и какве je

растињенапутусретао.Коћедапреводитенемачкеботаничке

називе. Ja их слабо исрпски знам.Једнуреченицу морамипакда преведем. Често налази на такве комбинаци је дивљих

цветова да каже: „Никакав дворски повртар не би могао да

измисли лепше цветне аранжмане за своје излоге цвећа."

VII.

Интересантно да има један приказ лепота Боке из самог

Другогсветскогратаитонеоднеке„нера тујућестране“ ,већод

самогратникагланокомандуПегнемачкомвојскомутомрату.

Интересантно да он истиче лепоте јужне Боке на отвореном

мору, којусудруги писци приличнозапоставили,јерпађетада

нису ишле даље од Котора.Врховни командантнемачкихоружанихсиланаЗападном

Балкану од августа 1943. до јуна 1944, генерал-оберстЛотар

Рендулић, опису јући своја војевањауовимобластима даоjeу

својимуспоменама(30-а)понекадикраткеописепејсажакроз

којеjeпролазио.Онмсувојничкиштуриибезпесничкогзаноса

писани, али можда тим интересантнији. Највише га je канда

занело Српско Приморје (саСкадром).

Ha страни 203. пише: ,,На ј едном месту смо се занели

( опчарали) погледом на ос трвце које je лежало дубоко у

близини обале. Оно je било сасвим испуњено једним

манастиром и бројчим кућама, a са копном повезано једним

насипомшироким коликоипут:TojeбиоСветиСтефан,којиби

се могао назвати Брег Светог Михаила (Мон Сен-Мишел) на

Јадрану.“

(МонСен-Мишелjeједномалоострвцеодгранитнестенеу

заливу истог имена у француском департману Манш, такође

једним насипом ловезано са копном. Ту се налази

бенедиктински манастир саграђен још 966. године, једна од

најважни јих опати ја Француске . Изглед острва je заиста

ванреднолеп.)

Непосредно иза тога (стр. 204) стоји: „Затим дође Будва,

заносни , прастари обалски градић . Он je на ј едном малом

је зичку земље саграђен, где je простор до крајности

и ско ри шћ ен , према ко пн у застрт о дл ич но од рж ан им

млетачким зидом. Млетачки кастио нарубу земљаног језичка

доминира малим заливом. Многи живописни кутови, најуже

улице, као и начин зидањадају месту италијанску ноту. . . .“

Из Будве je отишао на Цетиње, одатле за Котор. Ha

следећој страни (205) каже да су стигли наЛовћен „ jeмасив

90



стена од 1703 метара висине, чија северна страна го тово

вертикалнопадаузапивкоторск и, паипак,крозовајстрмизид

води пут ка Котору, најлепши и најсмеонији брдскипут когасам у животу срео. . . Природно да je првобитни пут током

времена поправљан, н арочито ширен. Кад ми из Котора

гпедамо ту стрму литицу која се пење до облака, онда нам

изгледа сама помисао ту градити цесту каолудило. Мисао и

одлука да се ова цеста гради мора да те у својој ^смелости

задивљују.КадсампослевидеофјордовеуНорвешкој,томиje

будило успомену на Котор. Камена обала захвата дубоко у

брдск о земљиште и ванредне jeлепоте. Прилазс мораjeузак,

лакоседаблокиратиибиоjeштићенобалскимбатеријама..

Генерал лутуједаљезаДубровн ик. „Крајњутачку његовогпута „Мисмоишликрозместабаснословнелепотекојалеже

на обализалива, као штоje Херцегнови.

„Jaсамнатомпутувећвидеопребогатообиљеприрод них

лепота. .

VIII.

Поспе II Светског ратанајвишесамистицањалепотаБоке

нашао или у описима Југославије или Европе. Мање у

монографијама.Тућугледатиданештопренесем,алисвакако

не рекламе на комерцијално ј бази. Те ствари нисам уопште

преписивао . (Оне би разбиле научни и естетски оквир ове

књиге.) Текакосе радионеанонимним писцима, чијиприкази

дај у у тисак озбиљности, с тручности и непристрасности , ja

преносим овдезаносне речи о Боки.

Тако ће бити овде донети изводи о Боки из више дела

штампаних у Швајцарској педесетих годииа овог века. Да ли

случајно,штосамнајвишепрегледаоциришкебиблиотеке,или

je то стварно случај , на јвишесам послератнихдела са описом

Боке нашаоиз пераШвајцараца чијаjeземљатакођеесте тски

заносна. Евотих описа у главним потезима.

Швајцарац Едвин Визер, описује св оје путовање по

ЈадрануиГрчкојизвршеноодУдружењашвајцарских(старих)

градова 1953.г.

Ha страни41 опис ује путаутобусима крозБокуикаже(31)

да се она састо ји из четири велика и туцета мањих залива,

„поплављених д ол ин а“ и да je она „због своје лелоте и

романтичности далеко лозната.“

Стр. 44 каже: „Овај залив (Бока) о коме je толико већ

писано заиста je једна од највеличанственијих слика пејсажа

Европе.“91



Стр. 55: „Већ смо од извесног времена сви ми испуњени

пријатнимочекивањем,јерстојимопредврхунцемнашегпута:

пред путовањем на Ловћен, што спада у најлепше инајром атничније ш то м ож е Европа да п руж и тур исти и

светскомпутнику.

Мисмовећусебиспремнизаприроднипризоркојиимада

наступи, јер ми знамо да je још Ферлоп у својој раније много

читаној књизи , 'Краљевина Црна Гора ’ нагласио да пут од

Котора преко ц рн ого рски х брда на Цетиње пружа тако

јединственупанорамудачакниШвајцарсканеможе дапокаже

нешто грандиознијеу овој врсти. .

„Наоко 1000 метара висинимисезаустављамоиизлазимо

(из кола), јер овде имамо цео залив под собом, овајвеличанс твени ф јорд Ј уга са његовим острвљем. Високе

планине Кривоши ја дижу се величанствено пред нама a у

даљинисесјаји и блешти плавиЈадранусветлостиподневног

сунца. Изглед je управо који caiBnat)yje. (DieAus icht isteinfach

ueberwaelt igend.) Немогуће je y неколико речи или реченица

захватити велелепностстварања којасеовдеочи ту је. . (Es is

unmoegl ich die Pracht der Schoepfung, diesich hieroffenbart, in

ienigeWorte oder Saetzeeinzufangen. . .).

Швајцарац Херберт Тауб објавио je 1957. IV издање свог

тур истичког описа Југославије. Већ je до тада било

р аспородато 25 хиљада ово г п риручника , п исано г веома

с тручно и објективно . Можда je то најчитанија ствар која

описује Боку. И подепа му није сасвим конформна

комунистичком наметнутом регионализирањуЈугославијевећ

подешенатур истичким прохтевима. Тако оДалмацији говори

посебно(каоиоИстри),азаБокуиматакођезасебанотсек(32,

с. 149-154.). Назива je прво немачки Запив Котора, онда у

заградама српски: Бока Которска.

Почетактогаодељкаjeзанасвеомаинтересантан: „Осећај

узвишене величанствености и силног чара, тоjeпосета врло

разуђеног, на ф јо рд налик залива к ото рс ко г, на чи јимобалским овицама с ја је бујна поља у пролећном цвату који

никад не изумире, a све опкољено гигантским кршним

бреговима сивог врлетног изгледа. Прастаре шуме облаче

широке површине стрмних обронака; на друго ј страни опет

упроштиле се до неба високелитицеу натмуреној голотињи.

Уздуж разгранате обале и високо наобронцима брдаређасе

сјајанпојаснасељаизтамнедревностииграОевинаизсредњег

века крвавог од свађа, бога т уметничким споменицима и

традицијом провејаном баснама. .

92



У историјском делу каже дасусеСрбиуплелиу историју

Бокенапреокретумиленија“(даклепре1000година)идањена

„славна периода започиње са појавом ДинастијеНемањића.“

Иако то тамо не спада, ови се наводи налазе у туристичком

приручнику.

Рихард Герлах у Цириху пише 1959 (33. с.73): „Бока се

тестерикрозбрда,ширисепремаистоку,изаокрећеонда,као

прикљештени водени завој, на себи између џиновских

провапија. Коначно шири се она још једном као лептир, чија

рецкава крила имају распон од десет километара. Контуре

гребена и врхова хвата ју се, сасвим разговетеног неба, ако

узмакну облаци који их скривају . Осенчене обале имају

пригушене боје, полутонове, a одозго засењује у дречећемконтрастубело камање, пуста усамљеност.

Кестени, м аслине и в ин огр ад и о кр уж ују п ри бр еж је

предњег залива, a беле куће и села су пријатно озелењена.

Последењибасенjeопкољенснажнимзидовима,камењепада

вертикалноу море. Ускајама изгледа каода хоћеда затвори

спој са морем. . .

У Берну je изашла 1960, књижица „Ју гославија, ћилим

Европе.“ ПисацjeХербертГотчалк, јамачно Швајцарац. Књига

je пуназаноса залепотамаове земље,али канда jeтај занос на

врхунцу кад писац говори о Боки. (35, с.201). Он каже:„ПремадражипејсажаможеКоторскизаливдасемериса

најлепшим областима Европе. Само што јужно небо и бујна

вегетација чине да би било лажно упоређивање са неким

норвешкимфјордом.Онсе(тајзалив)пружадубокоивиткоод

упазне капи је код Херце гновог, као је зерима раздељен у

појединеодсеке, измеђустенакојестрмо падајудоКотора,на

подножју моћног брда Ловћен. Непомично притиска мастан

ваздух изнад мирних вода, којесе нахрањују избасносло вних

извора подземнихрека. Прилетњој жези пада површинаводе

за некопикометараи поспенепогода сетакобрзоопетпопне

данародизтогаиспредапричепунетајанствености. Нијелиталукаоазамираитоплоте? Измђеућилимовамимозаопшивају

обалу стабла лимунова и поморанџа и чар Југа као даje баш

зато ту, да би изазвао сазвучје и зме^у повремености и

вечности. Испод палма и стабала поморанџа Херце гнови

стражари приулазуузалив.. .СаобестранеХерцегновогпрати

нас Ривијера прозвата по њему 20 километара од Игала до

Каменараузеленилусубтропске вегетацијеи позивасасвојим

малим,чаробнимместимазакупањенаодморкојиопоравља...

Изнад градаКотора бди колос Ловћенаса своја два врха, од

93



којихједан на висини која изазивавртоглавицуносигробницу

славногаЊегоша. ЧакитрезвениБернардШ обиоjeтакозанет

погледом ЛовПенада je честодолазиоуКотор. . . Haпо дножју

Ловћена привија се лепи. стари град Котор. . . Он je видео у

својимзидинамамногозавојевачаусвимвременима:Римљане,

Византинце, Србе, Мпечане, Французе, Русе и Аустријанце.

Али je он ипак умео да своје поморске привилегије вешто

сачува све до жучног кра ја и да принуди на решпект , који

захтева ју искуство и стваралаштво. . . Ипак je Котор мртва

варош, једна прегршт граРјевина на брегу изнад непомичне,

засенченеводе.Maда jeтако блис коо твореноморекојесена

далеком хоризноту одразује, оно je за Котор недостижно и

далеко. .

Теодор Милер-Алфелд, немачки путописац, који je дао

н еколико описа е вропск их земаља у литерарној форми,

посветио je II књигу својих описаЈужној Европи. Ту je видно

местододелиоЈугославији,итоудобакадjeуњојтуризамбио

у пово ју (1959). У тој књизи (34), посвећу је извесне пасаже

Боки,специјалноКотору,причемукаже:„Штосенапутуукаже

од лепота пејсажа и његових особености, то прелази сва

очекивања. Цео чар далматинске обале изгледа да у

величанственом заливу Котора добива своје сажимање.“

(С.266).

Haстрани302иследећимпосвећујеписацнарочитоопису

Боке.ДолазиизКонавалаикаже:„Џадаводидужједневисоке

допине без вегетације, на чијем крају нас изненађује

највеличанственији залив целе Јадранске обале. To je залив

Которски.“Онда каже какосеон зове италијански изашто,па

затим наставља: „Први сипни утисак лепоте залива добивамо

кад кодХерцегновога први пут достигнемообалу. Овај стари

град, опкољен брдима и водом лежи у најпредњем од

которских залива, у заливу Топаљском. Са обапске цесте и

в рлетних тераса које леже на обронку мно го посећено г

градића виде се многи делови залива." Опису је тиватски и

луштички крај, да каже како њихова брда не досижу више од

700до800метара.АлинекиРадостак(менијетонезнато,ЛМК),

који се постиже из Херцегновог за4 сатапењања,има висину

од 1446 метара. Он препоруча тоуспињање „јер то пешачење

пружа добродошлу одмену (начина пута ЛМК), и ту се

доживљује штосеречимане можеисказати,уживањеупуној

панорами Которског залива, каква се не може да види ни са

какведругетачке црногорских брда околоЗалива."

„Градић Херцегнови , уврежен у палмама, наранџама,

94



олеандерима и агавама, постао je нарочито з6о\ његових

природнихлепотаинеобичноблагеклимеместокојепосећују

с т р а н ц и . . . . Пут за Котор показује сва четири залива „саделовимапејсажакојисесталноодмењују,збогчегазаовајпут

о д 45 километара треба резервисати довољно времена. . .

Залив Рисна,поред когасе водимо, најмањиje, али збогсвоје

издвојености и најлепши je од сва четири залива. . . Ланац

малих места која су међусобно повезана лепим сеновитим

променадама, не прекида се сведо Котора. . .

У познатој Хармсовој Географији света, у делу о Европи,

последње издање 1962. (36) има, разумесе, самомалоречио

Боки, управо једна реченица, али je значајна. Она гласи (стр.

255): „Надасве живописна одн. сликовито пружа се Бока Которска(„ЗаливКотора")обавијенголимкарснимбреговима

високим1500-1800метара.Дивотнојп риродно јлуцинедостаје,

свакако, ма каква залеђина."

Мало доцни је , 1964, издао je своје у тиске са пута по

Југославији Ернст Нојмајер (37), писане са доста познавања

ствари. Пише о свему и свачему, мало о пејсажу. Па ипак je

казаоово (стр.34): ,,Сапраснагом сурвава јусемасеземљишта

у море, са гигантскимрукама обавијаихКоторски залив, и тај

загрљај изгледа да омамљује. П јер Лоти се осећао као на

месецу. Бернард Шо није могаода нађе више речи за топику

лепоту. Залив Котора je једна од најимпознатни јих појававредних гледања у Европи , нешто слична има у најбољем

спучају у Норвешко ј. Природно позорје прејаке лепоте,

свечаности и величине.“

„Ето баш доплива ј една пађа. Из ње излазе сељаци и

рибари; туристе из чијих очију сија страхопоштовање кад

гледају угушујући сјај и застрашујућу снагу ове природне

појаве.ЧакиАмериканац осећатудаовусценарију неможеда

прикује на свомфилму и у својој камери. Шт а могутудепићи

оногаштосамоусвојојц еловито стидејствује,штамогуисечци

проје ктовани на екрану величине квадра ног метра кад

недостајеутисакцелине?Овајпејсажможесамодаседоживи.

ИАмериканацчакосећадасуњеговипоцелојЕвропиразасути

charming i lovelyовдевишебезважности. ЧакиФранц узћути:

овај пејсаж није више жоли ( joli ) - овај пејсаж je ћутање."

1972. je изашлау Берну и Штутгарту књига под насловом

„Сунчана земљаДалмација“ (37а) a поднасловом

„ Ју госповенска јадранска обала “ . Луксусно и веома лепо

опремљена са многим сликама. Писац Вилхелм Кајзер je

игнорант да се најблаже изразимо, политичко-етнографски

95





ПисацнаводикаквосесверастињеуБокиналазипочевод

„дрва севера“ храстова, липа, врба итд. , до „претставника

јужне флоре“ : ловорике, орлеанда, палме итсл.

Стр . 150: „Сви ови фактори историјс ки као и естетски

појачавајусеу Боки Которској до једног врха (жестине), који

привлачи! Према разноврсно ј л епоти о во г је динс твеног

ф јо рдск ог пејсажа који је још врло рано дос пео у сферу

људскихдоживљаја-већпреРимљанакојисусеовденаселили

- једва да постоји неки други спас него да се воли. Људска

љубав према Боки je вероватно толико стара колико сама

историја. . .

Али, према ау тору, та љубав je доводипа до тежња да се

завлада Боком, и због то га вечна с премност Бокеља заодбрану, за одбрану од превеликељубависуседа. Писацвели

даље:

„Залив преставља, посматран естетски, срећну синтезу

северњачкихисредоземскихелеменатаформе.Скандинавско

северњачки елеменат претстављају брда, која, иако никако

нису превисока опет показујујако изражен аллијскикарактер

услед својих оштро ивичастих контура, своје нагости готово

безфлоре и својихшироких окамењенихурвина. Северњачка

je сем тога, разу|)еност Боке налик нафјордове, ко ја броји око

nona туцета мапих затона, међу којима Херцегнови, Рисан,

Котор и Тиват. Ha средоземски ју г указују напротив - поред

топле климе и субтропске вегетације - меки мелос обалских

обронака,острваувисиниКртолакојапотсећајунаБеклинове

слике,алипресвегадругогасветлоснаотвореностцелеземље,

много отворених пергопа, терасастих вртова и купатила.

Вода залива, која има сасвим индиго -плаву боју мора,

Јадрана, поред тога располаже читавом палетом одабраних

међутонова, од дубоке смаргадно зеленебоједо препивајуће

отворено-плаве; то je управо п ом ир ујућ и елеменат у

наизменичностивечногразговораземљеимора,такодасесве

противуречности саме од себе решавају на један необичнонобл начин."

Југословенски привилегисани писацОтоМихаљи-Мерин,

сасвојомженомЛизом написаоjeпочеткомпедесетихгодина

књигу„Малаземљаизмеђусветова “ , којаjeпреведенанавише

језика, вероватнотрошкомзваничнеЈ уго славије ,чији немачки

превод отшампан у Цириху ja имам, са мапо модификованим

насповом (38). Писац je р о ђ е н 1904 у Земуну , ј евре јског

порекла, определио се каоСрбин, ализатајкује српство и где

97



бисемоглоразуметиитамогдесенеможеразуметидрукчије

него о по рт ун ошћу и венапношћу. Тако нпр. ни за један

Немањића манастир уМакедонији иначе не сме реПи даjeсрпски.

Ta je књига писана фељтонистички. (О самој Србији ни

речи о књизи, то je такође режимски.) Па ипак из ње нешто

морамо пренети, јерсекњига посвом наслову илепој опреми

натура странцима.

У погпављу књиге „Црна Гора - Брегови и легенде“ , има

један одељак поднасловом „Ф јордовиКотора“ , ко јемусуmo t o

познатеЉубишне речи:„КажуљудикојисвијетобађУ-. Туон

у почетку поизлазуизЦрнеГорелише(одн. ониженаму):„Из

сивог каменитог месечевог пејсажаодједан пут си закорачао,из ненада и неприпремљен, у велики спектакл: отварају се

брда , гранитни кулиси устукнули су. и дубоко на поднож ју

брдских зидина пеже месташца, мала и у слабој трептавој

светлости, као припојена заливима.

Сунце на смирајуотсјаја на води и грмљавина невремена

заглушу је нас. Један тамни облачни плашт прекрива залив,

само местимично разбивен и проломљен јасним, дрхтећим

пегама светлости, које се лебдећи одсја ју ју на води, тако да

одоздо изгледа расвтетљено. Дубоко, у виолетном загрљају

брда, лежи унутрашњи залив, који je запљускиван вечерње-

тамним водама малих местаДоброте, Пераста и, према њима,

Прчања.

Спољни залив je у вечерњем с ја ју јасан као огпедало, и

простире се напољедо оногб рдског ланца,за којимзалазеће

сунце шири својуглорију оранжастебоје. Ha челуовогзалива

лежекућеХерцегновог, каодоминоплочицеиграчаназаленом

столу.опкољенетамнимзелениломексотичнихвртова.Aсоне

стране брдских ланаца, обавија јући их на неисказан начин,

простире се отворено море,уливајући се и постајућиједноса

фирмаментом.

Да ли je то п ро тивнос т између с тудене и ускомешаиеукочености камене пустиње, из које ми излазимо (то je Црна

Гора, Г1МК) и ситог боја,бујајуће г пејсажаСредоземног мора,

којинаспотресаиузбуОује?Каоједанчудовишниитајанствен

чувар изгледа нам брег на коме сто јимо , место одрицања,

пркоса и архајс ко г бивствовања . A доле лежи при ја тни и

весели пејсаж отворен мору иживоту, пејсаж онихзаливакоји

личе на језера саострвима и гребенима, са нежним обаламаи

белим насељима. . .

98



у једном од на јновијих водича Југославије од Ј. Кудона

(39)описујесенастрани186путодКоторакаЦрнојГори.Тамо

стоји: „Кад се пре ) ) е Ловћенски теснац Котор доле у заливуиз г леда као гомилица шљунака и ту сваки путник остане

неколико минута задивљен у ћутању.“

Баш овихдана кадпишем овередовеизашлаjeуОптену,

Ш в а ј ц а р с к а , књига Е рн ст а Н о јм а је ра п од на сл ов ом

Ј у г о с л а в и ј а . (40). Мада je то по с в ом с по љ но м облику

„ п у т овоО а “ , писацje д а л е к о вишеквалификован.Онjeрођену

С а л ц б у р г у (Аустрија) 1930,сту дирао jeСлавистикуи источно-

европску историју.Онамаjeписаовишепута,чаклосаветуИве

А н д р и ћ а .

И он има веомазаносних речи оБоки.Haстрани246каже:„Бока К оторск а je п ри ро дн о чудо п рв об ит но г карактера

(пракарактера) које нас савлађује (коме не можемо да се

одупремо у дивљењу); оно спада у велике сценарије наше

земље.“Даћуовдеодмаоригиналнитекст,дасевидикакоjeто

тешколревестии коликоjeвеликзаносписца.Он гласи: Bucht

von Kotor ist e in ueberwaelt igendes Naturwunder ur tuemlichen

Charakters, daszu den grossen Szenerien unserer Erde zaehlt.

Писац даље каже: „Црна Брда опкољују фјорд у моћном

загрљајуичинеодњегасигурнопристаништеукомебимогпе

да нађу смештај флоте целе Европе. Пошто стење с коро

вертикално падана море, могучаки великелађедасесасвимприближе обали. Миту доживљујемоозбиљан,ћутљив пејсаж

без оне средоземне хитње дапматинске обале.“

Даје описе по јединих кра јева и онда каже „Пјер Лоти je

написао овде неколико страна свога Цвећа са доколице са

много симпатија и разумевања за земљу. Он je један који се

заносио заливом, други je Бернард Шо. У простим верзима

хвали народна поезија природно чудо:

Дивнапиje српска Бока

Може Босфор да застиди. . .“

Писацовестиховедајенасрпскомиузњихнемачкипревод,не знајући да они потичу од црногорског краља Николе I

Додаје после и стихове оневестиЈадрана, мислећидаjeи то

народна песма. Мени чини велико задовољство, као што ће

комунистичким властодршцима у земљи чинити напаст, ово

истицање српске Боке од Аустријанца у години 1974.

99



Vili . ПРИКАЗИ БОКК ОДФРЛН ЦУСКИХ ПИСАЦА

Имамо нек опико и звода и од францус ких писаца, оц

средине XIX века до с коро наших дана. Мапо смо писацанашли, али су прилично репрезенативни, И њихћемонавести

хронолошким редом.

I .

Познати француски путописац Ксавије Мармие с краја

првеполовине прошлог века, којиjeобјавиоописесвојих бар

20 путовања по свим деловима света , дао je око 1853. ( то

произлази из Предговора) уштампусвоја„ПисмаоЈадрану и

Црној Гори“ , укојима има опис Боке (од стране88 па надаље

дело под 41).

Ту се налазеизос. ове речи: „Али изаДубровника, изарт%којисеозначујеименомПунтаделОстро(ОштриРт),стижесе

уБоку Которску. Haовомкрају(завршетку)Дапмацијеразвије

сеодједномтакоимпонзатнасликадатонијесувишеак обисе,

да би се она упознала, преузео дуг пут. . . (Писац говори о

естетским медитацијамакојеон производи итд.).

„ОиоштосезовеБокомКоторском,тоније,каоштобисе

могло очекивати под тим називом, ушће какве реке; то je

п ро дор мора у унут рашњост копна, то je један о д о ни х

фјордова, приморска лепотаНорвешке. Другим речима, тоje

теснац који, многим завојима, обавија оштрине брда, који се

једним својим крајем дотиче Котора , Аустријског Ултима

Туле." (Та реч се означава као нека последења тачкасвета,

према грчкоми страживачуПитеју изМасиле,којиjeшестдана

путовања северно од Британијенашаои описаоједноострво,

ЛМК).„Уовом каналусенабрајајучетиривеликаидеветмалих

залива, или, боље рећи, читав канап je један залив, тако

са вршено заштићен да морнари немају да се боје неког

урагана, тако простран да би могао обухватити све флоте

Европе,такоперфектноизлокандалађемогудастижудосаме

обалеплаже.

Jaсамовајзаливпрешаоједногданакадjeолујавладала.Он ме потсетио својим чудним изгледомна најтамнијеслике

Бајрона. . . (Дувао je широко, кога писац поетски опису је и

продужује како je небо било сасвим црно, да су селепршали

тамни облаци, даje називсуседне ЦрнеГореадекватанитд.).

„Овај исти заливсам прешаоједн огцветногсвежегјутраи

ja онда нисам мислио на страхотне описеБа јрона, већ сваког

момента, при изгледу на све пејсаже осветљене светлбшћу

чистог неба, ja сам вероваода видимподобијеједнеслаткеи

100



^ирнеслике просањане нежном душом Понса де Леона:

„О campo, оmonte, о r io,

О secreto seguro deleitoso!“

(LuisPoncedeLeonбиоjeшла нскилири чар имистикизXVI

века, по занимању католички калуђер реда А угустина,

професоруСаламанки, високо цењену шпанској литератури,

ЛМК ) .

„ПрелазеПисаједно гкрајаБокенадруги, понекадизгледа

као да се човек клиза no тапасима неке мирне обапе, час на

неком језеру Швајцарске. Наокруг њених разних базена

подижу се гигантске планине, чију ћелаву главу не крунише

никаква биљка, али на њиховим обронцима зелене се без

престанка шуме маслина, смокава, бадема; на њиховом

подножју расцветавају се цветне баште и на целој дужини

канала, на обе обале, као и на онима Босфора, обавије се

огрлица насме јаних села, лепих кућа окружених пподним

биљкама.

Ha упазу уовај водени теснац налазисе град Кастелнови

(Херцегнови),саграђеннанајпиторескијемположајунападини

брежуљка сакривен у зеленој шумици и заштићен зидинама

којесуиздржалемногена паде ...“ (Говори оВеригама,Перасту

и другим местима у унутрашњости канала):

. . .Ускоро ево и Столино са сво јим сељачким кућамасмештеним ступњ евито попут амфитеатра на падини

брежуљка, са пирамидалним врхом црквеног торња кој.и се

диже усред шума. . . Затим мало трговачко место Прчањ,

заклоњеноприднусвојихстена,исвоје MadonnaNatività,aкоје

изгледакаорасутосасвојимкућамаузрубобапе, расутим као

зрнца крунице. Онда видимо три грађевине једнаке висине,

истогаоблика,повезанемеђусобомприсноммиспиљубави,a

називају их„три сестре“ , каоуспомену натри сестре којесуу

свом верном осеђању пријатељства саградиле себи сасвим

истидом.AзатимселоДобротакојезначиуДапмацијионошто

Брек у Холанди ји и које je најбогати је село тога краја. Иконачно Рисан, некадашња римскаколонија, паМуоиКотор.“

„Алиодовог величанственогделабожјегучинилисуљуди

као и од многихдр угих поприштесвојих амбиција, позорницу

својихби та ка .. .Почитавојњеговојповршини становницисусе

морали осигуравати против опасности инвазије и његова се

Два краја. ослањају на два утврђења: Херцег-Нови и Котор.

Ускороћу стићи у Котор.“

101



ПослетогаМармиезавршнокаже(41,с.93):„Jaмогусамо

да означим ова главна средишта становништва. Ох, какви

прекрасни видици, и каква слика, са свих страна, у свакоммоменту у овим сребрнастим контурама, и та проширења

залива у таквом мноштву црквица које, са врхова својих

брежуљака, изгледа као да траже од путника да своју душу

уздигнугорепремаБогу;уперспективитихселаједнаседижу

као терасе на нагибима брда, друга скромно засела у једној

уској долини; друга постављена на обали таласа као гнезда

галебова. Какав контраст између о голелих врхова ових

планина и обилне вегетације која покривабоковесвогсјајног

огртача.

Какав контраст на истој тачки, на истој хри ди такожалосној у својој прависини , тако се о смејк ују ћи npèMa

подножју; и каквозадовољство видети ова здањасвих врста,

ове појасеве зелени, како се све одразује у дубокој води са

њеним праском боје, њеним врелим теном средоземног неба.

TojeзаистаграндиознијенеготоликопрослављенаРајна,

импозантнијенегоимпозантанДунав.Tojeиусвојојцелинииу

појединостима једна од чудних слика (сцена) које je човек

срећан да посматра и о којој му у духу остаје дубока

импресија."

(Кодпревођењаjaсамзадржаофранцускеизразеакосуу

исто време интернационапни, мада се одговарајући српски

изрази могу наћи: овакосе човек мањеудаљује одоригинала

кад га већ не може целог презентирати.)

Ксавије Мармие je живео дуго: рођен 1809, за време

Наполеона, у Понтерлијау, умро jeуПаризу, 1892. Биоjeчлан

Академије и врло угледан писац. Објавиоje преко20 путописа

са разних континената и о најразновснијим земљама.

У књизи коју ексцерпирамо има подоста података одн.

његових импреси ја о с тановништву Боке. Њ их доносимо у

трећем поглављуовог нашегдела, гдеje реч о Бокељима.

II.

Саддолазијошједнакњигаизпрошлогвекаиздатаравно

четврт века доцније. Она потиче од Шарла Иријарта,

француског историчарауметностииадминистратора(рођеног

1832, умрлог око 1892). Онjeмного писаоонашимпределима,

које je вишепута пропутовао.У књизи„ОбалеЈадранаи Црна

Гора” , изданој 1878 (мало лре тога лисаној), налазесеиастр.

342 ове речи (41-a):

102



„БокеКоторскесунесумњивоједанод најлепшихкрајева

земље. Никад једна чуд нија фантазија природе, никад

страшни ји удар , као жешћа манифестаци ја његових тајних снага,обпи кујући површину земљеудатој природи, нисудали

једном кутку света изглед у исти мах дражеснији и

грандиознији. . .

ПретогакажедаjeЛојдовомпађом путоваоизДубровника

у Котор, гдему се већ приулазууБоку и прињеномопхођењу

„указаоспектаклкојимногопутникасматрајујединствениму

свету. . (42, с.310).

Ha много места сам читао да се о Боки врло лепо

изражавао чувени француски књижевник Пјер Лоти. То су

махомсаопштавали Бокељи, али никоживи неречегдеjeонто

писао. Он je био не само одличан већ и врло плодан писац.

Написао je десетине и десетине томова. Једва сам успео да

пронађем респективне ставове и тоу опису свога путауЦрну

Гору. Али сад неколико речи о њему.

П јер Лоти се сматра као један од најбољих француских

романописаца и новелиста: био je редован члан Француске

академије. Рођен 1850,умр о 1923. Сведо Првогсв етскогpara

нијебионаклоњенСрбима;тадаjeписаоупуномодушевљењу

према њима.

Легтоте Боке je истакао на више места са неким кратким

ставом. Мало поближе, како рекосмо, у опису његовог пута у

Црну Гору (42-а), за једно са још три дру ге МеОунаридне

ескадре бродова која je 1880 била укотвљена у Боки због

сукоба Црне Горе и Турске. Он je био официр на једној

француско ј бојно ј пађи, стационираној око Баошића (у

Кумборском заливу).

Интересантно je да се он много не одушевљава са

Херцегновским заливом.АличимjeпрешаоВеригеиприступао

Котору,његовоодушевљењерасте.Прво мупадауочиПераст,

па „онда Которски залив се пред нама отвара у својој

величини.“ (42-а)„Тоjeувекзапањујуће,тајулазуКотор;-једанукраскојисе

мења са изгледом неба; ово г ју тра у след мутно г времена

мрачан je и изглед особен и чудан.

Свуда унаоколо планине , високет стрме, са врховима

покривенимснегом.

Haобалигдесмопристали,свеjeудивномзеленилу,Шуме

састрмимобронцимауспињуседонеба,изчезавајуувисиниу

мутним сивим облацима препуним кише.

103



Мрке маслине се мешају као букети са зелењем

позлаћеним од јесени, са свежим зеленипом (стабала)

поморанџа. И свуда, засађенемаслине, гдебилоушуми,д ижу

се на највише зашиљене врхове као да хоће да чине

задовољ ство , или по д ол инам а заклоњене великим

храстовима. Свуда маласта родревна cena, стари манастири,

старе цркве.

Ту су вртаче такодубоке и тавне са тако јаким сенкама,

таквобогатсвобоја,датонеизгледавишеистинито.Реклоби

се да je уметник насликао пејсаж , п отстакн ут тамом и

фантазијом. . . .“

У једном п ре тход ном опису, упр аво јед ној новели и

доживљајуподнасповомПасквалаИвановићукомеjeописао

своје односе са овом гордом БокељкомПјерЛоти се такође,

каткад, одушевљавапр иродом Боке(43).

Тако већ првих дана свог боравка тамо, свога открића

Боке,5. октобра 1880, задивљенjeовом „новом земљом,где га

je судбина довела“ : „Заиста има фантастичан изглед ова

словенсказемља!Свеунаокол оовогзалива,затворено гкаода

би било језеро, планине су високе, стрме, дивље, са малим

насељима која се успињу удаљеноједно од дру гог ушумама.

Позади и више од свега овога , нешто тамносе диже до

неба, као ги гантски зидови неког света. То су црна брда

Монтенегра, кречна, растргнута, каоужа сни остаци хаоса. .

III.

Садједан писац следеће деценије прошлог века, a затим

један из једне даље, последње деценије. Овај други нема

францусконегонемачкопрезиме,аимемууопштенезнам.али

пише наф ранцуском и по свој припици je Француз.

Емил де Лавле, белгијски историчар и путописац (1822-

1892)спомињеупреводусвојекњиге„Балканскеземље"(44,с.

54)једансвојразговорса БенјаминомфонКалајем,тадашњим

заједничкимминистромфинансијаАустро-У гарскеиврховним

главаром(„некруни саним краљем“ )Б оснеиХерцеговине.Тусе

он позива на једну своју историјску расправу из године 1869.

(45) у којој описујеназадак приморских варошиДалмацијеод

њенеанексијеАустрији.Тукаже:„ТакоДубровник,некадашња

зависна република, има 6000 становника, Задар 9000 a

Шибеник 6000, док je Котор који лежи на најлепшем заливу

Европе, природом украшен обиљем пристаништа и докова

који су довољно велики да приме читаву морнарицу једне

моћнедржаве, постаоселендраса2078 душа.“

104







мувенихветроваЈадрана-Ши ро ко и Бора. Пролећеијесенсу

два најпријатнија годишња доба. Лето je врложарко. . . .

Стр. 356: „Котор изненађујесвојомдивљомлепотом. Голо

стење и стравичан изглед планина које у једном полукругу

притежу залив Боке. Стене које се невероватноразликују од

насмејанихградскихкућасацрвенимкрововима,сатерасамау

цвећу и дугачког низа јаворова, белих кленова и багремова,

којиопкољавајузидовекућа.Погледjeзагушенсасвихстрана,

између неба и мора, овим стеновитим препрекама , које je

свевишњи створио; дајеутисакједнетамницетакодасе ваша

мисао од саме себе уздиже ка тим голим стенама, тражећи

један други видик .

Которjeједанау стријски град, али поред тогајединалука

Црне Горе. Морасе признати да je Бока један величанствени

улазуовочаробнокраљевство.Изгледакаодасеморепробија

крозгранитнестенедабипоко рносмирилосвојеваповепред

прагом Црне Горе.

Величанственој лепоти четири залива нема равнеу целом

свету - та складност њихових облика и драж њихових обала;

ништа не може да се упореди са суморним изгледом голог

стења жалосно сагорелих падина. Ни зеленило, ни биље не

покривају голотињуовихогромнихзидоваисивихстеновитих

ходника. Овде-онде стрми зиводи су крунисани циклопскимблоковима који се надносе изнад понора кри јући пештере

хаоса.“

V.

Изпоследњедеценијепрошлогвекаjeједанванреднолеп

опис Боке од француског писцаЖ. Лезиера, али гаja нисам

директно нашао већ преузео из једне књиге Марка Цара и

преносим га према преводу самог Цара (47, 48) . Тамо стоји:

„Босфор се обично хвали и узноси као једна од најлепших

стваринасвету.Тосестереотипно мишљењепреносисколена

на колено. Али би требало имати срца, па се отрести неких званичних шаблона што их натерујевајкадашњанавика.Нема

сумње: Босфор jenoлепомвременулеп.Алитајп ризор немау

себи ничега г рандиозног: ни великих планина, ни богате

вегетације; видимо само гомилу старих, д рв ни х кућа и

окречених палата без карактера, затим неколико паркова у

којимабодеочишаренипо, као годунашимпољскимбаштама

где се држе јавне игранке. Све то скупа je, кад поиздаље

гпедаш, п рипично лепо, апи више живописно него пепо;

величанствено није никако. Ja бих заклетим хвалиоцима

107





„Изненада, на завијутку пута, појављује се поново нађен

диван широки простор: нема више мрачних зидина и вртача,

негосепреднашимногамаоткриваједаннизваловитихсурих

стена обасјаних сунцем; a у поднож ју вијуга ј една трака

драгоцене плаве воде, плаветнила толи ко светлог и

провидног, да човекгпедајући тоосећа правозадовољствоу

глави. Ja нисам никад разумео боље коликооко можедасе

очара ничимд ругим ноједним оваквим изгледом.'У почетку

човек само то види, јер je изглед неизмеран . По јединости

искрсавајудоцније, после свестране пажње.

Уживање не долази само од праћења погледом обриса

Которског залива и урвина које се с трмо спуштају ; линије

створене случа јно природом ретко су тако савршене; човек буквално пије очимату нескладносттонова, понекадчулних,

понекаддуховних: један пехар отвореносивебоје, алитих и

непровидан на чијем дну пдрхтава на јживљи плави ликер ,

дубљиибогатијиубојаманегонебесноплаветнилоиматерије

врло ретке.

Пут се колико мож прилепио уз стрме планинскестране.

Кривине су небројене, јер треба сићи окохиљаду метара низ

стрме падине.

Haпо дножју стене, скоро безвидљивогодблесканаводи,

налазисенизкућа ружичасте, беле и смеђебојебашнаивиципута ко јим ћемо ићи дуж целе обале до Херце г Ново г, до

Јадрана.

Котор (Ca ttaro) у дну залива je Венеција без дуждева ,

Верона без Адиђе; мали тргjeзатворен изме(?умркихзидова,

као што су херметички затворени они у сличним градовима

Италије.

Которje сачувао много успомена оддоба кадасуњегови

трговци и банкаритрговали сасрпском царевином и кадje он

дао Немањи министра финанси ја , па до времена борби са

Дубровником , Баром и Будвом, као и са оном Венецијом

толикодалеком, али често и сувишеблиском.

Haпутукојисмомалопретогапосматралисависине,мисе

сададивимоморуазурнебоје;десносеналазезидовиодсурог

каменакојиподржавајувоћкечијиплодовивисепрекозидова;

високи домови с грбовима осенченим тамним прозорима;

између стења изобиље р аз но вр сн ог д рв ећ а из басена

Средземног мора: поморанџе, лимунови, бадеми, маслине;

нарови пружају сво је плодове црвене и златне боје; смокве

пуштају да пада ју њихова зашећерена зрна, олеандери у

109



џбуновима изгледа ју као ките цвећа; кипариси дају с тењу

архитектонске облике; овде онде наша дрвећа се мешају са

оним изтр опс ких крајева:храс тови, ораси, врбе,лиНе, пачаки

брезе са влажних планина.

ПросторизмеђуКотораиХерцегНовог,измеђудназалива

и изласка из истог претставља низ дивота разастртих на

дужини од четрдесет осам километара; онде где je падина

мање стрма, налазе ce села: Доброта, где je залив најшири,

Пераст, где се два манастира, један п равославни други

католички, налазе на два мала острва; Рисан, здравствено

опоравилиште. Мореjeузбуркано, ваздухделујеосвежавајуће

каонекаврстамиповања.Сужавањевидикауједанузаноквир

приморавадухдауживауовоммоменту,безнеспокојствакојечовека обузима кад се налази пред и сувише широким

видицима.ОвдечивекочигледночитаједнустрануХорацијеве

филозофије; овде je животлак, овде je и винодобро.

Кадасепрођу касарне, бродови ратнеморнарицеишкола

трговачке морнарице, појавњујесеХерцегНови, старогнездо

далматиских ускока, са старим замком на врху једне стрме

стене и низом белих кућа на падинама. Ha обали Јадрана ,

покривеној пола песком a пола земљом где расту закржљале

оморике, налазе се бараке настањене са више хиљада руских

избеглица. Б ла го род ни ср пски народ није заборавио

д об ро чи нст во , он се показао матерински према овим

ја дницима ко ји очекују са фатализмом својс твеним њиховој

раси пад совјетских република и појаву једне друге владе о

ко јој они мало знај у каква ће бити. Они су изабрали један

предеокојиодговарабедиукојојсеналазеињиховојдуховној

клонулости: човек присуствује, пун горчине, пропадању тих

људи који су тешко живели и сада не знају како ће да умру!

Народи који су се предапи судбини , нису досто јни победе.

Боље питати храбруС рбију!“

VII

У једној с корашњон ј књизи о Ј уг ослави ји француско ггеографа Анд ре Бланка (51), која je писана несумњиво уз

бла гослов садашњег комунистичког режима, јер усва ја и

његовудржавноправнуформацијуињеговекрипатице,овако

започиње свој отсек књиге под насловом „Прим орје

Монтенегриско" (с. 194), прелазећи из Далмације:

„Мање настањено, мање развијено, али je зато више

питорескно (живописн о) и више приступачноспектакуларним

трансформацијама. Оно сачињава средоземну Црну Гору.

110





IX. ПРИКАЗИ БОКЕОДСТРАНЕ ИТАЛИЈАНА

ЧестосенаилазииаописеБокенаиталијанскомјезикуили

од писаца Италијана на ком другом језику. Већимделом то и

нису„прави“ИталијаниизИталије,већдалматинскогпорекла,

нарочито они који су писали у прошлом веку. He треба

заборавити да je Котор са већимделом Бокебиочетири века

под Венецијом, да je сам Котор по свом становништву био

одиста италијансконасеље(илибарроманско),aпенетрација

Итали јана je бипа очи гпедна у још неким католичким (не

православним!) насељима Боке.

Италија je увек постављала прохтеве на западну обалу

Јадраиа,паихjeчак1941,помоћуХрвата,успелаидареалише.

ТадасеиБоканалазилауњиховој власти.Имамеђуписцимаидалматинскихлокалних патриота који нисузналидруги језик

семиталијанског, имаихкојисуписалидаседодворережиму

Беча итд. Али нико није био приморан да се одушевљава

Боком,aјошмањесусемоглирегулисатињеговеречизаноса.

Зато сунамовиписцидобро дошли имирадопреносимо

њихове ставове. Највећиje део из прошло г века, један чак из

прве половине. Можда их има још, можда још много, али ja

нисам могао до њих доћи. Изнећу оно што сам нашао. Све je

објављено на италијанском језику што се овде преноси, сем

једне радње на немачком, али свакакописанеодИталијанаno

осећању.

Као сви написи Италијана, и ови су пуни топлоте,

искрености, најлепшег литерарног изражавања. Ту нико не

може Италијанада надвиси.

I.

Писце ћемо овде поделити према веку едиција : прошли

или овај век.

Први, свакако тада аустријски поданик (Далматинац или

Истранин), Марко Касоти, издао je 1840. у Задру књигу под

насловом „Обапеи острваИстре и Далмације“ (52).Ту он опису је лепоте Далмације , па онда каже: „ ..ипак je

најумилнији Которски канал когаћемоускоро далре^емо. . . .

Овде смо на Оштром Рту, који се напази на улазу овог

величанственогпозорја, као његово преддворје.

СадсмонаРосама:оставинастранукартуулазаипожури

да уживаш у призору који ти спрема раскошна природа , и

богата уметношћу. . .

112





Ha страни7 каже писац:

,.Некамибудедозвољенодаучинимједн уопштунапомену

о величанствености Боке пре него лређем на посебан опис.

Никад се неће наћиједан сликар који би био у стањуда

кичицом прикаже овај природни бисер. He заостајући ни за

каквим другим (пределом) љупкошћу својих крајева (ако се

изузму само чаробне лепоте наших алпинских језера), она je

задобила у последње време нове чари љ удском руком

начињене. Њене обале испунише села, засеоци, сјајне виле,a

брдашца пуна толиким дивотним гајевима и маслињацима.У

свом пространству je она различита у пуном смислу. . .

„Кад се заустависмо у Херцегновом, појави ce по неки

облачакда>разбијеазурнис вод небаикрунишебрда надњим.Вода у заливу беше мирна, умилна, тиха: само je д увао

пролећни поветарац. . .

Говори онда о Веригама и о новом изгледу кадсе пређу

ВеригекојеБ окуделе у два главна дела. Писац каже:

„Тачка поделе пружа панораму од које се не може низамислити нивеличанственија ниумилнијазаоко.Косенађе

измеђуједне и другеобалезалива и попнеу блискегајеве,

откриће диван лотез који формира Боку . Тада се показују

жудном оку безбројна насеља.

Овде се пепота природе налази здружена са милиномклиме, којаRe се узалуднегде друго тражити. .

Италијански писац Маркоти издао je 1900. књигу лод

насловом„ЦрнаГораињенежене"(55).Тосуутисцисањегова

путаизвршеног1886.aолисдатираизгод.1896,какосамлисац

наглашава. XIII одељак носи наслов „Према Црној Гори“ , и на

стр. 56 говори о Боки. Ту je изос. рекао:

,,. . . .Од Оштрог Рта, који нас je то повс ким пуцњем

поздравио, ла све до Котора, који се угнездио на дну

најунутрашнијег залива, море се шуња, увија, увлачи у тесне

увале, шири у отворене базене, час у п од ножју љ упкихбрежуљака, час на изворима из шупљих стена које страх

уливају. То све обликује један од најузвиш енијих и

највепичанственијих пејсажа уцелом свету. Затворен у Боки,

човек заиста остаје отворених уста.“ (То јамачно значи од

чуОења.Овдеjeиграречи,јеруиталијанскомјезикубоказначи

уста- ЛМК).

Ни изглед д оломи тски х Алпа у Горњем Кадору, ни

спектаклДунавакодЖелезнеКапијенисуметоликозадивили

114



и занели као ова Бока која се не може речима исказати ни

описати.Надвладан на тај начин величанственошћуприроде,

ja сам се мало бринуо за делаљудска. . .

Ј^узепе Маркоти, романописац и журналиста, рођен je у

Фриулима 1850, a умро уУдине 1922.

II.

ПрвоДело из овогвекана италијанском језику којесамja

нашао где се Бока, иакоузгред спомиње, то je расправапод

насловом „Југо сл ав ија и Ј уго сл ов ен и“ од Себастиана

Висконти-Праска,изашла мало предДруги светски рат. (56).

Ту сам нашао самоопис Будве и онда осврт наБоку при

полазу уЦрну Гору. Изгледадаjeонпутоваоод Будве. За њукаже,желећи истаћи њену италијанску прошло ст (66,с.184);

Ј:Б уд ва и згледа бела на је дн ом п ол уо стр ву , којим

доминиракастио(кастеА),којиуследтоликејаснођеваздухаи

воденеуспева да изгледапретећи; онаjeобавијеназидинама

накојимакрилатилавотварасвојукњигуверности.(Штаjeтим

хтео рећи, незнам поуздано, али je очигледно да меморише

млетачкоглава и њиховууправу.ЛМК). Стогодишњ емаслине

на обалама около града дижу према небу моћне гране који

прои стичуизенормнихкорена.Онесу(темаслине)асистирал е

код разноврсних промена, a и данас су још њихови неми

сведоци. . . .“

Страна 102 при одласку у Црну Гору: „Првотребау Боки

Которској задивитисеједној серијисукцесивнихфјордовада

бисеубројилимеђу најлепше који насвету постоје. . .“

У в е ли ко ј , у п р ав о г р а н д и о з н о ј И т а л и ј а н с к о ј

Енциклопедијиизвременафашизмаима,разумесе,достаречи

и о Боки, али се њене лепоте не истичу нарочито да не би

конкурисале лепотама Италије. Ипаку главном приказу Боке

(седес материе, 57 с.472) стоји:

„На обронцима који сеспуш тајука Боки разасути су мали

насељени центри, између пл од ни х култура, где бехумно гобројна до лре неку г одину и тали јанска је згра међу

с тановништвом претежно српским: fra una popolazione in

prevalenza serba.“

„П и јса ж Боке je међу н а ј ра зн ов рс ни ји м читаве

далматинске обале, надасве због контраста између голети и

стрмих степеништа високе карсне зоне (с једне стране) и

многих ниших висова богатих вегетацијом и културом. . . .“

115



X. НЕШТО МАЛО РУСКИХОСВРТА HAБОКУ

Од руских писаца имам нажалост веома мало похвала Боки, мадаихjeнесумњиво било доста више. Имамсвегадва-

три писца са по једном реченицом или стихом. Бар њих да

сачувамо.

I.

Први je руски историк Аполо н (Аљександрович) Мајков

(1826-1902) који je у својој И сто рији ср пско г народа,

преведенојинасрпски,казао,(58,с.139):„Зета,иакобијашена

мору, држећи залив Которски, где je пристаниште једно

измеђунајљепших на свијету. . .

II.Дурги je Анд ре ј Сир отињ ин, који je издао 1913. књигу

„Русија и Словени“ (59). Нажалост, ни уједнојенциклоп едији

руској, ни предратној ни послератној, нисам могао ништада

дознамо њему. С тим нијемистеријазавршена.Онцитирадва

стиха оБоки , веомалепаизначајна,закојапишедаихje„казао

поет“ , али не сто ји који поет. Ja ћу их изнети, у нади да ће

можда неко други пронаћи тога поету.

Сиро тињин пишекакоjeтуђинзавладаосрпскимземљама.

„Остао je само један крај слободан. To jeтај деоДинарских

Алпа у Приморју. . . тај крај о коме je казао песник: Далекосе

прострло на југ ка пукоморју Сокопово српско гнездо (или

гнездосрпскихсокола.)“

Сиротињ инjeпрвоимаоу видуЦрну Гору, aзатимБоку,a

руски „поет“ кандатакође. СамСиро тињин про дуж ује(с.405):

„Тамо у л укоморју, заливу Бококо торс ком, д ижу се горе

не при ступне стрмени над ппавим, си ја јућ им огл ед алом

Јадрана. . . .“

Реч лукоморје je редак и више песнички израз. Нема га у

свимречницима,чакнивећим.Ипактамогдесеналазистојида

он значи „м орски залив“ или „м орски бухт.“ У великој

совјетскојенциклопедији(издањеII,1951,25том)пишедајето

„стари народни назив за изви јену морску обалу или морски

залив, бухт. У руској усменој поезији пукоморјем je називана

далека баснонословна страна пуна с вемогућних чуда. Из

фолклора реч je прешла у литературу XIX века. A.C. Пушкин

искористио ју je у Прологу ка поеми Руслан и Лудмила (У

лукоморједубзелени).

To je, дакле, поетски израз за залив, али неки чудан

баснонословни, бајни залив. То би одговарало нашимводама

116



око ко јих ce виле купе, или нимфе. Зато сам ja задржао и у

преводуруски назив, испочеткачисто народни,тимпрештоон

садржи ипак оба израза: морскалука.

Тај крај je, према ненаведеном, али свакако познатом

руском песнику,једнако каои ЦрнаГоракојаседоњегапружа

„соколовогнездоСрба.“

III.

Рускиадмирал Д.Н.Сењавин,којиjeнековремеупочетку

прошлог века држао Боку, пише 3/15 марта 1906. руском

посланику у Бечу Разумовском изос. и ово (60):

„Каолукабокељскизаливjeнајбољинасветуaграницекоје

га окружују скоросу неприступачне. . .

АдмиралДмитријНиколајевичСењавин(1763.до1831)био

je кстакнути руски поморски официр, ко ји je учествовао у

многим ратовима од 1787., a од 1805 до 1807. био

главнокомандујућисвихрускихснага(копненихиморскихна

Средоземљу.)

117





Политика од22. јуна 1970. доноси једну белешку озаносу

британскепринцезеисестреКраљицеЈелисаветеIIоБокикоју

je тад баш псетила. Тамо стоји:

БританскапринцезаМаргаретакојасеовихдананалазиу

приватној посети Југославији боравилаje, почеткомјуна, и на

црногорском приморју чије суje лепоте одушевиле.

„Црногорско приморје, рекла je она новинарима, je једна

однајлепшихобалакојусамикадвидела.Б удванскаривијера

саСветимСтефаном и Бококото рским заливомсујединствен

бисер природе."

Да je она рекла „Црногорско Примор је “ , ja у то дубоко

сумњам, чаксумњамдаjeоназналакаквоjeтоприморје.Онаje

свакакобилаодушевљенапределимакојеjeвиделаикрозкоје

je вођена и ту je дала окуш ке своме усхићењу. Како се ти

предели зову и којој републици припадају њу je мало

интересовало.Алисарадниклистаjeитухтеосвојшовинизам

даиспољи, онај исти шовинизам који пребацуједругима.

II.

У „Поли тици“ од29. јула 1969. имаједан написА. Мишића

под насловом „Светски стручњаконашемтуризму“ , где стоји

даje„швајцарскинаучник-социологпроф.дрПјерЖакар“дао

сво је мишљење о разви јању туризма у Југослави ји и сво је

приговоре одн. примедбе. То нас овде не интерсира, али учланкудаљестоји:

,,3апрофесораЖакараХерцег-Новиjeједнооднајлепших

туристичкихместакојеjeдосадпосетио,aпропутоваоjeчитав

свет. У овом гр ад у има и зеленила, a и сам je не само

туристичка, већ и урбанистичко-историјска реткост."

Jaзатогапрофесор еника днисамчуо,алитонезначидане

посто ји . Свакако je требало рећи где je професор. Писац je

изоставиото да каже, као што je изоставиода наведе и своје

„лично“ име. To je само дозвољено заљуде велике да наведу

иницијалесвогакрштеногимена.ТајМишићнеизгледатоликовелик. Ja сам само утврдио како се означава тај швајцарски

стручњак за туризам. У свом језику се пише Pierre Jaccard.

119



Навешћемо и некопико српских писаца очараних Боком,

писацаодугледа.Heсамодаовденисусви, већнисуможданинајинтерсантнији.Jaдоњихнемогуовдеуиностранствутако

лакодоћи.Паипак,оноштоимамиштосамизабрао,пренећуи

тимеолакшати посаодругима који буду овутемуобрађивали.

A она треба да сеобделаваиобрађује.То, истина, захтева наш

локални патриотизам,алиопшти патриотизам jeсамоскуптих

локалних патриотизама. Овакви написи доприносе општем

српском патриотизму.

I.

Почећемо прво са најближим, домаћим писцима, чије су

мисли и -описи Боке сувише познати, али увек вреднипонављања.

НајбољикњижевникБокеСтјепанМитровЉубиша,чијисе

подаци износе у следећо ј глави, казао je у свом олису Боке

прештампаваномбезбројпута,лоредуводнихречиобјављених

овде као мото првој глави књиге, још и ово:

„Бока je м јесто здраво. . . Зрак je у годан, воде живе из

врела, a припек сунчани давабиљу особи ти сок, за тосуовдје

воћке слатке мимо игд је . Цвијеће цвати и мирише зими на

отворенојпољани;снијегунијетрагаалинамиривлагајесенска

и честе кише, особито у Котору, гд је се облаци, од свукуд

зајмљени, сукобе и јаловеуонајти јеснац каоу корито.В иноje

румено и реже; уље густо a таико; сир масан a смочан; месо

особито кусно. Храна je приморцима највише риба, a

горштацима вариво и сочиво. Ови једу обично хљеба

рметинова печена под сачем на цри јепњи, a они пшеничне

покваснице.

Горе и брегове оголио je коз ји зуб и ископ ревачи, што

узрочи љетну сушу и зимну поплавицу. Мислим да се сваке

годинепосијекудајбудишесттисућадубоваубадњаке.Даих

се годином толико подњиви, кудсреће!. . .

Предраг В. Ковачевић,професорВишепоморскешколеуКотору, сам Бокељ (отацму jeизГорњ егГрбља,потомакједне

чувене куће), писаоjeузборн ику„Ко тор и Бока “ , издатом1934

(61):

„П ом орски полож ај Боке К оторске je изванредан.

Конфигурацијатлаираспоредунутрашњихзаливастворенису

идеално,такодаjeБокаједнаоднајбољихпоморскихлукана

свету.Бродовинајвећетонажеинајдубљеггазамогуспободно

XII. НЕКИ СРПСКИ ПИСЦИ О КРАСОТАМАБОКЕ

120



пловити до најкра јње тачке Которско г Залива; a у време

страшних зимских олуја, кад je море наЈадрану најопасније,

К оторски Залив пружа с игур но скл ониште и одмор. Акоузмемо у обзир готово централан положај Боке Которске у

Средоземном Мору, и брзе везе са свим лукама у Леванту и

Поненту, a осим тога и релативну о скуд ност аграрних

прозиводаБоке,ондаjeјаснодасуБокељиприродноупућени

на море. . .

Синђел Јеротеј Петковић, мој у јак из ђеновића, овако je

описао положај и околи ну манастираС авине(62):

„Према улазуу бококо торски заљев, на истокуод вароши

Херцегновога, диже сеунајромантичнијемкрајучаробнеБоке

Которске, ухрастовој,л оворовој и маслиновој шумици,изкоје

стрше многобројн и борови и ципреси , на далеко чувени

српско-православни манастир Савина.

Када je чов јек већ код манастира и када шетајући се

шумицомизмеђушимшираирузмарина,лимуноваинаранача,

олеандера и палми, опи јен мирисом разног јужног биља и

цвијећа, изађе на КрасноО соје и Владичину Главицу, поглед

му од једном обухвати јединс твену панораму: под њим je

питома мељинска долина са пространом луком; према њему

луштички брежуљци и Оштри Рт, иза које г се таласа сиње

Јадранско Море; на истокумуjeокићен многобројним мањим

увалама, ртовима, брежуљцима и оточићима, тиватски затон,надкојимседижевјечитибокељскистражар,поносниЛовћен,

док на западу остају камените херце говачке и конавоске

планине са љупким затоном Топле и равном Суторином.

Призорзаистадиванивеличанствен,који-шторекаоЉубиша

- неком тајном силом плијени поглед.

Без сумње, као што je Бока одво јила љепотом од свих

наших п риморс ких крајева, та ко je и Савина н аткрилила

љепотом сва остапа м јеста у Боки. Ту je природа показапа

највећу своју в јештину „кад je своје чудеснодјело на махове

стварала.“ Уз тосе овај крај нарочитоодвајаодд ругих мјеста

врло благом климом, те je као створен коликоза опоравак и

утјеху болних и жалосних , толико и за разоноду и уживање

здравих и задовољних. Ту ће добити надахнућа и полета

лјесници иумјетници, aнемапобожнехришћанскедуше, којеу

овом управо земаљском рају не би у здигла свемогућем

Створитељу уз топлу молитву и срдачну захвалу збо г тог

величанственог дјела Ње го ви х руку, у коме je оличена

савршенаљепота.

121



Уманастируcyтрицрквеи гоузма настирскећелијемалаи

велика црква, a на брежуљку, мало повише манастирских

ћелија, црквицаСв.Саве.СелоСавина,покојемуjeманастири

прозван,добилоjeимепоовојстаринскојцрквициСв.Саве,за

коју народно предање каже, да ју je градио Св. Сава.

И велика и мала црква у манастирском двориш ту

посвећенесууспенију Богородице.“

Католички парох Прчања и каноник С толног каптола

которског дон Нико Луковић, који je ту скоро умро и увек се

исповедао као Србин (рођен 1887.), писао je много о Боки и

и здао више књижица. Американски Србобран je о днек уд

лренеоњеговрадоЛепотиизначајуБокеиодатпе(63)миовде

преносимо почетак:

„Бока je чувена због с во јих красота . Ловћен брдо, тај

поносни симбол слободе, који се к небу диже (1749 м.) као

поднож је„Крстаславног, нелобијеђеноги гда“ , с једнестране,

a китњаста полуострва Врмац и Л уш тица са друге,

заокружавају Бококоторски залив и претварају га у језеро

дивна чара. Море се удубил о за20 миља укопно, чинећи два

чаробна заљева, спо јена т јеснацем Вериге , и многобро јне

дра ге и увале, заобилазећи полуострва и острвца . Ту се

просуло свакомиље, штогауживајукрајевиподблагимјужним

поднебљем. Унаоколо, уздуж мора, поређала се бијела села,варошицеиградићи,некадславниибогати,aданасобамрпии

сјетни, као да су им све галије на вијекеотпловиле удалеке,

непознатестране.Све, штооко себегледамо, причиња намсе

као нека причаипјесма.КаодасерукаСвевишњегаУмјетника

при стварању свијетаовђе дуже зауставила!

Јединствена љепота Боке Которске састоји се у њезиној

разноликости, каквом може д г се поноси ријеткокоји крај на

сви јету . Рисанска увала изгледа као скандинавски Ф јорд ,

Вериге као Босфор, a обала од Верига до Ерцегновога не

заостајезаФ ранцуском Ривијером,д ок которски заљевправи

чудноватконтраст измеђуголих хриди и провалијатезеленихбрежуљакаипитомихобала.Узхраст,јелуиборрастемаслина,

палма и наранча. Ha врховимабрда снијег,aуп риморју цвату

руже. Стога je Бока занимљива како за туристу, тако и за

геолога, ботаничара и историчара. A за онога, који хоће да

отпочине од градске вреве и напора у њезиним чаробним

затишјима, или далијекатражи нарушеном здрављу, каодаje

нарочитостворена.ПросјечнајетемпературауБокиујануаруи

фебруару 10 изнад нуле. За жесто ке зиме год. 1928-29.

122



утврдило се, да Бока Которска има најблажу климуу Јужној

Европи. Обилујездравом, питком водом.Да не би ко помислио, дау заносу мјесног патриотизма,

претјеравам, позивам се на путописце разних народности и

св јетске ауторитете у оцијењивању природних љепота Боке

Которске, каоштоjeЏексон,ПјерЛотиићезареКанту.Свисе

овибезразликеслажуутоме,даjeБокаједаноднајљепшихи

највеличанственијихкрајеванасвијету.Затоjeонамиљеница

пјесника и књижевника.“

Он, на жалост, не рече где су то писали Џексон, Лоти и

ћезареКанту.Лотиjaсамнашаопослемногогодинаисвасам

његоваделамораочитатидапронађем штаjeоБоки рекао.За

оведруге нико непомажеда се оригинално цитирају .

У више пута цитирано ј збирци Котор и Бока, издато ј од

Нове Европе у Загребу 1934, пише тада млади и рано умрли

песник и професор КоторскегимназијеФраноАлфиревић, о

Котору (61, с. 28 ид.):

„ПодстенамаЛовћенаиПестинграда,подхладноммасом

беззеленила, Котор, граду последњем заливуБокеКоторске,

крајабескрајнотихогиосамљеног,испуњанастескобомпосле

заносних видика отвореног мора пред Дубровником, после

сунчане живости валова пред Херцегновим, који je улаз и

прозор ово га оковано г мора, што нас je с во јим завојима,

тамнозеленим појасима сеновите, непомичне воде довело

тамо гдесвршаваДалмацијаи почињеледенаЦрна Гора. Над

Котором вијугају дуго и фантастичносерпентине, и тај друм,

усечен у брду великим напорима, изви јен у с трмоглавим

заокретима попут џиновскихстепеница, води насу ванредно

јасне, кристалневидикецелог БокоторскогЗалива, ко јисекао

некиновисветуказујевизијонерскисаЛовћена,непрекинутим

ланцем брда, дугуљастих облика, што изгледају као пловећи

бродови наогромним плочамаводе.Каонекидевичанскикрај

приказује се Бока Которска са врлетних висова Црне Горе.

В ожња од Котора до Цетиња даје нам да у једном сату

невероватног,дивногуспињањаосетимопридодутакоблизуи

дубокоразигрануунама,итакосвемоћнунаднашимбићемкао

страшнаголотињабрдаштонасгутасвевишедокупутовању

надвртоглавим понорималебдимо задивљени нарубусвегаи

ничега.

Громаде стења толико су надвијене над Котором, да се

чиникаодаћесесадсвалитинаГрад.ЗавученудноЗалива,он

je као освојен од камења,утопљен уњему. Heможемосеотети

123



чудном утиску да смо стигли на кра ј света, - тако нас брда

затварају са свих страна; a никада нас то осећање готово

иреалне одво јености од света не обузима као за кишовитих

дана, кад се као угљен зацрне небеса над Кривошијама ,

суморним горјем на североистоку. Т о су најкишовити ји

предели у Европи. Та огромна маса под којом миру је море,

уљено и тмасто, плаши нам поглед као да нас безизлазно

затвара мрачном наслагом једноликих облака, повлачи насу

себе каода нам се приближује нека непознатапретеПаснага.

Силно тмурнанебеса путују према намаи осећамосемалени,

као изгубљ ени пред мрким бедемом тих нечовечних

хоризоната. Цео Которски Залив постане од једном потпуно

невидљив под завесом кише, нестанесела, заселака, и кућа,

што се аветно беласа ју уз у ск у обалу, и киша оловна иде

шумећи као да море пада на земљу или да одасвуд жуборе

чесме. Заиста, самоћа Боке Которске враћа нас у прве дане

света. Та ванредна лепота има у с во јим тешким бојама и

облицима брда, пуних непро хо дних теснаца, јаруга, и

и скиданих пећина, нечега нељудског, одвећ тв рдог. Као

израстаоизсвојесивепозадинекућамазбијенимузсамобрдо,

Котор нас испуња неким особитим осећањем старости, тупе

смирености, равнодушности према животу који ври у свету

изванњеговихзидина,изваннеобичногфјордаБокеКоторске.

Око ви со ких, оштрих р убова Пестин града круже велики

орлови. Самоћа крша орловске боје осва ја нас, - с амоћа

орловска.Каодасмостиглиупоследњуинајмрачнијудворану

једног велико г напуштеног дворца, испуњени само вековима

улазећи на главна врата Котора. Ha обали , испред Града,

достојанствен ред палма, и један парк, подигнут на води,

упловио je у море као одво јен од голе позадине, пружајући

ретка стабла као утеху и освежење очима зачуђеним пред

људским насељем које се тако бизарно збило под голотом

крша, на тако малом простору, да нас изненађује његово

постојање. И папме нас чуде, и многобројни аутомобили

п о р е ђ а н и на обали, и велики б родови у луци - све нас

изненађује као неки весео контраст, каосветладисхарм онија

усредњевековномизгледуједногастаринскогвојничкогграда

са високим зидинама, овијеним бршљаном. Само лука даје

нешто живости томе месту које пропада , и прекоокеански

бродови, који га од времена на времепоходе,значедогађај у

његовој празној свакодневности.

Трђава Св. Ивана, грађена одМлечана, усађенаухрапаве

стене, дижући се од једног и другог његова кра ја , у облику

венца, у висини од неколико стотина метара као растући са

124



површине, даје му изванредно сликовит изглед. Помишљамо

наТоледо,ипреднамаjeсредњевековниутврђенпејзажкадиз

равне, дуге луке погледамо ту тврђаву саграђену на једнојокомитој стени штосеодв ојила од велике камене масе брда.

Мостови ко ји се дижу, дебеле зидине боје крша у коме су

саграђене, гвоздене капије које пониру у земљу, измењују се

једна наддругомузавојитом пењању.Тезидинесуна врхунцу

скупљене, једнолике, и чврстекао насип.Сањихjeјединствен

поглед на оковано море, a посматрање позадине тетврђаве;

пећине, рупе, чудне пукотине сиве и бакрене боје, каослике

дантеовских кра јина . Ha тамним понорним водама почива

Котор, и каткада, за великих киша, његови крајеви су

поплављени. Преко зеленог, врло дубоког јаза који потмуло

шумиоко кула што сед о његадижу, на јужној страни, води уГрад мост који се некадподизао тешким ланцима и затварао

улаз. Кроз та врата се пролази, под свод овима старих

млетачких војарна, у мрачне и уске улице, где се међу

редовима поцрнелих кућа осећа запуштеност као у улицама

Напуља или у париском Гету. . . .

Которjeсуморанизаборављенкаокакавстарисаркрофаг.“

У свом опису свога Херцег-Новог T o m o Крстов Поповић

(71) наводи шта су све о њему други лепо рекли да са сво је

странедода (стр. 138):

„И збиља, нехотице ти зимус маме погледони миловидни

зелени џбунови, па маслина,ловорика, наранча, кедар,лимун,

палмаисвеђерзелениломод јевенотло, покомесегдје игдје

плавиљубичица, гдјети седушатопи одмилине,срка јућиони

прољетни мио-мирис, каддр угдјечељадсамируодстудени.A

чемин, кадуља, русмарин, магиња, тетивика и злољесинатути

расту ка’ из воде; па и шећернатрсти ка и памук, којетекљубе

врућији појас, овдјен предивно успјевају под ведрим небом.

Ш ипковине пак има толико, да њомеплотовеограђују, дочим

сок јо ј, те се ожимље из воћа јо ј, познат je као добар пијек

противљетне живчане грознице; a унутрашња кора од шипка

свети je опет ли јек против „пантликасте глисте“ . Изврсни су

таксферипашњациуХерцегНовомеиоколиниму,раштаjeина

гласу колико телетина толико и сир и младо масло

херцегновско. Уз све ово заслужује , да ти споменем и жало

топаљско , гд је je чисто милина љетос купати се на ситном

пијескуaубистрој морској води, гдјеш ћадијаше наслађивати

се и рајити и владика Саватије Љубибратић - пошто оно

пренесевлад ичанскусто лиц усаСавиненаТо пл у-покомесеи

данаскршједанумору,башнижетењеговерезиденцијекојуje

огњем спалио год. 1807Ф ранцус, називље„влад ичин кам“ . . .

125



II.

Овде смо прво навели Бокеље, јер смо почели саЉубишом, a њих треба ипак издвојити, јерсу с једнестране,

можда више видели, с друге стране могли су бити и

пристрасни. Саддолазе српски писци ван Боке.

Најбољи српски духовни говорник, доцнијепрослављени

владика охридски и жички Николај Велимировић, био je као

младстуденат почеткомовог века гостманастираСавинедва

месеца, пропутовао целу Боку и после дао управо заносни

дитирамб Боки, химну Боки чиједеловеовде преносимо. (64)

Стр.9.„ЦелоjeПроморјепрекрасно, алиуњемусеипакno

лепоти,каоипополитичком знечајуособитоиздвајаикаоалем

у царској круни блистасрпска Бока.

„О дивна Боко! Стидим се о теби у прози писати, јер се

бојим помрачити ону идеалну слику тво ју , коју сам у души

задржао. Ти убави перивоје свега Српства, само си поезије

достојан! Бог je премного мудрости у трошио, док je тебе

створио. Он,Творац, кадje видеоземљуовакодивно саздану,

морадаjeспустиопољубацнању;jaсамуверен,даjeоннатебе

пао, јер ти си га на јдосто јни ја . Величанствена и мила Боко!

Небо je тво је увек плаво , увек јасно и чисто као душа, као

карактертвојихдичн ихсинова; ваздухjeтвој нежаниблаг,као

што je питомаи бпага нарав деце твоје. Јединствена земљоусвету! Заволео сам два пријатеља твоја: горда брда, која те

закриљују од суровости времена; она се издижу к небу, сву

топлоту , сву светлост, сву милост неба прикупе и на теби

зауставе; она те грле и штите, да у те не продре ни један

болеснизрактрулеатмосфереокуженелажномкултуром,која

мори народ српски с другестране њих; она одвраћају , дична

Боко, погледе твојих синова од развратне и жалосне

позорнице, ко ју ти горди титани посматра ју с вакодневно

другимлицемсвојимкадсиновитвојиуњихпогледају,оникао

даимпоказујудругогпријатељатвога,којисепружаубескрај,

надмећући се с небом у плаветнилу, прозрачности и некадумирноћи a некад у суровом гневу - показују на море, које у

загрљају твојих предивних вртова и перивоја- мирно почива.

Какоjeкрасантајпријатељтвој!Котинањемуданепозавиди?

Он те храни и хлади, он те блажи и милује,запљускујепугове

твојеинесташносеиграсагранаманаранџиилимунова.Мила

земљолимунова и наранџи!

„ВидеосамцелоПриморјеодРијекедоКотора.Оноjeцело

лепо и красно, али je Бока најлепши и најкраснији деосвега

Приморја . Свет који из Европе на Јадранско море долази ,126





одсуствурадозналихљуди,наспа0ујуненадмашнимлепотама

природним спојеним са уметношћуљудском.

„Ни један дан нисам пропустио, a да нисам дошао овом

светом месту, б ило да се надишем оно га боженственога

ваздуха или расхладиму најчистијем и најсвежијем зраку; да

посматрамгорденоислободнепланинеЦрнеГоре,тевечите

стражаре,којинадкриљујусрпскуБокуинадњомбуднолебде

и хране je; да усхићен савршенством природне лепотечесто

понављам стихове песника владике:

„О свевишњи Творче непостижни,

„Створти слаби дела непрониче,

„Само што се тобом усхићава!. . .

Стр. 36: „Освануо je диван дан. Први зраци сунчеви помаљаху се иза бокељских брда и падаху у море, које се

преливаше као растопљено сребро. Све приморске лепоте и

дражи могу да постануобичне, алидраж мора je увек нова и

увекподједнакопривлачна.Већдругиjeмесецнаизмаку,како

сам на њему, и опетјутрос као дагапрви путуживоту гледам!

Оно je заносно. Његова блистава и глатака површина мами

човекаксеби.Одвојимсеодпрозора,крозкојисампосматрао,

сиђем изстана и дођом на обалу, гдеje стајаомој маличунић,

који сам узео под кирију, какосамдошао на море.Седнем на

његаиотиснемсеподаљеодобале.Навикаосамбиоточинити

свако јутро, док би мојесобне колеге још спавали.

„Како je дивно посматрати, како весла просеца ју овај

глатки течни елеменат! Ипи je можда још дивније нагнути се

преко барке и поглед ом прониц авати д уб ин у м орску,

посматрати целу биљну и животињску вегетаци ју у у троби

овога колоса! Какоjeу њемубогатафлора ифаунана супрот

кршном и безживотном копну, које се уп ор едо с морем

протеже!

„Ено Савине! У сред горе кипариса и маслине бели се

манастир као лабуд. Ho данас je он у празничном руху: сав

окићен.Нијетоједна,две,пет,десет,коликосеобичнокоднаси ставља у оваким приликама , него je просто сав одевен у

многобројне тробојне заставе, које се не дају пребројати. Ha

звонику, испод стреха, окоолука, на,околном зиду, на капији,

надрвећу-једномречју,гдегодjeбиломогућнотуjeпободена,

прикована, у ти сн ута, обешена тробојка . Није ово израз

детињскесујете,негонајбољегпатриотизма,којијејединствен

и ненадмашан код Срба Бокеља. He само што им je сваки

откуцајсрцасрпскимдухомпрожет,негоониидутакодалеко,

128



даиуситницамаиспореднимстваримастарајусе,даопичеи

изразесвојесрбинство.Таконапр.онимногополажунато,да

имкуПнинамештајбудепострогосрпскомобичајуиусрпскомдуху ; теписи , застори на постељ ама и столовим а,

послужавници, чаше, шоље, брошеви,муштикле,дугмета,-све

je то или са ликом великана српскога народа: владалаца,

војвода, песника икњижевника, поли тичкихвођаит.д. илибар

утримасрпскимнароднимбојама.Иунајвећемрасположењу

малоћекадБокељзапеватикаквестиховеизљубавнеинежне

лирике, него махом оне са родољ убивом садржином и

патриотскомтенденцијом,као: „Весела jeСр ба ди ја. . „Онам*

онамо“ , „Долине тутње", „Боже братимства“ , и др. За њега

музика има највише драж и, кад свира српске комаде;

позориште , кад даје српске представе. Овим се не можеу тврдити шовинизам или искључивос т српскога народа у

овоме кра ју , сличан шовинизму и тесногрудости хрватско ј,

него само будна и јако развијена националнасвест, која се у

том духу буди гаји и негује од малена, но којанечиничовека

кратковидим и скученим, но на против снажи све духовне

способности и оплемењава и уздижедуш у човечју .

„На послеткунимало се нетребачудити, штоjeманастир

такоокићен народнимтробојкама. МанастирСавинаjeцентар

српског народногживота уБоци, aопетВеликаГослођасамо

једанпут у годинидолази . Пабаш ако утом кићењуимамалои

сујете, па и пркоса, не чини ништа!“

Напуштајући Бокупађом Панонија, НиколаВ елимировић

пише на стр. 62:

„Брзо одмиче„Панони ја.“ Да могууспорио бих јојход,да

штодужепосматрамонајружичниперивој,укомесамлетовао;

из кога сам перивоја и ja ишчупао један од најмирисни јих

цветова и пресадио усрце своје. Цветтајзовесе родољубље.

„Брзина брода једва ми даје маха, да једним погледом

прелетим све красоте које крај мора остављам, којих сам се

пуна два месеца, не, него једап минут само, наслађивао .

Вечност би ми била кратка, дасе науживам красота твојих, о

лепа Боко ! Збо гом, бисере, међу земљама! Збо гом и ти,

поноснаС авино, што се каолабудбелишкрај мора!П родужи

храбрити тво ја верна чеда, тај на јплемснити ји род људи, да

стрпљиво с вером и надом истра ју у чекању дана, ка ће се

испунити наде Србинове! Продужи славити име Пресвете

Богоматере, како би Она по великој милостиСвојојускорипа

тај дан, дан општесрпске славе, српског Успенија."

129



Један од најбољих српских путописаца, можда од свих

најбољи,Љуб ом ир П. Ненадовић (1826-1895), издао je иоБоки

своје утиске. (70). Ja их преносим из књигеТомаК. Поповића(71), који je учинио грешку да их са екавштине измени у

ијекваштину. J a остављам како je T o mo Поповић те ставове

пренео:

„Не уми јем казати ко ја je поповина которског залијева

љепша,илионадоВерига,илионаодВеригадоХерцегНовога.

Обје половине имајусвоје особине, кдјесенадмећууљепоти.

КадпрођетеВериге,чинивамсадастеизашлиизнекихтавних

и ладних гудура на отворен свијет; познате одма правујужну

климу, и сунце,којесвојутопло тун игданегуби.КодКотораи

Пераставидитенебокаокаквоплавојезеро,прекокогасунце,

као некаогњена галијазачас пре^е; високибри јеговисасвију

страна сусретну ваше погледе. Од Верига до Херцег-Новога

залијев je више отворен, више ведар и весео. Обале његове

вјечито су цвијећем и зеленилом обасуте. Т у нема оно г

облачног неба и оних великих киша, које преко цијеле зиме

Котору досађују ; морски вјетар гони облаке к Ловћену и

Дурмитору. Пред сами залазак сунца, у д руштву са још

неколикочамаца, стигнемо подХерцег-Нови.Толи косампута

дошао и прошао туда, али нигда ми није сваљепотатогакраја

изашла пред очи као то га вечера. Од Херце гновога - гд је

цвјета ју помаранџе и лимунови, одакле испод африканске

палме гледате врхове сни јежних бријегова и пучину сињега

мора, гдје чујетесамосвојјезикизвонасаманастираСавине-

не тражите љепшега м јеста ни у једном славенском крају;

нигдје ганећетенаћи.УХерцег-Новомезиминемазиме:јужни,

топли в јетар гри је га; љети нема несносне жеге: р а з л а ђ е н и

вјетар саотворенога мора провијава га.“

Сад Ненадовић у великом одушевљењу Боком пева јој и

песму, која се доноси даље, у одељку XII I. Онда наставља у

прози:

„Штета je што наши људи, које љекари упуте да траже

блажијуклиму, недолазеуБ окуК оторску иХерцег-Нови; негоиду и ту^а скупа места, гдје се, нарочито они, што не знају

језика, од тешке самоће још већма разболе. Клима у Херцег-

Новомепријатни јаjeиљепшанегоуНици.Aштосетичежи во та

и друштва, може се слободно рећи, да самаонаискреностса

којом вассваки пријатељ срета, најбољаje медицина заљуде,

којима je здравље порушено. Кад год до^ете у Херцег Нови,

нијестедошли у туђу варош, чини вам седа стедошли својо ј

кући, међсвојесроднике, познанике и пријатеље. Притомеje

130



неисказана јевтиноћа; за седам ћесарских дуката на мјесец

имате у првој гостиници ручак, вечеру и квартирса послугом.

С в а к и други дан, кад параброд пролази, можетеза неколико

крајцара возити се шетњом до Котора и натраг. Тако лијеле

променаде немају друга приморска мјеста."

JaсамукалендаруПаландачићакојиизлазиуЧикагузаг.

1958. нашао један заносни чланак о Боки, писан од учитеља

Душана ЖивковиПа. Несумњиво je тај напис пренет негде из

домаћештампе и даje писан недуго изаПрво гсветскограта.

ПисацjeјамачноизСрбијеиопчаранморем,нарочитосрпским

морем. Ево у целини његов напис (65):

„Од свих природних творевина и украса у к ру гу наше

младе Југословенске државе, ни један се не може такмичити

са, до савршенства урешеним природним лепотама Боке.

Никада се човек небиосетио сентименталним, никада не би

пао подтеретом досаде, никада небиклонуо подпритиском

нерасполжењ а, никад не би осетио чежње за нечим

савршенијим у природи, никада се не би крепио надама на

угоднијиприроднипокривач,негоштоjeтокрилотопле,драге

и миле Боке. Све je у њој до крајности израђенопо законима

природе. Ништа лепше, чаробније, заносније, романтичније,

красније, узвишеније, примамљивије, угодније, савршеније,

убавније , узорније , бујни је , светлије , блиставије , зрачније ,

с јајније и крунисанијесвима даровима природе никада нијеу

просторуствориповреме.Морамоседивититомевртувечитог

зеленила. Заслужна je ова башта величина пр ирод ног

стварања. Описати je д о ситница, и и спитати све њене

драгоцјености, које у себи скрива, као музеј свих природних

блага-немогућеje.Човечијеокони јеустањудапродредубо ко

у душу њене праве величине.Она се никад не приказујеусвој

својо ј дражи. Она кри је у себи читаву ризницу неиспитаних

блеска природе. Унутрашњ ост њенасјаји некомчудотвор ном

светлошћу. Искра тесветпостиjeодпламакојивечитобукти и

загрева њена топла надра, не одајући севање оних варница,

које о ба сја ва ју велику и б ујн у д ушу природе. Ако време

прикаже последње своје стварање, a природа откријенајвећу

своју драгоцјеност, онда ће први блесак тога новога севања

бити у китној „Невести Јадрана."

Њена варница ће зажећи зубљу савременог препорода

природнихлепота. Бока jeбисер природн огстварања. Она je

везкојегаje природа украсипа најсветлијим и најсјајнијим

шарама. ОнаjeПилиму комеje природе уткала разноврсне и

најблиставије боје. И најгрубље око мора осетити привлачну

131



моћ њене природе . И најс уровијем бићу она ће с кренути

пажњу. И најпакоснијем срцу она ћеулити чедности. Горком

осећању и тузи ублажиће бол Мржњи без димензија она ће

укротити страсти. П орочном и злобном ће оплеменити

карактер.Узбуђеномитронутомдаћетрезвеност.Уморногаће

окрепити. Нагњеченога ће освежити . Немирном духу даће

спокојства. Развратникаћеизвести направи пут.Мрачњакуће

осветлити стазу. Грешнику ће дати наде и утехе на морално

оздрављење.Сетимладостипружићенеизмернозадовољство.

Добримнамерамадаћеподстрекадаоствареиувеличајусвоје

замисли.Узвишенимтежњамадаћекрепости,иснагедауроди

досто јним плодом врлина. Идеалним истраживачима биће

помоћница да откри ју драгоцени бисер велике вредности .СтваралачкимдуховнименергијамаповеПавамоћстварања.с.

Испитивачима, крчипут за улазаку царствобољебудућности.

Проналазачима снажи д ух и челичи карактер да увећају

национална добра. Патриотизму развија крила да узлети у

зрачне просторе хуманог менталитета будућих генерација .

Завојевачимадајезамахадасмелоибезстраха истрајунапољу

ширења и напредовања народног благостања. Шириоцима

вере и морала буди дух и јача надмоћност над неизмерним

изливима људских пожртвовања. — Све су то у стању, да у

људским срцима и душама открију, развију и усаврше

природнелепоте, дражи и златна зрнца наше красне Боке—

„НевестеЈадрана" — тогасветогачувстваприроде.МилаБоко,звездани с ја ју , блистава позорнице природе и топло крило

дичнога, и плавогаЈадрана — грандиознели су твоје моћи.“

III.

„Црногорски" књижевник и отскора „академик“ Душан

Костић много пута je писао о Б оки у својим „У спутним

записима".УједномобјављеномуПолитициод17.маја1964са

поднасловом „Низ Боку загледан", пише и ово: (66)

„Нијечудо штоjeЉ убиши Бокабила „чаровна“ икаонеки

„варошић" - насеља су по њој попала као звјездана јата, као

галебови уз обапу. Буде дасе преливајуједна уд руго, и ви незнатекад;самовамдрум скеознакенатоукажу,акоуспијетеда

их запазите. Преко воде се она гледа ју , в јечно и у ћутању,

јединоихбродићиискелеповезу ју; ијединосезвонимастарих

цркава дозивају у којима jeтоли ко сете. Него Бока није само

•архаична,онаjeиодовогасвијета:нијесамогиздава„невјеста

Јадрана, прекривена небом к’оод плавесвиле“ , него и димом

индустријским о к а ђ е н а . Романтичност њена je овимљудима,

чини се, го то во беспослица: очи су им о кренуте другом,

132



неопходнијем, пречем; пред њом смо пуни екскламацијама

највећмами-којидопетим о ипролетимо,икојимаjeонасваки

путчудесанфеномен.Јошjeдавноједанпортугалскипјесник,срлавио Еборензе, зажелио да му ту кости почивају; други су

походили Бокууз ништамању задивљеностпредонимштоим

се у њој откривало: и кад су ;е знали, видјепи су да je нису

познавали довољно. Сама Бока, међутим, дала je овој земљи

све дру го само не п јеснике, или најмање п јеснике; али je

инспирисаладруге."

Сачувао сам део јоеш једног „Успутног записа" Душана

Костића,гдедајеподаткео„маленомместуђеновићу",одакле

и ja вучем порекпо по „танкој крви“ ( јер ми jeмајка одатле).

Пошто овај чланак садржи интересантне карактеристике

Бокеље, жалећи се да они никад неПе признати својеUpiioropcKOпорекло, тосмо ихнавелиу III одељку.Овдесамо

почетак оНовској ривијери (76):

„Херцеговскаривијера-тоjeчитавнизнасељакрозкојасе

пропазикаокрозгустемедитеранскевртове.Упочетку,онасу

бар донекле издво јена и сама, али од Кумбора па све до

Каменара преливају се међусобно - надовезују,допуњавају: и

да није табле која на цести означи свако новомјесто небисе

знало гдје се завршава једно a гд је отпочиње друго. Нема

између њих предаха од зеленила и кућа, као што га нема ни

плава вода испред: пасечинидаjeто изванреднојединствен

сплету комеje свакодао све штоje могаои што jeимао: море

своју тајанствену неисцрпност и ширину и немир, обаласвоју

шароликост и склад . Ово су „варошићи". како их Љубиша

назва: и то je збиља тако. Јер приморска села. она која се

огледајууводи,никаднепосједујуусебитоликорискантности

каоонамноганакопну: вјековисуимувијекдодавалипонешто

a цивилизације пристизале до њих преко воде и гледалеих и

мијењалеих.Такоиовуда,овомначичканомБоком,учијимсу

кућама сувенири и скулоц јености са свих тачака сви јета -

за једносаживимпричањимаомногочемувиђеномподалеким

земљама и пристаништима.

Први путодлазим у једно такво насеље, у ђеновић. . .

IV.

У Политици од 4. априла 1976. писао je њен стални

\ сарадник Бошко Пушоњић <> Боки. Наслов чланка гласи

„Избраница лепоте.“ Тај je израз узет из неког написа,

вероватно песме, ЛазеКостића,познатогсрпског песникаизБачке(закога,разумесе,Пушоњић ињемуравнинеПеникада

133



рећида jeсрпски песникодн, писац). Ту он пишемислећина

Боку:

„Пошто je за Лазу Костића, „сама собом изабраница свелепотеидивотеприродне,каодаjeпониклаизпољубауклетог

крша са морским валом.“

Признајем да први пут чујемза те изразеЛазе Костића и

штетаje што Бошко Пушоњић није навео гдесу речени и где

објављени. Новински чланак иије иаучна студија, па ипак би

биоубедљивијикадбисебарнаговестилиизворитуђихмисли.

У Београдској Политици од 15. априла 1973. почиње

ЖивојинТодоровићсвојурепортажуоанкетилистауКотору

поднасловом „Миунаш град' овим речима:

„ПесникЈованДучићсаветујепосетиоцимаБокекоторске:„Говоритеовде тихо; свудаксрачалепотасама..... “

Мада писац не наводи где je то Дучић „саветовао

посетиоцимаБоке“ , несумњамуаутентичностиовихречи.Са

својестране каже репортер, јгмачноСрбијанац:

„Непостоји, ваљда,човекнојисеовденебидивио природи

којаjeнаједномместусјединипасвештоjeнајлепшенацелом

европском континенту - норвишки фјорд, француску Азурну

обалу, Б осфор и величанствену л епоту Црно гор ског

приморја.“

134



XIII.БОКАОПЕВАНАУПЕСМАМАОДН.СТИХОВИМА

ЈаснаjeствардаjeтаквалепотакаоштоjeпретстављаБока

Которска и у песмама опзвана. Од домаћих песникапрвенствено, aзатими одстр&них.Jaнемамнионепрвесве,a

камолидруге.Овдећесеизне'>иизразиодушевљењауглавном

домаћих песника, првенствено српских и неких хрватских.

Многисутоизражаваличитав im песмама,другиопеткратким

стиховима, обичноуједној строфи.

Иуметничкисесасвимразпикујуизмеђусебе.Доксенађе

понекаодличнапесма,чакипрворазреднихпесника.већинаje

без велике уметничке вредности. Али ми не износимо

антологију песништвао Боки, већ изразе заносауобличенеу

стиховима. Кад би се Боки у земљи повсвећивала довољнапажња. могли би тамо издати једну скоро комплетну збирку

песничког стваралаштвао Боки.

Овде je то немогуће. Зато се морамо задовољити само

парцијелнимприказомпеснишгваоБоки.Уцелиниилиу већим

одломцимадаћемосамопесмекојесеодликујуоддругих,које

или потичуод прворазредних песника,илисусамеврлолепе.

Остале у изводима (где се сва „песма“ састоји само од

неколико стихова, разуме седа ћеседонети цела).

Већидеопесамаjeпрештемпаванмногопута,такоданије

потребно навести извор, гдесв песманашла(нпр.Шантиђева

Бока,књазаНиколеитд.).Гдесенаводемањепознатистихови,

туће се изнети и њихов извор

Ì.

Ha прво место ће се нззести, као што неговестисмо,

најчувенија, најпознатија, a свакако и најлепша песма

посвећена целаБоки, иподсзмимнасловом„Бока“једногод

најбољих српских песника уопште, Мостраца и комшије

бокељског Алексе ШантиПа.СнаjeушлауАнтологијуновије

српске лирике од Богдана Поповића као једна од најбољих

песама целе српске поезије. Управо, он je њу био унео у

Антологију, најбољи иненадм&шниодабирсрпскелирике,али je загребачка цензура била избацила само њу изцеле збирке.

Антологијаjeизашла1911.уиздањуМатицеХрватскеи jaсамje

сместанабавиокаођакнижиехразредагиманзије.Читаосамје

први пут на л а ђ и од Задра до Котора, путујући на ферије.

Одушевљен књигом имао саи само једну замерку Богдану

Поповићу: што није унео и „Боку" од Шантића. После сам

дознао, он je то, ако се не варам, сам саопштио у доцнијим

издањима,даje цензурапесму била забранила.

135



Она гласи (преносим по сећању):

МипанашаБоко, невјестоЈадрана,

Покривенанебомк'оод ппавесвипе,

Љепша сиодсвојеприморкињевипе,

Исветпијаси одњеногђеодана.

Никадасе тебе нагпедао не би'

Hoда миje једномда пос^анем вапом

Сињега тимораи пред твојимжапом

Давјечитошумимида пјезам теби.

Идас тобомгпедам на твојЛовћен ппави,

Паједногадана кад сеГоспод јави,

Иорповинашивисокозаброде

Иса твојихрука падну гвсжђа тврда,

Да побједну химнуспушамс твојихбрда

Идас тобомспавимдан спавне спободе.

Моја сестра Драга Безић, која je својој студији о Боки и

српским песницима првустрофу Шантићеву навелакаоmo to ,

пише затим:

„Горњу песму „Бока“ спевлоje АлексаШантић, сунчајући

се на херцегновском жалу. Његов поглед je обухватао

одједном: зелене брежуљке (Злештаве од светлости, горди

Ловћен,расцветанеобалеити;;оазурноморе.Шантићjeволео

Боку. Често je посећивао и проводио свој годишњи одмор у

Херцегновом. За тај град с / га везивале лепе и тужнеуспомене.“

Још један српски гласити литерат у прози и стиху,Љуба

Ненадовић оставио je заноснз верзе о Херцегновом. Он се

ограничио на Херцегнови дск je Шантић из Херцегновог

величао целу Боку:

Нови чудномјесто, пуно сзаког чара,

Новиу свем свјетунема равнапара!

Крајмора природа чудоу^инипа:

Што најњепшемогпа тоje сатворипа.

Куд год окобацимнапевс, надесно,Свеje намјештенодивно и чудесно.

Неапоњ самгпедо , о вечери бпеда!

Ап овакогнигдје немадох погпеда.

Ичудим сесунцу какоможезаћи?

Кадњепотеовенећенигд/енаћи.

И сам Његош je у бесмртном Горском Вијенцу посветио

Новоменеколикостихова, итоупретпоследњемКопуВијенца

136



137





Ахдивна je српска Бока —

МожеБосфордазасрамиHaсвојземнојповршини

Чиме онада се сравни?

ЈованСундечић,секретаркњазаНиколе, певапесму, чији

први стих гласи „Гиздаваje Бокасваколика. .

Шантићев колега, земљак и пријатељ,ЈованДучић,други

корифеј српског песништва, написао je једну песму са

насловом „Крај Мора“ , a поднасловом „ИзБоке“ . Toje сонет,

гдеописује једанмлетачки споменик, на комеседецаиграју.

Он описује једну тиху мртву периоду которског

бивствовања, у којој сенеговори ниолепотамаБоке илибарКотора,алипесмапотичеодкнеза-песникаДучиПа,лепаjeкао

свењеговепесме(оннијебиоу стањуданапишер ђ а в у песму),

aнакрајусадржижалзапрошлошћу,засрпскомпрошлошћу.

Она гласи уцелини:

Лавкамениједан измпетачкихдана

Озбиљанимрачанјош на тргу седи,

Ha обапимора. СпушашумЈадрана,

И гдевекза векомнеосетноспеди.

Стар имапаксао, иса гривомседом,

Онje тешкешапезариодубоко,

Докпемирнодржиуобзорубпедом

Својмраморнипогпедисгуденооко.

Дођу градскадеца са весепимпњеском,

Драже га, ијашу, изасипњу песком,

Ибију га својим пушнамаодзова.

Док онмирно гпеда на море, ичека,

Дагапијестаревидииздапека,

Штоодошенекадпремноговекова.

То су српске галије, јерсумлетачкесамоједанвекпрете

песмеишчезле.Aсрпске„премноговекова“(ДучићjeтописаозавремеАустрије.).

II.

УнајвећеминајлапшемманастируБокеСавиникодНовога

уведена je 1854. књига посетилаца, у којој су ови бележили

своје импресије. Бошко Стрика у књизи „Далматинаки

манастири"Загреб1930објавиоjeпонекуодтихимпресија(с.

236). И ми ћемо некеод њега пренети.

139



Прво од два католичка свештеника из близине Боке.

Францисканац патер Иван Деспот писао je крајем прошлог

века

Дивникрају,

Цвјетнигају,

Пјеснииовемаштерају,

Примиспаткипоздравмој.

Дум Андро Мурат, парох од Орашца код Дубровника,

писаоje:

СрпскаБоко, чистсрпсииБосфоре,

Српскедушесветиразговоре,

Штотипажепротусрпскасрда

Кадjeвјера коЛовћен ти-тврда.

Песник Драгутин Илијћ, ро^ени брат Војислава Илијћа

писаоjeт а к о ђ е крајем прошлог века:

Зарбимогпосунцезавапимазаћи

A Савину српскупоњубцем не таћи?

Задужбиносветаизвитешкихдана

Како тиje садау времена тавна?

1920. ЈованКозићстудент медицине, писао je:

УкрајБокеумирисномнрају,

Гдјемаспине, поморанџе цвате,Покрајмораучудесномрају

Ка Савани свраћај, српски брате.

Доцнији прослављени српски патријарх Варнава Росић,

писао je као „кандидат богсзсловља и свештеник српског

посланствау Цариграду“

„Видеосаммногоманастираидивнихпопожаја,апипепше

старине него штоje манастир Савина и његова окопина, до

данасневидех.

ТусујошимпровизиранистиховиАлексеШантиПаипроте

ЈованаСундечића,алисенеодносенасамулепотуоколине,паих нећеморепродуковати.

III.

Послератну поезијууземљинепратимсистематски.Ипак

нисам запазио да су се појавиле неке песме о Боки. To je

разумљиво из вишеразлога. Владајући уземљи привилегишу

хрватскоприморјеиосталекрајевеДалмације:гдегодмогуони

Бокупрећуткују.СдругестранесамназивБокаjeнеканонски,

он боде очи владајућим комунистима. Или се мооа казати

140



„ЦрногорскоПриморје“ илићутаји;

Мени je до руку дошла свега једна песма ДејанаМедаковића, Србина из Хрватске, рсфеног 1922. у Загребу, a

садапрофесораИсторијеуметностиуБеограду.Онjeнаписао

песмуподназовомКотор,којасеналазиузбирци „Каменови“ ,

издатој у Београду 1966. Та песмазалужуједасе прештампа

како би се видвео контраст ранијих и садашњих српских

песника: шта je интересовало оне a шта ове, чему су једни a

чемудруги пажњу поклањали, како суствари гледали ондаи

сад. Песма гласи:

Haдпану

Покпоњенимртвиград

Каменеспутње

Heузбуђујувишеживе

Укаменсупретворени

Свизнаципрепознавања

Туђимкоракомгазимодапекеживоте

Каменихпредака

Способнихнекада

За исто, тихоумирање

Упукотинисећања

Смањују сењиховемале предности

Упочеткубејаше кругПримимонеотпорноовооткровење

Укругупобунанема

Каконеискуситиживотезпих?

Састарогстубасрамакоћеизбрисати

Свепоруке

За шетаче будућности.

IV.

И хрватскипесницисукаткадаопевалиБоку;некиточине

и данас у емиграцији сматрајући je „хрватском .“ Тако

постављају „п јесничке наслове“ поред изфабрикованих

„повјесних“ и „народоносних.“

Често се цитира и народни песник Фра Андрија Качић-

МиошиП(1704-1760), којиjeинечеусвојимпесмамаопеваосве

српскевладаре(и самоњих), али je наједном месту казаоза

Боку да je „дика од Хрватах*. To je већ нови „наслов“ за

ХрватствоБоке. Познати хрватски историчарИванКукуљевић

Сакциски jeједном рекаозањега:„Бунцавриедни нашКачић“ ,

(Путне успомене, 1873, с.41), na je и то избунцао. Ми му

опраштамојерjeиначебио искрен родољуб.

141





V.

О страних песника имам само две, без неких нарочитих

песничких вредности, али су симптоматичне баш зато што

долазеодстранаца.Обадвесускорашње,докнесумњивоима

и ранијих којенам нисудоступне. Овдесу свегадве: прваод

једногФранцуза, друга од једнеАмериканке.

Прва je објављена у Политици од 27. октобра 1972 у

рубрици „Да ли знате“ где се наводи како он приказује сву

обалуод Истредо Боке.Ту стоји:

У својој збирци песама Les Poesies de A. O. Barnabooth

францускиписаци песникВалериЛарбо(1881-1957)приказује

у поеми Europe далматинску обалу од Истре и Хрватске доБоке которске, a завршаваописом Цетиња.

ЗанимљивjeописКотора:

„О, Которе, мапа кутијо, мапа тврђаво,

која седаје

О новојгодинидетету(чак нефали

Нистражаразепенкастихвојника

на капији);

Мала конструисанакутијо, апи сва

испуњена

Некиммирисомружедошпимнезнанооткуда."

Овај опис нашег Приморја има 59 стихова и Ларбо их je

написаопоштојепропутоваојадранскуобалугодине1903.Они

досада код нас нисубили преведени.

Американска песникињаЕмиГрифкојаживиуБалтимору

и ту je издала неколико збирка песама, објавила je у једном

листу тога града 1964. песму под насловом „Дуж Которског

залива“ (67). Ту песму je пронашао, превео насрпски и мени

послао заједно са оригиналом, српски емигрантски писац и

песникМипеВујиновић.Ево те песмеу његовом преводу:

Тиевропскиградићисетни,

Скромних окана, -штопомно зјају, -

(Коочи безкап ’ка, погпедом грозним,

Каменихздањаи стреха стрмих

Скритихјесењимпишћемпозним),

Ha обапиЈугоспавијебепеи сјају!

A право изнад, горе седиже,

Високимасивппанинесетне,

Чијесехпадневрпетисуре

143



Урвају стрмо од гордемајке, -

Сведо уппаве обапемооске,

Каоизпегендеидревнебајке!

Пповећи уздуж запива тога,

Свакосепцевидикнампружа:

Торњева, цриава, упица бепих,

Свеједна оддруге кривљаиужа.

Идокзуримоуњихпомно,

Све каода сновима тиња,

Насчаксумњапратиик/ша,

Да пиje све то, заиста,

Стварностизбиња!?

144



XIV. БОК ЕЉСК И ПЕСНИЦИ О БОК И (И ИНА ЧЕ)

I.

РеченоjeдаБокаимасвега,алинемапесника.Тојетврдио

црногорски књижевник Д уш ан К ос ти ћ у једном броју

„Политике“ пре недугог времена. Имату истине, али не пуне.

То, чини ми се, признаје и самКостић. Малоje песникаБока

далаиниједаннијебиоистакнут.Hoипакимаињих.Нарочито

их имауемиграцији, за којуДушанКостић незнаилинећеда

зна.

То важизановијевреме, гши то важи и запрошлост.Која

разлика између Котора и Дубровника, који су иначеу много

чемубили ривали. ЕвоштапишеФраноАлфиревић,песникипрофесор Которске гимназије, који je, нажалост, веома млад

умро: „Противно него у Дубровнику, који je плодно развио

италијанске утицаје и створио важну литературу, у Котору и

Бокипоезијананародномјезикууопштесенијеникадајавила:

мождазатоштоjeплемствобиловећиномзадојенотуђинским

духом. Додуше, уXVI веку,Которjeимаонеколиколатинских

песника,међукојимаjeнајзначајнијиБернардПима,покопану

једној которској цркви; он je опевао Котор у хексаметрима.“

(61).

Слаби су били и оскудни и ти латински одн. италијански

писци, нарочито у присподоби са дубровачким и српским илатинским песницима. Ови су са одушевљењем опевалисвој

Дубровник. Котор није уосталом никад био толико свој и

самосталан.

Али несамоданијебилообразованихиписменихпесника

уКотору илиПерасту, већнијебило ни народног песништвау

Боки, оригиналног и трајне вредности . Можда неколико

свадбених („женских“ ) песамакојеjeВук изРиснадобио, ито

jeскоросве.ЧакипесмекојеопевајугестеБокељадобиоjeВук

углавном из ЦрнеГоре. Бокељи нисупоетични, какопоовоме

изгледа, или бар нисубили сведо овог века.

A у непосредној близини Боке, такорећи на њеним

границама, ро^ена су два највећа српска песника: Његош и

Дучић. Један с једнестране, с југа, извише Котора; други са

друге стране, сасевера, изнадНовог(Херцегновога).Њимаje

Бока несумњиво улила нештс од свога духа, али сама није

умелада изнедри велике поете.

У непосредној близини Котора, управо директно изнад

саме Боке, родио се и првеживотне утискеусисао највећи и

ненадмашни српски песникПетар II Петровић-Његош.Онjeи

145



прве школе у Боки учио, он се Боком надахњивао, али није

имао никаквог узорау песницнма бокешким. Ових, напресто,није нибило. Није ми пријатно дато утврдим,али je то тако.

УЦрнојГориjeдоцнијеикраљНиколаимаоизвесневеома

лепе стихове, a и он je с Његуша одкале и Владика Раде и

свакогданаjeмогао посматраги Боку.

КаоштосуЊегушидалинајбољегинајмисаонијегсрпског

песника класичног стила, тако je опет с друге стране Боке

суседна Херцеговина дала два најбоља савремена српска

лиричара: Јован Дучића и Алзксу Шантића. Онај први je из

Требиња, опетскоро непосреднеблизине Боке.

Сви они, и они у Црној Гори и они у Херцеговини нисуимали ни такве дивоте завичаја ни такве везе са културо^

колико су имали Бокељи. Па суипактепокрајине изнедриле

велике песнике, a Бока скоро никакве бар до почетка овог

Века.

II.

Стихоклепацаjeбило,разумесе,увек,алиправихпесника,

макар и мањегзначаја, нијебиподо овогвека.Почеткомовог

века појави се један млад пзсник, који убрзо као метеор

нестаде,итобашнестадештоjeписаопесмуоБоки.Aонjeбио

великанада и поносбокешких Срба.

Био je изопштине и полуоотрваЛуштице, братбокешког

првака и всфе дра Владимира Тројановића. Звао се Урош

Тројановићирођенjeбионегдепочеткомосамдесетихгодина

прошлог века. Спевао je свега две песме и њихобјавиоисте

године 1903. У дубровачком српском књижевном часопису

„Срђ."Једнаjeподнасловом„Ратзасрпскијезикиправопис“

посвећенаБранку Радичевићу Tojeапотеозасрпскомјезику,

без неке веће литерарне вредности, али жив доказ како су

бокешкиСрбибили свесрпски расположени.

Друга je под насловом „Бокешка ноћ“ , такође пуна

свесрпскогижалости штоБоканијесрпска већаустријска.Та jeпесмаималасвојуцрнуистори јуивећзбогтогазаслужује да

не падне у заборав. Ja сам je годинама тражио и молио

пријатеље у земљи да je препишу. После сам добио много

примеракаи овдежелим даjeобјавим целу.Нијепревелика,a

највећидеоjeпосвећенодушеЕљењуБоком,њенимизгледоми

њеним људима. Зато ћемо je пренети целу, a после ћемо

пренетии нотицуоњој којаjeизашлаусамомчасопису кадje

песника нестало. Јер због ње он je чамио извесно време у

дубровачкој тамници заједно са уредником и штампаром

146



листа, гдесусватројицадобила туберкулозу и умрла.

Многи су писали лепшео боки, али нико са вишежара и

непосредности негоУрош Тројановић. Ето,тањеговапесмау

целини гласи овако:

Бокаспаваунаручјумира,

Сетни тапасњене грудидира;

Наравмртву, пуну тајног чара,

Појспавујутихоразговара.

A на небуситне звијездедрхћу

К’ода погпед врћу

Сребреномечепубокешкогамора

Изепенихгора,

Пуних цвијећаимирисних трава,Винограда, боровићдубрава,

Витихiena и нитнихмаспина,

Идворовабијепих,

Сурихразвалина.

Бокабдијеупоноћнодоба

К’оневјеста ноИприје венчања,

Пуна наде испаткогуфања;

Дампадостиубере цвијеће,

Даживота сванејој проњеће.

Ох, гпедајjeКакоjeпоносна

Земљамоја, гнијездо јунака,

Копијевка мипа

Кршнијехгорштака,

Морнарасрпскога

Питомостаниште,

Поморкињавипа

Убаворочиште!.

— Никадљепша искра одљепоте

Heзасинуу генија гпави;

НикаднаравупроменивјечнојУњепшесерухо не обави,

НегокадjeстворипаСвемоћна

Овачуданоћна,

Овонебо, овоморе сиње

Убујнорастиње,

Овекрши-поноситостијење,

Штооживјетзнаде

Успоменаспавних

Ha хињаде!

147



У свечаномpyxy

Чека Бока. . . .

Садће њенопоппавитиморе

Безбројпунихбокешкихбродова,

A сипно ће одјекнути горе

Одпокпикарођенихсинова.

Таспасењахимна

Кнебућедахрпи,

A стара ће мајка

Синадазагрпи;

Да муживана аманетсвети

Предаиповјери

Бокешкеврпети.СЛовћенаћезораружичнијехзрака

Освијетпитибојесрпскогабарјака,

Штоносепоносносаврхбродавије

Каода се онојзоридивно ј

Мипосмије,

Усвечаномруху

Бокачека.... . .

— За часњенопоппавишеморе

Спомњена кормипа;

ЛистомњенеодјекнушегореПлачем тужних випа.

Ох,дабогдадасамcnar’o

Уочајуштомесвпада!—

Ох, дабогдада оживи

Умомсрцу стара нада!

Омладино, браћомипа,

Тинарода снагопрва,

Сложно, снажно, сипно, српски,

Дастрвемогадногцрва;

Наметнице, гамадљуту,

Да тријебимодо истраге;

Дак'осунцечистосине

Лице Боке, мајкедраге;

Омпадинограбижурно

Прије негозора сине,

Даштоима обасјати:

Борбусрпскеомпадине.

Та, безтрудаибезборбе

148





свету, где ништа бољегне могу наћи. То суови стихови (68).

Апи ко оставња без јада и сипе домовинудрагу, њвкрајевемиле,

покоњењаза њимуздисати неће

нит’мукитит’гробадомородноцв'јеће.

Па кудда се крећемиз твојега крила

кадподљепшимнебомнигдјестићенећу.

штода тражимзиму, домовино мипа.

према твомедивнсм мирисномпрољећу.

Здраво, омладино, њубимајкуБоку

козјеницузрачнууздравомеоку.

IV.

Емиграната који су певали Боки, a сами су Бокељи, има

неколико.Двасуме!)уњимависокообразованалица,доктори

странихуниверзитета,којисуусамојБокималоживели.Обасу

из НовскеКрајине(„државеХерцегНовога“ ).

Уједномшапирографираномчасопису којиjeдугогодина

излазио у Јужној Африци (Јсханесбург) написала je Драга

Безић, која таможиви као избеглица већ28 година,једанлеп

приказ под насловом „Бока и српски песници“ (број 85, год.

XVI ). Туje изнелаштасу и БокељиидругипевалиоБоки.Том

приликом je навела некеемигрантске песнике, од којихћемо

извесне стихове овде пренети.

Др Душан Л. Петковић, из ђеновића, који сад живи у

Аргентини, посветио je неколико својих песама Боки. Тако

песму Поноћ у пампи и Ha БокиодРианкула.Обадвеописују

пејсаже Аргентине, који га потсећају на Боку. Прва има осам

строфа, од којих две (друга и трећа) овако гласе:

Уззадњедрхтајеочађапепампе

Идок вјечне кишебију окна тмурна,

Упоноћнодоба, усред пусте пампе

Искрсне преда ме бокељска ноћ бурна.

Уњојдоммојуирајузвитпапогмора,

ЗапњускиванваломвјечногаЈадрана;

Донгавјетарбијеуподножјугора,

Одољева, давно, псд бјесоморкана;

ИздругеjeДрагаБезић пренелаовустрофу одвишењих:

Визија, к ’о ватрадавних, срећнихдана

К ’осрећанајвећазз коју самзнао,

Једнадруга Бока сунцемосмијана,

Мојдивни завичај, нрај који медао.

150



Али једна песмакојеjeдиректно целапосвећенаБокипод

насловом „Завичају“ заслужуједа се пренесе цела:

ЗавичајукрајппавогЈадрана,

Jaтеникадзаборавит’нећу

Утебисамугпедас дана

Иупозн'осрећуипесрећу

У тебисамчуопрвз вапе,

Кадазимисред кишеи буре

Ударају о Твоје обапе

Ломећисеохридинесуре.

У тебисамза зв ’језданих ноћи

Утишиник ’осредБож јегхрама,

ОсетиовепичанствомоћиБајногчараппавогзЈадрана.

У тебисамчекао цикзоре,

Ирађањесунчаногадана

Даосванеуспедзепенгоре,

Моја Бока зпатомобасјана.

Миспимоје од Тебз одгањам

Кад самбудан, aданепопудим,

Апи кроз сан, када Тебе сањам,

МопимБогада ce rte пробудим.

ЗавичајукрајппавогЈадрана,

Тисизамезначиосвусрећу

Свакеноћи и свакогадана

Жапимшто Те никадвидјет'нећу.

ДрДушанПетковићjeиздаоизбиркупесамауизгнанству,

али су ове канда ван збирке. Други емигрантски песник из

Боке,ужиземљакДушанаПетковића,изБијеле,т а к о ђ е Новска

крајина као и ђеновићи, правник и дипломат др Ш пир о

Желалић (Петковић je историчар) исто тако je издао једну

збирку песама, коју ja нисам имао. Драга Безић преноси ову

његову строфу из песма„Херцегновске искрице“ :Нови граде, мапомјесто, мипо симиизнад свега,

Из тебе самгпед ’оЛовћен, покривеног круномснијега

ДивнуБоку саобапом,његотама земнограја,

Икрајевеомиљенепрекрасног мизавичаја.

Она т а к сфе наводиовадвастиха из песме„Боки“ некогЈ.

Митровића,закоганезнамникоjeниодаклеje(чакмуницело

имане знам). Овосу та двастиха:

151



Од тих суза распрштенихстворипа се Бока,

Одтих сиза што падоше саЛовћенскогока.

Бивши активние официр краљевске југословенске војске

ГојкоТ.Павловић,родомсаУбалакодКривошија,садуграду

Бил(Бијен)уШвајцарској,умоментуносталгијенаписаојеову

строфупод насловом „Српска Бока“ :

Кадбизнапеизобпака випе,

Копикосигиздаваипепа,

Заувек бипака крипа свипе

Испоносомдворкињетибипе.

V.

СадћудадодамједнупесмуједногтакорећиприрођеногБокеља. To je Бранислав Пурчиновић, ранији активни

(интендантски) официр Краљевскејугословенске војске, који

jeслужиоуБокиитусеоженио.Послезаробљеништванијесе

хтеовратитиуземљуиодавноживиуМилвоки,Мичиган,САД.

Пишемногопесамаnajeиздао и неколико збирка.Уједнојод

тихпесамаизражавасвојунеутољивуносталгијузаБокомиза

својом драгом, које заборавити не може. Песма носи наслов

БокаКоторска,објављенаjeуКанадскомСрбобрануод20јуна

1960 (Видовдански број) и гласи у целини:

Лепотице српска, мезимчеЈадрана,

Деветнаестпета стапноза те питам.He чухпесмењубеса њенихусана,

Што певашенежно, узгитареритам.

Прохујашедани каоморска пена.

Иса њима истомоја мпадостчедна.

Heзнамштабихдао, копика je цена,

Даме помипује њена рукаједна.

Апи, то je сада визија уноћи,

Кадаспомљен чекамудапеком свету

Када миспим оњој, тихоу самоћи,

О најпепшојружи, омирисномцвету.О прекрасна Боко, божанственирају,

Што ти саморађашпепотицежене,

Штосук'обогињеупуномесјају,

Што вечитовопе, иштоњубавцене.

Најпепша сиБоко на земњиномшару.

ОдХерцегновогаредомдоКотора.

Признањесамдав'о ТворцуНеимару.

Спушајућишумеваповскихмотора.



У тебисамнашокрунусвогживота.

ивоњенуженупокрајтвојепуке.

Дођератнивихор, онаje отета, A ja скршен стојим и подносим муке.

153



ТРЕћЕПОГЛАВЉЕ:

БОКЕЉИ И ЊИХОВЕ ОСОБИНЕКопијевка тоjeспавна

Ијунака ирадиша:

Људсноћуимнебинаша’

Да би циосв'јетобиша’.

НИК ОЛА I. ПЕТРОВИћ- ЊЕГОШ

(ИзПесника ивипе)

Горњестихове je спевао тада књаз црногорски Никола I.

говорећиоБоки,последвестрофевећцитиранеуодељкуXIIу

поеми Песник и Вила. И осталих пет строфа односе се на

Бокеље, али још више на Бокељјке. Он признаје Бокељима и јунаштвоирадиност,aш тосетичељудскотеонинемајупремца

насвету.Заноснесутеречикруноносногбокешкогкомшијеи

пријатеља на којима су му сни вечно захвални. Оне лепо

пристају да уведу читаоце у збир сличних похвала других

писаца, странихи српских.

Свећемонавестиштасмонашлиодстранаца.Српскихби

сејош моглонаћитушта и тма, алито изношењебиличило на

самохвалисање(друго je кад се говори офизичкимлепотама

Боке!), па смо je органичили доклегод je биломогуће.

Намеравали смо посебно изнети мишљења о Бокељима

уопште,aзатимоБокељимапојединихпредела(општина),али

то није моглоувек успети, a да се не разбија тексти делови

учинеслабосхватљиви.

Овде ћемо почети са француским писцима, јер први

податакдокогасамнаишаоипрвакњигакојаотомеговорина

францускомсујезику.Паиписацасамнашаотуприличанброј,

не многомањи негонадругим језицима.

Ово поглавље биће, свакако, знатно краће него друго.

Више je лица писало о Боки него о Бокељима, више их се

заносилоБоком негоњенимстановницима.Алиjeбилоиових

доста, каоштоће показати следећи редови.

Уопште се о становницима појединих светских области

говори све мање. Прво зато, што je скоро све речено и то у

времењиховеетничке(етнолошке) чистође.Садсенародсве

вишемешаиетнолошкичистих пределасвеjeмање.Ранијесу

описиванистановниципојединихпределакојескорониконије

познавао.Данастаквих пределаимасамојош ванЕвропеиту

све мање. Развој саобраћајних средстава (пађа, сад авиона,

железница,аутаитс.)открио jeсветмилионимаљуди, итооне

154



деловекојесуранијеуспелидапосетесамопојединци,пасуто

описивали као куриозум. У последње време (иза Другогсветског рата) настаоje тзв. масовни туризам (ранијесусамо

привилегисани и богати моглида путују) иљуди видесвојим

очимаоно што писци хоћеда претставе.

Могло би се приметити: то важи и за пределе, a не само

њихове становнике, чак првенствено за пределе. To jeтачно,

само што код извесних предела, чијаселепотаописује, увек

наилазедруги изразидивљења. И типределисенемењајукао

штосемењајуњиховижитељи

ДоовогавекаБокељисупоказивалиособенморал,сасвим

своје обичаје у духовно настројство. Деценијама и вековима

променесубилеминималнеилиникакве.Aтињиховиобичајии

м'орални принципи толико су одударали од оних на које су

писци били навикли да су их са чудом посматрали и са

дивљењем описивали.

He самода jeБокаетнолошкибилазасебнацелина,већи

поједине њене области (општине, крајине итсл.) биле су

особене. Доброjeдаje то бар једномутврђеноиописано.То

има историску вредност, После се то није могло

исконстурисати.ДокфизичкеособинеБокеостајуувекистеи

он*о штоније речено раније, можедасе каже доцније.

Ero, зато описа Бокеља биће мање, али ће нам они битидрагоценији.И вишеjeзаслужилоњихскупити негоонеоБоки

каотериторију.

155



XV. БОКЕЉИ ПО ОПИСУФРАНЦУСКИХ ПИСАЦА

IПрве штампане податке уопште и о Боки и о Бокељима

имам уједном француском спису из 1818,алиписаномравно

године 1800. To je био јед ан Мем оранду м Анд ри јана Дипреа

којијеуцелиниобјављену„Аналимапутовања“1\/том,свакоко

опетпочетком прошлог века, зафранцускеуправе Annalesde

Voyages, IV.Кандаje бионарученод паришке владе. Jaњега

немам, али имам оригиналан извод самога Дипреа (1), који

сам добиофотокопиран изНационалнебиблиотекеуПаризу.

Ту има доста података о Бокељима, који су на писца

несумњивоизвршили јакутисак!

Ha страни 2 пише Дипре: :,Нација, ваљана и необуздана,

одала се пре пола векатрговини и пловидби. Тако седанас

може сматрати као цивилизован онајдео народа који станује

наобалама;алиКоторанинабрдимаочувалисусељачкедивље

обичајесвојихпредака.ОниуказујунапоступкеЦрногорацаи

Арбанаса. Са изузетком неколико католичких породица,

становници следе грчку цркву. . . Тосе не односи нацелу

Боку већ на њена брда. Каже да говоре „илирски“ , „али у

варошимаиталијански језикjeу општој употреби.“

„Которанисујаки, кршни,лепастр ука.. „Нацијаимасве

физичке и моралне квалитете којићеихмоћиукратковреместавити на ниво н ајд ис ти нгв ин ир ан ији х нар ода Европе.

Јунаштвоителеснаснагастановникасусталноупражњаваниу

цивилним несугласицама и у вачним ратовима против својих

суседа.Ованаследнаенергијадопринелаjeбезсумњечудном

напретку који je већи део ове нације учинио у трговини и

поморству. Нема ни 50 година како суСловенибили познати

само по немирном карактеруи варварскомјунаштву. Aданас

обилазе све луке Средоземља. Њихова активност, њихова

интелигенцијаињиховахрабростчинедасеониодликујумеђу

трговцимаидаимсеповераватранспорт робе.. . „Зањихje

билаоскудицадоброчинство,јерсуморалитражитисвојспасуједномелементубурномиперфидном(мислинаморе,ЛМК),

a ту су нашли обазривост, мир, своју срећу и све користи

усавршенецивилизације. . .

„Војничке врлинеовихљудидопринели сувишенегошто

бисеверовалодепопулацијипровинције.Мићемопослеодати

пошту њиховој снази, њиховој физичкој лепоти, њиховом

јунаштву и њиховој драгоценој умерености која се може

сматрати каопрва врлина. .

156



Каже да су и због накнаде и због славе Которани често

служили у пуковима и на лађама руским. Пешаци су

становнициНовога,Грбљаибудванскогдистрикта.Територије

Доброте,Прчања,Столива,КумбораиРисналиферујунајвећи

део помораца. Каже колико су ваљали'Млечићима. При крају

XVIII века, билоje3500људиу трговачкој морнарици.

Стр. 5: „Није чудо да се Словен, горд, ваљан, цењен од

својихстарешинаувекодликоваодухомнедисциплинованостии

слободом којасетешко моглакротити. Овај карактер, којиje

слабост млетачке владе препустила њему самоме (Бокељу),

навикаогаjeнадугуанархију,насвеексцесенезависности __ “

И сад писац верује да ће француска впадавина све то

поправити.

У својим књигамасам на многоместацитирао Ами Буе-а,

којиjeзаистасасвојим описомЕвропскеТурске из 1840.дао

неисцрпнуризницуподатакаотадашњимодносимаистањима

на Балкану. Ha једном месту каже (2. с.63):

„Босанци сматрају своје сународнике у Херцеговини да

имају више спољне финоће, да се боље умеју улагивати и

задобиватимилостједномречјудаимајувишеживостидуха...

Али Бокељи илити становници Боке Которске, и Црногорци,

имају, како кажу, овај дар развијен ујош вишем степену. . . .“

II.

Прелазимо надругу половинуXIX века, опетс књигом из

њеногзачетка.

Велики француски путописац и полихистор Ксавије

Мармије у својо ј књизи „Писма са Јадрана и Црне Горе“,

изашлојудвесвескеполовиномпрошлогвека(3),посветиоje

једанодељак IIсвескеБокиКоторској.Изнелисмоштаjeрекао

оњенимлепотама. Сад мало о становницима.

Ha страни 97 каже Мармије, пошто je описао поједине

градове и насеља: „Становници ових насеља, који се

обележавају општим именом Бокези, претстављајузапутникаинтересантан субјект посматрања, због њиховог посебног

карактера,збогразноликости њиховихобичајаизбогњиховог

лика.“Истиче њихову консервативност, слецијално у одевању.

„Они имају, као и Турци, пасију за оружјем, хвале се ко има

боље и скупље. Они га стално носе за појасом. . (држе у

кућама колекције итд). „Али оваљубав према оружју није за

Бокеза ни најмање пуста фантазија. Они се сећају старих

нападаТурака, aосећајуи опасносткојој сустално изложени

157



ратничкомприродомњенихсуседа.. . (Писацнавишеместа

износи анимозност и страх Доброћана и осталих Бокеза одЦрногораца: стр. 102, 117, 135 и друге.).

„Попореклу,свиСловени,онисенајпределенадвеверске

заједнице, грчку и католичку заједницу, које су једна према

другојобузететаквимдухомнеповерењадасеунасељимагрка

ниједна католичка породица не моженастанити, a католичке

кућенећедаимајуниједнуслужавкугрчку.Грчказаједницајеу

срезумногобројнија.“

Стр. 120: „Округ (дистрикт) чији je главни град Котор

обухвата око 36,000 душа, од којих две трећине припадају

грчкој вери.“

Мало подаље X. Мармије описујеједну свадбуу Котору (I

II, с.122). Млада je из Рисна, грчког обреда. Она je „сасвим

млада, врло лепа,. . . Која je то величанствена млада, упитах,

излазећиизцрквеједногграђанинаКотора-Тоje,одговорими

он.обичнасељачкадевојка,aњенмужjeобичанзанатлија:она

ћесутрапоновообућисвојувуненухаљинуиоднетинапијацу

живину и врећеса поврећем.“

Краљицаједногадана,робињапосле,данаскрунанаглави,

хаљинаодсвилеибаршунакаоуоријенталнепринцезе,златне

огрлице, каодадржи урукама чаробнусветиљку, a сутрадан

буђење из тренутног сна, сутрадан бриге напорног живота,

сутрадан терет бола. О кћери Рисна, колико има људских

судбиначији си ти, aдаи не знаш, краткотрајни иживилик!“

III.

Изседмогдеценијапрошлогвеканемамониједанподатак.

HaкрајутогдеценијабиоjeчувениПрвикривошијскиустанак.

Французенијемногоимпресионирао(заразликуодНемаца)и

они га спомињу узгредтек уследећој деценији.

Француз Г. Фрилеј, официр Легије части.у заједници са

српским капетаном Ј. Влаховићем, у књизи „Садашња Црна

Гора“ , посветиоjeXVII главу„ОписуустанкаБокеКоторскеуг.

1869“ , али je то углавном превод књиге једног анонимног

чешког патриоте, коју je превао на српски Стојан Новаковић

(4).У њемустоји:

„Све физичке и моралне особине које смо испитали код

Црногораца, налазимо их напослетку и код Бокеља. Њихов

продиран поглед, њиховслух крајњефиноће, њиховотмении

господски изглед, све то код њих одаје високу идеју једног

сличногпротивника.Онисуумели,својомхраброшћуисвојом

158



интелигенцијом, да осујете гактику искусних генерала, и, још

више,дапарализујуједномврстомсудбоносногзастрашивањахраброст аустријских војника тако чврстих и тако одлучних

премарегуларним војскама."

Шарл Ириарт, који je овде више пута цитиран, даоje ове

карактеристике Бокеља опису јући Далмацију1874. године (5,

311): „Бокези, или становници Боке сматрају се у целој

Далмацији као посебни типови; уЗадру Вам показујууједној

гомили неку индивидуу (појединца) за когакажу,тоjeБокез',

јер сви они имају нарочитуфизиогномију и посебна својства.

Њимаjeуспелодаусвомекрају,лишеномплоднеземље,икоји

није ништадруго него ивица и обала(кеу) на поднож јубрда,

направе један од најбогатијих пределаДалмације. И то свењиховом вредноћом , њиховим смислом за нави гацију

(пповидбу) и измену (робе), њиховим духом штедље. Сви су

Словени, чак ионисаобале.Tojeзначајнодасезабележи,јер

довде сва обала Истре и Далмације je италијанска. Али ови

доле, затворениу Бокама, нисуто ни накоји начин,иакосуи

они били подложни законимаМлетака. .

Каже даље да не зна колико их има, али су верски

подељени, на оне који су закона грчког и закона римског, да

настави: „Треба искрено рећи да су ова лепа насеља била

позорницаокрутне анимозности измеђуове две заједнице, ивреме још није помирило те несугласице. Природноje да су

груписани према вери и једна католичка породица ће тешко

живетиугрчкомкрају. . . Кажедасуправославнипоповијако

примитивни, a католички фратри су школовани уАустрији и

Италији и „готово сви говоре италијански и српски.“Тако он

зовејезик Бокеља: само „српски.“

„Бокез je рсфени поморац то му je вокација (склоност,

позив). Он je срчан, склон на подвиге, врло снажан по

конституцији. Сама paca je нарочито лепа: la race meme est

particulierment belle.

„Његовизвор,тоjeтрговинаморем.. Ондакажештасве

ради и предузиманамору.

„Море je поље части за Бокеља“ , али такође и узрок

пропасти.„ВраћајуПисеуБоку,онидеправоподочинскикров,

улепшава или изграђује ново пребивалиште и, ако je могуће,

додаје му мало земље, али je гемља тако ограничена,даони

највишеимајуподвеилипонек/маслину.Они(Бокези)немајуташтину ни најмање, они не покушавају да брилирају и да

истичу свој успех пред очима суседа; они су само по себи

159



очврснули, концентрисани и смишљени, ониживезасебе. . .

Говори оношњи Бокељаиутврђуједа оба„обреда (грчки иримски) имајусасвимп риродно, различитекостиме“ ,алинито

ниједоста: „свако местоимасво јуношњуитрадиц ијасечува“

до крајности.Онда описујетеношње, и мушкараца ижена.То

занас нијезанимљиво, бар данасне, кадсутеношњеотпале.

Посебно се бави Кривоши јанима, јер je то писао свега

четириилипетгодина послењиховогславно густанка.Зањих

каже: „И Кривошијани су Бокези, али они живе у брдима, и

следствено немају обича је и склоности као они који су на

обали. . .

ЗаКривошијанекажеда„имајуизглед,ношњу,обичајекаоЦрногорци, a такође и ратнички жар иљубав за бој.“

IV.

У деветом деценију прошлог векапојавиласусеопетдва

одлична француска писца која се подробно баве Боком и

њеним становништвом. Први се такође осврће на Први

Кривошијшки устанак. Ево тадва писца:

Француски публициста Ј. Деникер пише у познатом

часопису „Природа “ 1882, за време Друго г к ривошијс ко г

устанка (6), накнадно ово о првом: „Ja рекох да Кривошије

признајуноминалноаустријскувласт.Кадje1869.царскавладахтеладауведепорезеипокупирекруте,подижесебунакојаje

А устри ју много стајала. Да не причамо о свим потресним

перипетијама ове борбенеколикостотинаљуди против више

пукова,довољноjeрећидаусамој једнојбициуМаинамадве

аустријскечетебехудопоследњегчовекаутамањене.Зацело

време борбе Кривошије не изгубише него 11 мртвих и 74

рањена. К омандант а уст ри јс ки х снага, увиде вши у току

временадабитребаложртвовагичитавепуковестарихвојника

дабисепринудилиКривошиједадајунекудесетинурекрута,

решиоjeдасклопи мирсаустаницима. Овај мирjeпотписану

Кнезлазу,иКривошијепродужишеданеплаћајупорезнитидадају војникеу армију. . . .“

Ј. Деникер, у истој студији о Кривошијама(6) објављеној

поводом њиховог Другог устанка каже још и ово:

„Сем Кривошијана, главно становништво округа Котор je

састављено као иуосталом делуДалмацијеод далматинских

Словена. Италијани, или поиталијанчени Славени, налазе се

само уварошима.

„Словени ове области се мно го ра злик ују о д осталих

160



Дамлатинаца, Морлака, к о ј и на;тању)уокругеЗадраиСплита,

као и од Дубровчана. Мо рлацг су струка мањег, четвртастоглица, спљоштеног носа. међу њима се почешће налазе плави

људи са светлим очима;уопш тз je њиховтип посве груб.Тип

Бокеља je сасвим друкчи ји : то су људи лепа струка, мрки,

тамнихочију.Лицеимjeиздужено,носусправанилиорловски,

обрве дуге и спојене. Они су f jpno грациозни у покретима, и

много више се приближују слсвенском типу који се налази у

Херцеговини и Црној Гори, имбјући извенсе цртесличности и

саАрбанасима-Миродитима, снојим суседима.“

ФранцускиписацnonР.Борон,бившипрофесорРеторике

и Философије , издао je 1888 године књигу под насловом

„Илирске обале“ , a са поднасповм Истрија, Далмација, ЦрнаГора.Тосутакођеутисцисање.овогпутовањаподеснојобали

Јадрана. Књига je пуна лепих, и често проверених запажања.

Има, разуме се, доста података о Боки која смо већ изнели у

другом поглављу овекњиге.ОБокељима пишетакође.Тако на

страни340 и даље: (7)

„Бокељи су сви Словени Они имају један својст вени

карактер; разликују се од осталих Далматинаца на трговима

Д убр овн ика и Задра. Њи хо в смисао за штедњу, њихова

делатност и њихова наклоносл ка мореполовству, омогућила

им jeдаод зиратног земљишта којим располажу наподнож ју

стена, створе један од најбогатијих срезова у тој покрајини.

Њ иховжи вот није без опасносги, јеримају засуседератнике

Црне Горе. . .

„Опа сност која долази од >лора и планина начинила je од

Бокељаод личне морнаре и храбре војнике. . .

„И звесна нетрпељ ивост влада између католика и

п рав осл авни х. О во по сл едње се см ањ ује б ла го дар ећ и

ревности католичкогсвеш тенства,a нарочитоФранцисканаца.

Православни преовлађују у цолој покра јини , као што се то

може видети из прегледа који дајемо мало даље.

„О пш ти не Х ерцег Нови, Рисан, Кртоле, Љ уш тиц а,

Паштровићи и Будва при пад ај / њима већим делом. Општина

Грбаљ има четири католика мзђу становништвом које броји

прекочетири хиљадестановника.

Грчки свештеници имају лопе свилене.одеће са широким

појасом ; им ају д ос то ја нс тв ен е браде и в ел ичан ствен о

држање.“

161



V.

Сад један је ди ни податак из о во г века, и то сасвимскорашњи.

ПрофесорПаришкогуниверзитета РожеПортал jeу својо ј

скорашњој монуметалној књизи оС ловенима(8) говориокако

je турска владавина отупила и до инерције довела словенске

масењојпотчињене,дадода(сграна12):„Самопредепиуздуж

Јадранаотрглисусеовојстагнацији,јерјеовдеутицајМлетака

деловао као елеменат напретка.“

Стр.155:„Увремеуспонасрпскивладарисуо б е з б и ђ и в а л и

својупријатељскузаштитуримокатоличкимцрквамаКотораи

Дубровника“ .

162



XV I. БОК ЕЉИ ПО ОП ИС У НЕ М А ЧК ИХ ПИСА ЦА

Заразликуодфранцускихписаца,немачкисускороистико ји су се изражавали о кра ју где Бокељи живе, и к оји с у

износиличари Боке. Они редозно саодушевљењемговореио

становницима Боке, о Бокељима.To jeреддасеовдеизнесе.

Опет по хронолошком реду, најпре прва половина прошлог

века.

I.

Немачки научникX.Ф. Редликписаоjeјош1811.укњизи,

која се бави „физичко-моралним стањем Далмације и Боке

Которске“ (9), ово:

Стр.47:„Неможесеспоритидасеованација(Бокељи)не

може лако одвратити од једног мишљења које je саљубављу

прихватила, нпр. обећањима или претњама.“

Као што се види , Редлих Бокеље назива нацијом и из

искус тва зна како je пос то јана у с во јим схватањима ко је

проистучу изљубави (а не увек интереса).

Стр . 65: „Сама нација има ратничке с клонос ти , мно го

правог трговачкогдуха; Бокељи судобри, смели поморци.“

Кад каже да Бокељи имају ратнички дух, Р едлих у

аднотацији додаје и ово:

„Ме^У разним племенима, која нас тањују провинцију ,

одликујусесвојомјуначкомодлучношћуисвојомколосалном

висином Ришњани, Паштровићи и Грбљани.

„Од првих племена(рисан ских,ЛМК), двасусела:Убли и

Кривошије, на границиХерцегсвине, нарочитоозлоглашенаса

лудачки храбрим под визима њихових становни ка. . .

(спомиње неколико подвигау Никшићу;то jeскоро60година

преПрвогКривошијског устанка) .

Ha страни 67 говори Редлих о „варварским обичајима“

Бокеља, нарочитооуби ствуикрвнојосвети,алиодмахдодаје

(стр. 68): „Због тога производи нашејош веће чуђење кадсе

ипак код овихљуди, поред варварствау комеживе, наифе на

осећања, чувства и појмове ко је ћете у залуд тражити код

образованихнација,итонекодпојединих(Бокеља),већготово

кодсвих.“

Стр. 70: „Та нација, коли когод биласирова и дивљаонаje

одана и поузданау високој мери; сваки њен господар, когод

био, ако разуме да с њом поступа и да je задобије , сигурно

може с њомсвепредузети и у свему jeзодити.“

163





1798).Тусеналазенаведена29злучајакривицеисуђења.Јане

знам колико су ови подаии познати нашим правним

историчаримаизатоовонаворим(даихевентуа лно принаОу).

Затимнаводиосудујед не тоб ожњевештиценаломачу,али

су je попови спасили (с тр . 7 : ). Исто тако осуду једне 16.

годишње девојчице којаjeрод ила незаконитодетеи осуђена

на каменовање. To je било у Рисну, и онаjeспашенаод неког

тобожњег „морнаричког деташмана“ , и то баш онда кад се

спремаоотацда баци нањупрвикамен.Jaтонаводим каојош

један доказ да практично казна каменовања ни је спровођена.

Увекнаиђенештокаодеусексмакинаштоспречикаменовање.

Ja сам то већ у једно ј ранијс ј књизи (Правни инс титу ти у

Његошевим песмама, Мелбурн, Аустрали ја 1958) објавио

читаву студи ју о томе (Извршзње смртне казне. Посебно о

каменоњау).Послесамнаилазионанизпримера,алиихнисам

бележио,јернисаммислиоикадвишедаоовомерасправљам.

Мождаjeи овај случајтамо наЕзден, али премад ругом писцу,

Ха јнриху Штиглицу (с тр . 113), само јако скраћено. Он га je

јамачно преузео из Лихтенштајна, али то ни је казао.

Свакакоjeовајпримердоказчеститостинаравитадашњих

Бокеља: кадотац хоће првида баци камена натексексуалано

пробуђену Перку што je згрешила. У исто ј књизи има још

примерадивљихпоступакауодбранубрачнечасти.

Опису јући јавну сигурносг и правна схватања Бокеља,

Лихтеншта јнпише(с.76): „Ко тсран инjeјошувеконоштоjeбио

пре20-22 године, паиакоjeјавнабезбедн остнешто бољанего

онда, то се мора приписати строгој контроли и јачој

поузданостидаказнаследујезлочину. Јерсечестод о г а ђ а да

кажњиваделакојанеизазивајунарочитусензацијунедођудо

знањавластииличаксеспречавадаихдознају.Оводопри носи

да Которани (мисли Бокеље ЛМК) жалеза старим млетачким

временима, кад су њихови !зарварски обичаји та ко д уго

прихваПани са свим обзирима ако нису били против сената

главно г града. Овакве злочине (против њих) не прашта ју

Млечани никад: напротив на њих се надовезује сва строгост

закона. . . .“

III.

ЈеданбаварскиинтелектуапацизНирнберга,означенсамо

као др Михахелес (врло вероватно лекар) пропутовао je око

1830. године наше западне проделе и своје утиске објавио у

тада водећем немачком часопису за иностранство. г. 1832.

Тамо je 5. део посвећен Боки, a на стр. 695 (11) описује свој

долазаку Котор:

165





горезаправославнеподМлецима.Аустријаjeувелапоредаки

толеранци ју: „Ипак ништа мање се не истиче мржња обевероисповестијош иданас,чак уБоки више негоигдедр угоу

Аустријској монархији. . .

Ha страни 210 каже како су ц рногорски владике

искоришћавали свој утицај на ,претежно грчкостановништво

Боке“ . Ha више места он призна је бро јчану премоћ

православних у Боки, које назива „грцима“ по вери (то je у

Аустрији билоуобичајенодо1848, aипосле,самосад одатком

„грко-источни“ ).

ШтиглицистичепоморскувештинуиспособностБокеља,у

коју се може Аустрија много да поузда: „Акосе замислида

скоро половина свих знач ајн ији х тр го вач ки х б род ов а у

Монархији припада Бокезима и да они крстаре са највећом

вештиномисасвевећимискусгвом посвимморима,ондаово

самопоуздање нијебезоправдања. .

СпомињеигуслеједногстарогслепцанакапијамаКотора,

даклеупрвимгодинамааустријскевладавине.Тојебиосталан

реквизит Бокеља. Штиглиц пише (12, с.243 ): „Поред опште

познатихјуначкихпесамаоКраљевићуМарку,осилномЈанку,

о неустрашивом Скендербегу, он je нарочито пун благослова

за поморце. . .

У д руго ј књизи Хајнриха Штигл ица о нама, у књизипосвећенојпосетиЦрнојГориивладициРаду,имаврломалоо

Боки и Бокељимаштоби заслужило дасе пренесе. Само ову

кратку реченицуоПаштровићиматребасачуватиод заборава

(13,с.16).„НанајјужнијемделуАустријскеАрбаније,набрдима

која деле малу област Паштровића одТ урака и Црногораца,

тих њи.хових (турских и црногорских) суседа већ вековима

опробаним усталномјунаштвуивештомуруковањуоружјем.“

ОстановницимапојединихопштинаБокеимамноговишеу

књизи оЈадрану (Истри и Далмацији, у коју je подАустријом

рачуната и Бока).

О Бокељима из појединих општина Штиглиц се овако

изражава (13, с.223): „Пераштани седрже вишим од осталих

становника Боке, сматрају се као нека изабрана каста. Само

премаДоброПанимагајејошнекопоштовање,првозатоштосу

ови богати и предузимљиви, a онда зато што су се с њима

заједноодликовалиуборбама.Премасвимосталимгледајуса

охолошћу и презиром и обележавају их разнимпотцељујућим

називима.“ Шти глиц у тврђ ује да су они били н ајверни ји

поданици Млетака, дасувековимасачињавали најпоузданију

167

I



посаду њихових бродова , многе више официрске положа је

заузимали,такодасумеГ)уњи>овим(млетачкимадмиралима)

била четири Пераштана.Стр. 226: „Ришњани, једг .н високи , снажни со ј људи,

поносан на својепорекло. . . Описујењиховуношњукојаим

необичнолепопристојиидајепунизражајњиховојличности...

„1200 до 1300 становника Рисна су у целини одани грчком

закону. Само je једна католнчка породица ту настањена,

Колумбарића. . .

Акосе наводи, каже, становништвоРиснаса3000 душа, то

je „ц елокупан предео“ , „који се простире високо по брдима

према Херцеговини. . . Ту су разна места и племена: „Mefjy

овимаjeн^јвишедостојнопажњесело Кривошије,којесеценинаоко 1000 становника, међу којимаje300лицаспос обни хза

оружје. . .

У с во јо ј књизи „Стогодишњица Кривоши јс ко г у станка “

нисам ово пренео, није ми кн.ига Штиглица била при руци.

Иначе, Ш тиглиц кажеза Кривошијанедасу„најсировији међу

свим становницима Далмаци је , и да су доскора живели од

пљачке у с уседним турским облас тима...............Увек су се

одликовали жељом за борбоiv< и јунаштвом, a крвна освета

постоји увекмеђуњима .. Ках-еда„сусе15данапрењеговог

доласка у Боку два Кривошијанина привукла капијама

Требиња и напала командантаХасанбегаБусулбеговиПа, који jeшетаосасвојим синовцем.Otora суубилиaкомандантједва

умаче.“

„Кривошијани опевају јуно-ке у народним песама, међу

којима неки Вукадин заузима високи ранг. .

„Кривошијани се углавном добро слажу са суседним

црногорским племенима, са којима у пота ји заједно иду у

походе противТурака. . .

Упозоравамо да je све о е о писано пре Кривошијаских

устанака, четврт века пре прво г устанка.

Стр. 232: „Становници Стопива и Прчања живе више од

трговине и поморства, које су их у последње време осетно

подигли (данас би рекли „у стандарду“ ЛМК), a Муљани од

риболова .. . .УдобаМлетачкоПрчањанисусенајвишегордили

шетајући се у шарлах-црвеном огртачу на млетачку, што je

понекад изазивало спрдњу осталих Бокеља. По паду

Републике нестало je црвене боје па се и на Прчању сретају

само тамни капути, али je остала спрдња са носиоцима

шарлаха.“

168



„ Столивљане исме јава ју због њ иховог дос адног , отегнуто г

говора, Муљание због њихове неумешности и глупости, али и

они ко ји се руга ју добивају свој део натраг . “

„ За разлику од в ећином имућних , по некад чак богатих

становни ка досад сп оменути х места, сто ји у једно ј јужно ј

удолини мало удаљено од обала Боке сеоце Шкаљари.

'Сиром ашан к ао Шкаљ ар’ , то je постала послов ица. Станов ни ци

се не баве ни поморском тргозином ни рибарством, за веПа

предузећа им недоста ју капитали . Њ ихов до ход ак , то je пазар

са њи ховог сир ом ашн ог земљии та, још више од месарств а ко је

овде преовлаОује. Ипак дру ги Бокељи у спрд њ и твр де да je

општи на Шкаљари на јумешни ја и на јсрећни ја у хватањ у жаба . “

Каже како je пуцњ ава јако омиљ ена и раширена: „ Код ни једног народа ку гле земаљске не утроши се улудо тол ико

праха као у овим предели ма у на јшир ем смисл у. Без јела, пића

и пуцања нема светковине. Чим се дечак роди, чак у

на јсиромашни јо ј колиби , поздрављају га са метцима рад ос ти . ..

Напротив догађа се не баш ретко да при рођењу ђевојке отац

напушта кућу жалос тан и не зраћа се некол ико дана . При

свадбама, им енданим а, славама, увек гозбе и пуцањ. Само при

смрти нема пуцања, тада ћуте и прангије.“ Каже да се и тада

много једе, и да м ного кућа утрош и све што има да пок о јни ка

досто јно сахрани .

Од стране 234 говори о јужном делу Боке. Прво о

Паштровићима. „МеђУ становницима, ко је не прелази много

изнад 2000 душа, има 500 спосо бни х за оруж је . Њи хов о

занимањ е je земљорадњ а и стомарство, a има до ста в ино града

и маслињака. Ту в лада без из узз тка грчко в ерои сп ов едањ е.. . .

По природи ратоборни и увек наоружани као њихови суседи

Црного рци “ са ко јима час иду у за једни чке по ходе против

Тур ака a час се м ађусоб но кољу, Поред крвнеосвете , ко јаовде

грасира, наста је са Црного рци ма свађа са багателним извором,

Они уосталом (Црногорци) има ју пуно поштовање према

јунаш тв у Паш тр о в и ћ а и п р изна у их б ез усл о в н о за најх р аб р и је

људе Примо р ја .“

Кад се вратио у Боку из Будве, Ш тигл иц оп ису је невреме

које га je затекло у самом Kai алу. Али je онда његова пађа

(несумњиво каква трабакула) :астала на неко ј обали (не каже

где, с. 249) али су интересантни ови наводи: „Хвала Богу,

долазимо под кров једне добре католичке породице , рече ми

с тар и ји л ађ а р ка д п р и с та с мо ко д ј е д не ку ћ и ц е б л и зу о б а л е— “

(Ту су доб или за јело и пиће св е што су жел ели, и то јако

јеф ти н о .) Ш ти гл и ц о п и с у је н еп о го д у и грмљ ав ину што

169



претпоставља да je био у августу . Кад од једном наста пуна

тишин а (тако je то редовно у Боки , Л МК ) . Бродари се

захваљиваху Богу . Сад к аже Ш тиглиц: „ Кад ja запитах трговчића, зна ли он како лепо стану је на ово ј заносној ,

сигурно ј обали , са снажним стеновитим оквирима ко ји га

окр ужу ју , он од гов ори вртећи главом; 'Овд е je кра ј света. Све

вода и камен.’ Жали се на слабу посету, усамљеност итд, како

седи „ као у кавезу заробљен и мора, на сво ју несрећу, да све

више гледа необуздану грчку фукару како около газду је . Ћог

нека их прокуне,’ рече старији пађар, и испи један мо ћни гутљај

из чаше. 'Нека их гром све поби је ’ промрља млађи брод ар кроза

зубе, и про гута снаж ан з алога ј “

О в о н а в о д и м д а с е в и д и к а к в а je б и л а „ в е р с к а толерантност“ у првом добу аустри јске управе и што су све

Срби Бокељи морали прежив ети да се афир миш у и одрж е.

Приче о стално ј толерантнос ти и слози бокељских катол ика и

православних, само су приче. Нико рељефније и поузданије ,

верније , ни је то могао да прикаже него Штиглиц, учен и

оштру ман пис ац и посм атрач, веран прик азивач в иђеног a

верски незаинтерсован (бивши јевре јин, a у то време свакако

протестант) .

По повратку у Боку посећу је Херцегнови и на кра ју свог

излагања о Боки посвећу је му неколи ко страна . Опис у је

историјат града и његово заузеће од Млечана, углавном Бокеља 1687. Ту каже: „Још и данас причају радо околни

становници који се од вајкада одликују неустрашивошћу и

предузимљивошћу, о јунаштву њихових предака у теснацу

Каменог , где укл есани тур бани и крстови на камени ма означу ју

гробове Турака и Хришћана, али тако да на десет турбана

долази један крст - такав je био однос између погинули х с обе

стране. Од тог времена оста град млетачки до пада

Републике . “

„ Иако станов ништв о гр ада за једно са пределима ко ји му

прип адају има далеко в ише при падн ика грчко г закона , ипак je

катедрала, као и у Кот ор у и Будви, к ато ли чк аа грцима je , према

непоколебивљој политици Млечана, дозвољена била само

споредна црквица. И овде има у изобиљу контова; истицање

ранга и титула то je наследна мана ових иначе простих

стан ов ни ка. . .

Стало ми je било да и неке негативне по јаве код Бокеља

пренесем од овог писца, ко ји je , као ретко ко ји други, писао о

Боки после претходни х студ и ја и ду жег проматрањ а, a увек у

жељ и д а б уд е о б јекти в ан .

170





Писац опи су је Бокеља, њ егову ношњ у, пии ло ле ножеве за

појасом, пу шку о рамену, чибук у руци. „То ипак ни најмање не

омета ове људе да се са на јвећом лакоћом и окретношћу веру по стенама и брдима и да прескачу провалије . Грбљанин

пос тупа са сво јом жено м са аише обзи ра и љ упкости него

Црногор ац, сматра je више као пом оћни цу него као служавку .

Па и жене су чак и при на јобичнијем послу, дотеране од главе

до пете. Увек имају о грлу огрлиц у, с ја јне игле у коси, ћемер

обло жен драгим кам ењ ем. . . (Опис у јећем ер Грб аљ нк е .. .)• Куће

Грбљана су већином доста велике, простране и чисте. Уопште

код њих влада благостањ е, a ипак н и је земља тако пл одна

кол ико би могла бити при целисх одн ој обр ади. . .

З а Р и ш њ а н е к а ж е п и с е ц д а се „ о д л и к у ј у ж и в и м

предузимачким духом, дивнкш телесним саставом и богатом

н о ш њ о м .......... “

За Кривоши је писац каже да су „ словенски п астирски

народић, ко ји у издво јености од света, води сво ј полудивљи

патријархални жив от. Бро је у супно око хиљаду душ а, међу

ко јима има 400 оружаних људи. Кривошијани су сасвим

р о б у с та н (кр ш а н) , в и с о к и та на к с о јљ у д и .с а в е ома р а то б о р но м

и свађалачком при род ом, чему се не мора човек чуди ти, кад се

помисли да су оно мало поља и пашу морали у своје време да

осво је од Тур ака и Црногораца . Они су и дос ад уживали

извесне слободе од стране владе, јер су чинили неку вресту војне границе.

За Паштровиће писац каже:

„ Паштров ићи су такођ е леп и храбар, али у исто време

полудивљи народ, ко ји je у сталној борби са Турц им а и

Црногорцима исказивао сво ју храброст и сво ју наклоност за

само сталн ош ћу . . . .Број душ а звог плем ена не мо же се тачно

дознати ; ип ак тамо кажу да могу преко хиљаду пушака да

отпреме на бо јиште. И Патровићи су се припојили оружаном

отпо ру п ротив ув ођења во јног з акона, и тако су три ваљана

племена мада сирова и подивљала не само сво јом кривицом, натерана у противнич ки табор “

VI.

Немачки писац барон Раинсберг-Дирингсфелд, ко ји je

дуго са супругом жив ео у Дубр ов ник у и Србе много задужи о

сво јим написима, об јавио je 1859. једну кратку монографију о

Паштровићима (15), где сто ји :

„ Становни ци Паштровић а су јаки и снажно грађени ,

познати к ао храбри и ратобрани, и скор о у свему једнаки

172



Црн ого рц им а, на које они и пак, као и сви Бокељи, гледају са

потцењивањем. .

Барон Раинсбергер, ко ји je жив ео већим делом у

Дубр ов ник у, то je об јавио кра јем 1869, a следеће год ине je

изашла напред ци тирана велика студи ја „ Путн ика“ анонимн ог .

Исте године je об јавио у „Сопш тењим а цесаро-краљевског

географ ско г удру жењ а“ у Бечу на немачком језику једну

студи ју о Боки ( географски приказ Боке) др Ј. Дешковић, по

сво ј прилици поиталијенчени Хрват, али je сво ју студију

објавио на немачко м и зато га овде морамо навести. Он je био

две годи неср ески л екар у Херцо г -Нов ом е.Ту он пише (19, с.25 :)

„ Станов ништв о брд ски х предела и Грбља прави je сој

Мор лака, снажно изграђено , вис око г раста, врло ум ерено у свом н ачину жи во та, научено иа све тегобе, увек са оруж јем у

рукама, да би сузбио непријатељске напада и судседке

инвазије Црногораца, a и да би насиља вршио на обали. То

нарочито важи за Кривошије . Становн иштв о обале je такође

снажне грађе и услед св ог главно г занимањ а (пом орств а) тако

очеличено , да при нападу суседа пркоси свако ј опасности са

ретком храброшћу и издржљииошћу . Приморци да ју на јбоље

мо р на р е и најб оље , на ј х р а б р и је ка п е та не а у с тр и ј с ко ј

трговачко ј флоти . “

„ Међу женам а обале налазе се веома лепе и бу јне прили ке, на р о чи то у Д о б р о ти . “

За православне свештеникз у Боки каже др . Ј . Дешковић ,

Далм атинац, н екадашњ и л екар Херцегно во га (19, с .25) да су

нешколовани и сирови , да онда прод ужи: „ Делом различно ст

образовања, a делом верски односи ко ји су раније владали у

А ус тр и ји на ш тет у н ек ато л и к а, у в у кл е су ов е п опов е у с тал ну

свађу, на велику штету становништва и владе, Нетрпељивостје

у на јвећем процв ату на обим с тр ан ам а.. . . Било je случа јеве да

су попови благосиљали о руж је ко је je имало да мучки н ападне

срце брата.“ (Мисли на католика, ЛМК).

„ Поп врши велики утицај на станови штво . . .Пост се од рж а

са таквом строгошћу да многи мора ју да оболе због сасвим

слабе хране. .

Шест година доцније јављеју се ова два немачка писца са

карактеристи кама Бокеља.

А у с тр и јс ки с тат и с ти ч ар и п р о ф есо р Б еч к о г у ни в ер зи тета

В. Клун да је у полузванично ј публикаци ји Статистике Аустро-

Угарске г . 1876. ове карактеристике Бокеља (17):

„То су природни људи ко је je тешко кротити , пресмели,

173



лудачки храбри , готово у целости неди рнути европски м

обич ајима и купт уро м. . . (у сталној вези са суседн им и при јатељским саплеменицима Ц р н и х Брда. .)“

Треба упозорити да je то Клун писао недуго иза Првог

бокељског устанка и несумњ иво под њ еговом им перси јом.

Даље: „ Уопште се запажа у Боки Котор ско ј , нарочито у

брдск им пределима, један снажан, до бро грађен сој људи,

издржљи в и веома кошчат. Народ je јако о бдарен д ухов но, a то

je сп о јен о са п укав с тв о м и п р еп р ед ен о ш ћ у .“

Ј е д ан о д н а јп р и зна ти ји х а у с тр и ј с ки х и с то р и чар а п р о ш л о г

века, проф есор Унив ерзитета у Грацу Ф р а н ц К р о н е с , писао јеу

свом в еликом Прир учн ику аустри јск е исто ри је (18 ,1 . с .359): „ На северу Котора простире се видораван Кривошија . Бокези и

К р и в о ш и ј ан и с у д о д а н а ш њ е г д а н а о ч ув а л и с в о ј е

непри јатељско расположење премаТурцима и сво ј необуздан

ка р акте р , чи тав на ту р а л и за м ј е д но г р а тни чко г б р д с ко г на р о д а

ко ји жи в и у с и р о ма ш ни м жи в о тни м о ко л но с ти ма . “

Vii.

То су све писци из ко јих смо могли да извучемо само по

неколико реченица , иако карактеристичних . Поближе се

поно ва јавља, поред „ Путн ик а“ и више од њ ега један немачки

научник ко ји живи и ради у Пешти, a ко ји je написао био и истори ју Срба у Маџарско ј . To je проф. Ј. X. Швикер, ко ји о

Бокељима говори у сво јо ј вепико ј студи ји „ Предео Кото ра“ ,

изашлој у немачко ј „Ревији за географ ију и стати сти ку “ . Он

г о в ор и п о в о д о м „Д р у г о г кр и в о ш и јс ко г у с танка (2 0).

О Бокељи ма пиш е про ф есор Ј .Х. Ш ви кер (20, с .461):

„МеГ)усобни однос оба пола 1мушкараца и жена) уосталом

досто јанствен je . У опхођењу се не може запазити ма каква

фриволност или неприличност . Уопште ова ј народ обележава

извесна узд рж ана озбиљност, при родн о досто јанство . Висок е

мршаве прилике мушкараца крећу се са спретношћу и

о б д а р е н и с у ј е д н а к о о ш т р и м ч у л и м а к ао и с н а г о м издржљ иво сти. Сточарств о, мало пољ оприв реда, али више од

свега бо ј , лов, пљачка сачињавају животну садржину ових

полудивљ их синов а брда. Борба, то je њихов елеменат, ор ужје

неодељиви пратилац. Сем пушке, има прави Бокез из

Крив ошија, са Убала, из Б раића, Паштр ов ића, итд. увек уза се

цео арсенал пиштоља, кама, ханџара. Али оружје није само

горди урес с лобо дно г човека , него je овом дивљем народу , код

кога рат у малом н икад не преста је , жи ва по треба. Од људи

овог кова тражити да преда оруж је , значило би да их сво јим

174



исто тако пљачкашким суседима предају без одбране. Ha то

они неће ни кад до бр е воље пр ист ати. . .„Да ова ј народ не оскудева у природно ј обдарености ,

пок азу ју већ саопштене к арактер не црте. Али има и још до каза

о томе. Овај народ je богат у племенитом песништву, ко је

јед н ак о узноси ју наш тв о р атн и ка као и што на ч у л н о -н еж ан

начин пева вечиту песму љубави. Ву к Карацић, срп ски науч ник,

затим Сим а Милутинов ић и дру ги сакупи ли су ове песме и

најв ећ и д ео њи х п р ев е л и на не ма чки — Ј у на чке п е с ме с у и с те у

целом српс ком народу: оне вазносе српс ке владаре, нарочи то

силног цар Душана , славе по луми стичн ог Краљевића Марка , и

оплаку ју проп аст Српс ко г царства на крвавом Ко сову Пољу (15

ју на 13 89 ). Ов ај д ан , В и д о в д ан , тј . дан Св ето г В и да, и д о д ан ас се слави као национални дан жалости свуда ко д Срба . Сећањ е

на подв иге отаца, као и (дру гих ) јунака и сок ол а одрж ава се у

садашњости будно од стране ралсода , ко ји на вашараима,

црквеним св етковинама и при осталим прил икама износе сво је

песме уз пратњу жичаног инструмента званог Гусле и

сакупљају увек пажљиви кру г слушача. . .Да се у последњ е

време приговара Србима да нису ни раније ни данас имали

културу , то стоји у супр отности са истори јском истином .“

„ За једница Бо кеза je неприк основ ена и тесна; м еђусобна

помоћ у опасности и тескоби важи као главна ду жн ос т

сродства. .

„ Уосталом су људи и ђетиПи изм еђу себе мирољубиви и

дружељубив и; про сте туче и грдњ е се не јављају . Вели ко

поштовање код овог народа ужива старост . Чим стари ји

говори, млађи ћути и не пада му на памет да овоме (старијем)

упадне у реч. И што ти људи говоре, то има логике, то тачно, у

својој про стот и, погаГЈа ствар. Леп а и лас кав а реч п ок ол еба га и

запрепасти, али претња га не престраши. То би био израз

страха и слабости. .

Пештан ски пр оф есор Ј . X. Ш ви кер још пиш е (20, с .460):

„ Жене (бок ешке) одл ику ју се у по једини м долин ама телесном

депо том , али брз о старе. . .

VIII.

У једном од на јбољих и на јстари јих лексикона немачког

јез и ка, у тз в . В ел и ко м Мај ер у, п осл едњ е и зд ањ е п рош ло м в ек у

(21 ) сто јало je под реч ју „К риз ош и је “ да су сви „ слов енске

(српск е) наро дно сти и грч ко -исто чн е вере, сасвим са малим

задовољ ни. . . Они су ви соко га и витк ог раста, снаж ни и

полудивљи (крвн а освета), непсслу шни (непоко рни властима),

175



си мп атиш у са Црном Горо м и дв.а пута су ор уж јем у руци устали

против њиховог уврштања у домобранство: 1869. и ту скоро

1882. . .

Последњи Аус три јанац ко ји je описао Б оку још у њиховом

поседу, то je био Ханс Витхаллл. Ми смо у претходном делу

цитирали неколи ко њ егових речаница одушевљења са Боком . У

исто ј књ изи под наслов ом „ На капијам а Балкана. Путовањ е по

блаканским границама“ изашлсј у Цириху 1913 (22) има нешто

мало речи и о становницима Боке. Ми смо преписали (ко зна

кад, јер je ово рађено годинама), следеће речи са стр. 50: „Ово

je св ет најбољ их п о мо рац а. Већ д ал еко je д о п р о д о нас њ ихов

глас (њихова слава), али овде, у Боки, људи ce pafja jy само као

поморци. Зато су све куће њихо Јихљ уди оп устеле(осир отеле) , ж ен е и д ец а нег у ју б аш те, љ уди зу д ал ек о у б ел ом св ету. Он и су

то већ дуго векова; они пл ов еу лађама свих нација и имају само

јед н о г го сп од ар а: п р ос тр ан о , саето , в еч но море, ко је их себ и

вуче и коме се они жртву ју . “

IX,

Сад неколи ко писаца иза Прво г светског рата. То већ нису

путописци, већ високи научниц/ i и темељни познаваоци наших

прилика. Два се међу њима нарочито истичу.

Најбољи до скорашњ и немачки познавалац прил ика код

нас (и прошлих и садашњих) Х грман Вендел, п о час ни д о к то р Београдског филозофског факултета , овако je 1923 . писао о

сво јим импреси јама са пута no Словенском Ју гу о Боки и

Бок ељим а (23):

„ Како се н екад жив от овде пенушио! Какве људине беху

Бокељи! Мо репл ов ци и гусари, љубитељи св етлих но жева. . .

Ору жали су се за пљачку, биги се са афр ич ким корз арима,

враћали кући, женил и, љубили, пили, играли; п он екад je

писн ула крв на освета, и сева јуГ и онако обо јено, све по ск ака у

црвеној свили и зеленој марами са златом опервеженим

сабљама и у сребру окованим пиштољима. Онда дође ново

доба, цив илизација , бродов и на пару, и из помућ ених упалих

очију гледа те сад јуначки свет од некад!“

Један од на јбољих позн авапаца нашег народ а у овом веку ,

професор Немачког универзитета у Прагу Герхард Геземан,

опису јући народну карактерол оги ју ј ужн их Словена (24 ) казао

je ов о за Бокељ е (с тр . 255):

„ Један потпуно особен људски со ј јадран ске Загоре

претстављају Бокези, чи је би се темељно испитивање и

приказивањ е исплатило . Њ ихов укупан бро ј од 30 хиљада

176





X.

Још ћемо овде навести два писца у кратком изводу. Један

je писао и зм е^ у рат ов а, д р у ги ту сас в им скоро : 1974. год ине.

Код о бо јице има осврта на Кривоши јски у станак , ко ји je у то

време био давно заборављен. Ja мислим да нисам то унео у

књи г у С то г о д и ш њ и ц а П р в о г кр и в о ш и јс ко г у с та нка. Д р у г и

податак нисам ни могао унети , јет je писан неколико година

после моје књиге.

Немачки географ А. Ш та јнмцер п и ш е и змеђ у д в а п о с л е д њ а

рата за Кривошијане (26, стр. 34):

„ Пастир ски народ, чи је овце и ко зе у ово ј красној пустињ и

траже оскудну храну , по природи je узго јен ка што мањим

прох тевима и чврстини. По ред си ром аштв а он поседује»

несаломљив понос , нагон ка слободи и љубав ка от аџб ин и . . . . “

„ 1869-70 . .. . дошл о je било до тешки х бо јеве, за аустри јске

труп е безусп ешних . . .

А у с тр и јс ки пи сац Ернст Нојмар, кога смо цитирали у

претходном делу пише и сада о Првом бокељском устанку (27 ,

с. 248) да јући н еке каракт ери сти ке Бокеља. Пошто та ј став

ни с ам у не о у с в о ју књ и г у С то г о д и ш њ и ц а П р в о г кр и в о ш и јс ко г

устанка , то ће наћи овде згодн о место . Писац опису је укр атко

истори ју Боке и говори да су почетком прошлог века у Боку

упали Ф ранцу зи и Аустри јанци . „ Оба су била под једнако ом рзнута. Овај народ јунака (Helden vo lk ) , ко ји ни је

капитули рао ни пр ед Турцим а, ови људи ко ји -то се разуме по

себи-ношаху оружје и с њим спаваху, зар они да врше во јну

службу за Хабзбурге? Таква мисао могла je да се роди само у

чинов ничком мозгу бечко г м инистарства . Резултат je био

најлогичн ији, али логи ка ни је ствар уреда. Наравно су Бокези

потрчали за ору жјем али не да се боре за Ау стри ју већ против

ње. За један једин и дан п рост ро се устан ак на целу Боку . Ш ест

месци су морапи 30 хиљада Аустр и јанаца употребити да јунаке

уми ре. Да их надв ладају, то се не мож е рећи. То би било

пр етери в ањ е. . . .“

Могао би се овде додати и Манфред Шнајдер, свакако

Немац, али канда приро дњ ак , јер у свом оп ису Далмаци је до

Црне Горе 1928. год ине н арочито се осврће на фл ору

пропутованих земаља. Али има и података о становништву. У

то ј књ изи (28) се испо четка бави Бок ом и пре свега опи су је

Херцегнови . Двадесетину првих страна je посветио Боки и

њеној флори. Ha страни 22 говори и остан ов ни ци маНо во га . Ту

каже: „ Живот тече врло мирним токсм у Херцегновом , па ипак

178



љубазни, ведри аспект градића одсијава се и на људе; они

изгледају нешто о тво ренији, мање озбиљни и мрамни него

многи други Далм атинц и. . .

Мало даље опи су је и два nona: једно гсељ ачко гко ји јашен а

кљусини улицама и „његовог досто јанственог колегу сабелом

патри јаршеском брадом ко ји / манти ји и са , 'далматинском

капом' корача на челу сво је породице од шест чланова.“

179



XVII. ПОНЕК И ГиИСАЦ Д РУГИХ

НАРОДА О ; ОК ЕЉИМА Интересантно д а имам врло мало п одатака других народа,

сем Немаца и Ф ранц уза, о Еокељи ма. Имам само по н еку

ременицу, неку забелешку, неку при медбу. И то ћемо до нети да

би олакшали, бар мало, рад дру гим а, спо соб ни јим и срећнијим

од нас.

I.

Прво о д једно г 'Итапијава, од ко га имам и највише

података.

Итали јанки путописац Антонио БалдаПи пише при кра ју

прошлог века за Бокеље (29); „Ова бучна али исто тако и обазрива нација ни је баш тако ни крива, јер кад je руск а во јска

била ушла у Боку , окол не срп ске области Херцеговине и Црне

Горе, па чак и сами Бокељи веома велики пријатељи

Црногораца, лако би се с јединили са за једничком и моћном

Мајком Срба.“ (мисли јамачно на Русију, J1MK).

А нто н и о Б ал даћ и je пи сао 1886 (29): „ Б о кез и су , као и

њихови суседи Дубровчани, на гласу као на јвештији поморци

Јадр ана за путовања дугом пло зидбом. Они су на поч етку овог

века, кад je цивил изација међу њ има била готово непо зната и

успр кос њиховом н евеликом територи ју , имали не мање од 400

патентираних пађа и 250 об ални х, a овај број беше сувиш е

несразмеран (о гром ан) према оскудно м становиш тву (малом

по бро ју ) ко је je морало да снабдева бродове људством.“

Говорећи о једном дућану у Боки Антонио Балдаћи пред

крај прошлог века каже (29 с.ЗЗ): „ Баш овде , у ово ј т р говини

могао сам да упознам пошт ење Сповена , ко ји т и ни кад не би

јед н у ст вар д ап и за друг у . Он и су сир омаш ни, т о je т ачно, ап и су

пошт ени и дост о јни у г ледања."

А нто н и о Б алд аћ и je у св о јим Ус п о м ен ам а са п ута по Б о ки и

Црној Гори 1886. дао ове „ кар акт ери ст ик е“ Бо кези ца (29, с.31 ):

„ Жене су такв е лепоте какв а се ретко суср ећу у Италији, са

облим образим а, пуне су жив ста и здравља, више тамн е као

тип, ор ијен талн е. . .“

Сад има још један Италијан ко ји je , исте године као

претход ни опис ив ао Црну Гору. Узгр ед се осв рће и на Бокеље,

специ јално Кривошије .

Ђ■Маркоти, опису је у књизи издато ј 1900. сво је утиске са

пута по Црној Гори и Боки из годи не 1886. (30) У одељ ку

посвећеном Котору пише:

180



„ Иза ових брда и на њима угнезди ли су се с једне с тране

црногорци , с друге Кривошије : они на јнеугодни ји суседи , ови

на јнеугодни ји поданици Аустрн јског царства ; они увек готови

за рат, ови за устан ак. Он и за крс тарењ а и пљачке, ови да

одбију во јну слу жбу и плаћање лореза. Једни и други, исте pace

и занети истим поли тичк им пасијама, увек готови д а једни

другима пруже једну, па чак и обе руке, да помогну кога било

непри јатеља Аустр и је ко ји би п скуш ао да се дом огне Боке и да

се ту угнезд и за време рата, нароч ито ако непријатељ дол ази из

свете Русије . Кривошије су силом подвргнути, хапшени,

прогн ани, стрељани; Црн огор ци воде једну п оли тику ко ја je на

изглед миротворна, али се Аус \оија не поуздаје ни у једне ни у

друге.“T o m o Крстов Половић, учитељ и истра јни истраживач

прошлости свог ро дног х ерцег -Ногов и здао je више књ ига из

његове историје. У најпрвој, издатој 1883 (35) он доноси

неколико аката млетачких власти о јунаштву Новљана при

заузимању града од Турака. У првом, издатом у Сплиту кра јем

април а 1689, пиш е ђероламо Корнер, г ене ра л ни п р о в е д и то р за

Далм ацију и Арб анију , између сстало га и ово: „Још при почетку

моје кари јере по јавили су се у нашем пр исуств у многи кнезови

и старешине из Херцеговин е испод јарма отом анског у

за једници са разним с тарешин ама територи је Хер цег -Нов ог . ..

Околн ости искрсле у Херцеговини . . . отвориле су нам сазнањ е њ иховог јунаштва (херо јства) и доказале вештину са ко јом су

доч екивали непријатеље без устезања. До пр ин епи су ови нама

највернији све што су могли у дуго ј опсади и славном заузећу

Херцег-Новог , чиме су јасно показали њихову ваљанест, a

посебно за време Ропал-паше ко ји je дошао са врпо великом

војском да помогне граду. Ови врло верни нови поданици са

осталим, свима из Херцег-Новог , показаше се врло ваљаним и

сузбише непријатеља јуначки, донешви многе заробљенике,

отсечене главе, 12 застава. .

II

Поред два Италијана има и два Руса, али само по неку

реченицу од њ их. Оба су гласи га чо века и оба су била личн о у

Боки .

Пјотр Андрејевић Толсто ј , п р е д а к в е л и к о г а Л а в а

Николајевића, обишао je Боку кра јем XVII века, управо јуна

1698. Тад je казао за Бокеље: „Ови су Срби ратници, слични у

свему дон ски м козацим а. . . Ови Срби имају до ста хлеба и

намирни ца, жив е између велик их в исоких бр да, куће су им

181



грађене од камена и према мос ков ском народу су срдачни и

привржени.“ (34) .

Павел Апостолович Ровински (1831-1916), који je много

писао о нама, нароч ито о Црној Гори, гд е je ду го в ремена и

проборавио , имао ja о Бокељима и Црно горци ма н арочито лепо

мишљење. То саопштава и Симо Матавуљ (33).

У п и с му д р у Ла за р у Т о ма но в и ћ у с а Це ти њ а п и ш е С и мо

Матавуљ (33, VI I I , с . 111), ово: „ Рови нск и јепо н ио вели ком њ ењ е

о нама јужн им Србим а. Он гсв ораше: „ Мени се чини, што je

доб ра у срп ско м народ у, то je на ју гу , али св ијет не зн а ’“ .

I l i .

Х р в а тс ки књи же в ни и с то р и к Драгутин Прохаска нији Чех, д о ц ни је п р о фе с о р ј у г о с л о в е нс ки х књ и же в но с ти у П р аг у , р о ђ ен

у Осеку 1881, не знам к ад je умр о (у при казу „ Истор ије

словенских књ ижевн ости“ од Јосип а Карасека) (31 ), казао je:

„ Ja мислим да je српс ка демокр ати ја баш про тивно с ономе

шта се под тим у Европи уоп ште разуме. Љ уби ши ни земљаци су

аристократске природе: сваки мали краљ.“

IV.

А у с тр и јс ки п р оф есо р , и неч е по н ар о д н о с ти Сло в ен ац ,

Матија Мурк о пише у Јагићевом Архиву за 1906, (32), стр. 382:

„ Приморци ма je сво јствена накло ност ка витештву , што

Б о г и ш и ћ нарочито истиче код Бокеља, a Ровински код

Црногораца . “

Б о г и ш и ћ j e В а л т а з ар , н е гд а п р о ф е с о р О д е с к о г

универзитета (1834-1908). Дубровчанин (Цавтаћанин).

182



XVIII. НЕКИ СРПСКИ п и с ц и о

КАРАТКЕРУ БОКЕЈБА He можемо овде мимоићи и неке српске писце , али

у главном гласити је или специ јално упознате са Боком и

Бокељима. Морамо се ограничити, јер писаца о Бокељима има

п р е м н о г о ( у р а з н и м п р и г о д н и м р а с п р а в а м а , с в е ч а н и м

говори ма итд ). Од то га свега ов де неће бити ниш та изнето, већ

само што су казали п исци од углед а или рођени Б окељи, ко ји су

деценијама посматрали сво је земљаке.

I.

Прво ћемо изнети шта je рекао Доситеј ОбрадовиП, јед ан

од првих писаца мод ерне српске књ ижевнос ти . Он je жив ео од 1742, до 1811, и био je први Карађорђев попечитељ

просвешчени ја (министар просвете) .

У једном свом п исму je писао: „ Не мо же ми ко рећи камо

ме|?у Србљи енглески дух слободе! Некд ер оде такови у Црну

Гору, Куче, Паштр ојеви ће, Рисан и Крив оши је, пак ће видети ни

длаке мањи него енгл ески дух слободе! A шта су ти ове планин е

спр ема енг лес ко га краљевств а ситуацији !. . . .“

Т о с а м ј а чи та о у П о л и ти ц и у је д но ј с е ри ји п р и ка за Д о с и те ја

од веома озбиљног писца (34-а) . Али je то фељтонски писана

ствар „ без научне апарату ре“ и без икакв их цитир ања. То м оже

дон екле д а се разуме a не сасвим. Мо рао je писац бар рећи ком е

je Д о си теј у п ути о п и см о и кад а. По с р ед н о се м о же у стан ов ити

да je то било кра јем XVIII века, око 1782, ка д је Доси те ју бил о40

година (можда баш и те године) .

Тек још у XVII I веку , Досите ј Обрадовић, ко ји je живео у

Маиарско ј , не може да се начуди сло бодама Црн огор аца и

Прим ораца. Тад ас у сви Бокељи били п од Млецима, али су сами

испољавали сво ју слободу ништа мање него Енглези. Он

спомиње само три кра јине: Паштровића, Рисан и Кривошије,

али je исти д ух владао у целој Бок и. Паштро ви ће je познавао,

јер je још 1863. би о у Маи нам а, гд е га je в л ад и ка В ас и ли је руко пол ожи о за јеромонаха . Њега je страшно имп ресионирала

б и л а с л о б о д а т о г а н а р о д а и њ е го в о с л о б о д а р с к о

расположење. Оно je једн ако као у Црно ј Гори и Кучим а док

друга брдска племена ни је спомињао, као ни друге општине

Боке, али je мисли о на све. Јер je свуд а било исто устро јство и

власти и духа.

II.

У свом кр атком о пису Б оке ко ји je постао класичан (под

183



насловом „ Бо ка“ a налази се у свим њ еговим сакупљ еним

делима) пише Стјепан Митров Љубиша, сам Бокељ и

најпризнатији књижевник Боке (1824-1878), и о квалитетима Бокеља. Тако он пише: „ Бо ка je мјесто здраво, за то су људи

снажни и доста живе . Муш ки су уопће висока струка , a жене

при кладн е, црн оо ке и тмасте. Ак о je истина, luto се каже, да су

Срби међу Славенима на јљепши народ, Бокељи су чисто

одв ојили од св о је браће. . .

Бокељ je озбиљ ан, три језан чазбен , говорљ ив и пун понос а;

др жи ријеч као аманет. В јеран дру г , посто јан м уж, ћутљив отац,

срчан јунак; су јев јеран, осветљив и напрасне ћуди. Највиши je

порок д руштв ени у Боци крвна освета , ко ју протежу на ци јело

браство рук оставн ика . И гр абеж д јево јачки бива често . Кад

родитељ неће да да ко му кћ ер за жен у, ов ај je зајми с пута или с

воде, пак je робињ у п реруч и св ојој мајци да му je чува и њ егује

д о в јенчања . Н е за р у ч е ли се, п о в р а ти је р о д у ч и с ту , ни ти о н а за

то нарока губи. Ово су зла, ко ја се помичу јошт од витешкијех

доба, и што их просв јета ни је ископала. Ho пријевара,

вјероломство, дерачина, прељуба, ни јесу позната, a крађа и

паљевина врло мало. . . .

Приморци лове рибу мрежом, вршом, туњом, жегом и

струњом. Горштаци подижу марву овчу и коз ју .

Има у Б оци поп исана наро да 34,770, од ко јега жен а 17,900;

по вјери ди јели се на кат ол ик е 9,500, и на 25,270 прав ослав не.

Грађани и листом приморци бродаре, тргу ју и промећу ce, a

горштаци живе о ратарству и стоци . Половина je мушки јех у

сви јету , откуд довуку ју благо да накнаде домаћо ј недаћи .

Бокези су наголо Срби, говоре кући српски, a у сви јету

науче лако т уђ језик: у лримо рју уз српск и чу јеш на јвиш е

тали јански .

Наћи ћеш приморца у сваком кра ју сви јета, дг је тргу је и

брод ари, a гор штак а на јвише по Мис ир у и Царигр аду, гд је копа

на оџ аке . . .

Данас се оспорава Љубиши да je српски писац , na je чак

тр а жено о д Ус та в но г с у д а Ј у г о о л ав и је д о то у с та но в и . Т у ж б у је

поднсо један бокешки изрод и потурчењак РотковиП, сам

набеђени књ ижевник . Ja сам о томе надугачко писао у велико ј

брошури „ Нека нови ја збивања на српск ом културно м пољу“ и

она се може још добити. Зато je свако понављање сувишно.

III.

У сво јо ј репрезентативно ј књизи о Срб им ау полузванично ј

184



аустри јско ј едици ји описа народа Монархи је пише српски и

немачки п исац Тод ор Стефансв ић, пл. Виловск и (1854-1920) о

карактеру Бо санаца (37, с .124) Он да упор еђу је Херцегов ца са Босанцем и каже ово : „ Лакш е je било Херцеговц у ко ји живи на

висини и који je био у свом ,<ршу недоступан, a још je и у

момент и ма опасности имао блиставо о руж је да се брани и да

одржи сво ју самостално ст . Због то га je Херцеговац по правилу

слобо днији и отво ренији у начину говора; он има див ну телесну

грађу , лепу физиономи ју , сигуран, правилан ход , слободно

кретање, што одр жава од важн и је црте лица , храбро ст и

чврстину воље. Његов полож&ј ни је нигде био као босанско г

рајетина, он je увек носио ссбом ханџар, и ако je тлачење

прешло меру он je поста јао ха јдук и покуш авао je устанцим а да

побољша сво ју судбину.

То исто важи о срчаним стг новницима Боке Которск е, који

су ду го времена морали да подно се господств о млетачко . Док

на далматинским висинама брђанин одразу је карактер

суседно г Херцеговца , са ко јима има доста за једни чко г ,

далматински приморац и ос грвљанин се од њега сасвим

разлику је поради с вога начинб жив ота, сво га занимањ а, као и

услед италијанског утицаја . То га све разлику је од ћутљивог ,

гордо г брђанин а ко ји се слепо држи сво јих обича ја и погледа

на свет. Србин далматин ске обале je тр го в ац и п о м орац , он je у

доди ру са страним наци јама мсрао много тога од националних обичаја да напусти. Његова говорљивост одваја га од

озбиљности и ћутљивости брђанина. Окретнији него она ј ,

приступачни ји туђим утица јима , навикну т je да се свуда

прогура и да све постигне што његов пословни дух схвата. Па

ипак он je ништа мање слободан и отворен; са љубављу и

одушевељен обузет за све нац.кзнално.“

IV.

В е л и к о - с р п с к и к њ и ж е в н и к Симо Матавуљ, рође н у

Ш ибени ку 1852, умр о у Беогр аду 1908, пи шеи з Лепетана у Боки

4. ав гус та 1883 (38, с.195): „ Као luto знаш, у Боци je мало

като ли ка али су им цркв е врло лијепе. . . .Католи ци сви славе

крсна имена и чува ју остале српске обичаје . .

(Матавуљ д оно си имп реоије са „ ф еште“ у Ластви ,

опису јући католичку цркву . Редактори издања, др Видо

Латков ић и ^ уза Радовиђ , кажу у аднотаци ји : „ Ластва-

манастир у Г рбљу Бо ка Котор сг а . “ Т о је у жасн а грешка. Реч je о

Доњој Ластви код Тив та , у близини Л епетана . У Ластви

грбаљско ј има стародревни православни манастир, али не

185



само што нема католичке цркве него цео Грбаљ, чи ји je то

манастир, ни је имао ни једно г като пи ка на 4000 душа!! )

V.

Често je писао о Боки и Бокељима истакнути српски

књи же в ни к ( ка то л и чке в е р е ) Марко Цар. Он je рођени Бокељ

(рођен у Херцегновом 1859, a умро у Београду као скоро

стогод ишњ ак 1953) , али ни јежи в ео у Боки . Пре Првог светског

рата био je секр етар Земаљс ког одб ора у Задр у, a после рата се

преселио у Б еоград и ту жи вео у последењ е време као

претседни к Српс ке књ ижевне задруге . О Бок и и Бокељима je

писао нередовно . О Б окељима имамо п одатке из две његове

књиге.

Прва je Наше При мо рје (39), уствари, ко ли ко се сећам, II издањ е књ иге Низ Родн о Прим орје , издате 1899. Ту он пише на

стр. 78: „ И тако бива те се у бокељ ског Срб ин а, поред свих

плем енски х особ ина ко је су нашем народ у већ у крви, образу је

и нека друга нарав , неко нарочито ф изич ко и психичк о облич је,

ко јим се он од остале сво је браће потпуно издваја и ко је мора

да у то ј браћи изазива чуђење. . . Мно ги посум њ ају у срп ску

крв Бокеља, каже Цар, тол ик о су они особ ени. „ Али то

ишчуђавање не тра је ду го , јер сеу дуж ем разгорову и опхођењ у

из сваког Бокеља ишчаури, кичељив и’ старос еделац, ко ји сво је

порекло доводи од Косова и у сво је пређе убраја (сасвим

озбиљно) Страхињ -бана и Марка Краљ евић а .. . ни је чудо што се

у њој и данас веру је да од сокол ов а пилета мора опет само соко

да буде.“

Стр. 84: „Главно место у Боки Которско ј , по старинском

опредељењу и по званичној дезигнацији, то je град Котор. Али

je м о рал на п р ес то ни ца Боке, без п огов ора, Хер ц ег -Н о в и . Ов им

не мислим нип ошто да обарам цену Кото ру и осталој Бок и, али,

бадава, Нови je место где се најбоље србује и где je туђи нск а

најезда досад на јмање могла да пусти корена. .

Још сам нашао један фрагмент Царев о Бокељима у

пр едгов ору Прип ов етакаЉу био Јин их из 1924 (40, стр. 15) . Тамо стоји:

„ Љубиш ини сељаци нису само ове јани Срби по духу и

беседи, они су к томе и синови он ог чаробн ог прим орс ког кра ја

што се стере између Оштрог Рта и Цмилове улице, и ко ји су

Млечићи назвали Бо ком Котор ском . Макни те људе из њихове

средине, па их пресели у ма ко ји други српски кра ј , они неће

више бити оно што су .

„ Њ ихов а осеПања и њихови погледи неминован су про дукт

186



земље, обичаја , традиција међу ко јима су никли и одрасли.

Писац (Љ убиш а) их je похватао у њихово ј кон кретнос ти , у

њиховим н а јситни јим ни јансама, друж ећи се с људима,

употребљавајући њихов прости и, у сво јо ј језгровитости, тако

сликовит говор , не зазирући ни од идиотизама, ни од

граматичк их ом ашака само кад je у њима назирао неку

каракт ерис тик у наро дн ог осећањ а и умов ања. . .

VI.

У с в о јо ј д о кто р с ко ј те зи на Ф и л о зо ф с ко м фа ку л те ту у

Бариу , где je већ био д окто рир ао теологи ју , доцни ји

прослављени владика Николај ВелимировиП je п ис ао (41, с .10)

поводом п ропасти Мл етачке републи ке и нове судб ине Боке

ово о Бокељима: „ Ми овде им амо посла са једним народом ко ји

се осећа као целина за себе и опет к ао део веће народ не

породице, ко ји има сво ју прошлост, ко ји je био испуњен

сталним насто јањем сво јих предака за слободом, са једним

малим народом , ко ји ни једном суседу н и је био досадан и ко ји

од њ их ни је ништа тражи о н его слободу мора и слобо ду крова

на земљи. Ништа ни је одвратније било за њега него

под јармљење једно г народа , тирани ја и тлачење. Слобо да језа

њега би ла . једн ако потребна за жив от као море и ваздух . Ову

отмену особи ну су Бокељи показали кр оз целу сво ју истори ју .

Под јармљ еии нису били ни кад али су прихватали заштиту час

јед не час д р у ге силе. Ти м е не сам о што њ ихова с л о б о д а није

била скуч ена, већ je била пов ећана и боље оси гур ана од по жу да

н ајб ли ж их с у с е д а .. „ М и ро м Кам п о Ф о р м и ј с ки м и П ож у м с ки

Бокељи су се осетили тешко повређени јер се о њима

одлучивало без њих . Они су рани је преговарали са Млецима

пре него су дошли под њихову власт. Такв е слободне

преговоре са Аустри јом и Фр анцус ком нису могли да воде. То

je в ређ ал о њ ихов п о но с , ко ји je так о в ел и ку у л о гу и гр ао у

њиховом п олитич ком и соци јалном жи воту . To je био главни

разлог њихове зловоље, њ ихове узбу не против од лук а велики х

сила. Дру ги разлог je био њи хово страховањ е да им се не би

ограни чала сло бод а тргов ине и пол ити ке. . .

VII.

О католицима Боке писао je non Саво Накићеновић (42):

„ Бок ешки католици разлику ју се од Конављ ана. Бокељски

католици дич е се и пон осе да су старино м из Црне Горе, да су

Срби - a то многи Конављани радо прикрив а ју ; бокешк и

католици призна ју да су били православни, a Конављани то не

даду ; бокешки католици д рж е све народ не обича је и крсна

имена, a Конављани до бри м их дјело м з абацил и. . . . Сви

187



кат о пи ци (бокешки ) радо запазе у православне цркве и

приносе зав јете. Чак одговарају за п јевницом у нашим

црквама.“

Говорећи специ јално о Доброти , поп Саво пише настр .430 :

„ Стара су насеља сва проп ала. Данашњ и њ ени насељеници, све

су Црногорци или Херцеговци , ко ји су од зупума турс ког и

нужде овдје од Косова к нама б јежали, a овдје их Млечић

насилно превјерио. Увијек би јаху на гласу као добри Срби и

јунац и: ни ш та им в јер а не смет а. Ж и в о т и о бич ај и су им као и

осталим Србима Бокељима. .

Н а ки П ено в и П на в о д и мн о г о д етаљ а ти х и с то в е тни х

обич аја. Па даље каже: (42 стр. 348) казао: „ Бокељи и

Црногор ци разлику ју се у по јединости ма, a у о п ћ е не. Бок ељи су помо рци, a Црно горц и не. Бокељи су мање хвалиш е него

Црногорци, a кичељивији су и штедљивији од њих, као и

њ ежнијег састава, и више псу ју . “

V il i.

Предраг В. Ковачевић, п р с ф е с о р В и ш е п о мо р с ке ш ко л е у

Котору , сам Бокељ (отац му je из Горњ ег Грбља, пото мак једне

чувене кућ е), писао je у зборн ику Кото р и Бок а издатом 1934

(43): „ Бокељ и су п ри ро дн о упу ћени на море. . . Они су и

изабрали море, несамо као њиву плодног рада и извор

благостања, већ истодобно и као поље части и херојства на

ко јем се ни кад нису к омпр оми говали . Иако je морн арски хлеб

са девет кора, он им je увек био најспађи, јер пловећи у

н е п о з н а т е з ем љ е , и п р о в о д е ћ и с в о ј ж и в о т ч е с т о у

најогорченијо ј борби са стихијама и пиратима, они су баш том

ж и в о ту нал аз и ли оно д у ш ев н о зад ов ољ ств о ко је м о гу схв ат и ти

само људи ко ји су за море ство рени и ко јима je мо рска пучин а

најчвршће тле и на јмили ји гро б. Изглед а као да je те горштаке

испод ло вћ енског к рша фасцин ирало море, и они су му се

одали свом ду шом и свим телом. Оту да су и на јлелше страни це

истори је Боке исписане на морско ј пучини . Од на јстари јих

времена Бокељи су били п омор ци. За време Илир а и њихове

краљице Теуте, рисански гусари били су страх и трепет за

римске галије . У ток у векова, они су - у служби разних

госп одара - били на јбољи пом орци, и то несамо у навигацији и

пр енош ењ у пош те, робе, и пу тни ка, веП и у сталн ој борби са

Сараценим а, лиратима и сваком олоши ко ја je несметано

крстарила по Средоземном Мору.

„Бокељи су увек били искрени родољуби. Они су сво ју

народну ди насти ју Немањ ића волели и помагали , па отуда и

188



нарочита љубав НемањиПа за Боку и Бокеље. Стеван Немања

утвр ^ у је Котор и бира Бо ку за сво ју летњу резид енцију ; a ову су

т р а д и ц и ј у н ас т ав и л и Ц р н о ј е в и ћ и , П е т р о в и ђ и - Њ е г о ш и , и напослетку Кара^орОевићи. Свети Сава оснива по Б оки сво је

задужби не-манастире ; a Душ ан Силни бира Бокеље за сво је

на јинтимни је сараднике , мин истре , и посл анике . Косов ска

погиби ја отр гнул а је Боку од сво је народне дин ати је и бацил а је

у с л у жб у ту ^и м г о с п о д а р и ма , ко ји с у и с ко р и ш ћ ав а л и п о м о р с ке

врлине њених синова и истодобно довели je до прос јачког

ш тамп а. Г р ба љс ки и К р и в о ш и јс ки Ус та н а к ја с н о с в е д о че о то м е

како су се Бокељи о сећали по д Хабсбур гов цим а и њ еним

генералима.“

IX .

О Бокељима je писао ту скоро у београдско ј „ П о л и т и ц и “

и с т ак у н т и „ ц р н о г о р с к и “ к њ и ж е в н и к Душан Костић у својим

„ Успутним запис им а“ (44) ово:

„ Отуда je , мо жда, Бокељ пом ало чудан амалгам: он je

превасходно херцеговачки или црногорс ки го рштак ко ји je

суровост зами јенио са мекот см a ж у с т р и н у са лежерношћу ;

више није епски интониран него овоземаљски практичан, и

хтио би шт о при је д a з аборави она камена брда са ко јих je

сишао чак и кад му презим е јасно о ткри ва п ори јекло, и у

спуча ју кад je т ек он први, од сво је лозе, ту ро^ен. Задржао je

горштачку срдачно ст и гостољубивост , али je примио пон ешто

од приморске опрезне уљудности и такта ко ји много не

обавезу је a празно м оже да годи . Више je ведар него сумор ан, и

више разговоран него мучаљии. He вријеђа друге и не натура

себе, много шта радије решава главом него песницом; и у

друштву са њим чов јек Пе мало кад дожив јети непри јатност -

поготово по овим малим м јестима с обе стране кривуд авог

фјорда , по овим тихим „ варошић има“ рив и јере , гд је je приро да

д о м и н а н т н а н е с ам о и м п о з а н т н о ш ћ у с в о ј о м н е г о и

сликовитошПу због ко је се размишља и од ко је се ћути. .

Ове су његове опсервације не само интересантне по разликам а ко је Душ ан Костић налази између Бокеља и њи хових

пр едака, већ су управ о драго цене по томе, што Ду шан Ко стић

отвор ено н аглашава да ни један Бокељ неће да призна сво је

пор екло, па чак ако му je и отац из Црн е Горе или Херцегов ин е

(нових дошљака из Херцеговин е п рактично у Бок и нема). To je

јау к п р озел и те што Бокељ х оће д а буде Бокељ и С р б и н , и н и ш та

друго . Он их je разуверавао у то и до казив ао да су Црного рци ,

али без успеха. To je на јдрагоценије признање о националној

189



опредељености садашњих Бокеља, ко ја нем ож е, тј . несме доћи

до јавног изражаја . Али je она ту , она je једина истинита.

С овим се нормално и логмчни књига закључује.

190



О ПОРОДИЦИ ћЕЛОВИПА у р и с н у

У Боки има много одличн их п ороди ца , ко је се личе од

других (како се то у Херцеговини правилно каже) , ко је су

истакн ути је н его остале, ко је се више уважавају . И то у свако ј

општини , у свако ј кр а јини (или „ држав ни“ , како се то некад

звало: „ перашка држав а“ , „ херцегновска држ ава“ итсл). То се

зову „ прве куће“ . Ак о их je више, свака од њ их сматра да je она

најпрва.

Та истакну та важно ст п о јединих кућа ни је утврОена неким

декретом или у опште актом, ни је ни јавно про кламов ана (напр

на какво ј с куп шти ни ) , она je просто од н арода установљ ена и

примљена и у народу распрострањ ена. Тешко ће се ко

огрешити о то опште мишљење народа (commun is op in io

popu l i ). To je фама, како још старо грч ка реч к аже; ов а реч je до

данас одржана у свим језицима, па и у нашем.

Разуме се да гл аситос т једн е куће ни је тра јна и

непромењива по јава; она je може и проширити и изгубити на

основу нових подв ига при падни ка једне породи це . Али се у

пракси теш ко п риб егава ревизији оцене једн е куће. Сматра се

да Пе све што она произведе бити једнако. Само гротесктни

случа јеви могу прои звести да једна ваљана и ист акну та кућа

падне не ниво обичне , да од „кућића“ постану „никогвићи . “

Тако je и у Црној Гори, тако je и у Боки. У Црној Гори се

важност куће задобив а н а јчешће јунаштвом , узгред и чо јством

(мада ти по јмови иду упо редо , јер je ј унак редовно и племенит

човек) . Чо јство je , како гласи једна нова дефиниција за ко ју ja

раније нисам чуо, али дефиниција превасходна: бранити друге

од себе (док je ј унаштво бранити себе од других ) . Кажу да je то

реч Мар ка Миљанова, али je ja нисам нашао у њ еговим делима.

У Црно ј Гори то су два једина титулса добр очо јств а

(аналогно гр чком кало кагатос ) , до к их у Бок и има више: мо же

се једна по родица и стаћи у помор ству (не само у поморск им биткама, већ и у поморском знању и уметности), a такође и у

култури , знању уопш те .

Свега je то га било , и зато je у Боки до ста истакн утих кућа

према заслугама на разним пољима.

Има још једна разлика у гласитости „ куПа“ у Боки , и Црно ј

Гори . У Боки je кућн а истакнуто ст в ише лок алногзн ача ја : људи

се одмерава ју у једном ограниченом географском кру гу . То

одговара већој затворености насеља Боке (отуда je свако

191



П етар-П еш о ћ еловић , рођен 1882. године, м учки убијен 7. м арта1942. у Б аош ићу (Б ока К оторска) и њ егова супруга Зорка-рођ.В идовић, (1892 Т1960).

192



насеље имало свој говор-делимично га има и данас, али у мом

детињств у им ало га je у по тпун ости ). Истина, ако je једна кућа

посебно цењена у једном месту, у другом се зна да je цењ ена и

то јој се не спо ри, али се и не пр из наје по себно. У Црно ј Гори се

истакнуте куће призна ју у далеко већим регионима, па чак и у

целој земљи.

Додуш е, ту долази до гротексни х ситуацаи ја: св ака

истак нута кућа увешта себе у прве куће целеза једн иц е. Овд е je

у Шв а јцарско ј би о један келнер из Васо јевића , рани је породи це

Кадић из Бјелопавлић а. Заборав ио сам како се сад зову. И

други им приз на ју да су оџако ви ћи. Али ова ј млади човек каже

да je његова кућ а четврта у свој Црн ој Гори ; чи ни ми се да их je

набројио три испред сво је ПетровиПе (владајућу кућу) , Вукотиће и Мићуновиће. Онда долазе они. Ja сам то причао

с ко р о у мр л о м п у ко в ни к у П е тр у В у кчев и ћ у и з Љ е ш а нс ке

нахи је. И он рече д ас у гас тари учили д а је њ ихова кућачетврта ,

али нису исте друга и трећа. Итсд.

Баш зато што нема декрета нити ма каквих др угих писаних

аката, ту je врло тешк о установи ти „ редо сл ед“ како каж е нови,

кому нистич ки језик Ју гослави је . У Црно ј Гори јетол ик о добри>

кућ а у сваком крају д а je заиста т ешк о до ћи у прве, a још теже ј€

некоме саветовати да се не бро ји у „на јпрве.“

У Боки, рекосмо, тога нема. Ja нисам никад чуо да je некс казао да je његова ку ћа најбоља, или међу најбољи ма у Боки. Ì

свом селу, у свом кр ају да, али не у целој Бо ки. Заи ста je т<

тешко и рећи, јер се разна мерила за то употребљавају. То ј<

тешко у становити према фами народно ј , јер она не доп ире ва

од рђе них и уск о ом еђених граница. Нпр. Новљани и Грбљани,

да не кажемо Паштровићи, заиста не могу да се доведу н

за једнички именитељ. Стотинама година ни је било међу њим

додира, a и после доста ретког .

II

Изуз етак се чини с амо са кућом ћ елов ић а у Рисну, и т

изузетак су установили писци више него народ. Јер су

млетачким архивима нашли низ доказа о њеној ваљаности

њеном прв енству. И та до кум ента се већ више од сто г о д т

објављују , увек са новим по јединостима. У млетачкк

доку ментим а се спомињ у и припадници д руги х кућа (па чак

моје), али само у по неком акту и само у појединим приликаи/

О ћеловићима се говори обашка и на много места. Ни

јам ач но још ув ек ни п окупљ ен и сви ти д о кум ен ти . Али в

прикупљени и об јављени довољно указу ју на пошту према п

193



породици и од народа и од мпетачких власти .

Прва документа je об јавио српском роду и у српском п р ев о д у п р о та д у б р о в а чки a п о с л ед њи ми тр о п о л и т с ар а је в с ки

( „ д а б р о б о с а н с к и “ ) ђ о р ђ е Н и к о л а ј е в и П у С р п с к о -

далматинском магазину који je излазио од 1842. до 1861.

(ђорђе, после Георги је живео je од 1807. до 1896). Ja сам у

остацима библиотеке мо јих предака нашао ове радове под

насловом „ Писма и св једочанства“ , али сам то био извукао и

сад не знам из ко га бро ја . По Петр у Ш еров ић у то je магазин из

годи шн е 1864 што м ени не изгледа вероватно. У сваком случ а ју

писма су аутентичн а , a превод д оста доб ар .

У п р и ме д б и п о д текс то м п и ш е „ Н и ко л а јев и ћ “ ов о: „ И мају ћ и

у препи су њ ека зн атна п исма Републ ик е мљетачке, што их je о на и зд а л а зна тни м љ у д и м а из с р п с ке п о р о д и ц е ћ е л о в и ћ а , ко ја

и данас у Бок ама (s ic ) живи , суди о сам за доб ро да je на српски

јези к прев ед ем и у наш ем д ал м ати н с к о м М агази н у ш там пам ;

јед н о зат о што ће и с та п и сма моћи ш то го д за осв јетљ ењ е

далматинске историје , a друго и за то да славне заслуге

пород ице ћелов ића учињ ене републици Мљетачко ј пред

сви јетом познате буду за в јерну успомену и похвалу њихову ,

јер ми Ср бљ и те смо о би чн о срећ е д а зас п у ге наш и х ју н ак а и

славних мужеве туђим државама учињене заборавности се

предавају и спо мена у штампаним књ игама о њима не чини се.“

Ili.

Све те акте je немогуће овде пренети, јер им није ни место.

Ограничи тићемо се само на по једине делове аката ко ји служе

нашем циљу. Тако у прогласу Бартола Моро, ванредног

пров идур а у Котору из год ине 1701. сто ји : „ Међу на јзнатније

породице у Рисну бро је се на првом месту арамбаше Петар,

Мато , Никола и Лазар п око јног Лук е Метковић а звани

ћеловић."

У писму Фи лип а Капела , изванредног пров идура у Котору

и Албанији од 26 маја 1712 стоји: „ Вели ке су и нове заслу ге

по ро ди цећело ви ћа из Рисна , јер су они у прошастим ратовима

жер тв о в али и св о је имањ е и св о ју крв за слав у и в ел и чан ств о

државе , као што се јасно види из толики узм нож ени св едоџба

п р е у зв и ш е но г г о с п о д и не ^е не р а л -П р о в е д и то р а и на ш и х

преставни ка; као што и са сво јсм четом сто ји на нашој служб и

капетан Ник ола, и ко ш то je капетан Петар оправљао с највећом

точнош ћу сво ју корисну службу за време наше уп рав е . .. аусто

велика познанства и пријатељства у земљи и преко грамице

утишао je народ и обелужу јући наше заповеди допринео и

194



жељ ен и мир. . . и зат о с у д и м о д а je п р ав ед н о и сп у с ти ти му ову

п р а в е д ну с в е д о џб у зб о г д р жа в н е п о ш то в а не на г р а д е .“

(Прев од je старинск и , пак je чак и провопис превуков , али

су мисли канда тачно озражене . ЛМК) .

У писму кон та каваљера Јована Буров ића „управитеља

кастелновског“ од 7 . јула 1709 сто ји : „познате саме по себи у

сво ј држав и ус луге учињене од благор одн ог кап . Петра

ћело в ић а из Рисна , не требу ју др уго г сведочанства . Налазио се

он са сво јом ч етом у време жес то ке пр ешасте во јне против

Турака при отимању и разоравању Љубомића , Требиња и

др уги х места у Ерцеговини , и ту je осветлао сво ју верност и

ревност према славодобитно ј држави . Такођ ер , када je

п о ту че на ту р с ка в о ј ска п р е д Д у л чи но м (ми с л и м Улц и њ, ЛМ К ) и

ту се одл ико вао идући увек први п ред сво јом заставо м . .. и био

je и зм еђ у први ко ји je д о н о с и о о тс еч ен е глав е неп р и јатељ ске

пред но ге његове преузв ишено сти. . .

ђенерал -лров едиту р Анђ ел Емо написао je и потпи сао у

кастелно во м 10. новембр а 1714 декр ет, по коме „ изабир амо и

опредељу јемо насто јећим писмом кон та капетана Петра

ћеловића за сердара-управитеља народа рисанског и целог

оног предела, и они му морају где се тиче државне службе

укази в ати н а јточнију св аку посл ушн ост. . . .“

Г л а в но ко м а нд у ј у ћ и ђ е не р г л Д а ни л о Д о л ф и н IV о б јав и о je овај терми нал на Кр ф у 27. марта 1716: „ После дуге сл ужб е ко ју

je п о каз и в ао у п р ош асто м рат у кап . П етар ћ ел о в и ћ из Ри сна, од

онога д оба од Улцињ а све до данашњ ег дана задивив ао je све

већу важност сво јим јунаштвом и у ово ј с корашњој во јни

сто јећи на броду уз Нас жељан жртв овати се за свога Дуж да и

пр. (пр епо ру чу је га даље бо гатој ми лос ти в падатаљевој). . . .“

Севасти јан Вандрамино , „по милости републике млетачке

изванредни пров едитор у Кото ру и Албани ји и пр .“ изда је у

Кото ру 7. апри ла 1717. ову пох валу“ :

„У три жестоке во јне шт о с мо у последње доба имали,

сердар Петар ћеловић осведоч ио je сво ју верност служећи се

најбољом точ нош ћу и бранећи пов јерене му границе. Када je

наређено да иде у бо ј , радо je послушао, показу јући у сво јим

дужностима, живоћу духа , добро лонашање и јунаштво ,

налазећи се свагда међу лрвима у реду и пр.“ (Ово лоследње

треба да значи и прочаја , што се данас каж е итд одн, и тако

даље, ЛМК).

Терми налом о д 1. ок тоб ра1717 . Лу јо Мо цениго Ш .ђенерал-

пров едитор „ с јајне републи ке мљ етачке у Далмаци ји и

195







сво јом нарбчитом храброшћу и у више наврата однели с ја јне

победе над Турцим а и отимали им окупи рано земљиште и њих

поти скив али даље од мл етачки х грани ца, то су им Млечићи , уз

разне награде за та њихова јуначк а дела издавали и писм ена

признања, ко ја су садрж авала разне повластице . Та докум ента

су ове поро дице обичивале потписи вати у тзв . 'књ иге

прив илеги ја ', a препи се су вршили редов но јавни но тари и

оверавали са сво јим печат ом и no тписом. .

Каже даље како je и поро дица ћелов ић имала једну такву

збирку , ко ју смо овде упознали.

Има један акт и ко д Козачеви ћа (на итали јанском и

л а ти нс ко м) и ко д Ше р о в и ћ а и а с р п с ко м ј е зи ку ко ји ни с мо

нашли к о д Никола јевића . To je последњи код Ш еровића одн. претпоследњи акт код Ковачевића , уствари дукал (дуждев

ук аз) од 18. маја 1720. дат у већу умољ ених, к ако с е то у

Дубр ов ник у говорило : in cons i l io (nos t ro ) roga to rum. Указ

(дукал) гласи : „ Пошто je серажан-м а јор Нико ла ћелов ић јако

ж у д и о да сл ед и слав не п о дв и ге св о јих п р ед ак а na je и он ж ел ео

да ступи у в о јну службу , и скупиви ши чету од свога народа

слу жи о je с њом у време Морејс ко г рата у Далм ацији, a у време

мира чувао je границе. Кад су то ванредне потребе захтевале

бивао je одр ђен да врши ф ун кц ије или на чврсто ј земљи или на

јав ним б р о дов и м а. К ад je б у к н у о п осл ед њ и рат , о д аб р ан je за

сержан -ма јора у р егименти Розани на Леванту , и истакао се

при опсади Крфа, у битци код Елиоса и као управљач једне

галије у заливу од Превезе. То се све очиту је у уверењима

претставника државе и ђенерапа .

Пошто он сад моли за неко јавно до броч инств о , та му се

молба уважава. . .“ (Да је служ бу њ еговом с ину Стеф ану . .. “ )

И ми са сво је стране морамо истаћи да je служ ење

Мл е чани ма у б о р б и п р о ти в Т у р а ка б и л о у д у х у на р о д ни х те жњ а

Бокеља и Срба уопште. То се види нарочито из књига

„ Херцегнови “ од Крста Томов а Попов ића . Чак су и народне

песме опевале Србе јунаке у млетачко ј во јни про тив Турака . Па и сам Њ егош je то исти цао, и у самом Горс ком Вијенцу.

Специјално у колу (стихови 1210 и даље). Само он ту слави

сарадњу Млечана и Црногораца . (И Херцегнови je био у

Херцеговини, па и Рисан и Кривошије) . Свакако, то ни је била

национална срамота него част борити се против некрста и

диндушманина , и са Латинима.

VI.

Има, р азуме се, и на др уги м м естим а, и у изво ри ма и у

198



описима бокељске прошпости спомена о кући ћеловића .

Неш т о Пемо и овде пренети.

Бокељски л окалн и (и врло ваљани) исто рик Петар Д.

ЦЈ ер ов и ћ д ао j e у П р и л о зи м а (П а в л а П о п о в и ћ а ) за књ и же в н о с т ,

историју и фолклор у књизи XXX св. 3-4 , из године 1964, један

прилог под насловом „Из архива старе ри санс кеоп шти не“ ко ји

овако почиње:

„ Када je Рисан год ине 1684. био кон ачно ос лобо ђен од

Турака, почели су у њ силазити мно ги уск оци из Црн е Горе, a

нарочи то из Херцегови не, и то већином из Жу пе ни кш ић ке, и

насељавати и своје породице. Млетачка их je влада радо

прим ала и давала им дв оп ек (бешк от) и co. Ови су досељеници

за ову „м илос т“ (graz ia) били дуж ни да бране Рисан и њ егову ближу околицу од турских упада , као и да насто је да сво ју

родб ину и остале сво је пл еменик е ко ји су и даље жив јели у

турск о ј земљи, a с ко јим а су од ржав апи јаке в езе, наговоре, да и

они пос тепено си лазе на мл етачко земљиште, како би по јачали

одбрану овог ди јела бокељ ског прим ор ја од турс ких н апада . У

прво в ријеме овим дос ељениц има je управљао „ сердар“ , a

сматра се да je ова власт у нашим јужним кра јевима заведена

кра јем XVII ви јека под млетачким утицајем.

Као први ри сански сердар спом ињ е се Петро Пеловић. За

ћеловиће каже С. Накићеновић да су дошли у Рисан из

Треби њ ау X IV ви јеку . Међутим, и згл едад асу се они доселили у

Рисан доста касније , када су се водиле борбе за ослобођење

Рисна од Тур ака. Раније су се називали Метко ви ћи, те се за њих

у повхалном писму в анредног пров идура у Котору , Бартола

Мора, од 18. августа 1701, каже да се „међу најзнатније

породице у Рисну бро је на прзом мјесту харамбаше: Петар,

Мато, Ник ол а и Лазар, синови пок. Вука (Лу ке) Метков ића,

прозваног ћеловића . “ Сердари ћеловићи се п јева ју и у

народним п јесмама.

И Ришњ ани су , као и станов ниц и херцегов ачко г подр учја ,

издејствовали од Венеци је да могу основати оп штину ко јом су управљали: капетан (предс једник) , четири суђе и канцелијер."

VII.

У с в о ји м д р а г о ц е ни м „С та р и м с р п с ки м за п и с и ма и

натписим а“ од академи ка и некадашњ ег претседн ика Срп ске

владе Љубомира Стојановића (рође ног у Ужицу 1860, умро у

Беогр аду 1930) налази се пр енет запис са једн ог еванђеља који

се чува у Манасти ру цетињ ском (ваљда још и данас) из године

1726, дакле само неколи ко децени ја од ослобо^ ење Рисна од

199



Турака . Запис лотиче од срп ско г патри јарха у Пећи Арсен ија

IV. (Јовановића званог Ш акабента , рођеног у Рашко ј области

око 1699, a умро у Карловцима 1748). Сто јановић je пренео напис према два преписа раније об јављена ( једно од

академика Јована Томића , друго од Марка Драговића) . То су

бројеви Записа 2469 (у I I књизи), a и 7584 (у петој). Запис се

налази управо на оков у јеванђзљ а од ма јстора херцегнов ског

Илије Јовановића и гласи: „Сије свето је евангелије по

прошени ју мене см јерна архиепи ско па пекск аго и србс каго

патри јарха Арсени ја четвртаго п одаров асвете ј и велицеј цркви

патри јархи ји србско ј Пеки сердар Петар Метковић илити

Пелови ћ от Рисн а за вјечни сп ом ен в љето 7235 мјесеца

септемб рија 21 дн .“

Ту нГема описа еванђела (сходно карактеру књиге

Сто јановићеве) , али je свакако било неко стародревно

евенђеље. He знам да ли je ср пс ко г или рус ко г порекла.

Несумњи во je било знача јно к ад je патри јарх молио сердара

Петра да га дару је „в елико ј цркв и“ . Ова je јамачно имала више

е в а н ђ е љ а и оно ни је било потребно за богослужење већ као

истор и јски раритет . Како je досп ело у кућу ћеловић а ни то не

знам. Вероватно je било купљено. Али je доказ да су се у то ј

кући од давн ина, већ в ише векова, чув але ср пс ке књ иге и

с р п с ке и с то р и ј с ке д р аг о ц е но с ти .

VIII.У сво јо ј књизи Бока и Бокељи Сима Матавуљ наводи

п о је д и не и с та кну те п о р о д и ц е у не ки м п р и мо р с ки м о п ш ти нама

Боке . Том приликом каже : „Рисан, као ускочко место , ни је

могао имати старе властеле, али je у њему поо давно гласиа

кућа ћелови ћа , јер се мн оги серд ари ћелов ић а пева ју у

народном песмама. “

Тако у песми Удар Бокеља и Црногораца на Требиње

Ho с е ју на к д о ба р на х о ди о ,

До бар јунак , ћепов ић сердаре,

Па се загна на т ребињска врат а,Те у граби Мићуновић Вука .

Доват и га на плећи јуначке ,

Па поб јеже поњем испод града ;Ha њ пуцају пушке и пубарде,

А л ’ м у т ако Бог и с рећ а дап а,Те јунач ки у г рабио Вука ,

Д о н е с е г а ј у на к п о д ш ат о ром,

Под шат ором Пет ровић владике .

200



Ja веру јем да има у Вуково ј збирци помена о породици

Пелови ћа, сп ецијалн о у VI I књ изи, где има по дос та песама

датих Вуку о д nona Вук а ПоповиПа, пароха рисаснк ог . Ту се спомињ е и мо ја породи ца (Жеиид ба Али је Новљанина , ако се

добро сећам), a камоли неће кућа ћеловића ко ја je била у

његовој парохији! Али ja ту књмгу немам код себе. Мерутим, у

предговору већ изнете збирке Љубе Ковачевића о породици

ћелов ића, на страни 148. Сп ом ени ка САН, н аведеиа je једна

песма ко ју je Академ ији наук а у Бео граду посл ао б”ио игуман

манстира Бање, код Рисна Диони си је Миков ић , али мислим да

није отш тамп ана и тешк о ће икад бити штампана, јер та ј игуман

ни је имао правилан критери јум у народном песништву . Имату

и доб рих песама, али нису све такве. Веров атно у доб ре песме

треба сврстати ону о ћеловићима ко ја овако почиње:

К њи г у п и ш е ћ е п о ви ћ с е р д ар е

Ha Габепи Рисна бијепога,

A шаљ е je б ан у п р св и дур у ,

У Кот ору , г раду би јепоме,У књ и з и му ћ е п о ви ћ бе сјед и :

Ти си, бане, Рис ну дод ија о

С Лат инима од г рада Пераст а:Ви хоћет е да од нас от мет е

Шт о с у наш и с т ари ос т авип и

И п о ма ћ и воп ит е г р ани цу

Чак овамо на ст ару Спаницу , A н ак м о п и с п ав на г ланст ира,

Баш на Бањи свет сга ђор ђија . .

У песми се даље пева да je ћеловић позвао провидура на

мегдан и да га je по губио на мегдану, a завршу је се стиховим а:

Так за Бањом повиш е границу ,

Как о т ада, и сада je кажу .

Љуба Ковачевић je штампао малим почетним словима и

Габела и Сланица, мада су то топо ним и, делови Рисна. Габела

je глав ни део , „ тр ж и ш те“ , п и јац а. Сл ан и ц а je ју ж н и д ео Ри сна,

на мору.

Тако и Стано је Стано јевић у сво јо ј прво ј књизи велико

замишљене Истори је Ср пс ко г н арода , ко ја je једин а изашла јер

га je претекла рана смрт, наводи како je по сто јала јед нак њ игау

манастир у Превл аци у Б оки, и да су се после налазили њени

п а пи р и (чи ни ми се д а то п и ш е п р е ма Мл а д е ну Цр н о г о р че в и ћ у )

на „бр дима“ . Уствари су Брда једна мала узвиш ица у метоху

манастира Превлаке, и то је . као тапоним, требало писати

201



великим словом. То зна ју само мештани , други се окпизну . )

IX .

И данашњ и цр ного рски ксм уни сти призна ју , не могу да

заобиђу и да не призна ју гласитост куће ћеловића из Рисна .

Тако у листу „ Бо ка“ од 15. марта 1971. пиш е неки В. Иванов ић

под насловом „ Збо г мјениц е 3asviano мегдан Ри сан-Прчањ “ . Ту

стоји ово:

„ К о то р с ки п р о в и д у р с п р и је чи о j e д в о б о ј и зме ^у г р у п е

Ришњана и становника Прчања. СваГ)У зс започели Вицко

Бамба, чи ја се породица доселила у Прчањ из Истре и 5УРО

ћеловиП из Рисна, потом ак досељеника из Херцеговин е . Његов

д јед харамбаша Петар ћеловић, досепио ce у XVII ви јеку из

Требињ а у Рисан. Ова ј имућни Ришњ анин, ко ји јена јпр и јеи м ао презиме Метков ић, о стао je у с јећању по том ака по томе, што je

к у п и о и о к о в а о у с р е б р о „ Ј ев а н р ељ е “ , ш т а м п а н о у

ки јев опеч ерско ј лаври у Русијн 1697. годи не. Оков je радио

ку јунцег-Новом 1729. год. Сада се то чува у ризници

Митро поли је на Цетињ у . Петар je доб ио звање сердара .

ђур о ћелов ић изгледа да je од Бамбе потраживао неки

новац, јер je пос једов ао њ егову мјеницу. Тако je због дуга

дошло до свафе и Бамба je траж ио да о држ е двобо ј у Столиву .

То су чули у гледни Ришњани и преко св ог капетана позвали су

у Столив на двобо ј вирени је момке из Прчања „м егдана вичне“ .

Д о д в о б о ја и п а к ни је д о ш л о , ј е р с у п о р е д ко то р с ко г п р о в и д у р а

ин терв енис али и угл едн ији Бокељи. . .“

X,

Овде м ожемо да дод амо н еке анекдоте , али истините

догађаје , к о је опис у је ранији краљевски сенатор , a после један

о д к о м у н и с т и ч к и х „ р у к о в о д и л а ц а “ Марко ВујачиП, звани

„Кутлача“ , иначе кућић са Грахова у непоредно ј близини

Кривошија .

У анекдотама Марк а Ву јачиПа о знаменитим Црногор цим а

и Херцего ци ма (I I I књ., Б еог рад 1953., стр. 365 и даље) прича

во јвода Анто ДаковиП књ азу Нико ли како je књ аз Данил о слао

пред битку на Граховцу њега и во јводу цуцког Милоша

Крив окапића „ у Боку , к од бо кешк их Срба , да бисте у име Црне

Горе нашли за јам од десет хиљада фиорина, и да за те паре

куп ите хране за во јску и н ешто пр аха и олова. .“ „ Пошто нам

књаз даде писмо, кренусм о ja и Милош у Грахово , a из Грахова

право у Рисан. Ту на^осмо знатије и богати је Србе: ћеловића,

ћатови ћа , Поповића , Катурића , !5урковиПа и још нек ол иц ин у . ..

.“ „ ћелов ић, к ао прави Ср бин , обећа да ће дати сам хиљаду

202



фиорин а , и то не ко за јам но ко п оклон витешко ј и споб одно ј

Црној Гори. И остали му мн ого не узм акош е. Неко даде 300,

неко 500; тек начини се погол ема сума. Обећаш е да ће сутра и код дру гих Срба заискати помоћ . . „ ни је прошло ни м јесец

дана, a Турци навалили на Грахово. За побједу црногорску

заслуж ни су и српс ки род ољуби из Боке, и вазда им фала f )e

чули и не чули.“

Књ аз Нико ла je био узбуђ ен и рекао je: „ Црногорхзки народ

никад неће заборавити помоћ браће Бокеља. Отк ад пуца наша

пушка , они нас потпомажу . Од владике Данила до светога

Петра, од вл адике Рада па све до мене, за ско ро пуна два

вијека, Бока нам je била пријатаљ и брат. Знапи су Бокељи да

лом огну он оме ко сл обо ду брани. Зато и ja вељу, во јв ода Анто,

нека им je вазда фала и слава.1

Онд а прича Књ аз како je за калетана ни кш ићс ког по ставио

Ришњанина ђура ћеловића . Црногорци су се опирали да

постави за кап етана „ јабана из Бо ке“ , али им Књ аз одговор и:

„ Знате ли , Црно горци , од доб а владике Дани ла па све до мене,

никад ни је пукла црногорска пушка кад je ни јесу Бокељи

потпраши ли; вазда су нас ломагали у нуж ди, храном , џебаном и

другим, и доста допри ни јели да се очувамо од турск е с и л е . .

И он хоће ђур а ћелов ић а за капетана н икш ићс ког „ да се бар у

не ко л и ко о д у жи м С р б и ма у Бо ку . “

XI.

He само под Млецима, већ и под Аустри јом породица

ћеловића je уживала исти у глед прве рисанске породице .

Народ je бирао стално изданике те породице за олштинске

начелнике, ко ји су звати капетани (то je случа ј у неколико

општина бокељских , међу осталим у мом родном месту

Кртоли ма, али не у свим општи нам а.) Капетан ск а титул а

оста јала je стална, и после п рест анк а ф унк ције .

А у с тр и ја je л о јал н о (то јо ј се мора п р и знати ) п о ш то в ал ату

одлуку народа и ни је ништа чинила да се она фалсифику је .

Колико je она поштовала у том погледу народне одлуке и

народно располо жењ е нека послужи овај пр имер . 1876. године

п о знати п у б л и ц и с та и з С р п с ке В о јв о д и не А р с а П а је в и ћ и ш а о је

из Новог Сад у Црну Гору да лично види и опиш е већ славне

бо јеве Цри огор аца са Турцим а. Имао je пасош лично и здат у

Будиму , од на јвиших у гарских власти . Али у Боки ни је могао

нигде да нађе коња да га попне у Црну Гору . Муч ио се у Котор у

неколико дана, али му ни је успело: све живо je било

ангажовано за рат. Тада су му рекли да иде у Рисан, јер Пе ту,

203



бајаги, лакш е наћи к оњ а (мад а само до Грахова, али одатле се

надао црногорско ј помоћи) .

У Котор у су му дали адресе на два ис такнута Ришњ анина, јед н о г м л ад и ћа, тр го в ц а, о д 20 го д и н а и на к ап етан а Петр а

ћеловића. ПајевиП сусрете прво овог младог човека у сво јо ј

радњи. У толик о наиђе у радњ у главом тр ажени ћелов ић ко је га ,

нажалост мо ју и још в ише његова праун ука Вид ака , описа Арса

као старц а од 50 година! ! Такв а су тада в ремена била. Ево шта

директно говори Арса Пајевић (стр. 144. и даље поменуте

књиге):

„ Тек што бе јах у речи са овим младим Срб ино м

разбира јући за оног друго г , на ко јег ме упути ше Которани , али

пред дућански врати указа се једна старина, човек преко 50 година, средњ ег узраста и широки х ллеђа у госпо дско м

бок ешком оделу са чибуком у руци , гладећи сво је плаве

бркове . Мо ј мпади тргов ац лако се осмехну позивљуђи унутра

ову старину, коју ми у часу приказа, рекав:

„Наш дични рисански капетан Петар ПеловиП; за ко јег ме

мало час запитасте, желећи се о њиме виђети и познати, ево га

главом пред нама ђ е сто ји . “

И опет се лако изн енадих, где и ово г др уго г тако брзо без

велике муке нађох, па се стадох сам при казив ати, на што се ова

добр а старина мало осмехну , пружив св о ју десну р уку према

мени па рече:

„Е мило ми je виђет и вас овђе у нашем Рисну, у кога су

дох оди ла в азда честита и ваљана срп ска браћа. A да Бог да ни

ви не бипи потоњи.“

Обоји ци сада рекох куд а идем и у чему бих желео да ми

помогну. Они се оба у један мах погледаше, па ће онај млаЈЈи

рећи:

„ Да бе јаше стоти ну коњ е, могаше се овђе на пазару

продати све за дукате жуте. He остаде ама баш ни једног

кљусета у целом Рисну, до оно дваестину товарних коња, што

на њима сиром ашни људи робу проносе , теж ив е од ов етешке и

јад н е р аб о те.“

Ha овај гов орљ уто се забринух , помишљ ајући шт аћу и како

ћу сада у овој невољи, али ме из ових мисли трже весели глас

старога ћелов ића , ко ји пусти сво ју десну руку на мо је раме па

рече:

„ Не могу вас гледати без сво је помоћи, к ад могу , хвала

Богу , да вам помо гнем. Ено вам мојег вазда осед лано г дор ата,

204



где сто ји на дому, даћу вам га до Грахов а. Нека вас мин есад а

брига за коњем, но да вас пров едем нашим лијепим Рисн ом !“ па

ме узе под руку те nof)e са мном од дућана до дућана, по казу јућ и ш та се све у Рисну на пазару доб ити мо же. . . .

Кад смо тако у разговору све разгледали, пођосмо кући

Пеловића, према ко јо ј подаље од нас угл едах неко ли ко

аустри јских жандара са њиховим црним шеширима и модрим

перјаницама на глави, ко ји разрогаченим очи ма погл едаху

овамо на мене што ме јако узн емири и нехо тиц е истр гох сво ју

р у ку испод мишице добр ога старине Петра ћелов ића , ко ји се

насмеши м ојем немир у па ће рећи:

„ Ш т о в ам je, т е ст е тако плахи? A зар има тога у Рисну, ко ји

сми је таћи или учинити што крив о госту Петра ћеловића? He, в јере ми мо је, будите сп ок о јн и"

У томе дођос мо према овим жандари ма, ко ји се поставише

јед ан д о д р у го га у ред , па неп о м ич но , у ко ч ен и м п о гл ед и м а

сво јим, држећи десну руку уздигнуту према шеширима,

поздрављаху у пролазу ћеловића као ст арешину варошког .

Овде морам споменути, да сам код себе имао генерални

путни лист за сву Европу , ко ји сам личн о у Бу ди м-граду у

министарству унутрашњих послова извадио полазећи у ове

кра јеве, па ме опет нешто такну, кад угледах те жандаре, јер

сам у Ко тору слушао да овуда жандари и са пасошем п утник е задржавају и натраг враћају .

Већ беше скор о по дне , кад стадосм о пред кућу ћелов ића ,

који ме позва на ручак себи као свога госта, и ja сам имао

велике муке, док сам му док азао да овде као на жив ој жеравиц и

сто јим и да бих р ад одм ах крену ти на Грахов о. Он ме на јпосл е

вајка јући се отпус ти, пољубив сз са мном при р астанку . Отрчах

часком да се опр ости м и са оним младим тргов цем, па свр атих

по сво је ствари у гости но ни к, п ред ко јим већ ста јаше оседл ан,

леп, висок коњ , a уз њ ега ћелови Пев мом ак, ко ји н осаше о

ремену д у гу пуш ку и малену торби цу са нешто хране у њо јзи . За

мало, па сам већ седео на лепом немачком седлу са малим узенфијама, на ко је сам ое ногама одупирао, држећи у руци

пред собом танке ка јасе од коњских воГ)ица. Слуга узе моје

ствари на сво ја широка и снажна плећа, и ми кренесмо преко

Рисна, кра ј неких великих државних магазина, ка луту

кривошијском, ко ји све стрмени ји биваше, што му се ближе

при ми цасм о. . .

Онд а писац, у засебно м п оглављу, оп ису је сво ј пут „ Из

Рисна преко Криво шија на Грахов о , “ Вођа му je покази вао све,

205



нарочито кра јеве прослављ ене Првим Крив оши јшким у станком

пре неколик о год ина . У то дођ оше близу црного рске границе ,

према ко јо ј се окомила нова аустри јска твр^ава . Сад ћу пустити понова Арсу Пајевића да говори (Стр. 151):

„ Пут воОаше више десном страном, али кад дсф осмо близу

ове тврђавице , трчаху отуда неколико жандара право према

нама на пут. Сав пр етрнух угледав о в ежан дар е, бо јеПи се д аћ е

ме ови сада тако близу св о је мете са ово га пута натраг в ратити

и кад дођо смо једно дру гим а на близу , један од жандара

повиче гл асно, махнув руко м на слу гу да са коњ ем стане. Али

мој дични Б окез иђаше преда мном поно сито , погледа јући лево

на жандаре , ко јима сво јим громким гласом одговараше:

„ Ово je коњ Петра ћелов ића , капетана рис ањ ског “ , на ко је ж ан д ар и као зал и в ен и заћ уташ е, и ми п р о ђ о с м о кр ај њих

мирно, х одећи даље пољем др агаљ ским . Ja се на то радосн о

осм ехнем, м ислећи у себи: овде међу овим страшн им

кршевима и кланцима више вреди за путника коњ Петра

ћеловића , него пасош моћне царо-краљевине . “

XII.

Да je кућа ћелов ића задрж ала сво ј водећи полож а ј под

управом Београда и Цетињ а (Зетска област , Зетска Бановина) ,

не треба нарочито наглашавати. Зато je она била трн у грлу

свима србождерима и зато су уклонили са овог света

п о с л е д ње г ка п е та на Р и с на П етр а ћ е л о в и ћ а у н у ка о но г ко г а

помиње Арса Па јевић . Убили су срп ско г ждрала на рисанско ј

крајини, али, као што рече народни певач:

А к ' и јес у у г и н уп и ж др ап и ,

Ос т ап и с у пт ићи жд р а п о ви ћ и ,

Њ и но п п е ме у г и ну т и нећ е!

Нека му je слава у име Српског народа!

206



С војеручно нисана П ове.ва М итроп оли та црногорског П етра I

П етровића, од 10 апри.та 1790. године. капетану П етрисаву

ће.товићу, у знак признањ а за учињ ене услуге српском народу.

207



ПОГОВОР

др л а з о м. костивпроф есор Универзитета

Л азо Кости ћ, рођен je 15. марта 1897. годи не у Грбљу, Бо ка

Которс ка , у свештеничко ј пород ици. Отац му je био прво

свештеник у Вранови ћима (Грбаљ), a затим у Кр то ли м а.Там о је

мали Лазо св ршио 6 разреда основ не школе . Гимнази ју je

похађао у Котору , Задру , Цетињу , a завршио je у Сремским

Краловцима. Ha велико ј матури задивио je сво је професоре

знањем грчког језика , Платоновох дела и Његоша. Правни

факултет завршио je у Београду 1921 . године . Ha факултету

е ко но м с ки х и с о ц и јал ни на у ка у Ф р а нкф у р ту , на Мајни

до ктор ирао je Статис тик у 1923. год . „с великом по хвалом“

(magn a cum laude) са тезом: „ Парламен тарни избори и

С т а т и с т и к а “ .

Љ убав према књизи и науии Лазо je добио у сво јо ј висо ко

интелектуално ј породи ци. Отац му je завршио класичну

г и м н а з и ју и П р ав о с л а в н у б о г о с л о в и ј у у З а д р у , д е д а

Клерикално училиште у Задру , a стриц филозофију у Бечу .

Отац му je имао бо гату библи отеку са књ игама на неколи ко

јез и ка.

Прва знања Л азо je до био од оца и стрица . Л атински je знао

пре гимнази је, a црквеносл овенск и јо ш као основац.

Ота ц му je б и о д о п и с ни к та д а п о знати х л и с то в а С р п с ко г

гласа, Босанске Виле, Јавора, Бранковог Кола и др.

П о п Ф и л и п , Ла зи н с тр и ц , д о в е о је п о четко м п р о ш л о г в е ка у

манастир Савину руског пуковника , ко ји je културно деловао

на Боку . То саопштава протосинГЈел Кирил Цветковић у сво јо ј

А у то б и о гр аф и ји . Л ази н р о ђ ак , non Јо ко , син no n a Ф и л и п а,

учио je гимнази ју у Сремским Карловцима за једно са младим

српским песником Бранком Радичевићем, и био професор

Бо гослов ије у Бањ алуци, код В асе Пелагића, a деда п рота

Нико ла Костић помагао je Вуков у реформу језика и правописа

и био лретлл атник на мн ога његова дела. Проту Ни ко лу je

о в е ко в е чи о С те п а н Ми тр о в Љу б и ш а у п р и чи „Ша л у j e Бо г

оставио“ , где се опису је исти нит до гађа ј , али из доцн и је г

времена.

Литерарн им радом и науком Лазо се почео бавити врло

рано. Највише радове je дао из Јавног права и Статистике.

208



f -beroBo познавањ е правн их наука било je огро мн о, a углед

ме^У прав ни цим а велики , те je врпо рано, 1926. год ин е на

конкурсу био изабран истовремено за ванредног професора

Јавног права у Суботи ци и Статисти ке у Љубљани. Прим ио je

избор у Суботици и тамо остао све до оснивања Високе

економско-комерционалне школе у Београду , где je од јула

1937. године био редован професор, a више пута њен декан и

проректор .

Ha факултету др Лазо je предавао Административно

право , a супли рао по некад Држав но с уставним правом и

Статистику . Из сва три пр едмета написао je уџбенике . Њ егов

уџбеник из Административног права обухватио je Управно

право у целини и поздрављен у науци к ао прво дело те врсте у

српс ко ј и ју гос лов енско ј правној лит ератури и науци.

Дао je врло запаж ен ко мент ар Устава из 1929. год ине и тим е

расветлио мн оге проб леме Устав но г права, ко ји су до тле били

непознати нашо ј оскудн о ј правно ј литератури . Статистич ку

науку обогатио je методологи јом и терминологи јом, ко јим се

проблемима пре њега нико ни је бавио код нас.

Његов рад на факултету прекинуо je Други светски рат и

његов ин терес упутио на проучавањ е Њ егош а и изради

Речник а латинс ких правних израза . Написао je доста студи ја о

Њ егош у за време рата, али му je њихов а судби на непо зната. У

емиграци ји дао je више запажених дела о Његошу , ко ји по сво јо ј тематици престављ ају но вину у проучавању Њ егошевих

дела.

За време рата ни је се бавио политичком ни правном

литературо м иако je његова сарадњ а тражена свуда. Та ј сво ј

прекид у литератури и науци професор Лазо je стоструко

надок надио сво јим радом у емиграци ји . Издао je укуп но 73

дела a 4 излазе после њ егове смрти, у ко ји ма je као прав ник

бранио Српство , срп ску к ултуру и територи је од хрв атских

присвајања и мегаломаније . Мало je рећи да je овим сво јим

радом зад уж ио Српс тв о за сва времена и дао више за њ егову

одбрану него сва емиграција .

Као капетан прве класе био je за време последњег рата

распоређен у Ш таб шум адиске дивизи је . Због болести избегао

je нем ачко зар о бљ ен и ш тв о и в рат ио се у Б ео гр ад .

За време немачке окупаци је Срби је био je кратко време

комесарски управитељ саобраћаја .

При кра ју рата ступио je у идреде генерала Драже

М и х а и л о в и ћ а и р а д и о у п р о п а г а н д н и м ш т а б о в и м а

209



В а р в а р и нс ко г ко р п у с а и В е л и ко мо р а в с ке г р у п е ко р п у с а .

Земљу je напус тио кад je Сов јетска армија стигле на Дун ав

и прешао у Немачку. До п ораза нациф ашист а био je no

л о г о р и ма у р а зни м ме сти ма, a на јв и ш е у Т и р о л у и Ч е ш ко ј .Т о с у

били цивилни, a не во јни логори . Ни кад ни је био са владом

Оенерала Недића у Кицб ихелу ни ти „ гос т немачке владе“ , како

су неки злонамерно тврдили. У логорима je радио на ј грубље

ф изи чке послове, јер ни ко ни је знао да je про фесо р

унив ерзитета и резервни офи цир . Из Тиро ла je успео да се

пребаци у Швајцарску , где je две године био интерниран, a

затим пуштен с налогом да се одмах при хвати неког посла у

пољопривреди, угоститељству или металној индустрији. Радио

je нек о в рем е у ф аб ри ци као ф и зи ч ки р ад н и к и кад а се

разболео, по налазу лекара, прогл ашен je неспо собн им за рад,

и додељена му je помоћ од 220 ш вајцарск их фр анака месечно.

Настани о се на периф ерији села Ветин гена, близу Б адена,

и живео скромно и повучено враћа јући се поново своме

науч ном и литерарном раду. Св аког д ана одл азио je у Цирих и

посећивао његове богате библ иотеке . Пошто je имао солидно

знање из грчк ог језик а то се са задовољств ом бацио на

прочување пол итичких установа античке Грчке . Уз овај посао

ои je наставио и сво ј даљи рад на изучавању Њ егошев их дела.

И зд а о j e п ет књ и г а о Њ е г о ш у . К њ и г е с у о б ја в љи в а неу А мер и ц и ,

Канади, А устрали ји и Немачко ј . Њ егов ужи земљак Иво Паландачић издао je прву књигу о Његошу под насловом из

„ Његошеви х д ела. Анализе и интерпретације“ . Сарађив ао je и у

Паландачићевом листу „У једињено Српство“ под разним

потп иси ма и разнов рсно ј тематици , јер je Ш вајцарс ка, као

неутралн а земља, забрањ ивала сваку пол ити чк у делатн ост на

делу, речи, писму. Напи сао je ок о 2,000 чланака.

Ha нападе хрватских интелектуалаца на Србе и Српство

одговорио je професор Лазо Костић сво јим неуморним и до

сада не виђеним р адом и доказим а. Овај по сао ни је ни мало био

лак, јер су хрв атски писци у слобо дн ом Св ету били обезбеОени

златом отетим за време рата од Срба и Јевреја и уживапи

заштиту Римокатоличке цркве . Док су се наши Срби снашли

успех Хрвата био je привремен и прекаран. Вођство међу

српски м интелектуалцим а преузео je професор Лазо . Он je

почео детаљно да проучав а„ хрв атску пов и јест“ , ко ју јеи рани је

позн авао. Огро ман матери јал био je ту, али не и ср едств а за

објаву тога материјала. Ho „ пр егаоцу Бог да је махове“ и „ удар

je н аш ао и скр у у к ам ен у .“ Л ази н а д ел а су п о тек л а и преп лав ила

срп ск у јавност. Хрвати су били и з н е н а ђ е н и појавом на српско ј

210



страни човека ко ји je добр о познавао њихову пр ошлост. Он je

износио ту п рош лос т пуну кр в и : мрцв арењ а, зверстава, невера,

као нико пре њега. Професор Костић je то све описао у сво јим делима да се чов еку к ож а јежи чита јуПи их. Није он говори о и

писао само о до гађ јим а из наших дана, него je изнео истин у о

Хрватима од 17. века до данас, па и за раније векове. Пред

Лазиним доказим а, ко ји нису блли само „ пром иџба“ , заћутала

je сва х р в атска п р о п аган д а Л аза je и зу чав ао њ ихов у

државност кроз векове , њихову културу и неза јажљиве

прохтеве за туђом културо м и територи јом. Тако je у гледало

свет шест његових в еликих дела о Босни и Херцегови ни , затим

друге његове књиге о Далмаци ји и Славони ји Спор ни п редели

Срба и Хрвата, Срп ско м Прим ор ју , Бо ка и Дубр ов ник , о

Пирилици, Kpaf?a ср пс ко г језик а, и многе дру ге, чи ји je бро ј постепено растао 50,60,70 и више. За св аку ову к њ игу требало je

наћи издавача , штампара , купце итд . Св е јеов о в елик аенерги је

професора Лазе савладала и срлски народ заувек задужила .

Иако у поодмаклим годинама професор Костић до сво је

смрти . Сво ја дела увек je допуњавао новим подацима и пред

свет износи о хрв атске злочин е над Србим а у Другом светском

рату. Из ове области дао je дела: „ Хрватска зверства у II

светском рату“ , и „ Ко je крив за злочине над Србима у НДХ.“

Об р а д и о j e и п и тањ е но в и х ко му ни с ти чки х „ на р о д но с ти “ у

књигама: „ Србија или Југослав ија II књига, Нове југосл ов енске

„ народно сти“ св. IV. и Комунистичке таксирање народа

Југославије.

Професор др Лазо Костић je често водио полемике преко

с в о ј и х к њ и г а и б р а н и о с е о д н а л а д а к о м у н и с т и ч к и х

пров окатора и разних п искарала , јер ни је имао дру гог начина

да се с њима обрачунава. Њ егов а je жеља да прили ком

прештампавања његових дела ове полемике изостану.

Сва .сво ја дела професор Костић je наменио Српству и

њему их поклонио . Као педантан статистичар професор

КостиП ни је лролустио прилику да нам не саопшти да je на

изради сво јих дела утрошио педесет хиљада радних часова .

Заиста о громна енерги ја и о грсшан труд једн ог р еткогч ов ека и

Србина , проф есора др Лазе Костића . Захвално Српств о

сачуваће усломену на њега кроз његове дела док je Српства.

Би б л и о г р а фи ја његових дела, 73 на бро ју, об јављ ена je у

књи зи „Милан НедиП“, издато ј у Аустралији 1976. године.

Мишљења многих Срба о стваралачком раду професора

Костића и њихова захвалност за одбрану Српства ни је

211



изостала. Многа од њих штампана су у књ изи „ Изјаве признања

проф. Лази М. Костићу“ на 164 стране, Минхен, 1966.

Све ово говори о по јави једног необи чно г човека и еруди те

у нашој правној науци и литератури , ко ји je мно го радио , много

урадио и српским генерацијама указао пут како се вопи

Српство и бори за њега.

Протојереј-ставрофор,

Живан СтефановиП

212





17. Franz Krones, Handbuch der Geschichte Oesterreichs von der

aeltesten bis neusten Zeit 5 Baende. Berlin 1876-1880

18 Северна Далмација некад и сад. Главна задруга за народно

просвећивање. Београд 1939.

19. Књига Прогласа je без наслова, само са аустриским грбом и

једним мотом из Цицерона. Ha рбату стоји италијански „Боке

ди Катаро."

20. Вук Винавер, Похара Пераста 1624 године. Историски

Записи, за април-децембар 1952. Цетиње. Стр. 319.

21. Др Т)око Слијепчевић, Историја Српске православне цркве

I књига: Од покрштавања Срба до краја 18 века. Минхен 1962.

21. Ј ован Р адонић, Р имска курија и јужнословенске земље од16 до 19 века. САН. Посебна издања. Београд 1950.

22. Лазо М. Костић, Изливи хрватске мегаломаније. Историјска

и слична „права" на Босну и Херцеговину. Баден, Швајцарска

1968.

23. Wilhelm Tomaschek. Zur Kunde der Haemus-Halbinsel.

Zitzungsberichte der P hil.-Hist. Classe der kaiserlichen Akademie

der Wissenschaften in Wein. Band CXIII (113). 1886.

24. Шиме Љубић, Приеглед Повиести Хрватске Ријека 1864.

стр. 109.

25. Стојан Новаковић, Примери књижевности и језика старога исрпско-словенскога. II издање. Београд 1877. „Из Живота

Стефана Немање“ од краља Стефана Првовенчаног. Стр. 174.

25а. Fr. Miklosich. Monumenta Serbica spectantia historiam

Serbiae, Bosnae, R agusii, Wien. 1858.

26. Marino Sanudo Torsello. Istoria del Regno di Romania (ca 1328-

1333).

26a. Hopf, Chroniques grecoromanes p. 142-143.

27. Wladan Djorjewitsch, Die serbische Frage.

27a. Ferdo Sisic. Dokumenti o postanku Kraljevine Srba, Hrvata iSlovenaca 1914-1919. Zagreb 1920.

28. Станислав Краков, Преко Високих Дечана и Ловћена у

Приморје. Алманах Ј адранска стража за 1926, Београд 1926.

29. Otto Maull, P olitische Geographie. Berlin 1925.

30. V. J agic. Ein Kapitel aus der Geschichte der suedslasvischen

Sprachen. A rchiv der slavi sehen P hilologie J ahrgang XVII, 1892. S.

63-64.

214



31. Никола Р адојчић, превео, предговор и увод написао

ДУШАНОВ ЗАКОНИК, Нови Сад 1950.

32. Марко Вујачић, Знаменити црногорцки и херцеговачки

јунаци. Београд, издање „Просвете“ IV књига 1956.

33. Павао Буторац, Бока Которска након пада Млетачке

републике до Бечкога конгреса (1797-1815). Рад Ј уг. академије

знаности и умјетности. Књ. 265, Загреб, 1938 (Латиницом).

34. Никола Р адојчић, Законик цара Стефана Душана 1349. и

1354. Српска академија наука. Београд 1960.

35. Коста Милутиновић, Војводина и Далмација - 1760-1914.

Институт за пручавање историје Војводине. Нови Сад 1973

(Латиницом штампано!!).

36. Ј ован Цвијић, Балканско Полуострво и јужнословенскеземЈ Бе. Превод са француског, Београд 1931, књ. II.

215



1. Anon ymu s, von einem Aug enzeugen Stat is t isch -histor isch -mil i -

raerische Darstellung der Bocche di Cattaro. Coeln 1808.

2. H.F. Roedlich, Skizzen des ph ysi sch -mo ralisc hen Zustaend en

Dalmatiens und der Buchten von Cattaro. Berlin 1811.

3. R. von H. . . .g REISEN du rch das oes teriec his ch e illy rien,

Dalmatien und A lbanien im Jahre 1818. Eine um fassende Darstellung

des Landes und der Sit ten, Gewohnheiten und merkwuerdigsten

Gebrau ch e seiner Einwo hner. Erster Theil, Meissen 1822.

4. Dr. Michach elles in Nuernberg , Au sflu ege nach Il lyrien und

Dalmatien. 5. Die Bocche - "Das Ausland" 1832. S. 694. ff.

5. Heinrich Stieglitz, Ein Besuch auf Mon teneg ro . Stuttg art und

Tuebingen, 1841.

6. J.G. Kohl, Reise nach Istrien Dalmatien und Mont enegro . I, II

Teil. Dresden, 1856 (II. Auflage).

7. F. v. Rein sb erg -Dueri ng sf eld, Die Bo ka ‘Glo bu s’ VI. Band , 1864.

8. Siegfried Kapper, Montenegro. Tagebuchblaetter. Deutsche

Rundschau. 1876, Band VII, VIII.

9. Heinrich Noe, Dalmatien, Land sch aftl iche Schil deru ngen . Die

oesterreichisch-ungarische Monarchie in Wort und Schri f t . XII I Heft

Kuestenland und Dalmatien. Wien 1892. P. 29-32.

10. Theo do r Ritter Stefanov ic Vilovsky . DIE SERB EN im suedlich en Ungarn, in Dalmatien, Bosnien und in der Herzegovina. In der

Samlung: Die Voelker Oesterreich-Ungarns Ethnographische und

culturhistorische Schi lderungen. XI.Band Wien und Teschen 1884.

11. Zoran Konstantinovic, Deutsche Reisebeschreibung ber Serbien

und Montenegr o. M uenchen 1960 Suedosteuro paeische Arbetein,

56.

12. Heinrich Noe, Dalmatien und seine Inselwelt nebst Wand erun gen

durch die Schwarzen Berge.Wien -Pest-Leipzig 1870.

13. Kurt Hassert, Reise durch Montenegro nebst Bemerkungen

ueber Land und Leute. Wien, Pest, Leipzig, 1893.

14. Karl Braun-Wiesbaden, Reise-Eindruecke aus dem Suedosten.

Ungarn , Istrien, Dalmatien, Mo nten egro , Griech en land, Tuerkei. I, II,

III Band Stuttgart 1878.

15. L. Passarge, Dalmatien und Mon teneg ro. Reise-un d Kultur bilder.

Leipzig, s. anno 1904.

16. Herm ann B ahr, Dalmati nis ch e Reise. Berlin 1909.

ЛИТЕРАТУРА ДРУГОГ ПОГЛАВЉА

216



17. Georg Baum berger, B laues Meer und sch warze Berge.

Volks-und Landschaf ts t f i lder aus Kra in , Is t r ien, Da lmat ien,

Montenegro. 1905.

18. Os kar A. H. Sch m it z. Fahrt i n-з Bl aue. 1908.

19. Richard Voss, Ein homerisches Koenigreich. S. 296-306. Berlin

1910.

20. Ar thu r Achleitn er, Reisen im slavischen Sueden (Dalmatien und

Montenegro). Berlin 1913.

21. Hans Withalm, An den Toren zum Balkan. Eine Reise an den

Balkangrenzen. Zuerich 1913.

22. Dr Ku rt Floericke, Dalm atien u nd Mon tenegr o. Blic ke ins

Kulissenland. Berlin 1911.

23. Boc che di Cattaro, Meyers, Grosses Ko nvers ations -Lexiko n. III

Band 1909.

24. Dr. K. Weber, Bosnien, Montenegro und Albanien im Kriege.

Reiseberichte eines Neutrales. Liestal 1917.

2 5. A . S t e i n i t z e r , D A L M A T I E N , d a s k r o a t i s c h e u n d

montenegrinische Kuestenland. Bielefeld und Leipzig 1930.

26. Franz Th ier fe ld er , D ie su edos teurop aeischen Staaten in

Einzeldarstel lungen. Das Koenigreich Suedslawien, dargestel l t v o n ..

. . Leipzig 1935.

27. Edith Posse, So sah ich Jugoslavien. Ein Bericht in Bildern mit einleitendem Text. Koenigsberg, s. anno.

28. Walter Neub ach, Jy goslavien. Ein Reisebuch. Bielefeld und

Lepzig, 1938.

29. Pieter Wervo ort, Die goldene Triangel. Muenchen 1940.

30. E. Fechner, Au f zeitlosen Strassen zu zweit. Die Gesch ich te ein er

suedserbischen Reise. Berlin, 1939.

30-a. Lothar Rendulic, Gekaem ft gesiegt, geschl agen. Heidelberg

1952.

31 . E d w i n W i e s er , R o m a n t i s c h e s D a l m a t i e n . H e r r l i c h e s

Griechenland. Adria - und Griechenlandfahrt des Schweizerischen

Burgenvereins. Affoltern am Albis 1953.

32. Herbert Taub, Jygoslawien, Il lustriertes Touristenhandbuch. IV

Auflag e. Stau ffac her Rei sefüeh ret . 1957.

33. Richard Gerlach, Dalmatini sch es Tageb uc h, Zuerich 1959.

34. Theod or Mu e l le r -A l fe ld , Das Euro pa-Re isebuch . Ita l ien ,

Jugoslawien, Griechenland, Tuerkei. Berlin, 1959.

217



3 5. H e r b e r t G o t t s c h a l k , J u g o s l a w i e n , T e p p i c h E u r o p a s .

Geographischer Verlag Bern, 1960.

36. Harms Erdkunde in entwickeldner, anschaul icher Darstel lung.

Band II Europa-Bearbeitet von Herbert Lehmann. 10 Auflage. 1962.

S. 265.

37. Emst Neumayr, Zwischen A dria und Karawanken. Reisen durch

Jugoslawien. Berlin-Darmstatt-Wien 1964.

37a. Wilhelm Kayser, Son nenland Dalmatien. Die jygo slawis che

Adriak ues te. Bern und St u ttgar t 1972.

38. Otto und Liese Mihalj i -Merin , Jug oslavien, K leines Land

zwischen den Welten. Zuerich-Wien, 1955.

39. J.A. Cuddon, Jugoslawien, Ein Fuehrer. Muenchen 1967.

40. Ernst Neum ayr, Jugo slawien, Olten 1974.

41. X. Marmier, Lettres sur I’ Ad riatiqu e et le Mon tenegro . Tom e II.

Paris vers 1853.

42. Charles Yriarte, Les Bordes de l 'Adriatique et le Montenegro ,

Paris 1878.

42a. Pierre Loti , Vo yag e de quatre o ff ic iers de l ’escadr e

internationale au Montenegro. Dans le livre: Fleurs d’ennui etc. Paris

1882.

43. Pierre Loti, Pasquala Ivanovitch. Paris 1881.

44. Emil von Laveleye-, Die Balkanlaender. Ins Deutsche uebertragen von E. Jakobi. Leipzig 1888. I und II Band.

45. Emil von Lavaleye, Preussen und Oesterreich seit Sadowa. II

Band, 6 Kapitel 1869.

46. J. Deniker, Les Krivosciens. A propos de I’ insurection de la

Dalm atie. LA N A TUR E. Revue des sciences. 1882. Prem ier semestre.

Paris.

47. J. Lesueur, Aux. bords de l’Adriatique. Paris. Marpom, 1893. P.

211 .

48. Прен ето из књ иге Марк о Цар, Наше При мо рје, Беогр ад, 1923.

С. Књ..З број 173. Стр. 87

49. M C. Verloop, Le Royaume de Montenegro. Paris 1911.

50. Alphonse Muzet, Aux pays balkaniques. Montenegro, Serbie,

Bulgarie. Paris s. anno (izmedju 1912 u 1914.)

50-a.. Henry Debraye, Au tou r de la Yougo slavie. Preface d’Edou ard

Herriot . Greno ble, 1931. Collec tio n ‘Les Beaux Pays’, 34 tom e.

218



51. Andre Blanc, La Yougoslavie. Collection Armand Colin, Nr. 321,

Section de Geographie, Paris 1967.

52. Marco de Cassoti, Le coste e isole della Istria e della Dalmazia.

Zara 1840.

53. Dr. J . Descovich, Die Bocche di Cattaro. Mitteilungen der k.k.

geographischen Gesellschaft in Wien. Band XIII 1870.

54. Antonio Baldacci, Le Bocche di Cattaro ed i Montenegrini.

Impressioni di viaggio e notizie. Bologna 1886.

55. G. Marcotti, I l Montenegro e ie sue donne. Milano 1900.

56. Sebastiano Visconti-P rasca, La J ugoslavia e gli J ugoslavi.

Milano 1938.

57. Bocche di Cattaro, Enciclopedia Italiana di scientze, lettere ed

arte. IX. 1931.58. A. Мајков, Историја српског народа. Превео ђ . Даничић, II

издање, Београд 1878.

59. Андреи Сиротинин, Росија и Славјане. Ст. Петерсбург1913.

60. Предраг Ковачевић, Флота адмирала Сењавина у нашим

водама - Р уска управа у Боки . Сепарат, Херцег-Нови 1971.

61. Котор и Бока Которска. Е диција: Наши градови на мору

Издање „Нове Европе“, 3arpef> 1934.

62. Ј еротеј Петковић, еп. синђел: Споменица манастира

Савине поводом деветстогодишњице мале Савинске цркве1030-1930. Котор 1930.

63. Н ико Луковић , Лепоте и значај Боке Которске,

Американски Србобран од 26. фебруара 1953.

64. Никола Д. Велимировић, Успомене из Боке. Херцег Нови

1904.

65. Душ. М. Живковић, учитељ, Бока Ко т о рс ка („Невеста

Ј адрана“). Календар „Америка“, Чикаго 1958.

66. Душан Костић, Успутни записи малено место ђеновић.

„Политика“ од 11. јуле 1965.

67. Amy Greif, Along thè Bay of Kotor, The Sun, Baltimore,

Monday, September 7, 1964.

68. Преузето из расправе: Проф. Baco Ивошевић, Национални

рад архимандрита Дионисија Миковића. „Просвјета“,

Мјесечник С рпског куптурнсг друштва Просвјета, Загреб

јануара 1971.

Песма „Ма ј ка Бо ка “ објављена je у листу „Глас Боке“ од 1.

јула 1939.

219



69. L’Abbe P. Bauron, Les rives illyriennes. Istrie, Dalmatie,

Montenegro. P aris 1888.

70. Књиге Љубомира П. Ненадовића, четврта свеска стр. 125 и

сл.

71. T o mo Крстов Поповић, Херцег-Нови, у спомен 50-

годишњице, у Задру 1883.

72. Erzherzog Maximilian, Mein erster Ausflug Leipzig 1868, s.232-

233.

73. „Књиге Љубомира П. Ненадовића, четврта свеска“ страна

125-26-27.

220



ЛИТЕРАТУРА ТРЕћЕГ ПОГЛАВЉА

1. Andrien Dupre, Essai historique et commercial sur les Bouches

de Cattaro, Paris 1818.

2. Ami Boue, La Turquie de l’Europe l-IV. Paris 1840.

3. X. Marmier, Lettres sur I’ Adriatique et le Montenegro, tome

deuxieme Paris, 1853.

4. G. F rilley et J ovan Wlahovitj. Le Montenegro contemporain,

Paris 1876.

5. Charles Y riatre, Les Bordes de l’Adriatique et le Montenegro.

Paris 1878.

6. J . Deniker, Les Krivosciens. A propos de Г insurrection de la

Dalmatie. ‘La Nature’, Revue des sciences 1882. I semestre. Paris.

7. L’ Abbe, P. Bauron, Les rives illyriennes. Istrie, Dalmatie,

Montenegro, P aris 1888.

8. Roger Portal, Die Slaven. Von Voelkern zu Nationen. Kindlers

Kulturgeschichte. Muenchen 1971.

9. R.F. Roedlich, Skizzen des physisch moralischen Zustaenden

Dalmatiens und der Buchten von Cattaro. Berlin 1811.

10. R. von H. . . .g, Reisen durch das oesterreichische Illyrien,

Dalmatiens und Albanien . . . Meissen 1822.

11. Dr. Michachelles in Nuernherg. Ausflueg nach Illyrien und

Dalmatien. 5-Die Bocche - ‘Das Ausland' 1832.

12. Heinrich S tieglitz, Ein Besuch auf Montenegro. S tuttgart und

Tuebingen 1841.

13. Heinrich S tieglitz, Istrien und Dalmatien. B riefe und

Erinnerungen. 1845.

14. ‘Wanderer’, Die Bocche di C attaro. Mitteilungen der k.k.

geographischen Gesellschaft in Wien. 1870. S. 38-40.

15. O. F reiherr v. R einsberg-Dueringsfeld, Pastrovics in Dalmatien.‘Das Ausland’ 1869, S. 1120.

16. I.G. Neigebaur, Die Sued-S laven und ihre Laender in

Beziehung auf Geschische, C ultur und Verfassung. Leipzig 1851.

17. V.F. K lun. Statistik von Oesterreich-Ungarn, Wien 1876. S.316.

18. Franz Krones, U niversitaetsprofessor in Graz: Handbuch der

Geschichte Oesterreichs von der aeltesten bis neusten Zeit. 5

Baende, Berlin 1870-1876.

221



19. Dr. J . Descovich, Die Bocche di Cattaro. Mitteilungen der k.k.

geographischen gesellschaft in Wien XIII Band, 1870.

20. P rofessor Dr. J .H. S chwicker, Das Gebiet von Cattaro.

Deutsche R undschau fuer G eo graphie und S tatis tik

Wien-P est-Leipz ig 1892. . .S. 412. F.F.

21. Mayers K onversations -Lexikon IV. Auflage Band X, S.238.

22. Hanns Withalm, An den Toren zum Balkan. E ine Reise an den

Balkangrenzen, Zuerich 1913.

23. Hermann Wendel, K reu’z und quer durch den slawischen

Sueden. F rankfurt am Main 1922. S. 221.

24. G erhard G esemann, V o lks ch araterotypo log ie der

Serbo-kroaten. J ahrbuch der C harakterologie. V. Band 1928.25. Gerhard Gesemann, Heroische Lebensformen. Zur Literatur

und Wesenskunde der Balkanischen P atriarchalitaet Berlin 1943.

26. A. Steinitzer, Dalmatien. Das kroatische und montenegrinische

Kuestenland. Bielefeld-Leipzig 1930.

27. Ernst Neumayr, J ygoslawiers, Olten 1974.

28. M anfred S chneider, Durch Dalmatien bis zu den Schwarzen

Bergen Land-M eer-und Inselfahrten. S tuttgart 1928.

29. Antonio Baldacci, Le Bocche di Cattaro ed i Montenegrini

Impressioni di viaggio e notizie. Bologna 1886.

30. G. Marcotti, il Montenegro e le sue donne. M ilano 1900.

31. Dr. J osip Karasek, S lavische Literaturgeschichte. I. II.

‘Goeschen’ 277-78. Besprochen von D. P rochaska im Archiv fuer

slavische P hilologie XXIX, S. 148.

32. M. Murko, Die serbo-kroatische Volkspoesie in der deutschen

Literatur, Arhiv fuer slavische Fhilologie. Band (bzw. J ahrqanq)

XXVIII, 1906.

33. Симо Матавуљ, Сабрана дела VIII књига Београд 1956.

34. Предраг В. Ковачевић, И сторија бокељског поморства,

Котор 1967. Одељак: Дневник Петра Андрејевича Толстоја. С.

61.

34а. Тјуро Гавела, Доситеј Обрадовић, Поводом 150-

годишњице смрти „Политика“ од 19. априла 1961.

35. T o mo Крстов Поповић, Херцег-Нови у спомен

пестогодишњице му. Сабрао сложио Т.К.Ј . у Задру. 1883.

36. T o mo К . Поповић, Херцег-Нови. Историјске биљешке. Књ. 1

1382-1797. Херцегнови 1924.

222



37. Theodor R itter Stefanovic Vilovsky. DIE SEBEN, um suedlichen

Ungarn, in Dalmatien, Bosnien und in der Herzegovina. In der

Sammlung: Die Voelker Oesterreich--Ungarns. Ethnographischeund culturhistorische S childerungen. XI Band. Wien und Teschen

1884.

38. Симо Матавуљ, Сабрана Депа, VIII књига, Београд 1956.,

Садрже Матавуљева Писма.

39. Марко Цар, Наше Приморје, Издање Матице српске у

Дубровнику 1912.

40. Маарко Цар, Стјепан Митров Љубиша, Предговор књизи

Приповјести црногорске и приморске од Стј. М. Љубише.

Српска књижевна задруга, Београд, 1924.

41. Nikola Velimirovitch, Franzoesisch-slavische Kaempfe in der

Bocca di Cattaro 1806-1814. Inaugural-Dissertation. Bern 1910.

42. Поп Саво НакиПеновиђ, БО КА. А нтропогеограф ска

студија. Насеља српских земаља. САН. Књ. IX. Уре у̂је Ј .

Цвијић, Броград 1913 (стр.347)

43. Постанак и развитак бокетске морнарице. III Предраг В.

Ковачевић. . . .Зборник „Котор и Бока Которска“ Загреб 1934. У

серији „Наши градови на мору “

44. Душан Костић, Успутни записи. Малено место 1?еновић.

„Политика“ од 11. јула 1965.

223



САДРЖАЈ

Страна

Documents

Boka i Bokelji Lazo M Kostic