BROJ 18 - sllist.basllist.ba/glasnik/2013/broj18/broj018.pdfZAKON O DOPUNI ZAKONA O OSNOVAMA SIGURNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o osnovama sigurnosti

Ponedje

PAR

263 Na teme

ParlamentarnZastupničkogsjednici Domusvojila je

O IZMJENAKUĆANSTA

U ZakoBosni i Herce10/12), članak

Popis ć2013. godine24.00 sata (po

U člankgodine" zamj

U člankse datumom:

U člandatumom: "1datumom: "31

Godineljak, 11. ožujk

RLAMENTBOSNE I H

elju članka IVna skupština Bog doma, održanoma naroda, od

ZAMA ZAKONAVA I STANO

2013

Čonu o popisu stegovini 2013. gk 3. mijenja se

"Č(Dat

e se provesti ue, prema stanjuonoć), što se sm

Čku 11. u stavenjuju se riječim

Čku 30. u stavku

"1.3.2013.".

Čnku 31. datu.1.2013.", a da1.12.2013.".

na XVII ka/marta 2013

TARNA SKUHERCEGOV

.4.a) Ustava Bosne i Hercegooj 31. siječnja 2držanoj 26. ve

ZAKON NA O POPISU OVA U BOSNI3. GODINE

Članak 1. tanovništva, kugodine ("Službei glasi:

Članak 3. tum popisa) u razdoblju odu na dan 30. rumatra referentnim

Članak 2. vku (3) riječi: ma: "15. listopa

Članak 3. (1) datum: "1.1

Članak 4. um: "1.11.201atum: "31.10.2

3. godine

UPŠTINA VINE

Bosne i Hercegoovine na 41. sj2013. godine, i neljače 2013. go

STANOVNIŠT I HERCEGO

ćanstava i stanni glasnik BiH"

d 1. do 15. listujna 2013. godm datumom pop

"15. travnja ada 2013. godin

10.2012." zamj

2." zamjenjuj2013." zamjenju

Broj/Број

18

ovine, ednici na 27. odine,

TVA, OVINI

nova u ", broj

topada dine u opisa".

2013. ne".

enjuje

je se uje se

se dadatum

datumdatum

"(1)

će sestavksreds

se da

"Služ

B26

ParlaD

Пон

U članku 35. uatumom: "29.9.2mom: "15.10.20

U članku 37. umom: "1.7.2014mom: "1.7.2016

U članku 39. sMinimum potriznosi 42.625.6a) za 2012. b) za 2013. c) za 2014. d) za 2015. e) za 2016. Nakon obavlja

e preraspodijelikama i godinamstava".

U članku 40. uatumom: "15.10

Ovaj Zakon stužbenom glasnik

Brој 01,02-02-16. veljače 2013.

SаrајеvоPredsjedate

Zastupničkog damentarne skupDr. Božo Ljubi

Годинедјељак, 11. м

ISSNISSNISSN

Članak u stavku (3) dat2013.", a datum013.".

Članak u točki b) datum4.", a datum: 6.".

Članak tavak (1) mijenrebnih sredstava603 KM, od čeggodinu 10.494.godinu 31.364.godinu 473.804godinu 172.502godinu 120.000

anja probnog poiti proračunska

ma, a u okviru

Članak u stavku (4) dat0.2013.".

Članak upa na snagu os

ku BiH".

1-6/13 godine

elj doma pštine BiH ć, v. r.

P

на XVII марта 2013. го

N 1512-7494 - N 1512-7508 - N 1512-7486 -

5. tum: "25.3.201

m: "31.3.2013."

6. m: "1.1.2014." "31.12.2015."

7. nja se i glasi: a iz članka 38. ga: .461 KM, .836 KM, 4 KM, 2 KM, 0 KM. opisa stanovništa sredstava po

ukupnoga plan

8. tum: "10.4.201

9. smoga dana od

PredsjeDoma n

Parlamentarne sSulejman T

одинe

hrvatski jezik srpski jezikbosanski jezik

3." zamjenjuje zamjenjuje se

zamjenjuje se zamjenjuje se

ovoga Zakona

tva eventualno proračunskim

niranog iznosa

3." zamjenjuje

dana objave u

datelj naroda skupštine BiH Tihić, v. r.

Broj 18 - Stranica 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 11. 3. 2013.

На основу члана IV 4 а) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 41. сједници Представничког дома, одржаној 31. јануара 2013. године, и на 27. сједници Дома народа, одржаној 26. фебруара 2013. године, усвојила је

ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА ЗАКОНА О ПОПИСУ

СТАНОВНИШТВА, ДОМАЋИНСТАВА И СТАНОВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 2013. ГОДИНЕ

Члан 1. У Закону о попису становништва, домаћинстава и

станова у Босни и Херцеговини 2013. године ("Службени гласник БиХ", број 10/12) члан 3. мијења се и гласи:

"Члан 3. (Датум пописа)

Попис ће се спровести у периоду од 1. до 15. октобра 2013. године, према стању на дан 30. септембра 2013. године у 24.00 часа (поноћ), што се сматра референтним датумом пописа".

Члан 2. У члану 11. став (3) ријечи: "15. априла 2013. године"

замјењују се ријечима: "15. октобра 2013. године".

Члан 3. У члану 30. став (1) датум: "01.10.2012. " замјењујe се

датумом: "01.03.2013.".

Члан 4. У члану 31. датум: "01.11.2012." замјењујe се

датумом: "01.01.2013.", а датум: "31.10.2013." замјењујe се датумом: "31.12.2013.".

Члан 5. У члану 35. став (3) датум: "25.03.2013." замјењујe се


Члан 6. У члану 37. тачка б) датум: "01.01.2014." замјењујe се


Члан 7. У члану 39. став (1) мијења се и гласи:

"(1) Минимум потребних средстава из члана 38. овог Закона износи 42.625.603 КМ, од чега: a) за 2012. годину 10.494.461 КМ, б) за 2013. годину 31.364.836 КМ, ц) за 2014. годину 473.804 КМ, д) за 2015. годину 172.502 КМ, е) за 2016. годину 120.000 КМ. Након обављеног пробног пописа становништва

извршиће се евентуална прерасподјела буџетских средстава по буџетским ставкама и годинама, а у оквиру укупног планираног износа средстава".

Члан 8. У члану 40. став (4) датум: "10.04.2013." замјењујe се

датумом: "15.10.2013.".

Члан 9. Овај Закон ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01,02-02-1-6/13 26. фебруара 2013. године

Сарајево Предсједавајући

Представничког дома Парламентарне скупштине

БиХ Др Божо Љубић, с. р.

Предсједавајући Дома народа

Парламентарне скупштине БиХ

Сулејман Тихић, с. р.

Na osnovu člana IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine,

Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 41. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 31. januara 2013. godine, i na 27. sjednici Doma naroda, održanoj 26. februara 2013. godine, usvojila je

ZAKON O IZMJENAMA ZAKONA O POPISU STANOVNIŠTVA,

DOMAĆINSTAVA I STANOVA U BOSNI I HERCEGOVINI 2013. GODINE

Član 1. U Zakonu o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova

u Bosni i Hercegovini 2013. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 10/12) član 3. mijenja se i glasi:

"Član 3. (Datum popisa)

Popis će se provesti u periodu od 1. do 15. oktobra 2013. godine, prema stanju na dan 30. septembra 2013. godine u 24,00 sata (ponoć), što se smatra referentnim datumom popisa".

Član 2. U članu 11. stav (3) riječi: "15. aprila 2013. godine"

zamjenjuju se riječima: "15. oktobra 2013. godine".

Član 3. U članu 30. stav (1) datum: "01.10.2012." zamjenjuje se

datumom: "01.03.2013.".

Član 4. U članu 31. datum: "01.11.2012." zamjenjuje se

datumom: "01.01.2013.", a datum: "31.10.2013." zamjenjuje se datumom: "31.12.2013.".



Član 6. U članu 37. tačka b) datum: "01.01.2014." zamjenjuje se


Član 7. U članu 39. stav (1) mijenja se i glasi:

"(1) Minimum potrebnih sredstava iz člana 38. ovog Zakona iznosi 42.625.603 KM, od čega: a) za 2012. godinu 10.494.461 KM, b) za 2013. godinu 31.364.836 KM, c) za 2014. godinu 473.804 KM, d) za 2015. godinu 172.502 KM, e) za 2016. godinu 120.000 KM.

Ponedjeljak, 11. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 18 - Stranica 3

Nakon obavljenog probnog popisa stanovništva izvršit će se eventualna preraspodjela budžetskih sredstava po budžetskim stavkama i godinama, a u okviru ukupnog planiranog iznosa sredstava".


datumom: "15.10.2013.".

Član 9. Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Brој 01,02-02-1-6/13 26. februara 2013. godine

Sarajevo Predsjedavajući

Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH

Dr. Božo Ljubić, s. r.

Predsjedavajući Doma naroda

Parlamentarne skupštine BiH Sulejman Tihić, s. r.

264 Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine,

Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 42. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 14. veljače 2013. godine, i na 27. sjednici Doma naroda, održanoj 26. veljače 2013. godine, usvojila je

ZAKON O DOPUNI ZAKONA O OSNOVAMA SIGURNOSTI

PROMETA NA CESTAMA U BOSNI I HERCEGOVINI

Članak 1. U Zakonu o osnovama sigurnosti prometa na cestama u

Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 6/06, 75/06, 44/07, 84/09 i 48/10) u članku 238. stavak (1) dodaje se točka 14), koja glasi: "vozač koji zaustavi ili parkira svoje vozilo protivno odredbama čl. 73. i 74.;".

Članak 2. (1) Ovaj Zakon stupa na snagu osam dana od dana objave u

"Službenom glasniku BiH". (2) Ovaj Zakon objavljuje se i u službenim glasilima entiteta i

Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Brој 01-02-1-9/13 26. veljače 2013. godine

Sаrајеvо Predsjedatelj

Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH

Dr. Božo Ljubić, v. r.

Predsjedatelj Doma naroda

Parlamentarne skupštine BiH Sulejman Tihić, v. r.

На основу члана IV 4. а) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 42. сједници Представничког дома, одржаној 14. фебруара 2013. године, и на 27. сједници Дома народа, одржаној 26. фебруара 2013. године, усвојила је

ЗАКОН О ДОПУНИ ЗАКОНА О ОСНОВАМА

БЕЗБЈЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Члан 1. У Закону о основама безбједности саобраћаја на

путевима у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 6/06, 75/06, 44/07, 84/09 и 48/10) у члану 238.

став (1) додаје се тачка 14), која гласи: "возач који заустави или паркира своје возило противно одредбама члана 73. и 74;".

Члан 2. (1) Овај Закон ступа на снагу осам дана од дана

објављивања у "Службеном гласнику БиХ". (2) Овај Закон биће објављен и у службеним гласилима

ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине.

Број 01-02-1-9/13 26. фебруара 2013. године







Na osnovu člana IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 42. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 14. februara 2013. godine, i na 27. sjednici Doma naroda, održanoj 26. februara 2013. godine, usvojila je

ZAKON O DOPUNI ZAKONA O OSNOVAMA SIGURNOSTI

SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA U BOSNI I HERCEGOVINI

Član 1. U Zakonu o osnovama sigurnosti saobraćaja na putevima

u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 6/06, 75/06, 44/07, 84/09 i 48/10) u članu 238. stav (1) dodaje se tačka 14), koja glasi: "vozač koji zaustavi ili parkira svoje vozilo protivno odredbama čl. 73. i 74.;".

Član 2. (1) Ovaj Zakon stupa na snagu osam dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". (2) Ovaj Zakon bit će objavljen i u službenim glasnicima

entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Brој 01-02-1-9/13 26. februara 2013. godine

Sаrајеvо Predsjedavajući

Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH


Predsjedavajući Doma naroda


265 Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine,

Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 36. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 22. studenoga 2012. godine, i na 27. sjednici Doma naroda, održanoj 26. veljače 2013. godine, usvojila je

ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA IZBORNOG ZAKONA

BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1. U Izbornom zakonu Bosne i Hercegovine ("Službeni

glasnik BiH", br. 23/01, 07/02, 09/02, 20/02, 25/02, 04/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08,


37/08 i 32/10) u Poglavlju 2. (Tijela za provedbu izbora) u članku 2.2. stavak (4) mijenja se i glasi:

"(4) U sastavu općinskog izbornog povjerenstva i biračkog odbora osigurat će se da broj članova manje zastupljenog spola bude najmanje 40% od ukupnoga broja članova."

Članak 2. U članku 2.14. u stavku (1) na kraju teksta dodaje se nova

rečenica koja glasi: "Ravnopravna zastupljenost spolova postoji u slučaju

kada je jedan od spolova zastupljen s najmanje 40% od ukupnoga broja članova izbornog povjerenstva."

Članak 3. U Poglavlju 4. (Ovjera i kandidiranje za izbore) u članku

4.19. u stavku (4) na kraju prve rečenice briše se točka, stavlja zarez i dodaje slijedeći tekst:

"koji su ravnopravno zastupljeni. Ravnopravna zastuplje-nost spolova postoji u slučaju kada je jedan od spolova zastupljen s najmanje 40% od ukupnoga broja kandidata na listi."

U stavku (4) rečenica koja glasi: "Broj kandidata manje zastupljenog spola mora biti najmanje jednak ukupnome broju kandidata na listi podijeljenom s tri, zaokruženim na prvi viši cijeli broj", briše se.

Članak 4. Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u

"Službenom glasniku BiH".

Brој 01,02-02-1-38/12 26. veljače 2013. godine

Sаrајеvо Predsјedаtelj

Zastupničkog dоmа Pаrlamentarnе skupštine BiH


Prеdsјеdаtelj Domа narodа


На основу члана IV 4. а) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 36. сједници Представничког дома, одржаној 22. новембра 2012. године, и на 27. сједници Дома народа, одржаној 26. фебруара 2013. године, усвојила је

ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ИЗБОРНОГ ЗАКОНА

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. У Изборном закону Босне и Херцеговине ("Службени

гласник БиХ", бр. 23/01, 07/02, 09/02, 20/02, 25/02, 04/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08 и 32/10), у Поглављу 2. (Органи за спровођење избора), у члану 2.2. став (4) мијења се и гласи:

"(4) У саставу општинске изборне комисије и бирачког одбора обезбиједиће се да број чланова мање заступљеног пола буде најмање 40% од укупног броја чланова."

Члан 2. У члану 2.14. у ставу (1) на крају текста додаје се нова

реченица која гласи: "Равноправна заступљеност полова постоји у случају

када је један од полова заступљен са најмање 40% од укупног броја чланова изборне комисије."

Члан 3. У Поглављу 4. (Овјера и кандидовање за изборе) у

члану 4.19, у ставу (4) на крају прве реченице брише се тачка, ставља запета и додаје сљедећи текст:

''који су равноправно заступљени. Равноправна заступљеност полова постоји у случају када је један од полова заступљен са најмање 40% од укупног броја кандидата на листи.''

У ставу (4) реченица која гласи: "Број кандидата мање заступљеног пола мора бити најмање једнак укупном броју кандидата на листи подијељеном са три, заокруженим на први виши цијели број", брише се.

Члан 4. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана









Na osnovu člana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine,

Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 36. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 22. novembra 2012. godine, i na 27. sjednici Doma naroda, održanoj 26. februara 2013. godine, usvojila je

ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA IZBORNOG ZAKONA

BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1. U Izbornom zakonu Bosne i Hercegovine ("Službeni

glasnik BiH", br. 23/01, 07/02, 09/02, 20/02, 25/02, 04/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08 i 32/10), u Poglavlju 2. (Organi za provedbu izbora), u članu 2.2 stav (4) mijenja se i glasi:

"(4) U sastavu općinske izborne komisije i biračkog odbora osigurat će se da broj članova manje zastupljenog spola bude najmanje 40% od ukupnog broja članova. "

Član 2. U članu 2.14 u stavu (1) na kraju teksta dodaje se nova

rečenica koja glasi: "Ravnopravna zastupljenost spolova postoji u slučaju

kada je jedan od spolova zastupljen s najmanje 40% od ukupnog broja članova izborne komisije."

Član 3. U Poglavlju 4. (Ovjera i kandidiranje za izbore) u članu

4.19 u stavu (4) na kraju prve rečenice briše se tačka, stavlja zarez i dodaje sljedeći tekst:

"koji su ravnopravno zastupljeni. Ravnopravna zastuplje-nost spolova postoji u slučaju kada je jedan od spolova zastupljen s najmanje 40% od ukupnog broja kandidata na listi."

U stavu (4) rečenica koja glasi: "Broj kandidata manje zastupljenog spola mora biti najmanje jednak ukupnom broju kandidata na listi podijeljenom s tri, zaokruženom na prvi viši cijeli broj" briše se.


Član 4. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana



Sаrајеvо Predsјedаvајući

Predstavničkog dоmа Pаrlamentarnе skupštine BiH


Prеdsјеdаvајući Domа narodа


266 Na temelju članka IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine,

Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 40. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 3. siječnja 2013. godine, i na 27. sjednici Doma naroda, održanoj 26. veljače 2013. godine, usvojila je

ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDBENOJ

POLICIJI BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1. U Zakonu o Sudbenoj policiji Bosne i Hercegovine

("Službeni glasnik BiH", br. 3/03 i 21/03), članak 2. mijenja se i glasi:

"Članak 2. (1) Sudbeni policajci ovlašteni su primjenjivati policijske

ovlasti propisane ovim zakonom i postupati kao ovlaštene službene osobe prema Zakonu o kaznenom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09 i 93/09).

(2) Specifična pravila i propise koji se tiču dužnosti Sudbene policije donosi ministar pravde Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: ministar pravde) uz suglasnost Vijeća ministara Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vijeće ministara)."

Članak 2. Članak 4. mijenja se i glasi:

"Članak 4. (1) Ministar pravde odgovoran je za rukovođenje Sudbenom

policijom. (2) Zapovjednik je odgovoran za rad Sudbene policije i

odgovara ministru pravde. (3) Tajnik Ministarstva pravde poduzima mjere za osiguranje

učinkovitosti u radu Sudbene policije i nadzire njezin rad."


"Članak 7. (1) Sudbena policija uspostavlja se kao osnovna organizacij-

ska jedinica, odjel u sastavu Ministarstva pravde. (2) Odjelom Sudbene policije rukovodi zapovjednik Sudbene

policije. (3) Zapovjedniku Sudbene policije pripada plaća izjednačena

s platnim koeficijentom voditelja odsjeka u državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine.

(4) Unutarnje ustrojstvo Sudbene policije uređuje se Pravilnikom o unutarnjoj organizaciji Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine, koji donosi ministar pravde uz suglasnost Vijeća ministara."

Članak 4. U članku 8. u stavku (1) riječi: "sukladno članku 9. ovog

zakona" zamjenjuju se riječima: "u skladu s člankom 2. stavkom (2) ovoga Zakona".

Stavak (2) mijenja se i glasi: "(2) Za zapovjednika Sudbene policije može biti postavljena

osoba koja ima VII. stupanj stručne spreme stečene prije reforme visokog obrazovanja ili osoba koja je po obrazovnom sustavu prema Bolonjskom procesu završila četverogodišnji studij, pod uvjetom da je stekla najmanje 240 ECTS bodova i najmanje sedam godina radnog iskustva na poslovima službenika Sudbene policije ili iskustva na policijskim poslovima".


"Članak 9. Službenici Sudbene policije imaju pravo na beneficirani

mirovinski staž po kojemu se svakih 12 mjeseci provedenih na dužnosti računa kao 16 mjeseci službe."

Članak 6. U članku 16. iza stavka (1) dodaje se novi stavak (2) koji

glasi: "(2) Grupu, u smislu ovoga članka, čine tri ili više sudbenih

policajaca, među kojima zapovjednik Sudbene policije za svaki zadatak nalogom određuje zapovjednika grupe." Dosadašnji stavak (2) postaje stavak (3).

Članak 7. Članak 20. briše se.


"Članak 22. Na sve zaposlenike Sudbene policije primjenjuju se

odredbe Zakona o radu u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 26/04, 7/05, 48/05 i 60/10), ako ovim zakonom nije drukčije propisano."

Članak 9. U članku 23. u stavku (1) riječi: "Pored uvjeta propisanih

zakonima Bosne i Hercegovine o zapošljavanju u državnim institucijama" zamjenjuju se riječima: "Osim općih uvjeta propisanih Zakonom o radu u institucijama Bosne i Hercegovine".


Članak 11. U članku 26. u stavku (1) riječi: "Ozbiljne povrede radne

obveze jesu kako slijedi" zamjenjuju se riječima: "Osim povreda službene dužnosti propisanih Zakonom o radu u institucijama Bosne i Hercegovine, težim povredama službene dužnosti smatraju se i".


Članak 13. Ministar pravde će u roku od 60 dana uskladiti Pravilnik o

unutarnjoj organizaciji Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine s odredbama ovoga Zakona.


Članak 14. Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u

"Službenom glasniku BiH".

Brој 01,02-02-1-50/12 26. veljače 2013. godine

Sаrајеvо Predsјedаtelj

Zastupničkog dоmа Pаrlamentarnе skupštine BiH



Pаrlamentarnе skupštine BiH Sulejman Tihić, v. r.

На основу члана IV 4. а) Устава Босне и Херцеговине Парламенатарна скупштина Босне и Херцеговине, на 40. сједници Представничког дома, одржаној 3. јануара 2013. године, и на 27. сједници Дома народа, одржаној 26. фебруара 2013. године, усвојила је

ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О

СУДСКОЈ ПОЛИЦИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. У Закону о Судској полицији Босне и Херцеговине

("Службени гласник БиХ", бр. 3/03 и 21/03) члан 2. мијења се и гласи:

"Члан 2. (1) Судски полицајци су овлашћени да примјењују

полицијска овлашћења прописана овим законом и поступају као овлашћена службена лица према Закону о кривичном поступку Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09 и 93/09).

(2) Специфична правила и прописе који се тичу дужности Судске полиције доноси министар правде Босне и Херцеговине (у даљем тексту: министар правде), уз сагласност Савјета министара Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Савјет министара)."

Члан 2. Члан 4. мијења се и гласи:

"Члан 4. (1) Министар правде је одговоран за руковођење Судском

полицијом. (2) Командир је одговоран за рад Судске полиције и

одговара министру правде. (3) Секретар Министарства правде предузима мјере за

обезбјеђење ефикасности у раду Судске полиције и надзире њен рад."


"Члан 7. (1) Судска полиција се успоставља као основна

организациона јединица, одјељење у саставу Министарства правде.

(2) Одјељењем Судске полиције руководи командир Судске полиције.

(3) Командиру Судске полиције припада плата изједначена са платним коефицијентом шефа одсјека у државној служби у институцијама Босне и Херцеговине.

(4) Унутрашња организација Судске полиције уређује се

Правилником о унутрашњој организацији Министар-ства правде Босне и Херцеговине, који доноси министар правде уз сагласност Савјета министара."

Члан 4. У члану 8. став (1) ријечи: "у складу са чланом 9. овог

закона" замјењују се ријечима: "у складу са чланом 2. став (2) овог закона".

Став (2) мијења се и гласи: "(2) За командира Судске полиције може бити постављено

лице које има VII степен стручне спреме стечене прије реформе високог образовања или лице које је по систему образовања према болоњском процесу завршило четворогодишњи студиј под условом да је стекло најмање 240 ЕЦТС бодова и најмање седам година радног искуства на пословима службеника Судске полиције или искуства на полицијским пословима."


"Члан 9. Службеници Судске полиције имају право на

бенефицирани пензиони стаж по којем се сваких 12 мјесеци проведених на дужности рачуна као 16 мјесеци службе."

Члан 6. У члану 16. иза става (1) додаје се нови став (2) који

гласи: "(2) Групу у смислу овог члана чине три или више судских

полицајаца, између којих командир Судске полиције за сваки задатак налогом одређује командира групе." Досадашњи став (2) постаје став (3).

Члан 7. Члан 20. брише се.


"Члан 22. На све запослене у Судској полицији примјењују се

одредбе Закона о раду у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 26/04, 7/05, 48/05 и 60/10), ако овим законом није другачије прописано."

Члан 9. У члан 23. став (1) ријечи: "Поред услова прописаних

законима Босне и Херцеговине о запошљавању у државним институцијама" замјењују се ријечима: "Поред општих услова прописаних Законом о раду у институцијама Босне и Херцеговине".


Члан 11. У члану 26. став (1) ријечи: "Озбиљне повреде радне

обавезе јесу како слиједи" замјењују се ријечима: "Осим повреда службене дужности прописаних Законом о раду у институцијама Босне и Херцеговине, тежим повредама службене дужности сматрају се и".



Члан 13. Министар правде ће у року од 60 дана ускладити

Правилник о унутрашњој организацији Министарства правде Босне и Херцеговине са одредбама овог закона.

Члан 14. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана









Na osnovu člana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine,

Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 40. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 3. januara 2013. godine, i na 27. sjednici Doma naroda, održanoj 26. februara 2013. godine, usvojila je

ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDSKOJ

POLICIJI BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1. U Zakonu o Sudskoj policiji Bosne i Hercegovine

("Službeni glasnik BiH", br. 3/03 i 21/03), član 2. mijenja se i glasi:

"Član 2. (1) Sudski policajci ovlašteni su da primjenjuju policijska

ovlaštenja propisana ovim zakonom i postupaju kao ovlaštena službena lica prema Zakonu o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09 i 93/09).

(2) Specifična pravila i propise koji se tiču dužnosti Sudske policije donosi ministar pravde Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: ministar pravde) uz saglasnost Vijeća ministara Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vijeće ministara)."

Član 2. Član 4. mijenja se i glasi:

"Član 4. (1) Ministar pravde odgovoran je za rukovođenje Sudskom

policijom. (2) Komandir je odgovoran za rad Sudske policije i odgovara

ministru pravde. (3) Sekretar Ministarstva pravde preduzima mjere za

osiguranje efikasnosti u radu Sudske policije i nadzire njen rad."


"Član 7. (1) Sudska policija uspostavlja se kao osnovna organizaciona

jedinica, odjeljenje u sastavu Ministarstva pravde. (2) Odjeljenjem Sudske policije rukovodi komandir Sudske

policije. (3) Komandiru Sudske policije pripada plaća izjednačena s

platnim koeficijentom šefa odsjeka u državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine.

(4) Unutrašnja organizacija Sudske policije uređuje se Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine koji donosi ministar pravde uz saglasnost Vijeća ministara."

Član 4. U članu 8. stavu (1) riječi: "u skladu s članom 9. ovog

zakona" zamjenjuju se riječima: "u skladu s članom 2. stavom (2) ovog zakona".

Stav (2) mijenja se i glasi: "(2) Za komandira Sudske policije može biti postavljeno lice

koje ima VII. stepen stručne spreme stečene prije reforme visokog obrazovanja ili lice koje je prema sistemu obrazovanja Bolonjskog procesa završilo četverogodišnji studij pod uslovom da je steklo najmanje 240 ECTS bodova i najmanje sedam godina radnog iskustva na poslovima službenika Sudske policije ili iskustva na policijskim poslovima."


"Član 9. Službenici Sudske policije imaju pravo na beneficirani

penzijski staž, prema kojem se svakih 12 mjeseci provedenih na dužnosti računa kao 16 mjeseci službe."

Član 6. U članu 16. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi:

"(2) Grupu, u smislu ovog člana, čine tri ili više sudskih policajaca, između kojih komandir Sudske policije za svaki zadatak nalogom određuje komandira grupe." Dosadašnji stav (2) postaje stav (3).

Član 7. Član 20. briše se.


"Član 22. Na sve zaposlene u Sudskoj policiji primjenjuju se

odredbe Zakona o radu u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 26/04, 7/05, 48/05 i 60/10), ako ovim zakonom nije drugačije propisano."

Član 9. U članu 23. stavu (1) riječi: "pored uslova propisanih

zakonima Bosne i Hercegovine o zapošljavanju u državnim institucijama" zamjenjuju se riječima: "pored općih uslova propisanih Zakonom o radu u institucijama Bosne i Hercegovine".


Član 11. U članu 26. stavu (1) riječi: "ozbiljne povrede radne

obaveze jesu kako slijedi" zamjenjuju se riječima: "osim povreda službene dužnosti propisanih Zakonom o radu u institucijama Bosne i Hercegovine, težim povredama službene dužnosti smatraju se i".


Član 13. Ministar pravde će u roku od 60 dana uskladiti Pravilnik o

unutrašnjoj organizaciji Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine s odredbama ovog zakona.


Član 14. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana



Sаrајеvо Predsјedаvајući

Predstavničkog dоmа Pаrlamentarnе skupštine BiH


Predsјedаvајući Domа narodа

Pаrlamentarnе skupštine BiH Sulejman Tihić, s. r.

267 Na temelju članka 5. st. (1) i (2) i članka 17. st. (1) i (2)

Zakona o neovisnim i nadzornim tijelima policijske strukture Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 36/08), te članka 47. stavak (2) Poslovnika Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 33/06, 41/06, 81/06, 91/06, 91/07, 87/09 i 28/12) i članka 41. stavak (2) Poslovnika Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 33/06, 41/06, 91/06, 91/07 i 32/12), Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 41. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 31. siječnja 2013. godine, i na 27. sjednici Doma naroda, održanoj 26. veljače 2013. godine, donosi

ZAKLJUČAK O OSNIVANJU PRIVREMENOG ZAJEDNIČKOG

POVJERENSTVA OBAJU DOMOVA PARLAMENTARNE SKUPŠTINE BOSNE I

HERCEGOVINE ZA PROVOĐENJE PROCEDURE IMENOVANJA ČLANOVA NEOVISNOG ODBORA I ODBORA ZA ŽALBE GRAĐANA, KAO NEOVISNIH

TIJELA POLICIJSKE STRUKTURE BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1. Osniva se Privremeno zajedničko povjerenstvo obaju

domova Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine za provođenje procedure imenovanja članova:

a. Neovisnog odbora i b. Odbora za žalbe građana kao neovisnih tijela policijske strukture Bosne i

Hercegovine, na razdoblje od četiri godine.

Članak 2. U Privremeno zajedničko povjerenstvo iz članka 1. ovoga

Zaključka imenuju se iz Zastupničkog doma sljedeći zastupnici: 1. Dr. Božo Ljubić 2. Dr. Denis Bećirović 3. Dr. Milorad Živković iz Doma naroda sljedeći izaslanici: 1. Sulejman Tihić 2. Mr. Ognjen Tadić 3. Dr. Dragan Čović.

Članak 3. Zadaća Privremenog zajedničkog povjerenstva je provesti

proceduru izbora članova Neovisnog odbora i Odbora za žalbe građana, sukladno Zakonu o neovisnim i nadzornim tijelima policijske strukture Bosne i Hercegovine, te nakon provođenja procedure dostaviti prijedlog kandidata domovima Parlamentar-ne skupštine Bosne i Hercegovine.

Članak 4. Ovaj Zaključak stupa na snagu kada ga u istovjetnom

tekstu usvoje oba doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, a objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01,02-34-1-131/13 26. veljače 2013. godine

Sarajevo Predsjedatelj

Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH


Predsjedatelj Doma naroda


На основу члана 5. ст. (1) и (2) и члана 17. ст. (1) и (2) Закона о независним и надзорним тијелима полицијске структуре Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 36/08), те члана 47. став (2) Пословника Представни-чког дома Парламентарне скупштине БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 33/06, 41/06, 81/06, 91/06, 91/07, 87/09 и 28/12) и члана 41. ст. (2) Пословника Дома народа Парламентарне скупштине БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 33/06, 41/06, 91/06, 91/07 и 32/12), Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине на 41. сједници Представничког дома, одржаној 31. јануара 2013. године, и на 27. сједници Дома народа, одржаној 26. фебруара 2013. године, доноси

ЗАКЉУЧАК О ОСНИВАЊУ ПРИВРЕМЕНЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ КОМИСИЈЕ ОБА ДОМА ПАРЛАМЕНТАРНЕ СКУПШТИНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА

СПРОВОЂЕЊЕ ПРОЦЕДУРЕ ЗА ИМЕНОВАЊЕ ЧЛАНОВА НЕЗАВИСНОГ ОДБОРА И ОДБОРА ЗА ЖАЛБЕ ГРАЂАНА КАО НЕЗАВИСНИХ ТИЈЕЛА

ПОЛИЦИЈСКЕ СТРУКТУРЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. Оснива се Привремена заједничка комисија оба дома

Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за спровођење процедуре за именовање чланова:

a. Независног одбора и б. Одбора за жалбе грађана као независних тијела полицијске структуре Босне и

Херцеговине, на период од четири године.

Члан 2. У Привремену заједничку комисију из члана 1. овог

закључка из Представничког дома именују се посланици: 1. др Божо Љубић 2. др Денис Бећировић 3. др Милорад Живковић из Дома народа именују се делегати: 1. Сулејман Тихић 2. мр Огњен Тадић 3. др Драган Човић.

Члан 3. Задатак Привремене заједничке комисије је

спровођење процедуре избора чланова Независног одбора и Одбора за жалбе грађана, у складу са Законом о независним и надзорним тијелима полицијске структуре Босне и Херцеговине, те достављање предлога кандидата домовима Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине након спроведене процедуре.


Члан 4. Овај закључак ступа на снагу када га у идентичном

тексту усвоје оба дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, а биће објављен у "Службеном гласнику БиХ".








Na osnovu člana 5. st. (1) i (2) i člana 17. st. (1) i (2)

Zakona o nezavisnim i nadzornim tijelima policijske strukture Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 36/08), te člana 47. stav (2) Poslovnika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 33/06, 41/06, 81/06, 91/06, 91/07, 87/09 i 28/12) i člana 41. stav (2) Poslоvnika Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 33/06, 41/06, 91/06, 91/07 i 32/12), Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 41. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 31. januara 2013. godine, i na 27. sjednici Doma naroda, održanoj 26. februara 2013. godine, donosi

ZAKLJUČAK O OSNIVANJU PRIVREMENE ZAJEDNIČKE KOMISIJE OBA DOMA PARLAMENTARNE SKUPŠTINE BOSNE I HERCEGOVINE ZA

PROVOĐENJE PROCEDURE ZA IMENOVANJE ČLANOVA NEZAVISNOG ODBORA I ODBORA ZA

ŽALBE GRAĐANA KAO NEZAVISNIH TIJELA POLICIJSKE STRUKTURE BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1. Osniva se Privremena zajednička komisija oba doma

Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine za provođenje procedure za imenovanje članova:

a. Nezavisnog odbora i b. Odbora za žalbe građana kao nezavisnih tijela policijske strukture Bosne i

Hercegovine, na period od četiri godine.

Član 2. U Privremenu zajedničku komisiju iz člana 1. ovog

zaključka Iz Predstavničkog doma imenuju se poslanici: 1. dr. Božo Ljubić 2. dr. Denis Bećirović 3. dr. Milorad Živković Iz Doma naroda imenuju se delegati: 1. Sulejman Tihić 2. mr. Ognjen Tadić 3. dr. Dragan Čović.

Član 3. Zadatak Privremene zajedničke komisije je provođenje

procedure izbora članova Nezavisnog odbora i Odbora za žalbe građana, u skladu sa Zakonom o nezavisnim i nadzornim tijelima policijske strukture Bosne i Hercegovine, te nakon provedene procedure dostavljanje prijedloga kandidata domovima Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine.

Član 4. Ovaj zaključak stupa na snagu kad ga u identičnom tekstu

usvoje oba doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, a bit će objavljen u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01,02-34-1-131/13 26. februara 2013. godine

Sarajevo Predsјedаvајući

Predstavničkоg dоmа Pаrlamentarnе skupštine BiH


Predsјedаvајući Doma naroda

Pаrlamentarnе skupštine BiH Sulejman Tihić, s. r.

268 Na temelju članka 47. stavak (2) i članka 165. Poslovnika

Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 33/06, 41/06, 81/06, 91/06, 91/07, 87/09 i 28/12), članka 41. stavak (2) i članka 158. Poslоvnika Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 33/06, 41/06, 91/06, 91/07 i 32/12), Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 41. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 31. siječnja 2013. godine, i na 27. sjednici Doma naroda, održanoj 26. veljače 2013. godine, donosi

ZAKLJUČAK O OSNIVANJU PRIVREMENOG ZAJEDNIČKOG

POVJERENSTVA OBAJU DOMOVA PARLAMENTARNE SKUPŠTINE BOSNE I

HERCEGOVINE ZA USUGLAŠAVANJE ODLUKE O IMENOVANJU ČLANOVA VIJEĆA NACIONALNIH

MANJINA BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1. Osniva se Privremeno zajedničko povjerenstvo obaju

domova Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine za usuglašavanje Odluke o imenovanju članova Vijeća nacionalnih manjina Bosne i Hercegovine.

Članak 2. U Privremeno zajedničko povjerenstvo iz članka 1. ovoga

Zaključka imenuju se iz Zastupničkog doma sljedeći zastupnici: 1. Nermina Ćemalović 2. Dragan Vrankić 3. Saša Bursać iz Doma naroda sljedeći izaslanici: 1. Martin Raguž 2. Halid Genjac 3. Staša Košarac.

Članak 3. Zadaća Privremenog zajedničkog povjerenstva je uskladiti

Odluku Zastupničkog doma i Odluku Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine o imenovanju članova Vijeća nacionalnih manjina Bosne i Hercegovine.

Članak 4. Ovaj Zaključak stupa na snagu kada ga u istovjetnom

tekstu usvoje oba doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, a objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01,02-34-1-132/13 26. veljače 2013. godine

Sarajevo Predsјedаtelj

Zastupničкоg dоmа Pаrlamentarnе skupštine BiH





На основу члана 47. став (2) и члана 165. Пословника

Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 33/06, 41/06, 81/06, 91/06, 91/07, 87/09 и 28/12), члана 41. став (2) и члана 158. Пословника Дома народа Парламентарне скупштине БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 33/06, 41/06, 91/06, 91/07 и 32/12), Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 41. сједници Представничког дома, одржаној 31. јануара 2013. године, и на 27. сједници Дома народа, одржаној 26. фебруара 2013. године, доноси

ЗАКЉУЧАК О ОСНИВАЊУ ПРИВРЕМЕНЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ КОМИСИЈЕ ОБА ДОМА ПАРЛАМЕНТАРНЕ СКУПШТИНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА УСАГЛАШАВАЊЕ ОДЛУКЕ О ИМЕНОВАЊУ

ЧЛАНОВА САВЈЕТА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. Оснива се Привремена заједничка комисија оба дома

Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за усаглашавање Одлуке o именовању чланова Савјета националних мањина Босне и Херцеговине.

Члан 2. У Привремену заједничку комисију из члана 1. овог

закључка из Представничког дома именују се посланици: 1. Нермина Ћемаловић 2. Драган Вранкић 3. Саша Бурсаћ из Дома народа именују се делегати: 1. Мартин Рагуж 2. Халид Гењац 3. Сташа Кошарац.

Члан 3. Задатак Привремене заједничке комисије је

усклађивање Одлуке Представничког дома и Одлуке Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине о именовању чланова Савјета националних мањина Босне и Херцеговине.

Члан 4. Овај закључак ступа на снагу када га у идентичном

тексту усвоје оба дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, а биће објављен у "Службеном гласнику БиХ".








Na osnovu člana 47. stav (2) i člana 165. Poslovnika

Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 33/06, 41/06, 81/06, 91/06, 91/07, 87/09 i 28/12), člana 41. stav (2) i člana 158. Poslоvnika Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 33/06, 41/06, 91/06, 91/07 i 32/12), Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 41. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 31. januara 2013. godine, i na 27. sjednici Doma naroda, održanoj 26. februara 2013. godine, donosi

ZAKLJUČAK O OSNIVANJU PRIVREMENE ZAJEDNIČKE KOMISIJE OBA DOMA PARLAMENTARNE SKUPŠTINE BOSNE I HERCEGOVINE ZA

USAGLAŠAVANJE ODLUKE O IMENOVANJU ČLANOVA VIJEĆA NACIONALNIH MANJINA BOSNE

I HERCEGOVINE

Član 1. Osniva se Privremena zajednička komisija oba doma

Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine za usaglašavanje Odluke o imenovanju članova Vijeća nacionalnih manjina Bosne i Hercegovine.

Član 2. U Privremenu zajedničku komisiju iz člana 1. ovog

zaključka Iz Predstavničkog doma imenuju se poslanici: 1. Nermina Ćemalović 2. Dragan Vrankić 3. Saša Bursać Iz Doma naroda imenuju se delegati: 1. Martin Raguž 2. Halid Genjac 3. Staša Košarac.

Član 3. Zadatak Privremene zajedničke komisije je usklađivanje

Odluke Predstavničkog doma s Odlukom Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine o imenovanju članova Vijeća nacionalnih manjina Bosne i Hercegovine.

Član 4. Ovaj zaključak stupa na snagu kad ga u identičnom tekstu

usvoje oba doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, a bit će objavljen u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01,02-34-1-132/13 26. februara 2013. godine

Sarajevo Predsјedаvајući

Predstavničkоg dоmа Pаrlamentarnе skupštine BiH


Prеdsјеdаvајući Domа narodа


VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

269 Na temelju članka 17. Zakona o financiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09 i 42/12), članka 13. stavka (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13), predsjedatelj Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je

ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA

TEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVE

Članak 1. (Predmet Odluke)

Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 10.000 KM Hrvatskom športskom klubu "Zrinjski"


Mostar, Škola nogometa H.Š.K. "Zrinjski" Mostar, u svrhu jednokratne potpore za organiziranje turnira.

Članak 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Škole nogometa H.Š.K. "Zrinjski" Mostar.

Članak 3. (Stupanje na snagu)

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01-50-2-623-1/13 27. veljače 2013. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, v. r.

На основу члана 17. Закона о финансирању

институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09 и 42/12), члана 13. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12) и Одлуке о преносу овлаштења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно кориштење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 10/13), предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине донио је

ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШТЕЊУ СРЕДСТАВА

ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ

Члан 1. (Предмет Одлуке)

Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину у износу од 10.000 КМ Хрватском спортском клубу "Зрињски" Мостар, Школа ногомета Х.Ш.К. "Зрињски" Мостар, у сврху једнократне помоћи за организовање турнира.

Члан 2. (Надлежност за реализацију)

За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Школе ногомета Х.Ш.К. "Зрињски" Мостар.

Члан 3. (Ступање на снагу)

Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01-50-2-623-1/13 27. фебруара 2013. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р.

Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09 i 42/12), člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12) i Odluke o prijenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za

interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13), predsjedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je


TEKUĆE BUDŽETSKE REZERVE

Član 1. (Predmet Odluke)

Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 10.000 KM Hrvatskom sportskom klubu "Zrinjski" Mostar, Škola nogometa H.Š.K. "Zrinjski" Mostar, u svrhu jednokratne pomoći za organiziranje turnira.

Član 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Škole nogometa H.Š.K. "Zrinjski" Mostar.

Član 3. (Stupanje na snagu)


Broj 01-50-2-623-1/13 27. februara 2013. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, s. r.

270 Na temelju članka 17. Zakona o financiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09 i 42/12), članka 13. stavka (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13), predsjedatelj Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je


TEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVE

Članak 1. (Predmet Odluke)

Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 3.000 KM NK "Slavija" u svrhu jednokratne potpore za obilježavanje 105. obljetnice postojanja.

Članak 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun NK "Slavija", Istočno Sarajevo.



Broj 01-50-2-640-1/13 27. veljače 2013. godine

Sarajevo




На основу члана 17. Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09 и 42/12), члана 13. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12) и Одлуке о преносу овлаштења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно кориштење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 10/13), предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине донио је

ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШТЕЊУ СРЕДСТАВА

ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ


Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину у износу од 3.000 КМ ФК "Славија" у сврху једнократне помоћи за обиљежавање 105. годишњице постојања.

Члан 2. (Надлежност за реализацију)

За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун ФК "Славија", Источно Сарајево.


Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01-50-2-640-1/13 27. фебруара 2013. године

Сарајево


Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09 i 42/12), člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12) i Odluke o prijenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13), predsjedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je


TEKUĆE BUDŽETSKE REZERVE

Član l. (Predmet Odluke)

Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 3.000 KM FK "Slavija" u svrhu jednokratne pomoći za obilježavanje 105. godišnjice postojanja.

Član 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun FK "Slavija", Istočno Sarajevo.



Broj 01-50-2-640-1/13 27. februara 2013. godine

Sarajevo



271 Na temelju članka 107. stavak (1) točka a) Zakona o

zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 25/06) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Vijeća za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine, na 32. sjednici održanoj 18.12.2012. godine, donijelo je

ODLUKU O USVAJANJU DRŽAVNOG GODIŠNJEG PROGRAMA ZA ZAŠTITU POTROŠAČA BOSNE I HERCEGOVINE

ZA 2012. GODINU

Članak 1. (Predmet Оdluke)

Ovom se Odlukom usvaja Državni godišnji program za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za 2012. godinu, koji je dat u privitku ove Odluke i čini njen sastavni dio.


Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 260/12 18. prosinca 2012. godine

Sarajevo



DRŽAVNI GODIŠNJI PROGRAM ZA ZAŠTITU POTROŠAČA BOSNE I HERCEGOVINE ZA 2012. GODINU

DIO PRVI - OPĆE ODREDBE

Osnovе unutarnje i vanjske politike Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: BiH) temelje se na ispunjenju njezinog primarnog strateškog cilja, a to je ispunjavanje uvjeta za punopravno članstvo u Europskoj uniji (u daljnjem tekstu: EU). Inicijalni pravni akt BiH s ciljem da postane punopravan član EU je bila Odluka Vijeća ministara BiH o pokretanju inicijative za pristupanje Bosne i Hercegovine Europskoj uniji ("Službeni glasnik BiH", broj 3/99). Također treba spomenuti i Rezoluciju Parlamentarne skupštine BiH o europskim integracijama i Paktа o stabilnosti za jugoistočnu Europu ("Službeni glasnik BiH", broj 12/99) kojom se ističe važnost intenziviranja političkog dijaloga BiH i EU kao dijela projekta za stabilnost i pridruživanje EU. Nužne pretpostavke i uvjeti bez kojih nije bilo mogućno otpočeti navedeni proces su stabilnost institucija koje osiguravaju demokraciju, vladavinu prava i poštivanje načela demokracije i ljudskih prava, međunarodnog prava te tržišnog gospodarstva.


Stvaranjem BiH kao samostalne države, već je na početku bilo vidljivo opredjeljenje za demokratsku i socijalnu državu, što je i jasno naznačeno u Ustavu BiH koji u članku II. koji govori o "Ljudskim pravima i osnovnim slobodama", gdje u istom članku stavak 1. propisuje da će "Bosna i Hercegovina i oba entiteta osigurati najvišu razinu međunarodno priznatih prava i temeljnih sloboda." Shodno članku II. 2. Ustava BiH "Prava i slobode predviđeni u Europskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda i u njezinim protokolima se izravno primjenjuju u Bosni i Hercegovini." Primarno pravo, kao sastavni dio navedenih prava i sloboda, je pravo na zdrav život. Svako je dužan, u sklopu svojih ovlasti i djelatnosti, posebice posvećivati pažnju zaštiti zdravlja ljudi, prirode i čovjekovog okoliša.

Državni godišnji program za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za 2012. godinu (u daljnjem tekstu: Program), je cjelovit dokument koji kreira politiku zaštite potrošača, definira prioritete i određuje mjere za njihovo ostvarenje u navedenom razdoblju. Program je nastavak kontinuiteta koji je uspostavljen Državnim godišnjim programom za zaštitu potrošača BiH za 2009. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 95/09), Državnim godišnjim programom za zaštitu potrošača BiH za 2010. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 76/10) i Državnim godišnjim programom za zaštitu potrošača BiH za 2011. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 93/11).

Savremeno tržište omogućava široku ponudu uz potrebito postizanje visoke i jedinstvene razine zaštite potrošača, kako bismo BiH pripremili za ravnopravno nastupanje na jedinstvenom tržištu EU. To podrazumijeva stvaranje jedinstvene i kvalitetne institucionalne strukture kao temelja provođenja efikasne zaštite potrošača, čime bi BiH pokazala da zaslužuje povjerenje potrošača na konkurentnom unutarnjem tržištu uz jasna pravila i dosljedno provođenje zakona, bez obzira gdje se potrošač ili gospodarski subjekt nalaze. Da bi se sve to moglo ostvariti potrebita su i značajna financijska sredstva koja bi u konačnici dovela do značajne koristi ne samo gospodarskim subjektima, nego i potrošačima u njihovom svakidašnjem životu, obzirom na veći izbor robe i usluga uz bolju kvalitetu i niže cijene.

Člankom 76. u Glavi VI. potpisanog teksta Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Europskih zajednica i njihovih država članica i Bosne i Hercegovine (SSP), dogovoreno je slijedeće:

"Strane će surađivati u cilju usklađivanja standarda za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini s istim standardima u Zajednici. Efikasna zaštita potrošača je neophodna kako bi se osiguralo propisno funkcioniranje tržišne ekonomije. Ta zaštita ovisit će od upravne infrastrukture radi osiguravanja nadzora nad tržištem i provedbe zakona u toj oblasti.

U tom cilju, te u smislu njihovih zajedničkih interesa, strane će poticati i osiguravati: - politiku aktivne zaštite potrošača, sukladno pravnoj Zajednici, uključujući i veću informiranost i razvitak neovisnih

organizacija; - usklađivanje zakonodavstva na području zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini sа zakonodavstvom koje je na snazi u

Zajednici; - efikasnu pravnu zaštitu radi poboljšanja kvalitete potrošačke robe i održavanja odgovarajućih sigurnosnih standarda; - da mjerodavna tijela prate pravila i da se osigura pristup pravdi u slučaju spora." Potpisivanjem navedenog sporazuma BiH je preuzela obvezu harmonizacije zakonodavstva s komunitarnim pravom EU,

mada je i do momenta potpisivanja SSP-a vršeno preuzimanje direktiva EU iz oblasti zaštite potrošača u pravni sustav BiH.

DIO DRUGI - ZAKONODAVSTVO

Zaštita potrošača dinamično je područje te se samim time i politika zaštite potrošača ne može definirati na duže razdoblje. Sukladno brzim promjenama na tržištu, a koje se posljedično odnose i na potrošače, potrebito je stalno pratiti prioritetna područja koja su važna kod provođenja politike zaštite potrošača.

Donošenjem Zakona o zaštiti potrošača u BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 25/06) osigurala se primjerena zaštita potrošačkih interesa prilikom kupnje roba i usluga za osobne potrebe. Zakon o zaštiti potrošača u BiH jedan je od propisa kojim je započeo postupak implementacije direktiva EU s područja zaštite potrošača u pravni sustav BiH, kojim se preuzimaju europski standardi ponašanja na tržištu, kako u pogledu same zaštite potrošača, tako i u pogledu obveza trgovaca. Obzirom na širinu područja u kojem interesi potrošača dolaze do izražaja ovaj Zakon treba promatrati kao opći propis na području zaštite potrošača, propis kojim je utvrđen okvir sustava zaštite potrošača.

Pored Zakona o zaštiti potrošača u BiH postoji još čitav niz propisa koji su u svezi s oblasti zaštite potrošača a koji bi se mogli grupirati prema sektorskom principu. Svakako je bitno spomenuti i Zakon o obligacionim odnosima SFRJ koji su oba entiteta preuzela kao svoje entitetske zakone, kojim se ne štiti potrošač kao posebna društvena skupina već kao jedna od ugovornih strana. Interesi potrošača štite se još i nizom drugih propisa koji pravno uređuju različita prava potrošača primjerice: Zakon o općoj sigurnosti proizvoda ("Službeni glasnik BiH", broj 102/09), Zakon o tehničkim zahtjevima za proizvode i ocjenjivanju usklađenosti ("Službeni glasnik BiH", broj 45/04), Zakon o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04), Zakon o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09), Zakon o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), Zakon o komunikacijama ("Službeni glasnik BiH", br. 31/03, 75/06 i 32/10), čitav set zakona o električnoj energiji državne i entitetske razine, entitetski zakoni o trgovini, entitetski zakoni o inspekcijama, zakoni i podzakonski akti o poštanskom saobraćaju, propisi različitih razina vlasti u svezi s komunalnim uslugama, propisi iz oblasti zdravstvene zaštite, propisi iz oblasti financijskih usluga, propisi iz oblasti zaštite okoliša itd.

DIO TREĆI - NAČELA I CILJEVI DRŽAVNOG PROGRAMA POGLAVLJE I - Načela politike zaštite potrošača:

a) načelo javnosti, obrazovanja, i obavještavanja - predstavlja pravo građanina na pravodobno obavještavanje o svojim pravima, kao i o kvaliteti roba i usluga na tržištu, o poduzetim mjerama za zaštitu temeljnih prava potrošača, te s tim u svezi na slobodan pristup podacima o stanju u području zaštite potrošača;

b) načelo cjelovitosti - podrazumijeva harmonizaciju djelovanja svih vladinih i nevladinih subjekata zaštite potrošača u cilju što kvalitetnijeg provođenja politika u oblasti zaštite potrošača;

c) načelo preventivnosti - ima za svrhu svim legalnim sredstvima izbjegavati rizik opasnosti za život i zdravlje te štetu na strani potrošača. Pod tim legalnim sredstvima podrazumijevamo redovite, organizirane i planirane kontrole roba i usluga.


POGLAVLJE II - Ciljevi i mjere politike zaštite potrošača

Temeljni cilj politike zaštite potrošača je stalno poboljšanje kvalitete života svih građana BiH, te promocija važnosti zdravlja i sigurnosti potrošača.

Opći ciljevi i mjere zaštite potrošača su: CILJEVI MJERE ZA OSTVARENJE CILJEVA

a) osigurati vladavinu prava demokracije i civilnog društva;

daljnje usklađivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom EU

1. predlaganje zakonskih i drugih mjera u osiguranju visoke razine zaštite zdravlja,

sigurnosti, dostojanstva i prava potrošača;

2. udruživanje u udruge za zaštitu potrošača;

3. pravo na predstavljanje u procesu donošenja odluka

b) stvoriti uvjete za efikasno rješavanje uočenih problema na području zaštite

potrošača

1. uvođenje odgovarajućih mjera za zaštitu potrošača (inspekcije, sudovi, ombudsman)

kako bi se sporovi potrošača i trgovaca riješili prije redovnog suda;

2. pojednostavljenje postupka zaštite potrošača pred sudovima

c) osvješćivanje potrošača o njihovom stvarnom položaju na tržištu 1. podrška osnivanju i radu udrugama i savjetovalištima za zaštitu potrošača;

2. osmišljavanje i provođenje obrazovanja potrošača;

3. primjena temeljnih znanja o zaštiti potrošača u obrazovnim ustanovama

d) osigurati podršku potrošačima u ostvarenju njihovih prava 1. osiguranje djelotvorne suradnje vladinih tijela i nadležnih institucija za provođenje

politike zaštite potrošača;

2. uspostava savjetodavne mreže za razvijanje njihove međusobne suradnje

e) međusobna povezanost svih nositelja zaštite potrošača jačanje suradnje i razmjena informacija

f) jačanje položaja potrošača na tržištu i podizanje svijesti potrošača u odnosu

na njihova prava i ulogu u tržišnom gospodarstvu

obavještavanje potrošača, različiti vidovi savjetovanja i obrazovanja potrošača

g) zaštita zdravlja i sigurnost potrošača 1. uspostava sustava obavještavanja potrošača o sigurnosti proizvoda na tržištu;

2. izrada tehničkih propisa za tehničke zahtjeve za proizvode koji osiguravaju visoke

razine zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača;

3. suradnja svih tijela javne uprave u osiguravanju zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača

h) davanje informacija i upoznavanje javnosti o pravima potrošača u BiH planiranje promotivnih djelovanja na svim razinama i poticanje medijske aktivnosti

DIO ČETVRTI - NOSITELJI ZAŠTITE POTROŠAČA

Kako bi se osigurala što kvalitetnija realizacija politike zaštite potrošača, neophodno je uključenje niza subjekata koji bi bili odgovorni za njezino provođenje.

Člankom 98. točkama od a) do i) Zakona o zaštiti potrošača u BiH određeni su subjekti odgovorni za zaštitu potrošača u BiH. Pored tih subjekata u ovom Programu su navedeni i drugi subjekti koji imaju bitnu ulogu u oblasti zaštite potrošača.

POGLAVLJE I - Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Člankom 9. Zakona o ministarstvima i drugim tijelima uprave BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09 i 103/09) i člankom 99. stavak (1) točke od a) do e) Zakona o zaštiti potrošača u BiH, određeni su poslovi u oblasti zaštite potrošača koje u okviru svojeg djelokruga obavlja Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa. Ministarstvo obavlja poslove u svezi s izradom i provedbom zakona i drugih propisa u svezi sa zaštitom potrošača; daje stručna mišljenja u svezi sa zaštitom potrošača; provodi aktivnosti u svezi s harmonizacijom zakonodavstva BiH sa zakonodavstvom EU iz područja zaštite potrošača; surađuje s nadležnim tijelima za zaštitu potrošača s područja EU; predlaže i prati iz svoje nadležnosti sadržaj projekata programa EU; obavlja stručne poslove u svezi s radom Vijeća za zaštitu potrošača BiH; analizira i prati stanje u oblasti zaštite potrošača; pruža stručnu pomoć udrugama za zaštitu potrošača pri provođenju projekata; surađuje s nositeljima zaštite potrošača iz vladinog i nevladinog sektora te ostalim zainteresiranim stranama; obavlja i druge poslove iz svoje nadležnosti.

ODJELJAK B - Planirane aktivnosti u 2012. godini koje se odnose na oblast zaštite potrošača

R.b. Ciljevi Zadaci Nositelji Rok za realizaciju

zadataka

Prijedlozi mjera za poboljšanje

1. Praćenje realizacije ciljeva i

zadataka Državnog

godišnjeg programa za

zaštitu potrošača BiH za

2012. godinu

- kroz kontinuiranu aktivnu suradnju sa

svim učesnicima u izradi Državnog

godišnjeg programa za zaštitu

potrošača BiH za 2012. godinu

analizirati uspješnost provedbe

zacrtanih ciljeva

Ministarstvo vanjske

trgovine i ekonomskih

odnosa BiH

kontinuirano - poboljšanje kvalitete suradnje između svih

institucija - subjekata sustava zaštite

potrošača u BiH

2. Koordinacija aktivnosti

izrade Državnog godišnjeg

programa za zaštitu

potrošača BiH za 2013.

godinu

- u suradnji sa svim učesnicima izrade

Državnog godišnjeg programa za

zaštitu potrošača BiH za 2013. godinu

prikupljanje relevantnih podataka koji

bi trebali biti sadržaj navedenog

programa



odnosa BiH

kontinuirano - podizanje svijesti svih učesnika u izradi

Državnog godišnjeg programa za zaštitu

potrošača na način da pristupe osmišljavanju

realno ostvarivih planova aktivnosti svojih

institucija u 2013. godini

3. Organizacija sjednica Vijeća

za zaštitu potrošača BiH i

aktivno sudjelovanje u

njegovom radu

- priprema svih materijala za

održavanje sjednica, predsjedavanje

sjednicama, dostava materijala nakon

održanih sjednica te praćenje realizacije

donesenih zaključaka



odnosa BiH

kontinuirano - rješavanje problema proračunskih

sredstava neophodnih za rad Vijeća za

zaštitu potrošača BiH, te aktivan pristup

svih članova Vijeća prilikom realizacije

zaključaka sjednica


4. Aktivna suradnja i razmjena

infomacija i podataka sa

svim subjektima u BiH

odgovornim za zaštitu

potrošača, s ciljem njihova

aktivnoga uključivanja u

proces uspostave što

cjelovitijeg i efikasnijeg

sustava zaštite potrošača u

BiH

- uspostava svih vidova suradnje s

nadležnim institucijama BiH i

nevladinim sektorom vezanim za oblast

zaštite potrošača



odnosa BiH

kontinuirano

5. Uspostava Savjetodavnog

servisa za potrošače

- kontinuirano pružanje savjeta i

stručnih mišljenja na upite fizičkih i

pravnih osoba putem telefona,

elektronske pošte i putem pisanih

odgovora



odnosa BiH

tijekom 2012. godine

ODJELJAK C - Okvirni obim financijskih sredstava za ostvarivanje planiranih zadataka

Ministarstvo svoje aktivnosti vrši na temelju redovitih proračunskih sredstava koja su planirana u proračunu institucija i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine.

U sastavu Ministarstva su i dvije upravne organizacije Ured za veterinarstvo i Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja čija uloga i značaj su pobliže opisane u daljnjem nastavku ovoga Programa.

POGLAVLJE II - Ured za veterinarstvo BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Ured za veterinarstvo BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Ured) ima ulogu krovne i koordinirajuće ustanove veterinarske službe u BiH. Ured u vršenju svojih poslova, prije svega surađuje s Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Federalnim ministarstvom poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Odjelom za poljoprivredu Brčko Distrikta BiH te s Republičkom upravom za inspekcijske poslove Republike Srpske, Federalnom upravom za inspekcijske poslove i Inspektoratom Brčko Distrikta BiH. Uloga Ureda u zaštiti potrošača prevashodno je bazirana na zaštiti zdravlja potrošača. S tim u svezi, Ured sukladno svojem mandatu, između ostalog, vrši praćenje epidemiološke situacije u državi i svijetu, uključujući i praćenje pojave zoonoza, donosi programe/odluke u cilju provođenja mjera praćenja, suzbijanja, kontrole i iskorjenjivanja zaraznih bolesti, donosi i finacira provođenje plana praćenja rezidua, donosi uvjete koje moraju ispunjavati objekti koji se bave klanjem životinja, obradom, preradom i uskladištenjem proizvoda životinjskog podrijetla, donosi uvjete koje moraju ispunjavati ovlašteni dijagnostički veterinarski laboratoriji, te vrši kontrolu uvoza i izvoza živih životinja i proizvoda životinjskog podrijetla. Jedan od relevantnih pokazatelja rada Ureda je i stavljanje BiH na listu zemalja iz kojih je dozvoljen izvoz ribe na tržište EU (četiri objekta), kao i stavljanje plana praćenja rezidua na listu CD 2004/432/EC zemalja s odobrenim planom za sektor akvakulture, što predstavlja jedan od temeljnih preduvjeta da bi se proizvodi životinjskog podrijetla našli na tržištu EU.


R.b. Ciljevi Zadaci Nositelji Rok za realizaciju zadataka Prijedlozi mjera za poboljšanje

1. Kontrola i prevencija zaraznih

bolesti

- donošenje godišnje Naredbe o

mjerama kontrole zaraznih i

parazitarnih bolesti životinja i

njihovom provođenju i

financiranju u 2012.

Ured za veterinarstvo BiH,

nadležna tijela entiteta i Brčko

Distrikta BiH

31.1.2012. - kontrola provođenja Naredbe

(nadležna veterinarska

inspekcijska tijela)

2. Kontrola bolesti - donošenje i objavljivanje

propisa o kontroli pojedinih

bolesti

Ured za veterinarstvo BiH Kontinuirano

3. Sprečavanje unošenja zaraznih

bolesti u BiH

- donošenje određenih

zakonskih i podzakonskih

propisa o zabrani uvoza pošiljki

životinjskog podrijetla radi

sprečavanja unošenja zaraznih

bolesti u BiH u slučaju pojave

istih


4. Kontrola uvoznih pošiljki - kontrola svih pošiljki živih

životinja, proizvoda

životinjskog podrijetla,

veterinarskih lijekova, stočne

hrane i otpadaka životinjskog

podrijetla na graničnim

veterinarskim prijelazima koje

se uvoze u BiH

- primjena odredbi Rješenja o

nepostojanju VZ smetnji za

Ured za veterinarstvo

(kontrole graničnih

veterinarskih inspektora na

graničnim veterinarskim

prijelazima), nadležna

veterinarska inspekcijska tijela

entiteta i Brčko Distrikta BiH

(kontrola u unutarnjem

prometu)

Kontinuirano - po potrebi pojačati

veterinarsko- inspekcijske

kontrole i učestalije vršiti

uzorkovanja


uvoz izdanom od strane Ureda

za veterinarstvo

- uzorkovanje uvoznih pošiljki

5. Zaštita zdravlja potrošača u

unutarnjem prometu i proizvodnji

- donošenje godišnjeg plana

praćenja rezidua za 2012.

- kontrola sirovina i proizvoda

životinjskog podrijetla u

objektima za klanje životinja,

proizvodnju, obradu, preradu i

skladištenje proizvoda

životinjskog podrijetla

- kontrola roba životinjskog

podrijetla u unutarnjem prometu

Ured za veterinarstvo,

nadležna tijela entiteta,

nadležna veterinarska

inspekcijska tijela entiteta i

Brčko Distrikta BiH

Donošenje godišnjeg plana

praćenja rezidua do

31.4.2012.

Ostale aktivnosti

kontinuirano tijekom 2012.

- kontrola provedbe plana

praćenja rezidua

6. Jačanje kapaciteta laboratorija - organizacija zajedničkih

sastanaka u cilju unapređenja

rada sukladno standardu

- organizacija seminara za

laboratorijsko osoblje

- kandidiranje nabavke

laboratorijske opreme


nadležna tijela entiteta i Brčko

Distrikta, Institut za

akreditaciju BiH i ovlašteni

veterinarski laboratoriji

Kontinuirano - izrada operativnih procedura

u samim laboratorijima i

podnošenje zahtjeva za

akreditaciju

7. Suzbijanje bruceloze u 2012. - vakcinacija i identifikacija

malih preživara od 3 do 6

mjeseci


nadležne veterinarske službe i

institucije na entitetskoj razini,

operativne veterinarske službe

i referentni laboratoriji

6 godina - poboljšati kontrolu

provođenja vakcinacije

- povećati broj edukativnih

regionalnih sastanaka

8. Ispunjavanje uvjeta u objektima

za klanje životinja, proizvodnju,

obradu, preradu i skladištenje

proizvoda životinjskog podrijetla

- registracija objekata koji se

bave klanjem životinja,

proizvodnjom, obradom,

preradom i skladištenjem

proizvoda životinjskog

podrijetla kao i kontinuirana

kontrola istih (registracija se

odnosi na nove objekte koji nisu

registrirani)

Nadležna tijela entiteta i

Brčko Distrikta BiH, nadležna

veterinarska inspekcijska tijela


Kontinuirano - uvođenje i primjena HACCP-

a, ISO standarda

- donošenje novog propisa

usklađenog s Direktivom

853/2004 i dijelom 852/2004


Planirana financijska sredstva za 2012. godinu su: - za provođenje monitoringa bolesti kod salmonidnih i ciprinidnih vrsta riba kao i provođenje monitoringa bolesti avijarne

influence kod peradi 83.222,00 KM - laboratorijske usluge za provođenje plana rezidua 550.000,00 KM što ukupno za 2012. godinu iznosi 633.222,00 KM.

POGLAVLJE III - Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja (u daljnjem tekstu poglavlja: Uprava) je u proteklom razdoblju sve svoje resurse preusmjerila na provođenje aktivnosti koje su u svezi s izradom nedostajućih podzakonskih akata, kako bi se omogućila implementacija zakona iz fitosanitarne oblasti koji su doneseni na razini BiH. S tim u svezi, jednu od najznačajnijih aktivnosti Uprave predstavlja početak pune implementacije Pravilnika o listama štetnih organizama, listama bilja, biljnih proizvoda i reguliranih objekata ("Službeni glasnik BiH", broj 69/09), preciznije Privitka V. dio A Odjeljak I. Implementacijom navedenog Pravilnika značajno je smanjen opseg roba koje se pregledaju na graničnim prijelazima od strane fitosanitarne inspekcije. Sukladno tomu redefiniran je Objedinjeni spisak roba koje podliježu kontroli fitosanitarne inspekcije pri uvozu, čime je isti harmoniziran s odgovarajućim spiskom roba u Europskoj uniji.

Program posebnog nadzora (sustavne kontrole) nad karantenskim štetnim organizmima na krumpiru u BiH počeo je s implementacijom u 2011. godini, a nastavlja se i u 2012. godini. Poseban nadzor se provodi u cilju utvrđivanja prisustva, odnosno odsustva (detekcije) karantenskih štetnih organizama na krumpiru na mjestima ulaska pošiljki krumpira, koje se uvoze u BiH, te na mjestima proizvodnje sjemenskog i merkantilnog krumpira.


R.b Ciljevi Zadaci Nositelji Rok za realizaciju

zadataka


1. Uspostavа nacionalnog

programa kontrole ostataka

pesticida sukladno usvojenom

Pravilniku o maksimalnim

razinama ostataka pesticide u

hrani i hrani za životinje

biljnog i životinjskog podrijetla

- izrada nacionalnog programa kontrole

ostataka pesticida

Agencija za sigurnost

hrane BiH u suradnji s

Upravom BiH za zaštitu

zdravlja bilja i Uredom

za veterinarstvo BiH

prosinac 2012. godine - potrebito je organizirati

obuku laboratorijskog osoblja i

inspekcijskih tijela o metodama

za analizu proizvoda biljnog

podrijetla u svrhu kontrole

ostataka pesticida


2. Jačanje zakonodavnog okvira

koji regulira pravilnu uporabu

fitofarmaceutskih sredstava s

ciljem smanjenja mogućnog

onečišćenja okoliša i zaštite

zdravlja ljudi i životinja

- usvajanje Pravilnika o dužnostima

korisnika fitofarmaceutskih sredstava;

- implementacija Pravilnika o uvjetima

koje moraju ispunjavati pravne i fizičke

osobe za promet fitofarmaceutskih

sredstava

Uprava BiH za zaštitu

zdravlja bilja i nadležna

tijela entiteta i Brčko

Distrikta BiH

srpanj 2012. godine - potrebito je donijeti pravilnik

koji će biti usklađen s

Direktivom EU 2009/128 o

održivoj uporabi pesticida, te

postepeno ispuniti preduvjete

za implementaciju sustava

integralne biljne zaštite

- intenzivirati aktivnosti na

upisu pravnih i fizičkih osoba

koje se bave prometom

fitofarmaceutskih sredstava u

Registar, te započeti s

ovlašćivanjem vršitelja obuke

3. Osigurana proizvodnja

krumpira po procedurama i

standardima koje propisuje EU;

provođenjem posebnog

nadzora osigurati da se

omogući ili olakša izvoz

krumpira kako u zemlje EU

tako i u zemlje regiona koje

nisu članice EU

- Program posebnog nadzora (sustavne

kontrole) nad karantenskim štetnim

organizmima na krumpiru u BiH




Distrikta BiH

kontinuirano - zaštita zdravlja bilja i

osiguranje uvjeta za nesmetanu

trgovinu krumpira

4. Jačanje zakonodavnog okvira

koji regulira mjere za

sprečavanje, unošenja, širenja i

kontrole cistolikih nematoda

- izmjene Pravilnika o mjerama za za

sprečavanje, unošenja, širenja i kontrole

cistolikih nematoda




Distrikta BiH

rujan 2012. godine - zaštita zdravlja bilja i

osiguranje uvjeta za nesmetanu

trgovinu krumpira

5. Jačanje kapaciteta fitosanitarne

kontrole kvalitete sjemena i

sadnog materijala koji se uvozi

- implementacija postojećih podzakonskih

akata;

- teoretske i praktične obuke za

fitosanitarne inspektore




Distrikta BiH

kontinuirano - intenziviranje suradnje za

donošenje nedostajućih pravnih

akata predloženih i

pripremljenih na temelju

Zakona o sjemenu i sadnom

materijalu poljoprivrednog

bilja BiH ("Službeni glasnik

BiH" broj 03/05)

6. Jačanje kapaciteta laboratorija

za kontrolu kvalitete sjemena i

sadnog materijala u

kadrovskom i tehničkom

smislu

- obuka osoblja u cilju podizanja kvalitete

standarda za kontrolu kvalitete sjemena;

- nabavka modernije opreme




Distrikta BiH

kontinuirano

7. Jačanje sveobuhvatnog sustava

poljoprivredne proizvodnje, od

proizvođača sjemena i sadnog

materijala u BiH do

institucionalne organizacije u

cilju podizanja kvalitete

poljoprivrednih proizvoda

prema standardima EU, a radi

osiguranja potreba domaćeg

tržišta i omogućavanja izvoza

kvalitetnog sjemena i sadnog

materijala poljoprivrednog bilja

- donošenje podzakonskih akata i

uvođenje sustava kontrole proizvodnje i

deklasiranja/certificiranja sjemena i

sadnog materijala poljoprivrednog bilja u

BiH;

- nabavka neophodne opreme za

uspostavu sustava deklariranja sjemena i

sadnog materijala poljoprivrednog bilja u

BiH




Distrikta BiH

kontinuirano

ODJELJAK C - Okvirni opseg financijskih sredstava za ostvarivanje planiranih zadataka

Navedeni zadaci Uprave će se realizirati iz redovnih proračunskih sredstava. Sredstva za pojedine aktivnosti nisu posebice planirana.

POGLAVLJE IV - Vijeće za zaštitu potrošača BiH

Vijeće za zaštitu potrošača BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Vijeće), kao bitan subjekt odgovoran za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini, imenuje Vijeće ministara BiH i u njegov sastav ulaze predstavnici državnih institucija, nadležnih tijela entiteta te predstavnici udruga za zaštitu potrošača na državnoj i entitetskoj razini. Sastav ovoga Vijeća određen je člankom 106. stavak (1) Zakona o zaštiti potrošača u BiH. Vijeće se sastaje najmanje četiri puta godišnje. Poslovi koje u okviru svoje nadležnosti obavlja Vijeće propisani su člankom 107. navedenog zakona. Vijeće je imenovano na temelju Odluke o imenovanju članova Vijeća za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 89/06, 10/08, 24/09, 63/10 i 32/12).


POGLAVLJE V - Ombudsman za zaštitu potrošača u BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Institucija Ombudsmana za zaštitu potrošača u BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Ombudsman) predstavlja neovisnu instituciju, uspostavljenu s ciljem promocije dobrog i efikasnog provođenja politike zaštite potrošača.

Zaštita potrošača obuhvata ekonomska i zakonodavna pitanja, pitanja u svezi sigurnosti zdravlja potrošača, informiranja i obrazovanja potrošača, te pitanja doprinosa udruga potrošača u razvitku politike zaštite potrošača. Segment zaštite potrošača je nužan kako bi se osiguralo ispravno funkcioniranje tržišta, te zaštitili interesi potrošača, kao ekonomski slabije strane na tržištu.

Ombudsman zastupa interese potrošača u svim sektorima poslovanja, donosi preporuke, smjernice i druge pojedinačne i opće pravne akte. Ovlašten je da izdaje instrukcije za prestanak provođenja aktivnosti koje su u suprotnosti s potrošačkom legislativom, pokreće postupak pred nadležnim sudom u slučajevima naknade štete u ime zaštite kolektivnih interesa potrošača. Zadatak Ombudsmana je da zaštiti i ojača položaj potrošača u društvu. Zaštita potrošača ostvaruje se kroz nadziranje, komunikaciju i preventivne radnje kako bi se osigurala njegova temeljna prava te promovirala jednakost među potrošačima. Institucija Ombudsmana treba osigurati opću pravnu pomoć u smislu sprečavanja narušavanja kolektivnih prava potrošača.

Institucija Ombudsmana radi na širokom spektru pitanja potrošača. Područje djelovanja uglavnom obuhvata slijedeće: rješavanje žalbi potrošača, pružanje informacija potrošačima organiziranim u udrugama i Savezu udruga potrošača BiH, te njihovu edukaciju, suradnju s medijima u svezi svih pitanja koja se odnose na potrošače, sigurnost proizvoda, kvalitetu proizvoda, kao i utjecaj na okoliš. Ombudsmen također sudjeluje, u svojstvu umješača, u raspravama koje se vode kod sektorskih regulatornih tijela s ciljem zaštite ekonomskih interesa potrošača.

Razvijanjem i jačanjem suradnje s regionalnom i lokalnom administracijom, Ombudsman u 2012. godini planira unaprijediti svoju društvenu efikasnost, kako bi ukazao na stavove, odnosno položaj potrošača u različitim administrativnim sektorima i poslovnom svijetu.

ODJELJAK B. - Planirane aktivnosti u 2012. godini koje se odnose na oblast zaštite potrošača

R.b. Ciljevi Zadaci Nositelji Rok za realizaciju zadataka Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1. Informiranje potrošača i podrška

udrugama potrošača

- informiranje putem medija,

izdavanje različitih publikacija

Ombudsman, pomoćnici

Ombudsmana

kontinuirano - uzajamne posjete, okrugli

stolovi, seminari

2. Praćenje i predlaganje aktivnosti u

svezi s odnosom kompanija -potrošač

- provedba potrošačke legislative Ombudsman, pomoćnici

Ombudsmana

kontinuirano - odgovori na upite poslovne

zajednice

3. Analiza tržišta po pitanju kršenja

potrošačkih prava

- jačanje suradnje s inspekcijskim

tijelima


Ombudsmana

kontinuirano - preporuke, smjernice u

posebnim sektorima

4. Prijem i odlučivanje po pojedinačnim

pritužbama potrošača

- djelovanje prema poslovnoj

zajednici u smislu poštivanja

potrošačkih prava


Ombudsmana

kontinuirano - sukladno pravilima rada

poduzeti potrebite aktivnosti

5. Predlaganje rješavanja potrošačkih

sporova putem mehanizama za

alternativno rješavanje sporova (ARS)

- iniciranje donošenja procedura

ARS


Ombudsmana

kontinuirano - učešće u radu Radne

skupine za rješavanje

zaostalih komunalnih

predmeta

6. Kontaktiranje s Ombudsmanima za

ljudska prava o problemima u svezi

usluga od općeg interesa

- jačanje suradnje s

Ombudsmanima za ljudska prava


Ombudsmana

kontinuirano - uzajamni posjeti,

zajednički stav o

problemima iz oblasti javnih

usluga

7. Prijedlozi i inicijative za poboljšanje

Zakona o zaštiti potrošača u BiH i

druge potrošačke legislative

- otvoriti raspravu s udrugama

potrošača o predloženim

izmjenama zakona


Ombudsmana

kontinuirano - šire raspraviti pojedinačne

prijedloge i dati zajednički

stav

8. Istraživanje utjecaja drugih mjera

tijela vlasti na zaštitu potrošača

- učešće u javnoj raspravi za

propise iz oblasti potrošačke

legislative


Ombudsmana

kontinuirano - donošenje podzakonskih

akata pružatelja usluga

9. Edukacije učenika i studenata iz

oblasti prava potrošača

- daljnja suradnja s obrazovnim

institucijama


Ombudsmana

po potrebi i dogovoru s

obrazovnim institucijama

- promocija politike zaštite

potrošača

10. Izdavanje instrukcija u okviru

nadležnosti Ombudsmana

- insistirati na dosljednoj primjeni

Zakona o zaštiti potrošača u BiH i

Zakona o obligacionim odnosima


Ombudsmana

po ukazanoj potrebi - instrukcije za prestanak

aktivnosti koje su suprotne

potrošačkoj legislativi

11. Zaštita kolektivnih interesa potrošača - pokretanje postupka pred

nadležnim sudom;

- inicijativa za usuglašavanje

propisa iz javnih i bankarskih

usluga sa Zakonom o zaštiti

potrošača u BiH


Ombudsmana

po ukazanoj potrebi do

kraja 2012. godine

- tužbe za naknade štete

nanesene kolektivnom

interesu potrošača nadležnim

regulatorima

12. Jačanje suradnje s udrugama

potrošača i drugim srodnim udrugama

- pružanje stručne podrške

udrugama u njihovim

aktivnostima


Ombudsmana

kontinuirano - svi oblici komunikacije i

zajedničko ostvarenje

projekata


Ombudsman svoje aktivnosti vrši na temelju redovnih proračunskih sredstava koja su planirana u Proračunu institucija BiH i međunarodnih obveza BiH za 2012. godinu.


POGLAVLJE VI - Konkurencijsko vijeće ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Zakon o zaštiti potrošača u BiH, i to članak 98. točka d) propisuje da je nositelj zaštite potrošača, odnosno subjekt odgovoran za zaštitu potrošača u BiH, između ostalih i Konkurencijsko vijeće BiH. Navedenim zakonom nije izravno dodijeljena nadležnost Konkurencijskom vijeću BiH, već je deklarativno propisana njegova nadležnost po pitanju zaštite potrošača. Konkurencijsko vijeće BiH sudjeluje u pravnoj zaštiti potrošača i ima značajnu, ali neizravnu ulogu, koja proizilazi iz poslova i zadataka koje obavlja. Člankom 20. stavak 1. i člankom 21. Zakona o konkurenciji BiH određena je temeljna funkcija i status Konkurencijskog vijeća, a člankom 25. propisane su nadležnosti Konkurencijskog vijeća kao tijela za provedbu zaštite tržišne konkurencije, a time i neizravno djelovanje na dobrobit potrošača.

Konkurencijsko vijeće svojim aktima ne dopušta zabranjena konkurencijska djelovanja gospodarskih subjekata, te na taj način osigurava da cijene roba i usluga ne budu rezultat monopolskog, vladajućeg ili nekog drugog oblika zabranjenih konkurencijskih djelovanja. Time bi se trebali osigurati uvjeti da cijene roba i usluga budu proizvod zakonitosti tržišta BiH. Na taj način bi potrošači trebali biti pravno zaštićeni od nelojalnih cijena koje bi se mogle formirati izvan tržišta BiH. Zadovoljni i zaštićeni potrošači uslovljavaju funkcionalno tržište, dok sam Zakon o konkurenciji uređuje pravila, mjere i postupke tržišne konkurencije.

ODJELJAK B - Planirane aktivnosti u 2012. godini kojе se odnose na oblast zaštite potrošača

R.b Ciljevi Zadaci Nositelji Rok za realizaciju zadataka Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1. Primjena Zakona o konkurenciji, kao i

podzakonskih akata čijom primjenom će se

poboljšati status svih sudionika na tržištu, a

najviše potrošača kroz niže cijene i veću

kvalitetu proizvoda i usluga u sektorima

prisutnim na tržištu BiH

- postupci pred

Konkurencijskim vijećem

Konkurencijsko vijeće kontinuirano - podizanje razine svijesti,

znanja i informiranja kako

potrošača tako i sudionika na

tržištu


Obzirom da, prema Zakonu o konkurenciji, Konkurencijsko vijeće nema konkretne ovlasti iz područja zaštite potrošača nego samo posredna, nema posebnih zahtjeva za financijskim sredstvima.

POGLAVLJE VII - Agencija za sigurnost hrane BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Agencija za sigurnost hrane BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Agencija), kao samostalna upravna organizacija, predstavlja autoritet za sigurnost i kvalitetu hrane, te primjenu međunarodnih konvencija i međunarodnih sporazuma iz oblasti sigurnosti hrane i hrane za životinje obvezujućih za BiH. Jedan od temeljnih ciljeva Agencije je osiguranje visoke razine zaštite zdravlja potrošača. Kako bi ostvarila navedeni cilj, Agencija provodi slijedeće aktivnosti:

- inicira i izrađuje propise iz oblasti sigurnosti hrane koji su usklađeni sa EU legislativom i standardima Codex Alimentarius; donošenje ovih propisa ima veliki značaj za zaštitu zdravlja potrošača te stavljanje proizvođača u ravnopravan položaj na domaćem i međunarodnom tržištu; u 2012. godini planirana je izrada slijedećih propisa: Pravilnik o pružanju informacija o hrani potrošačima, Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o uporabi zaslađivača u hrani, Pravilnik o izmjenama Pravilnika o pivu, Pravilnik o kvaliteti senfa, Pravilnik o smrznutim dezertima;

- izrađuje smjernice i vodiče koji su namijenjeni potrošačima i subjektima u poslovanju s hranom; - surađuje s nadležnim inspekcijskim tijelima entiteta i Brčko Distrikta BiH, te drugim nadležnim institucijama, kako

domaćim tako i međunarodnim institucijama (EFSA, WHO, FAO, DG SANCO, itd.); također ostvaruje suradnju s laboratorijima za kontrolu hrane, te nekim od fakulteta u BiH (učešće eksperata u izradi propisa i procjenama rizika);

- učestvuje u uspostavi sustava kontrole GMO u hrani/hrani za životinje (ARDP projekt Svjetske banke); - djeluje kao dio sustava brzog uzbunjivanja za hranu i hranu za životinje (RASFF i INFOSAN); u BiH su formirane

nacionalne mreže za RASFF i INFOSAN čiji članovi su predstavnici nadležnih institucija; - organizira edukacije iz oblasti sigurnosti hrane; - djeluje informativno, na način da predstavnici Agencije redovitim saopćenjima za javnost, brojnim medijskim

nastupima, pravljenjem brošura i letaka, te putem web stranice Agencije, kontinuirano obavještavaju javnost o stanju u oblasti sigurnosti hrane; predstavnici Agencije učešćem na okruglim stolovima, radionicama i simpozijima u organizaciji udruga potrošača, također pružaju znanstveno utemeljene informacije iz oblasti sigurnosti hrane; Agencija prilikom organiziranja edukativnih radionica u vlastitom aranžmanu, upućuje pozive i predstavnicima raznih udruga za zaštitu potrošača;

- priprema kontrolne planove uzorkovanja i analiza hrane na zdravstvenu ispravnost namirnica u cilju utvrđivanja trenutačnog stanja sigurnosti hrane na tržištu BiH.




zadataka


1. Izrada propisa iz oblasti

sigurnosti hrane u cilju zaštite

zdravlja potrošača

- iniciranje i izrada provedbenih

akata iz Zakona o hrani kojima

se reguliraju pitanja zdravstvene

ispravnosti i kvalitete hrane, kao

i obveze subjekata u poslovanju

s hranom

Agencija za sigurnost hrane

BiH u suradnji s nadležnim

tijelima entiteta i Brčko

Distrikta BiH

kontinuirano - jačanje međusobnog

razumijevanja i unapređivanje

suradnje svih nositelja zaštite

potrošača

2. Procjena rizika podrijetlom iz

hrane u cilju zaštite zdravlja

potrošača

- praćenje i procjena rizika

podrijetlom iz hrane



tijelima i ekspertima

kontinuirano - osnivanje znanstvenih odbora

Agencije

3. Jačanje kapaciteta

laboratorija u cilju kontrole

zdravstvene ispravnosti hrane

- proces ovlašćivanja

laboratorija kako bi se mogla

vršiti službena kontrola hrane



tijelima i ekspertima

kontinuirano - formiranje stručnog povjerenstva

za ovlašćivanje laboratorija

4. Pravovremeno, objektivno i

točno obavještavanje javnosti

u svezi s rizicima podrijetlom

iz hrane

- pružanje informacija javnosti Agencija za sigurnost hrane

BiH u suradnji s

zainteresiranim stranama

kontinuirano - edukacija iz oblasti komunikacije

rizika

5. Podizanje razine znanja iz

oblasti sigurnosti hrane

- edukacija i doedukacija svih

učesnika u sustavu sigurnosti

hrane (organiziranje edukativnih

skupova, radionica i simpozija)


BiH u suradnji s

međunarodnim institucijama i

fakultetima u BiH

kontinuirano - učešće eminentnih stručnjaka iz

oblasti sigurnosti hrane iz EU

6. Jačanje suradnje s domaćim

institucijama u cilju

funkcioniranja sustava

sigurnosti hrane u BiH

- ostvarivanje suradnje s

nadležnim institucijama BiH,

entiteta i Brčko Distrikta BiH, u

smislu odazivanja na inicijative,

kao i pružanje vlastitog

doprinosa od strane svih

subjekata odgovornih za zaštitu

potrošača



tijelima BiH, entiteta i Brčko

Distrikta BiH

kontinuirano - osiguranje dodatnih financijskih

sredstava za povezivanje i

funkcionalno jačanje mreže

institucija koje moraju efikasno

djelovati u procesu zaštite zdravlja

i interesa potrošača

7. Jačanje suradnje s

međunarodnim institucijama

- učešće u međunarodnim

projektima (IPA, Svjetska

banka, WHO/FAO, EFSA)


BiH u suradnji sa


kontinuirano

8. Promotivne aktivnosti u cilju

zaštite zdravlja i interesa

potrošača

- priprema, izrada i tiskanje

edukativnih materijala (letaka,

brošura, vodiča);

- medijska prezentacija uloge,

značaja i poduzetih aktivnosti

od strane Agencije


BiH u suradnji sa


kontinuirano


Okvirni opseg financijskih sredstava za realizaciju svih planiranih aktivnosti Agencije za 2012. godinu kreće se u rasponu odobrenog proračuna Agencije za 2012. godinu, koji je objavljen u "Službenom glasniku BiH", broj 42/12.

POGLAVLJE VIII - Agencija za nadzor nad tržištem BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Uloga Agencije za nadzor nad tržištem BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Agencija) u oblasti zaštite potrošača primarno je u svezi s podizanjem razine zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača u području sigurnosti proizvoda. U tom cilju, Agencija sukladno Zakonu o nadzoru nad tržištem u BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 45/04, 44/07 i 102/09) koordinira i usklađuje aktivnosti sustava nadzora nad tržištem u BiH, osigurava jednaku provedbu propisa o sigurnosti proizvoda u BiH, osigurava unificirane procedure za postupanje po prigovorima potrošača u pogledu sigurnosti proizvoda i njihovo centralno evidentiranje, osigurava primjenu znanstvenih znanja i iskustava dobre prakse u oblasti sigurnosti proizvoda, sudjeluje u izradi propisa o sigurnosti proizvoda, informira javnost i druge zainteresirane strane o aktivnostima nadzora nad tržištem, te ostvaruje međunarodnu suradnju u oblasti sigurnosti proizvoda i nadzora nad tržištem.

Agencija zajedno s nadležnim inspekcijskim tijelima entiteta i Brčko Distrikta BiH provodi aktivnost reaktivnog i proaktivnog nadzora sigurnosti neprehrambenih potrošačkih proizvoda na tržištu BiH. U cilju informiranja potrošača Agencija putem svoje web stranice objavljuje obavijesti o nesigurnim proizvodima pronađenim na tržištu BiH, te prevodi i objavljuje tjedne RAPEX obavijesti o opasnim proizvodima pronađenim na tržištu EU.

U oblasti međunarodne suradnje Agencija učestvuje, u okviru PROSAFE-a, u zajedničkim aktivnostima nadzora s državama članicama EU, kao i u regionalnom projektu nadzora kojeg financira njemačka organizacija GIZ. U rujnu 2012. godine očekuje se početak projekta IPA 2009 "Podrška Agenciji za nadzor nad tržištem BiH i sustavu nadzora nad tržištem".




poboljšanje

1. Podizanje razine zaštite zdravlja

i sigurnosti djece kao

najosjetljivije potrošačke

skupine

- provedba projekta nadzora dječijih

hodalica, dječijih kolica i dječijih

krevetaca sukladno Zakonu o općoj

sigurnosti proizvoda i podzakonskim

aktima

Agencija za nadzor nad

tržištem BiH u suradnji s

inspekcijskim tijelima entiteta

i Brčko Distrikta BiH

1.9 - 31.12.2012. - obuka inspektora u cilju

provedbe projekata

nadzora nad tržištem

2. Povećanje razine zaštite

zdravlja i sigurnosti

potrošača

- provedba projekata nadzora kosilica

za travu, kružnih i lančanih pila i

ručnih brusilica sukladno Naredbi o

sigurnosti strojeva ("Službeni glasnik

BiH", broj 4/10);


tržištem BiH u suradnji s



1.5-31.10.2012. - obuka inspektora u cilju

provedbe projekata


- provedba projekata nadzora

električnih svjetiljki opće namjene,

električnih produžnih kablova i

svjetlosnih lanaca sukladno Naredbi o

električnoj opremi namijenjenoj za

uporabu unutar određenih naponskih

granica ("Službeni glasnik BiH", broj

98/09);

1.5-31.12.2012.

- provedba projekata nadzora štednih

sijalica sukladno Naredbi o

elektromagnetnoj kompatibilnosti

("Službeni glasnik BiH", broj 41/10);

1.9 -30.11.2012.

- provedba reaktivnog nadzora

sukladno Zakonu o općoj sigurnosti

proizvoda i Zakonom o tehničkim

zahtjevima za proizvode i ocjeni

usklađenosti ("Službeni glasnik BiH",

broj 45/04) i pripadajućim

podzakonskim aktima;

- rješavanje prigovora potrošača

kontinuirano

koji se odnose na sigurnost proizvoda kontinuirano

3. Unapređenje sustava

nadzora nad tržištem i

edukacija stručnog osoblja u

području sigurnosti

proizvoda i zaštite potrošača

- učešće u zajedničkim aktivnostima

nadzora s državama članicama EU u

okviru PROSAFE-a;


tržištem BiH

kontinuirano - usvajanje najboljih

praksi nadzora nad

tržištem država članica

EU

- učešće u regionalnom zajedničkom

projektu nadzora nad tržištem koji

implementira njemačka organizacija

GiZ;


tržištem BiH

31.12.2012. kontinuirano

- provedba projekta IPA 2009

"Podrška Agenciji i sustavu nadzora

nad tržištem"

Agencija u suradnji s



kontinuirano

4. Informiranje potrošača o

nesigurnim proizvodima

- objavljivanje informacija o

nesigurnim proizvodima pronađenim

na tržištu BiH putem web stranice,

izrada brošura, naputaka i drugih

dokumenata, prevođenje i

objavljivanje RAPEX obavijesti;


tržištem BiH

kontinuirano

- održavanje seminara i okruglih

stolova za udruge za zaštitu potrošača i

druge zainteresirane strane


Planirani zadaci Agencije će se realizirati iz redovnih proračunskih sredstava. Sredstva za pojedine aktivnosti nisu posebice planirana.


POGLAVLJE IX - Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Agencija) utemeljena je Zakonom o lijekovima i medicinskim sredstvima ("Službeni glasnik BiH", broj 58/08) kao ovlaštena institucija odgovorna za oblast lijekova i medicinskih sredstava koji se proizvode i uporabljavaju u medicini u BiH.

Uloga Agencije u sustavu zaštite potrošača, prvenstveno podrazumijeva slijedeće: - zaštitu i promociju zdravlja osiguranjem kvalitetnih, sigurnih i djelotvornih lijekova i medicinskih sredstava za uporabu

u humanoj medicini, te uspostavu jednstvenog, funkcionalnog i koordiniranog regulacionog sustava lijekova i medicinskih sredstava;

- uspostavu i nadzor jedinstvenog tržišta lijekova i medicinskih sredstava, te njihovu dostupnost za teritorij BiH; - ostvarivanje suradnje i pružanje stručne pomoći nadležnim državnim i entitetskim ministarstvima ovlaštenim za poslove

zdravstva pri oblikovanju i pripremanju prijedloga te provođenju nacionalne politike lijekova i medicinskih sredstava za uporabu u humanoj medicini;

- predlaganje donošenja novih, kao i izmjena postojećih zakonskih propisa iz oblasti lijekova i medicinskih sredstava, te usuglašavanje istih s međunarodnim standardima.

- Pored postojećih podzakonskih akata koji se tiču oblasti zaštite potrošača, Agencija je u prethodnom razdoblju realizirala izradu novih podzakonskih akata: Pravilnik o zbrinjavanju farmaceutskog otpada ("Službeni glasnik BiH", broj 23/11), Pravilnik o načinu kontrole cijena, odnosno načinu oblikovanja cijena lijekova kao i načinu izvještavanja o cijenama lijekova u BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 82/11) i Smjernice dobre kliničke prakse u kliničkom ispitivanju ("Službeni glasnik BiH", broj 19/12).



1. Unapređenje zaštite javnog

zdravlja stanovništva BiH

osiguranjem kvalitetnih i

sigurnih lijekova i medicinskih

sredstava

- implementacija podzakonskih

akata, te usklađivanje s EU

propisima koji se izravno

odnose na oblast zaštite

potrošača, u kontekstu lijekova i

medicinskih sredstava

Agencija za lijekove i

medicinska sredstva BiH

kontinuirano - usklađivanje propisa sa

zakonodavstvom EU i

kontinuirana suradnja i pružanje

stručne pomoći nadležnim

državnim i entitetskim

ministarstvima ovlaštenim za

poslove zdravstva

2. Edukacija stručnog osoblja

Agencije iz oblasti

zakonodavstva EU

- izrada programa edukacija i

njihova implementacija



kontinuirano

3. Jačanje suradnje s


nadležnim za oblast lijekova i






kontinuirano - posjete međunarodnim

institucijama i agencijama



4. Realizacija "Twining" projekta

Agencije s Agencijom za

lijekove iz Španjolske

- održavanje planom definiranih

edukacija i studijskih posjeta

uposlenih u agencijama iz

Španjolske i BiH



i Agencija za lijekove

Španjolske

veljača 2013.


Agencija svoje aktivnosti vrši na temelju redovnih proračunskih sredstava koja su planirana u proračunu institucija i međunarodnih obveza BiH. Cilj pod rednim brojem 4. predstavlja IPA projekt koji se financira iz sredstava EU.

POGLAVLJE X - Regulatorna agencija za komunikacije BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Mandat i nadležnosti Regulatorne agencije za komunikacije (u daljnjem tekstu poglavlja: RAK) propisani su Zakonom o komunikacijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 31/03, 75/06 i 32/10). Sukladno ovom Zakonu, RAK je nadležan za regulaciju sektora komunikacija u BiH, uključujući donošenje podzakonskih akata i osiguranje njihovog poštivanja, te izdavanje dozvola emiterima i operaterima telekomunikacija i praćenje poštivanja uvjeta izdanih dozvola. U okviru svog mandata, RAK ohrabruje uspostavu konkurentnog sektora komunikacija orijentiranog ka tržištu, štiteći interese svih korisnika i komunikacijskih usluga, prije svega u smislu nediskriminatorskog pristupa, kvalitete i cijena usluga, te podržava uvođenje novih tehnologija i usluga sukladno potrebama korisnika.

ODJELJAK A.1. - PODRUČJE EMITIRANJA

U oblasti emitiranja, zaštita potrošača je osigurana Pravilom o distribuciji audiovizualnih medijskih usluga i medijskih usluga radija ("Službeni glasnik BiH", broj 98/11) i Kodeksom o audiovizualnim medijskim uslugama i medijskim uslugama radija ("Službeni glasnik BiH", broj 98/11).

Na temelju Pravila o distribuciji audiovizualnih medijskih usluga i medijskih usluga radija, ciljevi RAK-a u oblasti zaštite potrošača su da osiguraju pristup uslugama distribucije audiovizualnih medijskih usluga i medijskih usluga radija za sve korisnike na transparentnoj, objektivnoj i nediskriminatornoj osnovi, da zaštiti interese svih korisnika usluga, te da približi razinu kvalitete u pružanju usluga s općeprihvaćenim standardima u EU. Konkretno, Pravilo uređuje slijedeće:

- Pružanje usluga na nediskriminatornoj i objektivnoj osnovi, bez ograničavanja pristupa pretplatnika po nacionalnoj, vjerskoj, rodnoj, imovinskoj ili drugoj osnovi, te ograničenja odabira distribuiranih programa na način koji implicira interese samo jedne nacionalne ili vjerske zajednice u BiH;


- Pružanje usluga svim građanima u zoni tehničkog pokrivanja distribucije ukoliko potrošači prihvate jedinstvene i nediskriminatorne uvjete ponude te zaključe pretplatnički ugovor;

- Pružatelj usluga je dužan da s pretplatnikom zaključi pismeni ugovor. Pretplatnički ugovor mora sadržavati temeljne uvjete pružanja usluge, cijenu osnovne usluge i dodatnih paketa i usluga, način plaćanja usluge, obavijest o proceduri otklanjanja kvarova, garantirano vrijeme otklanjanja kvarova i telefon za prijavu kvarova, obavijest o proceduri ulaganja prigovora i uvjete isključenja usluge;

- Pružatelj usluga je dužan voditi registar uloženih prigovora koji je na zahtjev Agencije dužan staviti na uvid; - Pružatelj usluga ima obvezu redovito obavještavati pretplatnike o predstojećim promjenama u cijeni i uvjetima pružanja

usluge, najmanje 30 dana unaprijed; - Za vrijeme trajanja prekida pružanja usluge, pružatelj usluga ne može naplatiti pretplatu. Pretplatnici imaju pravo podnijeti prigovor RAK-u u svezi s uslugom distribucije. Na temelju Pravilnika o rješavanju kršenja

uvjeta dozvola i propisa Regulatorne agencije za komunikacije ("Službeni glasnik BiH", broj 18/05), RAK provodi procedure utvrđivanja kršenja Pravila, prikuplja relevantna izjašnjenja od pružatelja usluga, te na temelju utvrđenog činjeničnog stanja izriče mjere iz svoje nadležnosti. Sukladno Zakonu o komunikacijama te Pregledom povreda i kazni koje izriče Regulatorna agencija za komunikacije ("Službeni glasnik BiH", broj 35/09), mjere se kreću od obustave postupka, usmenog i pismenog upozorenja, izricanja novčanih kazni, pa do suspenzije i oduzimanja dozvole.

Također, na temelju Kodeksa o audiovizualnim medijskim uslugama i medijskim uslugama radija, ciljevi RAK-a u oblasti zaštite potrošača su da osigura svim gledateljima učešće u programima putem pozivanja ili slanja poruka na transparentnoj, objektivnoj i nediskriminatornoj osnovi bez obmanjivanja publike s jasnim informacijama o učestvovanju u takvim programima. Kodeks propisuje slijedeće:

- Audiovizualni i radijski programi u kojima publika ima mogućnost učestvovanja putem pozivanja, slanja poruka, te korištenjem drugih elektronskih komunikacijskih mreža, moraju sadržavati jasne informacije i uvjete za učestvovanje u istim;

- Audiovizualni i radijski programi neće obmanjivati publiku netočnostima, dvosmislenostima, pretjerivanjima, nerealnim produžavanjem ili odgađanjem pružanja odgovora ili na bilo koji drugi način prikrivati pravu prirodu ovih sadržaja;

- U audiovizualnim i radijskim programima koji uključuju glasanje publike, učešće u anketama i sl., svaki će se put kod objave rezultata objaviti i ukupan broj pristiglih glasova;

- Nagradna pitanja ili zadaci u ovakvim programima neće biti takvi da je nemoguće ili krajnje nerealno očekivati da ciljana publika na njih može odgovoriti;

- Broj putem kojeg se ostvaruje učešće publike u ovakvim programima i cijena usluge, uključujući i cijenu PDV-a i sl., moraju biti jasno istaknuti na ekranu na način da veličina istaknute cijene usluge, uključujući i cijenu PDV-a i sl., ne smije biti manja od 2/3 veličine istaknutog broja;

- Ukoliko se u ovakvim programima publici pruža mogućnost ostvarivanja novčanih dobitaka, nagrada ili usluga kroz takmičenja ili neke druge oblike učešća putem usluge dodatne vrijednosti, gledatelju/slušatelju koji učestvuje u programu, uključujući gledatelje/slušatelje na čekanju, naplatit će se cijena po pozivu, a ne po vremenu trajanja poziva. Ukoliko ovakvi programi ne podrazumijevaju izravno uključenje gledatelja/slušatelja, nego druge oblike učešća putem pozivanja istaknutog broja na ekranu, naplata se vrši na isti način kao što je prethodno definirano;

- U audiovizualnim i radijskim programima iz prethodnih stavaka će se objaviti nedvosmislena pravila o sadržaju, te novčanim dobicima, robama, pravima ili uslugama koje se mogu ostvariti i provodit će se pravedno. Objava ovih pravila i dobitaka se mora izvršiti i na internet stranicama, teletekstu ili na drugi odgovarajući način koji je dostupan široj javnosti.

ODJELJAK B.1. - Planirane aktivnosti institucije u 2012. godini koje se odnose na oblast zaštite potrošača


poboljšanje

1. Promoviranje pravične konkurencije u

cilju ostvarenja maksimalne dobiti za

korisnike u smislu izbora, cijene i

kvalitete usluga. Osigurati pristup

uslugama distribucije radio i

televizijskih programa za sve korisnike

na transparentnoj, objektivnoj i

nediskriminatornoj osnovi; zaštititi

interese svih korisnika usluga, te

približiti razinu kvalitete u pružanju

usluga s općeprihvaćenim standardima

u Europskoj uniji.

- nastavak praćenja

poštivanja uvjeta Dozvole za

distribuciju RTV programa

koja se odnosi na pružanje

usluge, zaprimanje i

postupanje po prigovorima

građana

Sektori RAK-a iz oblasti

emitiranja

kontinuirano - poboljšanje suradnje i

koordinacije s institucijama

koju su izravno nadležne za

provođenje Zakona o zaštiti

potrošača u BiH

ODJELJAK C.1. - Okvirni obim financijskih sredstava za ostvarivanje planiranih zadataka

U okviru godišnjeg proračuna RAK-a planirana su sredstva za redovito obavljanje aktivnosti sektora iz oblasti emitiranja, što uključuje i aktivnosti na zaštiti potrošača.

ODJELJAK A.2. - PODRUČJE TELEKOMUNIKACIJA

Shodno Planu aktivnosti za 2011. godinu, RAK je donio Pravilo o vrstama i načinu rješavanja pritužbi na javne telekomunikacijske usluge. Također, usvojeno je i Pravilo o obavljanju djelatnosti davatelja pristupa internetu, a u pripremi je i Pravilo o osnovnim telekomunikacijskim uslugama. Donošenjem Pravila o vrstama i načinu rješavanja pritužbi na javne telekomunikacijske usluge, precizirane su vrste pritužbi, postupak te uvjeti za pokretanje postupka povodom pritužbi korisnika na


pružanje javnih telekomunikacijskih usluga. Obzirom da još nije doneseno Pravilo o osnovnim telekomunikacijskim uslugama, na korisničke odnose primjenjuju se Zakon o komunikacijama, uvjeti dozvola, pravila RAK-a i opći uvjeti poslovanja operatora telekomunikacija. Donošenjem Pravila o osnovnim telekomunikacijskim uslugama, ujednačit će se važeća praksa propisana navedenim dokumentima.



zadataka

Prijedlozi mjera za

pobo-ljšanje

1. Donošenje Pravila o osnovnim

telekomunikacijskim uslugama,

kojim će se precizirati osnovni

odnosi u pružanju javnih

telekomunikacijskih usluga

- izrada Nacrta pravila o osnovnim

telekomunikacijskim uslugama

Nadležni sektori

telekomunikacija RAK-a uz

angažiranje spoljnih članova

povjerenstava iz reda operatera

31.12.2012.

ODJELJAK C.2. - Okvirni opseg financijskih sredstava za ostvarivanje planiranih zadataka

U cilju ostvarivanja proračunske štednje, planirane aktivnosti obavit će se u sklopu redovitih poslova RAK-a, bez planiranja posebnih sredstava za te namjene.

POGLAVLJE XI – Agencija za statistiku BiH ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Agencija je u 2011. godini po treći put provela opsežnu Anketu o potrošnji kućanstava koja će biti temelj za proizvodnju novih podataka o veličini i strukturi potrošnje i analizi životnog standarda stanovništva u BiH. Pored podataka iz Ankete, Agencija za statistiku BiH kontinuirano u mjesečnoj dinamici proizvodi i indeks potrošačkih cijena-jedan od temeljnih makroekonomskih indikatora koji služi kao mjera inflacije u zemlji, za usklađivanje plaća i zarada sukladno kolektivnim ugovorima, penzija i socijalnih davanja i u druge svrhe.

Pravni okvir čine Zakon o statistici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 26/04) i Statistički program Bosne i Hercegovine za razdoblje 2009-2012.

Agencija za statistiku BiH u 2011. godini je provela Anketu o potrošnji kućanstava čiji će rezultati biti dostupni u ljeto 2012. godine. Na temelju tih podataka dobit će se opsežna analiza veličine i strukture potrošnje bosansko-hercegovačkih kućanstava u 2011. godini. Budući da je Anketa proširena s dva ad hoc modula o socijalnoj uključenosti, izvršit će se i kvalitetnija analiza siromaštva i kreirati profil siromaštva stanovništva. Očekuju se i kvalitetniji podaci o prihodima kućanstava i njihovih članova jer je modul prihoda redizajniran u smislu da prikuplja podatke na individualnoj razini. Kao jedan od najznačajnijih rezultata Ankete o potrošnji kućanstava dobit će se i nove procjene pondera za izračunavanje indeksa potrošačkih cijena koji će se u metodologiju implementirati u 2013. godini tako da će mjesečno izračunavani indeksi potrošačkih cijena biti još više usklađeni s trenutačnom situacijom prema preporukama EUROSTAT-a.



zadataka Prijedlozi mjera za poboljšanje

1. Proizvoditi podatke koji se

mogu koristiti za zaštitu

potrošača, u smislu da ti podaci

daju sliku realne situacije

stanovništva u BiH, s aspekta

potrošnje i njihovih potreba,

prihoda i siromaštva, kao i

socio-ekonomskih i

demografskih karakteristika

kućanstava

- adekvatno pripremiti uvjete za

provođenje planirane ankete o

potrošnji kućanstava u BiH u 2012.

godini, u smislu poboljšanja

metodologije pripreme upitnika,

organizacije terenskog rada,

obučavanja anketara i mnogih drugih

aktivnosti

Agencija za statistiku

BiH i entitetski zavodi za

statistiku

kontinuirano - u svrhu zaštite potrošača u BiH više

koristiti podatke zvanične statistike

2. Redovito objavljivati

(mjesečnom dinamikom),

podatke o inflaciji u BiH i

prosječnim cijenama proizvoda

i usluga na razini BiH, a na

zahtjev i na razini gradova u

kojima se vrši snimanje cijena

u BiH

- redovito izračunavati indeks

potrošačkih cijena za BiH - redovito

izračunavati prosječne cijene

najvažnijih proizvoda i usluga

- pratiti EU regulative i

implementirati ih u praksi

Agencija za statistiku

BiH i entitetski zavodi za

statistiku

kontinuirano - u svrhu zaštite potrošača u BiH više

koristiti posebno one podatke koji

proizilaze iz ankete o potrošnji

kućanstava, statistike cijena i životnog

standarda


Anketa o potrošnji kućanstava u BiH: 1 milijun KM (troši se tijekom razdoblja od 2 godine i pokriva sve izvanredne aktivnosti statističkih institucija od pripreme ankete do objave rezultata).

Indeks potrošačkih cijena u BiH: 25.000,00 KM mjesečno - pokriva sve troškove, od prikupljanja podataka za cca 21000 potrošačkih cijena (cca 650 proizvoda i usluga u 12 gradova BiH) do objave podataka o inflaciji.

POGLAVLJE XII - Institut za intelektualno vlasništvo BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Institut za intelektualno vlasništvo BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Institut) obavlja zakonodavne i stručne poslove iz područja zaštite prava intelektualnog vlasništva. U okviru nadležnosti Institut provodi postupke za priznanje prava industrijskog


vlasništva (patent, žig, industrijski dizajn i zemljopisna oznaka) u BiH i u inozemstvu, odobrava obavljanje djelatnosti kolektivnog ostvarivanja autorskog prava i srodnih prava i vrši nadzor nad radom udruga za kolektivno ostvarivanje autorskog prava i srodnih prava. U okviru poslova u području zaštite prava industrijskog vlasništva bitan segment djelovanja predstavlja informacijska djelatnost (Institut vodi registre o prijavljenim i priznatim pravima industrijskog vlasništva u BiH, u elektronskoj formi, te u svezi s tim je ovlaštena institucija za izradu rešeršnog izvještaja o navedenim pravima u BiH), kao i suradnja s drugim državnim institucijama u cilju osiguranja efikasne provedbe prava intelektualnog vlasništva.

U sustavu zaštite intelektualnog vlasništva učestvuju i druge institucije i to: Uprava za neizravno oporezivanje, tržne inspekcije Federacije BiH, Republike Srpske i Brčko Distrikta BiH, redovni sudovi uključujući i Sud BiH, porezna uprava, policija, udruge za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, te zastupnici za zaštitu industrijskog vlasništva. Djelovanje navedenih subjekata usmjereno je na otkrivanje djela puštanja u promet krivotvorene robe odnosno neovlašteno vršenje usluga u pravnom prometu, suzbijanje i sprečavanje ulaska takve robe u trgovačke kanale u BiH, sprečavanje djela nelojalne konkurencije, poduzimanje odgovarajućih mjera i pokretanje postupaka protiv njihovih počinitelja, te zastupanje u postupcima zaštite prava industrijskog vlasništva pred Institutom i drugim upravnim i sudskim tijelima.

U sustavu zaštite potrošača u BiH, Institut djeluje u okviru svoje nadležnosti, u kom cilju pruža informacijske i servisne usluge zainteresiranim osobama i instucijama. Suradnja s institucijama za provedbu prava intelektualnog vlasništva ostvaruje se pružanjem relevantnih informacija o stjecanju, ostvarivanju i prometu prava intelektualnog vlasništva u BiH, o važećim pravima domaćih i inozemnih pravnih i fizičkih osoba u BiH i o drugim podacima, ovisno o zahtjevu i potrebi odgovarajuće osobe odnosno institucije.



poboljšanje

1. Poticanje razvitka modernog

sustava intelektualnog vlasništva

- nastavak aktivnosti na implementiranju

Strategije razvitka Instituta prema utvrđenim

prioritetima;

- moderniziranje sustava za procesuiranje

zahtjeva za priznanje prava industrijskog

vlasništva (patent, žig, industrijski dizajn,

oznaka zemljopisnog podrijetla) uključujući i

digitalizaciju procesa, promjenu sustava za

procesuiranje zahtjeva sukladno usvojenim

zakonskim rješenjima;

- provedba zadataka u području autorskog i

srodnih prava, uključujući i kontrolu nad

radom postojećih organizacija za kolektivno

ostvarivanje autorskog i srodnih prava i

udruga koje dobiju dozvolu od Instituta za

obavljanje poslova u ovom području;

- provedba postupka po zahtjevima za

evidenciju i deponiranje autorskih djela i

predmeta srodnih prava;

- provedba upravnog postupka po zahtjevu

za izdavanje dozvole za kolektivno

ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

Institut za intelektualno

vlasništvo BiH

kontinuirano

2. Jačanje institucionalnih kapaciteta

Instituta

- izrada informacijsko- komunikacijske

osnove (ICT) za provedbu novih sustava za

procesuiranje zahtjeva za priznanje prava

industrijskog vlasništva (software za

procesuranje prijava patenata, žigova i

industrijskog dizajna),

- izrada provedbenih propisa s obrascima

zahtjeva i instaliranje informacijskog temelja

(data baze) za uvođenje sustava evidentiranja

i deponiranja autorskih djela i predmeta

srodnih prava u Institutu,


vlasništvo BiH

kontinuirano

3. Razvoj korisničke komponente

sustava intelektualnog vlasništva

- učešće u provedbi EU IPA 2011 Projekta

za uspostavljanje Informacijskih centara –

(PATLIB), u Mostaru i Sarajevu.


vlasništvo BiH

U roku predviđenom

projektom EU


Planirane aktivnosti finansirat će se iz proračuna Instituta za intelektualno vlasništvo BiH za 2012. godinu i odobrenih sredstava za realizaciju projekta IPA 2011.

POGLAVLJE XIII - Institut za mjeriteljstvo BiH ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Institut za mjeriteljstvo BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Institut), prema članku 15. Zakona o mjeriteljstvu BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 19/01) imenuje mjeriteljske laboratorije i centre za verifikaciju mjerila koji vrše verifikacije mjernih uređaja u


sklopu zakonskog mjeriteljstva. U okviru zakonskog mjeriteljstva nalaze se mjerni uređaji koji se koriste za mjerenje mase (vage), energije (električne energije, grijanje, plin i sl.) i vode. Također, oblast predpakiranih proizvoda, koja je uključena u zakonsko mjeriteljstvo, izravno je u svezi sa zaštitom potrošača kao i oblast kontrole plemenitih metala. Ovu djelatnost Institut, entitetske institucije i imenovani laboratoriji obavljaju kontinuirano. Prema Zakonu o mjeriteljstvu BiH, nadležnosti obuhvataju i mjeriteljstvo u kemiji, okolišu, te mjerenja na kojima se bazira certificiranje proizvoda.

Institut je u pravcu pripreme zakonodavstva, te u svrhu boljeg provođenja zakonskog mjeriteljstva, proveo edukaciju svojih uposlenih kao i predstavnika relevantnih institucija u sklopu projekta IPA 2007. Cilj projekta bio je njihovo upoznavanje sa zahtjevima za harmonizaciju zakonodavstva s najboljim praksama EU. U sklopu ovog projekta su uređeni prednacrti podzakonskih akata usklađeni sa zakonodavstvom EU: Pravilnik o imenovanju laboratorija, Pravilnik o mjeriteljskim zahtjevima za predpakirane proizvode i boce kao mjerne spremnike, Pravilnik o mjeriteljskim uvjetima za vodomjere za hladnu vodu i Pravilnik o mjeriteljskim uvjetima za mjerila dužine opće namjene.

Sastavni dio mjeriteljskog sustava u BiH su laboratoriji koji su imenovani od strane Instituta a čiji rad se izravno aplicira na oblast zaštite potrošača. U te laboratorije spadaju: imenovani laboratoriji za mjerenje protoka vode, imenovani laboratoriji za masu i imenovani laboratoriji za mjerenje protoka plina

Trenutačno su na snazi stari tehnički propisi za pojedina mjerila, te je potrebito donijeti niz novih podzakonskih akata. temelj zakonskog mjeriteljstva je u Direktivi o mjernim instrumentima – MID direktiva (Measurement Instrument Directive 2004/22/EC) koju je u sklopu harmonizacije zakonodavstva BiH sa zakonodavstvom EU potrebito preuzeti i implementirati u BiH, kao i Direktiva o neautomatskim vagama 90/384/EEC koja je transponirana u Naredbu o neautomatskim vagama ("Službeni glasnik BiH", broj 47/11). Institut je nadležan za implementiranje navedenih direktiva prema Odluci o planu aktivnosti za realizicaiju Programa preuzimanja tehničkih propisa ("Službeni glasnik BiH", broj 89/06). Direktiva MID je od velikog značaja za reguliranje propisa koji se odnose na zaštitu potrošača i postala je obvezujuća za zemlje članice EU od listopada 2006. godine. Institut je zadužen i za implementaciju Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu. Međutim, pokrenuta je inicijativa za prijenos nadležnosti za implementaciju Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu broj 94/62/EC s Instituta za mjeriteljstvo BiH na Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa.



poboljšanje

1. Preuzimanje MID – Direktive o mjernim

instrumentima u zakonodavstvo Bosne i

Hercegovine u vidu podzakonskog akta

Zakona o mjeriteljstvu BiH i

implementacija iste

- dodatna obuka i

specijalizacija uposlenika

Instituta za mjeriteljstvo BiH

kako bi se što adekvatnije

odgovorilo na postavljene

zadatke

- izrada podzakonkih akata

Institut za mjeriteljstvo BiH

kao i učešće svih

relevantnih institucija

kontinuirano - aktivniji rad Ministarstva

vanjske trgovine i

ekonomskih odnosa –

Komiteta za tehničke propise

u organizaciji cjelokupnog

procesa transpozicije

direktive

2. Usvajanje novih podzakonskih akata

usklađenih sa EU zakonodavstvom:

Pravilnik o imenovanju laboratorija,

Pravilnik o mjeriteljskim zahtjevima za

predpakirane proizvode i boce kao

mjerne spremnike, Pravilnik o

mjeriteljskim uvjetima za vodomjere za

hladnu vodu i Pravilnik o mjeriteljskim

uvjetima za mjerila dužine opće

namjene, te usvajanje 8 podzakonskih

akata koje je IMBiH pripremio na

temelju postojećeg Zakona o

mjeriteljstvu BiH; Naredba o odobrenju i

ispitivanju tipa; Naredba o mjeriteljskom

nadzoru nad mjerilima i rokovima

verifikacije; Naredba o imenovanju

mjeriteljskih laboratorija.

- edukacija i obuke uposlenih

Instituta

Institut za mjeriteljstvo BiH tokom 2012.

3. Podizanje svijesti - organiziranje okruglih

stolova ili radnih skupova

Institut za mjeriteljstvo BiH

i relevantne institucije,

prestavnici potrošača

tijekom 2012. - potrebit zajednički nastup

svih institucija koje čine

infrastrukturu kvalitete


Navedeni zadaci Instituta realizirat će se iz redovitih proračunskih sredstava.

POGLAVLJE XIV - Institut za standardizaciju BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Institut za standardizaciju BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Institut) je samostalna upravna organizacija nadležna za poslove u području standardizacije. Sukladno tome Institut predlaže strategiju standardizacije u BiH, priprema i publikuje bosanskohercegovačke standarde (BAS), zastupa i predstavlja BiH u europskim, međunarodnim i drugim nacionalnim organizacijama za standardizaciju, te obavlja poslove koji proizilaze iz međunarodnih sporazuma o članstvu u tim organizacijama. Institut također učestvuje u pripremanju tehničkih propisa, razvija i uspostavlja informacijski sustav o standardima BiH te organizira i provodi specijalističko obrazovanje kadrova u području standardizacije.


Standardizacija u BiH uspostavljena je prema principima međunarodne i europske standardizacije, a to su: dobrovoljnost, konsenzus, uključivanje svih zainteresiranih strana, javnost rada, razvitak tehnike te koherentnost. Potrošače, kao jednu od zainteresiranih strana u procesu standardizacije, odnosno u procesu pripreme i donošenja standarda, zastupa jedan predstavnik angažiran u radu stručnog tijela koje obavlja aktivnosti na pripremi i donošenju standarda u području hrane. Uključivanjem predstavnika potrošača u pripremu i donošenje standarda za ostala područja standardizacije, potrošači bi stvorili mogućnost da artikuliraju svoje interese, te da se upoznaju sa zahtjevima standarda koje proizvodi i usluge moraju zadovoljiti.

Aktivnosti koje Institut kontinuirano provodi u cilju održavanja kontakta s potrošačima, kao i informiranja potrošača te poticanja međusobne suradnje obuhvataju slijedeće:

- udrugama potrošača koji su članovi Saveza udruga potrošača BiH, Institut redovito dostavlja primjerak Glasnika Instituta, te im na taj način omogućava praćenje kretanja u standardizaciji i delegiranje predstavnika potrošača u postojeća stručna tijela za donošenje standarda ili u stručna tijela koja tek trebaju da se formiraju. Pored praćenja kretanja u standardizaciji, u Glasniku Instituta se mogu naći i članci koji se odnose na zaštitu potrošača;

- na web stranici Institut objavljuje informacije o radu i dešavanjima u Institutu, te postavlja publikacije u svezi zaštite potrošača;

- poziva predstavnike udruga potrošača da prisustvuju skupovima za koje smatra da postoji interes potrošača.



zadatka


1. Usvajanje harmoniziranih EN

standarda koji podržavaju

Direktive novog i globalnog

pristupa EU (primjena

harmoniziranih standarda

omogućava zadovoljenje

propisanih sigurnosnih

zahtjeva u direktivama za

proizvode i usluge)

- pratiti rad međunarodnih i evropskih

tijela za standardizaciju i usklađivati BAS

standarde s europskim i međunarodnim

standardima;

- planirati donošenje harmoniziranih i

drugih standarda u godišnjim planovima

rada tehničkih komiteta i radnih skupina

Institut za standardizaciju

BiH (tehnički komiteti i

radne skupine kao radna

tijela Instituta)

kontinuirano - upućivanje inicijative Institutu za

donošenje standarda za područja

koja su prioritetna za BiH

- veće uključivanje zainteresiranih

strana u radna tijela Instituta kako

bi sva područja standardizacije

bila pokrivena i standardi se

donosili prema uspostavljenim

procedurama

(npr. predstavnici resornih

ministarstava, predstavnici

potrošača, industrije, znanstvenih

ustanova, itd.)

2. Stvaranje uvjeta za

jedinstveni ekonomski prostor

na kojem bi bh. potrošači bili

zaštićeni i imali ravnopravan

status s potrošačima u

regionu, Europi i svijetu

- usklađivanje bosansko-hercegovačkih

standarda (BAS) s međunarodnim i

europskim standardima


BiH

kontinuirano

3. Uključivanje predstavnika

udruga potrošača u rad radnih

tijela Instituta za donošenje

standarda (tehničke komitete i

radne skupine)

- informirati udruge potrošača kada se

formiraju tehnički komiteti kako bi

predložili svoje predstavnike da učestvuju

u radu


BiH i udruge potrošača

kontinuirano - ostvariti suradnju i iznaći

mogućnost za rješavanje

eventualnih problema (npr.

financijski problemi oko dolaska

na sjednicu radnog tijela)

4. Poticati suradnju s udrugama

potrošača

- međusobno kontaktirati i razmjenjivati

iskustva


BiH i udruge potrošača

kontinuirano - jačanje suradnje

5. Obuka potrošača vezana za

rad na bh. standardizaciji,

međunarodnoj standardizaciji

(COPOLCO) i europskoj

standardizaciji (ANEC)

- objavljivati korisne informacije za

potrošače u Glasniku Instituta, na web

stranici Instituta, te pozivati potrošače da

učestvuju na seminarima, radionicama i

sl.


BiH i predstavnici udruga

potrošača

kontinuirano - jačanje suradnje


Navedeni zadaci Instituta realizirat će se iz redovnih proračunskih sredstava. Sredstva za pojedine aktivnosti nisu posebno planirana.

POGLAVLJE XV - Federalno ministarstvo trgovine ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Federalno ministarstvo trgovine je u svom Planu rada za 2012. godinu, kao jedan od strateških ciljeva, utvrdilo unapređenje zaštite prava i ekonomskih interesa potrošača. U cilju ostvarenja tog zadatka utvrđeno je provođenje niza aktivnosti kako bi se izgradio i razvio sustav zaštite potrošača koji se sastoji od usklađivanja zakonodavstva, jačanja administrativnih kapaciteta, podizanja javne svijesti o potrošačkim pravima te od aktivnosti koje se odnose na davanje podrške radu i razvitku udruga potrošača u Federaciji BiH.

Programski zadatak koji se odnosi na jačanje kapaciteta udruga za zaštitu potrošača bit će realiziran davanjem stručne i financijske podrške udrugama.

Prepoznavši značaj suradnje s udrugama potrošača kao važnim dijelom civilnog društva, ovo Ministarstvo u Proračunu Federacije BiH redovito osigurava financijska sredstva za podršku njihovom radu.


Provođenjem određenih programskih aktivnosti nastoji se povećati razinu javne svijesti i znanja o potrebi zaštite potrošača u Federaciji BiH.

ODJELJAK B - Planirane aktivnosti u 2012. godini koje se odnose na oblast zaštite potrošača:


poboljšanje

1. Usklađivanje s komunitarnim pravom

EU

- izrada Prednacrta zakona o

nedopuštenom oglašavanju

Federalno ministarstvo

trgovine

prosinac 2012.

2. Podizanje javne svijesti o

potrošačkim pravima

- organiziranje seminara, okruglih stolova,

medijska prezentacija sadržaja iz područja

zaštite potrošača uz angažiranje

relevantnih stručnjaka iz pojedinih oblasti


trgovine;

Udruge potrošača

kontinuirano

3. Podrška radu i poticanje razvitka i

djelovanja udruga za zaštitu

potrošača

- pružanje financijske i stručne podrške

udrugama potrošača


trgovine

kontinuirano

4. Aktivno djelovanje prema poslovnoj

zajednici s ciljem poštivanja zakona

- poduzimanje propisanih mjera u

slučajevima pritužbi potrošača


trgovine

kontinuirano

5. Unaprjeđenje saradnje s ostalim

nositeljima zaštite potrošača

- razmjena informacija i zajedničke

aktivnosti na dosljednoj primjeni Zakona o

zaštiti potrošača u BiH i drugih zakona i

propisa koji su povezani s ovom oblasti


trgovine

kontinuirano

ODJELJAK C. - Okvirni opseg financijskih sredstava za ostvarivanje planiranih zadataka

Ostvarivanje zadataka sadržanih u programu za 2012. godinu vršit će se iz redovnih proračunskih sredstava Federalnog ministarstva trgovine. U Proračunu Federacije BiH za 2012. godinu osigurana su sredstva za podršku udrugama potrošača u iznosu od 81.000,00 KM.

POGLAVLJE XVI - Ministarstvo trgovine i turizma Republike Srpske ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Uloga Ministarstva trgovine i turizma Republike Srpske u sustavu zaštite potrošača na razini Bosne i Hercegovine određena je člankom 98. stavak 1. točka e) Zakona o zaštiti potrošača u BiH, kojim je propisano da su subjekti nadležni za zaštitu potrošača u BiH, entitetska tijela i tijela Brčko Distrikta BiH, dok je odredbom članka 117. propisano da nadzor nad provođenjem ovoga Zakona obavljaju nadležna tijela određena člankom 98. stavak 1. točke a) do e) i točka i) sukladno ovlastima utvrđenim posebnim zakonom i drugim propisima. Narodna Skupština Republike Srpske je tijekom 2011. godine donijela Zakon o zaštiti potrošača u Republici Srpskoj ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 06/12). Zakonom o zaštiti potrošača u Republici Srpskoj se na jedinstven način regulira oblast zaštite potrošača shodno članku 53. Ustava Republike Srpske kojim je propisano da Republika Srpska osigurava zaštitu potrošača. Zakonom o zaštiti potrošača u Republici Srpskoj se na jednom mjestu reguliraju brojna pitanja koja se odnose na zaštitu potrošača i usklađuje se zakonska reulativa iz oblasti zaštite potrošača s europskim zakonodavstvom.

Narodna Skupština Republike Srpske je tijekom 2011. godine donijela Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o trgovini ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 52/11). Ministarstvo trgovine i turizma RS je tijekom 2011. godine donijelo brojne podzakonske akte iz oblasti trgovine. Na temelju novoga Zakona o zaštiti potrošača u Republici Srpskoj, ovo Ministarstvo je tijekom 2012. godine donijelo Pravilnik o obliku, sadržaju i načinu vođenja evidencije udruženja za zaštitu potrošača ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 44/12) i Pravilnik o kriterijumima za raspodjelu finansijskih sredstava za rad udruženja za zaštitu potrošača ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 33/12).

Strategijom razvitka trgovine u Republici Srpskoj za razdoblje do 2015. godine, predviđeno je unapređenje zaštite potrošača na tržištu Republike Srpske, i to kroz jačanje partnerskog odnosa svih subjekata odgovornih za zaštitu potrošača u Republici Srpskoj, a sve u cilju veće razine zaštite potrošača.

Također, u sektoru ugostiteljstva i turizma tijekom 2011. godine donesen je Zakon o turizmu ("Službeni glasnik RS", broj 70/11) i Zakon o boravišnoj taksi ("Službeni glasnik RS", broj 78/11), kao i brojni podzakonski akti. Narodna skupština Republike Srpske usvojila je i Strategiju razvoja turizma Republike Srpske za razdoblje od 2010. do 2020. godine kojim se kroz ostvarenje predviđenih ciljeva i zadataka predviđa i viša razina zaštite potrošača.

Ministarstvo trgovine i turizma RS ima aktivnu suradnju s udrugama potrošača iz Republike Srpske kroz pripremu godišnjih programa za zaštitu potrošača, dodjelu projekata udrugama za zaštitu potrošača, sufinanciranje materijalnih troškova rada udruga, praćenje i suradnju na provođenju tih projekata, vođenje registra udruga potrošača iz Republike Srpske, pružanje podrške u pribavljanju sredstava i provođenju odobrenih projekata od strane drugih donatora.



zadataka

Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1. Daljnje usuglašavanje propisa

Republike Srpske sa zakonodavstvom

Europske unije i sa Zakonom o zaštiti

potrošača u RS

- normativna aktivnost sukladno planu

rada Ministarstva za 2012. godinu.

Ministarstvo će donijeti slijedeća akta:

Pravilnik o obliku i sadržaju Knjige

reklamacije, Pravilnik o sadržaju

standardnih informativnih obrazaca za

ugovore o vremenskom korištenju

nepokretnosti u turizmu, Pravilnik o

Ministarstvo trgovine i turizma RS u

suradnji s ostalim nositeljima zaštite

potrošača

kontinuirano


sadržaju i izgledu obrasca o jednostranom

raskidu ugovora o vremenskom korišćenju

nepokretnosti u turizmu i Pravilnik o

kriterijumima za ovlašćivanje udrženja za

zaštitu potrošača za zastupanje potrošača

u potrošačkim sporovima pred Odborom.

2. Stvaranje uvjeta za pružanje pomoći i

podrške potrošačima u ostvarivanju

njihovih prava vansudskom zaštitom

- uspostava tijela za vansudsko rješavanje

sporova i uključivanje organizacija

potrošača

Privredna komora RS i Zanatsko-

preduzetnička komora RS u suradnji s

Ministarstvom trgovine i turizma RS

kontinuirano

3. Raspodjela financijskih sredstava za

realizaciju poslova iz oblasti zaštite

potrošača

- provođenje projekata u oblasti zaštite

potrošača, financiranje materijalnih

troškova rada udruga za zaštitu potrošača,

organiziranje seminara i okruglih stolova

uz angažiranje relevantnih stručnjaka iz

pojedinih oblasti zaštite potrošača,

tiskanje i distribucija brošura na temu

zaštite potrošača.

Ministarstvo trgovine i turizma RS u

suradnji s udruženjima za zaštitu

potrošača u RS

kontinuirano

4. Nadzor nad radom udruženja

potrošača u Republici Srpskoj

- redovito pribavljanje dokaza o

ispunjavanju uvjeta sukladno Pravilniku o

sadržaju, načinu i obliku vođenja

evidencije udruženja za zaštitu potrošača i

objavljivanje navedene evidencije putem

web sajta Ministarstva trgovine i turizma

RS

Ministarstvo trgovine i turizma RS kontinuirano

5. Suradnja i razmjena informacija i

podataka sa svim subjektima

odgovornim za zaštitu potrošača u RS

u cilju kvalitetnog izvršenja

Godišnjeg programa za zaštitu

potrošača RS

- edukacija kroz seminare koji su povezani

s ovom oblasti;

- praćenje propisa iz oblasti zaštite

potrošača;

- razmjena informacija i suradnja s ostalim

nositeljima zaštite potrošača;

- praćenje aktivnosti vezanih za zaštitu

potrošača u zemljama iz okruženja;

-aktivno sudjelovanje u međunarodnim i

regionalnim projektima.

Nadležna tijela sukladno članku 120.

Zakona o zaštiti potrošača u RS i

nadležna tijela sukladno drugim

zakonima kojima se reguliraju pojedine

oblasti zaštite potrošača

kontinuirano


Ostvarivanje zadataka sadržanih u navedenom Programu za 2012. godinu vršit će se iz namjenskih sredstava za zaštitu potrošača osiguranih u proračunu Ministarstva trgovine i turizma RS u iznosu od 100.000,00 KM.

POGLAVLJE XVII - Vlada Brčko Distrikta BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Uloga Odjela za privredni razvoj, sport i kulturu kao i drugih odjela i institucija Vlade Brčko Distrikta BiH u sustavu zaštite potrošača određena je u poglavlju IV. Zakona o javnoj upravi Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Brčko Distrikta BiH", br. 19/07, 2/08 i 43/08) kao i članom 98. tačka e) Zakona o zaštiti potrošača u BiH.

Odjel za privredni razvoj, sport i kulturu, između ostalog, prati i unapređuje stanje u oblasti zaštite potrošača, te surađuje s udrugama za zaštitu potrošača iz Brčko Distrikta BiH, Federacije BiH i Republike Srpske. U nadležnosti odjela prate se cijene životnih namirnica i naftnih derivata u Brčko Distriktu BiH.

Odjel za stručne i administrativne poslove izvršava stručne, administrativne i druge poslove iz nadležnosti Vlade Brčko Distrikta BiH, koji, između ostalog, obuhvataju odnose s udrugama, fondacijama, nevladinim organizacijama i mjesnim zajednicama. U proračunu se predlažu i osiguravaju sredstva za financiranje ili sufinaciranje planova i programa rada, kao i projekata udruga građana i fondacija Brčko Distrikta BiH, koji dobrim dijelom doprinose razvitku civilnog društva i unapređenju života u lokalnoj zajednici.



zadataka

Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1. Informiranje i edukacija

potrošača u cilju zaštite

njihovih prava

- organiziranje okruglih stolova, radio

emisija uz angažiranje relevantnih

stručnjaka iz oblasti zaštite potrošača,

tiskanje i distribucija brošura na temu

zaštite potrošača;

- osiguranje financijskih sredstava u

proračunu Brčko Distrikta BiH za 2012.

godinu za provođenje projekata

povjerenih udrugama potrošača, te

pružanje tehničke podrške udrugama

Nadležni odjeli i institucije Vlade Brčko

Distrikta BiH u sustavu zaštite potrošača u

suradnji s udrugama za zaštitu potrošača u

Brčko Distriktu BiH

kontinuirano - jačanje suradnje svih

nositelja zaštite potrošača

kroz planiranje ciljeva,

zadataka i sredstava za

njihovu realizaciju.


2. Razvitak integriranog

informacijsko-

komunikacijskog sustava

zaštite potrošača u cilju

pružanja pravne pomoći

potrošačima u vidu:

tumačenja zakona,

savjetovanja u odnosu

trgovac-potrošač i

prosljeđivanja zahtjeva

nadležnoj inspekciji

- definirati projekt i osigurati sredstva;

- iznaći mogućnosti financiranja

projekata iz fondova EU

Odjel za gospodarski razvoj, sport i kulturu,

Inspektorat, Sektor za reformu i europske

integracije-Odjel za europske integracije u

Brčko Distriktu BiH,

Udruženje potrošača u Brčko Distriktu BiH

kontinuirano


Vlada Brčko Distrikta BiH svoje aktivnosti financira redovnim proračunskim sredstavima koja su planirana za 2012. godinu.

POGLAVLJE XVIII - Federalna uprava za inspekcijske poslove Federacije BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Inspektorat tržišno-turističke inspekcije, koji se nalazi u sastavu Federalne uprave za inspekcijske poslove, vrši nadzor nad primjenom propisa koji su u nadležnosti ove dvije inspekcije. U cilju ostvarivanja zaštite potrošača, kontinuirano se vrši nadzor nad primjenom Zakona o zaštiti potrošača u BiH,

U svojim nadzorima, u cilju zaštite prava potrošača, federalna tržišna i turističko-ugostiteljska inspekcija, svaka iz svoje nadležnosti nadzora, obavlja slijedeće kontrole.

Federalna tržišna inspekcija vrši slijedeće kontrole: - kontrolu kvalitete određenih poljoprivredno-prehrambenih i industrijskih proizvoda iz uvoza na mjestima carinjenja pri

uvozu, u skladištima uvoznika, te svih proizvoda na mjestima proizvodnje domaćih proizvođača i u prometu; - kontrolu neprehrambenih proizvoda u prometu, u svezi nadzora da li ispunjavaju propisane sigurnosne zahtjeve; - kontrolu cijena roba i usluga; - kontrolu mjerila kod proizvođača i uvoznika, te kontrolu istih na mjestima proizvodnje proizvoda i prodaje; - kontrolu nepoštenih odredbi u potrošačkim ugovorima. Turističko-ugostiteljska inspekcija vrši slijedeće kontrole: - kontrolu ugostiteljskih usluga; - kontrolu turističkih usluga; - kontrolu turističkih paket aranžmana. Federalni tržišni i turističko-ugostiteljski inspektori će, u nadzoru nad primjenom Zakona o zaštiti potrošača u BiH, kao i

drugih propisa kojima se štite prava potrošača, u slučajevima kada kupuju proizvode i koriste usluge za svoje potrebe, vršiti redovne kontrole subjekata koji obavljaju djelatnost trgovine, trgovinskih usluga, obrta, te ugostiteljsku i turističku djelatnost. U slučajevima utvrđenih nepravilnosti u obavljanju navedenih djelatnosti, inspektori će poduzimati propisane upravne mjere, te ovisno o vrsti utvrđenog prekršaja izdavati prekršajne naloge ili podnositi zahtjeve za pokretanje prekršajnog postupka.

Naprijed navedene kontrole federalni tržišni i turističko-ugostiteljski inspektori će obavljati prema godišnjem Programu i planu rada Inspektorata za 2012. godinu, kojim je predviđeno da se ove kontrole vrše redovno i kontinuirano. Također je predviđeno da se, na zahtjeve potrošača kao i svih nositelja zaštite potrošača, vrše povremene i ciljane kontrole. Na taj način se doprinosi jačanju odgovornosti u primjeni propisa kojima su zaštićena prava potrošača. Također se osigurava da se na tržištu nalaze samo proizvodi koji ispunjavaju propisane uvjete kvalitete, standarde, te sigurnosne zahtjeve, te se potrošači štite od nekvalitetnih usluga i odstupanja od ugovorenih usluga koje bi mogle biti na štetu potrošača.


R.b. Ciljevi Zadaci Nositelji Rok za

realizaciju

zadataka


1. Jačanje društvene discipline i

odgovornosti u primjeni

propisa čime se postiže

zaštita potrošača od

neispravnih i nekvalitetnih

proizvoda

- vršenje redovnih i izvanrednih nadzora

od strane tržišnih i tržišno ugostiteljskih

inspektora, te propisno postupanje

prilikom utvrđivanja nepravilnosti

- dostavljanje izvješća resornim

ministarstvima za potrebe poduzimanja

mjera iz njihove nadležnosti o izvršenim

kontrolama te utvrđenom stanju i

poduzetim mjerama;

- iniciranje donošenja novih zakona i

njihovih podzakonskih propisa, kao i

izmjena i dopuna postojećih u cilju

usklađivanja s EU standardima

- osiguranje većeg medijskog prostora u

svezi educiranja i upoznavanja građana s

pravima koja imaju kao potrošači, te

mogućnostima ostvarivanja tih prava

FUIP-Inspektorat tržišno-turističke

inspekcije Kantonalne uprave za

inspekcijske poslove Kantonalna

ministarstva u čijem je sastavu tržišna i

turističko-ugostiteljska inspekcija

Općinski organi tržišne i turističko-

ugostiteljske inspekcije

kontinuirano - donošenje novih, te izmjena i

dopuna postojećih pravnih

propisa u cilju usklađivanja s

EU standardima i podizanja

kvalitete zaštite potrošača

- jačanje laboratorijskih

kapaciteta i ovlašćivanje

laboratorija za pojedina

ispitivanja

- uspostava uske suradnje

između svih nositelja aktivnosti




U Programu i Planu rada za 2012. godinu za pojedine aktivnosti predložen je iznos sredstava na način kako slijedi: - za troškove laboratorijskih ispitivanja proizvoda - sredstva u visini od 100.000,00 KM, s tim da se u 2012. godini planira

uzeti u prosjeku 500 uzoraka po prosječnoj cijeni za izvršene usluge po jednom uzorku u visini od 200,00 KM; - za ispitivanja sigurnosnih zahtjeva neprehrambenih proizvoda - sredstva u visini od 20.000,00 KM za ispitivanja 10

uzoraka, s tim da je planirano da se ova ispitivanja u 2012. godini vrše prema potrebi i stanju na tržištu; - za troškove opreme, uređaja te instrumenata i drugih sredstava za uzimanje uzoraka radi slanja na laboratorijske analize -

sredstva u visini od oko 14.200,00 KM.

POGLAVLJE XIX - Republička uprava za inspekcijske poslove Republike Srpske ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Uloga Republičke uprave za inspekcijske poslove Republike Srpske s aspekta zaštite potrošača je da kontrolira primjenu propisa koji se odnose na oblast zaštite potrošača i lojalne konkurencije. Kontrolu propisa koji se odnose na zaštitu potrošača vrše inspekcije u sastavu Inspektorata Republike Srpske i organa lokalne samouprave. Smetnje u radu inspekcijskih tijela predstavljaju: nedostatak laboratorija za ispitivanja određenih vrsta roba, neosposobljenost laboratorija za utvrđivanje određenih vrlo značajnih parametara, te nedovoljna tehnička opremljenost tijela lokalne uprave za brzu razmjenu informacija.



zadataka


1. Jačanje discipline u primjeni

propisa iz oblasti zaštite

potrošača

- redovne i izvanredne kontrole

(planirane kontrole i kontrole po

dojavama i reklamacijama

potrošača)

Inspektorat RS i

inspekcije u sastavu

tijela lokalne

samouprave

kontinuirano - jačanje suradnje svih nositelja zaštite

potrošača kroz planiranje ciljeva, zadataka i

sredstava za njihovu realizaciju

2. Laboratorijska provjera

usuglašenosti proizvoda s

definiranim zahtjevima

- uzorkovanje i dostavljanje na

laboratorijsko ispitivanje

Inspektorat RS i


tijela lokalne

samouprave i ovlašteni

laboratoriji

povremeno prema

procjeni rizika i

sukladna raspoloživim

financijskim sredstvima

- jačanje laboratorijskih kapaciteta i veća

financijska sredstva

3. Jačanje komunikacije i

razmjena informacija sa svim


- suradnja s udrugama potrošača i

drugim nadležnim institucijama;

- razmjena informacija putem

međunarodnih sustava za brzo

obavještavanje (RASFF,

RAPEX...)

Inspektorat RS i


tijela lokalne

samouprave

kontinuirano - održavanje stalne komunikacije i

intenziviranje iste u određenim okolnostima

4. Informiranje potrošača - medijsko predstavljanje

planiranih i realiziranih

inspekcijskih aktivnosti

Inspektorat RS i


tijela lokalne

samouprave

povremeno po potrebi - objektivno i pravodobno informiranje

5. Potpuno primjenjivi propisi - davanje mišljenja i inicijativa za

izmjenu propisa iz oblasti zaštite

potrošača

Inspektorat RS i


tijela lokalne

samouprave

po potrebi - bolja suradnja između predlagača propisa i

inspekcijskih tijela

6. Edukacija i podizanje svijesti

potrošača

- učešće u kampanjama Nadležna tijela po potrebi - veća učestalost i obuhvatnost provođenja

kampanja putem masovnih sredstava

informiranja


Inspekcijski nadzor se financira iz Proračuna Republike Srpske i proračuna lokalnih tijela uprave. Za laboratorijsko ispitivanje proizvoda na tržištu Inspektorat planira izdvajanje oko 15.000,00 KM. Određeni broj tijela lokalne samouprave također izdvaja određena sredstva za ove namjene.

POGLAVLJE XX - Inspektorat Brčko Distrikta BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Uloga Inspektorata Brčko Distrikta BiH je nadzor nad primjenom propisa koji se odnose na zaštitu potrošača. Svaka inspekcija, sukladno posebnim ovlastima, kontrolira konkretnu oblast. Smetnje u radu inspekcijskih tijela predstavlja nedostatak laboratorija za ispitivanje određenih vrsta roba, te neosposobljenost laboratorija za utvrđivanje određenih vrlo značajnih parametara.,





odgovornosti u primjeni propisa

čime se postiže zaštita potrošača od


proizvoda i eliminira nelojalna

konkurencija

- vršenje inspekcijskog

nadzora uz davanje prioriteta

manje uređenim oblastima

sukladno planovima pojedinih

inspekcija;

- po potrebi usmjeravanje

nadzora prema oblastima s

pojavom većeg rizika;

- obavljanje redovitih i

izvanrednih kontrola na

temelju reklamacija potrošača

ili po prijedlogu udruga

potrošača ili nadležnih

agencija;

- dostavljanje izvješća

nadležnim odjelima o

utvrđenom stanju u pojedinim

oblastima;

- pravodobno i objektivno

informiranje javnosti putem

medija

Nadležne inspekcije za

određenu oblast u sastavu

Inspektorata Brčko Distrikta

BiH u suradnji s ovlaštenim

laboratorijima

kontinuirano - usklađivanje propisa s

propisima EU

- donošenje novih, te izmjena i


propisa u cilju podizanja

kvalitete zaštite potrošača




ispitivanja

- unapređenje suradnje između

svih nositelja aktivnosti zaštite

potrošača

- provođenje akcija uzorkovanja

pojedinih vrsta roba na tržištu


Inspektorat svoje aktivnosti vrši na temelju redovnih proračunskih sredstava koja su planirana za 2012. godinu. Za potrebe zaštite potrošača radi provjere propisanih standarda kvalitete prehrambenih i neprehrambenih proizvoda koji se nude potrošačima, Inspektorat je u 2012. godini planirao određena sredstva za troškove laboratorijskih usluga.

POGLAVLJE XXI - Udruge potrošača ODJELJAK A - Uloga udruga potrošača u sustavu zaštite potrošača

Udruge potrošača u BiH predstavljaju vrlo bitan subjekt u sustavu zaštite potrošača jer imaju ulogu posrednika između potrošača i nadležnih tijela, inspekcija i drugih subjekata kojima je zakonom propisana obveza zaštite potrošača. Njihova nadležnost propisana je člankom 112. Zakona o zaštiti potrošača u BiH. Djeluju kao neprofitne i nevladine organizacije koje imaju svojstvo pravne osobe, te se kao takve ne mogu baviti gospodarskom djelatnošću. Sve svoje aktivnosti usmjeravaju isključivo na zaštitu pojedinačnih i zajedničkih interesa potrošača. Udruge potrošača imaju pravo na učešće pri dodjeljivanju javnih poslova za oblast zaštite potrošača na način kako je propisano člancima 113.,114. i 115. Zakona o zaštiti potrošača u BiH. Udruge potrošača u BiH su različito organizirana na različitim razinama, počev od općinske, kantonalne, entitetske razine, razine Brčko Distrikta BiH, te na razini BiH. Krovno udruženje je Savez udruga potrošača Bosne i Hercegovine (SUP BiH), koji je utemeljen u rujnu 2004. godine i registriran u Ministarstvu pravde BiH. Svrha Saveza je da osigura pomoć svojim članicama i osigura zaštitu interesa potrošača u BiH, ali i da predstavlja udruge na internacionalnoj razini. Članstvo u Savezu je otvoreno pod jednakim uvjetim prema svim udrugama potrošača. U Proračunu institucija BiH i međunarodnih obveza BiH za 2012. godinu nisu planirana sredstva za financiranje udruga potrošača.

POGLAVLJE XXII - Obrazovne institucije i mediji

Pravo na obrazovanje o pitanjima potrošača i pravo na informiranost su temeljna i neotuđiva prava potrošača koja su im dana člankom 3. točke b) i d) Zakona o zaštiti potrošača u BiH. Člankom 116. istog Zakona određeni su i načini obrazovanja potrošača. Osim navedenih, ukazuje se potreba i za novim modelima edukacije potrošača kao što je, između ostalog, i dopuna nastavnog programa u obrazovnim institucijama materijom iz oblasti zaštite potrošača koja ima za krajnji cilj kvalitetno obrazovanje o pravima, obvezama i zaštiti potrošača. Potpuna i pravodobna informiranost potrošača je nemoguća bez aktivne uloge svih sredstava javnog informiranja (TV, radio, tisak), kao najefikasnijeg načina obavještavanja potrošača o proizvodima i uslugama koje koriste ili će koristiti.

DIO PETI - OKVIRNI OBIM FINANCIJSKIH SREDSTAVA ZA OSTVARIVANJE ZADATAKA IZ DRŽAVNOG PROGRAMA

Sva tijela uprave zadužena za pojedine zadatke iz Programa predvidjeli su financiranje izvršavanja zadataka redovnim proračunskim sredstvima. Realizaciju prethodno navedenih zadataka (u tabelama), a čiji je cilj promocija dobrog i efikasnog provođenja politike zaštite potrošača, nadležna tijela vrše u sklopu svojih redovnih aktivnosti.

Pored redovnih proračunskih sredstava, za realizaciju posebnih projekata značajnih za oblast zaštite potrošača, dodatni izvor financijskih sredstava mogu biti i strani donatori, sve to realizacijom eventualno potpisanih međunarodnih bilateralnih i multilateralnih ugovora.

Obzirom da je veliki broj proračunskih korisnika na državnoj, entitetskoj i nižim razinama vlasti uključen u ostvarenjе ovoga Programa i njegovih planiranih ciljeva, veoma je teško odrediti u apsolutnom iznosu okvirni opseg financijskih sredstava, koji bi bio dovoljan za njegovu realizaciju. Zbog toga bi koncept, po kojem su sami nositelji aktivnosti planirali zadatke i rokove za njihovo izvršenje, trebao biti polazni osnov za konkretiziranje opsega financijskih sredstava za ostvarivanje zadataka iz Programa.


DIO ŠESTI - OKVIRNI OPSEG FINANCIJSKIH SREDSTAVA ZA POTICANJE RAZVITKA I DJELOVANJA UDRUGA ZA ZAŠTITU POTROŠAČA

Odlukom Vijeća ministara BiH o osnovnim kriterijima za dodjeljivanje podrške darovnice za svaku kalendarsku godinu uvrštena je odredba prema prema kojoj će udruge za zaštitu potrošača moći aplicirati za dodjelu sredstava iz tekuće rezerve proračuna BiH.

Nadležna entitetska ministarstva iz vlastitog proračuna izdvajat će dio sredstava za poticanje razvitka i djelovanja udruga za zaštitu potrošača u cilju obrazovanja i osvješćivanja potrošača o njihovom stvarnom položaju i snazi na tržištu.

Osim financijske, udrugama za zaštitu potrošača bit će pružena i tehnička pomoć, te u cilju što kvalitetnijeg infоrmirаnjа i еdukаciје pоtrоšаčа i trgоvаcа о njihоvim prаvimа i оbvеzаmа, sukladno Zаkоnu о zаštiti pоtrоšаčа u BiH, pomoć u orgаnizaciji sеminаrа, оkruglih stоlоvа, rаdiо i ТV еmisiја, uz аngаžiranje rеlеvаntnih stručnjаkа iz pојеdinih оblаsti kоје su u svezi s оblаsti zаštitе pоtrоšаčа, tiskanju i distribuciјi brоšurа nа tеmu zаštitе pоtrоšаčа, оrgаniziranju prеdаvаnjа u škоlаmа i drugim vidovima aktivnosti.

DIO SEDMI - ZAKLJUČAK

Ovim Programom određeni su okviri prioriteta politike Bosne i Hercegovine na području zaštite potrošača za 2012. godinu. Osiguranje primjerenog funkcioniranja tržišta ovisit će o razvitku upravne infrastrukture kako bi se osigurao nadzor nad tržištem i provedba zakona na tom području. Razvitak otvorenog dijaloga svih interesnih skupina u društvu sa svrhom osiguranja jasnoće, konzistentnosti postupanja i razumijevanja u definiranju interesa potrošača, cilj je Bosne i Hercegovine. On će se ostvariti daljnjim usklađivanjem preuzetih obveza, vlastitih mogućnosti i interesa. Čitav proces ovisi o spremnosti svih ključnih sektora, od osposobljenosti cjelokupnog sustava za proces prilagođavanja standardima EU, preko obrazovanja ljudskih potencijala u državnoj upravi i pravosuđu do jedinstvene, kvalitetno osposobljene, osviješćene i obaviještene javnosti. Uspjeh provedbe ovoga Programa, u prvom redu, ovisit će o spremnosti svih ključnih nositelja zaštite potrošača za izvršavanje utvrđenih zadataka i poštivanje navedenih rokova.

На основу члана 107. став (1) тачка а) Закона о

заштити потрошача у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 25/06) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Савјета за заштиту потрошача Босне и Херцеговине, на 32. сједници одржаној 18.12.2012. године, донио је

ОДЛУКУ О УСВАЈАЊУ ДРЖАВНОГ ГОДИШЊЕГ ПРОГРАМА

ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА 2012. ГОДИНУ


Овом Одлуком усваја се Државни годишњи програм за заштиту потрошача Босне и Херцеговине за 2012.

годину, који је дат у прилогу ове Одлуке и чини њен саставни дио.


Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 260/12 18. децембра 2012. године

Сарајево


ДРЖАВНИ ГОДИШЊИ ПРОГРАМ ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА 2012. ГОДИНУ

ДИО ПРВИ - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Основе унутрашње и вањске политике Босне и Херцеговине (у даљем тексту: БиХ) заснивају се на испуњењу њеног примарног стратешког циља, а то је испуњавање услова за пуноправно чланство у Европској унији (удаљем тексту: ЕУ). Иницијални правни акт БиХ с циљем да постане пуноправан члан ЕУ је била Одлука Савјета министара БиХ о покретању иницијативе за приступање Босне и Херцеговине Европској унији ("Службени гласник БиХ", број 3/99). Такође треба споменути и Резолуцију Парламентарне скупштине БиХ о европским интеграцијама и Пакта о стабилности за југоисточну Европу ("Службени гласник БиХ", број 12/99) којом се истиче важност интензивирања политичког дијалога БиХ и ЕУ као дијела пројекта за стабилност и придруживање ЕУ. Нужне претпоставке и услови без којих није било могуће отпочети наведени процес су стабилност институција које обезбјеђују демократију, владавину права и поштивање демократских начела и људских права, међународног права те тржишне привреде.

Стварањем БиХ као самосталне државе, већ је на почетку било видљиво опредјељење за демократску и социјалну државу, што је и јасно назначено у Уставу БиХ који у члану II који говори о "Људским правима и основним слободама", гдје у истом члану став 1. прописује да ће "Босна и Херцеговина и оба ентитета обезбиједити највиши ниво међународно признатих права и основних слобода." Сходно члану II 2. Устава БиХ "Права и слободе предвиђени у Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода и у њеним протоколима се директно примјењују у Босни и Херцеговини." Примарно право, као саставни дио наведених права и слобода, је право на здрав живот. Свако је дужан, у склопу својих овлашћења и дјелатности, посебно да посвећује пажњу заштити здравља људи, природе и човјекове околине.

Државни годишњи програм за заштиту потрошача Босне и Херцеговине за 2012. годину (у даљем тексту: Програм), је цјеловит документ који креира политику заштите потрошача, дефинише приоритете и одређује мјере за њихово остварење


у наведеном периоду. Програм је наставак континуитета који је успостављен Државним годишњим програмом за заштиту потрошача БиХ за 2009. годину ("Службени гласник БиХ", број 95/09), Државним годишњим програмом за заштиту потрошача БиХ за 2010. годину ("Службени гласник БиХ", број 76/10) и Државним годишњим програмом за заштиту потрошача БиХ за 2011. годину ("Службени гласник БиХ", број 93/11).

Савремено тржиште омогућава широку понуду уз потребно постизање високог и јединственог нивоа заштите потрошача, како бисмо БиХ припремили за равноправно наступање на јединственом тржишту ЕУ. То подразумијева стварање јединствене и квалитетне институционалне структуре као темеља спровођења ефикасне заштите потрошача, чиме би БиХ показала да заслужује повјерење потрошача на конкурентном унутрашњем тржишту уз јасна правила и досљедно спровођење закона, без обзира гдје се потрошач или привредни субјекат налазе. Да би се све то могло остварити потребна су и значајна финансијска средства која би у коначници довела до значајне користи не само привредним субјектима, него и потрошачима у њиховом свакидашњем животу, с обзиром на већи избор робе и услуга уз бољи квалитет и ниже цијене.

Чланом 76. у Глави VI потписаног текста Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица и Босне и Херцеговине (ССП), договорено је сљедеће:

"Стране ће сарађивати у циљу усклађивања стандарда за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини с истим стандардима у Заједници. Ефикасна заштита потрошача је неопходна како би се обезбиједило прописно функционисање тржишне економије. Та заштита зависиће од управне инфраструктуре ради осигуравања надзора над тржиштем и спроведбе закона у тој области.

У том циљу, те у смислу њихових заједничких интереса, стране ће подстицати и обезбјеђивати: - политику активне заштите потрошача, у складу с правом Заједнице, укључујући и већу информисаност и развој

независних организација; - усклађивање законодавства на подручју заштите потрошача у Босни и Херцеговини са законодавством које је на

снази у Заједници; - ефикасну правну заштиту ради побољшања квалитета потрошачке робе и одржавања одговарајућих

безбједносних стандарда; - да надлежни органи прате правила и да се обезбиједи приступ правди у случају спора." Потписивањем наведеног споразума БиХ је преузела обавезу хармонизације законодавства са комунитарним правом

ЕУ, мада је и до момента потписивања ССП-а вршено преузимање директива ЕУ из области заштите потрошача у правни систем БиХ.

ДИО ДРУГИ - ЗАКОНОДАВСТВО

Заштита потрошача динамично је подручје те се самим тиме и политика заштите потрошача не може дефинисати на дужи период. У складу са брзим промјенама на тржишту, а које се посљедично односе и на потрошаче, потребно је стално пратити приоритетна подручја која су важна код спровођења политике заштите потрошача.

Доношењем Закона о заштити потрошача у БиХ ("Службени гласник БиХ", број 25/06) обезбиједила се примјерена заштита потрошачких интереса приликом куповине роба и услуга за личне потребе. Закон о заштити потрошача у БиХ један је од прописа којим је започео поступак имплементације директива ЕУ са подручја заштите потрошача у правни систем БиХ, којим се преузимају европски стандарди понашања на тржишту, како у погледу саме заштите потрошача, тако и у погледу обавеза трговаца. С обзиром на ширину подручја у којем интереси потрошача долазе до изражаја овај Закон треба посматрати као општи пропис на подручју заштите потрошача, пропис којим је утврђен оквир система заштите потрошача.

Поред Закона о заштити потрошача у БиХ постоји још читав низ прописа који су у вези са облашћу заштите потрошача а који би се могли груписати према секторском принципу. Свакако је битно споменути и Закон о облигационим односима СФРЈ који су оба ентитета преузела као своје ентитетске законе, којим се не штити потрошач као посебна друштвена група већ као једна од уговорних страна. Интереси потрошача штите се још и низом других прописа који правно уређују различита права потрошача на примјер: Закон о општој безбједности производа ("Службени гласник БиХ", број 102/09), Закон о техничким захтјевима за производе и оцјењивању усклађености ("Службени гласник БиХ", број 45/04), Закон о храни ("Службени гласник БиХ", број 50/04), Закон о генетски модификованим организмима ("Службени гласник БиХ", број 23/09), Закон о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09), Закон о комуникацијама ("Службени гласник БиХ", бр. 31/03, 75/06 и 32/10), читав сет закона о електричној енергији државног и ентитетског нивоа, ентитетски закони о трговини, ентитетски закони о инспекцијама, закони и подзаконски акти о поштанском саобраћају, прописи различитих нивоа власти у вези са комуналним услугама, прописи из области здравствене заштите, прописи из области финансијских услуга, прописи из области заштите животне средине итд.

ДИО ТРЕЋИ - НАЧЕЛА И ЦИЉЕВИ ДРЖАВНОГ ПРОГРАМА ГЛАВА I - Начела политике заштите потрошача:

а) начело јавности, образовања, и обавјештавања - представља право грађанина на правовремено обавјештавање о својим правима, као и о квалитету роба и услуга на тржишту, о предузетим мјерама за заштиту основних права потрошача, те с тим у вези на слободан приступ подацима о стању у подручју заштите потрошача;

б) начело цјеловитости - подразумијева хармонизацију дјеловања свих владиних и невладиних субјеката заштите потрошача у циљу што квалитетнијег спровођења политика у области заштите потрошача;

ц) начело превентивности - има за сврху свим легалним средствима да избјегава ризик опасности за живот и здравље те штету на страни потрошача. Под тим легалним средствима подразумијевамо редовне, организоване и планиране контроле роба и услуга.


ГЛАВА II- Циљеви и мјере политике заштите потрошача

Основни циљ политике заштите потрошача је стално побољшање квалитета живота свих грађана БиХ, те промоција важности здравља и безбједности потрошача.

Општи циљеви и мјере заштите потрошача су: ЦИЉЕВИ МЈЕРЕ ЗА ОСТВАРЕЊЕ ЦИЉЕВА

а) обезбиједити владавину права демократије и цивилног друштва; даље

усклађивање законодавства са законодавством ЕУ

1. предлагање законских и других мјера у осигурању високог нивоа заштите

здравља, безбједности, достојанства и права потрошача;

2. удруживање у удружења за заштиту потрошача;

3. право на представљање у процесу доношења одлука

б) створити услове за ефикасно рјешавање уочених проблема на подручју

заштите потрошача

1. увођење одговарајућих мјера за заштиту потрошача (инспекције, судови,

омбудсмен) како би се спорови потрошача и трговаца ријешили прије редовног

суда;

2. поједностављење поступка заштите потрошача пред судовима

ц) освјешћивање потрошача о њиховом стварном положају на тржишту 1. подршка оснивању и раду удружењима и савјетовалиштима за заштиту

потрошача;

2. осмишљавање и спровођење образовања потрошача;

3. примјена основних знања о заштити потрошача у образовним установама

д) обезбиједити подршку потрошачима у остварењу њихових права 1. осигурање дјелотворне сарадње владиних органа и надлежних институција за

спровођење политике заштите потрошача;

2. успостављање савјетодавне мреже за развијање њихове међусобне сарадње

е) међусобна повезаност свих носилаца заштите потрошача јачање сарадње и размјена информација

ф) јачање положаја потрошача на тржишту и подизање свијести потрошача

у односу на њихова права и улогу у тржишној привреди

обавјештавање потрошача, различити видови савјетовања и образовања

потрошача

г) заштита здравља и безбједност потрошача 1. успостављање система обавјештавања потрошача о безбједности производа на

тржишту;

2. израда техничких прописа за техничке захтјеве за производе који обезбјеђују

висок ниво заштите здравља и безбједности потрошача;

3. сарадња свих органа јавне управе у обезбјеђивању заштите здравља и

безбједности потрошача

х) давање информација и упознавање јавности о правима потрошача у БиХ планирање промотивних дјеловања на свим нивоима и подстицање медијске

активности

ДИО ЧЕТВРТИ - НОСИОЦИ ЗАШТИТЕ ПОТРОШАЧА

Како би се обезбиједила што квалитетнија реализација политике заштите потрошача, неопходно је укључење низа субјеката који би били одговорни за њено спровођење.

Чланом 98. тачкама од а) до и) Закона о заштити потрошача у БиХ одређени су субјекти одговорни за заштиту потрошача у БиХ. Поред тих субјеката у овом Програму су наведени и други субјекти који имају битну улогу у области заштите потрошача.

ГЛАВА I - Министарство спољне трговине и економских односа БиХ ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Чланом 9. Закона о министарствима и другим органима управе БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09 и 103/09) и чланом 99. став (1) тачке од а) до е) Закона о заштити потрошача у БиХ, одређени су послови у области заштите потрошача које у оквиру своје дјелатности обавља Министарство спољне трговине и економских односа. Министарство обавља послове у вези са израдом и спровођењем закона и других прописа везаних за заштиту потрошача; даје стручна мишљења у вези са заштитом потрошача; спроводи активности у вези са хармонизацијом законодавства БиХ са законодавством ЕУ из подручја заштите потрошача; сарађује са надлежним органима за заштиту потрошача са подручја ЕУ; предлаже и прати из своје надлежности садржај пројеката програма ЕУ; обавља стручне послове у вези са радом Савјета за заштиту потрошача БиХ; анализира и прати стање у области заштите потрошача; пружа стручну помоћ удружењима за заштиту потрошача при спровођењу пројеката; сарађује са носиоцима заштите потрошача из владиног и невладиног сектора те осталим заинтересованим странама; обавља и друге послове из своје надлежности.

ОДЈЕЉАК Б - Планиране активности у 2012. години које се односе на област заштите потрошача

Р.б. Циљеви Задаци Носиоци Рок за реализацију

задатака

Приједлози мјера за побољшање

1. Праћење реализације циљева

и задатака Државног

годишњег програма за

заштиту потрошача БиХ за

2012. годину

- кроз континуирану активну сарадњу

са свим учесницима у изради Државног

годишњег програма за заштиту

потрошача БиХ за 2012. годину

анализирати успјешност спроведбе

зацртаних циљева

Министарство

спољне трговине и

економских односа

БиХ

континуирано - побољшање квалитета сарадње

између свих институција -

субјеката система заштите

потрошача у БиХ

2. Координација активности

израде Државног годишњег

програма за заштиту

потрошача БиХ за 2013.

годину

- у сарадњи са свим учесницима израде

Државног годишњег програма за

заштиту потрошача БиХ за 2013. годину

прикупљање релевантних података који

би требали бити садржај наведеног

програма




БиХ

континуирано - подизање свијести свих учесника

у изради Државног годишњег

програма за заштиту потрошача на

начин да приступе осмишљавању

реално остваривих планова

активности својих институција у


2013. години

3. Организација сједница

Савјета за заштиту

потрошача БиХ и активно

учешће у његовом раду

- припрема свих материјала за

одржавање сједница, предсједавање

сједницама, достава материјала након

одржаних сједница те праћење

реализације донесених закључака




БиХ

континуирано - рјешавање проблема буџетских

средстава неопходних за рад

Савјета за заштиту потрошача БиХ,

те активан приступ свих чланова

Савјета приликом реализације

закључака сједница

4. Активна сарадња и размјена

инфомација и података са

свим субјектима у БиХ

одговорним за заштиту

потрошача, с циљем њиховог

активног укључивања у

процес успоставе што

цјеловитијег и ефикаснијег

система заштите потрошача у

БиХ

- успостава свих видова сарадње са

надлежним институцијама БиХ и

невладиним сектором везаним за област





БиХ

континуирано

5. Успоставља-ње Савјето-

давног сервиса за потрошаче

- континуира-но пружање савјета и

стручних мишљења на упите физичких и

правних лица путем телефона,

електронске поште и путем писаних

одговора




БиХ

током 2012. године

ОДЈЕЉАК Ц - Оквирни обим финансијских средстава за остваривање планираних задатака

Министарство своје активности врши на основу редовних буџетских средстава која су планирана у буџету институција и међународних обавеза Босне и Херцеговине.

У саставу Министарства су и двије управне организације Канцеларија за ветеринарство и Управа БиХ за заштиту здравља биља чија улога и значај су поближе описане у даљем наставку овог Програма.

ГЛАВА II- Канцеларија за ветеринарство БиХ ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Канцеларија за ветеринарство БиХ (у даљем тексту главе: Канцеларије) има улогу кровне и координирајуће установе ветеринарске службе у БиХ. Канцеларија у вршењу својих послова, прије свега сарађује са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Федералним министарством пољопривреде, водопривреде и шумарства и Одјељењем за пољопривреду Брчко Дистрикта БиХ те са Републичком управом за инспекцијске послове Републике Српске, Федералном управом за инспекцијске послове и Инспекторатом Брчко Дистрикта БиХ. Улога Канцеларије у заштити потрошача превасходно је базирана на заштити здравља потрошача. С тим у вези, Канцеларија у складу са својим мандатом, између осталог, врши праћење епидемиолошке ситуације у држави и свијету, укључујући и праћење појаве зооноза, доноси програме/одлуке у циљу спровођења мјера праћења, сузбијања, контроле и искорјењивања заразних болести, доноси и финасира спровођење плана праћења резидуа, доноси услове које морају да испуњавају објекти који се баве клањем животиња, обрадом, прерадом и ускладиштењем производа животињског поријекла, доноси услове које морају да испуњавају овлашћене дијагностичке ветеринарске лабораторије, те врши контролу увоза и извоза живих животиња и производа животињског поријекла. Један од релевантних показатеља рада Канцеларије је и стављање БиХ на листу земаља из којих је дозвољен извоз рибе на тржиште ЕУ (четири објекта), као и стављање плана праћења резидуа на листу CD 2004/432/EC земаља са одобреним планом за сектор аквакултуре, што представља један од основних предуслова да би се производи животињског поријекла нашли на тржишту ЕУ.



задатака

Приједлози мјера за

побољшање

1. Контрола и превенција

заразних болести

- доношење годишње Наредбе о

мјерама контроле заразних и

паразитарних болести животиња и

њиховом спровођењу и финансирању

у 2012.

Канцеларија за ветеринарство

БиХ, надлежни органи ентитета и

Брчко Дистрикта БиХ

31.1.2012. - контрола спровођења

Наредбе (надлежни

ветеринарски инспекцијски

органи)

2. Контрола болести - доношење и објављивање прописа о

контроли појединих болести


БиХ

Континуирано

3. Спречавање уношења

заразних болести у

БиХ

- доношење одређених законских и

подзаконских прописа о забрани увоза

пошиљки животињског поријекла ради

спречавања уношења заразних болести

у БиХ у случају појаве истих


БиХ

Континуирано

4. Контрола увозних

пошиљки

- контрола свих пошиљки живих

животиња, производа животињског

поријекла, ветеринарских лијекова,

сточне хране и отпадака животињског


(контроле граничних

ветеринарских инспектора на

граничним ветеринарским

Континуирано - по потреби појачати

ветеринарско инспекцијске

контроле и учесталије вршити

узорковања


поријекла на граничним

ветеринарским прелазима које се увозе

у БиХ

- примјена одредби Рјешења о

непостојању ВЗ сметњи за увоз

издатом од стране Канцеларије за

ветеринарство

- узорковање увозних пошиљки

прелазима), надлежни


органи ентитета и Брчко

Дистрикта БиХ (контрола у

унутрашњем промету)

5. Заштита здравља

потрошача у

унутрашњем промету и

производњи

- доношење годишњег плана праћења

резидуа за 2012.

- контрола сировина и производа

животињског поријекла у објектима за

клање животиња, производњу, обраду,

прераду и складиштење производа

животињског поријекла

- контрола роба животињског

поријекла у унутрашњем промету

Канцеларија за ветеринарство,

надлежни органи ентитета,

надлежни ветеринарски

инспекцијски органи ентитета и

Брчко Дистрикта БиХ

Доношење годишњег

плана праћења резидуа

до 31.4.2012.

Остале активности

континуирано током

2012.

- контрола спровођења плана

праћења резидуа

6. Јачање капацитета

лабораторија

- организација заједничких састанака у

циљу унапређења рада у складу са

стандардом

- организација семинара за

лабораторијско особље

- кандидовање набавке лабораторијске

опреме


надлежни органи ентитета и

Брчко Дистрикта, Институт за

акредитацију БиХ и овлашћене

ветеринарске лабораторије

Континуирано - израда оперативних

процедура у самим

лабораторијама и подношење

захтјева за акредитацију

7. Сузбијање бруцелозе у

2012.

- вакцинација и идентификација малих

преживара од 3 до 6 мјесеци


надлежне ветеринарске службе и

институције на ентитетском

нивоу, оперативне ветеринарске

службе и референтне

лабораторије

6 година - побољшати контролу

спровођења вакцинације

- повећати број едукативних

регионалних састанака

8. Испуњавање услова у

објектима за клање

животиња,

производњу, обраду,

прераду и

складиштење

производа

животињског

поријекла

- регистрација објеката који се баве

клањем животиња, производњом,

обрадом, прерадом и складиштењем

производа животињског поријекла као

и континуирана контрола истих

(регистрација се односи на нове

објекте који нису регистровани)

Надлежни органи ентитета и

Брчко Дистрикта БиХ, надлежни


органи ентитета и Брчко

Дистрикта БиХ

Континуирано - увођење и примјена HACCP-

а, ISO стандарда

- доношење новог прописа

усклађеног са Директивом

853/2004 и дијелом 852/2004


Планирана финансијска средства за 2012. годину су: - за спровођење мониторинга болести код салмонидних и ципринидних врста риба као и спровођење мониторинга

болести авијарне инфлуенце код перади 83.222,00 КМ - лабораторијске услуге за спровођење плана резидуа 550.000,00 КМ што укупно за 2012. годину износи 633.222,00 КМ.

ГЛАВА III - Управа БиХ за заштиту здравља биља ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Управа БиХ за заштиту здравља биља (у даљем тексту главе: Управа) је у протеклом периоду све своје ресурсе преусмјерила на спровођење активности које су у вези са израдом недостајућих подзаконских аката, како би се омогућила имплементација закона из фитосанитарне области који су донесени на нивоу БиХ. С тим у вези, једну од најзначајнијих активности Управе представља почетак пуне имплементације Правилника о листама штетних организама, листама биља, биљних производа и регулисаних објеката ("Службени гласник БиХ", број 69/09), прецизније Прилога V дио А Одјељак I. Имплементацијом наведеног Правилника значајно је смањен обим роба које се прегледају на граничним прелазима од стране фитосанитарне инспекције. У складу са тим редефинисан је Обједињени списак роба које подлијежу контроли фитосанитарне инспекције при увозу, чиме је исти хармонизован са одговарајућим списком роба у Европској унији.

Програм посебног надзора (системске контроле) над карантинским штетним организмима на кромпиру у БиХ почео је са имплементацијом у 2011. години, а наставља се и у 2012. години. Посебан надзор се спроводи у циљу утврђивања присуства, односно одсуства (детекције) карантинских штетних организама на кромпиру на мјестима уласка пошиљки кромпира, које се увозе у БиХ, те на мјестима производње сјеменског и меркантилног кромпира.




задатака


побољшање

1. Успостављање националног

програма контроле остатака

пестицида у складу са усвојеним

Правилником о максималним

нивоима остатака пестициде у

храни и храни за животиње

биљног и животињског поријекла

- израда националног програма

контроле остатака пестицида

Агенција за

безбједност хране БиХ

у сарадњи са Управом

БиХ за заштиту

здравља биља и

Канцеларијом за

ветеринарство БиХ

децембар 2012. године - потребно је организовати

обуку лабораторијског

особља и инспекцијских

органа о методама за анализу

производа биљног поријекла

у сврху контроле остатака

пестицида

2. Јачање законодавног оквира који

регулише правилну употребу

фитофармацеутских средстава с

циљем смањења могућег

онечишћења околине и заштите

здравља људи и животиња

- усвајање Правилника о дужностима

корисника фитофармацеутских

средстава;

- имплементација Правилника о

условима које морају да испуњавају

правна и физичка лица за промет

фитофармацеутских средстава

Управа БиХ за заштиту


надлежни органи

ентитета и Брчко


јули 2012. године - потребно је донијети

правилник који ће бити

усклађен са Директивом ЕУ

2009/128 о одрживој

употреби пестицида, те

постепено испунити

предуслове за

имплементацију система

интегралне биљне заштите

- интензивирати активности

на упису правних и физичких

лица која се баве прометом

фитофармацеутских

средстава у Регистар, те

започети са овлашћивањем

вршиоца обуке

3. Осигурана производња кромпира

по процедурама и стандардима

које прописује ЕУ; спровођењем

посебног надзора обезбиједити да

се омогући или олакша извоз

кромпира како у земље ЕУ тако и

у земље региона које нису

чланице ЕУ

- Програм посебног надзора (системске

контроле) над карантинским штетним

организмима на кромпиру у БиХ






континуирано - заштита здравља биља и

обезбјеђење услова за

несметану трговину

кромпира

4. Јачање законодавног оквира који

регулише мјере за спречавање,

уношења, ширења и контроле

цистоликих нематода

- измјене Правилника о мјерама за за

спречавање, уношења, ширења и

контроле цистоликих нематода






септембар 2012.

године

- заштита здравља биља и

обезбјеђење услова за

несметану трговину

кромпира

5. Јачање капацитета фитосанитарне

контроле квалитета сјемена и

садног материјала који се увози

- имплементација постојећих

подзаконских аката;

- теоретске и практичне обуке за

фитосанитарне инспекторе






континуирано - интензивирање сарадње за

доношење недостајућих

правних аката предложених и

припремљених на основу

Закона о сјемену и садном

материјалу пољопривредног

биља БиХ ("Службени

гласник БиХ" број 03/05)

6. Јачање капацитета лабораторија

за контролу квалитета сјемена и

садног материјала у кадровском и

техничком смислу

- обука особља у циљу подизања

квалитета стандарда за контролу

квалитета сјемена;

- набавка модерније опреме







7. Јачање свеобухватног система

пољопривредне производње, од

произвођача сјемена и садног

материјала у БиХ до

институционалне организације у

циљу подизања квалитета

пољопривредних производа

према стандардима ЕУ, а ради

осигурања потреба домаћег

тржишта и омогућавања извоза

квалитетног сјемена и садног

материјала пољопривредног биља

- доношење подзаконских аката и

увођење система контроле производње

и декласирања/цертификовања сјемена

и садног материјала пољопривредног

биља у БиХ;

- набавка неопходне опреме за

успостављање система декларисања

сјемена и садног материјала

пољопривредног биља у БиХ









Наведени задаци Управе ће се реализовати из редовних буџетских средстава. Средства за поједине активности нису посебно планирана.

ГЛАВА IV- Савјет за заштиту потрошача БиХ

Савјет за заштиту потрошача БиХ (у даљем тексту главе: Савјет), као битан субјекат одговоран за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини, именује Савјет министара БиХ и у његов састав улазе представници државних институција, надлежних органа ентитета те представници удружења за заштиту потрошача на државном и ентитетском нивоу. Састав овог Савјета одређен је чланом 106. став (1) Закона о заштити потрошача у БиХ. Савјет се састаје најмање четири пута годишње. Послови које у оквиру своје надлежности обавља Савјет прописани су чланом 107. наведеног закона. Савјет је именован на основу Одлуке о именовању чланова Савјета за заштиту потрошача Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 89/06, 10/08, 24/09, 63/10 и 32/12).

ГЛАВА V - Омбудсмен за заштиту потрошача у БиХ ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Институција Омбудсмена за заштиту потрошача у БиХ (у даљњем тексту главе: Омбудсмен) представља независну институцију, успостављену с циљем промоције доброг и ефикасног спровођења политике заштите потрошача.

Заштита потрошача обухвата економска и законодавна питања, питања у вези сигурности здравља потрошача, информисања и образовања потрошача, те питања доприноса удружења потрошача у развоју политике заштите потрошача. Сегмент заштите потрошача је нужан како би се обезбиједило исправно функционисање тржишта, те заштитили интереси потрошача, као економски слабије стране на тржишту.

Омбудсмен заступа интересе потрошача у свим секторима пословања, доноси препоруке, смјернице и друге појединачне и опште правне акте. Овлашћен је да издаје инструкције за престанак спровођења активности које су у супротности са потрошачком легислативом, покреће поступак пред надлежним судом у случајевима накнаде штете у име заштите колективних интереса потрошача. Задатак Омбудсмена је да заштити и ојача положај потрошача у друштву. Заштита потрошача остварује се кроз надзирање, комуникацију и превентивне радње како би се обезбиједила његова основна права те промовисала једнакост међу потрошачима. Институција Омбудсмена треба да обезбиједи општу правну помоћ у смислу спречавања нарушавања колективних права потрошача.

Институција Омбудсмена ради на широком спектру питања потрошача. Подручје дјеловања углавном обухвата сљедеће: рјешавање жалби потрошача, пружање информација потрошачима организованим у удружењима и Савезу удружења потрошача БиХ, те њихову едукацију, сарадњу са медијима у вези свих питања која се односе на потрошаче, безбједност производа, квалитет производа, као и утицај на околину. Омбудсмен такође судјелује, у својству умјешача, у расправама које се воде код секторских регулаторних тијела с циљем заштите економских интереса потрошача.

Развијањем и јачањем сарадње са регионалном и локалном администрацијом, Омбудсмен у 2012. години планира да унаприједи своју друштвену ефикасност, како би указао на ставове, односно положај потрошача у различитим административним секторима и пословном свијету.


Р.б. Циљеви Задаци Носиоци Рок за реализацију задатака Приједлози мјера за

побољшање

1 Информисање потрошача и

подршка удружењима потрошача

- информисање путем медија,

издавање различитих

публикација

Омбудсмен, помоћници

Омбудсмена

континуирано - узајамне посјете, округли

столови, семинари

Праћење и предлагање активности

у вези са односом компанија -

потрошач

- спроведба потрошачке

легислативе



континуирано - одговори на упите

пословне заједнице

3. Анализа тржишта по питању

кршења потрошачких права

- јачање сарадње са

инспекцијским органима



континуирано - препоруке, смјернице у

посебним секторима

4. Пријем и одлучивање по

појединачним притужбама

потрошача

- дјеловање према пословној

заједници у смислу

поштивања потрошачких

права



континуирано - у складу са правилима

рада предузети потребне

активности

5. Предлагање рјешавања

потрошачких спорова путем

механизама за алтернативно

рјешавање спорова (АРС)

- иницирање доношења

процедура АРС



континуирано - учешће у раду Радне групе

за рјешавање заосталих

комуналних предмета

6. Контактирање са Омбудсменима за

људска права о проблемима у вези

услуга од општег интереса

- јачање сарадње са

Омбудсменима за људска

права



континуирано - узајамне посјете,

заједнички став о

проблемима из области

јавних услуга

7. Приједлози и иницијативе за

побољшање Закона о заштити

потрошача у БиХ и друге

потрошачке легислативе

- отворити расправу са

удружењима потрошача о

предложеним измјенама

закона



континуирано - шире расправити

појединачне приједлоге и

дати заједнички став


8. Истраживање утицаја других мјера

органа власти на заштиту

потрошача

- учешће у јавној расправи за

прописе из области

потрошачке легислативе



континуирано - доношење подзаконских

аката пружалаца услуга

9. Едукације ученика и студената из

области права потрошача

- даља сарадња са образовним

институцијама



по потреби и договору са

образовним институцијама

- промоција политике


10. Издавање инструкција у оквиру

надлежности Омбудсмена

- инсистирати на досљедној

примјени Закона о заштити

потрошача у БиХ и Закона о

облигационим односима



по указаној потреби - инструкције за престанак

активности које су супротне

потрошачкој легислативи

11. Заштита колективних интереса

потрошача

- покретање поступка пред

надлежним судом;

- иницијатива за

усаглашавање прописа из

јавних и банкарских услуга са

Законом о заштити потрошача

у БиХ



по указаној потреби

до краја 2012. године

- тужбе за накнаде штете

нанесене колективном

интересу потрошача

надлежним регулаторима

12. Јачање сарадње са удружењима

потрошача и другим сродним

удружењима

- пружање стручне подршке

удружењима у њиховим

активностима



континуирано - сви облици комуникације

и заједничко остварење

пројеката


Омбудсмен своје активности врши на основу редовних буџетских средстава која су планирана у Буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2012. годину.

ГЛАВА VI - Конкуренцијски савјет ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Закон о заштити потрошача у БиХ, и то члан 98. тачка д) прописује да је носилац заштите потрошача, односно субјекат одговоран за заштиту потрошача у БиХ, између осталих и Конкуренцијски савјет БиХ. Наведеним законом није директно додијељена надлежност Конкуренцијском савјету БиХ, већ је декларативно прописана његова надлежност по питању заштите потрошача. Конкуренцијски савјет БиХ судјелује у правној заштити потрошача и има значајну, али индиректну улогу, која произилази из послова и задатака које обавља. Чланом 20. став 1. и чланом 21. Закона о конкуренцији БиХ одређена је основна функција и статус Конкуренцијског савјета, а чланом 25. прописане су надлежности Конкуренцијског савјета као органа за спроведбу заштите тржишне конкуренције, а тиме и индиректно дјеловање на добробит потрошача.

Конкуренцијски савјет својим актима не допушта забрањена конкуренцијска дјеловања привредних субјеката, те на тај начин обезбјеђује да цијене роба и услуга не буду резултат монополског, владајућег или неког другог облика забрањених конкуренцијских дјеловања. Тиме би се требали обезбиједити услови да цијене роба и услуга буду производ законитости тржишта БиХ. На тај начин би потрошачи требали да буду правно заштићени од нелојалних цијена које би се могле формирати изван тржишта БиХ. Задовољни и заштићени потрошачи условљавају функционално тржиште, док сам Закон о конкуренцији уређује правила, мјере и поступке тржишне конкуренције.

ОДЈЕЉАК Б - Планиране активности у 2012. години који се односе на област заштите потрошача


задатака


1. Примјена Закона о конкуренцији, као и

подзаконских аката чијом примјеном ће се

побољшати статус свих судионика на тржишту, а

највише потрошача кроз ниже цијене и већи

квалитет производа и услуга у секторима

присутним на тржишту БиХ

- поступци пред

Конкуренцијским

савјетом

Конкуренцијски

савјет

континуирано - подизање нивоа свијести, знања и

информисања како потрошача тако и

судионика на тржишту


С обзиром да, према Закону о конкуренцији, Конкуренцијски савјет нема конкретна овлашћења из подручја заштите потрошача него само посредна, нема посебних захтјева за финансијским средствима.

ГЛАВА VII - Агенција за безбједност хране БиХ ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Агенција за безбједност хране БиХ (у даљем тексту поглавља: Агенција), као самостална управна организација, представља ауторитет за безбједност и квалитет хране, те примјену међународних конвенција и међународних споразума из области безбједности хране и хране за животиње обавезујућих за БиХ. Један од основних циљева Агенције је осигурање високог нивоа заштите здравља потрошача. Како би остварила наведени циљ, Агенција спроводи сљедеће активности:

- иницира и израђује прописе из области безбједности хране који су усклађени са ЕУ легислативом и стандардима Codex Alimentarius; доношење ових прописа има велики значај за заштиту здравља потрошача те стављање произвођача у равноправан положај на домаћем и међународном тржишту; у 2012. години планирана је израда сљедећих прописа: Правилник о пружању информација о храни потрошачима, Правилник о измјенама и


допунама Правилника о употреби заслађивача у храни, Правилник о измјенама Правилника о пиву, Правилник о квалитету сенфа, Правилник о смрзнутим десертима;

- израђује смјернице и водиче који су намијењени потрошачима и субјектима у пословању са храном; - сарађује са надлежним инспекцијским органима ентитета и Брчко Дистрикта БиХ, те другим надлежним

институцијама, како домаћим тако и међународним институцијама (EFSA, WHO, FAO, DG SANCO, итд.); такође остварује сарадњу са лабораторијама за контролу хране, те неким од факултета у БиХ (учешће експерата у изради прописа и процјенама ризика);

- учествује у успостављању система контроле ГМО у храни/храни за животиње (ARDP пројекат Свјетске банке); - дјелује као дио система брзог узбуњивања за храну и храну за животиње (RASFF и INFOSAN); у БиХ су

формиране националне мреже за RASFF и INFOSAN чији чланови су представници надлежних институција; - организује едукације из области безбједности хране; - дјелује информативно, на начин да представници Агенције редовним саопштењима за јавност, бројним

медијским наступима, прављењем брошура и летака, те путем wеб странице Агенције, континуирано обавјештавају јавност о стању у области безбједности хране; представници Агенције учешћем на округлим столовима, радионицама и симпозијумима у организацији удружења потрошача, такође пружају научно утемељене информације из области безбједности хране; Агенција приликом организовања едукативних радионица у властитом аранжману, упућује позиве и представницима разних удружења за заштиту потрошача;

- припрема контролне планове узорковања и анализа хране на здравствену исправност намирница у циљу утврђивања тренутног стања безбједности хране на тржишту БиХ.



задатака


побољшање

1. Израда прописа из области

безбједности хране у циљу

заштите здравља потрошача

- иницирање и израда

спроведбених аката из Закона

о храни којима се регулишу

питања здравствене

исправности и квалитета

хране, као и обавезе субјеката

у пословању са храном

Агенција за безбједност хране БиХ

у сарадњи са надлежним органима

ентитета и Брчко Дистрикта БиХ

континуирано - јачање међусобног

разумијевања и

унапређивање сарадње свих

носилаца заштите

потрошача

2. Процјена ризика поријеклом из

хране у циљу заштите здравља

потрошача

- праћење и процјена ризика

поријеклом из хране



и експертима

континуирано - оснивање научних одбора

Агенције

3. Јачање капацитета лабораторија у

циљу контроле здравствене

исправности хране

- процес овлашћивања

лабораторија како би се могла

вршити службена контрола

хране



и експертима

континуирано - формирање стручне

комисије за овлашћивање

лабораторија

4. Правовремено, објективно и тачно

обавјештавање јавности у вези са

ризицима поријеклом из хране

- пружање информација

јавности


у сарадњи с заинтересованим

странама

континуирано - едукација из области

комуникације ризика

5. Подизање нивоа знања из области

безбједности хране

- едукација и доедукација свих

учесника у систему

безбједности хране

(организовање едукативних

скупова, радионица и

симпозијума)


у сарадњи са међународним

институцијама и факултетима у

БиХ

континуирано - учешће еминентних

стручњака из области

безбједности хране из ЕУ

6. Јачање сарадње са домаћим

институцијама у циљу

функционисања система

безбједности хране у БиХ

- остваривање сарадње са

надлежним институцијама

БиХ, ентитета и Брчко

Дистрикта БиХ, у смислу

одазивања на иницијативе, као

и пружање властитог

доприноса од стране свих

субјеката одговорних за

заштиту потрошача


у сарадњи с надлежним органима

БиХ, ентитета и Брчко Дистрикта

БиХ

континуирано - осигурање додатних

финансијских средстава за

повезивање и

функционално јачање

мреже институција које

морају да ефикасно дјелују

у процесу заштите здравља

и интереса потрошача

7. Јачање сарадње са међународним

институцијама

- учешће у међународним

пројектима (IPA, Свјетска

банка, WHO/FAO, EFSA)


у сарадњи са заинтересованим

странама



8. Промотивне активности у циљу

заштите здравља и интереса

потрошача

- припрема, израда и

штампање едукативних

материјала (летака, брошура,

водича);

- медијска презентација улоге,

значаја и предузетих

активности од стране

Агенције


у сарадњи са заинтересованим

странама



Оквирни обим финансијских средстава за реализацију свих планираних активности Агенције за 2012. годину креће се у распону одобреног буџета Агенције за 2012. годину, који је објављен у "Службеном гласнику БиХ", број 42/12.

ГЛАВА VIII - Агенција за надзор над тржиштем БиХ ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Улога Агенције за надзор над тржиштем БиХ (у даљем тексту главе: Агенција) у области заштите потрошача примарно је везана за подизање нивоа заштите здравља и безбједности потрошача у подручју безбједности производа. У том циљу, Агенција у складу са Законом о надзору над тржиштем у БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 45/04, 44/07 и 102/09) координира и усклађује активности система надзора над тржиштем у БиХ, обезбјеђује једнако спровођење прописа о безбједности производа у БиХ, обезбјеђује унификовање процедуре за поступање по приговорима потрошача у погледу безбједности производа и њихово централно евидентирање, обезбјеђује примјену научних знања и искустава добре праксе у области безбједности производа, судјелује у изради прописа о безбједности производа, информише јавност и друге заинтересоване стране о активностима надзора над тржиштем, те остварује међународну сарадњу у области безбједности производа и надзора над тржиштем.

Агенција заједно са надлежним инспекцијским органима ентитета и Брчко Дистрикта БиХ спроводи активност реактивног и проактивног надзора безбједности непрехрамбених потрошачких производа на тржишту БиХ. У циљу информисања потрошача Агенција путем своје wеб странице објављује обавјештења о несигурним производима пронађеним на тржишту БиХ, те преводи и објављује седмична RAPEX обавјештења о опасним производима пронађеним на тржишту ЕУ.

У области међународне сарадње Агенција учествује, у оквиру PROSAFE-а, у заједничким активностима надзора са државама чланицама ЕУ, као и у регионалном пројекту надзора којег финансира њемачка организација GIZ. У септембру 2012. године очекује се почетак пројекта IPA 2009 "Подршка Агенцији за надзор над тржиштем БиХ и систему надзора над тржиштем".



задатака


побољшање

1. Подизање нивоа заштите

здравља и безбједности дјеце

као најосјетљивије потрошачке

групе

- спроведба пројекта надзора

дјечијих ходалица, дјечијих колица и

дјечијих креветаца у складу са

Законом о општој безбједности

производа и подзаконским актима

Агенција за надзор над

тржиштем БиХ у сарадњи са


ентитета и Брчко Дистрикта

БиХ

1.9 - 31.12.2012. - обука инспектора у

циљу спроведбе пројеката

надзора над тржиштем

2. Повећање нивоа заштите

здравља и безбједности

потрошача

- спроведба пројеката надзора

косилица за траву, кружних и

ланчаних пила и ручних брусилица у

складу са Наредбом о безбједности

стројева ("Службени гласник БиХ",

број 4/10);


тржиштем БиХ у сарадњи са



БиХ

1.5-31.10.2012. - обука инспектора у

циљу спроведбе пројеката

надзора над тржиштем


електричних свјетиљки опште

намјене, електричних продужних

каблова и свјетлосних ланаца у

складу са Наредбом о електричној

опреми намијењеној за употребу

унутар одређених напонских граница

("Службени гласник БиХ", број

98/09);

1.5-31.12.2012.


штедних сијалица у складу са

Наредбом о електромагнетној

компатибилности ("Службени

гласник БиХ", број 41/10);

1.9 -30.11.2012.


- спроведба реактивног надзора у

складу са Законом о општој

безбједности производа и Законом о

техничким захтјевима за производе и

оцјени усклађености ("Службени

гласник БиХ", број 45/04) и

припадајућим подзаконским актима;


- рјешавање приговора потрошача

који се односе на безбједност

производа


3. Унапређење система

надзора над тржиштем и

едукација стручног особља у

подручју безбједности

производа и заштите

потрошача

- учешће у заједничким

активностима надзора са државама

чланицама ЕУ у оквиру PROSAFE-а;


тржиштем БиХ

континуирано - усвајање најбољих

пракси надзора над

тржиштем држава

чланица ЕУ

- учешће у регионалном заједничком

пројекту надзора над тржиштем који

имплементира њемачка организација

GiZ;



31.12.2012.

- спроведба пројекта IPA 2009

"Подршка Агенцији и систему

надзора над тржиштем"

Агенција у сарадњи са



БиХ


4. Информисање потрошача о

несигурним производима

- објављивање информација о

несигурним производима

пронађеним на тржишту БиХ путем

wеб странице, израда брошура,

упутстава и других докумената,

превођење и објављивање RAPEX

обавјештења;

- одржавање семинара и округлих

столова за удружења за заштиту

потрошача и друге заинтересоване

стране





Планирани задаци Агенције ће се реализовати из редовних буџетских средстава. Средства за поједине активности нису посебно планирана.

ГЛАВА IX - Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ (у даљем тексту главе: Агенција) основана је Законом о лијековима и медицинским средствима ("Службени гласник БиХ", број 58/08) као овлашћена институција одговорна за област лијекова и медицинских средстава који се производе и употребљавају у медицини у БиХ.

Улога Агенције у систему заштите потрошача, првенствено подразумијева сљедеће: - заштиту и промоцију здравља осигурањем квалитетних, сигурних и дјелотворних лијекова и медицинских

средстава за употребу у хуманој медицини, те успоставу једнственог, функционалног и координисаног регулационог система лијекова и медицинских средстава;

- успоставу и надзор јединственог тржишта лијекова и медицинских средстава, те њихову доступност за територију БиХ;

- остваривање сарадње и пружање стручне помоћи надлежним државним и ентитетским министарствима овлашћеним за послове здравства при обликовању и припремању приједлога те спровођењу националне политике лијекова и медицинских средстава за употребу у хуманој медицини;

- предлагање доношења нових, као и измјена постојећих законских прописа из области лијекова и медицинских средстава, те усаглашавање истих са међународним стандардима.

Поред постојећих подзаконских аката који се тичу области заштите потрошача, Агенција је у претходном периоду реализовала израду нових подзаконских аката: Правилник о збрињавању фармацеутског отпада ("Службени гласник БиХ", број 23/11), Правилник о начину контроле цијена, односно начину обликовања цијена лијекова као и начину извјештавања о цијенама лијекова у БиХ ("Службени гласник БиХ", број 82/11) и Смјернице добре клиничке праксе у клиничком испитивању ("Службени гласник БиХ", број 19/12).




побољшање

1. Унапређење заштите јавног здравља

становништва БиХ осигурањем

квалитетних и безбједних лијекова и

медицинских средстава

- имплементација

подзаконских аката, те

усклађивање са ЕУ прописима

који се директно односе на

област заштите потрошача, у

контексту лијекова и

медицинских средстава

Агенција за лијекове и

медицинска средства

БиХ

континуирано - усклађивање прописа са

законодавством ЕУ и

континуирана сарадња и

пружање стручне помоћи

надлежним државним и

ентитетским министарствима

овлашћеним за послове

здравства

2. Едукација стручног особља

Агенције из области законодавства

ЕУ

- израда програма едукација и

њихова имплементација



БиХ


3. Јачање сарадње са међународним

институцијама надлежним за област

лијекова и медицинских средстава

- израда програма едукација и

њихова имплементација



БиХ

континуирано - посјете међународним

институцијама и агенцијама

надлежним за област лијекова

и медицинских средстава

4. Реализација "Twining" пројекта

Агенције са Агенцијом за лијекове

из Шпаније

- одржавање планом

дефинисаних едукација и

студијских посјета запослених

у агенцијама из Шпаније и

БиХ



БиХ и Агенција за

лијекове Шпаније

фебруар 2013.


Агенција своје активности врши на основу редовних буџетских средстава која су планирана у буџету институција и међународних обавеза БиХ. Циљ под редним бројем 4. представља ИПА пројект који се финансира из средстава ЕУ.

ГЛАВА X - Регулаторна агенција за комуникације БиХ ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Мандат и надлежности Регулаторне агенције за комуникације (у даљем тексту главе: РАК) прописани су Законом о комуникацијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 31/03, 75/06 и 32/10). У складу са овим Законом, РАК је надлежан за регулацију сектора комуникација у БиХ, укључујући доношење подзаконских аката и обезбјеђивање њиховог поштивања, те издавање дозвола емитерима и оператерима телекомуникација и праћење поштивања услова издатих дозвола. У оквиру свог мандата, РАК охрабрује успостављање конкурентног сектора комуникација оријентисаног ка тржишту, штитећи интересе свих корисника и комуникацијских услуга, прије свега у смислу недискриминаторског приступа, квалитета и цијена услуга, те подржава увођење нових технологија и услуга у складу са потребама корисника.

ОДЈЕЉАК А.1. - ПОДРУЧЈЕ ЕМИТОВАЊА

У области емитовања, заштита потрошача је обезбијеђена Правилом о дистрибуцији аудиовизуелних медијских услуга и медијских услуга радија ("Службени гласник БиХ", број 98/11) и Кодексом о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија ("Службени гласник БиХ", број 98/11).

На основу Правила о дистрибуцији аудиовизуелних медијских услуга и медијских услуга радија, циљеви РАК-а у области заштите потрошача су да обезбиједе приступ услугама дистрибуције аудиовизуелних медијских услуга и медијских услуга радија за све кориснике на транспарентној, објективној и недискриминаторној основи, да заштити интересе свих корисника услуга, те да приближи ниво квалитета у пружању услуга са општеприхваћеним стандардима у ЕУ. Конкретно, Правило уређује сљедеће:

- Пружање услуга на недискриминаторној и објективној основи, без ограничавања приступа претплатника по националној, вјерској, родној, имовинској или другој основи, те ограничења одабира дистрибуираних програма на начин који имплицира интересе само једне националне или вјерске заједнице у БиХ;

- Пружање услуга свим грађанима у зони техничког покривања дистрибуције уколико потрошачи прихвате јединствене и недискриминаторске услове понуде те закључе претплатнички уговор;

- Пружалац услуга је дужан да са претплатником закључи писмени уговор. Претплатнички уговор мора да садржава основне услове пружања услуге, цијену основне услуге и додатних пакета и услуга, начин плаћања услуге, обавјештење о процедури отклањања кварова, гарантовано вријеме отклањања кварова и телефон за пријаву кварова, обавјештење о процедури улагања приговора и услове искључења услуге;

- Пружалац услуга је дужан да води регистар уложених приговора који је на захтјев Агенције дужан ставити на увид;

- Пружалац услуга има обавезу редовно да обавјештава претплатнике о предстојећим промјенама у цијени и условима пружања услуге, најмање 30 дана унапријед;

- За вријеме трајања прекида пружања услуге, пружалац услуга не може да наплати претплату. Претплатници имају право да поднесу приговор РАК-у у вези са услугом дистрибуције. На основу Правилника о

рјешавању кршења услова дозвола и прописа Регулаторне агенције за комуникације ("Службени гласник БиХ", број 18/05), РАК спроводи процедуре утврђивања кршења Правила, прикупља релевантна изјашњења од пружаоца услуга, те на основу утврђеног чињеничног стања изриче мјере из своје надлежности. У складу са Законом о комуникацијама те Прегледом повреда и казни које изриче Регулаторна агенција за комуникације ("Службени гласник БиХ", број 35/09),


мјере се крећу од обуставе поступка, усменог и писменог упозорења, изрицања новчаних казни, па до суспензије и одузимања дозволе.

Такође, на основу Кодекса о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија, циљеви РАК-а у области заштите потрошача су да обезбиједи свим гледаоцима учешће у програмима путем позивања или слања порука на транспарентној, објективној и недискриминаторској основи без обмањивања публике са јасним информацијама о учествовању у таквим програмима. Кодекс прописује сљедеће:

- Аудиовизуелни и радијски програми у којима публика има могућност учествовања путем позивања, слања порука, те кориштењем других електронских комуникацијских мрежа, морају да садржавају јасне информације и услове за учествовање у истим;

- Аудиовизуелни и радијски програми неће обмањивати публику нетачностима, двосмисленостима, претјеривањима, нереалним продужавањем или одгађањем пружања одговора или на било који други начин прикривати праву природу ових садржаја;

- У аудиовизуелним и радијским програмима који укључују гласање публике, учешће у анкетама и сл., сваки ће се пут код објаве резултата објавити и укупан број пристиглих гласова;

- Наградна питања или задаци у оваквим програмима неће бити такви да је немогуће или крајње нереално очекивати да циљана публика на њих може да одговори;

- Број путем којег се остварује учешће публике у оваквим програмима и цијена услуге, укључујући и цијену PDV-а и сл., морају да буду јасно истакнути на екрану на начин да величина истакнуте цијене услуге, укључујући и цијену PDV-а и сл., не смије да буде мања од 2/3 величине истакнутог броја;

- Уколико се у оваквим програмима публици пружа могућност остваривања новчаних добитака, награда или услуга кроз такмичења или неке друге облике учешћа путем услуге додатне вриједности, гледаоцу/слушаоцу који учествује у програму, укључујући гледаоце/слушаоце на чекању, наплатиће се цијена по позиву, а не по времену трајања позива. Уколико овакви програми не подразумијевају директно укључење гледалаца/слушалаца, него друге облике учешћа путем позивања истакнутог броја на екрану, наплата се врши на исти начин као што је претходно дефинисано;

- У аудиовизуелним и радијским програмима из претходних ставова ће се објавити недвосмислена правила о садржају, те новчаним добицима, робама, правима или упутствима која се могу остварити и спроводиће се праведно. Објава ових правила и добитака се мора извршити и на интернет страницама, телетексту или на други одговарајући начин који је доступан широј јавности.

ОДЈЕЉАК Б.1. - Планиране активности институције у 2012. години које се односе на област заштите потрошача


побољшање

1. Промовисање правичне конкуренције у

циљу остварења максималне добити за

кориснике у смислу избора, цијене и

квалитета услуга. Обезбиједити приступ

услугама дистрибуције радио и

телевизијских програма за све кориснике на

транспарентној, објективној и

недискриминаторској основи; заштитити

интересе свих корисника услуга, те

приближити ниво квалитета у пружању

услуга са општеприхваћеним стандардима у

Европској унији.

- наставак праћења

поштивања услова

Дозволе за дистрибуцију

РТВ програма која се

односи на пружање

услуге, примање и

поступање по

приговорима грађана

Сектори РАК-а из

области емитовања

континуирано - побољшање сарадње и

координације са

институцијама коју су

директно надлежне за

спровођење Закона о

заштити потрошача у БиХ

ОДЈЕЉАК Ц.1. - Оквирни обим финансијских средстава за остваривање планираних задатака

У оквиру годишњег буџета РАК-а планирана су средства за редовно обављање активности сектора из области емитовања, што укључује и активности на заштити потрошача.

ОДЈЕЉАК А.2. - ПОДРУЧЈЕ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА

Сходно Плану активности за 2011. годину, РАК је донио Правило о врстама и начину рјешавања притужби на јавне телекомуникационе услуге. Такође, усвојено је и Правило о обављању дјелатности даваоца приступа интернету, а у припреми је и Правило о основним телекомуникационим услугама. Доношењем Правила о врстама и начину рјешавања притужби на јавне телекомуникационе услуге, прецизиране су врсте притужби, поступак те услови за покретање поступка поводом притужби корисника на пружање јавних телекомуникационих услуга. С обзиром да још није донесено Правило о основним телекомуникационим услугама, на корисничке односе примјењују се Закон о комуникацијама, услови дозвола, правила РАК-а и општи услови пословања оператора телекомуникација. Доношењем Правила о основним телекомуникационим услугама, уједначиће се важећа пракса прописана наведеним документима.

ОДЈЕЉАК Б.2. - Планиране активности институције у 2012. години које се односе на област заштите потрошача


задатака

Приједлози мјера

за побољшање

1. Доношење Правила о основним

телекомуникационим услугама, којим ће се

прецизирати основни односи у пружању

јавних телекомуникационих услуга

- израда Нацрта правила о

основним телекомуникационим

услугама

Надлежни сектори

телекомуникација РАК-а уз

ангажовање спољних чланова

комисија из реда оператера

31.12.2012.


ОДЈЕЉАК Ц.2. - Оквирни обим финансијских средстава за остваривање планираних задатака

У циљу остваривања буџетске штедње, планиране активности обавиће се у склопу редовних послова РАК-а, без планирања посебних средстава за те намјене.

ГЛАВА XI – Агенција за статистику БиХ ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Агенција је у 2011. години по трећи пут спровела опсежну Анкету о потрошњи домаћинстава која ће бити основа за производњу нових података о величини и структури потрошње и анализи животног стандарда становништва у БиХ. Поред података из Анкете, Агенција за статистику БиХ континуирано у мјесечној динамици производи и индекс потрошачких цијена-један од основних макроекономских индикатора који служи као мјера инфлације у земљи, за усклађивање плаћа и зарада у складу са колективним уговорима, пензија и социјалних давања и у друге сврхе.

Правни оквир чине Закон о статистици Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 26/04) и Статистички програм Босне и Херцеговине за период 2009-2012.

Агенција за статистику БиХ у 2011. години је спровела Анкету о потрошњи домаћинстава чији ће резултати бити доступни у љето 2012. године. На основу тих података добиће се опсежна анализа величине и структуре потрошње босанско - херцеговачких домаћинстава у 2011. години. Будући да је Анкета проширена са два ad hoc модула о социјалној укључености, извршиће се и квалитетнија анализа сиромаштва и креирати профил сиромаштва становништва. Очекују се и квалитетнији подаци о приходима домаћинстава и њихових чланова јер је модул прихода редизајниран у смислу да прикупља податке на индивидуалном нивоу. Као један од најзначајнијих резултата Анкете о потрошњи домаћинстава добиће се и нове процјене пондера за израчунавање индекса потрошачких цијена који ће се у методологију имплементирати у 2013. години тако да ће мјесечно израчунавани индекси потрошачких цијена бити још више усклађени са тренутном ситуацијом према препорукама EUROSTAT-а.


Р.б Циљеви Задаци Носиоци Рок за реализацију

задатака Приједлози мјера за побољшање

1. Производити податке који се

могу користити за заштиту

потрошача, у смислу да ти

подаци дају слику реалне

ситуације становништва у БиХ,

са аспекта потрошње и

њихових потреба, прихода и

сиромаштва, као и социо-

економских и демографских

карактеристика домаћинстава

- адекватно припремити услове за

спровођење планиране анкете о

потрошњи домаћинстава у БиХ у

2012. години, у смислу побољшања

методологије припреме упитника,

организације теренског рада,

обучавања анкетара и многих

других активности

Агенција за статистику

БиХ и ентитетски

заводи за статистику

континуирано - у сврху заштите потрошача у БиХ

више користити податке званичне

статистике

2. Редовно објављивати

(мјесечном динамиком),

податке о инфлацији у БиХ и

просјечним цијенама

производа и услуга на нивоу

БиХ, а на захтјев и на нивоу

градова у којима се врши

снимање цијена у БиХ

- редовно израчунавати индекс

потрошачких цијена за БиХ

- редовно израчунавати просјечне

цијене најважнијих производа и

услуга

- пратити ЕУ регулативе и

имплементирати их у пракси

Агенција за статистику

БиХ и ентитетски

заводи за статистику

континуирано - у сврху заштите потрошача у БиХ

више користити посебно оне

податке који произилазе из анкете о

потрошњи домаћинстава,

статистике цијена и животног

стандарда


Анкета о потрошњи домаћинстава у БиХ: 1 милион КМ (троши се током периода од 2 године и покрива све ванредне активности статистичких институција од припреме анкете до објаве резултата).

Индекс потрошачких цијена у БиХ: 25.000,00 КМ мјесечно - покрива све трошкове, од прикупљања података за cca 21000 потрошачких цијена (cca 650 производа и услуга у 12 градова БиХ) до објаве података о инфлацији.

ГЛАВА XII - Институт за интелектуалну својину БиХ ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Институт за интелектуалну својину БиХ (у даљем тексту главе: Институт) обавља законодавне и стручне послове из подручја заштите права интелектуалне својине. У оквиру надлежности Институт спроводи поступке за признање права индустријске својине (патент, жиг, индустријски дизајн и географска ознака) у БиХ и у иностранству, одобрава обављање дјелатности колективног остваривања ауторског права и сродних права и врши надзор над радом удружења за колективно остваривање ауторског права и сродних права. У оквиру послова у подручју заштите права индустријске својине битан сегмент дјеловања представља информациона дјелатност (Институт води регистре о пријављеним и признатим правима индустријске својине у БиХ, у електронској форми, те у вези са тим је овлашћена институција за израду решершног извјештаја о наведеним правима у БиХ), као и сарадња са другим државним институцијама у циљу осигурања ефикасног спровођења права интелектуалне својине.

У систему заштите интелектуалне својине учествују и друге институције и то: Управа за индиректно опорезивање, тржне инспекције Федерације БиХ, Републике Српске и Брчко Дистрикта БиХ, редовни судови укључујући и Суд БиХ, порезна управа, полиција, удружења за колективно остваривање ауторског и сродних права, те заступници за заштиту индустријске својине. Дјеловање наведених субјеката усмјерено је на откривање дјела пуштања у промет кривотворене робе односно неовлашћено вршење услуга у правном промету, сузбијање и спречавање уласка такве робе у трговачке


канале у БиХ, спречавање дјела нелојалне конкуренције, предузимање одговарајућих мјера и покретање поступака против њихових починилаца, те заступање у поступцима заштите права индустријске својине пред Институтом и другим управним и судским органима.

У систему заштите потрошача у БиХ, Институт дјелује у оквиру своје надлежности, у ком циљу пружа информационе и сервисне услуге заинтересованим лицима и инстуцијама. Сарадња са институцијама за спровођење права интелектуалне својине остварује се пружањем релевантних информација о стицању, остваривању и промету права интелектуалне својине у БиХ, о важећим правима домаћих и иностраних правних и физичких лица у БиХ и о другим подацима, зависно од захтјева и потреба одговарајућег лица односно институције.



задатака


побољшање

1. Подстицање развоја

модерног система

интелектуалне својине

- наставак активности на имплементацији

Стратегије развоја Института према утврђеним

приоритетима;

- модернизовање система за процесуирање захтјева

за признање права индустријске својине (патент,

жиг, индустријски дизајн, ознака географског

поријекла) укључујући и дигитализацију процеса,

промјену система за процесуирање захтјева у

складу са усвојеним законским рјешењима;

- спровођење задатака у подручју ауторског и

сродних права, укључујући и контролу над радом

постојећих организација за колективно

остваривање ауторског и сродних права и

удружења која добију дозволу од Института за

обављање послова у овом подручју;

- спровођење поступка по захтјевима за евиденцију

и депоновање ауторских дјела и предмета сродних

права;

- спровођење управног поступка по захтјеву за

издавање дозволе за колективно остваривање

ауторског и сродних права.

Институт за интелектуалну

својину БиХ


2. Јачање

институционалних

капацитета Института

- израда информационо- комуникационе основе

(ICT) за спровођење нових система за

процесуирање захтјева за признање права

индустријске својине (софтвере за процесурање

пријава патената, жигова и индустријског дизајна),

- израда спроведбених прописа са обрасцима

захтјева и инсталирање информационе основе (дата

базе) за увођење система евидентирања и

депоновања ауторских дјела и предмета сродних

права у Институту,




3. Развој корисничке

компоненте система

интелектуалне својине

- учешће у спроведби EU IPA 2011 Пројекта за

успостављање Информационих центара –

(PATLIB), у Мостару и Сарајеву.



У року предвиђеном

пројектом ЕУ


Планиране активности финансираће се из буџета Института за интелектуалну својину БиХ за 2012. годину и одобрених средстава за реализацију пројекта IPA 2011.

ГЛАВА XIII - Институт за мјеритељство БиХ ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Институт за мјеритељство БиХ (у даљем тексту поглавља: Институт), према члану 15. Закона о мјеритељству БиХ ("Службени гласник БиХ", број 19/01) именује мјеритељске лабораторије и центре за верификацију мјерила који врше верификације мјерних уређаја у склопу законског мјеритељства. У оквиру законског мјеритељства налазе се мјерни уређаји који се користе за мјерење масе (ваге), енергије (електричне енергије, гријање, гас и сл.) и воде. Такође, област претпакованих производа, која је укључена у законско мјеритељство, директно је у вези са заштитом потрошача као и област контроле племенитих метала. Ову дјелатност Институт, ентитетске институције и именоване лабораторије обављају континуирано. Према Закону о мјеритељству БиХ, надлежности обухватају и мјеритељство у хемији, околини, те мјерења на којима се базира цертификовање производа.

Институт је у правцу припреме законодавства, те у сврху бољег спровођења законског мјеритељства, провео едукацију својих запослених као и представника релевантних институција у склопу пројекта IPA 2007. Циљ пројекта био је њихово упознавање са захтјевима за хармонизацију законодавства с најбољим праксама ЕУ. У склопу овог пројекта су уређени преднацрти подзаконских аката усклађени са законодавством ЕУ: Правилник о именовању лабораторија, Правилник о мјеритељским захтјевима за претпаковане производе и боце као мјерне спремнике, Правилник о


мјеритељским условима за водомјере за хладну воду и Правилник о мјеритељским условима за мјерила дужине опште намјене.

Саставни дио мјеритељског система у БиХ су лабораторије које су именоване од стране Института а чији рад се директно аплицира на област заштите потрошача. У те лабораторије спадају: именоване лабораторије за мјерење протока воде, именоване лабораторије за масу и именоване лабораторије за мјерење протока гаса

Тренутно су на снази стари технички прописи за поједина мјерила, те је потребно донијети низ нових подзаконских аката. Основа законског мјеритељства је у Директиви о мјерним инструментима – MID директива (Measurement Instrument Directive 2004/22/EC) коју је у склопу хармонизације законодавства БиХ са законодавством ЕУ потребно преузети и имплементирати у БиХ, као и Директива о неаутоматским вагама 90/384/EEC која је транспонирана у Наредбу о неаутоматским вагама ("Службени гласник БиХ", број 47/11). Институт је надлежан за имплементацију наведених директива према Одлуци о плану активности за реализицаију Програма преузимања техничких прописа ("Службени гласник БиХ", број 89/06). Директива MID је од великог значаја за регулисање прописа који се односе на заштиту потрошача и постала је обавезујућа за земље чланице ЕУ од октобра 2006. године. Институт је задужен и за имплементацију Директиве о амбалажи и амбалажном отпаду. Међутим, покренута је иницијатива за пренос надлежности за имплементацију Директиве о амбалажи и амбалажном отпаду број 94/62/EC са Института за мјеритељство БиХ на Министарство спољне трговине и економских односа.



задатака


побољшање

1. Преузимање MID – Директиве о мјерним

инструментима у законодавство Босне и

Херцеговине у виду подзаконског акта Закона о

мјеритељству БиХ и имплементација исте

- додатна обука и

специјализација запосленика

Института за мјеритељство

БиХ како би се што

адекватније одговорило на

постављене задатке

- израда подзаконких аката

Институт за

мјеритељство БиХ као

и учешће свих

релевантних

институција

континуирано - активнији рад Министарства


економских односа –

Комитета за техничке

прописе у организацији

цјелокупног процеса

транспозиције директиве

2. Усвајање нових подзаконских аката усклађених

са ЕУ законодавством: Правилник о именовању

лабораторија, Правилник о мјеритељским

захтјевима за предпаковане производе и боце као

мјерне спремнике, Правилник о мјеритељским

условима за водомјере за хладну воду и

Правилник о мјеритељским условима за мјерила

дужине опште намјене, те усвајање 8

подзаконских аката које је IMBiH припремио на

основу постојећег Закона о мјеритељству БиХ;

Наредба о одобрењу и испитивању типа;

Наредба о мјеритељском надзору над мјерилима

и роковима верификације; Наредба о именовању

мјеритељских лабораторија.

- едукација и обуке

запослених Института


мјеритељство БиХ

током 2012.

3. Подизање свијести - организовање округлих

столова или радних скупова


мјеритељство БиХ и

релевантне

институције,

преставници

потрошача

током 2012. - потребан заједнички наступ

свих институција које чине

инфраструктуру квалитета


Наведени задаци Института реализоваће се из редовних буџетских средстава.

ГЛАВА XIV - Институт за стандардизацију БиХ ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Институт за стандардизацију БиХ (у даљем тексту главе: Институт) је самостална управна организација надлежна за послове у подручју стандардизације. У складу са тим Институт предлаже стратегију стандардизације у БиХ, припрема и публикује босанскохерцеговачке стандарде (БАС), заступа и представља БиХ у европским, међународним и другим националним организацијама за стандардизацију, те обавља послове који произилазе из међународних споразума о чланству у тим организацијама. Институт такође учествује у припремању техничких прописа, развија и успоставља информациони систем о стандардима БиХ те организује и спроводи специјалистичко образовање кадрова у подручју стандардизације.

Стандардизација у БиХ успостављена је према принципима међународне и европске стандардизације, а то су: добровољност, консензус, укључивање свих заинтересованих страна, јавност рада, развој технике те кохерентност. Потрошаче, као једну од заинтересованих страна у процесу стандардизације, односно у процесу припреме и доношења стандарда, заступа један представник ангажован у раду стручног тијела које обавља активности на припреми и доношењу стандарда у подручју хране. Укључивањем представника потрошача у припрему и доношење стандарда за остала подручја стандардизације, потрошачи би створили могућност да артикулишу своје интересе, те да се упознају са захтјевима стандарда које производи и услуге морају да задовоље.


Активности које Институт континуирано спроводи у циљу одржавања контакта са потрошачима, као и информисања потрошача те подстицања међусобне сарадње обухватају сљедеће:

- удружењима потрошача који су чланови Савеза удружења потрошача БиХ, Институт редовно доставља примјерак Гласника Института, те им на тај начин омогућава праћење кретања у стандардизацији и делегирање представника потрошача у постојећа стручна тијела за доношење стандарда или у стручна тијела која тек требају да се формирају. Поред праћења кретања у стандардизацији, у Гласнику Института се могу наћи и чланци који се односе на заштиту потрошача;

- на wеб страници Институт објављује информације о раду и дешавањима у Институту, те поставља публикације у вези заштите потрошача;

- позива представнике удружења потрошача да присуствују скуповима за које сматра да постоји интерес потрошача.


Р.б. Циљеви Задаци Носиоци Рок за

реализацију

задатка


1. Усвајање хармонизованих ЕН

стандарда који подржавају

Директиве новог и глобалног

приступа ЕУ (примјена

хармонизованих стандарда

омогућава задовољење прописаних

безбједносних захтјева у

директивама за производе и услуге)

- пратити рад међународних и европских

тијела за стандардизацију и усклађивати

БАС стандарде са европским и

међународним стандардима;

- планирати доношење хармонизованих и

других стандарда у годишњим плановима

рада техничких комитета и радних група


стандардизацију БиХ

(технички комитети и

радне групе као радна

тијела Института)

континуирано - упућивање иницијативе

Институту за доношење

стандарда за подручја која су

приоритетна за БиХ

- веће укључивање

заинтересованих страна у радна

тијела Института како би сва

подручја стандардизације била

покривена и стандарди се

доносили према успостављеним

процедурама (нпр. представници

ресорних министарстава,

представници потрошача,

индустрије, научних установа,

итд.)

2. Стварање услова за јединствени

економски простор на којем би бх.

потрошачи били заштићени и имали

равноправан статус са потрошачима

у региону, Европи и свијету

- усклађивање босанско-херцеговачких

стандарда (БАС) са међународним и

европским стандардима


стандардизацију БиХ


3. Укључивање представника

удружења потрошача у рад радних

тијела Института за доношење

стандарда (техничке комитете и

радне групе)

- информисати удружења потрошача када

се формирају технички комитети како би

предложили своје представнике да

учествују у раду


стандардизацију БиХ и

удружења потрошача

континуирано - остварити сарадњу и изнаћи

могућност за рјешавање

евентуалних проблема (нпр.

финансијски проблеми око

доласка на сједницу радног

тијела)

4. Подстицати сарадњу са удружењима

потрошача

- међусобно контактирати и размјењивати

искуства




континуирано - јачање сарадње

5. Обука потрошача у вези са радом на

бх. стандардизацији, међународној

стандардизацији (COPOLCO) и

европској стандардизацији (ANEC)

- објављивати корисне информације за

потрошаче у Гласнику Института, на wеб

страници Института, те позивати

потрошаче да учествују на семинарима,

радионицама и сл.



представници


континуирано - јачање сарадње


Наведени задаци Института реализоваће се из редовних буџетских средстава. Средства за поједине активности нису посебно планирана.

ГЛАВА XV - Федерално министарство трговине ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Федерално министарство трговине је у свом Плану рада за 2012. годину, као један од стратешких циљева, утврдило унапређење заштите права и економских интереса потрошача. У циљу остварења тог задатка утврђено је спровођење низа активности како би се изградио и развио систем заштите потрошача који се састоји од усклађивања законодавства, јачања административних капацитета, подизања јавне свијести о потрошачким правима те од активности које се односе на давање подршке раду и развоју удружења потрошача у Федерацији БиХ.

Програмски задатак који се односи на јачање капацитета удружења за заштиту потрошача бит ће реализован давањем стручне и финансијске подршке удружењима.

Препознавши значај сарадње са удружењима потрошача као важним дијелом цивилног друштва, ово Министарство у Буџету Федерације БиХ редовно обезбјеђује финансијска средства за подршку њиховом раду.


Спровођењем одређених програмских активности настоји се повећати ниво јавне свијести и знања о потреби заштите потрошача у Федерацији БиХ.

ОДЈЕЉАК Б - Планиране активности у 2012. години које се односе на област заштите потрошача:


побољшање

1. Усклађивање са комунитарним

правом ЕУ

- израда Преднацрта закона о

недопуштеном оглашавању

Федерално министарство

трговине

децембар 2012.

2. Подизање јавне свијести о

потрошачким правима

- организовање семинара,

округлих столова, медијска

презентација садржаја из

подручја заштите потрошача

уз ангажовање релевантних

стручњака из појединих

области


трговине;

Удружења потрошача


3. Подршка раду и подстицање

развоја и дјеловања удружења за

заштиту потрошача

- пружање финансијске и

стручне подршке удружењима

потрошача


трговине


4. Активно дјеловање према

пословној заједници с циљем

поштивања закона

- предузимање прописаних

мјера у случајевима притужби

потрошача


трговине


5. Унапређење сарадње са осталим

носиоцима заштите потрошача

- размјена информација и

заједничке активности на

досљедној примјени Закона о

заштити потрошача у БиХ и

других закона и прописа који

су повезани са овом области


трговине


ОДЈЕЉАК Ц. - Оквирни обим финансијских средстава за остваривање планираних задатака

Остваривање задатака садржаних у програму за 2012. годину вршиће се из редовних буџетских средстава Федералног министарства трговине. У Буџету Федерације БиХ за 2012. годину обезбијеђена су средства за подршку удружењима потрошача у износу од 81.000,00 КМ.

ГЛАВА XVI - Министарство трговине и туризма Републике Српске ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Улога Министарства трговине и туризма Републике Српске у систему заштите потрошача на нивоу Босне и Херцеговине одређена је чланом 98. став 1. тачка е) Закона о заштити потрошача у БиХ, којим је прописано да су субјекти надлежни за заштиту потрошача у БиХ, ентитетски органи и органи Брчко Дистрикта БиХ, док је одредбом члана 117. прописано да надзор над спровођењем овог Закона обављају надлежни органи одређени чланом 98. став 1. тачке а) до е) и тачка и) у складу са овлашћењима утврђеним посебним законом и другим прописима. Народна Скупштина Републике Српске је током 2011. године донијела Закон о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске", број 06/12). Законом о заштити потрошача у Републици Српској се на јединствен начин регулише област заштите потрошача сходно члану 53. Устава Републике Српске којим је прописано да Република Српска осигурава заштиту потрошача. Законом о заштити потрошача у Републици Српској се на једном мјесту регулишу бројна питања која се односе на заштиту потрошача и усклађује се законска реулатива из области заштите потрошача са европским законодавством.

Народна Скупштина Републике Српске је током 2011. године донијела Закон о измјенама и допунама Закона о трговини ("Службени гласник Републике Српске", број 52/11). Министарство трговине и туризма РС је током 2011. године донијело бројне подзаконске акте из области трговине. На основу новог Закона о заштити потрошача у Републици Српској, ово Министарство је током 2012. године донијело Правилник о облику, садржају и начину вођења евиденције удружења за заштиту потрошача ("Службени гласник Републике Српске", број 44/12) и Правилник о критеријумима за расподјелу финансијских средстава за рад удружења за заштиту потрошача ("Службени гласник Републике Српске", број 33/12).

Стратегијом развоја трговине у Републици Српској за период до 2015. године, предвиђено је унапређење заштите потрошача на тржишту Републике Српске, и то кроз јачање партнерског односа свих субјеката одговорних за заштиту потрошача у Републици Српској, а све у циљу већег нивоа заштите потрошача.

Такође, у сектору угоститељства и туризма током 2011. године донесен је Закон о туризму ("Службени гласник РС", број 70/11) и Закон о боравишној такси ("Службени гласник РС", број 78/11), као и бројни подзаконски акти. Народна скупштина Републике Српске усвојила је и Стратегију развоја туризма Републике Српске за период од 2010. до 2020. године којим се кроз остварење предвиђених циљева и задатака предвиђа и виши ниво заштите потрошача.

Министарство трговине и туризма РС има активну сарадњу са удружењима потрошача из Републике Српске кроз припрему годишњих програма за заштиту потрошача, додјелу пројеката удружењима за заштиту потрошача, суфинансирање материјалних трошкова рада удружења, праћење и сарадњу на спровођењу тих пројеката, вођење регистра удружења потрошача из Републике Српске, пружање подршке у прибављању средстава и спровођењу одобрених пројеката од стране других донатора.




задатака

Приједлози мјера

за побољшање

1. Даље усаглашавање прописа

Републике Српске са законодавством

Европске уније и са Законом о

заштити потрошача у РС

- нормативна активност у складу са планом рада

Министарства за 2012. годину. Министарство ће

донијети сљедеће акте: Правилник о облику и

садржају Књиге рекламације, Правилник о

садржају стандардних информативних образаца

за уговоре о временском кориштењу

непокретности у туризму, Правилник о садржају

и изгледу обрасца о једностраном раскиду

уговора о временском коришћењу

непокретности у туризму и Правилник о

критеријумима за овлашћивање удржења за

заштиту потрошача за заступање потрошача у

потрошачким споровима пред Одбором.

Министарство трговине и

туризма РС у сарадњи са

осталим носиоцима



2. Стварање услова за пружање помоћи

и подршке потрошачима у

остваривању њихових права

вансудском заштитом

- успостављање тијела за вансудско рјешавање

спорова и укључивање организација потрошача

Привредна комора РС и

Занатско-предузетничка

комора РС у сарадњи са

Министарством трговине и

туризма РС


3. Расподјела финансијских средстава

за реализацију послова из области


- спровођење пројеката у области заштите

потрошача, финансирање материјалних

трошкова рада удружења за заштиту потрошача,

организовање семинара и округлих столова уз

ангажовање релевантних стручњака из

појединих области заштите потрошача,

штампање и дистрибуција брошура на тему

заштите потрошача.


туризма

РС у сарадњи са

удружењима за заштиту

потрошача у РС


4. Надзор над радом удружења

потрошача у Републици Српској

- редовно прибављање доказа о испуњавању

услова у складу са Правилником о садржају,

начину и облику вођења евиденције удружења за

заштиту потрошача и објављивање наведене

евиденције путем wеб сајта Министарства

трговине и туризма РС


туризма РС


5. Сарадња и размјена информација и

података са свим субјектима

одговорним за заштиту потрошача у

РС у циљу квалитетног извршења

Годишњег програма за заштиту

потрошача РС

- едукација кроз семинаре који су повезани са

овом области;

- праћење прописа из области заштите

потрошача;

- размјена информација и сарадња са осталим

носиоцима заштите потрошача;

- праћење активности везаних за заштиту

потрошача у земљама из окружења;

- активно учешће у међународним и

регионалним пројектима.

Надлежни органи у складу

са чланом 120. Закона о

заштити потрошача у РС и

надлежни органи у складу

са другим законима којима

се регулишу поједине

области заштите потрошача



Остваривање задатака садржаних у наведеном Програму за 2012. годину вршиће се из намјенских средстава за заштиту потрошача обезбијеђених у буџету Министарства трговине и туризма РС у износу од 100.000,00 КМ.

ГЛАВА XVII - Влада Брчко Дистрикта БиХ ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Улога Одјељења за привредни развој, спорт и културу као и других одјељења и институција Владе Брчко Дистрикта БиХ у систему заштите потрошача одређена је у глави IV Закона о јавној управи Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине ("Службени гласник Брчко Дистрикта БиХ", бр. 19/07, 2/08 и 43/08) као и чланом 98. тачка е) Закона о заштити потрошача у БиХ.

Одјељење за привредни развој, спорт и културу, између осталог, прати и унапређује стање у области заштите потрошача, те сарађује са удружењима за заштиту потрошача из Брчко Дистрикта БиХ, Федерације БиХ и Републике Српске. У надлежности одјељења прате се цијене животних намирница и нафтних деривата у Брчко Дистрикту БиХ.

Одјељење за стручне и административне послове извршава стручне, административне и друге послове из надлежности Владе Брчко Дистрикта БиХ, који, између осталог, обухватају односе са удружењима, фондацијама, невладиним организацијама и мјесним заједницама. У буџету се предлажу и обезбјеђују средства за финансирање или суфинасирање планова и програма рада, као и пројеката удружења грађана и фондација Брчко Дистрикта БиХ, који добрим дијелом доприносе развоју цивилног друштва и унапрјеђењу живота у локалној заједници.




побољшање

1. Информисање и едукација потрошача

у циљу заштите њихових права

- организовање округлих

столова, радио емисија уз

ангажовање релевантних

стручњака из области

заштите потрошача,

штампање и дистрибуција

брошура на тему заштите

потрошача;

- осигурање финансијских

средстава у буџету Брчко

Дистрикта БиХ за 2012.

годину за спровођење

пројеката повјерених

удружењима потрошача, те

пружање техничке подршке

удружењима

Надлежна одјељења и

институције Владе Брчко

Дистрикта БиХ у систему

заштите потрошача у

сарадњи са удружењима за

заштиту потрошача у Брчко

Дистрикту БиХ

континуирано - јачање сарадње свих

носилаца заштите

потрошача кроз

планирање циљева,

задатака и средстава за

њихову реализацију.

2. Развој интегрисаног информационо-

комуникационог система заштите

потрошача у циљу пружања правне

помоћи потрошачима у виду:

тумачења закона, савјетовања у

односу трговац-потрошач и

просљеђивања захтјева надлежној

инспекцији

- дефинисати пројекат и

обезбиједити средства;

- изнаћи могућности

финансирања пројеката из

фондова ЕУ

Одјељење за привредни

развој, спорт и културу,

Инспекторат, Сектор за

реформу и европске

интеграције-Одјељење за

европске интеграције у

Брчко Дистрикту БиХ,

Удружење потрошача у

Брчко Дистрикту БиХ



Влада Брчко Дистрикта БиХ своје активности финансира редовним буџетским средставима која су планирана за 2012. годину.

ГЛАВА XVIII - Федерална управа за инспекцијске послове Федерације БиХ ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Инспекторат тржишно-туристичке инспекције, који се налази у саставу Федералне управе за инспекцијске послове, врши надзор над примјеном прописа који су у надлежности ове двије инспекције. У циљу остваривања заштите потрошача, континуирано се врши надзор над примјеном Закона о заштити потрошача у БиХ,

У својим надзорима, у циљу заштите права потрошача, федерална тржишна и туристичко-угоститељска инспекција, свака из своје надлежности надзора, обавља сљедеће контроле.

Федерална тржишна инспекција врши сљедеће контроле: - контролу квалитета одређених пољопривредно-прехрамбених и индустријских производа из увоза на мјестима

царињења при увозу, у складиштима увозника, те свих производа на мјестима производње домаћих произвођача и у промету;

- контролу непрехрамбених производа у промету, у вези надзора да ли испуњавају прописане безбједносне захтјеве;

- контролу цијена роба и услуга; - контролу мјерила код произвођача и увозника, те контролу истих на мјестима производње производа и продаје; - контролу непоштених одредби у потрошачким уговорима. Туристичко-угоститељска инспекција врши сљедеће контроле: - контролу угоститељских услуга; - контролу туристичких услуга; - контролу туристичких пакет аранжмана. Федерални тржишни и туристичко-угоститељски инспектори ће, у надзору над примјеном Закона о заштити

потрошача у БиХ, као и других прописа којима се штите права потрошача, у случајевима када купују производе и користе услуге за своје потребе, вршити редовне контроле субјеката који обављају дјелатност трговине, трговинских услуга, обрта, те угоститељску и туристичку дјелатност. У случајевима утврђених неправилности у обављању наведених дјелатности, инспектори ће предузимати прописане управне мјере, те у зависности од врсте утврђеног прекршаја издавати прекршајне налоге или подносити захтјеве за покретање прекршајног поступка.

Напријед наведене контроле федерални тржишни и туристичко-угоститељски инспектори ће обављати према годишњем Програму и плану рада Инспектората за 2012. годину, којим је предвиђено да се ове контроле врше редовно и континуирано. Такође је предвиђено да се, на захтјеве потрошача као и свих носилаца заштите потрошача, врше повремене и циљане контроле. На тај начин се доприноси јачању одговорности у примјени прописа којима су заштићена права потрошача. Такође се обезбјеђује да се на тржишту налазе само производи који испуњавају прописане услове квалитета, стандарде, те безбједносне захтјеве, те се потрошачи штите од неквалитетних услуга и одступања од уговорених услуга које би могле бити на штету потрошача.




побољшање

1. Јачање друштвене дисциплине и

одговорности у примјени

прописа чиме се постиже

заштита потрошача од

неисправних и неквалитетних

производа

- вршење редовних и

ванредних надзора од стране

тржишних и тржишно

угоститељских инспектора, те

прописно поступање

приликом утврђивања

неправилности

- достављање извјештаја

ресорним министарствима за

потребе предузимања мјера из

њихове надлежности о

извршеним контролама те

утврђеном стању и предузетим

мјерама;

- иницирање доношења нових

закона и њихових

подзаконских прописа, као и

измјена и допуна постојећих у

циљу усклађивања са ЕУ

стандардима

- осигурање већег медијског

простора у вези едуковања и

упознавања грађана са

правима која имају као

потрошачи, те могућностима

остваривања тих права

FUIP-Инспекторат

тржишно-туристичке

инспекције

Кантоналне управе за

инспекцијске послове

Кантонална министарства

у чијем је саставу

тржишна и туристичко-

угоститељска инспекција

Општински органи

тржишне и туристичко-

угоститељске инспекције

континуирано - доношење нових, те измјена

и допуна постојећих правних

прописа у циљу усклађивања

са ЕУ стандардима и подизања

квалитета заштите потрошача

- јачање лабораторијских

капацитета и овлашћивање

лабораторија за поједина

испитивања

- успостављање уске сарадње

између свих носилаца

активности заштите потрошача


У Програму и Плану рада за 2012. годину за поједине активности предложен је износ средстава на начин како слиједи:

- за трошкове лабораторијских испитивања производа - средства у висини од 100.000,00 КМ, с тим да се у 2012. години планира узети у просјеку 500 узорака по просјечној цијени за извршене услуге по једном узорку у висини од 200,00 КМ;

- за испитивања безбједносних захтјева непрехрамбених производа - средства у висини од 20.000,00 КМ за испитивања 10 узорака, с тим да је планирано да се ова испитивања у 2012. години врше према потреби и стању на тржишту;

- за трошкове опреме, уређаја те инструмената и других средстава за узимање узорака ради слања на лабораторијске анализе - средства у висини од око 14.200,00 КМ.

ГЛАВА XIX - Републичка управа за инспекцијске послове Републике Српске ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Улога Републичке управе за инспекцијске послове Републике Српске са аспекта заштите потрошача је да контролишу примјену прописа који се односе на област заштите потрошача и лојалне конкуренције. Контролу прописа који се односе на заштиту потрошача врше инспекције у саставу Инспектората Републике Српске и органа локалне самоуправе. Сметње у раду инспекцијских органа представљају: недостатак лабораторија за испитивања одређених врста роба, неоспособљеност лабораторија за утврђивање одређених врло значајних параметара, те недовољна техничка опремљеност органа локалне управе за брзу размјену информација.



задатака


1. Јачање дисциплине у

примјени прописа из

области заштите потрошача

- редовне и ванредне контроле

(планиране контроле и контроле

по дојавама и рекламацијама

потрошача)

Инспекторат РС и

инспекције у саставу

органа локалне

самоуправе

континуирано - јачање сарадње свих носилаца заштите

потрошача кроз планирање циљева,

задатака и средстава за њихову

реализацију

2. Лабораторијска провјера

усаглашености производа

са дефинисаним захтјевима

- узорковање и достављање на

лабораторијско испитивање




самоуправе и

овлашћене

лабораторије

повремено према

процјени ризика и у

складу са расположивим

финансијским

средствима

- јачање лабораторијских капацитета и

већа финансијска средства


3. Јачање комуникације и

размјена информација са

свим носиоцима заштите

потрошача

- сарадња са удружењима

потрошача и другим надлежним

институцијама;

- размјена информација путем

међународних система за брзо

обавјештавање (RASFF,

RAPEX...)





континуирано - одржавање сталне комуникације и

интензивирање исте у одређеним

околностима

4. Информисање потрошача

- медијско представљање

планираних и реализованих

инспекцијских активности





повремено по потреби - објективно и правовремено

информисање

5. Потпуно примјењиви

прописи

- давање мишљења и

иницијатива за измјену прописа

из области заштите потрошача





по потреби - боља сарадња између предлагача

прописа и инспекцијских органа

6. Едукација и подизање

свијести потрошача

- учешће у кампањама Надлежни органи по потреби - већа учесталост и обухватност

спровођења кампања путем масовних

средстава информисања


Инспекцијски надзор се финансира из Буџета Републике Српске и буџета локалних органа управе. За лабораторијско испитивање производа на тржишту Инспекторат планира издвајање око 15.000,00 КМ. Одређени број органа локалне самоуправе такође издваја одређена средства за ове намјене.

ГЛАВА XX - Инспекторат Брчко Дистрикта БиХ ОДЈЕЉАК А - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Улога Инспектората Брчко Дистрикта БиХ је надзор над примјеном прописа који се односе на заштиту потрошача. Свака инспекција, у складу са посебним овлашћењима, контролише конкретну област. Сметње у раду инспекцијских органа представља недостатак лабораторија за испитивање одређених врста роба, те неоспособљеност лабораторија за утврђивање одређених врло значајних параметара.



побољшање

1. Јачање друштвене дисциплине и

одговорности у примјени

прописа чиме се постиже заштита

потрошача од неисправних и

неквалитетних производа и

елиминише нелојална

конкуренција

- вршење инспекцијског

надзора уз давање

приоритета мање уређеним

областима у складу са

плановима појединих

инспекција;

- по потреби усмјеравање

надзора према областима са

појавом већег ризика;

- обављање редовних и

ванредних контрола на

основу рекламација

потрошача или по

приједлогу удружења

потрошача или надлежних

агенција;

- достављање извјештаја

надлежним одјељењима о

утврђеном стању у

појединим областима;

- правовремено и

објективно информисање

јавности путем медија

Надлежне инспекције за

одређену област у саставу

Инспектората Брчко

Дистрикта БиХ у сарадњи са

овлашћеним лабораторијама

континуирано - усклађивање прописа са

прописима ЕУ

- доношење нових, те измјена

и допуна постојећих правних

прописа у циљу подизања

квалитета заштите потрошача

- јачање лабораторијских

капацитета и овлашћивање

лабораторија за поједина

испитивања

- унапређење сарадње између

свих носилаца активности


- спровођење акција

узорковања појединих врста

роба на тржишту


Инспекторат своје активности врши на основу редовних буџетских средстава која су планирана за 2012. годину. За потребе заштите потрошача ради провјере прописаних стандарда квалитета прехрамбених и непрехрамбених производа који се нуде потрошачима, Инспекторат је у 2012. години планирао одређена средства за трошкове лабораторијских услуга.


ГЛАВА XXI - Удружења потрошача ОДЈЕЉАК А - Улога удружења потрошача у систему заштите потрошача

Удружења потрошача у БиХ представљају врло битан субјекат у систему заштите потрошача јер имају улогу посредника између потрошача и надлежних органа, инспекција и других субјеката којима је законом прописана обавеза заштите потрошача. Њихова надлежност прописана је чланом 112. Закона о заштити потрошача у БиХ. Дјелују као непрофитне и невладине организације које имају својство правног лица, те се као такве не могу бавити привредном дјелатношћу. Све своје активности усмјеравају искључиво на заштиту појединачних и заједничких интереса потрошача. Удружења потрошача имају право на учешће при додјељивању јавних послова за област заштите потрошача на начин како је прописано члановима 113, 114. и 115. Закона о заштити потрошача у БиХ. Удружења потрошача у БиХ су различито организована на различитим нивоима, почев од општинског, кантоналног, ентитетског нивоа, нивоа Брчко Дистрикта БиХ, те на нивоу БиХ. Кровно удружење је Савез удружења потрошача Босне и Херцеговине (СУП БиХ), који је основан у септембру 2004. године и регистрован у Министарству правде БиХ. Сврха Савеза је да обезбиједи помоћ својим чланицама и обезбиједи заштиту интереса потрошача у БиХ, али и да представља удружења на интернационалном нивоу. Чланство у Савезу је отворено под једнаким условима према свим удружењима потрошача. У Буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2012. годину нису планирана средства за финансирање удружења потрошача.

ГЛАВА XXII - Образовне институције и медији

Право на образовање о питањима потрошача и право на информисаност су основна и неотуђива права потрошача која су им дата чланом 3. тачке б) и д) Закона о заштити потрошача у БиХ. Чланом 116. истог Закона одређени су и начини образовања потрошача. Осим наведених, указује се потреба и за новим моделима едукације потрошача као што је, између осталог, и допуна наставног програма у образовним институцијама материјом из области заштите потрошача која има за крајњи циљ квалитетно образовање о правима, обавезама и заштити потрошача. Потпуна и правовремена информисаност потрошача је немогућа без активне улоге свих средстава јавног информисања (ТВ, радио, штампа), као најефикаснијег начина обавјештавања потрошача о производима и услугама које користе или ће користити.

ДИО ПЕТИ - ОКВИРНИ ОБИМ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ЗАДАТАКА ИЗ ДРЖАВНОГ ПРОГРАМА

Сви органи управе задужени за поједине задатке из Програма предвидјели су финансирање извршавања задатака редовним буџетским средствима. Реализацију претходно наведених задатака (у табелама), а чији је циљ промоција доброг и ефикасног спровођења политике заштите потрошача, надлежни органи врше у склопу својих редовних активности.

Поред редовних буџетских средстава, за реализацију посебних пројеката значајних за област заштите потрошача, додатни извор финансијских средстава могу да буду и страни донатори, све то реализацијом евентуално потписаних међународних билатералних и мултилатералних уговора.

С обзиром да је велики број буџетских корисника на државном, ентитетском и нижим нивоима власти укључен у остварење овог Програма и његових планираних циљева, веома је тешко одредити у апсолутном износу оквирни обим финансијских средстава, који би био довољан за његову реализацију. Због тога би концепт, по којем су сами носиоци активности планирали задатке и рокове за њихово извршење, требао да буде полазни основ за конкретизовање обима финансијских средстава за остваривање задатака из Програма.

ДИО ШЕСТИ - ОКВИРНИ ОБИМ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ЗА ПОДСТИЦАЊЕ РАЗВОЈА И ДЈЕЛОВАЊА УДРУЖЕЊА ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА

Одлуком Савјета министара БиХ о основним критеријумима за додјељивање грант подршке за сваку календарску годину уврштена је одредба према према којој ће удружења за заштиту потрошача моћи да аплицира за додјелу средстава из текуће резерве буџета БиХ.

Надлежна ентитетска министарства из властитог буџета издвајаће дио средстава за подстицање развоја и дјеловања удружења за заштиту потрошача у циљу образовања и освјешћивања потрошача о њиховом стварном положају и снази на тржишту.

Осим финансијске, удружењима за заштиту потрошача биће пружена и техничка помоћ, те у циљу што квалитетнијег информисања и едукације потрошача и трговаца о њиховим правима и обавезама, у складу са Законом о заштити потрошача у БиХ, помоћ у организацији семинара, округлих столова, радио и ТВ емисија, уз ангажовање релевантних стручњака из појединих области које су везане за област заштите потрошача, штампању и дистрибуцији брошура на тему заштите потрошача, организовању предавања у школама и другим видовима активности.

ДИО СЕДМИ - ЗАКЉУЧАК

Овим Програмом одређени су оквири приоритета политике Босне и Херцеговине на подручју заштите потрошача за 2012. годину. Осигурање примјереног функционисања тржишта зависиће о развоју управне инфраструктуре како би се обезбиједио надзор над тржиштем и спровођење закона на том подручју. Развој отвореног дијалога свих интересних група у друштву са сврхом осигурања јасноће, конзистентности поступања и разумијевања у дефинисању интереса потрошача, циљ је Босне и Херцеговине. Он ће се остварити даљим усклађивањем преузетих обавеза, властитих могућности и интереса. Читав процес зависи од спремности свих кључних сектора, од оспособљености цјелокупног система за процес прилагођавања стандардима ЕУ, преко образовања људских потенцијала у државној управи и правосуђу до јединствене, квалитетно оспособљене, освијешћене и обавијештене јавности. Успјех спровођења овог Програма, у првом реду, зависиће о спремности свих кључних носилаца заштите потрошача за извршавање утврђених задатака и поштивање наведених рокова.


Na osnovu člana 107. stav (1) tačka a) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 25/06) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Vijeća za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine, na 32. sjednici, održanoj 18.12.2012. godine, donijelo je

ODLUKU O USVAJANJU DRŽAVNOG GODIŠNJEG PROGRAMA ZA ZAŠTITU POTROŠAČA BOSNE I HERCEGOVINE

ZA 2012. GODINU

Član 1. (Predmet Odluke)

Ovom Odlukom usvaja se Državni godišnji program za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za 2012. godinu, koji je dat u prilogu ove Odluke i čini njen sastavni dio.


Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 260/12 18. decembra 2012. godine

Sarajevo



DRŽAVNI GODIŠNJI PROGRAM ZA ZAŠTITU POTROŠAČA BOSNE I HERCEGOVINE ZA 2012. GODINU


Osnovе unutrašnje i vanjske politike Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: BiH) zasnivaju se na ispunjenju njenog primarnog strateškog cilja, a to je ispunjavanje uslova za punopravno članstvo u Evropskoj uniji (u daljnjem tekstu: EU). Inicijalni pravni akt BiH s ciljem da postane punopravan član EU je bila Odluka Vijeća ministara BiH o pokretanju inicijative za pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji ("Službeni glasnik BiH", broj 3/99). Također treba spomenuti i Rezoluciju Parlamentarne skupštine BiH o evropskim integracijama i Paktа o stabilnosti za jugoistočnu Evropu ("Službeni glasnik BiH", broj 12/99) kojom se ističe važnost intenziviranja političkog dijaloga BiH i EU kao dijela projekta za stabilnost i pridruživanje EU. Nužne pretpostavke i uslovi bez kojih nije bilo moguće otpočeti navedeni proces su stabilnost institucija koje osiguravaju demokratiju, vladavinu prava i poštivanje demokratskih načela i ljudskih prava, međunarodnog prava te tržišne privrede.

Stvaranjem BiH kao samostalne države, već je na početku bilo vidljivo opredjeljenje za demokratsku i socijalnu državu, što je i jasno naznačeno u Ustavu BiH koji u članu II. koji govori o "Ljudskim pravima i osnovnim slobodama", gdje u istom članu stav 1. propisuje da će "Bosna i Hercegovina i oba entiteta osigurati najviši nivo međunarodno priznatih prava i osnovnih sloboda." Shodno članu II. 2. Ustava BiH "Prava i slobode predviđeni u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i u njenim protokolima se direktno primjenjuju u Bosni i Hercegovini." Primarno pravo, kao sastavni dio navedenih prava i sloboda, je pravo na zdrav život. Svako je dužan, u sklopu svojih ovlasti i djelatnosti, posebno posvećivati pažnju zaštiti zdravlja ljudi, prirode i čovjekovog okoliša.

Državni godišnji program za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za 2012. godinu (u daljnjem tekstu: Program), je cjelovit dokument koji kreira politiku zaštite potrošača, definira prioritete i određuje mjere za njihovo ostvarenje u navedenom periodu. Program je nastavak kontinuiteta koji je uspostavljen Državnim godišnjim programom za zaštitu potrošača BiH za 2009. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 95/09), Državnim godišnjim programom za zaštitu potrošača BiH za 2010. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 76/10) i Državnim godišnjim programom za zaštitu potrošača BiH za 2011. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 93/11).

Savremeno tržište omogućava široku ponudu uz potrebno postizanje visokog i jedinstvenog nivoa zaštite potrošača, kako bismo BiH pripremili za ravnopravno nastupanje na jedinstvenom tržištu EU. To podrazumijeva stvaranje jedinstvene i kvalitetne institucionalne strukture kao temelja provođenja efikasne zaštite potrošača, čime bi BiH pokazala da zaslužuje povjerenje potrošača na konkurentnom unutrašnjem tržištu uz jasna pravila i dosljedno provođenje zakona, bez obzira gdje se potrošač ili privredni subjekt nalaze. Da bi se sve to moglo ostvariti potrebna su i značajna finansijska sredstva koja bi u konačnici dovela do značajne koristi ne samo privrednim subjektima, nego i potrošačima u njihovom svakidašnjem životu, obzirom na veći izbor robe i usluga uz bolji kvalitet i niže cijene.

Članom 76. u Glavi VI. potpisanog teksta Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica i Bosne i Hercegovine (SSP), dogovoreno je sljedeće:

"Strane će sarađivati u cilju usklađivanja standarda za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini s istim standardima u Zajednici. Efikasna zaštita potrošača je neophodna kako bi se osiguralo propisno funkcioniranje tržišne ekonomije. Ta zaštita ovisit će od upravne infrastrukture radi osiguravanja nadzora nad tržištem i provedbe zakona u toj oblasti.

U tom cilju, te u smislu njihovih zajedničkih interesa, strane će poticati i osiguravati: - politiku aktivne zaštite potrošača, u skladu s pravom Zajednice, uključujući i veću informiranost i razvoj neovisnih

organizacija; - usklađivanje zakonodavstva na području zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini sа zakonodavstvom koje je na snazi u

Zajednici; - efikasnu pravnu zaštitu radi poboljšanja kvaliteta potrošačke robe i održavanja odgovarajućih sigurnosnih standarda; - da nadležni organi prate pravila i da se osigura pristup pravdi u slučaju spora." Potpisivanjem navedenog sporazuma BiH je preuzela obavezu harmonizacije zakonodavstva sa komunitarnim pravom EU,

mada je i do momenta potpisivanja SSP-a vršeno preuzimanje direktiva EU iz oblasti zaštite potrošača u pravni sistem BiH.


DIO DRUGI - ZAKONODAVSTVO

Zaštita potrošača dinamično je područje te se samim time i politika zaštite potrošača ne može definirati na duži period. U skladu s brzim promjenama na tržištu, a koje se posljedično odnose i na potrošače, potrebno je stalno pratiti prioritetna područja koja su važna kod provođenja politike zaštite potrošača.

Donošenjem Zakona o zaštiti potrošača u BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 25/06) osigurala se primjerena zaštita potrošačkih interesa prilikom kupnje roba i usluga za lične potrebe. Zakon o zaštiti potrošača u BiH jedan je od propisa kojim je započeo postupak implementacije direktiva EU s područja zaštite potrošača u pravni sistem BiH, kojim se preuzimaju evropski standardi ponašanja na tržištu, kako u pogledu same zaštite potrošača, tako i u pogledu obaveza trgovaca. Obzirom na širinu područja u kojem interesi potrošača dolaze do izražaja ovaj Zakon treba promatrati kao opći propis na području zaštite potrošača, propis kojim je utvrđen okvir sistema zaštite potrošača.

Pored Zakona o zaštiti potrošača u BiH postoji još čitav niz propisa koji su vezani za oblast zaštite potrošača a koji bi se mogli grupirati prema sektorskom principu. Svakako je bitno spomenuti i Zakon o obligacionim odnosima SFRJ koji su oba entiteta preuzela kao svoje entitetske zakone, kojim se ne štiti potrošač kao posebna društvena grupa već kao jedna od ugovornih strana. Interesi potrošača štite se još i nizom drugih propisa koji pravno uređuju različita prava potrošača primjerice: Zakon o općoj sigurnosti proizvoda ("Službeni glasnik BiH", broj 102/09), Zakon o tehničkim zahtjevima za proizvode i ocjenjivanju usklađenosti ("Službeni glasnik BiH", broj 45/04), Zakon o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04), Zakon o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09), Zakon o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), Zakon o komunikacijama ("Službeni glasnik BiH", br. 31/03, 75/06 i 32/10), čitav set zakona o električnoj energiji državnog i entitetskog nivoa, entitetski zakoni o trgovini, entitetski zakoni o inspekcijama, zakoni i podzakonski akti o poštanskom saobraćaju, propisi različitih nivoa vlasti vezano za komunalne usluge, propisi iz oblasti zdravstvene zaštite, propisi iz oblasti finansijskih usluga, propisi iz oblasti zaštite okoliša itd.

DIO TREĆI - NAČELA I CILJEVI DRŽAVNOG PROGRAMA POGLAVLJE I - Načela politike zaštite potrošača:

a) načelo javnosti, obrazovanja, i obavještavanja - predstavlja pravo građanina na pravovremeno obavještavanje o svojim pravima, kao i o kvalitetu roba i usluga na tržištu, o poduzetim mjerama za zaštitu osnovnih prava potrošača, te s tim u vezi na slobodan pristup podacima o stanju u području zaštite potrošača;

b) načelo cjelovitosti - podrazumijeva harmonizaciju djelovanja svih vladinih i nevladinih subjekata zaštite potrošača u cilju što kvalitetnijeg provođenja politika u oblasti zaštite potrošača;

c) načelo preventivnosti - ima za svrhu svim legalnim sredstvima izbjegavati rizik opasnosti za život i zdravlje te štetu na strani potrošača. Pod tim legalnim sredstvima podrazumijevamo redovne, organizirane i planirane kontrole roba i usluga.

POGLAVLJE II - Ciljevi i mjere politike zaštite potrošača

Osnovni cilj politike zaštite potrošača je stalno poboljšanje kvaliteta života svih građana BiH, te promocija važnosti zdravlja i sigurnosti potrošača.

Opći ciljevi i mjere zaštite potrošača su: CILJEVI MJERE ZA OSTVARENJE CILJEVA

a) osigurati vladavinu prava demokratije i civilnog društva;

daljnje usklađivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom EU

1. predlaganje zakonskih i drugih mjera u osiguranju visokog nivoa zaštite zdravlja,

sigurnosti, dostojanstva i prava potrošača;

2. udruživanje u udruženja za zaštitu potrošača;

3. pravo na predstavljanje u procesu donošenja odluka

b) stvoriti uslove za efikasno rješavanje uočenih problema na području zaštite

potrošača

1. uvođenje odgovarajućih mjera za zaštitu potrošača (inspekcije, sudovi, оmbudsmen)

kako bi se sporovi potrošača i trgovaca riješili prije redovnog suda;

2. pojednostavljenje postupka zaštite potrošača pred sudovima

c) osvješćivanje potrošača o njihovom stvarnom položaju na tržištu 1. podrška osnivanju i radu udruženjima i savjetovalištima za zaštitu potrošača;

2. osmišljavanje i provođenje obrazovanja potrošača;

3. primjena osnovnih znanja o zaštiti potrošača u obrazovnim ustanovama

d) osigurati podršku potrošačima u ostvarenju njihovih prava 1. osiguranje djelotvorne saradnje vladinih organa i nadležnih institucija za provođenje

politike zaštite potrošača;

2. uspostavljanje savjetodavne mreže za razvijanje njihove međusobne saradnje

e) međusobna povezanost svih nositelja zaštite potrošača jačanje saradnje i razmjena informacija

f) jačanje položaja potrošača na tržištu i podizanje svijesti potrošača u odnosu

na njihova prava i ulogu u tržišnoj privredi

obavještavanje potrošača, različiti vidovi savjetovanja i obrazovanja potrošača

g) zaštita zdravlja i sigurnost potrošača 1. uspostavljanje sistema obavještavanja potrošača o sigurnosti proizvoda na tržištu;

2. izrada tehničkih propisa za tehničke zahtjeve za proizvode koji osiguravaju visok nivo

zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača;

3. saradnja svih organa javne uprave u osiguravanju zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača

h) davanje informacija i upoznavanje javnosti o pravima potrošača u BiH planiranje promotivnih djelovanja na svim nivoima i podsticanje medijske aktivnosti

DIO ČETVRTI - NOSITELJI ZAŠTITE POTROŠAČA

Kako bi se osigurala što kvalitetnija realizacija politike zaštite potrošača, neophodno je uključenje niza subjekata koji bi bili odgovorni za njeno provođenje.

Članom 98. tačkama od a) do i) Zakona o zaštiti potrošača u BiH određeni su subjekti odgovorni za zaštitu potrošača u BiH. Pored tih subjekata u ovom Programu su navedeni i drugi subjekti koji imaju bitnu ulogu u oblasti zaštite potrošača.


POGLAVLJE I - Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Članom 9. Zakona o ministarstvima i drugim organima uprave BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09 i 103/09) i članom 99. stav (1) tačke od a) do e) Zakona o zaštiti potrošača u BiH, određeni su poslovi u oblasti zaštite potrošača koje u okviru svoje djelatnosti obavlja Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa. Ministarstvo obavlja poslove vezane za izradu i provedbu zakona i drugih propisa vezanih za zaštitu potrošača; daje stručna mišljenja vezana za zaštitu potrošača; provodi aktivnosti vezane za harmonizaciju zakonodavstva BiH sa zakonodavstvom EU iz područja zaštite potrošača; sarađuje s nadležnim organima za zaštitu potrošača s područja EU; predlaže i prati iz svoje nadležnosti sadržaj projekata programa EU; obavlja stručne poslove vezane uz rad Vijeća za zaštitu potrošača BiH; analizira i prati stanje u oblasti zaštite potrošača; pruža stručnu pomoć udruženjima za zaštitu potrošača pri provođenju projekata; sarađuje s nositeljima zaštite potrošača iz vladinog i nevladinog sektora te ostalim zainteresiranim stranama; obavlja i druge poslove iz svoje nadležnosti.



zadataka


1. Praćenje realizacije ciljeva i

zadataka Državnog godišnjeg

programa za zaštitu potrošača

BiH za 2012. godinu

- kroz kontinuiranu aktivnu saradnju sa

svim učesnicima u izradi Državnog

godišnjeg programa za zaštitu potrošača

BiH za 2012. godinu analizirati uspješnost

provedbe zacrtanih ciljeva



odnosa BiH

kontinuirano - poboljšanje kvaliteta saradnje

između svih institucija -

subjekata sistema zaštite

potrošača u BiH

2. Koordinacija aktivnosti izrade

Državnog godišnjeg programa

za zaštitu potrošača BiH za

2013. godinu

- u saradnji sa svim učesnicima izrade

Državnog godišnjeg programa za zaštitu

potrošača BiH za 2013. godinu

prikupljanje relevantnih podataka koji bi

trebali biti sadržaj navedenog programa



odnosa BiH

kontinuirano - podizanje svijesti svih učesnika

u izradi Državnog godišnjeg

programa za zaštitu potrošača na

način da pristupe osmišljavanju

realno ostvarivih planova

aktivnosti svojih institucija u

2013. godini

3. Organizacija sjednica Vijeća za

zaštitu potrošača BiH i aktivno

učešće u njegovom radu

- priprema svih materijala za održavanje

sjednica, predsjedavanje sjednicama,

dostava materijala nakon održanih sjednica

te praćenje realizacije donesenih

zaključaka



odnosa BiH

kontinuirano - rješavanje problema budžetskih

sredstava neophodnih za rad

Vijeća za zaštitu potrošača BiH,

te aktivan pristup svih članova

Vijeća prilikom realizacije

zaključaka sjednica

4. Aktivna saradnja i razmjena

infomacija i podataka sa svim

subjektima u BiH odgovornim za

zaštitu potrošača, s ciljem

njihovog aktivnog uključivanja u

proces uspostave što cjelovitijeg

i efikasnijeg sistema zaštite

potrošača u BiH

- uspostava svih vidova saradnje s

nadležnim institucijama BiH i nevladinim

sektorom vezanim za oblast zaštite

potrošača



odnosa BiH

kontinuirano

5. Uspostavljanje Savjetodavnog

servisa za potrošače

- kontinuirano pružanje savjeta i stručnih

mišljenja na upite fizičkih i pravnih lica

putem telefona, elektronske pošte i putem

pisanih odgovora



odnosa BiH

tokom 2012. godine

ODJELJAK C - Okvirni obim finansijskih sredstava za ostvarivanje planiranih zadataka

Ministarstvo svoje aktivnosti vrši na osnovu redovnih budžetskih sredstava koja su planirana u budžetu institucija i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine.

U sastavu Ministarstva su i dvije upravne organizacije Ured za veterinarstvo i Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja čija uloga i značaj su pobliže opisane u daljnjem nastavku ovog Programa.

POGLAVLJE II - Ured za veterinarstvo BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Ured za veterinarstvo BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Ured) ima ulogu krovne i koordinirajuće ustanove veterinarske službe u BiH. Ured u vršenju svojih poslova, prije svega sarađuje sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Federalnim ministarstvom poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Odjelom za poljoprivredu Brčko Distrikta BiH te sa Republičkom upravom za inspekcijske poslove Republike Srpske, Federalnom upravom za inspekcijske poslove i Inspektoratom Brčko Distrikta BiH. Uloga Ureda u zaštiti potrošača prevashodno je bazirana na zaštiti zdravlja potrošača. S tim u vezi, Ured u skladu sa svojim mandatom, između ostalog, vrši praćenje epidemiološke situacije u državi i svijetu, uključujući i praćenje pojave zoonoza, donosi programe/odluke u cilju provođenja mjera praćenja, suzbijanja, kontrole i iskorjenjivanja zaraznih bolesti, donosi i finasira provođenje plana praćenja rezidua, donosi uslove koje moraju ispunjavati objekti koji se bave klanjem životinja, obradom, preradom i uskladištenjem proizvoda životinjskog porijekla, donosi uslove koje moraju ispunjavati ovlaštene dijagnostičke veterinarske laboratorije, te vrši kontrolu uvoza i izvoza živih životinja i proizvoda životinjskog porijekla. Jedan od relevantnih pokazatelja rada Ureda je i stavljanje BiH na listu zemalja iz kojih je dozvoljen izvoz ribe na tržište EU (četiri objekta), kao i stavljanje plana praćenja rezidua na listu CD 2004/432/EC zemalja sa odobrenim planom za sektor akvakulture, što predstavlja jedan od osnovnih preduslova da bi se proizvodi životinjskog porijekla našli na tržištu EU.




zadataka

Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1. Kontrola i prevencija

zaraznih bolesti

- donošenje godišnje Naredbe o mjerama

kontrole zaraznih i parazitarnih bolesti

životinja i njihovom provođenju i

finansiranju u 2012.

Ured za veterinarstvo BiH,

nadležni organi entiteta i Brčko

Distrikta BiH

31.1.2012. - kontrola provođenja Naredbe

(nadležni veterinarski

inspekcijski organi)

2. Kontrola bolesti - donošenje i objavljivanje propisa o kontroli

pojedinih bolesti


3. Sprječavanje unošenja

zaraznih bolesti u BiH

- donošenje određenih zakonskih i

podzakonskih propisa o zabrani uvoza

pošiljki životinjskog porijekla radi

sprječavanja unošenja zaraznih bolesti u BiH

u slučaju pojave istih


4. Kontrola uvoznih pošiljki - kontrola svih pošiljki živih životinja,

proizvoda životinjskog porijekla,

veterinarskih lijekova, stočne hrane i

otpadaka životinjskog porijekla na

graničnim veterinarskim prijelazima koje se

uvoze u BiH

- primjena odredbi Rješenja o nepostojanju

VZ smetnji za uvoz izdatom od strane Ureda

za veterinarstvo

- uzorkovanje uvoznih pošiljki

Ured za veterinarstvo (kontrole

graničnih veterinarskih inspektora

na graničnim veterinarskim

prijelazima), nadležni veterinarski

inspekcijski organi entiteta i Brčko

Distrikta BiH (kontrola u

unutrašnjem prometu)

Kontinuirano - po potrebi pojačati

veterinarsko inspekcijske

kontrole i učestalije vršiti

uzorkovanja

5. Zaštita zdravlja potrošača u

unutrašnjem prometu i

proizvodnji

- donošenje godišnjeg plana praćenja rezidua

za 2012.

- kontrola sirovina i proizvoda životinjskog

porijekla u objektima za klanje životinja,

proizvodnju, obradu, preradu i skladištenje

proizvoda životinjskog porijekla

- kontrola roba životinjskog porijekla u

unutrašnjem prometu

Ured za veterinarstvo, nadležni

organi entiteta, nadležni

veterinarski inspekcijski organi


Donošenje godišnjeg

plana praćenja rezidua

do 31.4.2012.

Ostale aktivnosti

kontinuirano tokom

2012.

- kontrola provedbe plana

praćenja rezidua

6. Jačanje kapaciteta

laboratorija

- organizacija zajedničkih sastanaka u cilju

unaprjeđenja rada u skladu sa standardom

- organizacija seminara za laboratorijsko

osoblje

- kandidiranje nabavke laboratorijske

opreme

Ured za veterinarstvo, nadležni

organi entiteta i Brčko Distrikta,

Institut za akreditaciju BiH i

ovlaštene veterinarske laboratorije

Kontinuirano - izrada operativnih procedura

u samim laboratorijama i

podnošenje zahtjeva za

akreditaciju

7. Suzbijanje bruceloze u

2012.

- vakcinacija i identifikacija malih preživara

od 3 do 6 mjeseci

Ured za veterinarstvo, nadležne

veterinarske službe i institucije na

entitetskom nivou, operativne

veterinarske službe i referentne

laboratorije

6 godina - poboljšati kontrolu

provođenja vakcinacije

- povećati broj edukativnih

regionalnih sastanaka

8. Ispunjavanje uslova u

objektima za klanje

životinja, proizvodnju,

obradu, preradu i

skladištenje proizvoda

životinjskog porijekla

- registracija objekata koji se bave klanjem

životinja, proizvodnjom, obradom,preradom

i skladištenjem proizvoda životinjskog

porijekla kao i kontinuirana kontrola istih

(registracija se odnosi na nove objekte koji

nisu registrirani)

Nadležni organi entiteta i Brčko

Distrikta BiH, nadležni

veterinarski inspekcijski organi


Kontinuirano - uvođenje i primjena

HACCP-a, ISO standarda

- donošenje novog propisa

usklađenog s Direktivom

853/2004 i dijelom 852/2004


Planirana finansijska sredstva za 2012. godinu su: - za provođenje monitoringa bolesti kod salmonidnih i ciprinidnih vrsta riba kao i provođenje monitoringa bolesti avijarne

influence kod peradi 83.222,00 KM - laboratorijske usluge za provođenje plana rezidua 550.000,00 KM što ukupno za 2012. godinu iznosi 633.222,00 KM.

POGLAVLJE III - Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja (u daljnjem tekstu poglavlja: Uprava) je u proteklom periodu sve svoje resurse preusmjerila na provođenje aktivnosti koje su vezane za izradu nedostajućih podzakonskih akata, kako bi se omogućila implementacija zakona iz fitosanitarne oblasti koji su doneseni na nivou BiH. S tim u vezi, jednu od najznačajnijih aktivnosti Uprave predstavlja početak pune implementacije Pravilnika o listama štetnih organizama, listama bilja, biljnih proizvoda i reguliranih objekata ("Službeni glasnik BiH", broj 69/09), preciznije Priloga V. dio A Odjeljak I. Implementacijom navedenog Pravilnika značajno je smanjen obim roba koje se pregledaju na graničnim prijelazima od strane fitosanitarne inspekcije. U skladu s


tim redefiniran je Objedinjeni spisak roba koje podliježu kontroli fitosanitarne inspekcije pri uvozu, čime je isti harmoniziran s odgovarajućim spiskom roba u Evropskoj uniji.

Program posebnog nadzora (sistemske kontrole) nad karantinskim štetnim organizmima na krompiru u BiH počeo je s implementacijom u 2011. godini, a nastavlja se i u 2012. godini. Poseban nadzor se provodi u cilju utvrđivanja prisustva, odnosno odsustva (detekcije) karantinskih štetnih organizama na krompiru na mjestima ulaska pošiljki krompira, koje se uvoze u BiH, te na mjestima proizvodnje sjemenskog i merkantilnog krompira.



zadataka


1. Uspostavа nacionalnog programa kontrole

ostataka pesticida u skladu s usvojenim

Pravilnikom o maksimalnim nivoima

ostataka pesticide u hrani i hrani za životinje

biljnog i životinjskog porijekla

- izrada nacionalnog programa

kontrole ostataka pesticida


BiH u saradnji sa Upravom

BiH za zaštitu zdravlja bilja

i Uredom za veterinarstvo

BiH

decembar 2012.

godine

- potrebno je organizirati

obuku laboratorijskog osoblja i

inspekcijskih organa o

metodama za analizu

proizvoda biljnog porijekla u

svrhu kontrole ostataka

pesticida

2. Jačanje zakonodavnog okvira koji regulira

pravilnu upotrebu fitofarmaceutskih

sredstava s ciljem smanjenja mogućeg

onečišćenja okoliša i zaštite zdravlja ljudi i

životinja

- usvajanje Pravilnika o dužnostima

korisnika fitofarmaceutskih

sredstava;

- implementacija Pravilnika o

uslovima koje moraju ispunjavati

pravna i fizička lica za promet

fitofarmaceutskih sredstava


zdravlja bilja i nadležni

organi entiteta i Brčko

Distrikta BiH

juli 2012. godine - potrebno je donijeti pravilnik

koji će biti usklađen sa

Direktivom EU 2009/128 o

održivoj upotrebi pesticida, te

postepeno ispuniti preduslove

za implementaciju sistema

integralne biljne zaštite

- intenzivirati aktivnosti na

upisu pravnih i fizičkih lica

koja se bave prometom

fitofarmaceutskih sredstava u

Registar, te započeti sa

ovlašćivanjem vršitelja obuke

3. Osigurana proizvodnja krompira po

procedurama i standardima koje propisuje

EU; provođenjem posebnog nadzora

osigurati da se omogući ili olakša izvoz

krompira kako u zemlje EU tako i u zemlje

regiona koje nisu članice EU

- Program posebnog nadzora

(sistemske kontrole) nad

karantinskim štetnim organizmima

na krompiru u BiH




Distrikta BiH

kontinuirano - zaštita zdravlja bilja i

osiguranje uslova za

nesmetanu trgovinu krompira

4. Jačanje zakonodavnog okvira koji regulira

mjere za sprječavanje, unošenja, širenja i


- izmjene Pravilnika o mjerama za

za sprječavanje, unošenja, širenja i





Distrikta BiH

septembar 2012.

godine

- zaštita zdravlja bilja i

osiguranje uslova za

nesmetanu trgovinu krompira

5. Jačanje kapaciteta fitosanitarne kontrole

kvaliteta sjemena i sadnog materijala koji se

uvozi

- implementacija postojećih

podzakonskih akata;

- teoretske i praktične obuke za

fitosanitarne inspektore




Distrikta BiH

kontinuirano - intenziviranje saradnje za

donošenje nedostajućih pravnih

akata predloženih i

pripremljenih na osnovu

Zakona o sjemenu i sadnom

materijalu poljoprivrednog

bilja BiH ("Službeni glasnik

BiH" broj 03/05)

6. Jačanje kapaciteta laboratorija za kontrolu

kvaliteta sjemena i sadnog materijala u

kadrovskom i tehničkom smislu

- obuka osoblja u cilju podizanja

kvaliteta standarda za kontrolu

kvaliteta sjemena;

- nabavka modernije opreme




Distrikta BiH

kontinuirano

7. Jačanje sveobuhvatnog sistema

poljoprivredne proizvodnje, od proizvođača

sjemena i sadnog materijala u BiH do

institucionalne organizacije u cilju podizanja

kvaliteta poljoprivrednih proizvoda prema

standardima EU, a radi osiguranja potreba

domaćeg tržišta i omogućavanja izvoza

kvalitetnog sjemena i sadnog materijala

poljoprivrednog bilja

- donošenje podzakonskih akata i

uvođenje sistema kontrole

proizvodnje i

deklasiranja/certificiranja sjemena i

sadnog materijala poljoprivrednog

bilja u BiH;

- nabavka neophodne opreme za

uspostavljanje sistema deklarisanja

sjemena i sadnog materijala

poljoprivrednog bilja u BiH




Distrikta BiH

kontinuirano


Navedeni zadaci Uprave će se realizirati iz redovnih budžetskih sredstava. Sredstva za pojedine aktivnosti nisu posebno planirana.


POGLAVLJE IV - Vijeće za zaštitu potrošača BiH

Vijeće za zaštitu potrošača BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Vijeće), kao bitan subjekt odgovoran za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini, imenuje Vijeće ministara BiH i u njegov sastav ulaze predstavnici državnih institucija, nadležnih organa entiteta te predstavnici udruženja za zaštitu potrošača na državnom i entitetskom nivou. Sastav ovog Vijeća određen je članom 106. stav (1) Zakona o zaštiti potrošača u BiH. Vijeće se sastaje najmanje četiri puta godišnje. Poslovi koje u okviru svoje nadležnosti obavlja Vijeće propisani su članom 107. navedenog zakona. Vijeće je imenovano na osnovu Odluke o imenovanju članova Vijeća za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 89/06, 10/08, 24/09, 63/10 i 32/12).

POGLAVLJE V - Ombudsmen za zaštitu potrošača u BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Institucija Ombudsmena za zaštitu potrošača u BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Ombudsmen) predstavlja nezavisnu instituciju, uspostavljenu s ciljem promocije dobrog i efikasnog provođenja politike zaštite potrošača.

Zaštita potrošača obuhvata ekonomska i zakonodavna pitanja, pitanja u vezi sigurnosti zdravlja potrošača, informiranja i obrazovanja potrošača, te pitanja doprinosa udruženja potrošača u razvoju politike zaštite potrošača. Segment zaštite potrošača je nužan kako bi se osiguralo ispravno funkcioniranje tržišta, te zaštitili interesi potrošača, kao ekonomski slabije strane na tržištu.

Ombudsmen zastupa interese potrošača u svim sektorima poslovanja, donosi preporuke, smjernice i druge pojedinačne i opće pravne akte. Ovlašten je da izdaje instrukcije za prestanak provođenja aktivnosti koje su u suprotnosti s potrošačkom legislativom, pokreće postupak pred nadležnim sudom u slučajevima naknade štete u ime zaštite kolektivnih interesa potrošača. Zadatak Ombudsmena je da zaštiti i ojača položaj potrošača u društvu. Zaštita potrošača ostvaruje se kroz nadziranje, komunikaciju i preventivne radnje kako bi se osigurala njegova osnovna prava te promovirala jednakost među potrošačima. Institucija Ombudsmena treba osigurati opću pravnu pomoć u smislu sprječavanja narušavanja kolektivnih prava potrošača.

Institucija Ombudsmena radi na širokom spektru pitanja potrošača. Područje djelovanja uglavnom obuhvata sljedeće: rješavanje žalbi potrošača, pružanje informacija potrošačima organiziranim u udruženjima i Savezu udruženja potrošača BiH, te njihovu edukaciju, saradnju s medijima u vezi svih pitanja koja se odnose na potrošače, sigurnost proizvoda, kvalitet proizvoda, kao i uticaj na okoliš. Ombudsmen također sudjeluje, u svojstvu umješača, u raspravama koje se vode kod sektorskih regulatornih tijela s ciljem zaštite ekonomskih interesa potrošača.

Razvijanjem i jačanjem saradnje s regionalnom i lokalnom administracijom, Ombudsmen u 2012. godini planira unaprijediti svoju društvenu efikasnost, kako bi ukazao na stavove, odnosno položaj potrošača u različitim administrativnim sektorima i poslovnom svijetu.



poboljšanje

1. Informiranje potrošača i podrška

udruženjima potrošača

- informiranje putem medija,

izdavanje različitih publikacija

Ombudsmen, pomoćnici

Ombudsmena

kontinuirano - uzajamne posjete, okrugli

stolovi, seminari

2. Praćenje i predlaganje aktivnosti u vezi

s odnosom kompanija -potrošač

- provedba potrošačke legislative Ombudsmen, pomoćnici

Ombudsmena

kontinuirano - odgovori na upite poslovne

zajednice

3. Analiza tržišta po pitanju kršenja

potrošačkih prava

- jačanje saradnje s inspekcijskim

organima


Ombudsmena

kontinuirano - preporuke, smjernice u

posebnim sektorima

4. Prijem i odlučivanje po pojedinačnim

pritužbama potrošača

- djelovanje prema poslovnoj

zajednici u smislu poštivanja

potrošačkih prava


Ombudsmena

kontinuirano - u skladu s pravilima rada

poduzeti potrebne aktivnosti

5. Predlaganje rješavanja potrošačkih

sporova putem mehanizama za

alternativno rješavanje sporova (ARS)

- iniciranje donošenja procedura

ARS


Ombudsmena

kontinuirano - učešće u radu Radne grupe

za rješavanje zaostalih

komunalnih predmeta

6. Kontaktiranje s Ombudsmenima za

ljudska prava o problemima u vezi

usluga od općeg interesa

- jačanje saradnje s

Ombudsmenima za ljudska prava


Ombudsmena

kontinuirano - uzajamne posjete,

zajednički stav o problemima

iz oblasti javnih usluga

7. Prijedlozi i inicijative za poboljšanje

Zakona o zaštiti potrošača u BiH i druge

potrošačke legislative

- otvoriti raspravu s udruženjima

potrošača o predloženim

izmjenama zakona


Ombudsmena

kontinuirano - šire raspraviti pojedinačne

prijedloge i dati zajednički

stav

8. Istraživanje uticaja drugih mjera organa

vlasti na zaštitu potrošača

- učešće u javnoj raspravi za

propise iz oblasti potrošačke

legislative


Ombudsmena

kontinuirano - donošenje podzakonskih

akata pružatelja usluga

9. Edukacije učenika i studenata iz oblasti

prava potrošača

- dalja saradnja s obrazovnim

institucijama


Ombudsmena

po potrebi i dogovoru sa

obrazovnim institucijama

- promocija politike zaštite

potrošača

10. Izdavanje instrukcija u okviru

nadležnosti Ombudsmena

- insistirati na dosljednoj

primjeni Zakona o zaštiti

potrošača u BiH i Zakona o

obligacionim odnosima


Ombudsmena

po ukazanoj potrebi - instrukcije za prestanak

aktivnosti koje su suprotne

potrošačkoj legislativi


11. Zaštita kolektivnih interesa potrošača - pokretanje postupka pred

nadležnim sudom;

- inicijativa za usaglašavanje

propisa iz javnih i bankarskih

usluga sa Zakonom o zaštiti

potrošača u BiH


Ombudsmena

po ukazanoj potrebi

do kraja 2012. godine

- tužbe za naknade štete

nanesene kolektivnom

interesu potrošača nadležnim

regulatorima

12. Jačanje saradnje sa udruženjima

potrošača i drugim srodnim

udruženjima

- pružanje stručne podrške

udruženjima u njihovim

aktivnostima


Ombudsmena

kontinuirano - svi oblici komunikacije i

zajedničko ostvarenje

projekata


Ombudsmen svoje aktivnosti vrši na osnovu redovnih budžetskih sredstava koja su planirana u Budžetu institucija BiH i međunarodnih obaveza BiH za 2012. godinu.

POGLAVLJE VI - Konkurencijsko vijeće ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Zakon o zaštiti potrošača u BiH, i to član 98. tačka d) propisuje da je nositelj zaštite potrošača, odnosno subjekt odgovoran za zaštitu potrošača u BiH, između ostalih i Konkurencijsko vijeće BiH. Navedenim zakonom nije direktno dodijeljena nadležnost Konkurencijskom vijeću BiH, već je deklarativno propisana njegova nadležnost po pitanju zaštite potrošača. Konkurencijsko vijeće BiH sudjeluje u pravnoj zaštiti potrošača i ima značajnu, ali indirektnu ulogu, koja proizilazi iz poslova i zadataka koje obavlja. Članom 20. stav 1. i članom 21. Zakona o konkurenciji BiH određena je osnovna funkcija i status Konkurencijskog vijeća, a članom 25. propisane su nadležnosti Konkurencijskog vijeća kao organa za provedbu zaštite tržišne konkurencije, a time i indirektno djelovanje na dobrobit potrošača.

Konkurencijsko vijeće svojim aktima ne dopušta zabranjena konkurencijska djelovanja privrednih subjekata, te na taj način osigurava da cijene roba i usluga ne budu rezultat monopolskog, vladajućeg ili nekog drugog oblika zabranjenih konkurencijskih djelovanja. Time bi se trebali osigurati uslovi da cijene roba i usluga budu proizvod zakonitosti tržišta BiH. Na taj način bi potrošači trebali biti pravno zaštićeni od nelojalnih cijena koje bi se mogle formirati izvan tržišta BiH. Zadovoljni i zaštićeni potrošači uslovljavaju funkcionalno tržište, dok sam Zakon o konkurenciji uređuje pravila, mjere i postupke tržišne konkurencije.



zadataka


1. Primjena Zakona o konkurenciji, kao i

podzakonskih akata čijom primjenom

će se poboljšati status svih sudionika na

tržištu, a najviše potrošača kroz niže

cijene i veći kvalitet proizvoda i usluga

u sektorima prisutnim na tržištu BiH

- postupci pred

Konkurencijskim vijećem

Konkurencijsko vijeće kontinuirano - podizanje nivoa svijesti, znanja i

informiranja kako potrošača tako i

sudionika na tržištu


Obzirom da, prema Zakonu o konkurenciji, Konkurencijsko vijeće nema konkretna ovlaštenja iz područja zaštite potrošača nego samo posredna, nema posebnih zahtjeva za finansijskim sredstvima.

POGLAVLJE VII - Agencija za sigurnost hrane BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Agencija za sigurnost hrane BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Agencija), kao samostalna upravna organizacija, predstavlja autoritet za sigurnost i kvalitet hrane, te primjenu međunarodnih konvencija i međunarodnih sporazuma iz oblasti sigurnosti hrane i hrane za životinje obavezujućih za BiH. Jedan od osnovnih ciljeva Agencije je osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja potrošača. Kako bi ostvarila navedeni cilj, Agencija provodi sljedeće aktivnosti:

- inicira i izrađuje propise iz oblasti sigurnosti hrane koji su usklađeni sa EU legislativom i standardima Codex Alimentarius; donošenje ovih propisa ima veliki značaj za zaštitu zdravlja potrošača te stavljanje proizvođača u ravnopravan položaj na domaćem i međunarodnom tržištu; u 2012. godini planirana je izrada sljedećih propisa: Pravilnik o pružanju informacija o hrani potrošačima, Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o upotrebi zaslađivača u hrani, Pravilnik o izmjenama Pravilnika o pivu, Pravilnik o kvalitetu senfa, Pravilnik o smrznutim desertima;

- izrađuje smjernice i vodiče koji su namijenjeni potrošačima i subjektima u poslovanju s hranom; - sarađuje s nadležnim inspekcijskim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH, te drugim nadležnim institucijama, kako

domaćim tako i međunarodnim institucijama (EFSA, WHO, FAO, DG SANCO, itd.); također ostvaruje saradnju s laboratorijama za kontrolu hrane, te nekim od fakulteta u BiH (učešće eksperata u izradi propisa i procjenama rizika);

- učestvuje u uspostavi sistema kontrole GMO u hrani/hrani za životinje (ARDP projekt Svjetske banke); - djeluje kao dio sistema brzog uzbunjivanja za hranu i hranu za životinje (RASFF i INFOSAN); u BiH su formirane

nacionalne mreže za RASFF i INFOSAN čiji članovi su predstavnici nadležnih institucija; - organizira edukacije iz oblasti sigurnosti hrane; - djeluje informativno, na način da predstavnici Agencije redovnim saopćenjima za javnost, brojnim medijskim

nastupima, pravljenjem brošura i letaka, te putem web stranice Agencije, kontinuirano obavještavaju javnost o stanju u oblasti sigurnosti hrane; predstavnici Agencije učešćem na okruglim stolovima, radionicama i simpozijima u organizaciji


udruženja potrošača, također pružaju naučno utemeljene informacije iz oblasti sigurnosti hrane; Agencija prilikom organiziranja edukativnih radionica u vlastitom aranžmanu, upućuje pozive i predstavnicima raznih udruženja za zaštitu potrošača;

- priprema kontrolne planove uzorkovanja i analiza hrane na zdravstvenu ispravnost namirnica u cilju utvrđivanja trenutnog stanja sigurnosti hrane na tržištu BiH.



zadataka


1. Izrada propisa iz oblasti

sigurnosti hrane u cilju zaštite

zdravlja potrošača

- iniciranje i izrada provedbenih

akata iz Zakona o hrani kojima se

reguliraju pitanja zdravstvene

ispravnosti i kvaliteta hrane, kao i

obaveze subjekata u poslovanju s

hranom

Agencija za sigurnost hrane BiH u

saradnji sa nadležnim organima


kontinuirano - jačanje međusobnog

razumijevanja i unaprjeđivanje

saradnje svih nositelja zaštite

potrošača

2. Procjena rizika porijeklom iz

hrane u cilju zaštite zdravlja

potrošača

- praćenje i procjena rizika

porijeklom iz hrane


saradnji sa nadležnim organima i

ekspertima

kontinuirano - osnivanje naučnih odbora

Agencije

3. Jačanje kapaciteta laboratorija u

cilju kontrole zdravstvene

ispravnosti hrane

- proces ovlašćivanja laboratorija

kako bi se mogla vršiti službena

kontrola hrane


saradnji sa nadležnim organima i

ekspertima

kontinuirano - formiranje stručne komisije za

ovlašćivanje laboratorija

4. Pravovremeno, objektivno i

tačno obavještavanje javnosti u

vezi s rizicima porijeklom iz

hrane

- pružanje informacija javnosti Agencija za sigurnost hrane BiH u

saradnji s zainteresiranim stranama

kontinuirano - edukacija iz oblasti

komunikacije rizika

5. Podizanje nivoa znanja iz oblasti

sigurnosti hrane

- edukacija i doedukacija svih

učesnika u sistemu sigurnosti hrane

(organiziranje edukativnih skupova,

radionica i simpozija)


saradnji s međunarodnim

institucijama i fakultetima u BiH

kontinuirano - učešće eminentnih stručnjaka

iz oblasti sigurnosti hrane iz EU

6. Jačanje saradnje s domaćim

institucijama u cilju

funkcioniranja sistema sigurnosti

hrane u BiH

- ostvarivanje saradnje s nadležnim

institucijama BiH, entiteta i Brčko

Distrikta BiH, u smislu odazivanja

na inicijative, kao i pružanje

vlastitog doprinosa od strane svih

subjekata odgovornih za zaštitu

potrošača


saradnji s nadležnim organima BiH,


kontinuirano - osiguranje dodatnih

finansijskih sredstava za

povezivanje i funkcionalno

jačanje mreže institucija koje

moraju efikasno djelovati u

procesu zaštite zdravlja i

interesa potrošača

7. Jačanje saradnje s


- učešće u međunarodnim

projektima (IPA, Svjetska banka,

WHO/FAO, EFSA)


saradnji sa zainteresiranim

stranama

kontinuirano

8. Promotivne aktivnosti u cilju

zaštite zdravlja i interesa

potrošača

- priprema, izrada i štampanje

edukativnih materijala (letaka,

brošura, vodiča);

- medijska prezentacija uloge,

značaja i preduzetih aktivnosti od

strane Agencije


saradnji sa zainteresiranim

stranama

kontinuirano



Okvirni obim finansijskih sredstava za realizaciju svih planiranih aktivnosti Agencije za 2012. godinu kreće se u rasponu odobrenog budžeta Agencije za 2012. godinu, koji je objavljen u "Službenom glasniku BiH", broj 42/12.

POGLAVLJE VIII - Agencija za nadzor nad tržištem BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Uloga Agencije za nadzor nad tržištem BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Agencija) u oblasti zaštite potrošača primarno je vezana za podizanje nivoa zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača u području sigurnosti proizvoda. U tom cilju, Agencija u skladu sa Zakonom o nadzoru nad tržištem u BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 45/04, 44/07 i 102/09) koordinira i usklađuje aktivnosti sistema nadzora nad tržištem u BiH, osigurava jednaku provedbu propisa o sigurnosti proizvoda u BiH, osigurava unificirane procedure za postupanje po prigovorima potrošača u pogledu sigurnosti proizvoda i njihovo centralno evidentiranje, osigurava primjenu naučnih znanja i iskustava dobre prakse u oblasti sigurnosti proizvoda, sudjeluje u izradi propisa o sigurnosti proizvoda, informira javnost i druge zainteresirane strane o aktivnostima nadzora nad tržištem, te ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti sigurnosti proizvoda i nadzora nad tržištem.

Agencija zajedno s nadležnim inspekcijskim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH provodi aktivnost reaktivnog i proaktivnog nadzora sigurnosti neprehrambenih potrošačkih proizvoda na tržištu BiH. U cilju informiranja potrošača Agencija putem svoje web stranice objavljuje obavijesti o nesigurnim proizvodima pronađenim na tržištu BiH, te prevodi i objavljuje sedmične RAPEX obavijesti o opasnim proizvodima pronađenim na tržištu EU.

U oblasti međunarodne saradnje Agencija učestvuje, u okviru PROSAFE-a, u zajedničkim aktivnostima nadzora s državama članicama EU, kao i u regionalnom projektu nadzora kojeg finansira njemačka organizacija GIZ. U septembru 2012. godine očekuje se početak projekta IPA 2009 "Podrška Agenciji za nadzor nad tržištem BiH i sistemu nadzora nad tržištem".



zadataka

Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1. Podizanje nivoa zaštite

zdravlja i sigurnosti djece kao

najosjetljivije potrošačke

grupe

- provedba projekta nadzora dječijih hodalica,

dječijih kolica i dječijih krevetaca u skladu sa

Zakonom o općoj sigurnosti proizvoda i

podzakonskim aktima

Agencija za nadzor nad tržištem BiH

u saradnji s inspekcijskim organima


1.9- 31.12. 2012. - obuka inspektora u cilju

provedbe projekata


2. Povećanje nivoa zaštite

zdravlja i sigurnosti

potrošača

- provedba projekata nadzora kosilica za travu,

kružnih i lančanih pila i ručnih brusilica u

skladu s Naredbom o sigurnosti strojeva

("Službeni glasnik BiH", broj 4/10);


u saradnji s inspekcijskim organima


1.5-31.10.2012. - obuka inspektora u

cilju provedbe

projekata nadzora nad

tržištem

- provedba projekata nadzora električnih

svjetiljki opće namjene, električnih produžnih

kablova i svjetlosnih lanaca u skladu s

Naredbom o električnoj opremi namijenjenoj

za upotrebu unutar određenih naponskih

granica ("Službeni glasnik BiH", broj 98/09);

1.5-31.12. 2012.

- provedba projekata nadzora štednih sijalica u

skladu s Naredbom o elektromagnetnoj

kompatibilnosti ("Službeni glasnik BiH", broj

41/10);

1.9 -30.11. 2012.

- provedba reaktivnog nadzora u skladu sa

Zakonom o općoj sigurnosti proizvoda i

Zakonom o tehničkim zahtjevima za proizvode

i ocjeni usklađenosti ("Službeni glasnik BiH",

broj 45/04) i pripadajućim podzakonskim

aktima;

- rješavanje prigovora

kontinuirano

potrošača koji se odnose na sigurnost proizvoda kontinuirano

3. Unaprjeđenje sistema

nadzora nad tržištem i

edukacija stručnog

- učešće u zajedničkim aktivnostima nadzora s

državama članicama EU u okviru PROSAFE-a;


kontinuirano

kontinuirano

- usvajanje najboljih

praksi nadzora nad

tržištem država članica


osoblja u području

sigurnosti proizvoda i


- učešće u regionalnom zajedničkom projektu

nadzora nad tržištem koji implementira

njemačka organizacija GiZ;


Agencija u

31.12.2012. EU

- provedba projekta IPA kontinuirano

2009 "Podrška Agenciji i sistemu nadzora nad

tržištem"

saradnji s inspekcijskim organima


4. Informiranje potrošača o

nesigurnim proizvodima

- objavljivanje informacija o nesigurnim

proizvodima pronađenim na tržištu BiH putem

web stranice, izrada brošura, uputa i drugih

dokumenata, prevođenje i objavljivanje

RAPEX obavijesti;

- održavanje seminara i okruglih stolova za

udruženja za zaštitu potrošača i druge

zainteresirane strane

Agencija za nadzor nad tržištem BiH kontinuirano


Planirani zadaci Agencije će se realizirati iz redovnih budžetskih sredstava. Sredstva za pojedine aktivnosti nisu posebno planirana.

POGLAVLJE IX - Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Agencija) osnovana je Zakonom o lijekovima i medicinskim sredstvima ("Službeni glasnik BiH", broj 58/08) kao ovlaštena institucija odgovorna za oblast lijekova i medicinskih sredstava koji se proizvode i upotrebljavaju u medicini u BiH.

Uloga Agencije u sistemu zaštite potrošača, prvenstveno podrazumijeva sljedeće: - zaštitu i promociju zdravlja osiguranjem kvalitetnih, sigurnih i djelotvornih lijekova i medicinskih sredstava za upotrebu

u humanoj medicini, te uspostavu jednstvenog, funkcionalnog i koordiniranog regulacionog sistema lijekova i medicinskih sredstava;

- uspostavu i nadzor jedinstvenog tržišta lijekova i medicinskih sredstava, te njihovu dostupnost za teritoriju BiH; - ostvarivanje saradnje i pružanje stručne pomoći nadležnim državnim i entitetskim ministarstvima ovlaštenim za poslove

zdravstva pri oblikovanju i pripremanju prijedloga te provođenju nacionalne politike lijekova i medicinskih sredstava za upotrebu u humanoj medicini;

- predlaganje donošenja novih, kao i izmjena postojećih zakonskih propisa iz oblasti lijekova i medicinskih sredstava, te usaglašavanje istih s međunarodnim standardima.

Pored postojećih podzakonskih akata koji se tiču oblasti zaštite potrošača, Agencija je u prethodnom periodu realizirala izradu novih podzakonskih akata: Pravilnik o zbrinjavanju farmaceutskog otpada ("Službeni glasnik BiH", broj 23/11), Pravilnik o načinu kontrole cijena, odnosno načinu oblikovanja cijena lijekova kao i načinu izvještavanja o cijenama lijekova u BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 82/11) i Smjernice dobre kliničke prakse u kliničkom ispitivanju ("Službeni glasnik BiH", broj 19/12).



zadataka


1. Unaprjeđenje zaštite javnog zdravlja

stanovništva BiH osiguranjem

kvalitetnih i sigurnih lijekova i


- implementacija podzakonskih

akata, te usklađivanje s EU

propisima koji se direktno

odnose na oblast zaštite

potrošača, u kontekstu lijekova i


Agencija za lijekove i medicinska

sredstva BiH

kontinuirano - usklađivanje propisa sa

zakonodavstvom EU i

kontinuirana saradnja i pružanje

stručne pomoći nadležnim

državnim i entitetskim

ministarstvima ovlaštenim za

poslove zdravstva

2. Edukacija stručnog osoblja Agencije iz

oblasti zakonodavstva EU




sredstva BiH

kontinuirano

3. Jačanje saradnje s međunarodnim

institucijama nadležnim za oblast

lijekova i medicinskih sredstava




sredstva BiH

kontinuirano - posjete međunarodnim

institucijama i agencijama



4. Realizacija "Twining" projekta

Agencije s Agencijom za lijekove iz

Španije

- održavanje planom definiranih

edukacija i studijskih posjeta

zaposlenih u agencijama iz

Španije i BiH


sredstva BiH i Agencija za

lijekove Španije

februar 2013.


Agencija svoje aktivnosti vrši na osnovu redovnih budžetskih sredstava koja su planirana u budžetu institucija i međunarodnih obaveza BiH. Cilj pod rednim brojem 4. predstavlja IPA projekt koji se finansira iz sredstava EU.


POGLAVLJE X - Regulatorna agencija za komunikacije BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Mandat i nadležnosti Regulatorne agencije za komunikacije (u daljnjem tekstu poglavlja: RAK) propisani su Zakonom o komunikacijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 31/03, 75/06 i 32/10). U skladu s ovim Zakonom, RAK je nadležan za regulaciju sektora komunikacija u BiH, uključujući donošenje podzakonskih akata i osiguranje njihovog poštivanja, te izdavanje dozvola emiterima i operaterima telekomunikacija i praćenje poštivanja uslova izdatih dozvola. U okviru svog mandata, RAK ohrabruje uspostavljanje konkurentnog sektora komunikacija orijentiranog ka tržištu, štiteći interese svih korisnika i komunikacijskih usluga, prije svega u smislu nediskriminatorskog pristupa, kvaliteta i cijena usluga, te podržava uvođenje novih tehnologija i usluga u skladu s potrebama korisnika.

ODJELJAK A.1. - PODRUČJE EMITIRANJA

U oblasti emitiranja, zaštita potrošača je osigurana Pravilom o distribuciji audiovizuelnih medijskih usluga i medijskih usluga radija ("Službeni glasnik BiH", broj 98/11) i Kodeksom o audiovizuelnim medijskim uslugama i medijskim uslugama radija ("Službeni glasnik BiH", broj 98/11).

Na osnovu Pravila o distribuciji audiovizuelnih medijskih usluga i medijskih usluga radija, ciljevi RAK-a u oblasti zaštite potrošača su da osiguraju pristup uslugama distribucije audiovizuelnih medijskih usluga i medijskih usluga radija za sve korisnike na transparentnoj, objektivnoj i nediskriminatornoj osnovi, da zaštiti interese svih korisnika usluga, te da približi nivo kvaliteta u pružanju usluga s općeprihvaćenim standardima u EU. Konkretno, Pravilo uređuje sljedeće:

- Pružanje usluga na nediskriminatornoj i objektivnoj osnovi, bez ograničavanja pristupa pretplatnika po nacionalnoj, vjerskoj, rodnoj, imovinskoj ili drugoj osnovi, te ograničenja odabira distribuiranih programa na način koji implicira interese samo jedne nacionalne ili vjerske zajednice u BiH;

- Pružanje usluga svim građanima u zoni tehničkog pokrivanja distribucije ukoliko potrošači prihvate jedinstvene i nediskriminatorne uslove ponude te zaključe pretplatnički ugovor;

- Pružatelj usluga je dužan da s pretplatnikom zaključi pismeni ugovor. Pretplatnički ugovor mora sadržavati osnovne uslove pružanja usluge, cijenu osnovne usluge i dodatnih paketa i usluga, način plaćanja usluge, obavijest o proceduri otklanjanja kvarova, garantirano vrijeme otklanjanja kvarova i telefon za prijavu kvarova, obavijest o proceduri ulaganja prigovora i uslove isključenja usluge;

- Pružatelj usluga je dužan da vodi registar uloženih prigovora koji je na zahtjev Agencije dužan staviti na uvid; - Pružatelj usluga ima obavezu redovno obavještavati pretplatnike o predstojećim promjenama u cijeni i uslovima

pružanja usluge, najmanje 30 dana unaprijed; - Za vrijeme trajanja prekida pružanja usluge, pružatelj usluga ne može naplatiti pretplatu. Pretplatnici imaju pravo podnijeti prigovor RAK-u u vezi s uslugom distribucije. Na osnovu Pravilnika o rješavanju kršenja

uslova dozvola i propisa Regulatorne agencije za komunikacije ("Službeni glasnik BiH", broj 18/05), RAK provodi procedure utvrđivanja kršenja Pravila, prikuplja relevantna izjašnjenja od pružatelja usluga, te na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja izriče mjere iz svoje nadležnosti. U skladu sa Zakonom o komunikacijama te Pregledom povreda i kazni koje izriče Regulatorna agencija za komunikacije ("Službeni glasnik BiH", broj 35/09), mjere se kreću od obustave postupka, usmenog i pismenog upozorenja, izricanja novčanih kazni, pa do suspenzije i oduzimanja dozvole.

Također, na osnovu Kodeksa o audiovizuelnim medijskim uslugama i medijskim uslugama radija, ciljevi RAK-a u oblasti zaštite potrošača su da osigura svim gledateljima učešće u programima putem pozivanja ili slanja poruka na transparentnoj, objektivnoj i nediskriminatornoj osnovi bez obmanjivanja publike s jasnim informacijama o učestvovanju u takvim programima. Kodeks propisuje sljedeće:

- Audiovizuelni i radijski programi u kojima publika ima mogućnost učestvovanja putem pozivanja, slanja poruka, te korištenjem drugih elektronskih komunikacijskih mreža, moraju sadržavati jasne informacije i uslove za učestvovanje u istim;

- Audiovizuelni i radijski programi neće obmanjivati publiku netačnostima, dvosmislenostima, pretjerivanjima, nerealnim produžavanjem ili odgađanjem pružanja odgovora ili na bilo koji drugi način prikrivati pravu prirodu ovih sadržaja;

- U audiovizuelnim i radijskim programima koji uključuju glasanje publike, učešće u anketama i sl., svaki će se put kod objave rezultata objaviti i ukupan broj pristiglih glasova;

- Nagradna pitanja ili zadaci u ovakvim programima neće biti takvi da je nemoguće ili krajnje nerealno očekivati da ciljana publika na njih može odgovoriti;

- Broj putem kojeg se ostvaruje učešće publike u ovakvim programima i cijena usluge, uključujući i cijenu PDV-a i sl., moraju biti jasno istaknuti na ekranu na način da veličina istaknute cijene usluge, uključujući i cijenu PDV-a i sl., ne smije biti manja od 2/3 veličine istaknutog broja;

- Ukoliko se u ovakvim programima publici pruža mogućnost ostvarivanja novčanih dobitaka, nagrada ili usluga kroz takmičenja ili neke druge oblike učešća putem usluge dodatne vrijednosti, gledatelju/slušatelju koji učestvuje u programu, uključujući gledatelje/slušatelje na čekanju, naplatit će se cijena po pozivu, a ne po vremenu trajanja poziva. Ukoliko ovakvi programi ne podrazumijevaju direktno uključenje gledatelja/slušatelja, nego druge oblike učešća putem pozivanja istaknutog broja na ekranu, naplata se vrši na isti način kao što je prethodno definirano;

- U audiovizuelnim i radijskim programima iz prethodnih stavova će se objaviti nedvosmislena pravila o sadržaju, te novčanim dobicima, robama, pravima ili uslugama koje se mogu ostvariti i provodit će se pravedno. Objava ovih pravila i dobitaka se mora izvršiti i na internet stranicama, teletekstu ili na drugi odgovarajući način koji je dostupan široj javnosti.




poboljšanje

1. Promoviranje pravične konkurencije u cilju

ostvarenja maksimalne dobiti za korisnike u

smislu izbora, cijene i kvaliteta usluga.

Osigurati pristup uslugama distribucije radio i

televizijskih programa za sve korisnike na

transparentnoj, objektivnoj i

nediskriminatornoj osnovi; zaštititi interese

svih korisnika usluga, te približiti nivo

kvaliteta u pružanju usluga s općeprihvaćenim

standardima u Evropskoj uniji.

- nastavak praćenja

poštivanja uslova Dozvole

za distribuciju RTV

programa koja se odnosi na

pružanje usluge, zaprimanje

i postupanje po prigovorima

građana

Sektori RAK-a iz oblasti

emitiranja

kontinuirano - poboljšanje saradnje i

koordinacije s institucijama

koju su direktno nadležne za

provođenje Zakona o zaštiti

potrošača u BiH

ODJELJAK C.1. - Okvirni obim finansijskih sredstava za ostvarivanje planiranih zadataka

U okviru godišnjeg budžeta RAK-a planirana su sredstva za redovno obavljanje aktivnosti sektora iz oblasti emitiranja, što uključuje i aktivnosti na zaštiti potrošača.

ODJELJAK A.2. - PODRUČJE TELEKOMUNIKACIJA

Shodno Planu aktivnosti za 2011. godinu, RAK je donio Pravilo o vrstama i načinu rješavanja pritužbi na javne telekomunikacijske usluge. Također, usvojeno je i Pravilo o obavljanju djelatnosti davatelja pristupa internetu, a u pripremi je i Pravilo o osnovnim telekomunikacijskim uslugama. Donošenjem Pravila o vrstama i načinu rješavanja pritužbi na javne telekomunikacijske usluge, precizirane su vrste pritužbi, postupak te uslovi za pokretanje postupka povodom pritužbi korisnika na pružanje javnih telekomunikacijskih usluga. Obzirom da još nije doneseno Pravilo o osnovnim telekomunikacijskim uslugama, na korisničke odnose primjenjuju se Zakon o komunikacijama, uslovi dozvola, pravila RAK-a i opći uslovi poslovanja operatora telekomunikacija. Donošenjem Pravila o osnovnim telekomunikacijskim uslugama, ujednačit će se važeća praksa propisana navedenim dokumentima.



zadataka

Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1. Donošenje Pravila o osnovnim

telekomunikacijskim uslugama, kojim će

se precizirati osnovni odnosi u pružanju

javnih telekomunikacijskih usluga

- izrada Nacrta pravila o osnovnim

telekomunikacijskim uslugama

Nadležni sektori

telekomunikacija RAK-a uz

angažiranje spoljnih članova

komisija iz reda operatera

31.12.2012.

ODJELJAK C.2. - Okvirni obim finansijskih sredstava za ostvarivanje planiranih zadataka

U cilju ostvarivanja budžetske štednje, planirane aktivnosti obavit će se u sklopu redovnih poslova RAK-a, bez planiranja posebnih sredstava za te namjene.

POGLAVLJE XI – Agencija za statistiku BiH ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Agencija je u 2011. godini po treći put provela opsežnu Anketu o potrošnji domaćinstava koja će biti osnova za proizvodnju novih podataka o veličini i strukturi potrošnje i analizi životnog standarda stanovništva u BiH. Pored podataka iz Ankete, Agencija za statistiku BiH kontinuirano u mjesečnoj dinamici proizvodi i indeks potrošačkih cijena-jedan od osnovnih makroekonomskih indikatora koji služi kao mjera inflacije u zemlji, za usklađivanje plaća i zarada u skladu s kolektivnim ugovorima, penzija i socijalnih davanja i u druge svrhe.

Pravni okvir čine Zakon o statistici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 26/04) i Statistički program Bosne i Hercegovine za period 2009-2012.

Agencija za statistiku BiH u 2011. godini je provela Anketu o potrošnji domaćinstava čiji će rezultati biti dostupni u ljeto 2012. godine. Na osnovu tih podataka dobit će se opsežna analiza veličine i strukture potrošnje bosansko-hercegovačkih domaćinstava u 2011. godini. Budući da je Anketa proširena s dva ad hoc modula o socijalnoj uključenosti, izvršit će se i kvalitetnija analiza siromaštva i kreirati profil siromaštva stanovništva. Očekuju se i kvalitetniji podaci o prihodima domaćinstava i njihovih članova jer je modul prihoda redizajniran u smislu da prikuplja podatke na individualnom nivou. Kao jedan od najznačajnijih rezultata Ankete o potrošnji domaćinstava dobit će se i nove procjene pondera za izračunavanje indeksa potrošačkih cijena koji će se u metodologiju implementirati u 2013. godini tako da će mjesečno izračunavani indeksi potrošačkih cijena biti još više usklađeni s trenutnom situacijom prema preporukama EUROSTAT-a.


R.b. Ciljevi Zadaci Nositelji

Rok za

realizaciju

zadataka

Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1. Proizvoditi podatke koji se mogu koristiti za

zaštitu potrošača, u smislu da ti podaci daju

sliku realne situacije stanovništva u BiH, s

aspekta potrošnje i njihovih potreba, prihoda i

siromaštva, kao i socio-ekonomskih i

demografskih karakteristika domaćinstava

- adekvatno pripremiti uslove za provođenje

planirane ankete o potrošnji domaćinstava u

BiH u 2012. godini, u smislu poboljšanja

metodologije pripreme upitnika, organizacije

terenskog rada, obučavanja anketara i

mnogih drugih aktivnosti

Agencija za

statistiku BiH i

entitetski zavodi za

statistiku

kontinuirano - u svrhu zaštite potrošača u

BiH više koristiti podatke

zvanične statistike


2. Redovno objavljivati (mjesečnom dinamikom),

podatke o inflaciji u BiH i prosječnim cijenama

proizvoda i usluga na nivou BiH, a na zahtjev i

na nivou gradova u kojima se vrši snimanje

cijena u BiH

- redovno izračunavati indeks potrošačkih

cijena za BiH - redovno izračunavati

prosječne cijene najvažnijih proizvoda i

usluga

- pratiti EU regulative i implementirati ih u

praksi

Agencija za

statistiku BiH i

entitetski zavodi za

statistiku

kontinuirano - u svrhu zaštite potrošača u

BiH više koristiti posebno one

podatke koji proizilaze iz

ankete o potrošnji

domaćinstava, statistike cijena

i životnog standarda


Anketa o potrošnji domaćinstava u BiH: 1 milion KM (troši se tokom perioda od 2 godine i pokriva sve vanredne aktivnosti statističkih institucija od pripreme ankete do objave rezultata).

Indeks potrošačkih cijena u BiH: 25.000,00 KM mjesečno - pokriva sve troškove, od prikupljanja podataka za cca 21000 potrošačkih cijena (cca 650 proizvoda i usluga u 12 gradova BiH) do objave podataka o inflaciji.

POGLAVLJE XII - Institut za intelektualno vlasništvo BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Institut za intelektualno vlasništvo BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Institut) obavlja zakonodavne i stručne poslove iz područja zaštite prava intelektualnog vlasništva. U okviru nadležnosti Institut provodi postupke za priznanje prava industrijskog vlasništva (patent, žig, industrijski dizajn i geografska oznaka) u BiH i u inostranstvu, odobrava obavljanje djelatnosti kolektivnog ostvarivanja autorskog prava i srodnih prava i vrši nadzor nad radom udruženja za kolektivno ostvarivanje autorskog prava i srodnih prava. U okviru poslova u području zaštite prava industrijskog vlasništva bitan segment djelovanja predstavlja informacijska djelatnost (Institut vodi registre o prijavljenim i priznatim pravima industrijskog vlasništva u BiH, u elektronskoj formi, te vezano za to je ovlaštena institucija za izradu rešeršnog izvještaja o navedenim pravima u BiH), kao i saradnja s drugim državnim institucijama u cilju osiguranja efikasne provedbe prava intelektualnog vlasništva.

U sistemu zaštite intelektualnog vlasništva učestvuju i druge institucije i to: Uprava za indirektno oporezivanje, tržne inspekcije Federacije BiH, Republike Srpske i Brčko Distrikta BiH, redovni sudovi uključujući i Sud BiH, porezna uprava, policija, udruženja za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, te zastupnici za zaštitu industrijskog vlasništva. Djelovanje navedenih subjekata usmjereno je na otkrivanje djela puštanja u promet krivotvorene robe odnosno neovlašteno vršenje usluga u pravnom prometu, suzbijanje i sprječavanje ulaska takve robe u trgovačke kanale u BiH, sprječavanje djela nelojalne konkurencije, poduzimanje odgovarajućih mjera i pokretanje postupaka protiv njihovih počinitelja, te zastupanje u postupcima zaštite prava industrijskog vlasništva pred Institutom i drugim upravnim i sudskim organima.

U sistemu zaštite potrošača u BiH, Institut djeluje u okviru svoje nadležnosti, u kom cilju pruža informacijske i servisne usluge zainteresiranim licima i instucijama. Saradnja s institucijama za provedbu prava intelektualnog vlasništva ostvaruje se pružanjem relevantnih informacija o sticanju, ostvarivanju i prometu prava intelektualnog vlasništva u BiH, o važećim pravima domaćih i inostranih pravnih i fizičkih lica u BiH i o drugim podacima, zavisno od zahtjeva i potreba odgovarajućeg lica odnosno institucije.



zadataka

Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1. Podsticanje razvoja

modernog sistema

intelektualnog

vlasništva

- nastavak aktivnosti na implementiranju Strategije razvoja Instituta prema

utvrđenim prioritetima;

- moderniziranje sistema za procesuiranje zahtjeva za priznanje prava industrijskog

vlasništva (patent, žig, industrijski dizajn, oznaka geografskog porijekla)

uključujući i digitalizaciju procesa, promjenu sistema za procesuiranje zahtjeva u

skladu s usvojenim zakonskim rješenjima;

- provedba zadataka u području autorskog i srodnih prava, uključujući i kontrolu

nad radom postojećih organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih

prava i udruženja koje dobiju dozvolu od Instituta za obavljanje poslova u ovom

području;

- provedba postupka po zahtjevima za evidenciju i deponiranje autorskih djela i

predmeta srodnih prava;

- provedba upravnog postupka po zahtjevu za izdavanje dozvole za kolektivno

ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

Institut za

intelektualno

vlasništvo BiH

kontinuirano

2. Jačanje

institucionalnih

kapaciteta Instituta

- izrada informacijsko- komunikacijske osnove (ICT) za provedbu novih sistema

za procesuiranje zahtjeva za priznanje prava industrijskog vlasništva (software za

procesuranje prijava patenata, žigova i industrijskog dizajna),

- izrada provedbenih propisa s obrascima zahtjeva i instaliranje informacijske

osnove (data baze) za uvođenje sistema evidentiranja i deponiranja autorskih djela

i predmeta srodnih prava u Institutu,

Institut za

intelektualno

vlasništvo BiH

kontinuirano


3. Razvoj korisničke

komponente

sistema

intelektualnog

vlasništva

- učešće u provedbi EU IPA 2011 Projekta za uspostavljanje Informacijskih

centara – (PATLIB), u Mostaru i Sarajevu.

Institut za

intelektualno

vlasništvo BiH

U roku

predviđenom

projektom EU


Planirane aktivnosti finansirat će se iz budžeta Instituta za intelektualno vlasništvo BiH za 2012. godinu i odobrenih sredstava za realizaciju projekta IPA 2011.

POGLAVLJE XIII - Institut za mjeriteljstvo BiH ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Institut za mjeriteljstvo BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Institut), prema članu 15. Zakona o mjeriteljstvu BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 19/01) imenuje mjeriteljske laboratorije i centre za verifikaciju mjerila koji vrše verifikacije mjernih uređaja u sklopu zakonskog mjeriteljstva. U okviru zakonskog mjeriteljstva nalaze se mjerni uređaji koji se koriste za mjerenje mase (vage), energije (električne energije, grijanje, plin i sl.) i vode. Također, oblast predpakiranih proizvoda, koja je uključena u zakonsko mjeriteljstvo, direktno je u vezi sa zaštitom potrošača kao i oblast kontrole plemenitih metala. Ovu djelatnost Institut, entitetske institucije i imenovane laboratorije obavljaju kontinuirano. Prema Zakonu o mjeriteljstvu BiH, nadležnosti obuhvataju i mjeriteljstvo u hemiji, okolišu, te mjerenja na kojima se bazira certificiranje proizvoda.

Institut je u pravcu pripreme zakonodavstva, te u svrhu boljeg provođenja zakonskog mjeriteljstva, proveo edukaciju svojih uposlenih kao i predstavnika relevantnih institucija u sklopu projekta IPA 2007. Cilj projekta bio je njihovo upoznavanje sa zahtjevima za harmonizaciju zakonodavstva s najboljim praksama EU. U sklopu ovog projekta su uređeni prednacrti podzakonskih akata usklađeni sa zakonodavstvom EU: Pravilnik o imenovanju laboratorija, Pravilnik o mjeriteljskim zahtjevima za predpakirane proizvode i boce kao mjerne spremnike, Pravilnik o mjeriteljskim uslovima za vodomjere za hladnu vodu i Pravilnik o mjeriteljskim uslovima za mjerila dužine opće namjene.

Sastavni dio mjeriteljskog sistema u BiH su laboratorije koje su imenovane od strane Instituta a čiji rad se direktno aplicira na oblast zaštite potrošača. U te laboratorije spadaju: imenovane laboratorije za mjerenje protoka vode, imenovane laboratorije za masu i imenovane laboratorije za mjerenje protoka plina

Trenutno su na snazi stari tehnički propisi za pojedina mjerila, te je potrebno donijeti niz novih podzakonskih akata. Osnova zakonskog mjeriteljstva je u Direktivi o mjernim instrumentima – MID direktiva (Measurement Instrument Directive 2004/22/EC) koju je u sklopu harmonizacije zakonodavstva BiH sa zakonodavstvom EU potrebno preuzeti i implementirati u BiH, kao i Direktiva o neautomatskim vagama 90/384/EEC koja je transponirana u Naredbu o neautomatskim vagama ("Službeni glasnik BiH", broj 47/11). Institut je nadležan za implementiranje navedenih direktiva prema Odluci o planu aktivnosti za realizicaiju Programa preuzimanja tehničkih propisa ("Službeni glasnik BiH", broj 89/06). Direktiva MID je od velikog značaja za reguliranje propisa koji se odnose na zaštitu potrošača i postala je obavezujuća za zemlje članice EU od oktobra 2006. godine. Institut je zadužen i za implementaciju Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu. Međutim, pokrenuta je inicijativa za prijenos nadležnosti za implementaciju Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu broj 94/62/EC s Instituta za mjeriteljstvo BiH na Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa.



zadataka

Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1. Preuzimanje MID – Direktive o mjernim

instrumentima u zakonodavstvo Bosne i

Hercegovine u vidu podzakonskog akta Zakona

o mjeriteljstvu BiH i implementacija iste

- dodatna obuka i

specijalizacija uposlenika

Instituta za mjeriteljstvo

BiH kako bi se što

adekvatnije odgovorilo na

postavljene zadatke

- izrada podzakonkih akata

Institut za mjeriteljstvo BiH kao

i učešće svih relevantnih

institucija

kontinuirano - aktivniji rad Ministarstva

vanjske trgovine i

ekonomskih odnosa –

Komiteta za tehničke propise

u organizaciji cjelokupnog

procesa transpozicije

direktive

2. Usvajanje novih podzakonskih akata

usklađenih sa EU zakonodavstvom: Pravilnik o

imenovanju laboratorija, Pravilnik o

mjeriteljskim zahtjevima za predpakirane

proizvode i boce kao mjerne spremnike,

Pravilnik o mjeriteljskim uslovima za

vodomjere za hladnu vodu i Pravilnik o

mjeriteljskim uslovima za mjerila dužine opće

namjene, te usvajanje 8 podzakonskih akata

koje je IMBiH pripremio na osnovu postojećeg

Zakona o mjeriteljstvu BiH; Naredba o

odobrenju i ispitivanju tipa; Naredba o

mjeriteljskom nadzoru nad mjerilima i

rokovima verifikacije; Naredba o imenovanju

mjeriteljskih laboratorija.

- edukacija i obuke

uposlenih Instituta

Institut za mjeriteljstvo BiH tokom 2012.

3. Podizanje svijesti - organiziranje okruglih

stolova ili radnih skupova

Institut za mjeriteljstvo BiH i

relevantne institucije,

prestavnici potrošača

tokom 2012. - potreban zajednički nastup

svih institucija koje čine

infrastrukturu kvaliteta



Navedeni zadaci Instituta realizirat će se iz redovnih budžetskih sredstava.

POGLAVLJE XIV - Institut za standardizaciju BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Institut za standardizaciju BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Institut) je samostalna upravna organizacija nadležna za poslove u području standardizacije. U skladu s tim Institut predlaže strategiju standardizacije u BiH, priprema i publikuje bosanskohercegovačke standarde (BAS), zastupa i predstavlja BiH u evropskim, međunarodnim i drugim nacionalnim organizacijama za standardizaciju, te obavlja poslove koji proizilaze iz međunarodnih sporazuma o članstvu u tim organizacijama. Institut također učestvuje u pripremanju tehničkih propisa, razvija i uspostavlja informacijski sistem o standardima BiH te organizira i provodi specijalističko obrazovanje kadrova u području standardizacije.

Standardizacija u BiH uspostavljena je prema principima međunarodne i evropske standardizacije, a to su: dobrovoljnost, konsenzus, uključivanje svih zainteresiranih strana, javnost rada, razvoj tehnike te koherentnost. Potrošače, kao jednu od zainteresiranih strana u procesu standardizacije, odnosno u procesu pripreme i donošenja standarda, zastupa jedan predstavnik angažiran u radu stručnog tijela koje obavlja aktivnosti na pripremi i donošenju standarda u području hrane. Uključivanjem predstavnika potrošača u pripremu i donošenje standarda za ostala područja standardizacije, potrošači bi stvorili mogućnost da artikuliraju svoje interese, te da se upoznaju sa zahtjevima standarda koje proizvodi i usluge moraju zadovoljiti.

Aktivnosti koje Institut kontinuirano provodi u cilju održavanja kontakta s potrošačima, kao i informiranja potrošača te poticanja međusobne saradnje obuhvataju sljedeće:

- udruženjima potrošača koji su članovi Saveza udruženja potrošača BiH, Institut redovno dostavlja primjerak Glasnika Instituta, te im na taj način omogućava praćenje kretanja u standardizaciji i delegiranje predstavnika potrošača u postojeća stručna tijela za donošenje standarda ili u stručna tijela koja tek trebaju da se formiraju. Pored praćenja kretanja u standardizaciji, u Glasniku Instituta se mogu naći i članci koji se odnose na zaštitu potrošača;

- na web stranici Institut objavljuje informacije o radu i dešavanjima u Institutu, te postavlja publikacije u vezi zaštite potrošača;

- poziva predstavnike udruženja potrošača da prisustvuju skupovima za koje smatra da postoji interes potrošača.



zadatka


1. Usvajanje harmoniziranih EN

standarda koji podržavaju

Direktive novog i globalnog

pristupa EU (primjena

harmoniziranih standarda

omogućava zadovoljenje

propisanih sigurnosnih zahtjeva

u direktivama za proizvode i

usluge)

- pratiti rad međunarodnih i

evropskih tijela za standardizaciju

i usklađivati BAS standarde s

evropskim i međunarodnim

standardima;

- planirati donošenje

harmoniziranih i drugih standarda

u godišnjim planovima rada

tehničkih komiteta i radnih grupa

Institut za standardizaciju BiH

(tehnički komiteti i radne grupe kao

radna tijela Instituta)

kontinuirano - upućivanje inicijative Institutu

za donošenje standarda za

područja koja su prioritetna za

BiH

- veće uključivanje

zainteresiranih strana u radna

tijela Instituta kako bi sva

područja standardizacije bila

pokrivena i standardi se

donosili prema uspostavljenim

procedurama

(npr. predstavnici resornih

ministarstava, predstavnici

potrošača, industrije, naučnih

ustanova, itd.)

2. Stvaranje uslova za jedinstveni

ekonomski prostor na kojem bi

bh. potrošači bili zaštićeni i

imali ravnopravan status s

potrošačima u regionu, Evropi i

svijetu

- usklađivanje bosansko-

hercegovačkih standarda (BAS) s

međunarodnim i evropskim

standardima

Institut za standardizaciju BiH kontinuirano

3. Uključivanje predstavnika

udruženja potrošača u rad radnih

tijela Instituta za donošenje

standarda (tehničke komitete i

radne grupe)

- informirati udruženja potrošača

kada se formiraju tehnički komiteti

kako bi predložili svoje

predstavnike da učestvuju u radu

Institut za standardizaciju BiH i

udruženja potrošača

kontinuirano - ostvariti saradnju i iznaći

mogućnost za rješavanje

eventualnih problema (npr.

finansijski problemi oko

dolaska na sjednicu radnog

tijela)

4. Podsticati saradnju s


- međusobno kontaktirati i

razmjenjivati iskustva


udruženja potrošača

kontinuirano - jačanje saradnje

5. Obuka potrošača vezana za rad

na bh. standardizaciji,

međunarodnoj standardizaciji

(COPOLCO) i evropskoj

standardizaciji (ANEC)

- objavljivati korisne informacije

za potrošače u Glasniku Instituta,

na web stranici Instituta, te

pozivati potrošače da učestvuju na

seminarima, radionicama i sl.


predstavnici udruženja potrošača

kontinuirano - jačanje saradnje



Navedeni zadaci Instituta realizirat će se iz redovnih budžetskih sredstava. Sredstva za pojedine aktivnosti nisu posebno planirana.

POGLAVLJE XV - Federalno ministarstvo trgovine ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Federalno ministarstvo trgovine je u svom Planu rada za 2012. godinu, kao jedan od strateških ciljeva, utvrdilo unaprjeđenje zaštite prava i ekonomskih interesa potrošača. U cilju ostvarenja tog zadatka utvrđeno je provođenje niza aktivnosti kako bi se izgradio i razvio sistem zaštite potrošača koji se sastoji od usklađivanja zakonodavstva, jačanja administrativnih kapaciteta, podizanja javne svijesti o potrošačkim pravima te od aktivnosti koje se odnose na davanje podrške radu i razvoju udruženja potrošača u Federaciji BiH.

Programski zadatak koji se odnosi na jačanje kapaciteta udruženja za zaštitu potrošača bit će realiziran davanjem stručne i finansijske podrške udruženjima.

Prepoznavši značaj saradnje s udruženjima potrošača kao važnim dijelom civilnog društva, ovo Ministarstvo u Budžetu Federacije BiH redovno osigurava finansijska sredstva za podršku njihovom radu.

Provođenjem određenih programskih aktivnosti nastoji se povećati nivo javne svijesti i znanja o potrebi zaštite potrošača u Federaciji BiH.

ODJELJAK B - Planirane aktivnosti u 2012. godini koje se odnose na oblast zaštite potrošača:


poboljšanje

1. Usklađivanje s komunitarnim

pravom EU

- izrada Prednacrta zakona o nedopuštenom

oglašavanju


trgovine

decembar 2012.

2. Podizanje javne svijesti o

potrošačkim pravima

- organiziranje seminara, okruglih stolova,

medijska prezentacija sadržaja iz područja

zaštite potrošača uz angažiranje relevantnih

stručnjaka iz pojedinih oblasti


trgovine;

Udruženja potrošača

kontinuirano

3. Podrška radu i poticanje razvoja i

djelovanja udruženja za zaštitu

potrošača

- pružanje finansijske i stručne podrške



trgovine

kontinuirano

4. Aktivno djelovanje prema

poslovnoj zajednici s ciljem

poštivanja zakona

- poduzimanje propisanih mjera u

slučajevima pritužbi potrošača


trgovine

kontinuirano

5. Unaprjeđenje saradnje s ostalim


- razmjena informacija i zajedničke

aktivnosti na dosljednoj primjeni Zakona o

zaštiti potrošača u BiH i drugih zakona i

propisa koji su povezani s ovom oblasti


trgovine

kontinuirano

ODJELJAK C. - Okvirni obim finansijskih sredstava za ostvarivanje planiranih zadataka

Ostvarivanje zadataka sadržanih u programu za 2012. godinu vršit će se iz redovnih budžetskih sredstava Federalnog ministarstva trgovine. U Budžetu Federacije BiH za 2012. godinu osigurana su sredstva za podršku udruženjima potrošača u iznosu od 81.000,00 KM.

POGLAVLJE XVI - Ministarstvo trgovine i turizma Republike Srpske ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Uloga Ministarstva trgovine i turizma Republike Srpske u sistemu zaštite potrošača na nivou Bosne i Hercegovine određena je članom 98. stav 1. tačka e) Zakona o zaštiti potrošača u BiH, kojim je propisano da su subjekti nadležni za zaštitu potrošača u BiH, entitetski organi i organi Brčko Distrikta BiH, dok je odredbom člana 117. propisano da nadzor nad provođenjem ovog Zakona obavljaju nadležni organi određeni članom 98. stav 1. tačke a) do e) i tačka i) u skladu s ovlaštenjima utvrđenim posebnim zakonom i drugim propisima. Narodna Skupština Republike Srpske je tokom 2011. godine donijela Zakon o zaštiti potrošača u Republici Srpskoj ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 06/12). Zakonom o zaštiti potrošača u Republici Srpskoj se na jedinstven način regulira oblast zaštite potrošača shodno članu 53. Ustava Republike Srpske kojim je propisano da Republika Srpska osigurava zaštitu potrošača. Zakonom o zaštiti potrošača u Republici Srpskoj se na jednom mjestu reguliraju brojna pitanja koja se odnose na zaštitu potrošača i usklađuje se zakonska reulativa iz oblasti zaštite potrošača s evropskim zakonodavstvom.

Narodna Skupština Republike Srpske je tokom 2011. godine donijela Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o trgovini ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 52/11). Ministarstvo trgovine i turizma RS je tokom 2011. godine donijelo brojne podzakonske akte iz oblasti trgovine. Na osnovu novog Zakona o zaštiti potrošača u Republici Srpskoj, ovo Ministarstvo je tokom 2012. godine donijelo Pravilnik o obliku, sadržaju i načinu vođenja evidencije udruženja za zaštitu potrošača ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 44/12) i Pravilnik o kriterijumima za raspodjelu finansijskih sredstava za rad udruženja za zaštitu potrošača ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 33/12).

Strategijom razvoja trgovine u Republici Srpskoj za period do 2015. godine, predviđeno je unaprjeđenje zaštite potrošača na tržištu Republike Srpske, i to kroz jačanje partnerskog odnosa svih subjekata odgovornih za zaštitu potrošača u Republici Srpskoj, a sve u cilju većeg nivoa zaštite potrošača.

Također, u sektoru ugostiteljstva i turizma tokom 2011. godine donesen je Zakon o turizmu ("Službeni glasnik RS", broj 70/11) i Zakon o boravišnoj taksi ("Službeni glasnik RS", broj 78/11), kao i brojni podzakonski akti. Narodna skupština Republike Srpske usvojila je i Strategiju razvoja turizma Republike Srpske za period od 2010. do 2020. godine kojim se kroz ostvarenje predviđenih ciljeva i zadataka predviđa i viši nivo zaštite potrošača.


Ministarstvo trgovine i turizma RS ima aktivnu saradnju s udruženjima potrošača iz Republike Srpske kroz pripremu godišnjih programa za zaštitu potrošača, dodjelu projekata udruženjima za zaštitu potrošača, sufinansiranje materijalnih troškova rada udruženja, praćenje i saradnju na provođenju tih projekata, vođenje registra udruženja potrošača iz Republike Srpske, pružanje podrške u pribavljanju sredstava i provođenju odobrenih projekata od strane drugih donatora.



zadataka

Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1. Daljnje usaglašavanje propisa

Republike Srpske sa

zakonodavstvom Evropske unije i

sa Zakonom o zaštiti potrošača u

RS

- normativna aktivnost u skladu s planom rada

Ministarstva za 2012. godinu. Ministarstvo će

donijeti sljedeće akte: Pravilnik o obliku i sadržaju

Knjige reklamacije, Pravilnik o sadržaju standardnih

informativnih obrazaca za ugovore o vremenskom

korištenju nepokretnosti u turizmu, Pravilnik o

sadržaju i izgledu obrasca o jednostranom raskidu

ugovora o vremenskom korišćenju nepokretnosti u

turizmu i Pravilnik o kriterijumima za ovlašćivanje

udrženja za zaštitu potrošača za zastupanje potrošača

u potrošačkim sporovima pred Odborom.

Ministarstvo trgovine i turizma

RS u saradnji s ostalim


kontinuirano

2. Stvaranje uslova za pružanje

pomoći i podrške potrošačima u

ostvarivanju njihovih prava

vansudskom zaštitom

- uspostavljanje tijela za vansudsko rješavanje

sporova i uključivanje organizacija potrošača

Privredna komora RS i

Zanatsko-preduzetnička komora

RS u saradnji s Ministarstvom

trgovine i turizma RS

kontinuirano

3. Raspodjela finansijskih sredstava

za realizaciju poslova iz oblasti


- provođenje projekata u oblasti zaštite potrošača,

finansiranje materijalnih troškova rada udruženja za

zaštitu potrošača,

organiziranje seminara i okruglih stolova uz

angažiranje relevantnih stručnjaka iz pojedinih

oblasti zaštite potrošača, štampanje i distribucija

brošura na temu zaštite potrošača.


RS u saradnji s udruženjima za

zaštitu potrošača u RS

kontinuirano

4. Nadzor nad radom udruženja

potrošača u Republici Srpskoj

- redovno pribavljanje dokaza o ispunjavanju uslova

u skladu s Pravilnikom o sadržaju, načinu i obliku

vođenja evidencije udruženja za zaštitu potrošača i

objavljivanje navedene evidencije putem web sajta

Ministarstva trgovine i turizma RS


RS

kontinuirano

5. Saradnja i razmjena informacija i

podataka sa svim subjektima

odgovornim za zaštitu potrošača u

RS u cilju kvalitetnog izvršenja

Godišnjeg programa za zaštitu

potrošača RS

- edukacija kroz seminare koji su povezani s ovom

oblasti;

- praćenje propisa iz oblasti zaštite potrošača;

- razmjena informacija i saradnja s ostalim

nositeljima zaštite potrošača;

- praćenje aktivnosti vezanih za zaštitu potrošača u

zemljama iz okruženja;

- aktivno učešće u međunarodnim i regionalnim

projektima.

Nadležni organi u skladu sa

članom 120. Zakona o zaštiti

potrošača u RS i nadležni organi

u skladu sa drugim zakonima

kojima se reguliraju pojedine

oblasti zaštite potrošača

kontinuirano


Ostvarivanje zadataka sadržanih u navedenom Programu za 2012. godinu vršit će se iz namjenskih sredstava za zaštitu potrošača osiguranih u budžetu Ministarstva trgovine i turizma RS u iznosu od 100.000,00 KM.

POGLAVLJE XVII - Vlada Brčko Distrikta BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Uloga Odjela za privredni razvoj, sport i kulturu kao i drugih odjela i institucija Vlade Brčko Distrikta BiH u sistemu zaštite potrošača određena je u poglavlju IV. Zakona o javnoj upravi Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Brčko Distrikta BiH", br. 19/07, 2/08 i 43/08) kao i članom 98. tačka e) Zakona o zaštiti potrošača u BiH.

Odjel za privredni razvoj, sport i kulturu, između ostalog, prati i unaprjeđuje stanje u oblasti zaštite potrošača, te sarađuje s udruženjima za zaštitu potrošača iz Brčko Distrikta BiH, Federacije BiH i Republike Srpske. U nadležnosti odjela prate se cijene životnih namirnica i naftnih derivata u Brčko Distriktu BiH.

Odjel za stručne i administrativne poslove izvršava stručne, administrativne i druge poslove iz nadležnosti Vlade Brčko Distrikta BiH, koji, između ostalog, obuhvataju odnose s udruženjima, fondacijama, nevladinim organizacijama i mjesnim zajednicama. U budžetu se predlažu i osiguravaju sredstva za finansiranje ili sufinasiranje planova i programa rada, kao i projekata udruženja građana i fondacija Brčko Distrikta BiH, koji dobrim dijelom doprinose razvoju civilnog društva i unaprjeđenju života u lokalnoj zajednici.




zadataka

Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1. Informiranje i edukacija

potrošača u cilju zaštite njihovih

prava

- organiziranje okruglih stolova, radio

emisija uz angažiranje relevantnih

stručnjaka iz oblasti zaštite potrošača,

štampanje i distribucija brošura na temu

zaštite potrošača;

- osiguranje finansijskih sredstava u

budžetu Brčko Distrikta BiH za 2012.

godinu za provođenje projekata

povjerenih udruženjima potrošača, te

pružanje tehničke podrške udruženjima

Nadležni odjeli i institucije Vlade Brčko

Distrikta BiH u sistemu zaštite

potrošača u saradnji s udruženjima za

zaštitu potrošača u Brčko Distriktu BiH

kontinuirano - jačanje saradnje svih




njihovu realizaciju.

2. Razvoj integriranog

informacijsko-komunikacijskog

sistema zaštite potrošača u cilju

pružanja pravne pomoći

potrošačima u vidu: tumačenja

zakona, savjetovanja u odnosu

trgovac-potrošač i

prosljeđivanja zahtjeva

nadležnoj inspekciji

- definirati projekt i osigurati sredstva;

- iznaći mogućnosti finansiranja projekata

iz fondova EU

Odjel za privredni razvoj, sport i

kulturu, Inspektorat, Sektor za reformu i

evropske integracije-Odjel za evropske

integracije u Brčko Distriktu BiH,

Udruženje potrošača u Brčko Distriktu

BiH

kontinuirano


Vlada Brčko Distrikta BiH svoje aktivnosti finansira redovnim budžetskim sredstavima koja su planirana za 2012. godinu.

POGLAVLJE XVIII - Federalna uprava za inspekcijske poslove Federacije BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Inspektorat tržišno-turističke inspekcije, koji se nalazi u sastavu Federalne uprave za inspekcijske poslove, vrši nadzor nad primjenom propisa koji su u nadležnosti ove dvije inspekcije. U cilju ostvarivanja zaštite potrošača, kontinuirano se vrši nadzor nad primjenom Zakona o zaštiti potrošača u BiH,

U svojim nadzorima, u cilju zaštite prava potrošača, federalna tržišna i turističko-ugostiteljska inspekcija, svaka iz svoje nadležnosti nadzora, obavlja sljedeće kontrole.

Federalna tržišna inspekcija vrši sljedeće kontrole: - kontrolu kvaliteta određenih poljoprivredno-prehrambenih i industrijskih proizvoda iz uvoza na mjestima carinjenja pri

uvozu, u skladištima uvoznika, te svih proizvoda na mjestima proizvodnje domaćih proizvođača i u prometu; - kontrolu neprehrambenih proizvoda u prometu, u vezi nadzora da li ispunjavaju propisane sigurnosne zahtjeve; - kontrolu cijena roba i usluga; - kontrolu mjerila kod proizvođača i uvoznika, te kontrolu istih na mjestima proizvodnje proizvoda i prodaje; - kontrolu nepoštenih odredbi u potrošačkim ugovorima. Turističko-ugostiteljska inspekcija vrši sljedeće kontrole: - kontrolu ugostiteljskih usluga; - kontrolu turističkih usluga; - kontrolu turističkih paket aranžmana. Federalni tržišni i turističko-ugostiteljski inspektori će, u nadzoru nad primjenom Zakona o zaštiti potrošača u BiH, kao i

drugih propisa kojima se štite prava potrošača, u slučajevima kada kupuju proizvode i koriste usluge za svoje potrebe, vršiti redovne kontrole subjekata koji obavljaju djelatnost trgovine, trgovinskih usluga, obrta, te ugostiteljsku i turističku djelatnost. U slučajevima utvrđenih nepravilnosti u obavljanju navedenih djelatnosti, inspektori će poduzimati propisane upravne mjere, te ovisno od vrste utvrđenog prekršaja izdavati prekršajne naloge ili podnositi zahtjeve za pokretanje prekršajnog postupka.

Naprijed navedene kontrole federalni tržišni i turističko-ugostiteljski inspektori će obavljati prema godišnjem Programu i planu rada Inspektorata za 2012. godinu, kojim je predviđeno da se ove kontrole vrše redovno i kontinuirano. Također je predviđeno da se, na zahtjeve potrošača kao i svih nositelja zaštite potrošača, vrše povremene i ciljane kontrole. Na taj način se doprinosi jačanju odgovornosti u primjeni propisa kojima su zaštićena prava potrošača. Također se osigurava da se na tržištu nalaze samo proizvodi koji ispunjavaju propisane uslove kvaliteta, standarde, te sigurnosne zahtjeve, te se potrošači štite od nekvalitetnih usluga i odstupanja od ugovorenih usluga koje bi mogle biti na štetu potrošača.


R.b. Ciljevi Zadaci Nositelji Rok za

realizaciju

zadataka



odgovornosti u primjeni propisa čime

se postiže zaštita potrošača od

neispravnih i nekvalitetnih proizvoda

- vršenje redovnih i vanrednih

nadzora od strane tržišnih i tržišno

ugostiteljskih inspektora, te

propisno postupanje prilikom

utvrđivanja nepravilnosti

- dostavljanje izvještaja resornim

ministarstvima za potrebe

FUIP-Inspektorat tržišno-turističke

inspekcije Kantonalne uprave za

inspekcijske poslove

Kantonalna ministarstva u čijem je sastavu

tržišna i turističko-ugostiteljska inspekcija

Općinski organi tržišne i turističko-

ugostiteljske inspekcije

kontinuirano - donošenje novih, te izmjena i


propisa u cilju usklađivanja s

EU standardima i podizanja

kvaliteta zaštite potrošača




poduzimanja mjera iz njihove

nadležnosti o izvršenim

kontrolama te utvrđenom stanju i

poduzetim mjerama;

- iniciranje donošenja novih

zakona i njihovih podzakonskih

propisa, kao i izmjena i dopuna

postojećih u cilju usklađivanja s

EU standardima

- osiguranje većeg medijskog

prostora u vezi educiranja i

upoznavanja građana s pravima

koja imaju kao potrošači, te

mogućnostima ostvarivanja tih

prava


ispitivanja

- uspostavljanje uske saradnje

između svih nositelja aktivnosti



U Programu i Planu rada za 2012. godinu za pojedine aktivnosti predložen je iznos sredstava na način kako slijedi: - za troškove laboratorijskih ispitivanja proizvoda - sredstva u visini od 100.000,00 KM, s tim da se u 2012. godini planira

uzeti u prosjeku 500 uzoraka po prosječnoj cijeni za izvršene usluge po jednom uzorku u visini od 200,00 KM; - za ispitivanja sigurnosnih zahtjeva neprehrambenih proizvoda - sredstva u visini od 20.000,00 KM za ispitivanja 10

uzoraka, s tim da je planirano da se ova ispitivanja u 2012. godini vrše prema potrebi i stanju na tržištu; - za troškove opreme, uređaja te instrumenata i drugih sredstava za uzimanje uzoraka radi slanja na laboratorijske analize -

sredstva u visini od oko 14.200,00 KM.

POGLAVLJE XIX - Republička uprava za inspekcijske poslove Republike Srpske ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Uloga Republičke uprave za inspekcijske poslove Republike Srpske s aspekta zaštite potrošača je da kontrolira primjenu propisa koji se odnose na oblast zaštite potrošača i lojalne konkurencije. Kontrolu propisa koji se odnose na zaštitu potrošača vrše inspekcije u sastavu Inspektorata Republike Srpske i organa lokalne samouprave. Smetnje u radu inspekcijskih organa predstavljaju: nedostatak laboratorija za ispitivanja određenih vrsta roba, neosposobljenost laboratorija za utvrđivanje određenih vrlo značajnih parametara, te nedovoljna tehnička opremljenost organa lokalne uprave za brzu razmjenu informacija.



poboljšanje

1. Jačanje discipline u primjeni propisa

iz oblasti zaštite potrošača

- redovne i vanredne kontrole

(planirane kontrole i kontrole

po dojavama i reklamacijama

potrošača)

Inspektorat RS i inspekcije u

sastavu organa lokalne

samouprave

kontinuirano - jačanje saradnje svih




njihovu realizaciju

2. Laboratorijska provjera usaglašenosti

proizvoda s definiranim zahtjevima

- uzorkovanje i dostavljanje na

laboratorijsko ispitivanje



samouprave i ovlaštene

laboratorije

povremeno prema procjeni rizika i

u skladu s raspoloživim

finansijskim sredstvima


kapaciteta i veća finansijska

sredstva

3. Jačanje komunikacije i razmjena

informacija sa svim nositeljima


- saradnja s udruženjima

potrošača i drugim nadležnim

institucijama;

- razmjena informacija putem

međunarodnih sistema za brzo

obavještavanje (RASFF,

RAPEX...)



samouprave

kontinuirano - održavanje stalne

komunikacije i intenziviranje

iste u određenim okolnostima

4. Informiranje potrošača - medijsko predstavljanje

planiranih i realiziranih

inspekcijskih aktivnosti



samouprave

povremeno po potrebi - objektivno i pravovremeno

informiranje

5. Potpuno primjenjivi propisi - davanje mišljenja i inicijativa

za izmjenu propisa iz oblasti




samouprave

po potrebi - bolja saradnja između

predlagača propisa i

inspekcijskih organa

6. Edukacija i podizanje svijesti

potrošača

- učešće u kampanjama Nadležni organi po potrebi - veća učestalost i

obuhvatnost provođenja

kampanja putem masovnih

sredstava informiranja



Inspekcijski nadzor se finansira iz Budžeta Republike Srpske i budžeta lokalnih organa uprave. Za laboratorijsko ispitivanje proizvoda na tržištu Inspektorat planira izdvajanje oko 15.000,00 KM. Određeni broj organa lokalne samouprave također izdvaja određena sredstva za ove namjene.

POGLAVLJE XX - Inspektorat Brčko Distrikta BiH ODJELJAK A - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Uloga Inspektorata Brčko Distrikta BiH je nadzor nad primjenom propisa koji se odnose na zaštitu potrošača. Svaka inspekcija, u skladu s posebnim ovlaštenjima, kontrolira konkretnu oblast. Smetnje u radu inspekcijskih organa predstavlja nedostatak laboratorija za ispitivanje određenih vrsta roba, te neosposobljenost laboratorija za utvrđivanje određenih vrlo značajnih parametara.


R. b. Ciljevi Zadaci Nositelji Rok za realizaciju zadataka Prijedlozi mjera za poboljšanje


odgovornosti u primjeni propisa

čime se postiže zaštita potrošača od


proizvoda i eliminira nelojalna

konkurencija

- vršenje inspekcijskog nadzora

uz davanje prioriteta manje

uređenim oblastima u skladu s

planovima pojedinih inspekcija;

- po potrebi usmjeravanje

nadzora prema oblastima s

pojavom većeg rizika;

- obavljanje redovnih i

vanrednih kontrola na osnovu

reklamacija potrošača ili po

prijedlogu udruženja potrošača

ili nadležnih agencija;

- dostavljanje izvještaja

nadležnim odjelima o

utvrđenom stanju u pojedinim

oblastima;

- pravovremeno i objektivno

informiranje javnosti putem

medija

Nadležne inspekcije za

određenu oblast u sastavu

Inspektorata Brčko Distrikta

BiH u saradnji s ovlaštenim

laboratorijama

kontinuirano - usklađivanje propisa s

propisima EU

- donošenje novih, te izmjena i


propisa u cilju podizanja

kvaliteta zaštite potrošača




ispitivanja

- unaprjeđenje saradnje između

svih nositelja aktivnosti zaštite

potrošača

- provođenje akcija uzorkovanja

pojedinih vrsta roba na tržištu


Inspektorat svoje aktivnosti vrši na osnovu redovnih budžetskih sredstava koja su planirana za 2012. godinu. Za potrebe zaštite potrošača radi provjere propisanih standarda kvaliteta prehrambenih i neprehrambenih proizvoda koji se nude potrošačima, Inspektorat je u 2012. godini planirao određena sredstva za troškove laboratorijskih usluga.

POGLAVLJE XXI - Udruženja potrošača ODJELJAK A - Uloga udruženja potrošača u sistemu zaštite potrošača

Udruženja potrošača u BiH predstavljaju vrlo bitan subjekt u sistemu zaštite potrošača jer imaju ulogu posrednika između potrošača i nadležnih organa, inspekcija i drugih subjekata kojima je zakonom propisana obaveza zaštite potrošača. Njihova nadležnost propisana je članom 112. Zakona o zaštiti potrošača u BiH. Djeluju kao neprofitne i nevladine organizacije koje imaju svojstvo pravnog lica, te se kao takve ne mogu baviti privrednom djelatnošću. Sve svoje aktivnosti usmjeravaju isključivo na zaštitu pojedinačnih i zajedničkih interesa potrošača. Udruženja potrošača imaju pravo na učešće pri dodjeljivanju javnih poslova za oblast zaštite potrošača na način kako je propisano članovima 113.,114. i 115. Zakona o zaštiti potrošača u BiH. Udruženja potrošača u BiH su različito organizirana na različitim nivoima, počev od općinskog, kantonalnog, entitetskog nivoa, nivoa Brčko Distrikta BiH, te na nivou BiH. Krovno udruženje je Savez udruženja potrošača Bosne i Hercegovine (SUP BiH), koji je osnovan u septembru 2004. godine i registriran u Ministarstvu pravde BiH. Svrha Saveza je da osigura pomoć svojim članicama i osigura zaštitu interesa potrošača u BiH, ali i da predstavlja udruženja na internacionalnom nivou. Članstvo u Savezu je otvoreno pod jednakim uslovima prema svim udruženjima potrošača. U Budžetu institucija BiH i međunarodnih obaveza BiH za 2012. godinu nisu planirana sredstva za finansiranje udruženja potrošača.

POGLAVLJE XXII - Obrazovne institucije i mediji

Pravo na obrazovanje o pitanjima potrošača i pravo na informiranost su osnovna i neotuđiva prava potrošača koja su im data članom 3. tačke b) i d) Zakona o zaštiti potrošača u BiH. Članom 116. istog Zakona određeni su i načini obrazovanja potrošača. Osim navedenih, ukazuje se potreba i za novim modelima edukacije potrošača kao što je, između ostalog, i dopuna nastavnog programa u obrazovnim institucijama materijom iz oblasti zaštite potrošača koja ima za krajnji cilj kvalitetno obrazovanje o pravima, obavezama i zaštiti potrošača. Potpuna i pravovremena informiranost potrošača je nemoguća bez aktivne uloge svih sredstava javnog informiranja (TV, radio, štampa), kao najefikasnijeg načina obavještavanja potrošača o proizvodima i uslugama koje koriste ili će koristiti.

DIO PETI - OKVIRNI OBIM FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA OSTVARIVANJE ZADATAKA IZ DRŽAVNOG PROGRAMA

Svi organi uprave zaduženi za pojedine zadatke iz Programa predvidjeli su finansiranje izvršavanja zadataka redovnim budžetskim sredstvima. Realizaciju prethodno navedenih zadataka (u tabelama), a čiji je cilj promocija dobrog i efikasnog provođenja politike zaštite potrošača, nadležni organi vrše u sklopu svojih redovnih aktivnosti.


Pored redovnih budžetskih sredstava, za realizaciju posebnih projekata značajnih za oblast zaštite potrošača, dodatni izvor finansijskih sredstava mogu biti i strani donatori, sve to realizacijom eventualno potpisanih međunarodnih bilateralnih i multilateralnih ugovora.

Obzirom da je veliki broj budžetskih korisnika na državnom, entitetskom i nižim nivoima vlasti uključen u ostvarenjе ovog Programa i njegovih planiranih ciljeva, veoma je teško odrediti u apsolutnom iznosu okvirni obim finansijskih sredstava, koji bi bio dovoljan za njegovu realizaciju. Zbog toga bi koncept, po kojem su sami nositelji aktivnosti planirali zadatke i rokove za njihovo izvršenje, trebao biti polazni osnov za konkretiziranje obima finansijskih sredstava za ostvarivanje zadataka iz Programa.

DIO ŠESTI - OKVIRNI OBIM FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA POTICANJE RAZVOJA I DJELOVANJA UDRUŽENJA ZA ZAŠTITU POTROŠAČA

Odlukom Vijeća ministara BiH o osnovnim kriterijima za dodjeljivanje grant podrške za svaku kalendarsku godinu uvrštena je odredba prema prema kojoj će udruženja za zaštitu potrošača moći aplicirati za dodjelu sredstava iz tekuće rezerve budžeta BiH.

Nadležna entitetska ministarstva iz vlastitog budžeta izdvajat će dio sredstava za poticanje razvoja i djelovanja udruženja za zaštitu potrošača u cilju obrazovanja i osvješćivanja potrošača o njihovom stvarnom položaju i snazi na tržištu.

Osim finansijske, udruženjima za zaštitu potrošača bit će pružena i tehnička pomoć, te u cilju što kvalitetnijeg infоrmirаnjа i еdukаciје pоtrоšаčа i trgоvаcа о njihоvim prаvimа i оbаvеzаmа, u sklаdu sа Zаkоnоm о zаštiti pоtrоšаčа u BiH, pomoć u orgаnizaciji sеminаrа, оkruglih stоlоvа, rаdiо i ТV еmisiја, uz аngаžiranje rеlеvаntnih stručnjаkа iz pојеdinih оblаsti kоје su vеzаnе zа оblаst zаštitе pоtrоšаčа, štаmpаnju i distribuciјi brоšurа nа tеmu zаštitе pоtrоšаčа, оrgаniziranju prеdаvаnjа u škоlаmа i drugim vidovima aktivnosti.

DIO SEDMI - ZAKLJUČAK

Ovim Programom određeni su okviri prioriteta politike Bosne i Hercegovine na području zaštite potrošača za 2012. godinu. Osiguranje primjerenog funkcioniranja tržišta ovisit će o razvoju upravne infrastrukture kako bi se osigurao nadzor nad tržištem i provedba zakona na tom području. Razvoj otvorenog dijaloga svih interesnih grupa u društvu sa svrhom osiguranja jasnoće, konzistentnosti postupanja i razumijevanja u definiranju interesa potrošača, cilj je Bosne i Hercegovine. On će se ostvariti daljnjim usklađivanjem preuzetih obaveza, vlastitih mogućnosti i interesa. Čitav proces ovisi o spremnosti svih ključnih sektora, od osposobljenosti cjelokupnog sistema za proces prilagođavanja standardima EU, preko obrazovanja ljudskih potencijala u državnoj upravi i pravosuđu do jedinstvene, kvalitetno osposobljene, osviješćene i obaviještene javnosti. Uspjeh provedbe ovog Programa, u prvom redu, ovisit će o spremnosti svih ključnih nositelja zaštite potrošača za izvršavanje utvrđenih zadataka i poštivanje navedenih rokova.

272 Na temelju članka 17. stavak 2. i članka 72. Zakona o

hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, u suradnji s nadležnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, na 37. sjednici održanoj 30. siječnja 2013. godine, donio je

PRAVILNIK O DOPUNI PRAVILNIKA O UPORABI SLADILA U

HRANI

Članak 1. U Pravilniku o uporabi sladila u hrani ("Službeni glasnik

BiH", broj 83/08) u Aneksu iza E broj E959 dodaju se novi brojevi E960 i E961 koji glase:

"

Ebroj Naziv Hrana Najveća dopuštena

količina

E960 Steviol

glikozid

Aromatizirani fermentirani mlječni

proizvodi uključujući termički

obrađene proizvode

Samo proizvodi sa smanjenim

energetskim udjelom ili bez šećera

100**

(mg/l ili mg/kg, gdje

odgovara)

Jestivi sladoledi



200**


odgovara)

Voće i povrće u octu, ulju ili rasolu

Samo slatki-kiseli prezervati voća i

povrća

100**


odgovara)

Pripravci od voća i povrća,

isključujući kompot

Samo sa smanjenim energetskim

udjelom

200**


odgovara)

Ekstra džem i ekstra žele kako je to

regulirano posebnim propisima

Samo želei, džemovi i marmelade sa

smanjenim energetskim udjelom

200**


odgovara)

Džemovi, želei, marmelade i zaslađeni

kesten pire



200**


odgovara)

Ostali slični namazi od voća i povrća

Samo namazi za senvdiče od bazi

suhog voća, sa smanjenim energetskim

udjelom ili bez šećera

200**


odgovara)

Proizvodi od kakaa i čokolade

obuhvaćeni Pravilnikom o kakau i

čokoladnim proizvodima ("Službeni

glasnik BiH", broj 51/11)



270**


odgovara)

Ostale slastice uključujući bombone

za osvježavanje daha

- Samo proizvodi na bazi kakaa ili

suhog voća, sa smanjenim energetskim

udjelom, bez šećera

270**


odgovara)

- Samo namazi za sendviče na bazi

kakaa, mlijeka, suhog voća ili masti,

sa smanjenim energetskim udjelom ili

bez šećera

330**


odgovara)

- Samo slastice bez šećera

350**


odgovara)

- Samo bombone za osvježavanje daha

bez šećera

2000**


odgovara)

- Samo jako aromatizirane

osvježavajuće pastile za grlo bez

šećera

670**


odgovara)


- Gume za žvakanje

- Samo bez šećera

3300**


odgovara)

Dekoracije, premazi i punjenja,

osim punjenja na bazi voća (voćno

vino i made wine)


330**


odgovara)

- na bazi kakaa i suhog voća, bez

šećera

270**


odgovara)

Žitarice za doručak

Samo žitarice za doručak sa sadržajem

vlakana većim od 15%, koje sadrže

najmanje 20% mekinja, sa smanjenim


330**


odgovara)

Fini pekarski proizvodi samo

esoblaten papir za vafle

330**


odgovara)

Prerađena riba i riblji proizvodi,

uključujući školjke i rakove

Samo slatko-kiseli prezervati i

poluprezervati ribe i marinada za ribe,

školjke i rakove

200**


odgovara)

Stolna sladila u tekućem obliku quantum satis**

Stolna sladila u prahu quantum satis**

Stolna sladila u tabletama quantum satis**

Juhe i ragu-juhe

Samo juhe sa smanjenim energetskim

udjelom

40**


odgovara)

Umaci

- Samo umak od zrna soje

(fermentiran i nefermentiran)

120**


odgovara)

- Osim umaka od zrna soje

(fermentiran i nefermentiran)

175**


odgovara)

Dijetetska hrana za posebne

medicinske svrhe kako je to regulirano

Pravilnikom o dijetetskoj hrani za

posebne medicinske potrebe

("Službeni glasnik BiH", broj 71/11)

(izuzimajući dijetetsku hrana za

dojenčad i malu decu za specijalne

medicinske namjene, kako je utvrđeno

gore navedenim pravilnikom, i

formule za dojenčad uređene

posebnim propisom)

330**


odgovara)

Dijetetski proizvodi za reguliranje

težine namjenjeni za zamjenu ukupnog

dnevnog unosa ili pojedinog objeda

(ukupne ili dijela ukupne dnevne

prehrane)

270**


odgovara)

Voćni nektar kako je to uređeno

Pravilnikom o voćnim sokovima,

voćnim nektarima i sličnim

proizvodima ("Službeni glasnik BiH",

broj 87/08), nekar povrća i slični

proizvodi


udjelom i bez šećera

100**


odgovara)

Aromatizirana pića



80**


odgovara)

Pivo i pića od slada

Samo bezalkoholno pivo ili sa

sadržajem alkohola koji ne prelazi

1,2% vol. Bière de

table/Tafelbier/Table beer (izvorni

udio manji od 6%) osim Obergäriges

Einfachbier; piva sa najmanjom

kiselošću od 30 miliekvivalenata

izraženih kao NaOH, smeđe pivo tipa

oud bruin

70**


odgovara)

Ostala alkoholna pića, uključujući

žestoka pića s manje od 12% alkohola

i mješavine alkoholnih pića sa

bezalkoholnim pićima

150**


odgovara)

Grickalice na bazi krumpira, žitarica,

brašna ili škroba

20**


odgovara)

Prerađeni orašasti plodovi

20**


odgovara)

Deserti, isključujući mliječne

proizvode i analozi, sladoledi, voće i

povrće



100**


odgovara)

Dodaci prehrani koja se isporučuje u

krutom obliku, uključujući kapsule,

tablete i slične oblike

670**


odgovara)

Dodaci prehrani u tekućem obliku

200**


odgovara)

Dodaci prehrani u obliku sirupa ili za

žvakanje

1800**


odgovara)

E961 Neotame Bezalkoholna pića 20 mg/l

- Aromatizirana pića, snižene

energetske vrijednosti ili bez dodanih

šećera, na bazi vode

- Pića na bazi mlijeka i mliječnih

proizvoda, ili na bazi voćnog soka, bez

dodanih šećera

20 mg/l

Deserti i slični proizvodi

- Aromatizirani deserti, snižene



32 mg/kg

- Proizvodi na bazi mlijeka i mliječnih

proizvoda, ili na bazi voćnog soka,

snižene energetske vrijednosti ili bez

dodanih šećera

32 mg/kg

- Deserti na bazi voća i povrća,


dodanih šećera

32 mg/kg

- Deserti na bazi jaja, snižene


šećera

32 mg/kg

- Deserti na bazi žitarica, snižene


šećera

32 mg/kg

- Deserti na bazi masti, snižene


šećera

32 mg/kg


- Grickalice: određeni okusi gotovih,

prepakiranih, suhih proizvoda na bazi

škroba i orasi u ljusci

18 mg/kg

Slastičarski proizvodi

- Slastičarski proizvodi bez dodanih

šećera

32 mg/kg

- Slastičarski proizvodi na bazi kakaa

ili suhog voća, smanjene energetske

vrijednosti ili bez dodanih šećera

65 mg/kg

- Slastičarski proizvodi na bazi škroba,

smanjene energetske vrijednosti ili bez

dodanih šećera

65 mg/kg

- Korneti i vafli za sladoled, bez

dodanih šećera 60 mg/kg

- Essoblaten 60 mg/kg

- Namazi na bazi kakaa, mlijeka,

suhog voća ili masti, smanjene


šećera

32 mg/kg

- Žitarice sa sadržajem vlakana većim

od 15% i najmanje 20% mekinja


dodanih šećera

32 mg/kg

- Osvježivači daha u obliku tabletica,

bez dodanih šećera 200 mg/kg

- Jako aromatizirane pastile, bez


- Žvakaće gume bez dodanih šećera 250 mg/kg

- Bomboni u obliku tableta, bez


- Jabukovača i kruškovača 20 mg/l

- Pića koja se sastoje od mješavine

bezalkoholnog pića i piva, jabukovače,

kruškovače, jakog alkoholnog pića ili

vina

20 mg/l

- Jaka alkoholna pića koja sadrže

manje od 15% vol. alkohola 20 mg/l

- Bezalkoholno pivo ili sa sadržajem

alkohola do 1.2% vol. alkohola 20 mg/l

- Stolno pivo - Biere de

table/Tafelbier/Table beer, (izvorna

sladovina s manje od 6% ekstrakta) s

iznimkom piva gornjeg vrenja

(Obergäriges Einfachbier)

20 mg/l

- Piva s minimalnom kiselošću od 30

miliekvivalenata izraženo kao NaOH 20 mg/l

- Smeđe pivo tipa oud bruin 20 mg/l

- Pivo smanjene energetske vrijednosti 1 mg/l

- Smrznuti deserti, smanjene


šećera

26 mg/kg

- Voće u staklenkama ili limenkama,


dodanih šećera

32 mg/kg

- Džemovi, želei i marmelade

smanjene energetske vrijednosti 32 mg/kg

- Proizvodi od voća i povrća smanjene

energetske vrijednosti 32 mg/kg

- Slatko-kiselo konzervirano voće i

povrće 10 mg/kg

- Feinkostsalat 12 mg/kg

- Slatko-kiselo konzervirana i

polukonzervirana riba i marinade od

riba, rakova i mekušaca

10 mg/kg

- Juhe smanjene energetske vrijednosti 5 mg/l

- Umaci 12 mg/kg

- Senf 12 mg /kg

- Fini pekarski proizvodi za posebne

prehrambene proizvode 55 mg/kg

- Hrana namjenjena prehrani za

redukciju tjelesne mase, kako je to

uređeno posebnim propisima

26 mg/kg

- Hrana za posebne medicinske

potrebe, kako je to uređeno

Pravilnikom o dijetetskoj hrani za



32 mg/kg

- Dodaci prehrani u tekućem stanju,

kako je to uređeno posebnim

propisima

20 mg/kg

- Dodaci prehrani u krutom stanju,

kako je to uređeno posebnim

propisima

60 mg/kg

- Dodaci prehrani na bazi vitamina i/ili

minerala u obliku sirupa ili za

žvakanje, kako je to uređeno posebnim

propisima

185 mg/kg

- Stolna sladila quantum satis

** izraženo kao ekvivalenti steviola"

Članak 2. U dijelu Pravilnika pod nazivom Specifični kriteriji

čistoće koji se odnose na odobrena sladila za uporabu u hrani, u stupcu E-br., iza broja E959 dodaju se novi brojevi E960 i E961 koji glase:

" E 960

STEVIOL

GLIKOZID

Sinonimi

Definicija Proces proizvodnje sastoji se od dvije faze: prva obuhvaća

isušivanje vode s listova Stevia rebaudiana Bertoni i

preliminarno čišćenje ekstrakta s pomoću ionske kromatografije

kako bi se dobio primarni ekstrakt steviol glikozida, a druga

faza podrazumijeva rekristalizaciju steviol glikozida s pomoću

metanola ili vodenog etanola, što rezultira krajnjim proizvodom

koji se uglavnom sastoji od (najmanje 75%) steviozida i/ili

rebaudiozida A.

Aditiv može sadržavati ostatke ionske smole, koja se koristi u

proizvodnom procesu. I neki drugi steviol glikozidi mogu se

pojaviti kao rezultat proizvodnog procesa, ali se ne pojavljuju u

prirodnom obliku u biljci Stevia rebaudiana, a identificirani su u

malim količinama (0,10 to 0,37 % w/w).

Kemijski naziv Steviozid: 13-[(2-O-â-D- glukopiranozil-â-D-

glukopiranozil)oxy] kaur-16-en-18-oic acid, â-D-glukopiranozil

ester

Rebaudiozid A: 13-[(2-O-â-D-glukopiranozil-3-O-â-D-

glukopiranozil-â-D-glukopiranozil)oxy]kaur-16-en-18-oic acid,

â-D- glukopiranozil ester

Kemijska

formula

Uobičajeni naziv Formula Faktor

promjene

Steviol C 20 H 30 O 3 1,00


Steviozid C 38 H 60 O 18 0,40

Rebaudiozid A C 44 H 70 O 23 0,33

Rebaudiozid C C 44 H 70 O 22 0,34

Dulkozid A C 38 H 60 O 17 0,40

Rubuzozid C 32 H 50 O 13 0,50

Steviolbiozid C 32 H 50 O 13 0,50

Rebaudiozid B C 38 H 60 O 18 0,40

Rebaudiozid D C 50 H 80 O 28 0,29

Rebaudiozid E C 44 H 70 O 23 0,33

Rebaudiozid F C 43 H 68 O 22 0,34

Molekularna

težina i CAS broj

Uobičajeni naziv Formula Faktor

promjene

Steviozid 57817-89-7 804,87

Rebaudiozid A 58543-16-1 967,01

Analiza Ne manje od 95% steviozida, rebaudiozida A, B, C, D, E i F,

steviolbiozida, rubuzozida i dulkozida na suhoj bazi.

Opis Bijeli do svijetložuti prah, oko 200-300 puta slađi od saharoze.

Identifikacija

Topivost Lako topljiv do malo topljiv u vodi

Steviozid i

rebaudiozid A

Vrh kromatograma dosegnut provođenjem procedure opisane u

metodi analize korespondira ili steviozidu ili rebaudiozidu A.

pH između 4,5 i 7,0 (otopina 1:100)

Čistoća

Ukupni pepeo Najviše do 1%

Gubitak pri

sušenju

Najviše do 6% (105 °C, dva sata)

Ostaci otopine Najviše do 200 mg/kg metanola

Najviše do 5 000 mg/kg etanola

Arsen Najviše do 1 mg/kg

Olovo Najviše do 1 mg/kg

E961 NEOTAME

Sinonimi N-[N-(3,3-dimetilbutil)-L-á-aspartil]-L-fenilalanin 1-metil

ester; N(3,3-dimetilbutil)-L-aspartil-L-fenilalanin metil ester.

Definicija Neotam se dobiva reakcijom pod tlakom vodika iz aspartama

s 3,3-dimetilbutiraldehidom u metanolu u prisutnosti

paladij/ugljikovog katalizatora. Izolira se i očisti filtracijom

pri čemu se može koristiti diatomejska zemlja. Nakon

odstranjivanja otapala destilacijom, neotam se opere vodom,

izolira centrifugiranjem i na kraju osuši vakuumom.

CAS broj 165450-17-9

Kemijski naziv N-[N–(3,3-dimetilbutil)-L-α-aspartil]-L-fenilalanin 1-metil

ester

Kemijska formula C 20 H 30 N 2 O 5

Relativna

molekularna masa

378,47

Opis bijeli do sivo- bijeli prah

Analiza Najmanje 97,0%, na temelju suhe tvari

Identifikacija

Topivost 4,75% (w/w) pri 60 ºC u vodi, topiv u etanolu i etil acetatu

Čistoća

Udio vode Najviše 5% (Karl Fischer, veličina uzorka 25 ± 5 mg)

pH 5,0 – 7,0 (0,5% vodene otopine)

Talište 81°C do 84°C

N-[(3,3-

dimetilbutil)-L-α-

aspartil]-L-

fenilalanin

Najviše 1,5%

Olovo Najviše 1 mg/kg"

Članak 3. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmoga dana od dana

objave u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 35/13 30. siječnja 2013. godine

Sarajevo



На основу члана 17. став 2. и члана 72. Закона о храни

("Службени гласник БиХ", број 50/04), и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, на 37. сједници одржаној 30. јануара 2013. године, донио је

ПРАВИЛНИК О ДОПУНИ ПРАВИЛНИКА О УПОТРЕБИ

ЗАСЛАЂИВАЧА У ХРАНИ

Члан 1. У Правилнику о употреби заслађивача у храни

("Службени гласник БиХ", број 83/08) у Анексу иза Е брoj Е 959 додају се нови бројеви Е 960 и Е 961 који гласе:

"

Е брoj Назив Храна

Максимално

дозвољена

количина

Е 960 Стевиол-

гликозид

Ароматизовани ферментисани

млијечни производи, укључујући

термички обрађене производе

Само производи са смањеним

енергетским удјелом или без

шећера

100**

mg/l или mg/kg,

гдје одговара)

Јестиви сладоледи



шећера

200**

(mg/l или mg/kg,


Воће и поврће у сирћету, уљу

или расолу

Само слатко-кисели презервати

воћа и поврћа

100**

(mg/l или mg/kg,


Приправци од воћа и поврћа

искључујући компот

Само са смањеним енергетским

удјелом

200**

(mg/l или mg/kg,


Екстра џем и екстра желе како је

то регулисано посебним

прописима

Само желеи, џемови и мармеладе

са смањеним енергетским

удјелом

200**

(mg/l или mg/kg,


Џемови, желеи, мармеладе и

заслађени кестен пире

Само желеи, џемови и мармеладе

са смањеним енергетским

удјелом

200**

(mg/l или mg/kg,


Остали слични намази од воћа и

поврћа

Само намази за сенвдиче од бази

сувог воћа, са смањеним


шећера

200**

(mg/l или mg/kg,



Производи од какаоа и чоколаде

обухваћени Правилником о

какаоу и чоколадним

производима ("Службени

гласник БиХ", број 51/11)



шећера

270**

(mg/l или mg/kg,


Остали слаткиши укључујући

бомбоне за освјежавање даха

- Само производи на бази какаоа

или сувог воћа, са смањеним

енергетским удјелом, без шећера

270**

(mg/l или mg/kg,


- Само намази за сендвиче на

бази какаоа, млијека, сувог воћа

или масти, са смањеним


шећера

330**

(mg/l или mg/kg,


- Само сластице без шећера

350**

(mg/lили mg/kg,


- Само бомбоне за освјежавање

даха без шећера

2000**

(mg/l или mg/kg,


- Само јако ароматизоване

освјежавајуће пастиле за грло без

шећера

670**

(mg/l или mg/kg,


Жвакаће гуме

Само без шећера

3300**

(mg/l или mg/kg,


Декорације, премази и пуњења

осим пуњења на бази воћа

(воћно вино и made wine)

- Само посластице без шећера

330**

(mg/l или mg/kg,


- на бази какаоа и сувог воћа, без

шећера

270**

(mg/l или mg/kg,


Житарице за доручак

Само житарице за доручак са

садржајем влакана већим од

15%, које садрже најмање 20%

мекиња, са смањеним


шећера

330**

(mg/l или mg/kg,


Фини пекарски производи, само

есоблатен папир за вафле

330**

(mg/l или mg/kg,


Прерађена риба и рибљи

производи укључујући шкољке и

ракове

Само слатко-кисели презервати и

полупрезервати рибе и маринада

за рибе, шкољке и ракове

200**

(mg/l или mg/kg,


Стони заслађивачи у течном

облику quantum satis**

Стони заслађивачи у праху quantum satis**

Стони заслађивачи у таблетама quantum satis**

Супе и рагу супе

Само супе са смањеним

енергетским удјелом

40**

(mg/l или mg/kg,


Сосoви

- Само сос од зрна соје

(ферментиран и неферментиран)

120**

(mg/l или mg/kg,


- Осим соса од зрна соје

(ферментиран и неферментиран)

175**

(mg/l или mg/kg,


Дијететска храна за посебне

медицинске сврхе како је то

регулисано Правилником о

дијеталној храни за посебне

медицинске потребе ("Службени

гласник БиХ", број 71/11)

(изузимајући дијететску храну за

дојенчад и малу дјецу за

специјалне медицинске намјене

као што је дефинисано горе

наведеним правилником и

формуле за дојенчад регулисане

посебним прописом)

330**

(mg/l или mg/kg,


Дијететски производи за

регулисање тежине намијењени

за замјену укупног дневног

уноса или појединог оброка

(укупне или дијела укупне

дневне исхране)

270**

(mg/l или mg/kg,


Воћни нектар како је то

регулисано Правилником о

воћним соковима, воћним

нектарима и сличним

производима ("Службени

гласник БиХ", број 87/08), нектар

поврћа и слични производи


удјелом и без шећера

100**

(mg/l или mg/kg,


Ароматизована пића


удјелом и без шећера

80**

(mg/l или mg/kg,


Пиво и пића од слада

Само безалкохолно пиво или са

садржајем алкохола који не

прелази 1,2% вол. Bière de

table/Tafelbier/Table beer

(оригинални удио мањи од 6%)

осим Obergдriges Einfachbier;

пива са најмањом киселошћу од

30 милиеквивалената изражених

као NaOH, смеђа пива типа oud

bruin

70**

(mg/l или mg/kg,


Остала алкохолна пића,

укључујући жестока пића са

мање од 12% алкохола и

мјешавине алкохолних пића са

безалкохолним пићима

150**

(mg/l или mg/kg,


Грицкалице на бази кромпира,

житарица, брашна или скроба

20**

(mg/l или mg/kg,


Прерађени орашасти плодови

20**

(mg/l или mg/kg,


Десерти, искључујући млијечне

производе, и аналози, сладоледи,

воће и поврће


удјелом или без шећера

100**

(mg/l или mg/kg,



Додаци исхрани која се

испоручује у чврстом облику

укључујући капсуле, таблете и

сличне облике

670**

(mg/l или mg/kg,


Додаци исхрани у течном облику

200** (mg/l или

mg/kg, гдје

одговара)

Додаци исхрани у облику сирупа

или за жвакање

1800**

(mg/l или mg/kg,


Е 961 Неотам Безалкохолна пића

- Ароматизована пића, снижене

енергетске вриједности или без

додатих шећера, на бази воде

20 mg/l

- Пића на бази млијека и

млијечних производа, или на

бази воћног сока, без додатих

шећера

20 mg/l

Десерти и слични производи

- Ароматизовани десерти,

снижене енергетске вриједности

или без додатих шећера, на бази

воде

32 mg/kg

- Производи на бази млијека и

млијечних производа, или на

бази воћног сока, снижене


додатих шећера

32 mg/kg

- Десерти на бази воћа и поврћа,


или без додатих шећера

32 mg/kg

- Десерти на бази јаја, снижене



32 mg/kg

- Десерти на бази житарица,



32 mg/kg

- Десерти на бази масти, снижене



32 mg/kg

- Грицкалице: одређени укуси

готових, препакованих, сувих

производа на бази скроба и ораси

у љусци

18 mg/kg

Посластичарски производи

- Посластичарски производи без


32 mg/kg

- Посластичарски производи на

бази какаоа или сувог воћа,

смањене енергетске вриједности


65 mg/kg

- Посластичарски производи на

бази скроба, смањене енергетске

вриједности или без додатих

шећера

65 mg/kg

- Корнети и вафле за сладолед,

без додатих шећера 60 mg/kg


- Намази на бази какаоа, млијека,

сувог воћа или масти, смањене



32 mg/kg

- Житарице са садржајем влакана

већим од 15%, и најмање 20%

мекиња смањене енергетске

32 mg/kg


шећера

- Освјеживачи даха у облику

таблетица, без додатих шећера 200 mg/kg

- Јако ароматизоване пастиле,

без додатих шећера 65 mg/kg

- Жвакаће гуме без додатих

шећера 250 mg/kg

- Бомбоне у облику таблета, без

додатих шећера 15 mg/kg

- Јабуковача и крушковача 20 mg/l

- Пића која се састоје од

мјешавине безалкохолног пића и

пива, јабуковаче, крушковаче,

јаког алкохолног пића или вина

20 mg/l

- Јака алкохолна пића која

садрже мање од 15% вол.

алкохола

20 mg/l

- Безалкохолно пиво или са

садржајем алкохола до 1.2% вол.

алкохола

20 mg/l

- Стоно пиво – Biere de table/

Tafelbier/ Table beer (оригинална

сладовина са мање од 6%

екстракта) са изузетком пива

горњег врења (Obergдriges

Einfachbier)

20 mg/l

- Пива са минималном

киселошћу од 30

милиеквивалената изражено као

NaOH

20 mg/l

- Смеђе пиво типа oud bruin 20 mg/l

- Пиво смањене енергетске

вриједности 1 mg/l

- Смрзнути десерти, смањене



26 mg/kg

- Воће у стакленкама или

лименкама, смањене енергетске


шећера

32 mg/kg

- Џемови, желеи и мармеладе

смањене енергетске вриједности 32 mg/kg

- Производи од воћа и поврћа

смањене енергетске вриједности 32 mg/kg

- Слатко-кисело конзервирано

воће и поврће 10 mg/kg

- Феинкостсалат 12 mg/kg

- Слатко-кисело конзервирана и

полуконзервирана риба и

маринаде од риба, ракова и

мекушаца

10 mg/kg

- Супе смањене енергетске

вриједности 5 mg/l

- Сосови 12 mg/kg

- Сенф 12 mg /kg

- Фини пекарски производи за

посебне прехрамбене производе 55 mg/kg

- Храна намијењена исхрани за

редукцију тјелесне масе како је

то регулисано посебним

26 mg/kg


прописима

- Храна за посебне медицинске

потребе, како је то регулисано

Правилником о дијеталној храни

за посебне медицинске потребе

("Службени гласник БиХ", број

71/11)

32 mg/kg

- Додаци исхрани у течном

стању, како је то регулисано

посебним прописима

20 mg/kg

- Додаци исхрани у чврстом

стању, како је то регулисано

посебним прописима

60 mg/kg

- Додаци исхрани на бази

витамина и/или минерала у

облику сирупа или за жвакање,

како је то регулисано посебним

прописима

185 mg/kg

- Стони заслађивачи quantum satis

** изражено као еквиваленти стевиола"

Члан 2. У дијелу Правилника под називом - Специфични

критеријуми чистоће који се односе на одобрене заслађиваче за употребу у храни, у колони Е бр., иза броја Е 959 додају се нови бројеви Е 960 и Е 961 који гласе:

" Е 960 СТЕВИОЛ-

ГЛИКОЗИД

Синоними

Дефиниција Процес производње састоји се од двије фазе: прва

обухвата исушивање воде са листова Stevia

rebaudiana Bertoni и прелиминарно чишћење

екстракта помоћу јонске хроматографије како би се

добио примарни екстракт стевиол-гликозида, а

друга фаза подразумијева рекристализацију

стевиол-гликозида помоћу метанола или воденог

етанола, што резултира крајњим производом који се

углавном састоји од (најмање 75%) стевиозида

и/или ребаудиозида А.

Адитив може садржавати остатке јонске смоле, која

се користи у производном процесу. И неки други

стевиол-гликозиди могу се појавити као резултат

производног процеса, али се не појављују у

природном облику у биљци Stevia rebaudiana, а

идентификовани су у малим количинама(0,10 - 0,37

% w/w).

Хемијски назив Стевиозид: 13-[(2-O-в-D- глукопиранозил-в-D-

глукопиранозил)oxy] kaur-16-en-18-oic acid, в-D-

глукопиранозил естер

Ребаудиозид A: 13-[(2-O-в-D-глукопиранозил-3-O-в-

D- глукопиранозил-в-D-глукопиранозил)oxy]kaur-

16-en-18-oic acid, в-D- глукопиранозил естер

Хемијска формула Уобичајени назив Формула Фактор

промјене

Стевиол C 20 H 30 O 3 1,00

Стевиозид C 38 H 60 O 18 0,40

Ребаудиозид А C 44 H 70 O 23 0,33

Ребаудиозид Ц C 44 H 70 O 22 0,34

Дулкозид А C 38 H 60 O 17 0,40

Рубузозид C 32 H 50 O 13 0,50

Стевиолбиозид C 32 H 50 O 13 0,50

Ребаудиозид Б C 38 H 60 O 18 0,40

Ребаудиозид Д C 50 H 80 O 28 0,29

Ребаудиозид Е C 44 H 70 O 23 0,33

Ребаудиозид Ф C 43 H 68 O 22 0,34

Молекуларна тежина и

CAS број

Уобичајени назив Формула Фактор

промјене

Стевиозид 57817-89-7 804,87

Ребаудиозид А 58543-16-1 967,01

Анализа Не мање од 95% стевиозида, ребаудиозида А, Б, Ц,

Д, Е и Ф, стевиолбиозида, рубузозида и дулкозида

на сувој бази.

Опис Бијели до свијетложути прах, око 200-300 пута

слађи од сахарозе.

Идентификација

Растворљивост Лако до мало растворљив у води

Стевиозид и

ребаудиозид А

Врх хроматограма досегнут спровођењем процедуре

описане у методи анализе кореспондира или

стевиозиду или ребаудиозиду А.

pH између 4,5 и 7,0 (раствор 1:100)

Чистоћа

Укупни пепео Највише до 1%

Губитак при сушењу Највише до 6% (105°C, два сата)

Остаци раствора Највише до 200 mg/kg метанола

Највише до 5 000 mg/kg етанола

Арсен Највише до 1 mg/kg

Олово Највише до 1 mg/kg

Е 961 НЕОТАМ

Синоними Н-[Н-(3,3-диметилбутил)-L-б-аспартил]-L-

фенилаланин 1-метил естер; N(3,3-диметилбутил)-L-

аспартил-L-фенилаланин метил естер.

Дефиниција Неотам се добија реакцијом под притиском водоника

из аспартама са 3,3-диметилбутиралдехидом у

метанолу у присуству паладијум/угљениковог

катализатора. Изолује се и очисти филтрацијом, при

чему се може користити дијатомејска земља. Након

одстрањивања растварача путем дестилације, неотам

се опере водом, изолује центрифугирањем и на крају

осуши вакуумом.

CAS број 165450-17-9

Хемијски назив N-[N–(3,3-диметилбутил)-L-α-аспартил]-L-

фенилаланин 1-метил естер

Хемијска формула C 20 H 30 N 2 O 5

Релативна молекуларна

маса

378,47

Опис бијели до сивобијели прах

Анализа Најмање 97,0%, на основу суве материје

Идентификација

Растворљивост 4,75 % (w/w) при 60ºC у води, растворљив у етанолу

и етил ацетату

Чистоћа

Удио воде Највише 5% (Карл Фишер, величина узорка 25 ± 5

мг)

pH 5,0 – 7,0 (0,5% воденог раствора)


Тачка топљења 81°C до 84°C

N-[(3,3-диметилбутил)-

L-α-аспартил]-L-

фенилаланин

Највише 1,5%

Олово Највише 1 mg/kg''

Члан 3. Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана


СМ број 35/13 30. јануара 2013. године

Сарајево


Na osnovu člana 17. stav 2. i člana 72. Zakona o hrani

("Službeni glasnik BiH", broj 50/04), i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine na 37. sjednici, održanoj 30. januara 2013. godine, donijelo je

PRAVILNIK O DOPUNI PRAVILNIKA O UPOTREBI

ZASLAĐIVAČA U HRANI

Član 1. U Pravilniku o upotrebi zaslađivača u hrani ("Službeni

glasnik BiH", broj 83/08) u Aneksu iza E broj E 959 dodaju se novi brojevi E 960 i E 961 koji glase:

"

E broj Naziv Hrana

Maksimalno

dozvoljena

količina

E 960 Steviol

glikozid

Aromatizirani fermentirani mliječni

proizvodi uključujući termički

obrađene proizvode



100**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Jestivi sladoledi



200**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Voće i povrće u sirćetu, ulju ili rasolu

Samo slatki-kiseli prezervati voća i

povrća

100**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Pripravci od voća i povrća

isključujući kompot


udjelom

200**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Ekstra džem i ekstra žele kako je to




200**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Džemovi, želei, marmelade i

zaslađeni kesten pire



200**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Ostali slični namazi od voća i povrća

Samo namazi za senvdiče od bazi

suhog voća, sa smanjenim


200**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Proizvodi od kakaa i čokolade

obuhvaćeni Pravilnikom o kakau i

čokoladnim proizvodima ("Službeni

270**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

glasnik BiH", broj 51/11)



Ostali slatkiši uključujući

bombone za osvježavanje daha

- Samo proizvodi na bazi kakaa ili

suhog voća, sa smanjenim

energetskim udjelom, bez šećera

270**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

- Samo namazi za sendviče na bazi

kakaa, mlijeka, suhog voća ili masti,

sa smanjenim energetskim udjelom

ili bez šećera

330**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)


350**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

- Samo bombone za osvježavanje

daha bez šećera

2000**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

- Samo jako aromatizirane

osvježavajuće pastile za grlo bez

šećera

670**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Gume za žvakanje

Samo bez šećera

3300**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Dekoracije, premazi i punjenja

osim punjenja na bazi voća (voćno

vino i made wine)

- samo slastice bez šećera

330**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

- na bazi kakaa i suhog voća, bez

šećera

270**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Žitarice za doručak

Samo žitarice za doručak sa

sadržajem vlakana većim od 15%,

koje sadrže najmanje 20% mekinja,

sa smanjenim energetskim udjelom

ili bez šećera

330**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Fini pekarski proizvodi samo

esoblaten papir za vafle

330**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Prerađena riba i riblji proizvodi

uključujući školjke i rakove

Samo slatko-kiseli prezervati i

poluprezervati ribe i marinada za

ribe, školjke i rakove

200**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Stoni zaslađivači u tekućem obliku quantum satis**

Stoni zaslađivači u prahu quantum satis**

Stoni zaslađivači u tabletama quantum satis**

Supe i ragu-supe

Samo supe sa smanjenim

energetskim udjelom

40**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Sosevi

- Samo sos od zrna soje (fermentiran

i nefermentiran)

120**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

- Osim sosa od zrna soje (fermentiran

i nefermentiran)

175**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Dijetetska hrana za posebne

medicinske svrhe kako je to

regulirano Pravilnikom o dijetalnoj

hrani za posebne medicinske potrebe


(izuzimajući dijetetsku hrana za

330**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)


dojenčad i malu djecu za specijalne

medicinske namjene kao što je

definirano navedenim Pravilnikom i

formule za dojenčad regulirane

posebnim propisom)

Dijetetski proizvodi za reguliranje

težine namijenjeni za zamjenu

ukupnog dnevnog unosa ili pojedinog

objeda (ukupne ili dijela ukupne

dnevne prehrane)

270**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Voćni nektar kako je to regulirano

Pravilnikom o voćnim sokovima,

voćnim nektarima i sličnim

proizvodima ("Službeni glasnik

BiH", broj 87/08), nektar povrća i

slični proizvodi



100**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Aromatizirana pića



80**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Pivo i pića od slada

Samo bezalkoholno pivo ili sa

sadržajem alkohola koji ne prelazi

1,2% vol. "Bière de

table/Tafelbier/Table beer"(originalni

udio manji od 6%) osim

"Obergäriges Einfachbier"; piva s

najmanjom kiselošću od 30

miliekvivalenata izraženih kao

NaOH, smeđa piva tipa ‘oud bruin’

70**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Ostala alkoholna pića uključujući

žestoka pića s manje od 12%

alkohola i mješavine alkoholnih pića

s bezalkoholnim pićima

150**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Grickalice na bazi krompira, žitarica,

brašna ili škroba

20**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Prerađeni orašasti plodovi

20**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Deserti, isključujući mliječne

proizvode, i analozi, sladoledi, voće i

povrće



100**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Dodaci ishrani koja se isporučuje u

čvrstom obliku uključujući kapsule,

tablete i slične oblike

670**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Dodaci ishrani u tečnom obliku

200**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

Dodaci ishrani u obliku sirupa ili za

žvakanje

1800**

(mg/l ili mg/kg,

gdje odgovara)

E 961 Neotam Bezalkoholna pića

- Aromatizirana pića, smanjene

energetske vrijednosti ili bez dodatih


20 mg/l

- Pića na bazi mlijeka i mliječnih

proizvoda, ili na bazi voćnog soka,

bez dodatih šećera

20 mg/l

Deserti i slični proizvodi

- Aromatizirani deserti, snižene



32 mg/kg

- Proizvodi na bazi mlijeka i

mliječnih proizvoda, ili na bazi

voćnog soka, snižene energetske

vrijednosti ili bez dodatih šećera

32 mg/kg

- Deserti na bazi voća i povrća,


dodatih šećera

32 mg/kg

- Deserti na bazi jaja, smanjene


šećera

32 mg/kg

- Deserti na bazi žitarica, smanjene


šećera

32 mg/kg

- Deserti na bazi masti, smanjene


šećera

32 mg/kg

- Grickalice: određeni okusi gotovih,

prepakiranih, suhih proizvoda na bazi

škroba i orasi u ljusci

18 mg/kg

Slastičarski proizvodi

- Slastičarski proizvodi bez dodatih

šećera

32 mg/kg

- Slastičarski proizvodi na bazi kakaa

ili suhog voća, smanjene energetske


65 mg/kg

- Slastičarski proizvodi na bazi

škroba, smanjene energetske


65 mg/kg

- Korneti i vafli za sladoled, bez

dodatih šećera 60 mg/kg


- Namazi na bazi kakaa, mlijeka,

suhog voća ili masti, smanjene


šećera

32 mg/kg

- Žitarice sa sadržajem vlakana većim

od 15%, i najmanje 20% mekinja

smanjene energetske vrijednosti ili


32 mg/kg

- Osvježivači daha u obliku tabletica,

bez dodatih šećera 200 mg/kg

- Jako aromatizirane pastile, bez


- Žvakaće gume bez dodatih šećera 250 mg/kg

- Bomboni u obliku tableta, bez


- Jabukovača i kruškovača 20 mg/l

- Pića koja se sastoje od mješavine

bezalkoholnog pića i piva,

jabukovače, kruškovače, jakog

alkoholnog pića ili vina

20 mg/l

- Jaka alkoholna pića koja sadrže

manje od 15% vol.alkohola 20 mg/l

- Bezalkoholno pivo ili sa sadržajem

alkohola do 1.2%vol.alkohola 20 mg/l

- Stono pivo – ‘(Biere de table/

Tafelbier/ Table beer’, (originalna

sladovina s manje od 6% ekstrakta)

20 mg/l


sa izuzetkom piva gornjeg vrenja

(‘Obergäriges Einfachbier’)

- Piva s minimalnom kiselošću od 30

miliekvivalenata izraženo kao NaOH 20 mg/l

- Smeđe pivo tipa 'oud bruin' 20 mg/l

- Pivo smanjene energetske

vrijednosti 1 mg/l

- Smrznuti deserti, smanjene


šećera

26 mg/kg

- Voće u staklenkama ili limenkama,

smanjene energetske vrijednosti ili


32 mg/kg

- Džemovi, želei i marmelade


- Proizvodi od voća i povrća


- Slatko-kiselo konzervirano voće i

povrće 10 mg/kg

- Feinkostsalat 12 mg/kg

- Slatko-kiselo konzervirana i

polukonzervirana riba i marinade od

riba, rakova i mekušaca

10 mg/kg

- Supe smanjene energetske

vrijednosti 5 mg/l

- Umaci 12 mg/kg

- Senf 12 mg /kg

- Fini pekarski proizvodi za posebne

prehrambene proizvode 55 mg/kg

- Hrana namijenjena ishrani za

redukciju tjelesne mase kako je to


26 mg/kg

- Hrana za posebne medicinske

potrebe, kako je to regulirano

Pravilnikom o dijetalnoj hrani za



32 mg/kg

- Dodaci ishrani u tekućem stanju,

kako je to regulirano posebnim

propisima

20 mg/kg

- Dodaci ishrani u čvrstom stanju,

kako je to regulirano posebnim

propisima

60 mg/kg

- Dodaci ishrani na bazi vitamina i/ili

minerala u obliku sirupa ili za

žvakanje, kako je to regulirano

posebnim propisima

185 mg/kg

- Stoni zaslađivači quantum satis

** izraženo kao ekvivalenti steviola"

Član 2. U dijelu Pravilnika pod nazivom - Specifični kriteriji

čistoće koji se odnose na odobrene zaslađivače za upotrebu u hrani, u koloni E br., iza broja E 959 dodaju se novi brojevi E 960 i E 961 koji glase:

" E 960 STEVIOL

GLIKOZID

Sinonimi

Definicija Proces proizvodnje sastoji se od dvije faze: prva obuhvata

isušivanje vode s listova Stevia rebaudiana Bertoni i

preliminarno čišćenje ekstrakta pomoću jonske

hromatografije kako bi se dobio primarni ekstrakt steviol

glikozida, a druga faza podrazumijeva rekristalizaciju steviol

glikozida pomoću metanola ili vodenog etanola, što rezultira

krajnjim proizvodom koji se uglavnom sastoji od (najmanje

75%) steviozida i/ili rebaudiozida A.

Aditiv može sadržavati ostatke jonske smole, koja se koristi u

proizvodnom procesu. I neki drugi steviol glikozidi mogu se

pojaviti kao rezultat proizvodnog procesa, ali se ne pojavljuju

u prirodnom obliku u biljci Stevia rebaudiana, a identificirani

su u malim količinama(0,10 to 0,37 % w/w).

Hemijski naziv Steviozid: 13-[(2-O-â-D- glukopiranozil-â-D-

glukopiranozil)oxy] kaur-16-en-18-oic acid, â-D-

glukopiranozil ester

Rebaudiozid A: 13-[(2-O-â-D-glukopiranozil-3-O-â-D-

glukopiranozil-â-D-glukopiranozil)oxy]kaur-16-en-18-oic

acid, â-D- glukopiranozil ester

Hemijska formula Uobičajeni naziv Formula Faktor promjene

Steviol C 20 H 30 O 3 1,00

Steviozid C 38 H 60 O 18 0,40

Rebaudiozid A C 44 H 70 O 23 0,33

Rebaudiozid C C 44 H 70 O 22 0,34

Dulkozid A C 38 H 60 O 17 0,40

Rubuzozid C 32 H 50 O 13 0,50

Steviolbiozid C 32 H 50 O 13 0,50

Rebaudiozid B C 38 H 60 O 18 0,40

Rebaudiozid D C 50 H 80 O 28 0,29

Rebaudiozid E C 44 H 70 O 23 0,33

Rebaudiozid F C 43 H 68 O 22 0,34

Molekularna težina

i CAS broj

Uobičajeni naziv Formula Faktor promjene

Steviozid 57817-89-7 804,87

Rebaudiozid A 58543-16-1 967,01

Analiza Ne manje od 95% steviozida, rebaudiozida A, B, C, D, E i F,

steviolbiozida, rubuzozida i dulkozida na suhoj bazi.

Opis Bijeli do svijetložuti prah, oko 200-300 puta slađi od

saharoze.

Identifikacija

Rastvorljivost Lako topiv do malo topiv u vodi

Steviozid i

rebaudiozid A

Vrh hromatograma dosegnut provođenjem procedure opisane

u metodi analize korespondira ili steviozidu ili rebaudiozidu

A.

pH između 4,5 i 7,0 (rastvor 1:100)

Čistoća

Ukupni pepeo Najviše do 1%

Gubitak pri sušenju Najviše do 6% (105 °C, dva sata)

Ostaci rastvora Najviše do 200 mg/kg metanol

Najviše do 5 000 mg/kg etanol

Arsen Najviše do 1 mg/kg

Olovo Najviše do 1 mg/kg


E 961 NEOTAM

Sinonimi N-[N-(3,3-dimetilbutil)-L-á-aspartil]-L-fenilalanin 1-metil

ester; N(3,3-dimetilbutil)-L-aspartil-L-fenilalanin metil ester.

Definicija Neotam se dobiva reakcijom pod pritiskom vodika iz

aspartama s 3,3-dimetilbutiraldehidom u metanolu u prisustvu

paladij/ugljikovog katalizatora. Izolira se i očisti filtracijom

pri čemu se može koristiti diatomejska zemlja. Nakon

odstranjivanje rastvarača putem destilacije, neotam se opere

vodom, izolira centrifugiranjem i na kraju osuši vakuumom.

CAS broj 165450-17-9

Hemijski naziv N-[N–(3,3-dimetilbutil)-L-α-aspartil]-L-fenilalanin 1-metil

ester

Hemijska formula C 20 H 30 N 2 O 5

Relativna

molekularna masa

378,47

Opis bijeli do sivo-bijeli prah

Analiza Najmanje 97,0%, na osnovu suhe tvari

Identifikacija

Rastvorljivost 4,75% (w/w) pri 60ºC u vodi, topiv u etanolu i etil acetatu

Čistoća

Udio vode Najviše 5 % (Karl Fischer, veličina uzorka 25 ± 5 mg)

pH 5,0 – 7,0 (0,5 % vodenog rastvora)

Talište 81°C do 84°C

N-[(3,3-

dimetilbutil)-L-α-

aspartil]-L-

fenilalanin

Najviše 1,5 %

Olovo Najviše 1 mg/kg"

Član 3. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana


VM broj 35/13 30. januara 2013. godine

Sarajevo



273 Na temelju članka 17. stavak 3. točka f) i članka 72.

Zakona o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, u suradnji s nadležnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, na 37. sjednici održanoj 30. siječnja 2013. godine, donijelo je

PRAVILNIK O DOPUNI PRAVILNIKA O METODAMA ANALIZA

ŠEĆERA

Članak 1. U Pravilniku o metodama analiza šećera ("Službeni

glasnik BiH", broj 77/10) u Aneksu I. Metodi 10. točki 7.1. iza formule: "°S = kutni stupanj × 2,889" dodaju se sljedeće riječi: "Stupnjevi S (°S) preračunavaju se u stupnjeve Z (°Z) množenjem s faktorom 0,99971".

Članak 2. Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmoga dana od dana

objave u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



На основу члана 17. став 3. тачка ф) и члана 72. Закона о храни ("Службени гласник БиХ", број 50/04) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, на 37. сједници одржаној 30. јануара 2013. године, донио је

ПРАВИЛНИК О ДОПУНИ ПРАВИЛНИКА О МЕТОДАМА

АНАЛИЗА ШЕЋЕРА

Члан 1. У Правилнику о методама анализа шећера

("Службени гласник БиХ", број 77/10) у Анексу I Методи 10. тачки 7.1. иза формуле: "°S = угаони степен × 2,889" додају се сљедеће ријечи: "Степени S (°S) прерачунавају се у степене Z (°Z) множењем сa фактором 0,99971".

Члан 2. Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана



Сарајево


Na osnovu člana 17. stav 3. tačka f) i člana 72. Zakona o

hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, na 37. sjednici, održanoj 30. januara 2013. godine, donijelo je

PRAVILNIK O DOPUNI PRAVILNIKA O METODAMA ANALIZA

ŠEĆERA

Član 1. U Pravilniku o metodama analiza šećera ("Službeni

glasnik BiH", broj 77/10) u Aneksu I. Metodi 10. tački 7.1. iza formule: "°S = ugaoni stepen × 2,889" dodaju se sljedeće riječi: "Stepeni S (°S) preračunavaju se u stepene Z (°Z) množenjem faktorom 0,99971.".

Član 2. Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana



Sarajevo



274 Na temelju članka 17. stavak 2. i članka 54. stavak 1.

točka c) Zakona o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, u suradnji s nadležnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i


Hercegovine, na 37. sjednici održanoj 30. siječnja 2013. godine, donijelo je

PRAVILNIK O KAKVOĆI SENFA


Članak 1. (Predmet)

Ovim se pravilnikom propisuju kakvoća i drugi zahtjevi koje mora ispunjavati senf u proizvodnji i stavljanju na tržište.

Članak 2. (Označavanje)

Zapakirani senf mora biti označen u skladu s Pravilnikom o općem deklariranju ili označavanju upakirane hrane ("Službeni glasnik BiH", broj 87/08) i s ovim pravilnikom.

Članak 3. (Uporaba aditiva)

U proizvodnji senfa mogu se rabiti aditivi koji se koriste u skladu s Pravilnikom o uporabi prehrambenih aditiva, osim boja i sladila, u hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 83/08).

Članak 4. (Mjeriteljski zahtjevi)

Dopuštena odstupanja nominalne i neto količine i način obilježavanja nominalne odnosno neto količine za zapakirani senf moraju biti sukladni Zakonu o mjeriteljstvu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 19/01).

DIO DRUGI - POSEBNE ODREDBE

Članak 5. (Proizvodnja senfa)

(1) Senf je proizvod koji je dobiven miješanjem octa ili tekućine koja sadrži octenu kiselinu i sjemenke senfa Brassica nigra, Brassica juncea, Sinapsis Alba ili senfovo brašno dobiveno od tih sjemena.

(2) Senf se može dobiti miješanjem naprijed navedenih sjemena i senfovog brašna kojem se mogu dodati sljedeće namirnice ili sastojci hrane: vino, voćna vina, kuhinjska sol, šećer, aromatično bilje i začini, kao i ekstrakti dobiveni iz tog aromatičnog bilja i začina.

(3) Senf proizveden iz razrijeđene octene kiseline mora imati oznaku: "senf s razrijeđenom octenom kiselinom."

(4) U proizvodnji senfa nije dopušteno koristiti sintetička eterična ulja.

Članak 6. (Ispunjavanje zahtjeva)

Senf koji se stavlja u promet mora ispunjavati sljedeće zahtjeve:

a) imati izgled, okus i miris svojstvene senfu; b) biti homogene, mazive konzistencije, bez grudica; c) sadržavati najviše 78% vode; d) sadržavati najviše 15% kuhinjske soli (računato na

suhu tvar proizvoda); e) sadržavati najviše 9% pepela, bez kuhinjske soli

(računato na suhu tvar proizvoda); f) sadržavati najviše 0,1% pepela neotopivog u HCl.

DIO TREĆI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 7. (Zalihe, rok trajnosti)

Senf proizveden prije stupanja na snagu ovoga pravilnika može biti u prometu sve do nestanka zaliha ili do prestanka roka trajnosti.

Članak 8. (Prestanak važenja)

Stupanjem na snagu ovoga pravilnika prestaju važiti odredbe Pravilnika o kvalitetu kafe i surogata kafe, čaja, začina, koncentrata za supu, pekarskog kvasca, praška za pecivo, praška za puding, dijetetskih proizvoda i aditiva ("Službeni list SFRJ", br. 13/78, 20/80, 41/80, 45/81, 52/86, 33/89 i "Službeni list R BiH", broj 2/92) koje se odnose na senf.


Ovaj pravilnik stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



На основу члана 17. став 2. и члана 54. став 1. тачка ц)

Закона о храни ("Службени гласник БиХ", број 50/04) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, на 37. сједници одржаној 30. јануара 2013. године, донио је

ПРАВИЛНИК О КВАЛИТЕТУ СЕНФА

ДИО ПРВИ - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет)

Овим правилником прописују се квалитет и други захтјеви које мора испуњавати сенф у производњи и стављању на тржиште.

Члан 2. (Означавање)

Запаковани сенф мора бити означен у складу са Правилником о општем декларисању или означавању упаковане хране ("Службени гласник БиХ", број 87/08) и са овим правилником.

Члан 3. (Употреба адитива)

У производњи сенфа могу се употребљавати адитиви који се користе у складу са Правилником о употреби прехрамбених адитива, осим боја и заслађивача, у храни ("Службени гласник БиХ", број 83/08).

Члан 4. (Метролошки захтјеви)

Дозвољена одступања номиналне и нето количине и начин обиљежавања номиналне односно нето количине за запаковани сенф морају бити у складу са Законом о метрологији Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 19/01).

ДИО ДРУГИ - ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 5. (Производња сенфа)

(1) Сенф је производ који је добијен мијешањем сирћета или течности која садржи сирћетну киселину и сјеменке сенфа Brassica nigra, Brassica juncea, Sinapsis Alba или сенфово брашно добијено од тих сјемена.


(2) Сенф се може добити мијешањем наведених сјемена и сенфовог брашна којем се могу додати сљедеће намирнице или састојци хране: вино, воћна вина, кухињска со, шећер, ароматично биље и зачини, као и екстракти добијени из тог ароматичног биља и зачина.

(3) Сенф произведен из разријеђене сирћетне киселине мора имати ознаку "сенф са разријеђеном сирћетном киселином".

(4) У производњи сенфа није дозвољено коришћење синтетичких етеричних уља.

Члан 6. (Испуњавање захтјева)

Сенф који се ставља у промет мора испуњавати сљедеће захтјеве:

а) да има изглед, укус и мирис карактеристичан за сенф;

б) да је хомогене, мазиве конзистенције, без грудвица;

ц) да садржи највише 78% воде; д) да садржи највише 15% кухињске соли (рачунато

на суву материју производа); е) да садржи највише 9% пепела, без кухињске соли

(рачунато на суву материју производа); ф) да садржи највише 0,1% пепела нерастворљивог

у HCl.

ДИО ТРЕЋИ - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 7. (Залихе, рок трајања)

Сенф произведен прије ступања на снагу овог правилника може бити у промету све до нестанка залиха или до престанка рока трајања.

Члан 8. (Престанак важења)

Ступањем на снагу овог правилника престају да важе одредбе Правилника о квалитету кафе и сурогата кафе, чаја, зачина, концентрата за супу, пекарског квасца, прашка за пециво, прашка за пудинг, дијететских производа и адитива ("Службени лист СФРЈ", бр. 13/78, 20/80, 41/80, 45/81, 52/86, 33/89 и "Службени лист РБиХ", број 2/92), које се односе на сенф.


Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево


Na osnovu člana 17. stav 2. i člana 54. stav 1. tačka c)

Zakona o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, na 37. sjednici održanoj 30. januara 2013. godine, donijelo je

PRAVILNIK O KVALITETU SENFA


Član 1. (Predmet)

Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugi zahtjevi koje mora ispunjavati senf u proizvodnji i stavljanju na tržište.

Član 2. (Označavanje)

Zapakirani senf mora biti označen u skladu s Pravilnikom o općem deklariranju ili označavanju zapakirane hrane ("Službeni glasnik BiH", broj 87/08) i s ovim pravilnikom.

Član 3. (Upotreba aditiva)

U proizvodnji senfa mogu se upotrebljavati aditivi koji se koriste u skladu s Pravilnikom o upotrebi prehrambenih aditiva, osim boja i zaslađivača, u hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 83/08).

Član 4. (Mjeriteljski zahtjevi)

Dozvoljena odstupanja nominalne i neto količine i način obilježavanja nominalne, odnosno neto količine za zapakirani senf, mora biti u skladu sa Zakonom o mjeriteljstvu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 19/01).

DIO DRUGI - POSEBNE ODREDBE

Član 5. (Proizvodnja senfa)

(1) Senf je proizvod koji je dobiven miješanjem sirćeta ili tekućine koja sadrži sirćetnu kiselinu i sjemenke senfa Brassica nigra, Brassica juncea, Sinapsis Alba ili senfovo brašno dobiveno od tih sjemena.

(2) Senf se može dobiti miješanjem navedenih sjemena i senfovog brašna kojem se mogu dodati sljedeće namirnice ili sastojci hrane: vino, voćna vina, kuhinjska so, šećer, aromatično bilje i začini, kao i ekstrakti dobiveni iz tog aromatičnog bilja i začina.

(3) Senf proizveden iz razrijeđene sirćetne kiseline mora imati oznaku "senf s razrijeđenom sirćetnom kiselinom."

(4) U proizvodnji senfa nije dozvoljeno koristiti sintetička eterična ulja.

Član 6. (Ispunjavanje zahtjeva)

Senf koji se stavlja u promet mora ispunjavati sljedeće zahtjeve:

a) da ima izgled, ukus i miris karakterističan za senf; b) da je homogene, mazive konzistencije, bez grudvica; c) da sadrži najviše 78% vode; d) da sadrži najviše 15% kuhinjske soli (računato na

suhu tvar proizvoda); e) da sadrži najviše 9% pepela, bez kuhinjske soli

(računato na suhu tvar proizvoda); f) da sadrži najviše 0,1% pepela neotopivog u HCl.

DIO TREĆI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 7. (Zalihe, rok trajanja)

Senf proizveden prije stupanja na snagu ovog pravilnika može biti u prometu sve do nestanka zaliha ili do prestanka roka trajanja.


Član 8. (Prestanak važenja)

Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaju da važe odredbe Pravilnika o kvalitetu kafe i surogata kafe, čaja, začina, koncentrata za supu, pekarskog kvasca, praška za pecivo, praška za puding, dijetetskih proizvoda i aditiva ("Službeni list SFRJ", br. 13/78, 20/80, 41/80, 45/81, 52/86, 33/89 i "Službeni list R BiH", broj 2/92), koje se odnose na senf.


Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



275 Na temelju članka 17. stavak 2. i članka 54. stavak 1.

točka c) Zakona o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, u suradnji s nadležnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, na 37. sjednici održanoj 30. siječnja 2013. godine, donijelo je

PRAVILNIK O KORIŠTENJU AKTIVNOG ALUMINIJEVOG

OKSIDA ZA UKLANJANJE FLUORIDA IZ PRIRODNIH MINERALNIH I PRIRODNIH IZVORSKIH VODA

Članak 1. (Predmet)

(1) Pravilnikom o korištenju aktivnog aluminijevog oksida za uklanjanje flourida iz prirodnih mineralnih i prirodnih izvorskih voda (u daljnjem tekstu: Pravilnik) propisuje se odobravanje postupaka uklanjanja fluorida iz prirodnih mineralnih voda i izvorskih voda korištenjem aktivnog aluminijevog oksida.

(2) U smislu ovoga Pravilnika, prirodne mineralne i prirodne izvorske vode u daljnjem se tekstu spominju pod zajedničkim nazivom "voda".

(3) Postupak uklanjanja fluorida provodi se u skladu s tehničkim zahtjevima, kako je navedeno u Aneksu koji je sastavni dio ovoga Pravilnika.

Članak 2. (Postupak uklanjanja fluorida iz prirodne mineralne i prirodne

izvorske vode aktivnim aluminijevim oksidom) (1) Otpuštanje rezidua, nastalih uslijed uklanjanja fluorida iz

vode, mora biti najmanje tehnički izvedivo u skladu s najboljom proizvođačkom praksom i ne smije predstavljati opasnost za ljudsko zdravlje. Kako bi se to osiguralo, subjekt u poslovanju s hranom mora uspostaviti i pratiti kritične procesne postupke iz Aneksa ovoga Pravilnika.

(2) U slučaju primjene postupka uklanjanja fluorida aktivnim aluminijevim oksidom iz prirodne mineralne i prirodne izvorske vode, sukladno stavku (1) ovoga članka i Aneksu ovoga Pravilnika, Povjerenstvo za priznavanje prirodnih mineralnih i prirodnih izvorskih voda u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo) mora biti najmanje tri mjeseca prije obaviješteno o primjeni postupka uklanjanja fluorida.

(3) Subjekt u poslovanju s hranom mora uz obavijest Povjerenstvu dostaviti sve bitne informacije, dokumentaciju i analitičke rezultate o postupku obrade vode aktivnim aluminijevim oksidom koji dokazuju da je obrada sukladna s Aneksom ovoga Pravilnika.

Članak 3. (Deklariranje proizvoda)

Deklariranje prirodne mineralne i izvorske vode koja je podvrgnuta postupku uklanjanja fluorida mora uključivati izjave o analitičkoj kompoziciji i izjavu da je "voda podvrgnuta ovlaštenom postupku adsorpcije".


Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



ANEKS TEHNOLOŠKI ZAHTJEVI ZA KORIŠTENJE

AKTIVNOG ALUMINIJEVOG OKSIDA U SVRHU UKLANJANJA FLUORIDA IZ PRIRODNE

MINERALNE I PRIRODNE IZVORSKE VODE

Subjekti u poslovanju s hranom moraju primijeniti i nadzirati sljedeće proizvodne postupke: 1. Prije korištenja aktivnog aluminijevog oksida u postupku

uklanjanja fluorida iz vode moraju se ukloniti svi rezidui. To se provodi tako što se aktivni aluminijev oksid obrađuje kiselim ili alkalnim kemikalijama, a zatim ispire radi uklanjanja sitnih čestica.

2. U razdoblju od jednog do četiri tjedna, ovisno o sastavu i protoku vode, treba se provesti postupak regeneracije. To uključuje primjenu odgovarajućih kemikalija radi uklanjanja apsorbiranih iona u svrhu vraćanja apsorpcijske sposobnosti aktivnog aluminijevog oksida te radi uklanjanja svih eventualno formiranih biofilmova. Taj se postupak odvija u tri koraka: – Obrada natrijevim hidroksidom radi uklanjanja iona

fluorida i zamjena hidroksidnim ionima; – Obrada kiselinom kako bi se uklonio preostali

natrijev hidroksid i aktivirao medij; – Ispiranje vodom za piće ili demineraliziranom

vodom i završno kondicioniranje vodom kako bi se osiguralo da aktivni aluminijev oksid nema utjecaja na ukupni mineralni sastav obrađene vode.

3. Kemikalije i reagensi korišteni u postupcima navedenim pod točkama 1. i 2. ovoga Aneksa moraju biti sukladni sa standardnim metodama norme BAS EN/ISO koje se odnose na čistoću kemijskih reagensa koji se koriste za obradu vode za piće.

4. Aktivni aluminijev oksid mora biti sukladan s bosanskohercegovačkim standardima za testove ispiranja (BAS EN 12902) kako bi se osiguralo da u vodi nema rezidua, što bi rezultiralo koncentracijama višim od onih navedenih u ovom Pravilniku ili Pravilniku o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće ("Službeni glasnik BiH", br. 40/10, 43/10 i 30/12). Ukupna količina aluminijevih iona u obrađenoj vodi, kao rezultat otpuštanja aluminija, glavne tvari iz aktivnog aluminijevog oksida, ne smije biti veća od 200 μg/l, odnosno kako je propisano Pravilnikom o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće.


5. Proizvodni koraci podliježu dobroj proizvođačkoj praksi i načelima HACCP-a određenim u skladu s važećim propisima.

6. Subjekt u poslovanju s hranom utvrđuje program nadziranja kako bi se osigurala primjena proizvodnih koraka, s posebnom pozornošću na održavanje osnovnih svojstava vode i sadržaja fluorida.

На основу члана 17. став 2. и члана 54. став 1. тачка ц)

Закона о храни ("Службени гласник БиХ", број 50/04) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, на 37. сједници одржаној 30. јануара 2013. године, донио је

ПРАВИЛНИК О КОРИШЋЕЊУ АКТИВНОГ АЛУМИНИЈУМ-ОКСИДА ЗА УКЛАЊАЊЕ ФЛУОРИДА ИЗ

ПРИРОДНИХ МИНЕРАЛНИХ И ПРИРОДНИХ ИЗВОРСКИХ ВОДА

Члан 1. (Предмет)

(1) Правилником о коришћењу активног алуминијум-оксида за уклањање флуорида из природних минералних и природних изворских вода (у даљем тексту: Правилник) прописује се одобравање поступака уклањања флуорида из природних минералних вода и изворских вода коришћењем активног алуминијум-оксида.

(2) У смислу овог Правилника, природне минералне и природне изворске воде у даљем тексту спомињу се под заједничким називом "вода".

(3) Поступак уклањања флуорида извршава се у складу са техничким захтјевима као што је наведено у Анексу који је саставни дио овог Правилника.

Члан 2. (Поступак уклањања флуорида из природне минералне и природне изворске воде активним алуминијум-оксидом)

(1) Отпуштање резидуа, насталих усљед уклањања флуорида из воде, мора бити најмање технички изводљиво у складу са најбољом произвођачком праксом и не смије представљати опасност за људско здравље. Како би се то осигурало, субјект у пословању са храном мора успоставити и пратити критичне процесне поступке из Анекса овог Правилника.

(2) У случају примјене поступка уклањања флуорида активним алуминијум-оксидом из природне минералне и природне изворске воде, у складу са ставом (1) овог члана и Анекса овог Правилника, Комисија за признавање природних минералних и природних изворских вода у Босни и Херцеговини (у даљем тексту: Комисија) мора бити обавијештена најмање три мјесеца прије о примјени поступка уклањања флуорида.

(3) Субјект у пословању са храном мора уз обавјештење Комисији доставити све важне информације, документацију и аналитичке резултате о поступку обраде воде активним алуминијум-оксидом који доказују да је обрада у складу са Анексом овог Правилника.

Члан 3. (Декларисање производа)

Декларисање природне минералне и изворске воде која је подвргнута поступку уклањања флуорида мора укључивати изјаве о аналитичкој композицији и изјаву да је "вода подвргнута овлашћеном поступку адсорпције".


Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево


АНЕКС ТЕХНОЛОШКИ ЗАХТЈЕВИ ЗА КОРИШЋЕЊЕ АКТИВНОГ АЛУМИНИЈУМОКСИДА У СВРХУ

УКЛАЊАЊА ФЛУОРИДА ИЗ ПРИРОДНЕ МИНЕРАЛНЕ И ПРИРОДНЕ ИЗВОРСКЕ ВОДЕ

Субјекти у пословању са храном морају примијенити и надгледати сљедеће производне поступке: 1. Прије коришћења активног алуминијум-оксида у

поступку уклањања флуорида из воде морају се уклонити сви резидуи. То се изводи на начин да се активни алуминијум- оксид третира киселим или алкалним хемикалијама, а затим испире ради уклањања ситних честица.

2. У периоду од једне до четири седмице, зависно од састава и протока воде, потребно је спровести поступак регенерације. То укључује примјену одговарајућих хемикалија ради уклањања апсорбованих јона у сврху враћања апсорпцијске способности активног алуминијум-оксида те ради уклањања свих евентуално формираних биофилмова. Ова процедура се обавља у три корака: – Обрада натријум-хидроксидом ради уклањања

јона флуорида и замјена са хидроксидним јонима;

– Обрада киселином како би се уклонио преостали натријум-хидроксид и активирао медиј;

– Испирање водом за пиће или деминерализованом водом и завршно кондиционирање водом како би се осигурало да активни алуминијум-оксид нема утицај на укупни минерални састав обрађене воде.

3. Хемикалије и реагенси коришћени за поступке наведене под тачкама 1 и 2 овог анекса морају бити у складу са стандардним методама BAS EN/ISO норме које се односе на чистоћу хемијских реагенса који се користе за обраду воде за пиће.

4. Активни алуминијум-оксид мора бити у складу са босанскохерцеговачким стандардима за тестове испирања (BAS EN 12902) како би се осигурало да у води нема резидуа што би резултирало концентрацијама вишим од оних наведених у овом правилнику или у Правилнику о здравственој исправности воде за пиће ("Службени гласник БиХ", бр. 40/10, 43/10 и 30/12). Укупна количина алуминијумових јона у обрађеној води, као резултат отпуштања алуминијума, главне материје из активног алуминијум-оксида, не смије бити већа од 200 μg/l, односно како је прописано Правилником о здравственој исправности воде за пиће.


5. Производни кораци подлијежу доброј произвођачкој пракси и HACCP принципима дефинисаним у складу са важећим прописима.

6. Субјект у пословању са храном утврђују програм надгледања како би се обезбиједила примјена производних корака са посебном пажњом на одржавање основних карактеристика воде и садржаја флуорида,

Na osnovu člana 17. stav 2. i člana 54. stav 1. tačka c)

Zakona o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, na 37. sjednici održanoj 30. januara 2013. godine, donijelo je

PRAVILNIK O KORIŠTENJU AKTIVNOG ALUMINIJEVOG

OKSIDA ZA UKLANJANJE FLUORIDA IZ PRIRODNIH MINERALNIH I PRIRODNIH IZVORSKIH VODA

Član 1. (Predmet)

(1) Pravilnikom o korištenju aktivnog aluminijevog oksida za uklanjanje flourida iz prirodnih mineralnih i prirodnih izvorskih voda (u daljnjem tekstu: Pravilnik) propisuje se odobravanje postupaka uklanjanja fluorida iz prirodnih mineralnih voda i izvorskih voda korištenjem aktivnog aluminijevog oksida.

(2) U smislu ovog Pravilnika, prirodne mineralne i prirodne izvorske vode u daljnjem tekstu spominju se pod zajedničkim nazivom "voda".

(3) Postupak uklanjanja fluorida provodi se u skladu s tehničkim zahtjevima kao što je navedeno u Aneksu koji je sastavni dio ovog Pravilnika.

Član 2. (Postupak uklanjanja fluorida iz prirodne mineralne i prirodne

izvorske vode aktivnim aluminijevim oksidom) (1) Otpuštanje rezidua, nastalih uslijed uklanjanja fluorida iz

vode, mora biti najmanje tehnički izvodivo u skladu s najboljom proizvođačkom praksom i ne smije predstavljati opasnost za ljudsko zdravlje. Kako bi se to osiguralo, subjekat u poslovanju s hranom mora uspostaviti i pratiti kritične procesne postupke iz Aneksa ovog Pravilnika.

(2) U slučaju primjene postupka uklanjanja fluorida aktivnim aluminijevim oksidom iz prirodne mineralne i prirodne izvorske vode, u skladu sa stavom (1) ovog člana i Aneksom ovog Pravilnika, Komisija za priznavanje prirodnih mineralnih i prirodnih izvorskih voda u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: Komisija) mora biti obaviještena najmanje tri mjeseca prije o primjeni postupka uklanjanja fluorida.

(3) Subjekat u poslovanju s hranom mora uz obavještenje Komisiji dostaviti sve bitne informacije, dokumentaciju i analitičke rezultate o postupku obrade vode aktivnim aluminijevim oksidom koji dokazuju da je obrada u skladu s Aneksom ovog Pravilnika.

Član 3. (Deklariranje proizvoda)

Deklariranje prirodne mineralne i izvorske vode koja je podvrgnuta postupku uklanjanja fluorida mora uključivati

izjave o analitičkoj kompoziciji i izjavu da je "voda podvrgnuta ovlaštenom postupku adsorpcije".


Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



ANEKS TEHNOLOŠKI ZAHTJEVI ZA KORIŠTENJE

AKTIVNOG ALUMINIJEVOG OKSIDA U SVRHU UKLANJANJA FLUORIDA IZ PRIRODNE

MINERALNE I PRIRODNE IZVORSKE VODE

Subjekti u poslovanju s hranom moraju primijeniti i nadgledati sljedeće proizvodne postupke: 1. Prije korištenja aktivnog aluminijevog oksida u postupku

uklanjanja fluorida iz vode moraju se ukloniti svi rezidui. To se provodi na način da se aktivni aluminijev oksid tretira kiselim ili alkalnim hemikalijama, a zatim ispire radi uklanjanja sitnih čestica.

2. U periodu od jedne do četiri sedmice, zavisno od sastava i protoka vode, treba se provesti postupak regeneracije. To uključuje primjenu odgovarajućih hemikalija radi uklanjanja apsorbiranih jona u svrhu vraćanja apsorpcijske sposobnosti aktivnog aluminijevog oksida te radi uklanjanja svih eventualno formiranih biofilmova. Ova procedura obavlja se u tri koraka: – Obrada natrijevim hidroksidom radi uklanjanja jona

fluorida i zamjena s hidroksidnim jonima; – Obrada kiselinom kako bi se uklonio preostali

natrijev hidroksid i aktivirao medij; – Ispiranje vodom za piće ili demineraliziranom

vodom i završno kondicioniranje vodom kako bi se osiguralo da aktivni aluminijev oksid nema uticaj na ukupni mineralni sastav obrađene vode.

3. Hemikalije i reagensi korišteni za postupke navedene pod tač. 1. i 2. ovog aneksa moraju biti u skladu sa standardnim metodama BAS EN/ISO norme koje se odnose na čistoću hemijskih reagensa koji se koriste za obradu vode za piće.

4. Aktivni aluminijev oksid mora biti u skladu s bosanskohercegovačkim standardima za testove ispiranja (BAS EN 12902) kako bi se osiguralo da u vodi nema rezidua što bi rezultiralo koncentracijama višim od onih navedenih ovim pravilnikom ili Pravilnikom o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće ("Službeni glasnik BiH", br. 40/10, 43/10 i 30/12). Ukupna količina aluminijevih jona u obrađenoj vodi, kao rezultat otpuštanja aluminija, glavne materije iz aktivnog aluminijevog oksida, ne smije biti veća od 200 μg/l, odnosno kako je propisano Pravilnikom o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće.

5. Proizvodni koraci podliježu dobroj proizvođačkoj praksi i HACCP principima definiranim u skladu s važećim propisima.

6. Subjekat u poslovanju s hranom utvrđuju program nadgledanja kako bi se osigurala primjena proizvodnih koraka s posebnom pažnjom na održavanje osnovnih karakteristika vode i sadržaja fluorida.


USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

276 Ustavni sud Bosne i Hercegovine je u Vijeću od pet sudaca,

u predmetu broj AP 1084/09, rješavajući apelaciju Save Todovića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Mirsad Ćeman, sudac Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 16. siječnja 2013. godine donio

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neutemeljena apelacija Save Todovića,

podnesena protiv presuda Suda Bosne i Hercegovine br. X-KRŽ-06/275 od 6. studenoga 2008. godine i X-KR-06/275 od 28. veljače 2008. godine.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. Savo Todović (u daljnjem tekstu: apelant) iz Foče, kojega zastupa Jovan Debelica, odvjetnik iz Sarajeva, podnio je 9. travnja 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv presuda Suda Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud BiH) br. X-KRŽ-06/275 od 6. studenoga 2008. godine i X-KR-06/275 od 28. veljače 2008. godine. Također, apelant je osobno 11. travnja 2009. godine, putem Kazneno-popravnog zavoda "Foča", dostavio apelaciju protiv navedenih presuda.

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na temelju članka 22. stavak 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Suda BiH i Tužiteljstva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Tužiteljstvo BiH) je zatraženo 3. srpnja 2009. godine da dostave odgovore na apelaciju.

3. Sud BiH je dostavio odgovor na apelaciju 23. srpnja 2009. godine, a Tužiteljstvo BiH 10. srpnja 2009. godine.

4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju su dostavljeni apelantu 7. kolovoza 2009. godine.

III. Činjenično stanje

5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata podastrtih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

6. Presudom Suda BiH broj X-KR-06/275 od 28. veljače 2008. godine apelant i M.R. su proglašeni krivim da su radnjama opisanim u izreci navedene presude, pod točkama od 1 do 5, učinili kazneno djelo zločina protiv čovječnosti iz članka 172. stavak 1. točka h) Kaznenog zakona BiH (u daljnjem tekstu: KZBiH), a sve u svezi s člankom 29. i člankom 180. st. 1. i 2. KZBiH, i to: pod točkom 1. koja uključuje podtočke 1.b) i 1.c) - mučenje i druga nečovječna djela slične prirode, učinjena u namjeri nanošenja velike patnje ili ozbiljne tjelesne ili psihičke povrede ili narušavanja zdravlja iz točke k) i f) članka 172. KZBiH; pod točkom 2 - lišavanje druge osobe života (ubojstvo), iz točke a) članka 172. KZBiH; pod točkom 3 - zatvaranje ili drugo teško oduzimanje slobode oprečno temeljnim pravilima međunarodnoga prava, te druga nečovječna djela slične prirode,

učinjena u namjeri nanošenja velike patnje, ozbiljne tjelesne ili psihičke povrede ili narušavanja zdravlja iz točke e) i k) članka 172. KZBiH; pod točkom 4, koja uključuje podtočku 4.a) odvođenje u ropstvo iz točke c) članka 172. KZBiH, pod točkom 4.b) i 4.c) odvođenje u ropstvo i druga nečovječna djela slične naravi, učinjena u namjeri nanošenja velike patnje ili ozbiljne tjelesne ili psihičke povrede ili narušavanja zdravlja iz točke c) i k) članka 172. KZBiH, te pod točkom 5. deportacija ili prisilno preseljenje stanovništva i prisilni nestanak osoba, iz točaka d) i i) iz članka 172. KZBiH. Prvostupanjsko vijeće je za navedeno kazneno djelo, na temelju odredbe članka 285. Zakona o kaznenom postupku Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: ZKP BiH), uz primjenu čl. 39, 42, 48. i članka 49. KZBiH, optužnog M. R. osudilo na kaznu zatvora u trajanju od osam godina i šest mjeseci a apelanta osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i šest mjeseci.

7. Dakle, apelant je navedenom pobijanom presudom proglašen krivim što je u vremenskom razdoblju "počev od aprila mjeseca 1992. godine do oktobra mjeseca 1994. godine u okviru sistematičnog napada vojske i policije Republike Srpske kao i paravojnih formacija, usmjerenog protiv civilnog nesrpskog stanovništva na širem području općine Foča, znajući za taj napad apelant u svojstvu zamjenika upravnika KP doma 'Foča' (u daljnjem tekstu: KPD Foča), zajedno sa upravnikom istog doma M.K., te zatvorskim stražarima, i drugim članovima zatvorskog osoblja i pripadnicima JNA, srpske teritorijalne odbrane, civilne i vojne policije Republike Srpske i paravojnim formacijama, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio zatočenje muslimana i drugih nesrpskih civila iz Foče i okolnih područja u nehumanim uslovima u KPD Foča koji je imao sva obilježja logora, u kojem je bilo nezakonito zatočeno najmanje 700 zatočenika nesrpske nacionalnosti, posebno bošnjačke, tako što je počinio: progon nesrpskog civilnog stanovništva na političkoj, nacionalnoj, etničkoj i vjerskoj osnovi, mučenjem, premlaćivanjem, ubijanjem, nečovječnim postupanjem, nanošenjem povreda tjelesnog integriteta i zdravlja, prisiljavanjem na prinudni rad, prisilnim nestancima, deportaciji i zatvaranjem. Također, apelant je kao nadređena i odgovorna osoba propustio da preduzme nužne i razumne mjere u sprečavanju činjenja navedenih djela i kažnjavanju počinitelja istih djela na način kao što je navedeno u izreci osporene presude u tački 1, 1b), 1c), tač. 2, 3, 4, 4a), 4b) i 4c) i tački 5".

8. Apelantu je, na temelju članka 56. KZBiH i članka 2. stavak 4. Zakona o ustupanju predmeta od Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju (u daljnjem tekstu: MKSJ) Tužiteljstvu BiH i korištenju dokaza pribavljenih od MKSJ u postupcima pred sudovima u BiH, u izrečenu kaznu uračunato vrijeme koje je proveo u pritvoru, prema odluci MKSJ i rješenju suda BiH, s početkom od 15. siječnja 2005. godine, pa do upućivanja na izdržavanje kazne. Apelant je primjenom članka 188. stavak 4. ZKP BiH oslobođen dužnosti nadoknade troškova postupka. Istom presudom apelant i M. R. su oslobođeni optužbe da su na način opisan u točkama 1 i 1.a) oslobađajućeg dijela presude počinili kazneno djelo zločina protiv čovječnosti iz članka 172. stavak 1. točke f) i k) KZBiH.

9. U obrazloženju pobijane presude je navedeno da je odlukom od 7. travnja 2006. godine Pretresno vijeće MKSJ usvojilo Drugu izmijenjenu zajedničku optužnicu Tužiteljstva MKSJ protiv apelanta i M.R. kao važeću u predmetu Tužitelj protiv apelanta i M.R. IT-97-25/1-PT, Naredba o važećoj optužnici, 7. travanj 2006. godine. Optužnicom su se apelant i M.R. teretili da su sudjelovali u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio zatvaranje muslimana i drugog nesrpskog civilnog stanovništva iz Foče i okolnog područja u nečovječnim uvjetima i njihovo izlaganje premlaćivanjima, mučenju, držanju u ropskom odnosu, deportacijama i prinudnom


premještaju. Prema navodima optužnice apelant je bio zamjenik upravnika KPD "Foča". Apelant se teretio na temelju individualne i zapovjedne odgovornosti za kaznena djela zločina protiv čovječnosti, progona, mučenja, nečovječnog postupanja, ubojstva, zatvaranja i držanja u ropskom odnosu i kršenja zakona i običaja ratovanja, mučenja, okrutnog postupanja, ubojstva i porobljavanja. Nakon što je 4. rujna 2006. godine Prizivno vijeće MKSJ potvrdilo odluke Vijeća za prosljeđivanje MKSJ o ustupanju predmeta prema pravilima 11bis, od 8. srpnja i 31. svibnja 2006. godine konkretan predmet je 3. listopada 2006. godine proslijeđen u nadležnost pravosudnih organa Bosne i Hercegovine, te je apelant prebačen iz Pritvorske jedinice MKSJ na teritorij BiH i predat mjerodavnom Sudu.

10. U obrazloženju presude je dalje navedeno da je Tužiteljstvo BiH 22. prosinca 2006. godine podnijelo prilagođenu Optužnicu broj KT-RZ-162/06 kojom se apelant tereti za počinjenje kaznenog djela zločin protiv čovječnosti iz članka 172. stavak 1. točka h) progon KZBiH u svezi s točkama a), d), e), f), k) i i) istog članka, a u svezi s čl. 29. i 180. st. 1. i 2. KZBiH. Sudac za prethodni postupak je 29. prosinca 2006. godine prihvatio prilagođenu optužnicu. Tijekom dokaznog postupka sud je izveo dokaze Tužiteljstva BiH i apelantove obrane (saslušao apelanta i njegove svjedoke), izvršio uvid u brojne druge materijalne dokaze, te saslušao brojne svjedoke optužbe koji su žrtve počinjene inkriminacije u razdoblju obuhvaćenom optužnicom. Navedeno je da je tim svjedocima još u postupku pred MKSJ dodijeljena zaštita podataka i identiteta, a apelant i njegovi branitelji su bili u potpunosti upoznati s njihovim identitetom. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno da dokazi van dvojbe dokazuju da je od sredine travnja 1992. godine do listopada 1994. godine, u KPD "Foča" postojao "sistemski udruženi zločinački poduhvat u koji je bilo uključeno više osoba iz više organizacija, institucija i tijela. Zajednički cilj sistemskog udruženog zločinačkog poduhvata bio je progon nesrpskih civila iz fočanske regije kroz njihovo nezakonito zatvaranje u KPD u nečovječnim uvjetima, porobljavanje nekih zatvorenika, podvrgavanje zatvorenika sistematičnom i organiziranom isljeđivanju koje je često uključivalo premlaćivanja i mučenje, i konačno, njihovo trajno uklanjanje iz fočanske regije gdje su do tada bili zakonito prisutni, sistematsko ubijanje nekih zatvorenika, prisilni nestanak drugih zatvorenika i konačno deportovanje i prisilno preseljavanje svih preostalih zatvorenika. Time što je doprinio ovom sistemu progona, znajući za zajednički cilj da se vrši progon, vrstu krivičnih djela koja su počinjena i diskriminatorsku namjeru tih djela, i time što je imao namjeru da lično doprinese sistemu progona, te time što je imao diskriminatorsku namjeru, apelant se krivi za krivična djela utvrđena u tačkama 1-5 presude kao saizvršilac u sistemskom udruženom zločinačkom poduhvatu".

11. Dalje je istaknuto da su apelant i M.R. kazneno odgovorni "prema KZBiH kao saizvršioci u sistemskom udruženom zločinačkom poduhvatu: 1) zato što se na njih tj i na apelanta primjenjuje međunarodno običajno pravo, koje priznaje udruženi zločinački poduhvat, te 2) što se na njih primjenjuju zakonski propisi BiH, uključujući član 180. stav 1. KZBiH, u koji je ugrađena međunarodna pravna definicija i sudsko objašnjenje kojim se definiše učinjenje i utvrđuje da je sistemski udruženi zločinački poduhvat oblik saizvršilaštva po tom zakonu". Obrazloženo je da se članak 180. KZBiH primjenjuje isključivo na neka kaznena djela, uključujući i zločin protiv čovječnosti, dok članak 29. KZBiH propisuje uvjete suizvršilaštva. Istaknuto je da bi se optuženi smatrao krivim za suizvršilaštvo prema članku 29. KZBiH, "on mora ili učestvovati u actus reus krivičnog djela ili preduzeti što drugo, čime se na odlučujući način doprinosi učinjenju krivičnog djela. Ako je optužni zajedno sa drugim licima učestvovao u samom krivičnom djelu, pod

uslovom da postoji potrebni mens rea, to je dovoljno prema članu 29. da se on smatra saizvršiocem i bude kažnjen kao glavni počinilac. Međutim, ako je počinio što drugo što je dovelo do učinjenja krivičnog djela, tada ta njegova radnja mora predstavljati odlučujući doprinos učinjenju krivičnog djela". Dakle, apelant je u svojstvu zamjenika upravnika KPD Foča, kao nadređena i odgovorna osoba s ovlastima i dužnostima poput onih koji pripadaju komandantu logora, svojim postupcima sudjelovao u održavanju sustava kažnjavanja i zlostavljanja zatočenika, doprinosio stvaranju i održavanju loših životnih uvjeta u logoru, sudjelovao u progonu nesrpskog civilnog stanovništva na političkoj, nacionalnoj, etničkoj i vjerskoj osnovi, mučenjem, premlaćivanjem, ubijanjem, nečovječnim postupa-njem, nanošenjem povreda tjelesnog integriteta i zdravlja, prisiljavanjem na prinudni rad, deportacijama i zatvaranjem, bio upoznat sa sustavom udruženog zločinačkog poduhvata te značajno doprinio uspostavi i održavanju zločinačkog poduhvata u KPD "Foča" i u tom smislu postupao s izravnim umišljajem, organizirao sustav zlostavljanja i u njemu sudjelovao poduzimanjem zločinačkih aktivnosti "čiji je doprinos bio presudan", prisilnim nestancima, prebacivanjem na nepoznata mjesta kojim se od tada gubi svaki trag, ali koji su pronađeni tijekom 2004. godine na lokalitetu Rudnik-Miljevina-Foča i ekshumirani iz masovnih grobnica I i II tijekom 2004. godine, te identificirani tijekom studenoga mjeseca 2006. godine i čiji su osobni podaci poimenično navedeni u točki 5. prvostupanjske presude (str. 5, 6. i 7).

12. Apelacijsko vijeće Suda BiH je, odlučujući o izjavljenim prizivima Tužiteljstva, apelanta te optuženog M.R. protiv Presude Suda BiH broj X-KR-06/275 od 28. veljače 2008. godine, na sjednici održanoj u nazočnosti tužitelja Tužiteljstva BiH, apelanta i njegovih branitelja 6. studenoga 2008. godine donio Presudu broj X-KRŽ-06/275 kojom je odbijen kao neutemeljen priziv Tužiteljstva a djelomično uvažen priziv apelanta i optuženog M.R., te je prvostupanjska Presuda broj X-KR-06/275 od 28. veljače 2008. godine preinačena glede pravne ocjene kaznenog djela, na način da su apelant i M.R. proglašeni krivim da su radnjama opisanim u izreci prvostupanjske presude učinili kazneno djelo zločina protiv čovječnosti iz članka 172. stavak 1. točka h) u svezi s točkama a), c), d), e), f), i) i k) KZBiH, a sve u svezi s člankom 29. i člankom 180. stavak 1. KZBiH (za razliku od prvostupanjske presude koja se pozivala i na stavak 2. navedenoga članka koji regulira zapovjednu odgovornost), te je presuda preinačena u dijelu odluke o kazni u odnosu na optuženog M.R. tako da je osuđen na kaznu zatvora od sedam godina.

13. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno da po ocjeni Vijeća Suda BiH prvostupanjska presuda ne sadrži bitne povrede odredaba kaznenog postupka na koje je priziv ukazivao, niti je pobijana presuda nerazumljiva i proturječna izvedenim dokazima, budući da je njena izreka jasna, a razlozi iz obrazloženja nisu joj proturječni. Pobijanom presudom nije povrijeđeno metodološko načelo pri utvrđivanju odlučnih činjenica predviđen člankom 14. ZKP BiH, "koji se odnosi na standard 'jednakosti u postupanju', budući da je ispitala i utvrdila činjenice koje se jednako odnose, kako na one koje terete optužene, tako i na one koje im idu u prilog". Apelacijsko vijeće suda BiH je konstatiralo da je pretresno vijeće, u svakom trenutku, vodilo računa o pitanjima koje je postavljala obrana, a koja se odnose na vjerodostojnost svjedoka, te ih je uzelo u obzir. U odnosu na prizivni prigovor koji se odnosio na nemogućnost izjavljivanja zasebnoga priziva na rješenje o utvrđenim činjenicama, Vijeće je ocijenilo da nije ugroženo načelo pravičnog suđenja. Obrazloženo je da "ovo ne znači da pravo na žalbu ne postoji generalno, već da nije dozvoljena posebna žalba, ali s tim što se utvrđene činjenice mogu pobijati u žalbi na


presudu, što je dovoljna garancija zaštite prava optuženog. Pored toga, interesantno je da odbrana nije koristila pravo pobijanja utvrđenih činjenica u toku dokaznog postupka, niti to čini u žalbenom postupku, budući da žalba odbrane ne pobija tačnost utvrđenih činjenica, već je prigovor usmjeren samo na nemogućnost izjavljivanja posebne žalbe". Istaknuto je da Vijeće smatra da je prvostupanjski sud, na temelju rezultata dokaza prihvaćenih na glavnom pretresu i činjenica na koje se poziva u obrazloženju presude, na pouzdan način utvrdio da su apelant i M. R. svojim učešćem značajno doprinijeli izvršenju kaznenopravnih radnji opisanih u točkama od 1 do 5 izreke presude, te pravilno našao da se u opisanim radnjama stječu sva zakonska obilježja kaznenoga djela zločina protiv čovječnosti iz članka 172. stavak 1. točka h) u svezi s točkama a), c) d), e), f), g), i) i k) KZBiH. Takve zaključke Vijeće je u potpunosti prihvatilo i zaključilo da obrana nije ponudila nijedan ozbiljan razlog utemeljen na činjeničnoj osnovi da bi se zaključilo kako su zaključci pretresnog vijeća "pogrešni ili nepotpuno utvrđeni", odnosno tvrdnje obrane nisu identificirale opravdane temelje za pronalazak greške u presudi sudbenog vijeća. Dalje, Apelacijsko vijeće je u potpunosti podržalo zaključke do kojih je došao prvostupanjski sud, a koji se odnose na činjenicu da udruženi zločinački poduhvat nepobitno predstavlja institut međunarodnog običajnog prava koji je postojao i bio u primjeni mnogo prije nego što je apelant počinio kazneno djelo koje je predmet optužbe u konkretnom predmetu. Imajući u vidu da su odredbe međunarodnog običajnog prava, i one koje se odnose na udruženi zločinački poduhvat, bile obvezujuće i za Bosnu i Hercegovinu, a prije toga i za SFRJ, zbog činjenice da oba Ustava propisuju izravnu primjenu potpisanih ratificiranih međunarodnih ugovora, pa tako i onih iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava (uključujući i Ženevske konvencije i oba Dopunska protokola, a posebice Martensovu klauzulu koja osigurava zaštitu građanskih lica i boraca sukladno međunarodnom običajnom pravu), Apelacijsko vijeće je ocijenilo da primjenom doktrine udruženog zločinačkog poduhvata prvostupanjski sud zapravo primjenjuje pravila međunarodnog običajnog prava, koja su bila ustanovljena mnogo prije nego što su konkretni zločini bili i počinjeni, iz čega proizlazi zaključak da takvim postupanjem ni na koji način nije narušeno načelo zakonitosti. Dalje je obrazloženo da, iako KZBiH, KZSFRJ, pa ni Statut MKSJ ne spominju izričito udruženi zločinački poduhvat kao oblik individualne kaznene odgovornosti, taj koncept je našao mjesta u brojnim presudama MKSJ, a pojavljuje se i u predmetima koji se vode pred Sudom BiH.

14. Naglašeno je da su se kroz dosadašnju sudbenu praksu iskristalizirala tri oblika udruženog zločinačkog poduhvata, kako je to prvostupanjska presuda i navela - "osnovni", "sistemski" i "prošireni". "Sistemski" udruženi zločinački poduhvat, koji se pobijanom presudom utvrđuje, predstavlja varijantu temeljnog oblika udruženog zločinačkog poduhvata, s tim da, kao dodatni element, zahtijeva znanje optuženoga o postojanju organiziranog sustava zlostavljanja i namjeru optuženoga da se on ostvari. Obrazloženo je da je doktrina zločinačkog poduhvata obuhvaćena člankom 7. Statuta MKSJ, a cilj joj je osigurati da se odgovornost za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava ne ograniči samo na one koji zapravo izvrše actus reus predmetnoga kaznenog djela (odnosno na one koji planiraju, potiču, naređuju, fizički čine zločin ili na drugi način pomažu i podržavaju njegovo planiranje, pripremu ili provedbu), već da se obuhvate i oni koji sa zajedničkom nakanom poduzimaju zločinačku aktivnost, koju izvode bilo svi zajedno, bilo samo neki od članova te skupine. Navedeno je da se o opsegu učešća i značaju radnji koje je apelant poduzeo od travnja 1992. godine sve do listopada 1994. godine prvostupanjska presuda detaljno pozabavila u paragrafima i. (str. 149) i ii. (str. 156) i dalje u pasusima označenim u

pobijanoj presudi, na temelju čega je donesen ispravan zaključak da su oba optužena, tj. i apelant, značajno doprinio uspostavi i održanju sustava zločina u KPD "Foča", te da je u tom smislu postupao s izravnim umišljajem, čime je nedvojbeno počinio kazneno djelo koje mu se stavlja na teret. Stoga, "obim zločinačkog poduhvata, funkcije koje je optuženi obavljao, vrijeme koje je proveo učestvujući u sistemu zlostavljanja, te napore koje nije poduzeo da bi omeo ili spriječio funkcioniranje sistema, kao i težina i obim počinjenih zločina, te revnost koju je apelant iskazao u obavljanju svojih zadataka, jasno dovode do zaključka da se radnje i ponašanje apelanta nedvojbeno uklapaju u obrazac zločina počinjenih u KPD 'Foča' što je [apelant] htio i čega je cijelo vrijeme bio svjestan". Apelacijsko vijeće je istaknulo kako prvostupanjska presuda daje valjano obrazloženje na temelju čega zaključuje "da je u KPD 'Foča' na snazi bio organiziran sistem zlostavljanja, da je apelant bio upoznat sa tim sistemom, svjestan karaktera i obima krivičnih aktivnosti koje su se u KPD 'Foča' poduzimale, te je svojim radnjama na odlučujući način doprinio da se takav sistem održi". Nadalje je naglašeno da je "potpuno nelogično optuženog smatrati krivično odgovornim zato što je planirao, podsticao, naredio ili izvršio krivično djelo, a istovremeno ga osuditi i zato što to djelo nije spriječio ili kaznio počinioca", te je pozivajući se na presudu u predmetu Krnojelac, istaknuo da se "optuženi ne može oglasiti krivim (osuda se ne može izreći) po oba osnova nije moguća" zbog čega je zaključio da je na takav način povrijeđen zakon na štetu apelanta i M. R., pa je u tom dijelu prvostupanjsku presudu preinačio glede pravne ocjene djela.

15. Apelacijsko vijeće suda BiH je ocijenilo neutemeljenim apelantov prizivni prigovor kojim je pobijao primjenu materijalnog zakona, odnosno isticao kako je prvostupanjski sud, umjesto KZSFRJ koji je bio na snazi u vrijeme izvršenje kaznenog djela, pogrešno primijenio KZBiH, povrijedivši na taj način kako načelo zakonitosti, tako i načelo vremenskog važenja kaznenog zakona koji su propisani čl. 3. i 4. KZBiH. Obrazloženo je da je neprijeporno da u vrijeme izvršenja radnji koje se apelantu stavljaju na teret, a u kojima su ostvarena sva bitna obilježja bića kaznenog djela zločina protiv čovječnosti, navedeno kazneno djelo, kao takvo, nije bilo propisano kaznenim zakonom SFRJ, kao materijalnim zakonom koji je u vrijeme izvršenja djela bio na snazi. Nadalje, istaknuto je kako je neprijeporno i to da, prema načelu zakonitosti, nikome ne može biti izrečena kazna ili druga kaznenopravna sankcija za djelo koje, prije nego što je učinjeno, nije bilo zakonom ili međunarodnim pravom propisano kao kazneno djelo i za koje zakonom nije bila propisana kazna (članak 3. KZBiH), dok se prema načelu vremenskog važenja kaznenog zakona, na učinitelja kaznenog djela primjenjuje zakon koji je bio na snazi u vrijeme učinjenja djela, a ako se poslije učinjenja kaznenog djela jednom ili više puta izmijeni zakon, primijenit će se zakon koji je blaži za učinitelja (članak 4. KZBiH). Naglašeno je da je načelo zakonitosti propisano i u članku 7. stavak 2. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, te u članku 15. stavak 1. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (u daljnjem tekstu: Međunarodni pakt). Međutim, člankom 4.a) KZBiH, na koji se i prvostupanjska presuda ispravno poziva, propisano je da čl. 3. i 4. KZBiH ne sprečavaju suđenje i kažnjavanje bilo koje osobe za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je, u vrijeme kada je počinjeno, predstavljalo kazneno djelo sukladno općim načelima međunarodnog prava. Time su faktički preuzete odredbe članka 7. stavak 2. Europske konvencije i članka 15. stavak 2. Međunarodnog pakta, te je omogućeno izuzetno odstupanje od načela iz članka 4. KZBiH, kao i odstupanje od obvezne primjene blažeg zakona u postupcima koji predstavljaju kaznena djela prema međunarodnom pravu. Konstatirano je da je navedeno upravo


slučaj u konkretnom postupku protiv apelanta i M.R., jer se radi o inkriminaciji koja uključuje kršenje pravila međunarodnog prava. Naime, istaknuto je da je u pobijanoj presudi ispravno obrazloženo, zločin protiv čovječnosti je u razdoblju obuhvaćenom optužnicom nedvojbeno predstavljao kazneno djelo kako sa aspekta međunarodnog običajnog prava, tako i sa aspekta "načela međunarodnog prava". Dalje je obrazloženo da su međunarodno običajno pravo i međudržavni ugovori koje je potpisala SFRJ postali automatski obvezujući za Bosnu i Hercegovinu, bilo za vrijeme dok je bila dijelom SFRJ ili nakon što je postala država nasljednica nekadašnje SFRJ. Potom, Bečka konvencija o državama nasljednicama Međunarodnih ugovora iz 1978. godine, koju je ratificirala SFRJ 18. travnja 1980. godine, u članku 34. navodi kako svaki međudržavni ugovor koji je bio na snazi na dan sukcesije i koji se odnosio na cijeli teritorij prethodne države ostaje na snazi u svakoj državi nasljednici, osim ako se država nasljednica drugačije sporazumije. Također je naglašeno da se 10. lipnja 1994. godine Bosna i Hercegovine izjasnila da kao država nasljednica prihvaća sve međudržavne ugovore koji su bili obvezujući za bivšu Jugoslaviju, a pored toga članak 210. Ustava SFRJ je predviđao da se međunarodni ugovori automatski provode i izravno primjenjuju od dana stupanja na snagu, bez donošenja provedbene regulative. Zaključeno je da iz navedenoga proizlazi da je Bosna i Hercegovina, kao nasljednica bivše Jugoslavije, ratificirala Europsku konvenciju i Međunarodni pakt, te su ovi međunarodni dokumenti za nju obvezujući, a budući da oni propisuju obvezu suđenja i kažnjavanja osoba za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je u vrijeme kada je počinjeno predstavljalo kazneno djelo sukladno načelima međunarodnog prava, što zločin protiv čovječnosti neprijeporno jeste, te da prizivni prigovori kojim se ukazuje da suđenje i kažnjavanje za ovo kazneno djelo predstavlja povredu načela nullum crimen sine lege su, prema ocjeni ovoga vijeća, u cijelosti neutemeljeni.

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije

16. Apelant smatra da su mu pobijanim presudama povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1, 2. i 3. točka d. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu Europska konvencija), pravo na kažnjavanje samo na temelju zakona prema članku 7. stavak 1. Europske konvencije, kao i pravo na nediskriminaciju iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije. U svezi s povredom prava na pravično suđenje, apelant je, u suštini, ponovio navode koje je isticao u prizivu protiv prvostupanjske presude. Apelant je u svojoj apelaciji problematizirao činjenicu što mu tijekom postupka na rješenja o utvrđenim činjenicama nije dopušten priziv, prije priziva na presudu. Apelant smatra kako je sud trebao osigurati pravo priziva u smislu članka 318. stavak 1. ZKP BiH.

17. Također, apelant je naveo da je u konkretnom slučaju došlo i do kršenja načela (in dubio pro reo). Istaknuto je da je na Tužiteljstvu BiH u konkretnom predmetu ležao teret da dokaže apelantovu krivnju van svake sumnje, budući da "optuženi ima pravo na presumpciju nevinosti, koja mu je garantirana članom 3. ZKP BiH, zajedno sa principom in dubio pro reo, kao i članom 6. stav 2. Evropske konvencije." Apelant smatra da je sud tijekom cijelog postupka koji je vođen protiv njega "u potpunosti prihvatao 'tezu Tužiteljstava BiH' o njegovoj krivičnoj odgovornosti za djela za koja se teretio optužnicom".

18. Apelant je, dalje, naveo da je u konkretnom predmetu došlo do kršenja članka 7. stavak 1. Europske konvencije, naglašavajući da se "ne može primijeniti KZBiH, umjesto KZ SFRJ koji se imao primijeniti uz dva razloga: kao zakon koji je

bio na snazi u vrijeme navodnog počinjenja djela, ali i kao zakon koji je blaži za počinioca. Obje ove obaveze su propisane u članu 7. stav 1. Evropske konvencije (iste ove odredbe sadrže i drugi međunarodni dokumenti o ljudskim pravima: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i slobodama, […]".

19. Slijedeći temelj po kojemu je došlo do kršenja članka 7. stavak 1. Europske konvencije, apelant je istaknuo primjenu koncepta udruženog zločinačkog poduhvata. Naime, apelant ističe nemogućnost primjene koncepta udruženog zločinačkog poduhvata, naglašavajući da je navedeni koncept ustanovljen u sudbenoj praksi MKSJ, ali da je taj koncept ušao u praksu MKSJ nakon vremenskog razdoblja u kojemu je apelant navodno počinio djela za koja je proglašen krivim. Naime, apelant je istaknuo da "koncept udruženog zločinačkog poduhvata nije propisan u KZ SFRJ, kao zakonu koji je bio na snazi u vrijeme navodnog izvršenja krivičnog djela, a niti u KZBiH, kao zakonu koji Sud BiH primjenjuje, pa čak nije postojao niti kao dio međunarodnog običajnog prava". Apelant je, također, istaknuo prigovor diskriminacije u svezi s pravom na pravično suđenje, navodeći da je vođenjem postupka pred Sudom BiH stavljen u znatno nepovoljniji položaj u odnosu na položaj koji bi imao da mu je suđeno pred drugim bilo kojim sudom u Bosni i Hercegovini ili pred MKSJ. U tom slučaju primjenjivao bi se KZSFRJ, kao blaži zakon, ili zakon koji ima propisan minimum kazni (u slučaju vođenja postupka pred MKSJ), te bi obje situacije za apelanta bile znatno povoljnije. Apelant je u apelaciji koju je dostavio putem Kazneno popravnog zavoda "Foča" pobijao predmetne presude Suda BiH iz istih razloga koji su navedeni, s tim što je istaknuo da je "povrijeđeno njegovo pravo na adekvatnu odbranu, jer ga je u postupku zastupao pored branioca Jovana Debelice, advokata iz Sarajeva, i branilac Mladen Šarenac, advokat iz Sarajeva, koji je izjavljivao da je 95% invalid (civilna žrtva rata, zbog povrede glave)".

b) Odgovori na apelaciju

20. Sud BiH je u odgovoru na apelaciju naveo da su navodi apelacije već bili izneseni u prizivu na prvostupanjsku presudu Suda BiH, te da se o tim navodima izjasnilo i Apelaciono vijeće Suda BiH u svojoj presudi. Sud BiH je, između ostalog, u odnosu na apelantov prigovor koji se odnosio na povredu prava na pravično suđenje, time što mu nije omogućeno izjavljivanje posebnoga priziva protiv rješenja o prihvaćanju utvrđenih činjenica, ocijenio prigovor neutemeljenim. Naglašeno je kako je rješenje o prihvaćanju utvrđenih činjenica procesno rješenje, koje sud donosi radi pripremanja presude, te da optuženim, tj. apelantu, nije uskraćeno pravo na priziv protiv ovakvih rješenja, s tim što je ZKPBiH u tom pravcu postavio ograničenje da se priziv može izjaviti u okviru priziva na presudu. Prihvaćanje bilo koje činjenice ni na koji način nije utjecalo na apelantovo pravo da prilikom iznošenja svoje obrane pobija bilo koju prihvaćenu činjenicu, kao što bi to uradio s bilo kojim činjeničnim prijedlogom u svezi s kojim je tužitelj izveo dokaz. Dalje, Sud BiH je naveo da su nejasni i paušalni apelantovi navodi da je sud vjerovao tezi optužbe, te na taj način prebacio teret dokazivanja na obranu i povrijedio jedno od temeljnih načela kaznenog postupka, presumpciju nevinosti. Istaknuto je da su svi dokazi izvedeni na glavnom pretresu, uključujući i iskaz optuženog apelanta, a cijenio ih je prvostupanjski sud zasebno i u međusobnoj vezi, i na temelju tako izvršene potpune ocjene dokaza donio je odluku o apelantovoj kaznenoj odgovornosti. Sud je naveo da, ako je prigovor, koji se odnosi na povredu presumpcije nevinosti, usmjeren također na odluku o prihvaćanju utvrđenih činjenica, naglašeno je da "Sud BiH nije prihvatio kao utvrđenu nijednu činjenicu iz koje bi neposredno bio izveden zaključak o krivičnoj odgovornosti optuženog apelanta".


21. U odnosu na pitanje primjene materijalnog zakona i povredu članka 7. stavak 1. Europske konvencije, Sud BiH je naveo da predmetno kazneno djelo predstavlja jedno od najtežih kaznenih djela kojim su ugrožene temeljne vrijednosti zaštićene međunarodnim pravom. Ukazano je na članak 4.a) KZBiH koji propisuje da "član 3. (Načelo zakonitosti) i član 4. (Vremensko važenje krivičnog zakona) KZBiH ne sprečavaju suđenje ili kažnjavanje bilo kojeg lica za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je u vrijeme kada je počinjeno predstavljalo krivično djelo u skladu s općim načelima međunarodnog prava". Naglašeno je da je kazneno djelo zločin protiv čovječnosti sadržano u međunarodnom običajnom pravu koje je bilo na snazi u vrijeme izvršenja kaznenog djela za koje je apelant proglašen krivim, a iako u KZSFRJ predmetno kazneno djelo nije bilo propisano kao zasebno kazneno djelo, kako to čini kasnije KZBiH, i članku 172, bilo je propisano kroz pojedinačna kaznena djela u čl. 134, 142-147, 154, 155. i 186. KZSFRJ. Dakle, ponašanje i radnje koje čine bitna obilježja predmetnog kaznenog djela, iako u vrijeme izvršenja nisu bile propisane kao zasebno kazneno djelo, bile su zabranjene po međunarodnom običajnom pravu tako i posredno, kroz pojedinačna kaznena djela propisana tada važećim kaznenim zakonom. Navedeno čini opravdanim procjenu suda da je u konkretnom postupku koji je vođen protiv apelanta, zbog predmetnog kaznenog djela, opravdana primjena KZBiH, a ne KZSFRJ. Dalje je istaknuto da je u postupku protiv apelanta, započetom pred MKSJ sukladno članku 2. Zakona o ustupanju predmeta, vođenje postupka ustupljeno Sudu BiH, koji je stvarno mjerodavan za postupanje u predmetima ove vrste, da je postupak vođen sukladno važećim zakonskim propisima, te stoga, apelantov navod da je učinjena povreda članka 14. Europske konvencije nema utemeljenja.

22. U odnosu na apelantov prigovor da je koncept udruženog zločinačkog poduhvata neprimjenjiv u našem pravnom sustavu, Sud BiH je naveo da je on neutemeljen, pozivajući se u cijelosti na vrlo opširnu argumentaciju prvostupanjske presude u svezi s tim pitanjem, te je u konačnici istaknuto da primjena tog koncepta u odnosu na apelanta nije narušila načelo zakonitosti kako je to apelant istaknuo. Naglašeno je da je potpuno neutemeljena tvrdnja da Tužiteljstvo BiH nije dokazalo apelantovo učešće u bilo kakvom udruženom zločinačkom poduhvatu, te da stoga obrana nije bila u mogućnosti da se od ovih optužbi brani. Navedeno je da je jednostavnim čitanjem prilagođene Optužnice Tužiteljstva BiH broj KT RZ-162/06 od 22. prosinca 2006. godine vidljivo da se optuženi apelant i M.R. terete da su sudjelovali u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio zatočenje muslimana i drugih nesrpskih civila u nehumanim uvjetima u KPD. Na ove okolnosti tužitelj je izvodio dokaze, a obrana je bila u mogućnosti pobijati svaki dokaz koji je tužitelj izvodio, uključujući i dokaze koji su se odnosili na zločinački poduhvat.

23. Tužiteljstvo BiH je u odgovoru na apelaciju, između ostalog, navelo da su navodi apelacije koji se odnose na povrede prava iz članka 6. stavak 3, članka 7. stavak 1. i članka 14. Europske konvencije, te na povredu načela in dubio pro reo očevidno neutemeljeni. Imajući u vidu da apelant pod povredom prava iz članka 6. stavak 3. Europske konvencije podrazumijeva uskraćenu priziv na rješenje o prihvaćanju određenih činjenica, Tužiteljstvo BiH je istaknulo konstataciju koja je navedena u pobijanoj presudi Apelacijskog vijeća Suda BiH koja glasi: "Žalba na rješenje o utvrđenim činjenicama nije uskraćena odbrani, pravo na žalbu podrazumijeva da je odbrana utvrđene činjenice mogla pobijati u žalbi na presudu, no u žalbi od 16. jula 2008. godine odbrana to nije učinila i nije pobijala tačnost utvrđenih činjenica, već je prigovor bio usmjeren samo na nemogućnost izjavljivanja posebne žalbe na rješenje". Dalje Tužiteljstvo BiH smatra da se Apelacijsko vijeće s pravom

rukovodilo razlozima kod potvrđivanja prvostupanjske odluke o primjeni materijalnog zakona, te utemeljeno obrazložilo da je Bosna i Hercegovina kao nasljednica bivše Jugoslavije ratificirala Europsku konvenciju i Međunarodni pakt, da su međunarodni dokumenti za nju obvezujući i da oni propisuju obvezu suđenja i kažnjavanja osoba za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je u vrijeme kada je počinjeno predstavljalo kazneno djelo sukladno općim načelima međunarodnog prava, što zločin protiv čovječnosti neprijeporno i jeste. U odnosu na navode apelacije da je u konkretnom predmetu došlo do kršenja članka 7. Europske konvencije, ne samo zato što je primijenjen zakon koji se ne može primijeniti, već što je primijenjen i koncept udruženog zločinačkog poduhvata, Tužiteljstvo BiH je citiralo dio presude Apelacijskog vijeća u kojoj je navedeno pitanje obrazloženo, koje obrazloženje prihvaća u cijelosti i Tužiteljstvo BiH, a ono glasi: "O obimu učešća i značaju radnji koje su optuženi poduzeli počev od aprila 1992. godine pa sve do oktobra 1994. godine prvostepena se presuda detaljno pozabavila u paragrafima i. (strana 149.) i ii. (strana 156.) te dalje u pasusima c., i., ii., iii., iv., v. i d. presude, na osnovu čega je donesen ispravan zaključak da su oba optužena značajno doprinijela uspostavi i održavanju sistema zločina u KPD, te da su u tom smislu postupali s direktnim umišljajem, čime su nesumnjivo počinili krivično djelo koje im se stavlja na teret. Stoga, obim zločinačkog poduhvata, funkcije koje su optuženi obavljali, vrijeme koje su proveli učestvujući u sistemu zlostavljanja, te napore koje ni(su) uložili da bi omeli ili spriječili funkcioniranje sistema kao i težina i obim počinjenih zločina, te revnost koju su optuženi iskazali u obavljanju svojih zadataka, jasno dovode do zaključka da se radnje i ponašanje optuženih nedvojbeno uklapaju u obrazac zločina počinjenih u KPD, što su optuženi htjeli i čega su cijelo vrijeme bili svjesni". Dalje, u odnosu na navode da je pobijanim presudama došlo do kršenja načela in dubio pro reo, Tužiteljstvo BiH je istaknulo da nije pobijalo i ne pobija da optuženi ima pravo na presumpciju nevinosti, ali je Tužiteljstvo tijekom postupka izvan svake dvojbe dokazalo da je apelant počinio predmetno kazneno djelo i stoga ne stoji konstatacija "teza Tužilaštva - prihvaćeni su dokazi Tužilaštva", jer sud presudu i može donijeti samo nakon svih dokaza provedenih na glavnom pretresu.

V. Relevantni propisi

24. Kazneni zakon Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07 i 8/10) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 3. Načelo zakonitosti

(1) Kaznena djela i kaznenopravne sankcije propisuju se samo zakonom.

(2) Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga kaznenopravna sankcija za djelo koje, prije nego što je počinjeno, nije bilo zakonom ili međunarodnim pravom propisano kao kazneno djelo i za koje zakonom nije bila propisana kazna.

Načelo krivnje

Članak 3.a) Niko ne može biti kažnjen niti se prema njemu mogu izreći

druge kazneno pravne sankcije ako nije kriv za počinjeno kazneno djelo.

Vremensko važenje kaznenog zakona

Članak 4. (1) Na počinitelja kaznenog djela primjenjuje se zakon koji

je bio na snazi u vrijeme počinjenja kaznenog djela. (2) Ako se poslije počinjenja kaznenog djela zakon jednom

ili više puta izmijeni, primijenit će se zakon koji je blaži za počinitelja.


Članak 4.a) Suđenje ili kažnjavanje za kaznena djela prema općim načelima

međunarodnog prava Članci 3. i 4. ovoga zakona ne priječe suđenje ili

kažnjavanje bilo koje osobe za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je u vrijeme kada je počinjeno predstavljalo kazneno djelo sukladno općim načelima međunarodnog prava.

Način počinjenja kaznenog djela

Članak 21. (1) Kazneno djelo se može počiniti činjenjem ili

nečinjenjem. (2) Kazneno djelo je počinjeno nečinjenjem kada je

počinitelj koji je pravno obvezan spriječiti nastupanje zakonom opisane posljedice kaznenog djela to propustio učiniti, a takvo je propuštanje po djelovanju i značenju jednako počinjenju tog kaznenog djela činjenjem.

Supočinitelji

Članak 29. Ako više osoba zajednički počini kazneno djelo,

sudjelovanjem u počinjenju kaznenog djela ili poduzimajući što drugo čime se na odlučujući način doprinosi počinjenju kaznenog djela, svaka će se od njih kazniti kaznom propisanom za to kazneno djelo.

XVII GLAVA SEDAMNAESTA Kaznena djela protiv čovječnosti i vrijednosti zaštićenih

međunarodnim pravom

Članak 172. (1) Tko, kao dio šireobuhvatnog ili sustavnog napada

upravljenog bilo protiv kojeg civilnog pučanstva, znajući za takav napad, počini koje od ovih djela:

a) usmrćivanje drugoga; b) istrebljenje; c) odvođenje u ropstvo; d) protjerivanje ili prisilno preseljenje pučanstva; e) zatvaranje ili drugo teško oduzimanje tjelesne slobode

suprotno temeljnim pravilima međunarodnog prava; f) mučenje; g) prisiljavanje druge osobe, uporabom sile ili prijetnje da

će izravno napasti njezin život ili tijelo ili život ili tijelo njoj bliske osobe, na spolni odnošaj ili s njim izjednačenu spolnu radnju (silovanje), seksualno ropstvo, prisilnu prostituciju, prisilnu trudnoću, prisilnu

sterilizaciju ili bilo koji drugi oblik teškog spolnog nasilja; h) progon bilo koje grupe ljudi ili zajednice na političkom,

rasnom, nacionalnom, etničkom, kulturnom, vjerskom, spolnom ili drugom temelju koji je

općeprihvaćen kao nedozvoljen po međunarodnom pravu, u svezi bilo kojeg kaznenog djela iz ovoga stavka ovoga članka, bilo kojeg kaznenog djela propisanog ovim Zakonom ili bilo kojeg kaznenog djela u nadležnosti Suda Bosne i Hercegovine;

i) prisilni nestanak osoba; j) zločin aparthaida; k) druga nečovječna djela slične naravi, namjerno nanoseći

tešku patnju ili ozbiljnu tjelesnu ozljedu, duševnu povredu ili narušenje zdravlja, kaznit će se kaznom zatvora najmanje deset godina ili kaznom dugotrajnog zatvora.

Osobna kaznena odgovornost

Članak 180. (1) Osoba koja planira, pokrene, naredi, počini ili potiče ili

pomaže u planiranju, pripremanju ili počinjenju kaznenih djela iz članka 171. (Genocid), 172. (Zločini protiv čovječnosti), 173. (Ratni zločin protiv civilnog pučanstva), 174. (Ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika), i 175. (Ratni zločin protiv ratnih zarobljenika), 177. (Protupravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja), 178. (Protupravno oduzimanje stvari od ubijenih i

ranjenih na ratištu) i 179.(Povrede zakona ili običaja rata) ovoga Zakona, osobno je odgovorna za to kazneno djelo. Službeni položaj bilo kojeg okrivljenog, bilo da se radi o poglavaru države ili vlade, ili o odgovornoj službenoj osobi vlade, ne oslobađa takvu osobu kaznene odgovornosti niti utječe na ublažavanje kazne.

(2) Činjenica da je koje od kaznenih djela iz članka 171. do 175. i članka 177. do 179. ovoga Zakona počinjeno od strane podređenog, ne oslobađa njemu nadređenu osobu kaznene odgovornosti, ukoliko je ta nadređena osoba znala ili je mogla znati da se njen podređeni sprema počiniti takvo djelo ili da je već počinio takvo djelo, a nadređena je osoba propustila poduzeti prijeko potrebne i razumne mjere kako bi spriječila počinjenje kaznenog djela ili kako bi počinitelj toga djela bio kažnjen.

[...] 25. Zakon o ustupanju predmeta Međunarodnog

kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju Tužiteljstvu Bosne i Hercegovine i korištenju dokaza koje je pribavio Međunarodni kazneni sud za bivšu Jugoslaviju u postupcima pred sudovima u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH" broj 61/04) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 4. Činjenice ustanovljene pravomoćnim odlukama MKSJ Nakon saslušanja stranaka, sud može, na vlastitu inicijativu

ili na prijedlog jedne od stranaka, odlučiti da prihvati kao dokazane činjenice koje su utvrđene pravomoćnom odlukom u drugom postupku pred MKSJ ili da prihvati pismeni dokazni materijal iz postupaka pred MKSJ, ako se odnosi na pitanja od značaja u tekućem postupku.

26. Kazneni zakon SFRJ ("Službeni list SFRJ" br. 44/76, 36/77, 56/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90 i 45/90) u relevantnom dijelu glasi:

Član 38. [...]

(2) Za krivična djela za koja je propisana smrtna kazna sud može izreći i zatvor od 20 godina.

[...] Glava XVI - Krivična djela protiv čovječnosti i

međunarodnog prava (Napomena: obuhvatala, između ostalih, sljedeća krivična djela: član 141. genocid; član 142. ratni zločin protiv civilnog stanovništva; član 143. ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika; član 144. ratni zločin protiv ratnih zarobljenika; član 145. organiziranje grupe i poticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina; član 146. protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja; član 147. protivpravno oduzimanje stvari od ubijenih i ranjenih na bojištima; član 154. rasna i druga diskriminacija; član 155. zasnivanje ropskog odnosa i prijevoz lica u ropskom odnosu).

27. Zakon o kaznenom postupku BiH ("Službeni glasnik BiH" br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07,76/07, 15/08, 58/08, 12/09 i 16/09) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 14. Jednakost u postupanju

Sud, Tužitelj i druga tijela koja sudjeluju u postupku dužna su s jednakom pažnjom ispitivati i utvrđivati kako činjenice koje osumnjičenika odnosno optuženika terete, tako i one koje mu idu u korist.

Članak 15. Slobodna ocjena dokaza

Pravo Suda, Tužitelja i drugih tijela koja sudjeluju u kaznenom postupku da ocjenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.


Članak 23. Stvarna nadležnost Suda

(1) Sud je nadležan: a) suditi u prvom stupnju u kaznenim stvarima u granicama

svoje stvarne nadležnosti određene zakonom, b) odlučivati o žalbama protiv odluka donesenih u prvom

stupnju, [...]

Članak 318. Dozvoljenost žalbe protiv rješenja

(1) Protiv rješenja Suda donesenih u prvom stupnju, stranke, branitelj i osobe čija su prava povrijeđena mogu žalbu podnijeti kadgod ovim Zakonom nije izričito propisano da žalba nije dozvoljena.

(2) Rješenja koja se donose radi pripreme glavne rasprave i presude, mogu se pobijati samo žalbom protiv presude.

28. Zakon o Sudu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 29/00, 24/02, 42/03, 4/04, 9/04, 35/04 i 61/04) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 13. Kaznena nadležnost

(1) Sud je nadležan za kaznena djela utvrđena Kaznenim zakonom Bosne i Hercegovine i drugim zakonima Bosne i Hercegovine.

[...]

VI. Dopustivost

29. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine Ustavni sud, također, ima prizivnu mjerodavnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojega suda u Bosni i Hercegovini.

30. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku kojega je koristio.

31. U konkretnom slučaju predmet pobijanja apelacijom je Presuda Suda BiH broj X-KRŽ-06/275 od 6. studenoga 2008. godine protiv koje nema drugih učinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, pobijanu je presudu apelant primio 10. veljače 2009. godine, a apelacija je podnesena 9. travnja 2009. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očevidno (prima facie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojega apelacija nije dopustiva.

32. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete glede dopustivosti.

VII. Meritum

33. Apelant navodi da su mu pobijanim presudama povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1, 2. i 3. točka d. Europske konvencije, kao i članka 7. stavak 1. Europske konvencije, te pravo na nediskriminaciju iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije u svezi s pravom na pravično suđenje.

Pravo na pravično suđenje

34. Članak II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i temeljne slobode ovog članka, stavak 2., što uključuje:

(e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava vezana za krivične postupke.

35. Članak 6. Europske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. […]

2. Svako tko je optužen za krivično djelo smatra se nevinim dok se njegova krivica po zakonu ne dokaže.

3. Svako tko je optužen za krivično djelo ima sljedeća minimalna prava:

b. da mu se osiguraju vrijeme i uvjeti neophodni za pripremanje obrane;

d. da sam ispituje ili zahtijeva ispitivanje svjedoka optužbe i da se prisustvo i saslušanje svjedoka obrane odobri pod uvjetima koji važe i za svjedoka optužbe;

[…] 36. U konkretnom slučaju postupak se odnosi na

utvrđivanje utemeljenosti kaznene optužbe protiv apelanta u svezi s izvršenjem kaznenog djela zločina protiv čovječnosti, te je članak 6. Europske konvencije primjenjiv na konkretan slučaj. Prema tome, Ustavni sud treba ispitati je li postupak pred redovitim sudom bio pravičan onako kako to zahtijeva članak 6. Europske konvencije.

37. Ustavni sud, prije svega, podsjeća na to da je u svojim ranijim odlukama, oslanjajući se na jurisprudenciju Europskog suda za ljudska prava, zaključio da se pitanje je li optuženi imao pravičan postupak mora riješiti na temelju cjelokupnog postupka (vidi Europski sud za ljudska prava, Monnel and Morris, odluka od 2. ožujka 1987. godine, serija A, broj 115, str. 21, stavak 54).

38. Ustavni sud primjećuje da se apelant žalio na to da je sud prilikom donošenja presude nepravilno utvrdio činjenično stanje, proizvoljno primijenio materijalno i procesno pravo, te da je prihvaćao samo dokaze Tužiteljstva BiH - "Teze Tužilaštva".

39. U odnosu na navod o utvrđivanju činjeničnog stanja, odnosno pravilnost pribavljanja i ocjene dokaza, te prihvaćanja činjenica kao dokazanih, budući da, prema apelantovoj tvrdnji, nije mu omogućeno izjavljivanje posebnoga priziva protiv rješenja o prihvaćanju utvrđenih činjenica koje sud donosi radi pripremanja presude, te proizvoljne primjene materijalnog prava, Ustavni sud ukazuje da, prema praksi Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski sud) i Ustavnog suda, zadaća ovih sudova nije preispitivati zaključke redovitih sudova glede činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Europski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije mjerodavan supstituirati redovite sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito, zadaća redovitih sudova ocijeniti činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Europski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadaća Ustavnog suda je ispitati jesu li, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavna prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na učinkovit pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, u okviru prizivne mjerodavnosti Ustavni sud se bavi isključivo pitanjem eventualne povrede ustavnih prava ili prava iz Europske konvencije u postupku pred redovitim sudovima.

40. Također, Ustavni sud ukazuje na to da, prema ustaljenoj praksi Europskog suda i Ustavnog suda, članak 6. stavak 1. Europske konvencije obvezuje sudove da, između ostaloga, obrazlože svoje presude. Međutim, ova obveza ne može biti shvaćena kao obveza da se u presudi iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente (vidi Ustavni sud, odluke br. U 62/01 od 5. travnja 2002. godine, točka


19, i AP 352/04 od 23. ožujka 2005. godine, točka 27, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 24/02 odnosno broj 27/05). Mjera u kojoj ova obveza postoji ovisi o prirodi odluke (vidi Europski sud, Ruiz Torija protiv Španjolske, presuda od 9. prosinca 1994. godine, serija A, broj 303-A, stavak 29). Europski i Ustavni sud su u brojnim odlukama ukazali na to da domaći sudovi imaju određenu diskrecijsku ocjenu u svezi s tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu. Istodobno, sudovi imaju obvezu obrazložiti svoju odluku tako što će navesti razvidne i razumljive razloge na kojima su tu odluku utemeljili (vidi Europski sud, Suominen protiv Finske, presuda od 1. srpnja 2003. godine, aplikacija broj 37801/97, stavak 36; i, mutatis mutandis, Ustavni sud, Odluka broj AP 5/05 od 14. ožujka 2006. godine).

41. Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju nije izostala sveobuhvatna analiza svih izvedenih dokaza. Naime, Ustavni sud smatra da je prvostupanjski sud u svojoj presudi u potpunosti opisao proces pojedinačne ocjene dokaza, njihovog dovođenja u međusobnu vezu i izvođenje zaključka da je apelant počinio kazneno djelo i da je kazneno odgovoran za njegovo izvršenje. Ustavni sud, također, opaža da je prvostupanjski sud proveo veoma opsežan dokazni postupak u kojemu je saslušan veliki broj svjedoka i vještaka koje su predložili i Tužiteljstvo i obrana. Osim toga, analiziran je i ocijenjen veliki broj materijalnih dokaza, a apelant je imao mogućnost iznijeti svoju obranu osobno na glavnom pretresu. Ustavni sud opaža da je na temelju rezultata dokaza prihvaćenih na glavnom pretresu i činjenica na koje se pozivaju pobijane presude na pouzdan način utvrđeno da je apelant svojim učešćem značajno doprinio izvršenju kaznenopravnih radnji opisanih u točkama 1 do 5 izreke pobijane prvostupanjske presude, tj. da je pravilno utvrđeno da se u opisanim radnjama stječu sva zakonska obilježja kaznenog djela zločina protiv čovječnosti iz članka 172. stavak 1. točka h) u svezi s točkama a), c), d), e), f), g), i) i k) KZBiH. Stoga Ustavni sud smatra da obrazloženje Suda BiH glede dokaza na kojima su utemeljene pobijane presudе, niti u jednom dijelu ne ostavlja utisak proizvoljnosti niti dovodi u dvojbu zaključke da je apelant na način opisan u izreci presude prvostupanjskog suda počinio predmetno kazneno djelo.

42. Navodi apelacije koji su se odnosili na to da je apelantu "usljed činjenice, što na rješenje o utvrđenim činjenicama nije dozvoljena posebna žalba, prije žalbe na presudu, značajno ugrožen princip pravičnosti suđenja" Ustavni sud primjećuje, a kako je to i obrazloženo u pobijanim presudama, da je u tom slučaju osigurana dovoljna garancija zaštite apelantovih prava, budući da se radilo o vrsti procesnih rješenja koja donosi sud radi pripremanja glavnog pretresa i presude, koja se općenito mogu pobijati kroz formu priziva na presudu. Ustavni sud naglašava da to ne znači da pravo na priziv ne postoji, budući da je to pravo samo odloženo do donošenja presude, te se ono, dakle, može ostvariti kroz formu priziva na presudu. Apelacijsko vijeće je u tom smislu dalo jasno i argumentirano obrazloženje. Dalje, Ustavni sud opaža da je zaključke prvostupanjskog suda glede ocjene provedenih dokaza u cijelosti prihvatilo i Apelacijsko vijeće, što je i obrazloženo. Ustavni sud opaža da je Apelacijsko vijeće u svojoj presudi razmotrilo sve apelantove prigovore, koje on ponavlja u apelaciji, te se o njima jasno i detaljno izjasnilo. Naime, Apelacijsko vijeće je zaključilo da iz utvrđenog činjeničnog stanja jasno proizlazi da je apelant počinio kaznenopravne radnje koje su mu stavljene na teret. Stoga, Ustavni sud smatra da u pobijanim odlukama nema ničega što bi ukazivalo na proizvoljnost pri utvrđivanju, ocjeni činjenica i primjeni materijalnog i procesnog prava.

43. U odnosu na apelantove navode o nemogućnosti primjene koncepta udruženog zločinačkog poduhvata, Ustavni sud opaža kako je u postupku utvrđeno da je apelant kazneno

odgovoran prema KZBiH kao suizvršitelj u sistemskom zločinačkom poduhvatu, budući da je bio upoznat sa sustavom udruženog zločinačkog poduhvata u kojemu je sudjelovao i dao presudan doprinos. Sud BiH je obrazložio da je u konkretnom slučaju primijenjeno međunarodno običajno pravo i članak 180. stavak 1. KZBiH, u koji je ugrađena međunarodna pravna definicija i sudbeno objašnjenje kojim se definira učinjenje i utvrđuje da je sistemski udruženi zločinački poduhvat oblik suizvršilaštva po tom zakonu. Ustavni sud naglašava da udruženi zločinački poduhvat predstavlja institut međunarodnog običajnog prava koji je postojao i bio u primjeni mnogo prije nego što je apelant počinio kazneno djelo koje je bilo predmet optužbe u konkretnom predmetu. Naime, Ustavni sud ukazuje da su u konkretnom slučaju sudovi primjenom doktrine udruženog zločinačkog poduhvata primijenili pravila međunarodnog običajnog prava, koja su bila ustanovljena mnogo prije nego što su konkretni zločini bili i počinjeni. U tom kontekstu Ustavni sud opaža da je apelantove navode kojim je problematizirao koncept udruženog zločinačkog poduhvata Apelacijsko vijeće detaljno razmotrilo, te u obrazloženju svoje odluke dalo vrlo opširnu argumentaciju zašto je taj koncept primjenjiv, u kojim obrazloženjima Ustavni sud, s obzirom na svoju nadležnost, ne nalazi nikakvu proizvoljnost pa apelantove navode u tome dijelu smatra u cijelosti neutemeljenim.

44. Također, apelant je naveo da je u konkretnom slučaju došlo i do kršenja načela (in dubio pro reo), te naglasio da je u konkretnom predmetu na Tužiteljstvu BiH ležao teret da dokaže apelantovu krivnju i to izvan svake dvojbe, budući da apelant kao optuženi ima pravo na presumpciju nevinosti, koja mu je garantirana člankom 3. ZKP BiH i člankom 6. stavak 2. Europske konvencije, zajedno s načelom (in dubio pro reo).

45. U svezi s apelantovim navodima da je u predmetnom postupku prekršeno načelo in dubio pro reo, Ustavni sud ističe da, prema praksi Europskog suda za ljudska prava, presumpcija nevinosti znači da se optuženi nije dužan braniti, mada ima pravo na obranu, odnosno nije dužan dokazivati svoju nevinost, a teret dokazivanja je na tužitelju. Sukladno tomu, sud mora donijeti oslobađajuću presudu ne samo kad je uvjeren u nevinost optuženoga nego i onda kada nije uvjeren ni u njegovu krivnju, ni u njegovu nevinost. Dakle, kada ima dvojbu, sud mora primijeniti načelo in dubio pro reo, što je i bitan element prava na pravično suđenje iz članka 6. Europske konvencije (vidi Europski sud za ljudska prava, Barbera, Messeque i Jabardo protiv Španjolske, presuda od 6. prosinca 1988. godine, serija A, broj 146, stavak 77; i Ustavni sud, Odluka broj AP 5/05 od 14. ožujka 2006. godine, stavak 29, objavljena u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 49/06). U tome smislu, sudovi su dužni ocijeniti sve dokaze pojedinačno i u svezi s ostalim dokazima, pa, onda, na temelju takve, brižljive ocjene izvesti zaključak o tome je li neka činjenica dokazana ili ne.

46. Prema mišljenju Ustavnog suda, pozivanje na načelo in dubio pro reo može biti dovedeno u pitanje ukoliko izostane cjelovita analiza svih provedenih dokaza u obrazloženju sudbene odluke koja takvu eventualnu dvojbu otklanja. U konkretnom slučaju, Ustavni sud smatra da obrazloženje analize svih provedenih dokaza ne ostavlja nikakvu dvojbu u zaključak suda o apelantovoj krivnji. Najzad, apelant ne navodi, a to se ne može zaključiti ni iz dokumenata podastrtih Ustavnom sudu, koje od činjenica relevantnih za utvrđivanje njegove odgovornosti nisu dokazane tako da zadovolje standard izvan razumne dvojbe, a što bi dovelo u pitanje i načelo in dubio pro reo. Stoga, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju nije povrijeđen načelo in dubio pro reo iz članka 6. stavak 2. Europske konvencije, pa je u ovome dijelu apelacija neutemeljena.

47. Apelant, također, smatra da mu je povrijeđeno i pravo iz članka 6. stavak 3. točka d. Europske konvencije budući da mu,


prema njegovoj tvrdnji, nije data mogućnost da valjano pobija činjenice koje je prvostupanjski sud prihvatio dokazanim, jer su one utvrđene pravomoćnim presudama MKSJ. S tim u svezi, apelant je naveo da je sud samo uzimao u obzir dokaze Tužiteljstva, "tezu Tužilaštva", iz čega proizlazi da nije imao ravnopravan položaj u postupku u odnosu na tužitelja, a prihvaćanjem činjenica koje su utvrđene u postupcima pred MKSJ prekršeno mu je i pravo na "presumpciju nevinosti". Međutim, Ustavni sud ističe da je ravnopravnost stranaka jedan od važnih aspekata prava na pravično suđenje iz članka 6. stavak 1. u svezi sa stavkom 3. točka d. istog članka Europske konvencije. To znači da optuženi u kaznenom postupku treba imati ista prava kao i ovlašteni tužitelj. Drugo važno načelo, koji je blisko vezno za to pravo, jeste da postupak mora biti sukladan načelu kontradiktornosti. To znači da optuženi mora imati informacije o svim navodima i dokazima koje je iznio tužitelj, potom mogućnost odgovoriti na iznesene navode, te iznijeti druge dokaze u korist svoje obrane.

48. U odnosu na ove apelantove navode, Ustavni sud opaža da je prvostupanjski sud odluku o prihvaćanju činjenica koje su utvrđene pravomoćnim presudama MKSJ, a koje se odnose na postojanje širokog i sistematičnog napada na civilno stanovništvo, kao bitnog elementa kaznenog djela koje je apelantu stavljeno na teret, temeljio na odredbi članka 4. Zakona o ustupanju predmeta. Ustavni sud podsjeća na to da je o istom pravnom pitanju (prihvaćanje utvrđenim činjenica koje su utvrđene pravomoćnim presudama MKSJ) razmatrao u svojoj Odluci broj AP 408/07 od 11. veljače 2010. godine (Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 408/07, dostupna na web stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba). U navedenoj odluci Ustavni sud je istaknuo "da Zakon o ustupanju predmeta kao lex specialis daje mogućnost za takvo postupanje suda".

49. Ustavni sud, dalje, opaža da je prvostupanjski sud u obrazloženju presude jasno naveo da su prihvaćene činjenice značajne za utvrđivanje postojanja bitnih elemenata kaznenog djela za koje se optuženi apelant tereti. Osim toga, iz obrazloženja prvostupanjske presude proizlazi da je prvostupanjsko vijeće zaključak o postojanju širokog i sistematičnog napada usmjerenog protiv civilnog stanovništva na navedenom geografskom području i u vrijeme obuhvaćeno optužnicom temeljilo ne samo na presudama MKSJ već i na ostalim provedenim dokazima, prvenstveno na iskazima svjedoka i vještaka, koji su neposredno saslušani na glavnom pretresu i drugim materijalnim dokazima. Naime, Ustavni sud opaža da je prvostupanjski sud proveo opsežan dokazni postupak koji je bio usmjeren upravo na dokazivanje apelantove krivnje kao suizvršitelja, a osuđujuća presuda nije utemeljena u cijelosti ili u najvećoj mjeri samo na navedenim činjenicama koje je sud prihvatio kao dokazane, već su sudovi ocijenili i druge provedene dokaze, pojedinačno i u međusobnoj vezi. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra da načelo ravnopravnosti strana u postupku nije na bilo koji način narušeno na apelantovu štetu ili da je apelantu onemogućeno ravnopravno raspravljati u konkretnom predmetu. Ustavni sud, također, opaža da je apelant imao mogućnost iznijeti svoju obranu osobno i uz pomoć dvojice branitelja, potom predlagati izvođenje dokaza, između ostalog i saslušanje svjedoka, što je i učinio, kao i priliku ispitati sve dokaze optužbe i pobijati ih, te da pobijati i način na koji su sudovi ocijenili dokaze. U tom kontekstu Ustavni sud opaža da su apelanta u postupku zastupala dva odvjetnika, te, u svezi s apelantovim navodima o poslovnoj nesposobnosti jednog od njih (što implicira da apelant ukazuje i na povredu prava iz članka 6. stavak 3. točka c. Europske konvencije), ističe da apelant osim paušalnog navoda u tom pogledu nije dostavio nikakve konkretne dokaze i argumente, niti je takve navode isticao tijekom postupka pred Sudom BiH. S obzirom na navedeno, te okolnost da iz stanja

spisa ne proizlazi da je taj odvjetnik postupao mimo pravila struke te budući da nije pronašao elemente koji bi ukazivali na povredu apelantovog prava na obranu, Ustavni sud apelantove navode o povredi prava na pravično suđenje iz članka 6. stavak 3. toč. c. i d. Europske konvencije smatra neosnovanim.

50. Imajući u vidu sve naprijed navedeno, Ustavni sud zaključuje da nema povrede apelantovog prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1, 2. i 3. Europske konvencije.

Kažnjavanje samo na temelju zakona

51. Apelant smatra da mu je pobijanim presudama povrijeđeno pravo iz članka 7. Europske konvencije. U tom kontekstu, apelant u apelaciji navodi da je člankom 4. KZBiH utvrđeno da se na počinitelja kaznenog djela primjenjuje zakon koji je važio u vrijeme kada je djelo učinjeno, odnosno blaži zakon, u čemu vidi povredu prava iz članka 7. stavak 1. Europske konvencije.

Članak 7. Europske konvencije glasi: 1. Nitko se ne može smatrati krivim za kazneno djelo

nastalo činjenjem ili nečinjenjem koje nije predstavljalo kazneno djelo u vrijeme izvršenja, prema nacionalnom ili međunarodnom pravu. Isto tako, izrečena kazna neće biti teža od one koja se primjenjivala u vrijeme izvršenja kaznenog djela.

2. Ovaj članak ne utječe na suđenje ili kažnjavanje bilo koje osobe koja je kriva za činjenje ili nečinjenje, ako je to djelo u vrijeme izvršenja predstavljalo kazneno djelo prema općim pravnim načelima priznatim kod civiliziranih naroda.

52. Glede apelacionih prigovora u svezi s retroaktivnom primjenom KZBiH, Ustavni sud opaža da je istovjetna pravna pitanja Ustavni sud razmatrao i u Odluci broj AP 519/07 od 29. siječnja 2010. godine (odluka o dopustivosti i meritumu dostupna na web stranici Ustavnog suda: www.ustavnisud.ba). U toj odluci Ustavni sud je obrazložio primjenu vezanu za tumačenje članka 7. Europske konvencije. Između ostalog, Ustavni sud je zaključio da članak 7. Europske konvencije objedinjuje načelo da samo zakon može ustanoviti kazneno djelo i propisati kaznu (nullum crimen, nulla poena sine lege), potom da kažnjiva djela i važeće kazne moraju biti jasno ustanovljeni zakonom, te da, ipak, koliko god pravne norme kaznenog prava bile jasno definirane, postoji i neizbježno sudbeno tumačenje.

53. U Odluci broj AP 519/07, u točki 69, Ustavni sud je, analizirajući noviju praksu Suda BiH, istaknuo: "Naime, u citiranoj presudi i Sud BiH konstatira (vidi toč. 120. i 121. citirane presude) da je članak 4.a) Kaznenog zakona BiH primjenjiv na kazneno djelo zločina protiv čovječnosti, kao kazneno djelo prema općim načelima međunarodnog prava, učinjeno u vrijeme kada je bio na snazi preuzeti Kazneni zakon, jer taj zakon uopće nije propisivao ovo kazneno djelo". U svezi s tim, Sud BiH je istaknuo da je potrebno izravno primijeniti članak 7. stavak 2. Europske konvencije koja se na temelju članka II/2. Ustava Bosne i Hercegovine izravno primjenjuje u Bosni i Hercegovini i ima prioritet nad svim drugim zakonima. Također, navedeni članak ne dopušta da, ako se ne inkriminiraju u nacionalnom zakonodavstvu određene radnje kao kaznena djela, a koje su kao takve prepoznate prema općim načelima međunarodnog prava, njihovi počinitelji izbjegnu suđenje i kažnjavanje. Također je naveo da, imajući u vidu i primjenu članka 4.a) Kaznenog zakona BiH u svezi s člankom 7. stavak 1. Europske konvencije, zaključuje da u konkretnom slučaju primjena Kaznenog zakona BiH u postupku pred Sudom BiH ne predstavlja kršenje članka 7. Europske konvencije.

54. Imajući u vidu da je i pobijana presuda utemeljena na odredbama članka 4.a) KZBiH u svezi s člankom 7. Europske konvencije, te da je apelant proglašen krivim za kazneno djelo zločina protiv čovječnosti, koje je učinjeno u vrijeme kada je na


snazi bio KZSFRJ, koji uopće, kako je to već navedeno, nije propisivao predmetno kazneno djelo, Ustavni sud se glede prizivnih navoda apelanata umjesto posebnog obrazloženja ove odluke poziva na obrazloženje i razloge navedene u Odluci broj AP 519/07 od 29. siječnja 2010. godine, jer se u cijelosti odnose i na ovu odluku, te zaključuje, podržavajući i stavove Europskog suda u predmetu koji je s ovog aspekta pokretao gotovo identična pravna pitanja (vidi Europski sud, Boban Šimšić protiv Bosne i Hercegovine od 10. travnja 2012. godine, aplikacija 51552/10, točke 21-25), da u postupku koji je okončan pobijanim presudama nije došlo do povrede apelantovih prava garantiranih člankom 7. Europske konvencije.

U odnosu na pravo na nediskriminaciju

55. U konkretnom slučaju, Ustavni sud primjećuje da se apelant žali da je diskriminiran u svezi s pravom na pravično suđenje, odnosno apelant je naveo da mu je pobijanim presudama prekršeno i pravo na nediskriminaciju iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije u svezi s pravom na pravično suđenje. Apelant svoje navode o povredi ovog prava temelji isključivo na tvrdnji da je vođenjem postupka pred Sudom BiH stavljen u znatno nepovoljniji položaj u odnosu na položaj koji bi imao da mu je suđeno pred bilo kojim drugim sudom u Bosni i Hercegovini ili pred MKSJ pred kojim bi se, po apelantu, primjenjivao KZSFRJ. S tim u svezi, u kontekstu elaboracije iz prethodnih točaka ove odluke i zaključka Ustavnog suda da nije došlo do kršenja ostalih aspekata prava na pravično suđenje i prava iz članka 7. Europske konvencije, te budući da iz činjenica konkretnog predmeta nije vidljivo da je apelant diskriminiran po bilo kojem temelju, Ustavni sud zaključuje da su i apelantovi navodi o kršenju prava na nediskriminaciju iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije u svezi s pravom na pravično suđenje također neutemeljeni.

VIII. Zaključak

56. U konkretnom slučaju ne postoji povreda prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine iz članka 6. st. 1, 2. i 3. točka d. Europske konvencije u situaciji kada je sud iz obrazloženja pobijanih presuda utvrdio da apelantova krivnja za kazneno djelo zločina protiv čovječnosti nije utvrđena proizvoljnom ocjenom dokaza i kada su neutemeljeni navodi da je značajno ugroženo načelo pravičnosti suđenja vezano za onemogućavanje korištenja priziva protiv utvrđenih činjenica, tj. rješenja koja donosi sud radi pripremanja glavnog pretresa i presude, budući da se to pravo može ostvariti kroz formu priziva na presudu. Također, nema povrede načela ravnopravnosti strana u postupku i presumpcije nevinosti kada je osuđujuća presuda utemeljena na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu i kada je apelantu, uz poštivanje načela kontradiktornosti, bilo omogućeno pobijati dokaze Tužiteljstva ili izvoditi dokaze, te kada su sudovi u pobijanim odlukama dali zadovoljavajuće, jasne i potpune razloge iz kojih je vidljivo da su ocijenili sve izvedene dokaze, obiju strana u postupku kao i relevantne materijalnopravne i procesnopravne propise.

57. Ustavni sud zaključuje kako nema ni povrede članka 7. Europske konvencije jer stavak 2. tog članka, odnosno članak 4.a) KZBiH dopušta izuzetke kada se radi o predmetima koji se tiču ratnih zločina i zločina za kršenje humanitarnog prava koje su prihvatili "civilizirani narodi", a predmetni slučaj predstavlja izuzetak od pravila iz stavka 1. članka 7. Europske konvencije.

58. Ustavni sud, također, zaključuje kako nema kršenja prava na nediskriminaciju iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije u svezi s pravom na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije kada je Ustavni sud utvrdio da nije došlo do kršenja ostalih aspekata

prava na pravično suđenje i prava iz članka 7. Europske konvencije, a iz činjenica konkretnog predmeta nije vidljivo da je apelant diskriminiran po bilo kojem temelju.

59. Na temelju članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

60. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.

Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Valerija Galić, v. r.

Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од пет

судија, у предмету број АП 1084/09, рјешавајући апелацију Саве Тодовића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

Валерија Галић, предсједница Миодраг Симовић, потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Мирсад Ћеман, судија Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 16. јануара 2013. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одбија се као неоснована апелација Саве Тодовића,

поднесена против пресуда Суда Босне и Херцеговине бр. X-КРЖ-06/275 од 6. новембра 2008. године и X-КР-06/275 од 28. фебруара 2008. године.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Саво Тодовић (у даљњем тексту: апелант) из Фоче, ког заступа Јован Дебелица, адвокат из Сарајева, поднио је 9. априла 2009. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против пресуда Суда Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Суд БиХ) бр. X-КРЖ-06/275 од 6. новембра 2008. године и X-КР-06/275 од 28. фебруара 2008. године. Такође, апелант је лично 11. априла 2009. године, путем Казнено-поправног завода "Фоча", доставио апелацију против наведених пресуда.

II. Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 22 став 1 и 2 Правила Уставног суда, од Суда БиХ и Тужилаштва Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Тужилаштво БиХ) затражено је 3. јула 2009. године да доставе одговоре на апелацију.

3. Суд БиХ је доставио одговор на апелацију 23. јула 2009. године, а Тужилаштво БиХ 10. јула 2009. године.

4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, одговори на апелацију достављени су апеланту 7. августа 2009. године.

III. Чињенично стање

5. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода и докумената који су предочени Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

6. Пресудом Суда БиХ број X-КР-06/275 од 28. фебруара 2008. године апелант и М.Р. проглашени су кривим


да су радњама описаним у изреци наведене пресуде, под тачкама од 1 до 5, учинили кривично дјело злочина против човјечности из члана 172 став 1 тачка х) Кривичног закона БиХ (у даљњем тексту: КЗБиХ), а све у вези с чланом 29 и чланом 180 ст. 1 и 2 КЗБиХ, и то: под тачком 1 која укључује подтачке 1.б) и 1.ц) - мучење и друга нечовјечна дјела сличне природе, учињена у намјери да се нанесе велика патња или озбиљне физичке или психичке повреде или наруши здравље из тачке к) и ф) члана 172 КЗБиХ; под тачком 2 - лишавање другог лица живота (убиство), из тачке а) члана 172 КЗБиХ; под тачком 3 - затварање или друго тешко одузимање слободе супротно основним правилима међународног права, те друга нечовјечна дјела сличне природе, учињена у намјери да се нанесе велика патња, озбиљне физичке или психичке повреде или наруши здравље из тачке е) и к) члана 172 КЗБиХ; под тачком 4, која укључује подтачку 4.а) одвођење у ропство из тачке ц) члана 172 КЗБиХ, под тачком 4.б) и 4.ц) одвођење у ропство и друга нечовјечна дјела сличне природе, учињена у намјери да се нанесе велика патња или озбиљне физичке или психичке повреде или наруши здравље из тачке ц) и к) члана 172. КЗБиХ, те под тачком 5 депортација или присилно пресељење становништва и присилни нестанак особа, из тачака д) и и) из члана 172 КЗБиХ. Првостепено вијеће је за наведено кривично дјело, на основу одредбе члана 285 Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: ЗКП БиХ), уз примјену чл. 39, 42, 48 и члана 49 КЗБиХ, оптужног М. Р. осудило на казну затвора у трајању од осам година и шест мјесеци а апеланта осудило на казну затвора у трајању од 12 година и шест мјесеци.

7. Дакле, апелант је наведеном оспореном пресудом проглашен кривим што је у временском периоду "почев од априла мјесеца 1992. године до октобра мјесеца 1994. године у оквиру систематичног напада војске и полиције Републике Српске као и паравојних формација, усмјереног против цивилног несрпског становништва на ширем подручју општине Фоча, знајући за тај напад апелант у својству замјеника управника КП дома 'Фоча' (у даљњем тексту: КПД Фоча), заједно са управником истог дома М.К., те затворским стражарима, и другим члановима затворског особља и припадницима ЈНА, српске територијалне одбране, цивилне и војне полиције Републике Српске и паравојним формацијама, учествовао у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ био заточење муслимана и других несрпских цивила из Фоче и околних подручја у нехуманим условима у КПД Фоча који је имао сва обиљежја логора, у којем је било незаконито заточено најмање 700 заточеника несрпске националности, посебно бошњачке, тако што је починио: прогон несрпског цивилног становништва на политичкој, националној, етничкој и вјерској основи, мучењем, премлаћивањем, убијањем, нечовјечним поступањем, наношењем повреда тјелесног интегритета и здравља, присиљавањем на принудни рад, присилним нестанцима, депортацији и затварањем. Такође, апелант је као надређена и одговорна особа пропустио да предузме нужне и разумне мјере у спречавању чињења наведених дјела и кажњавању починитеља истих дјела на начин као што је наведено у изреци оспорене пресуде у тачки 1, 1б), 1ц), тач. 2, 3, 4, 4а), 4б) и 4ц) и тачки 5".

8. Апеланту је, на основу члана 56 КЗБиХ и члана 2 став 4 Закона о уступању предмета од Међународног кривичног суда за бившу Југославију (у даљњем тексту: МКСЈ) Тужилаштву БиХ и коришћењу доказа прибављених од МКСЈ у поступцима пред судовима у БиХ, у изречену казну урачунато вријеме које је провео у притвору, према одлуци МКСЈ и рјешењу суда БиХ, с почетком од 15. јануара

2005. године, па до упућивања на издржавање казне. Апелант је примјеном члана 188 став 4 ЗКП БиХ ослобођен дужности да надокнади трошкове поступка. Истом пресудом апелант и М. Р. су ослобођени оптужбе да су на начин описан у тачкама 1 и 1а) ослобађајућег дијела пресуде починили кривично дјело злочина против човјечности из члана 172 став 1 тачке ф) и к) КЗБиХ.

9. У образложењу оспорене пресуде наведено је да је одлуком од 7. априла 2006. године Претресно вијеће МКСЈ усвојило Другу измијењену заједничку оптужницу Тужилаштва МКСЈ против апеланта и М.Р. као важећу у предмету Тужитељ против апеланта и М.Р. ИТ-97-25/1-ПТ, Наредба о важећој оптужници, 7. април 2006. године. Оптужницом су се апелант и М.Р. теретили да су учествовали у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био затварање муслимана и другог несрпског цивилног становништва из Фоче и околног подручја у нечовјечним условима и њихово излагање премлаћивањима, мучењу, држању у ропском односу, депортацијама и принудном премјештају. Сходно наводима оптужнице апелант је био замјеник управника КПД "Фоча". Апелант се теретио на основу индивидуалне и командне одговорности за кривична дјела злочина против човјечности, прогона, мучења, нечовјечног поступања, убиства, затварања и држања у ропском односу и кршења закона и обичаја ратовања, мучења, окрутног поступања, убиства и поробљавања. Након што је 4. септембра 2006. године Жалбено вијеће МКСЈ потврдило одлуке Вијећа за просљеђивање МКСЈ о уступању предмета према правилима 11бис, од 8. јула и 31. маја 2006. године конкретан предмет је 3. октобра 2006. године прослијеђен у надлежност правосудних органа Босне и Херцеговине, те је апелант пребачен из Притворске јединице МКСЈ на територију БиХ и предат надлежном Суду.

10. У образложењу пресуде је даље наведено да је Тужилаштво БиХ 22. децембра 2006. године поднијело прилагођену Оптужницу број КТ-РЗ-162/06 којом се апелант терети за почињење кривичног дјела злочина против човјечности из члана 172 став 1 тачка х) прогон КЗБиХ у вези с тачкама а), д), е), ф), к) и и) истог члана, а у вези с чл. 29 и 180 ст. 1 и 2 КЗБиХ. Судија за претходни поступак је 29. децембра 2006. године прихватио прилагођену оптужницу. У току доказног поступка суд је извео доказе Тужилаштва БиХ и апелантове одбране (саслушао апеланта и његове свједоке), извршио увид у бројне друге материјалне доказе, те саслушао бројне свједоке оптужбе који су жртве почињене инкриминације у периоду обухваћеном оптужницом. Наведено је да је тим свједоцима још у поступку пред МКСЈ додијељена заштита података и идентитета, а апелант и његови браниоци су били у потпуности упознати с њиховим идентитетом. У образложењу пресуде је, између осталог, наведено да докази ван сумње доказују да је од средине априла 1992. године до октобра 1994. године, у КПД "Фоча" постојао "системски удружени злочиначки подухват у који је било укључено више особа из више организација, институција и тијела. Заједнички циљ системског удруженог злочиначког подухвата био је прогон несрпских цивила из фочанске регије кроз њихово незаконито затварање у КПД у нечовјечним условима, поробљавање неких затвореника, подвргавање затвореника систематичном и организованом исљеђивању које је често укључивало премлаћивања и мучење, и коначно, њихово трајно уклањање из фочанске регије гдје су до тада били законито присутни, систематско убијање неких затвореника, присилни нестанак других затвореника и коначно депортовање и присилно пресељавање свих преосталих затвореника. Тиме што је


допринио овом систему прогона, знајући за заједнички циљ да се врши прогон, врсту кривичних дјела која су почињена и дискриминаторску намјеру тих дјела, и тиме што је имао намјеру да лично допринесе систему прогона, те тиме што је имао дискриминаторску намјеру, апелант се криви за кривична дјела утврђена у тачкама 1-5 пресуде као саизвршилац у системском удруженом злочиначком подухвату".

11. Даље је истакнуто да су апелант и М.Р. кривично одговорни "према КЗБиХ као саизвршиоци у системском удруженом злочиначком подухвату: 1) зато што се на њих тј и на апеланта примјењује међународно обичајно право, које признаје удружени злочиначки подухват, те 2) што се на њих примјењују законски прописи БиХ, укључујући члан 180. став 1. КЗБиХ, у који је уграђена међународна правна дефиниција и судско објашњење којим се дефинише учињење и утврђује да је системски удружени злочиначки подухват облик саизвршилаштва по том закону". Образложено је да се члан 180 КЗБиХ примјењује искључиво на нека кривична дјела, укључујући и злочин против човјечности, док члан 29 КЗБиХ прописује услове саизвршилаштва. Истакнуто је да би се оптужени сматрао кривим за саизвршилаштво сходно члану 29 КЗБиХ, "он мора или учествовати у actus reus кривичног дјела или предузети што друго, чиме се на одлучујући начин доприноси учињењу кривичног дјела. Ако је оптужни заједно са другим лицима учествовао у самом кривичном дјелу, под условом да постоји потребни mens rea, то је довољно према члану 29 да се он сматра саизвршиоцем и буде кажњен као главни починилац. Међутим, ако је починио што друго што је довело до учињења кривичног дјела, тада та његова радња мора представљати одлучујући допринос учињењу кривичног дјела". Дакле, апелант је у својству замјеника управника КПД Фоча, као надређено и одговорно лице с овлашћењима и дужностима попут оних који припадају команданту логора, својим поступцима учествовао у одржавању система кажњавања и злостављања заточеника, доприносио стварању и одржавању лоших животних услова у логору, учествовао у прогону несрпског цивилног становништва на политичкој, националној, етничкој и вјерској основи, мучењем, премлаћивањем, убијањем, нечовјечним поступањем, наношењем повреда физичког интегритета и здравља, присиљавањем на принудни рад, депортацијама и затварањем, био упознат са системом удруженог злочиначког подухвата те значајно допринио успостављању и одржавању злочиначког подухвата у КПД "Фоча" и у том смислу поступао с директним умишљајем, организовао систем злостављања и у њему учествовао предузимањем злочиначких активности "чији је допринос био пресудан", присилним нестанцима, пребацивањем на непозната мјеста којим се од тада губи сваки траг, али који су пронађени у току 2004. године на локалитету Рудник-Миљевина-Фоча и ексхумирани из масовних гробница I и II у току 2004. године, те идентификовани у току новембра мјесеца 2006. године и чији су лични подаци поименично наведени у тачки 5 првостепене пресуде (стр. 5, 6 и 7).

12. Апелационо вијеће Суда БиХ је, одлучујући о изјављеним жалбама Тужилаштва, апеланта те оптуженог М.Р. против Пресуде Суда БиХ број X-КР-06/275 од 28. фебруара 2008. године, на сједници одржаној у присуству тужиоца Тужилаштва БиХ, апеланта и његових бранилаца 6. новембра 2008. године донио Пресуду број X-КРЖ-06/275 којом је одбијена као неоснована жалба Тужилаштва а дјелимично уважена жалба апеланта и оптуженог М.Р., те је првостепена Пресуда број X-КР-06/275 од 28. фебруара 2008.

године преиначена у погледу правне оцјене кривичног дјела, на начин да су апелант и М.Р. проглашени кривим да су радњама описаним у изреци првостепене пресуде учинили кривично дјело злочина против човјечности из члана 172 став 1 тачка х) у вези с тачкама а), ц), д), е), ф), и) и к) КЗБиХ, а све у вези с чланом 29 и чланом 180 став 1 КЗБиХ (за разлику од првостепене пресуде која се позивала и на став 2 наведеног члана који регулише командну одговорност), те је пресуда преиначена у дијелу одлуке о казни у односу на оптуженог М.Р. тако да је осуђен на казну затвора од седам година.

13. У образложењу пресуде је, између осталог, наведено да по оцјени Вијећа Суда БиХ првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка на које је жалба указивала, нити је оспорена пресуда неразумљива и противрјечна изведеним доказима, будући да је њена изрека јасна, а разлози из образложења нису јој противрјечни. Оспореном пресудом није повријеђен методолошки принцип при утврђивању одлучних чињеница предвиђен чланом 14 ЗКП БиХ, "који се односи на стандард 'једнакости у поступању', будући да је испитала и утврдила чињенице које се једнако односе, како на оне које терете оптужене, тако и на оне које им иду у прилог". Апелационо вијеће суда БиХ је констатовало да је претресно вијеће, у сваком тренутку, водило рачуна о питањима које је постављала одбрана, а која се односе на вјеродостојност свједока, те их је узело у обзир. У односу на жалбени приговор који се односио на немогућност изјављивања посебне жалбе на рјешење о утврђеним чињеницама, Вијеће је оцијенило да није угрожен принцип правичног суђења. Образложено је да "ово не значи да право на жалбу не постоји генерално, већ да није дозвољена посебна жалба, али с тим што се утврђене чињенице могу побијати у жалби на пресуду, што је довољна гаранција заштите права оптуженог. Поред тога, интересантно је да одбрана није користила право побијања утврђених чињеница у току доказног поступка, нити то чини у жалбеном поступку, будући да жалба одбране не побија тачност утврђених чињеница, већ је приговор усмјерен само на немогућност изјављивања посебне жалбе". Истакнуто је да Вијеће сматра да је првостепени суд, на основу резултата доказа прихваћених на главном претресу и чињеница на које се позива у образложењу пресуде, на поуздан начин утврдио да су апелант и М. Р. својим учешћем значајно допринијели извршењу кривичноправних радњи описаних у тачкама од 1 до 5 изреке пресуде, те правилно нашао да се у описаним радњама стичу сва законска обиљежја кривичног дјела злочина против човјечности из члана 172 став 1 тачка х) у вези са тачкама а), ц) д), е), ф), г), и) и к) КЗБиХ. Такве закључке Вијеће је у потпуности прихватило и закључило да одбрана није понудила ниједан озбиљан разлог заснован на чињеничној основи да би се закључило да су закључци претресног вијећа "погрешни или непотпуно утврђени", односно тврдње одбране нису идентификовале оправдане основе за проналазак грешке у пресуди судског вијећа. Даље, Апелационо вијеће је у потпуности подржало закључке до којих је дошао првостепени суд, а који се односе на чињеницу да удружени злочиначки подухват непобитно представља институт међународног обичајног права који је постојао и био у примјени много прије него што је апелант починио кривично дјело које је предмет оптужбе у конкретном предмету. Имајући у виду да су одредбе међународног обичајног права, и оне које се односе на удружени злочиначки подухват, биле обавезујуће и за Босну и Херцеговину, а прије тога и за СФРЈ, због чињенице да оба Устава прописују директну примјену потписаних


ратификованих међународних уговора, па тако и оних из области међународног хуманитарног права (укључујући и Женевске конвенције и оба Допунска протокола, а посебно Мартенсову клаузулу која обезбјеђује заштиту грађанских лица и бораца у складу с међународним обичајним правом), Апелационо вијеће је оцијенило да примјеном доктрине удруженог злочиначког подухвата првостепени суд заправо примјењује правила међународног обичајног права, која су била установљена много прије него што су конкретни злочини били и почињени, из чега произилази закључак да таквим поступањем ни на који начин није нарушен принцип законитости. Даље је образложено да, иако КЗБиХ, КЗСФРЈ, па ни Статут МКСЈ не спомињу изричито удружени злочиначки подухват као облик индивидуалне кривичне одговорности, тај концепт је нашао мјеста у бројним пресудама МКСЈ, а појављује се и у предметима који се воде пред Судом БиХ.

14. Наглашено је да су се кроз досадашњу судску праксу искристалисала три облика удруженог злочиначког подухвата, како је то првостепена пресуда и навела - "основни", "системски" и "проширени". "Системски" удружени злочиначки подухват, који се оспореном пресудом утврђује, представља варијанту основног облика удруженог злочиначког подухвата, с тим да, као додатни елеменат, захтијева знање оптуженог да постоји организован систем злостављања и намјеру оптуженог да се он оствари. Образложено је да је доктрина злочиначког подухвата обухваћена чланом 7 Статута МКСЈ, а циљ јој је да обезбиједи да се одговорност за тешка кршења међународног хуманитарног права не ограничи само на оне који заправо изврше actus reus предметног кривичног дјела (односно на оне који планирају, подстичу, наређују, физички чине злочин или на други начин помажу и подржавају његово планирање, припрему или извршење), већ да се обухвате и они који са заједничком наканом предузимају злочиначку активност, коју изводе било сви заједно, било само неки од чланова те групе. Наведено је да се о обиму учешћа и значају радњи које је апелант предузео од априла 1992. године све до октобра 1994. године првостепена пресуда детаљно позабавила у параграфима i. (стр. 149) и ii. (стр. 156) и даље у пасусима означеним у оспореној пресуди, на основу чега је донесен исправан закључак да су оба оптужена, тј. и апелант, значајно допринио успостављању и одржавању система злочина у КПД "Фоча", те да је у том смислу поступао с директним умишљајем, чиме је несумњиво починио кривично дјело које му се ставља на терет. Стога, "обим злочиначког подухвата, функције које је оптужени обављао, вријеме које је провео учествујући у систему злостављања, те напоре које није предузео да би омео или спријечио функционисање система, као и тежина и обим почињених злочина, те ревност коју је апелант исказао у обављању својих задатака, јасно доводе до закључка да се радње и понашање апеланта несумњиво уклапају у образац злочина почињених у КПД 'Фоча' што је [апелант] хтио и чега је цијело вријеме био свјестан". Апелационо вијеће је истакло да првостепена пресуда даје ваљано образложење на основу чега закључује "да је у КПД 'Фоча' на снази био организиран систем злостављања, да је апелант био упознат са тим системом, свјестан карактера и обима кривичних активности које су се у КПД 'Фоча' подузимале, те је својим радњама на одлучујући начин допринио да се такав систем одржи". Надаље је наглашено да је "потпуно нелогично оптуженог сматрати кривично одговорним зато што је планирао, подстицао, наредио или извршио кривично дјело, а истовремено га осудити и зато што то дјело није спријечио или казнио починиоца", те је позивајући се на пресуду у

предмету Крнојелац, истакао да се "оптужени не може огласити кривим (осуда се не може изрећи) по оба основа није могућа" због чега је закључио да је на такав начин повријеђен закон на штету апеланта и М. Р., па је у том дијелу првостепену пресуду преиначио у погледу правне оцјене дјела.

15. Апелационо вијеће суда БиХ је оцијенило да је неоснован апелантов жалбени приговор којим је оспоравао примјену материјалног закона, односно истицао да је првостепени суд, умјесто КЗСФРЈ који је био на снази у вријеме извршење кривичног дјела, погрешно примијенио КЗБиХ, повриједивши на тај начин како принцип законитости, тако и принцип временског важења кривичног закона који су прописани чл. 3 и 4 КЗБиХ. Образложено је да је неспорно да у вријеме извршења радњи које се апеланту стављају на терет, а у којима су остварена сва битна обиљежја бића кривичног дјела злочина против човјечности, наведено кривично дјело, као такво, није било прописано кривичним законом СФРЈ, као материјалним законом који је у вријеме извршења дјела био на снази. Надаље, истакнуто је да је неспорно и то да, према принципу законитости, никоме не може да буде изречена казна или друга кривичноправна санкција за дјело које, прије него што је учињено, није било законом или међународним правом прописано као кривично дјело и за које законом није била прописана казна (члан 3 КЗБиХ), док се према принципу временског важења кривичног закона, на учиниоца кривичног дјела примјењује закон који је био на снази у вријеме учињења дјела, а ако се послије учињења кривичног дјела једном или више пута измијени закон, примијениће се закон који је блажи за учиниоца (члан 4 КЗБиХ). Наглашено је да је принцип законитости прописан и у члану 7 став 2 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, те у члану 15 став 1 Међународног пакта о грађанским и политичким правима (у даљњем тексту: Међународни пакт). Међутим, чланом 4.а) КЗБиХ, на који се и првостепена пресуда исправно позива, прописано је да чл. 3 и 4 КЗБиХ не спречавају суђење и кажњавање било ког лица за било које чињење или нечињење које је, у вријеме када је почињено, представљало кривично дјело у складу с општим принципима међународног права. Тиме су фактички преузете одредбе члана 7 став 2 Европске конвенције и члана 15 став 2 Међународног пакта, те је омогућено изузетно одступање од принципа из члана 4 КЗБиХ, као и одступање од обавезне примјене блажег закона у поступцима који представљају кривична дјела према међународном праву. Констатовано је да је наведено управо случај у конкретном поступку против апеланта и М.Р., јер се ради о инкриминацији која укључује кршење правила међународног права. Наиме, истакнуто је да је у оспореној пресуди исправно образложено, злочин против човјечности је у периоду обухваћеном оптужницом несумњиво представљао кривично дјело како с аспекта међународног обичајног права, тако и с аспекта "принципа међународног права". Даље је образложено да су међународно обичајно право и међудржавни уговори које је потписала СФРЈ постали аутоматски обавезујући за Босну и Херцеговину, било за вријеме док је била дио СФРЈ или након што је постала држава насљедница некадашње СФРЈ. Затим, Бечка конвенција о државама насљедницама Међународних уговора из 1978. године, коју је ратификовала СФРЈ 18. априла 1980. године, у члану 34 наводи да сваки међудржавни уговор који је био на снази на дан сукцесије и који се односио на цијелу територију претходне државе остаје на снази у свакој држави насљедници, осим ако се држава насљедница другачије споразумије. Такође је


наглашено да се 10. јуна 1994. године Босна и Херцеговине изјаснила да као држава насљедница прихвата све међудржавне уговоре који су били обавезујући за бившу Југославију, а поред тога члан 210 Устава СФРЈ је предвиђао да се међународни уговори аутоматски проводе и директно примјењују од дана ступања на снагу, без доношења проведбене регулативе. Закључено је да из наведеног произилази да је Босна и Херцеговина, као насљедница бивше Југославије, ратификовала Европску конвенцију и Међународни пакт, те су ови међународни документи за њу обавезујући, а будући да они прописују обавезу суђења и кажњавања лица за било које чињење или нечињење које је у вријеме када је почињено представљало кривично дјело у складу с принципима међународног права, што злочин против човјечности неспорно јесте, те да жалбени приговори којим се указује да суђење и кажњавање за ово кривично дјело представља повреду принципа nullum crimen sine lege су, према оцјени овог вијећа, у цијелости неосновани.

IV. Апелација а) Наводи из апелације

16. Апелант сматра да су му оспореним пресудама повријеђени право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1, 2 и 3 тачка д. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту Европска конвенција), право на кажњавање само на основу закона сходно члану 7 став 1 Европске конвенције, као и право на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције. У вези с повредом права на правично суђење, апелант је, у суштини, поновио наводе које је истицао у жалби против првостепене пресуде. Апелант је у својој апелацији проблематизовао чињеницу што му у току поступка на рјешења о утврђеним чињеницама није дозвољена жалба, прије жалбе на пресуду. Апелант сматра да је требало да суд обезбиједи право жалбе у смислу члана 318 став 1 ЗКП БиХ.

17. Такође, апелант је навео да је у конкретном случају дошло и до кршења начела (in dubio pro reo). Истакнуто је да је на Тужилаштву БиХ у конкретном предмету лежао терет да докаже апелантову кривицу ван сваке сумње, будући да "оптужени има право на пресумпцију невиности, која му је гарантована чланом 3 ЗКП БиХ, заједно с принципом in dubio pro reo, као и чланом 6 став 2 Европске конвенције." Апелант сматра да је суд током цијелог поступка који је вођен против њега "у потпуности прихватао 'тезу Тужитељстава БиХ' о његовој кривичној одговорности за дјела за која се теретио оптужницом".

18. Апелант је, даље, навео да је у конкретном предмету дошло до кршења члана 7 став 1 Европске конвенције, наглашавајући да се "не може примијенити КЗБиХ, умјесто КЗ СФРЈ који се имао примијенити уз два разлога: као закон који је био на снази у вријеме наводног почињења дјела, али и као закон који је блажи за починиоца. Обје ове обавезе су прописане у члану 7. став 1. Европске конвенције (исте ове одредбе садрже и други међународни документи о људским правима: Међународни пакт о грађанским и политичким правима и слободама, […]".

19. Слиједећи основ по ком је дошло до кршења члана 7 став 1 Европске конвенције, апелант је истакао примјену концепта удруженог злочиначког подухвата. Наиме, апелант истиче немогућност примјене концепта удруженог злочиначког подухвата, наглашавајући да је наведени концепт установљен у судској пракси МКСЈ, али да је тај концепт ушао у праксу МКСЈ након временског периода у ком је апелант наводно починио дјела за која је проглашен

кривим. Наиме, апелант је истакао да "концепт удруженог злочиначког подухвата није прописан у КЗСФРЈ, као закону који је био на снази у вријеме наводног извршења кривичног дјела, а нити у КЗБиХ, као закону који Суд БиХ примјењује, па чак није постојао нити као дио међународног обичајног права". Апелант је, такође, истакао приговор дискримина-ције у вези с правом на правично суђење, наводећи да је вођењем поступка пред Судом БиХ стављен у знатно неповољнији положај у односу на положај који би имао да му је суђено пред другим било којим судом у Босни и Херцеговини или пред МКСЈ. У том случају примјењивао би се КЗСФРЈ, као блажи закон, или закон који има прописан минимум казни (у случају вођења поступка пред МКСЈ), те би обје ситуације за апеланта биле знатно повољније. Апелант је у апелацији коју је доставио путем Казнено поправног завода "Фоча" оспорио предметне пресуде Суда БиХ из истих разлога који су наведени, с тим што је истакао да је "повријеђено његово право на адекватну одбрану, јер га је у поступку заступао поред браниоца Јована Дебелице, адвоката из Сарајева, и бранилац Младен Шаренац, адвокат из Сарајева, који је изјављивао да је 95% инвалид (цивилна жртва рата, због повреде главе)".

б) Одговори на апелацију

20. Суд БиХ је у одговору на апелацију навео да су наводи апелације већ били изнесени у жалби на првостепену пресуду Суда БиХ, те да се о тим наводима изјаснило и Апелационо вијеће Суда БиХ у својој пресуди. Суд БиХ је, између осталог, у односу на апелантов приговор који се односио на повреду права на правично суђење, тиме што му није омогућено изјављивање посебне жалбе против рјешења о прихватању утврђених чињеница, оцијенио приговор неоснованим. Наглашено је да је рјешење о прихватању утврђених чињеница процесно рјешење, које суд доноси ради припремања пресуде, те да оптуженим, тј. апеланту, није ускраћено право на жалбу против оваквих рјешења, с тим што је ЗКПБиХ у том правцу поставио ограничење да жалба може да се изјави у оквиру жалбе на пресуду. Прихватање било које чињенице ни на који начин није утицало на апелантово право да приликом изношења своје одбране оспорава било коју прихваћену чињеницу, као што би то урадио с било којим чињеничним приједлогом у вези с којим је тужилац извео доказ. Даље, Суд БиХ је навео да су нејасни и паушални апелантови наводи да је суд вјеровао тези оптужбе, те на тај начин пребацио терет доказивања на одбрану и повриједио један од основних принципа кривичног поступка, пресумпцију невиности. Истакнуто је да су сви докази изведени на главном претресу, укључујући и исказ оптуженог апеланта, а цијенио их је првостепени суд засебно и у међусобној вези, и на основу тако извршене потпуне оцјене доказа донио је одлуку о апелантовој кривичној одговорности. Суд је навео да, ако је приговор, који се односи на повреду пресумпције невиности, усмјерен такође на одлуку о прихватању утврђених чињеница, наглашено је да "Суд БиХ није прихватио као утврђену ниједну чињеницу из које би непосредно био изведен закључак о кривичној одговорности оптуженог апеланта".

21. У односу на питање примјене материјалног закона и повреду члана 7 став 1 Европске конвенције, Суд БиХ је навео да предметно кривично дјело представља једно од најтежих кривичних дјела којим су угрожене основне вриједности заштићене међународним правом. Указано је на члан 4.а) КЗБиХ који прописује да "члан 3. (Начело законитости) и члан 4. (Временско важење кривичног закона) КЗБиХ не спречавају суђење или кажњавање било којег лица за било које чињење или нечињење које је у


вријеме када је почињено представљало кривично дјело у складу с опћим начелима међународног права". Наглашено је да је кривично дјело злочин против човјечности садржано у међународном обичајном праву које је било на снази у вријеме извршења кривичног дјела за које је апелант проглашен кривим, а иако у КЗСФРЈ предметно кривично дјело није било прописано као засебно кривично дјело, како то чини касније КЗБиХ, и члану 172, било је прописано кроз појединачна кривична дјела у чл. 134, 142-147, 154, 155 и 186 КЗСФРЈ. Дакле, понашање и радње које чине битна обиљежја предметног кривичног дјела, иако у вријеме извршења нису биле прописане као засебно кривично дјело, биле су забрањене по међународном обичајном праву тако и посредно, кроз појединачна кривична дјела прописана тада важећим кривичним законом. Наведено чини оправданим процјену суда да је у конкретном поступку који је вођен против апеланта, због предметног кривичног дјела, оправдана примјена КЗБиХ, а не КЗСФРЈ. Даље је истакнуто да је у поступку против апеланта, започетом пред МКСЈ у складу с чланом 2 Закона о уступању предмета, вођење поступка уступљено Суду БиХ, који је стварно надлежан за поступање у предметима ове врсте, да је поступак вођен у складу с важећим законским прописима, те стога, апелантов навод да је учињена повреда члана 14 Европске конвенције нема основа.

22. У односу на апелантов приговор да је концепт удруженог злочиначког подухвата непримјењив у нашем правном систему, Суд БиХ је навео да је он неоснован, позивајући се у цијелости на врло опширну аргументацију првостепене пресуде у вези с тим питањем, те је у коначници истакнуто да примјена тог концепта у односу на апеланта није нарушила принцип законитости како је то апелант истакао. Наглашено је да је потпуно неоснована тврдња да Тужилаштво БиХ није доказало апелантово учешће у било каквом удруженом злочиначком подухвату, те да стога одбрана није била у могућности да се од ових оптужби брани. Наведено је да је једноставним читањем прилагођене Оптужнице Тужилаштва БиХ број КТ РЗ-162/06 од 22. децембра 2006. године видљиво да се оптужени апелант и М.Р. терете да су учествовали у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био заточење муслимана и других несрпских цивила у нехуманим условима у КПД. На ове околности тужилац је изводио доказе, а одбрана је била у могућности да оспорава сваки доказ који је тужилац изводио, укључујући и доказе који су се односили на злочиначки подухват.

23. Тужилаштво БиХ је у одговору на апелацију, између осталог, навело да су наводи апелације који се односе на повреде права из члана 6 став 3, члана 7 став 1 и члана 14 Европске конвенције, те на повреду принципа in dubio pro reo очигледно неосновани. Имајући у виду да апелант под повредом права из члана 6 став 3 Европске конвенције подразумијева ускраћену жалбу на рјешење о прихватању одређених чињеница, Тужилаштво БиХ је истакло констатацију која је наведена у оспореној пресуди Апелационог вијећа Суда БиХ која гласи: "Жалба на рјешење о утврђеним чињеницама није ускраћена одбрани, право на жалбу подразумијева да је одбрана утврђене чињенице могла побијати у жалби на пресуду, но у жалби од 16. јула 2008. године одбрана то није учинила и није побијала тачност утврђених чињеница, већ је приговор био усмјерен само на немогућност изјављивања посебне жалбе на рјешење". Даље Тужилаштво БиХ сматра да се Апелационо вијеће с правом руководило разлозима код потврђивања првостепене одлуке о примјени материјалног закона, те основано образложило да је Босна и Херцеговина

као насљедница бивше Југославије ратификовала Европску конвенцију и Међународни пакт, да су међународни документи за њу обавезујући и да они прописују обавезу суђења и кажњавања лица за било које чињење или нечињење које је у вријеме када је почињено представљало кривично дјело у складу са општим принципима међународног права, што злочин против човјечности неспорно и јесте. У односу на наводе апелације да је у конкретном предмету дошло до кршења члана 7 Европске конвенције, не само зато што је примијењен закон који не може да се примијени, већ што је примијењен и концепт удруженог злочиначког подухвата, Тужилаштво БиХ је цитирало дио пресуде Апелационог вијећа у којој је наведено питање образложено, које образложење прихвата у цијелости и Тужилаштво БиХ, а оно гласи: "О обиму учешћа и значају радњи које су оптужени подузели почев од априла 1992. године па све до октобра 1994. године првостепена се пресуда детаљно позабавила у параграфима i. (страна 149.) и ii. (страна 156.) те даље у пасусима c., i., ii., iii., iv., v. и d. пресуде, на основу чега је донесен исправан закључак да су оба оптужена значајно допринијела успостави и одржавању система злочина у КПД, те да су у том смислу поступали с директним умишљајем, чиме су несумњиво починили кривично дјело које им се ставља на терет. Стога, обим злочиначког подухвата, функције које су оптужени обављали, вријеме које су провели учествујући у систему злостављања, те напоре које ни(су) уложили да би омели или спријечили функционирање система као и тежина и обим почињених злочина, те ревност коју су оптужени исказали у обављању својих задатака, јасно доводе до закључка да се радње и понашање оптужених недвојбено уклапају у образац злочина почињених у КПД, што су оптужени хтјели и чега су цијело вријеме били свјесни". Даље, у односу на наводе да је оспореним пресудама дошло до кршења принципа in dubio pro reo, Тужилаштво БиХ је истакло да није оспоравало и не оспорава да оптужени има право на пресумпцију невиности, али је Тужилаштво у току поступка ван сваке сумње доказало да је апелант починио предметно кривично дјело и стога не стоји констатација "теза Тужилаштва - прихваћени су докази Тужилаштва", јер суд пресуду и може да донесе само након свих доказа проведених на главном претресу.

V. Релевантни прописи

24. Кривични закон Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07 и 8/10) у релевантном дијелу гласи:

Начело законитости

Члан 3. (1) Кривична дјела и кривичноправне санкције прописују

се само законом. (2) Никоме не може бити изречена казна или друга

кривичноправна санкција за дјело које, прије него што је учињено, није било законом или међународним правом

прописано као кривично дјело и за које законом није била прописана казна.

Начело кривице

Члан 3.а) Нико не може бити кажњен нити се према њему могу

изрећи друге кривично правне санкције ако није крив за почињено кривично дјело.

Временско важење кривичног закона

Члан 4. (1) На починиоца кривичног дјела примјењује се закон

који је био на снази у вријеме учињења кривичног дјела.


(2) Ако се послије учињења кривичног дјела једном или више пута измијени закон, примијениће се закон који је блажи за починиоца.

Члан 4.а) Суђење или кажњавање за кривична дјела према општим

начелима међународног права Чланови 3. и 4. овог закона не спречавају суђење или

кажњавање било којег лица за било које чињење или нечињење које је у вријеме када је почињено представљало кривично дјело у складу с општим наче

[...] Начин учињења кривичног дјела

Члан 21. (1) Кривично дјело може се учинити чињењем или

нечињењем. (2) Кривично дјело је учињено нечињењем кад је

починилац који је правно обавезан спречити наступање законом описане посљедице кривичног дјела то пропустио учинити, а такво је пропуштање по дјеловању и значењу једнако учињењу тог кривичног дјела чињењем.

Сапочиниоци

Члан 29. Ако више лица, учествовањем у учињењу кривичног

дјела или предузимајући што друго чиме се на одлучујући начин доприноси учињењу кривичног дјела, заједнички учине кривично дјело, свака од њих казниће се казном прописаном за то кривично дјело.

XVII - ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА - КРИВИЧНА ДЈЕЛА ПРОТИВ ЧОВЈЕЧНОСТИ И ВРИЈЕДНОСТИ ЗАШТИЋЕ-НИХ МЕЂУНАРОДНИМ ПРАВОМ

Злочини против човјечности

Члан 172. (1) Ко, као дио широког или систематичног напада

усмјереног било против којег цивилног становништва, знајући за такав напад, учини које од ових дјела:

а) лишење другог лица живота (убиство); б) истребљење; ц) одвођење у ропство, д) депортација или присилно пресељење

становништва; е) затварање или друго тешко одузимање физичке

слободе супротно основним правилима међународног права; ф) мучење; г) присиxавање другог лица употребом силе или

пријетње директним нападом на његов живот или тијело или на живот или тијело њему блиског лица, на сексуални однос или с њим изједначену сексуалну радњу (силовање), сексуално ропство, присилну проституцију, присилну трудноћу, присилну стерилизацију или било који други облик тешког сексуалног насиља;

х) прогон било које групе људи или колектива на политичкој, расној, националној, етничкој, културној, вјерској, сполној или другој основи која је универзално прихваћена као недопустива по међународном праву, у вези с било којим кривичним дјелом из овог става овог члана, било којим кривичним дјелом прописаним у овом закону или било којим кривичним дјелом у надлежности Суда Босне и Херцеговине;

и) присилни нестанка лица; ј) злочин апартхејда; к) друга нечовјечна дјела сличне природе, учињена у

намјери наношења велике патње или озбиљне физичке или психичке повреде или нарушења здравља, казниће се казном затвора најмање десет година или казном дуготрајног затвора.

Индивидуална кривична одговорност

Члан 180. (1) Лице које планира, покрене, нареди, учини или

подстрекава или помаже у планирању, припремању, или учињењу кривичних дјела из чл. 171. (Геноцид), 172. (Злочини против човјечности), 173. (Ратни злоч

заробљеника), 177. (Противправно убијање и рањавање непријатеља), 178. (Противправно одузимање ствари од убијених и рањених на ратишту) и 179. (Повреде закона или обичаја рата) овог закона, индивидуално је одговорна за то кривично дјело. Службени положај било којег окривљеног, било да се ради о шефу државе или владе, или о одговорном службеном лицу владе, не ослобађа такво лице кривичне одговорности нити утјече на ублажавање казне.

(2) Чињеница да је неко од кривичних дјела из чл. 171. до 175. и чл. 177. до 179. овог закона учињено од стране подређеног, не ослобађа њему надређено лице од кривичне одговорности уколико је то надређено лице знало или је могла знати да се њен подређени спрема учинити такво дјело, односно да је већ учинио такво дјело, а надређено лице је пропустило да предузме нужне и разумне мјере да спречи учињење

кривичног дјела, односно да починилац тог дјела буде кажњен.

[...] 25. Закон о уступању предмета Међународног

кривичног суда за бившу Југославију Тужилаштву Босне и Херцеговине и кориштењу доказа које је прибавио Међународни кривични суд за бившу Југославију у поступцима пред судовима у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ" број 61/04) у релевантном дијелу гласи:

Члан 4. Чињенице установљене правоснажним одлукама МКСЈ Након саслушања странака, суд може, на властиту

иницијативу или на приједлог једне од странака, одлучити да прихвати као доказане чињенице које су утврђене правоснажном одлуком у другом поступку пред МКСЈ или да прихвати писмени доказни материјал из поступака пред МКСЈ, ако се односи на питања од значаја у текућем поступку.

26. Кривични закон СФРЈ ("Службени лист СФРЈ" бр. 44/76, 36/77, 56/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90 и 45/90) у релевантном дијелу гласи:

Члан 38. [...]

(2) За кривична дјела за која је прописана смртна казна суд може изрећи и затвор од 20 година.

[...] Глава XVI - Кривична дјела против човјечности и

међународног права (Напомена: обухватала, између осталих, сљедећа кривична дјела: члан 141. геноцид; члан 142. ратни злочин против цивилног становништва; члан 143. ратни злочин против рањеника и болесника; члан 144. ратни злочин против ратних заробљеника; члан 145. организирање групе и потицање на извршење геноцида и ратних злочина; члан 146. противправно убијање и рањавање непријатеља; члан 147. противправно одузимање ствари од убијених и рањених на бојиштима; члан 154. расна и друга дискриминација; члан 155. заснивање ропског односа и пријевоз лица у ропском односу).

27. Закон о кривичном поступку БиХ ("Службени гласник БиХ" бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07,76/07, 15/08, 58/08, 12/09 и 16/09) у релевантном дијелу гласи:


Члан 14. Једнакост у поступању

Суд, Тужилац и други органи који учествују у поступку дужни су с једнаком пажњом да испитују и утврђују како чињенице које терете осумњиченог, односно оптуженог, тако и оне које им иду у корист.

Члан 15. Слободна оцјена доказа

Право Суда, Тужиоца и других органа који учествују у кривичном поступку да оцјењују постојање или непостојање чињеница није везано ни ограничено посебним формалним доказним правилима.

Члан 23. Стварна надлежност Суда

(1) Суд је надлежан: а) да суди у првом степену у кривичним стварима у

границама своје стварне надлежности одређене законом, б) да одлучује о жалбама против одлука донесених у

првом степену, [...]

Члан 318. Допуштеност жалбе на рјешење

(1) Против рјешења Суда донесеног у првом степену, странке, бранилац и лица чија су права повријеђена могу поднијети жалбу увијек кад у овом закону није изричито одређено да жалба није допуштена.

(2) Рјешења која се доносе ради припремања главног претреса и пресуде могу се побијати само у жалби на пресуду.

28. Закон о Суду Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 29/00, 24/02, 42/03, 4/04, 9/04, 35/04 и 61/04) у релевантном дијелу гласи:

Члан 13. Кривична надлежност

(1) Суд је надлежан за кривична дјела утврђена Кривичним законом Босне и Херцеговине и другим законима Босне и Херцеговине.

[...]

VI. Допустивост

29. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

30. У складу с чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући сходно закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

31. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Суда БиХ број X-КРЖ-06/275 од 6. новембра 2008. године против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих сходно закону. Затим, оспорену пресуду апелант је примио 10. фебруара 2009. године, а апелација је поднесена 9. априла 2009. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. На крај, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива.

32. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда,

Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

33. Апелант наводи да су му оспореним пресудама повријеђени право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1, 2 и 3 тачка д. Европске конвенције, као и члана 7 став 1 Европске конвенције, те право на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези с правом на правично суђење.

Право на правично суђење

34. Члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају

људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

е) Право на правично саслушање у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези са кривичним поступком.

35. Члан 6 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:

1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правично суђење и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом.. […]

2. Свако ко је оптужен за кривично дјело сматра се невиним док се његова кривица по закону не докаже.

3. Свакo кo je оптужен за кривично дјело има сљедећа минимална права:

b. да му се обезбиједе вријеме и услови неопходни за припремање одбране;

d. да сам испитује или захтијева испитивање свједока оптужбе и да се присуство и саслушање свједока одбране одобри под условима који важе и за свједока оптужбе...

[…] 36. У конкретном случају поступак се односи на

утврђивање основаности кривичне оптужбе против апеланта у вези с извршењем кривичног дјела злочина против човјечности, те је члан 6 Европске конвенције примјенљив на конкретан случај. Сходно томе, Уставни суд треба да испита да ли је поступак пред редовним судом био правичан онако како то захтијева члан 6 Европске конвенције.

37. Уставни суд, прије свега, подсјећа на то да је у својим ранијим одлукама, ослањајући се на јуриспруденцију Европског суда за људска права, закључио да питање да ли је оптужени имао правичан поступак мора да се ријеши на основу цјелокупног поступка (види Европски суд за људска права, Monnel and Morris, одлука од 2. марта 1987. године, серија А, број 115, стр. 21, став 54).

38. Уставни суд примјећује да се апелант жалио на то да је суд приликом доношења пресуде неправилно утврдио чињенично стање, произвољно примијенио материјално и процесно право, те да је прихватао само доказе Тужилаштва БиХ - "Тезе Тужилаштва".

39. У односу на навод о утврђивању чињеничног стања, односно правилност прибављања и оцјене доказа, те прихватања чињеница као доказаних, будући да, сходно апелантовој тврдњи, није му омогућено да изјави посебну жалбу против рјешења о прихватању утврђених чињеница које суд доноси ради припремања пресуде, те произвољне примјене материјалног права, Уставни суд указује да, сходно пракси Европског суда за људска права (у даљњем тексту: Европски суд) и Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене материјалног права (види


Европски суд, Pronina против Русије, одлука о допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редовне судове у процјени чињеница и доказа, већ је, генерално, задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли су, евентуално, повријеђена или занемарена уставна права (право на правично суђење, право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискриминаторска. Дакле, у оквиру апелационе надлежности Уставни суд се бави искључиво питањем евентуалне повреде уставних права или права из Европске конвенције у поступку пред редовним судовима.

40. Такође, Уставни суд указује на то да, сходно устаљеној пракси Европског суда и Уставног суда, члан 6 став 1 Европске конвенције обавезује судове да, између осталог, образложе своје пресуде. Међутим, ова обавеза не може да буде схваћена као обавеза да се у пресуди изнесу сви детаљи и дају одговори на сва постављена питања и изнесене аргументе (види Уставни суд, одлуке бр. У 62/01 од 5. априла 2002. године, тачка 19, и АП 352/04 од 23. марта 2005. године, тачка 27, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 24/02 односно број 27/05). Мјера у којој ова обавеза постоји зависи од природе одлуке (види Европски суд, Ruiz Torija против Шпаније, пресуда од 9. децембра 1994. године, серија А, број 303-А, став 29). Европски и Уставни суд су у бројним одлукама указали на то да домаћи судови имају одређену дискрециону оцјену у вези с тим које ће аргументе и доказе прихватити у одређеном предмету. Истовремено, судови имају обавезу да образложе своју одлуку тако што ће навести јасне и разумљиве разлоге на којима су ту одлуку засновали (види Европски суд, Suominen против Финске, пресуда од 1. јула 2003. године, апликација број 37801/97, став 36; и, mutatis mutandis, Уставни суд, Одлука број АП 5/05 од 14. марта 2006. године).

41. Уставни суд сматра да у конкретном случају није изостала свеобухватна анализа свих изведених доказа. Наиме, Уставни суд сматра да је првостепени суд у својој пресуди у потпуности описао процес појединачне оцјене доказа, њиховог довођења у међусобну везу и извођење закључка да је апелант починио кривично дјело и да је кривично одговоран за његово извршење. Уставни суд, такође, запажа да је првостепени суд провео веома опсежан доказни поступак у ком је саслушан велики број свједока и вјештака које су предложили и Тужилаштво и одбрана. Осим тога, анализиран је и оцијењен велики број материјалних доказа, а апелант је имао могућност да изнесе своју одбрану лично на главном претресу. Уставни суд запажа да је на основу резултата доказа прихваћених на главном претресу и чињеница на које се позивају оспорене пресуде на поуздан начин утврђено да је апелант својим учешћем значајно допринио извршењу кривичноправних радњи описаних у тачкама 1 до 5 изреке оспорене првостепене пресуде, тј. да је правилно утврђено да се у описаним радњама стичу сва законска обиљежја кривичног дјела злочина против човјечности из члана 172 став 1 тачка х) у вези с тачкама а), ц), д), е), ф), г), и) и к) КЗБиХ. Стога Уставни суд сматра да образложење Суда БиХ у погледу доказа на којима су засноване оспорене пресуде, нити у једном дијелу не оставља утисак произвољности нити доводи у сумњу закључке да је апелант на начин описан у изреци пресуде првостепеног суда починио предметно кривично дјело.

42. Наводи апелације који су се односили на то да је апеланту "усљед чињенице, што на рјешење о утврђеним чињеницама није дозвољена посебна жалба, прије жалбе на пресуду, значајно угрожен принцип правичности суђења" Уставни суд примјећује, а како је то и образложено у оспореним пресудама, да је у том случају обезбијеђена довољна гаранција заштите апелантових права, будући да се радило о врсти процесних рјешења која доноси суд ради припремања главног претреса и пресуде, која генерално могу да се оспоравају кроз форму жалбе на пресуду. Уставни суд наглашава да то не значи да право на жалбу не постоји, будући да је то право само одложено до доношења пресуде, те оно, дакле, може да се остварује кроз форму жалбе на пресуду. Апелационо вијеће је у том смислу дало јасно и аргументовано образложење. Даље, Уставни суд запажа да је закључке првостепеног суда у погледу оцјене проведених доказа у цијелости прихватило и Апелационо вијеће, што је и образложено. Уставни суд запажа да је Апелационо вијеће у својој пресуди размотрило све апелантове приговоре, које он понавља у апелацији, те се о њима јасно и детаљно изјаснило. Наиме, Апелационо вијеће је закључило да из утврђеног чињеничног стања јасно произилази да је апелант починио кривичноправне радње које су му стављене на терет. Стога, Уставни суд сматра да у оспореним одлукама нема ничега што би указивало на произвољност при утврђивању, оцјени чињеница и примјени материјалног и процесног права.

43. У односу на апелантове наводе о немогућности примјене концепта удруженог злочиначког подухвата, Уставни суд запажа да је у поступку утврђено да је апелант кривично одговоран према КЗБиХ као саизвршилац у систематском злочиначком подухвату, будући да је био упознат са системом удруженог злочиначког подухвата у ком је учествовао и дао пресудан допринос. Суд БиХ је образложио да је у конкретном случају примијењено међународно обичајно право и члан 180 став 1 КЗБиХ, у који је уграђена међународна правна дефиниција и судско објашњење којим се дефинише учињење и утврђује да је системски удружени злочиначки подухват облик саизвршилаштва по том закону. Уставни суд наглашава да удружени злочиначки подухват представља институт међународног обичајног права који је постојао и био у примјени много прије него што је апелант починио кривично дјело које је било предмет оптужбе у конкретном предмету. Наиме, Уставни суд указује да су у конкретном случају судови примјеном доктрине удруженог злочиначког подухвата примијенили правила међународног обичајног права, која су била установљена много прије него што су конкретни злочини били и почињени. У том контексту Уставни суд запажа да је апелантове наводе којим је проблематизовао концепт удруженог злочиначког подухвата Апелационо вијеће детаљно размотрило, те у образложењу своје одлуке дало врло опширну аргументацију зашто је тај концепт примјенљив, у којим образложењима Уставни суд, с обзиром на своју надлежност, не налази никакву произвољност па апелантове наводе у том дијелу сматра у цијелости неоснованим.

44. Такођер, апелант је навео да је у конкретном случају дошло и до кршења начела (in dubio pro reo), те нагласио да је у конкретном предмету на Тужилаштву БиХ лежао терет да докаже апелантову кривицу и то ван сваке сумње, будући да апелант као оптужени има право на пресумпцију невиности, која му је гарантована чланом 3 ЗКП БиХ и чланом 6 став 2 Европске конвенције, заједно с принципом (in dubio pro reo).


45. У вези с апелантовим наводима да је у предметном поступку прекршен принцип in dubio pro reo, Уставни суд истиче да, сходно пракси Европског суда за људска права, пресумпција невиности значи да оптужени није дужан да се брани, мада има право на одбрану, односно није дужан да доказује своју невиност, а терет доказивања је на тужиоцу. У складу с тим, суд мора да донесе ослобађајућу пресуду не само кад је увјерен у невиност оптуженог него и онда када није увјерен ни у његову кривњу, ни у његову невиност. Дакле, када има сумњу, суд мора да примијени принцип in dubio pro reo, што је и битан елеменат права на правично суђење из члана 6 Европске конвенције (види Европски суд за људска права, Barbera, Messeque и Jabardo против Шпаније, пресуда од 6. децембра 1988. године, серија А, број 146, став 77; и Уставни суд, Одлука број АП 5/05 од 14. марта 2006. године, став 29, објављена у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 49/06). У том смислу, судови су дужни да оцијене све доказе појединачно и у вези с осталим доказима, па да онда, на основу такве, брижљиве оцјене, изведе закључак о томе да ли је нека чињеница доказана или не.

46. Сходно мишљењу Уставног суда, позивање на принцип in dubio pro reo може да буде доведено у питање уколико изостане цјеловита анализа свих проведених доказа у образложењу судске одлуке која такву евентуалну сумњу отклања. У конкретном случају, Уставни суд сматра да образложење анализе свих проведених доказа не оставља никакву сумњу у закључак суда о апелантовој кривици. Најзад, апелант не наводи, а то не може да се закључи ни из докумената који су предочени Уставном суду, које од чињеница релевантних за утврђивање његове одговорности нису доказане тако да задовоље стандард изван разумне сумње, а што би довело у питање и принцип in dubio pro reo. Стога, Уставни суд сматра да у конкретном случају није повријеђен принцип in dubio pro reo из члана 6 став 2 Европске конвенције, па је у овом дијелу апелација неоснована.

47. Апелант, такође, сматра да му је повријеђено и право из члана 6 став 3 тачка д. Европске конвенције будући да му, сходно његовој тврдњи, није дата могућност да ваљано оспорава чињенице које је првостепени суд прихватио као доказане, јер су оне утврђене правоснажним пресудама МКСЈ. С тим у вези, апелант је навео да је суд само узимао у обзир доказе Тужилаштва, "тезу Тужилаштва", из чега произилази да није имао равноправан положај у поступку у односу на тужиоца, а прихватањем чињеница које су утврђене у поступцима пред МКСЈ прекршено му је и право на "пресумпцију невиности". Међутим, Уставни суд истиче да је равноправност странака један од важних аспеката права на правично суђење из члана 6 став 1 у вези са ставом 3 тачка д. истог члана Европске конвенције. То значи да оптужени у кривичном поступку треба да има иста права као и овлашћени тужилац. Други важан принцип, који је блиско везан за то право, јесте да поступак мора да буде у складу с принципом контрадикторности. То значи да оптужени мора да има информације о свим наводима и доказима које је изнио тужилац, затим могућност да одговори на изнесене наводе, те да изнесе друге доказе у корист своје одбране.

48. У односу на ове апелантове наводе, Уставни суд запажа да је првостепени суд одлуку о прихватању чињеница које су утврђене правоснажним пресудама МКСЈ, а које се односе на постојање широког и систематичног напада на цивилно становништво, као битног елемента кривичног дјела које је апеланту стављено на терет, заснивао на одредби члана 4 Закона о уступању предмета. Уставни суд

подсјећа на то да је о истом правном питању (прихватање утврђеним чињеница које су утврђене правоснажним пресудама МКСЈ) разматрао у својој Одлуци број АП 408/07 од 11. фебруара 2010. године (Одлука о допустивости и меритуму број АП 408/07, доступна на wеб страници Уставног суда www.ustavnisud.ba). У наведеној одлуци Уставни суд је истакао "да Закон о уступању предмета као lex specialis даје могућност за такво поступање суда".

49. Уставни суд, даље, запажа да је првостепени суд у образложењу пресуде јасно навео да су прихваћене чињенице значајне за утврђивање да постоје битни елементи кривичног дјела за које се оптужени апелант терети. Осим тога, из образложења првостепене пресуде произилази да је првостепено вијеће закључак о постојању широког и систематичног напада усмјереног против цивилног становништва на наведеном географском подручју и у вријеме обухваћено оптужницом засновало не само на пресудама МКСЈ већ и на осталим проведеним доказима, превасходно на исказима свједока и вјештака, који су непосредно саслушани на главном претресу и другим материјалним доказима. Наиме, Уставни суд запажа да је првостепени суд провео опсежан доказни поступак који је био усмјерен управо на доказивање апелантове кривице као саизвршиоца, а осуђујућа пресуда није заснована у цијелости или у највећој мјери само на наведеним чињеницама које је суд прихватио као доказане, већ су судови оцијенили и друге проведене доказе, појединачно и у међусобној вези. С обзиром на наведено, Уставни суд сматра да принцип равноправности страна у поступку није на било који начин нарушен на апелантову штету или да је апеланту онемогућено да равноправно расправља у конкретном предмету. Уставни суд, такође, запажа да је апелант имао могућност да изнесе своју одбрану лично и уз помоћ двојице бранилаца, затим да предлаже извођење доказа, између осталог и саслушање свједока, што је и учинио, као и прилику да испита све доказе оптужбе и да их оспори, те да оспорава и начин на који су судови оцијенили доказе. У том контексту Уставни суд запажа да су апеланта у поступку заступала два адвоката, те, у вези с апелантовим наводима о пословној неспособности једног од њих (што имплицира да апелант указује и на повреду права из члана 6 став 3 тачка ц. Европске конвенције), истиче да апелант осим паушалног навода у том погледу није доставио никакве конкретне доказе и аргументе, нити је такве наводе истицао током поступка пред Судом БиХ. С обзиром на наведено, те околност да из стања списа не произилази да је тај адвокат поступао мимо правила струке, те будући да није пронашао елементе који би указивали на повреду апелантовог права на одбрану, Уставни суд апелантове наводе о повреди права на правично суђење из члана 6 став 3 тач. ц. и д. Европске конвенције сматра неоснованим.

50. Имајући у виду све напријед наведено Уставни суд закључује да нема повреде апелантовог права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1, 2 и 3 Европске конвенције.

Кажњавање само на основу закона

51. Апелант сматра да му је оспореним пресудама повријеђено право из члана 7 Европске конвенције. У том контексту, апелант у апелацији наводи да је чланом 4 КЗБиХ утврђено да се на починиоца кривичног дјела примјењује закон који је важио у вријеме када је дјело учињено, односно блажи закон, у чему види повреду права из члана 7 став 1 Европске конвенције.

Члан 7 Европске конвенције гласи:


1. Нико се не може сматрати кривим за кривично дјело настало чињењем или нечињењем које није представљало кривично дјело у вријеме извршења, према националном или међународном праву. Исто тако, изречена казна неће бити тежа од оне која се примјењивала у вријеме извршења кривичног дјела.

2. Овај члан не утиче на суђење или кажњавање било које особе која је крива за чињење или нечињење, ако је то дјело у вријеме извршења представљало кривично дјело према општим правним начелима признатим код цивилизованих народа.

52. У погледу апелационих приговора у вези с ретроактивном примјеном КЗБиХ, Уставни суд запажа да је истовјетна правна питања Уставни суд разматрао и у Одлуци број АП 519/07 од 29. јануара 2010. године (одлука о допустивости и меритуму доступна на wеб страници Уставног суда: www.ustavnisud.ba). У тој одлуци Уставни суд је образложио примјену везану за тумачење члана 7 Европске конвенције. Између осталог, Уставни суд је закључио да члан 7 Европске конвенције обједињује принцип да само закон може да установи кривично дјело и пропише казну (nullum crimen, nulla poena sine lege), затим да кажњива дјела и важеће казне морају да буду јасно установљени законом, те да, ипак, колико год правне норме кривичног права биле јасно дефинисане, постоји и неизбјежно судско тумачење.

53. У Одлуци број АП 519/07, у тачки 69, Уставни суд је, анализирајући новију праксу Суда БиХ, истакао: "Наиме, у цитираној пресуди и Суд БиХ констатира (види тач. 120. и 121. цитиране пресуде) да је члан 4.а) Кривичног закона БиХ примјењив на кривично дјело злочина против човјечности, као кривично дјело према опћим принципима међународног права, учињено у вријеме када је био на снази преузети Кривични закон, јер тај закон уопће није прописивао ово кривично дјело". У вези с тим, Суд БиХ је истакао да је потребно да се директно примијени члан 7 став 2 Европске конвенције која се на основу члана II/2 Устава Босне и Херцеговине директно примјењује у Босни и Херцеговини и има приоритет над свим другим законима. Такође, наведени члан не допушта да, ако се не инкриминишу у националном законодавству одређене радње као кривична дјела, а које су као такве препознате према општим принципима међународног права, њихови починиоци избјегну суђење и кажњавање. Такође је навео да, имајући у виду и примјену члана 4.а) Кривичног закона БиХ у вези с чланом 7 став 1 Европске конвенције, закључује да у конкретном случају примјена Кривичног закона БиХ у поступку пред Судом БиХ не представља кршење члана 7 Европске конвенције.

54. Имајући у виду да је и оспорена пресуда заснована на одредбама члана 4.а) КЗБиХ у вези с чланом 7 Европске конвенције, те да је апелант проглашен кривим за кривично дјело злочина против човјечности, које је учињено у вријеме када је на снази био КЗСФРЈ, који уопште, како је то већ наведено, није прописивао предметно кривично дјело, Уставни суд се у погледу жалбених навода апеланата умјесто посебног образложења ове одлуке позива на образложење и разлоге наведене у Одлуци број АП 519/07 од 29. јануара 2010. године, јер се у цијелости односе и на ову одлуку, те закључује, подржавајући и ставове Европског суда у предмету који је са овог аспекта покретао готово идентична правна питања (види Европски суд, Бобан Шимшић против Босне и Херцеговине од 10. априла 2012. године, апликација 51552/10, тачке 21-25), да у поступку који је окончан оспореним пресудама није дошло до повреде апелантових права гарантованих чланом 7 Европске конвенције.

У односу на право на недискриминацију

55. У конкретном случају, Уставни суд примјећује да се апелант жали да је дискриминисан у вези с правом на правично суђење, односно апелант је навео да му је оспореним пресудама прекршено и право на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези с правом на правично суђење. Апелант своје наводе о повреди овог права заснива искључиво на тврдњи да је вођењем поступка пред Судом БиХ стављен у знатно неповољнији положај у односу на положај који би имао да му је суђено пред било којим другим судом у Босни и Херцеговини или пред МКСЈ пред којим би се, по апеланту, примјењивао КЗСФРЈ. С тим у вези, у контексту елаборације из претходних тачака ове одлуке и закључка Уставног суда да није дошло до кршења осталих аспеката права на правично суђење и права из члана 7 Европске конвенције, те будући да из чињеница конкретног предмета није видљиво да је апелант дискриминисан по било ком основу, Уставни суд закључује да су и апелантови наводи о кршењу права на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези с правом на правично суђење такођер неосновани.

VIII. Закључак

56. У конкретном случају не постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине из члана 6 ст. 1, 2 и 3 тачка д. Европске конвенције у ситуацији када је суд из образложења оспорених пресуда утврдио да апелантова кривица за кривично дјело злочина против човјечности није утврђена произвољном оцјеном доказа и када су неосновани наводи да је значајно угрожен принцип правичности суђења везан за онемогућавање коришћења жалбе против утврђених чињеница, тј. рјешења која доноси суд ради припремања главног претреса и пресуде, будући да то право може да се оствари кроз форму жалбе на пресуду. Такође, нема повреде принципа равноправности страна у поступку и пресумпције невиности када је осуђујућа пресуда заснована на доказима који су изведени на главном претресу и када је апеланту, уз поштовање принципа контрадикторности, било омогућено да оспори доказе Тужилаштва или да изведе доказе, те када су судови у оспореним одлукама дали задовољавајуће, јасне и потпуне разлоге из којих је видљиво да су оцијенили све изведене доказе, обију страна у поступку као и релевантне материјалноправне и процесноправне прописе.

57. Уставни суд закључује да нема ни повреде члана 7 Европске конвенције јер став 2 тог члана, односно члан 4.а) КЗБиХ дозвољава изузетке када се ради о предметима који се тичу ратних злочина и злочина за кршење хуманитарног права које су прихватили "цивилизовани народи", а предметни случај представља изузетак од правила из става 1 члана 7 Европске конвенције.

58. Уставни суд, такође, закључује да нема кршења права на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези с правом на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када је Уставни суд утврдио да није дошло до кршења осталих аспеката права на правично суђење и права из члана 7 Европске конвенције, а из чињеница конкретног предмета није видљиво да је апелант дискриминисан по било ком основу.

59. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.


60. Сходно члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

ПредсједницаУставног суда Босне и Херцеговине

Валерија Галић, с. р.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudija, u

predmetu broj AP 1084/09, rješavajući apelaciju Save Todovića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mirsad Ćeman, sudija Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 16. januara 2013. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neosnovana apelacija Save Todovića,

podnesena protiv presuda Suda Bosne i Hercegovine br. X-KRŽ-06/275 od 6. novembra 2008. godine i X-KR-06/275 od 28. februara 2008. godine.



1. Savo Todović (u daljnjem tekstu: apelant) iz Foče, kojeg zastupa Jovan Debelica, advokat iz Sarajeva, podnio je 9. aprila 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv presuda Suda Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud BiH) br. X-KRŽ-06/275 od 6. novembra 2008. godine i X-KR-06/275 od 28. februara 2008. godine. Također, apelant je osobno 11. aprila 2009. godine, putem Kazneno-popravnog zavoda "Foča", dostavio apelaciju protiv navedenih presuda.


2. Na osnovu člana 22. stav 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Suda BiH i Tužilaštva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Tužilaštvo BiH) zatraženo je 3. jula 2009. godine da dostave odgovore na apelaciju.

3. Sud BiH je dostavio odgovor na apelaciju 23. jula 2009. godine, a Tužilaštvo BiH 10. jula 2009. godine.

4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 7. augusta 2009. godine.


5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

6. Presudom Suda BiH broj X-KR-06/275 od 28. februara 2008. godine apelant i M.R. proglašeni su krivim da su radnjama opisanim u izreci navedene presude, pod tačkama od 1 do 5, učinili krivično djelo zločina protiv čovječnosti iz člana 172. stav 1. tačka h) Krivičnog zakona BiH (u daljnjem tekstu: KZBiH), a sve u vezi s članom 29. i članom 180. st. 1. i 2. KZBiH, i to: pod tačkom 1. koja uključuje podtačke 1.b) i 1.c) - mučenje i druga nečovječna djela slične prirode, učinjena u namjeri nanošenja velike patnje ili ozbiljne fizičke ili psihičke povrede ili narušavanja zdravlja iz tačke k) i f) člana 172. KZBiH; pod

tačkom 2 - lišavanje druge osobe života (ubistvo), iz tačke a) člana 172. KZBiH; pod tačkom 3 - zatvaranje ili drugo teško oduzimanje slobode suprotno osnovnim pravilima međunarodnog prava, te druga nečovječna djela slične prirode, učinjena u namjeri nanošenja velike patnje, ozbiljne fizičke ili psihičke povrede ili narušavanja zdravlja iz tačke e) i k) člana 172. KZBiH; pod tačkom 4, koja uključuje podtačku 4.a) odvođenje u ropstvo iz tačke c) člana 172. KZBiH, pod tačkom 4.b) i 4.c) odvođenje u ropstvo i druga nečovječna djela slične prirode, učinjena u namjeri nanošenja velike patnje ili ozbiljne fizičke ili psihičke povrede ili narušavanja zdravlja iz tačke c) i k) člana 172. KZBiH, te pod tačkom 5. deportacija ili prisilno preseljenje stanovništva i prisilni nestanak osoba, iz tačaka d) i i) iz člana 172. KZBiH. Prvostepeno vijeće je za navedeno krivično djelo, na osnovu odredbe člana 285. Zakona o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: ZKP BiH), uz primjenu čl. 39, 42, 48. i člana 49. KZBiH, optužnog M. R. osudilo na kaznu zatvora u trajanju od osam godina i šest mjeseci a apelanta osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i šest mjeseci.

7. Dakle, apelant je navedenom osporenom presudom proglašen krivim što je u vremenskom periodu "počev od aprila mjeseca 1992. godine do oktobra mjeseca 1994. godine u okviru sistematičnog napada vojske i policije Republike Srpske kao i paravojnih formacija, usmjerenog protiv civilnog nesrpskog stanovništva na širem području općine Foča, znajući za taj napad apelant u svojstvu zamjenika upravnika KP doma 'Foča' (u daljnjem tekstu: KPD Foča), zajedno sa upravnikom istog doma M.K., te zatvorskim stražarima, i drugim članovima zatvorskog osoblja i pripadnicima JNA, srpske teritorijalne odbrane, civilne i vojne policije Republike Srpske i paravojnim formacijama, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio zatočenje muslimana i drugih nesrpskih civila iz Foče i okolnih područja u nehumanim uslovima u KPD Foča koji je imao sva obilježja logora, u kojem je bilo nezakonito zatočeno najmanje 700 zatočenika nesrpske nacionalnosti, posebno bošnjačke, tako što je počinio: progon nesrpskog civilnog stanovništva na političkoj, nacionalnoj, etničkoj i vjerskoj osnovi, mučenjem, premlaćivanjem, ubijanjem, nečovječnim postupanjem, nanošenjem povreda tjelesnog integriteta i zdravlja, prisiljavanjem na prinudni rad, prisilnim nestancima, deportaciji i zatvaranjem. Također, apelant je kao nadređena i odgovorna osoba propustio da preduzme nužne i razumne mjere u sprečavanju činjenja navedenih djela i kažnjavanju počinitelja istih djela na način kao što je navedeno u izreci osporene presude u tački 1, 1b), 1c), tač. 2, 3, 4, 4a), 4b) i 4c) i tački 5".

8. Apelantu je, na osnovu člana 56. KZBiH i člana 2. stav 4. Zakona o ustupanju predmeta od Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (u daljnjem tekstu: MKSJ) Tužilaštvu BiH i korištenju dokaza pribavljenih od MKSJ u postupcima pred sudovima u BiH, u izrečenu kaznu uračunato vrijeme koje je proveo u pritvoru, prema odluci MKSJ i rješenju suda BiH, s početkom od 15. januara 2005. godine, pa do upućivanja na izdržavanje kazne. Apelant je primjenom člana 188. stav 4. ZKP BiH oslobođen dužnosti da nadoknadi troškove postupka. Istom presudom apelant i M. R. su oslobođeni optužbe da su na način opisan u tačkama 1 i 1.a) oslobađajućeg dijela presude počinili krivično djelo zločina protiv čovječnosti iz člana 172. stav 1.tačke f) i k) KZBiH.

9. U obrazloženju osporene presude navedeno je da je odlukom od 7. aprila 2006. godine Pretresno vijeće MKSJ usvojilo Drugu izmijenjenu zajedničku optužnicu Tužilaštva MKSJ protiv apelanta i M.R. kao važeću u predmetu Tužitelj protiv apelanta i M.R. IT-97-25/1-PT, Naredba o važećoj optužnici, 7. april 2006. godine. Optužnicom su se apelant i M.R. teretili da su učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio zatvaranje muslimana i drugog nesrpskog civilnog


stanovništva iz Foče i okolnog područja u nečovječnim uvjetima i njihovo izlaganje premlaćivanjima, mučenju, držanju u ropskom odnosu, deportacijama i prinudnom premještaju. Prema navodima optužnice apelant je bio zamjenik upravnika KPD "Foča". Apelant se teretio na osnovu individualne i komandne odgovornosti za krivična djela zločina protiv čovječnosti, progona, mučenja, nečovječnog postupanja, ubistva, zatvaranja i držanja u ropskom odnosu i kršenja zakona i običaja ratovanja, mučenja, okrutnog postupanja, ubistva i porobljavanja. Nakon što je 4. septembra 2006. godine Žalbeno vijeće MKSJ potvrdilo odluke Vijeća za prosljeđivanje MKSJ o ustupanju predmeta prema pravilima 11bis, od 8. jula i 31. maja 2006. godine konkretan predmet je 3. oktobra 2006. godine proslijeđen u nadležnost pravosudnih organa Bosne i Hercegovine, te je apelant prebačen iz Pritvorske jedinice MKSJ na teritoriju BiH i predat nadležnom Sudu.

10. U obrazloženju presude je dalje navedeno da je Tužilaštvo BiH 22. decembra 2006. godine podnijelo prilagođenu Optužnicu broj KT-RZ-162/06 kojom se apelant tereti za počinjenje krivičnog djela zločin protiv čovječnosti iz člana 172. stav 1. tačka h) progon KZBiH u vezi sa tačkama a), d), e), f), k) i i) istog člana, a u vezi s čl. 29. i 180. st. 1. i 2. KZBiH. Sudija za prethodni postupak je 29. decembra 2006. godine prihvatio prilagođenu optužnicu. U toku dokaznog postupka sud je izveo dokaze Tužilaštva BiH i apelantove odbrane (saslušao apelanta i njegove svjedoke), izvršio uvid u brojne druge materijalne dokaze, te saslušao brojne svjedoke optužbe koji su žrtve počinjene inkriminacije u periodu obuhvaćenom optužnicom. Navedeno je da je tim svjedocima još u postupku pred MKSJ dodijeljena zaštita podataka i identiteta, a apelant i njegovi branioci su bili u potpunosti upoznati s njihovim identitetom. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno da dokazi van sumnje dokazuju da je od sredine aprila 1992. godine do oktobra 1994. godine, u KPD "Foča" postojao "sistemski udruženi zločinački poduhvat u koji je bilo uključeno više osoba iz više organizacija, institucija i tijela. Zajednički cilj sistemskog udruženog zločinačkog poduhvata bio je progon nesrpskih civila iz fočanske regije kroz njihovo nezakonito zatvaranje u KPD u nečovječnim uvjetima, porobljavanje nekih zatvorenika, podvrgavanje zatvorenika sistematičnom i organiziranom isljeđivanju koje je često uključivalo premlaćivanja i mučenje, i konačno, njihovo trajno uklanjanje iz fočanske regije gdje su do tada bili zakonito prisutni, sistematsko ubijanje nekih zatvorenika, prisilni nestanak drugih zatvorenika i konačno deportovanje i prisilno preseljavanje svih preostalih zatvorenika. Time što je doprinio ovom sistemu progona, znajući za zajednički cilj da se vrši progon, vrstu krivičnih djela koja su počinjena i diskriminatorsku namjeru tih djela, i time što je imao namjeru da lično doprinese sistemu progona, te time što je imao diskriminatorsku namjeru, apelant se krivi za krivična djela utvrđena u tačkama 1-5 presude kao saizvršilac u sistemskom udruženom zločinačkom poduhvatu".

11. Dalje je istaknuto da su apelant i M.R. krivično odgovorni "prema KZBiH kao saizvršioci u sistemskom udruženom zločinačkom poduhvatu: 1) zato što se na njih tj i na apelanta primjenjuje međunarodno običajno pravo, koje priznaje udruženi zločinački poduhvat, te 2) što se na njih primjenjuju zakonski propisi BiH, uključujući član 180. stav 1. KZBiH, u koji je ugrađena međunarodna pravna definicija i sudsko objašnjenje kojim se definiše učinjenje i utvrđuje da je sistemski udruženi zločinački poduhvat oblik saizvršilaštva po tom zakonu". Obrazloženo je da se član 180. KZBiH primjenjuje isključivo na neka krivična djela, uključujući i zločin protiv čovječnosti, dok član 29. KZBiH propisuje uvjete saizvršilaštva. Istaknuto je da bi se optuženi smatrao krivim za saizvršilaštvo prema članu 29. KZBiH, "on mora ili učestvovati u actus reus krivičnog djela ili

preduzeti što drugo, čime se na odlučujući način doprinosi učinjenju krivičnog djela. Ako je optužni zajedno sa drugim licima učestvovao u samom krivičnom djelu, pod uslovom da postoji potrebni mens rea, to je dovoljno prema članu 29. da se on smatra saizvršiocem i bude kažnjen kao glavni počinilac. Međutim, ako je počinio što drugo što je dovelo do učinjenja krivičnog djela, tada ta njegova radnja mora predstavljati odlučujući doprinos učinjenju krivičnog djela". Dakle, apelant je u svojstvu zamjenika upravnika KPD Foča, kao nadređena i odgovorna osoba s ovlaštenjima i dužnostima poput onih koji pripadaju komandantu logora, svojim postupcima učestvovao u održavanju sistema kažnjavanja i zlostavljanja zatočenika, doprinosio stvaranju i održavanju loših životnih uvjeta u logoru, učestvovao u progonu nesrpskog civilnog stanovništva na političkoj, nacionalnoj, etničkoj i vjerskoj osnovi, mučenjem, premlaćivanjem, ubijanjem, nečovječnim postupanjem, nanošenjem povreda tjelesnog integriteta i zdravlja, prisiljavanjem na prinudni rad, deportacijama i zatvaranjem, bio upoznat sa sistemom udruženog zločinačkog poduhvata te značajno doprinio uspostavi i održavanju zločinačkog poduhvata u KPD "Foča" i u tom smislu postupao s direktnim umišljajem, organizirao sistem zlostavljanja i u njemu učestvovao preduzimanjem zločinačkih aktivnosti "čiji je doprinos bio presudan", prisilnim nestancima, prebacivanjem na nepoznata mjesta kojim se od tada gubi svaki trag, ali koji su pronađeni u toku 2004. godine na lokalitetu Rudnik-Miljevina-Foča i ekshumirani iz masovnih grobnica I i II u toku 2004. godine, te identificirani u toku novembra mjeseca 2006. godine i čiji su lični podaci poimenično navedeni u tački 5. prvostepene presude (str. 5, 6. i 7).

12. Apelaciono vijeće Suda BiH je, odlučujući o izjavljenim žalbama Tužilaštva, apelanta te optuženog M.R. protiv Presude Suda BiH broj X-KR-06/275 od 28. februara 2008. godine, na sjednici održanoj u prisustvu tužitelja Tužilaštva BiH, apelanta i njegovih branilaca 6. novembra 2008. godine donio Presudu broj X-KRŽ-06/275 kojom je odbijena kao neosnovana žalba Tužilaštva a djelomično uvažena žalba apelanta i optuženog M.R., te je prvostepena Presuda broj X-KR-06/275 od 28. februara 2008. godine preinačena u pogledu pravne ocjene krivičnog djela, na način da su apelant i M.R. proglašeni krivim da su radnjama opisanim u izreci prvostepene presude učinili krivično djelo zločina protiv čovječnosti iz člana 172. stav 1. tačka h) u vezi s tačkama a), c), d), e), f), i) i k) KZBiH, a sve u vezi s članom 29. i članom 180. stav 1. KZBiH (za razliku od prvostepene presude koja se pozivala i na stav 2. navedenog člana koji regulira komandnu odgovornost), te je presuda preinačena u dijelu odluke o kazni u odnosu na optuženog M.R. tako da je osuđen na kaznu zatvora od sedam godina.

13. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno da po ocjeni Vijeća Suda BiH prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje je žalba ukazivala, niti je osporena presuda nerazumljiva i protivrječna izvedenim dokazima, budući da je njena izreka jasna, a razlozi iz obrazloženja nisu joj protivrječni. Osporenom presudom nije povrijeđen metodološki princip pri utvrđivanju odlučnih činjenica predviđen članom 14. ZKP BiH, "koji se odnosi na standard 'jednakosti u postupanju', budući da je ispitala i utvrdila činjenice koje se jednako odnose, kako na one koje terete optužene, tako i na one koje im idu u prilog". Apelaciono vijeće suda BiH je konstatiralo da je pretresno vijeće, u svakom trenutku, vodilo računa o pitanjima koje je postavljala odbrana, a koja se odnose na vjerodostojnost svjedoka, te ih je uzelo u obzir. U odnosu na žalbeni prigovor koji se odnosio na nemogućnost izjavljivanja posebne žalbe na rješenje o utvrđenim činjenicama, Vijeće je ocijenilo da nije ugrožen princip pravičnog suđenja. Obrazloženo je da "ovo ne znači da pravo na žalbu ne postoji generalno, već da


nije dozvoljena posebna žalba, ali s tim što se utvrđene činjenice mogu pobijati u žalbi na presudu, što je dovoljna garancija zaštite prava optuženog. Pored toga, interesantno je da odbrana nije koristila pravo pobijanja utvrđenih činjenica u toku dokaznog postupka, niti to čini u žalbenom postupku, budući da žalba odbrane ne pobija tačnost utvrđenih činjenica, već je prigovor usmjeren samo na nemogućnost izjavljivanja posebne žalbe". Istaknuto je da Vijeće smatra da je prvostepeni sud, na osnovu rezultata dokaza prihvaćenih na glavnom pretresu i činjenica na koje se poziva u obrazloženju presude, na pouzdan način utvrdio da su apelant i M. R. svojim učešćem značajno doprinijeli izvršenju krivičnopravnih radnji opisanih u tačkama od 1 do 5 izreke presude, te pravilno našao da se u opisanim radnjama stiču sva zakonska obilježja krivičnog djela zločina protiv čovječnosti iz člana 172. stav 1. tačka h) u vezi sa tačkama a), c) d), e), f), g), i) i k) KZBiH. Takve zaključke Vijeće je u potpunosti prihvatilo i zaključilo da odbrana nije ponudila nijedan ozbiljan razlog utemeljen na činjeničnoj osnovi da bi se zaključilo da su zaključci pretresnog vijeća "pogrešni ili nepotpuno utvrđeni", odnosno tvrdnje odbrane nisu identificirale opravdane osnove za pronalazak greške u presudi sudskog vijeća. Dalje, Apelaciono vijeće je u potpunosti podržalo zaključke do kojih je došao prvostepeni sud, a koji se odnose na činjenicu da udruženi zločinački poduhvat nepobitno predstavlja institut međunarodnog običajnog prava koji je postojao i bio u primjeni mnogo prije nego što je apelant počinio krivično djelo koje je predmet optužbe u konkretnom predmetu. Imajući u vidu da su odredbe međunarodnog običajnog prava, i one koje se odnose na udruženi zločinački poduhvat, bile obavezujuće i za Bosnu i Hercegovinu, a prije toga i za SFRJ, zbog činjenice da oba Ustava propisuju direktnu primjenu potpisanih ratificiranih međunarodnih ugovora, pa tako i onih iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava (uključujući i Ženevske konvencije i oba Dopunska protokola, a posebno Martensovu klauzulu koja osigurava zaštitu građanskih lica i boraca u skladu s međunarodnim običajnim pravom), Apelaciono vijeće je ocijenilo da primjenom doktrine udruženog zločinačkog poduhvata prvostepeni sud zapravo primjenjuje pravila međunarodnog običajnog prava, koja su bila ustanovljena mnogo prije nego što su konkretni zločini bili i počinjeni, iz čega proizlazi zaključak da takvim postupanjem ni na koji način nije narušeno načelo zakonitosti. Dalje je obrazloženo da, iako KZBiH, KZSFRJ, pa ni Statut MKSJ ne spominju izričito udruženi zločinački poduhvat kao oblik individualne krivične odgovornosti, taj koncept je našao mjesta u brojnim presudama MKSJ, a pojavljuje se i u predmetima koji se vode pred Sudom BiH.

14. Naglašeno je da su se kroz dosadašnju sudsku praksu iskristalisala tri oblika udruženog zločinačkog poduhvata, kako je to prvostepena presuda i navela - "osnovni", "sistemski" i "prošireni". "Sistemski" udruženi zločinački poduhvat, koji se osporenom presudom utvrđuje, predstavlja varijantu osnovnog oblika udruženog zločinačkog poduhvata, s tim da, kao dodatni element, zahtijeva znanje optuženog o postojanju organiziranog sistema zlostavljanja i namjeru optuženog da se on ostvari. Obrazloženo je da je doktrina zločinačkog poduhvata obuhvaćena članom 7. Statuta MKSJ, a cilj joj je osigurati da se odgovornost za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava ne ograniči samo na one koji zapravo izvrše actus reus predmetnog krivičnog djela (odnosno na one koji planiraju, podstiču, naređuju, fizički čine zločin ili na drugi način pomažu i podržavaju njegovo planiranje, pripremu ili izvršenje), već da se obuhvate i oni koji sa zajedničkom nakanom preduzimaju zločinačku aktivnost, koju izvode bilo svi zajedno, bilo samo neki od članova te grupe. Navedeno je da se o obimu učešća i značaju radnji koje je apelant poduzeo od aprila 1992. godine sve do oktobra 1994. godine prvostepena presuda detaljno pozabavila u paragrafima i. (str.

149) i ii. (str. 156) i dalje u pasusima označenim u osporenoj presudi, na osnovu čega je donesen ispravan zaključak da su oba optužena, tj. i apelant, značajno doprinio uspostavi i održanju sistema zločina u KPD "Foča", te da je u tom smislu postupao sa direktnim umišljajem, čime je nesumnjivo počinio krivično djelo koje mu se stavlja na teret. Stoga, "obim zločinačkog poduhvata, funkcije koje je optuženi obavljao, vrijeme koje je proveo učestvujući u sistemu zlostavljanja, te napore koje nije poduzeo da bi omeo ili spriječio funkcioniranje sistema, kao i težina i obim počinjenih zločina, te revnost koju je apelant iskazao u obavljanju svojih zadataka, jasno dovode do zaključka da se radnje i ponašanje apelanta nedvojbeno uklapaju u obrazac zločina počinjenih u KPD 'Foča' što je [apelant] htio i čega je cijelo vrijeme bio svjestan". Apelaciono vijeće je istaklo da prvostepena presuda daje valjano obrazloženje na osnovu čega zaključuje "da je u KPD 'Foča' na snazi bio organiziran sistem zlostavljanja, da je apelant bio upoznat sa tim sistemom, svjestan karaktera i obima krivičnih aktivnosti koje su se u KPD 'Foča' poduzimale, te je svojim radnjama na odlučujući način doprinio da se takav sistem održi". Nadalje je naglašeno da je "potpuno nelogično optuženog smatrati krivično odgovornim zato što je planirao, podsticao, naredio ili izvršio krivično djelo, a istovremeno ga osuditi i zato što to djelo nije spriječio ili kaznio počinioca", te je pozivajući se na presudu u predmetu Krnojelac, istakao da se "optuženi ne može oglasiti krivim (osuda se ne može izreći) po oba osnova nije moguća" zbog čega je zaključio da je na takav način povrijeđen zakon na štetu apelanta i M. R., pa je u tom dijelu prvostepenu presudu preinačio u pogledu pravne ocjene djela.

15. Apelaciono vijeće suda BiH je ocijenilo neosnovanim apelantov žalbeni prigovor kojim je osporavao primjenu materijalnog zakona, odnosno isticao da je prvostepeni sud, umjesto KZSFRJ koji je bio na snazi u vrijeme izvršenje krivičnog djela, pogrešno primijenio KZBiH, povrijedivši na taj način kako princip zakonitosti, tako i princip vremenskog važenja krivičnog zakona koji su propisani čl. 3. i 4. KZBiH. Obrazloženo je da je nesporno da u vrijeme izvršenja radnji koje se apelantu stavljaju na teret, a u kojima su ostvarena sva bitna obilježja bića krivičnog djela zločina protiv čovječnosti, navedeno krivično djelo, kao takvo, nije bilo propisano krivičnim zakonom SFRJ, kao materijalnim zakonom koji je u vrijeme izvršenja djela bio na snazi. Nadalje, istaknuto je da je nesporno i to da, prema načelu zakonitosti, nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivičnopravna sankcija za djelo koje, prije nego što je učinjeno, nije bilo zakonom ili međunarodnim pravom propisano kao krivično djelo i za koje zakonom nije bila propisana kazna (član 3. KZBiH), dok se prema načelu vremenskog važenja krivičnog zakona, na učinioca krivičnog djela primjenjuje zakon koji je bio na snazi u vrijeme učinjenja djela, a ako se poslije učinjenja krivičnog djela jednom ili više puta izmijeni zakon, primijenit će se zakon koji je blaži za učinioca (član 4. KZBiH). Naglašeno je da je načelo zakonitosti propisano i u članu 7. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te u članu 15. stav 1. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (u daljnjem tekstu: Međunarodni pakt). Međutim, članom 4.a) KZBiH, na koji se i prvostepena presuda ispravno poziva, propisano je da čl. 3. i 4. KZBiH ne sprečavaju suđenje i kažnjavanje bilo kojeg lica za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je, u vrijeme kada je počinjeno, predstavljalo krivično djelo u skladu s općim načelima međunarodnog prava. Time su faktički preuzete odredbe člana 7. stav 2. Evropske konvencije i člana 15. stav 2. Međunarodnog pakta, te je omogućeno izuzetno odstupanje od principa iz člana 4. KZBiH, kao i odstupanje od obavezne primjene blažeg zakona u postupcima koji predstavljaju krivična djela prema međunarodnom pravu. Konstatirano je da je


navedeno upravo slučaj u konkretnom postupku protiv apelanta i M.R., jer se radi o inkriminaciji koja uključuje kršenje pravila međunarodnog prava. Naime, istaknuto je da je u osporenoj presudi ispravno obrazloženo, zločin protiv čovječnosti je u periodu obuhvaćenom optužnicom nedvojbeno predstavljao krivično djelo kako sa aspekta međunarodnog običajnog prava, tako i sa aspekta "principa međunarodnog prava". Dalje je obrazloženo da su međunarodno običajno pravo i međudržavni ugovori koje je potpisala SFRJ postali automatski obavezujući za Bosnu i Hercegovinu, bilo za vrijeme dok je bila dijelom SFRJ ili nakon što je postala država nasljednica nekadašnje SFRJ. Zatim, Bečka konvencija o državama nasljednicama Međunarodnih ugovora iz 1978. godine, koju je ratificirala SFRJ 18. aprila 1980. godine, u članu 34. navodi da svaki međudržavni ugovor koji je bio na snazi na dan sukcesije i koji se odnosio na cijelu teritoriju prethodne države ostaje na snazi u svakoj državi nasljednici, osim ako se država nasljednica drugačije sporazumije. Također je naglašeno da se 10. juna 1994. godine Bosna i Hercegovine izjasnila da kao država nasljednica prihvata sve međudržavne ugovore koji su bili obavezujući za bivšu Jugoslaviju, a pored toga član 210. Ustava SFRJ je predviđao da se međunarodni ugovori automatski provode i direktno primjenjuju od dana stupanja na snagu, bez donošenja provedbene regulative. Zaključeno je da iz navedenog proizlazi da je Bosna i Hercegovina, kao nasljednica bivše Jugoslavije, ratificirala Evropsku konvenciju i Međunarodni pakt, te su ovi međunarodni dokumenti za nju obavezujući, a budući da oni propisuju obavezu suđenja i kažnjavanja lica za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je u vrijeme kada je počinjeno predstavljalo krivično djelo u skladu sa načelima međunarodnog prava, što zločin protiv čovječnosti nesporno jeste, te da žalbeni prigovori kojim se ukazuje da suđenje i kažnjavanje za ovo krivično djelo predstavlja povredu načela nullum crimen sine lege su, prema ocjeni ovog vijeća, u cijelosti neosnovani.


16. Apelant smatra da su mu osporenim presudama povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1, 2. i 3. tačka d. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu Evropska konvencija), pravo na kažnjavanje samo na osnovu zakona prema članu 7. stav 1. Evropske konvencije, kao i pravo na nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije. U vezi s povredom prava na pravično suđenje, apelant je, u suštini, ponovio navode koje je isticao u žalbi protiv prvostepene presude. Apelant je u svojoj apelaciji problematizirao činjenicu što mu u toku postupka na rješenja o utvrđenim činjenicama nije dozvoljena žalba, prije žalbe na presudu. Apelant smatra da je trebalo da sud obezbijedi pravo žalbe u smislu člana 318. stav 1. ZKP BiH.

17. Također, apelant je naveo da je u konkretnom slučaju došlo i do kršenja načela (in dubio pro reo). Istaknuto je da je na Tužilaštvu BiH u konkretnom predmetu ležao teret da dokaže apelantovu krivicu van svake sumnje, budući da "optuženi ima pravo na presumpciju nevinosti, koja mu je garantirana članom 3. ZKP BiH, zajedno sa principom in dubio pro reo, kao i članom 6. stav 2. Evropske konvencije." Apelant smatra da je sud tokom cijelog postupka koji je vođen protiv njega "u potpunosti prihvatao 'tezu Tužiteljstava BiH' o njegovoj krivičnoj odgovornosti za djela za koja se teretio optužnicom".

18. Apelant je, dalje, naveo da je u konkretnom predmetu došlo do kršenja člana 7. stav 1. Evropske konvencije, naglašavajući da se "ne može primijeniti KZBiH, umjesto KZ SFRJ koji se imao primijeniti uz dva razloga: kao zakon koji je

bio na snazi u vrijeme navodnog počinjenja djela, ali i kao zakon koji je blaži za počinioca. Obje ove obaveze su propisane u članu 7. stav 1. Evropske konvencije (iste ove odredbe sadrže i drugi međunarodni dokumenti o ljudskim pravima: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i slobodama, […]".

19. Slijedeći osnov po kojem je došlo do kršenja člana 7. stav 1. Evropske konvencije, apelant je istakao primjenu koncepta udruženog zločinačkog poduhvata. Naime, apelant ističe nemogućnost primjene koncepta udruženog zločinačkog poduhvata, naglašavajući da je navedeni koncept ustanovljen u sudskoj praksi MKSJ, ali da je taj koncept ušao u praksu MKSJ nakon vremenskog razdoblja u kojem je apelant navodno počinio djela za koja je proglašen krivim. Naime, apelant je istakao da "koncept udruženog zločinačkog poduhvata nije propisan u KZSFRJ, kao zakonu koji je bio na snazi u vrijeme navodnog izvršenja krivičnog djela, a niti u KZBiH, kao zakonu koji Sud BiH primjenjuje, pa čak nije postojao niti kao dio međunarodnog običajnog prava". Apelant je, također, istakao prigovor diskriminacije u vezi s pravom na pravično suđenje, navodeći da je vođenjem postupka pred Sudom BiH stavljen u znatno nepovoljniji položaj u odnosu na položaj koji bi imao da mu je suđeno pred drugim bilo kojim sudom u Bosni i Hercegovini ili pred MKSJ. U tom slučaju primjenjivao bi se KZSFRJ, kao blaži zakon, ili zakon koji ima propisan minimum kazni (u slučaju vođenja postupka pred MKSJ), te bi obje situacije za apelanta bile znatno povoljnije. Apelant je u apelaciji koju je dostavio putem Kazneno popravnog zavoda "Foča" osporio predmetne presude Suda BiH iz istih razloga koji su navedeni, s tim što je istakao da je "povrijeđeno njegovo pravo na adekvatnu odbranu, jer ga je u postupku zastupao pored branioca Jovana Debelice, advokata iz Sarajeva, i branilac Mladen Šarenac, advokat iz Sarajeva, koji je izjavljivao da je 95% invalid (civilna žrtva rata, zbog povrede glave)".

b) Odgovori na apelaciju

20. Sud BiH je u odgovoru na apelaciju naveo da su navodi apelacije već bili izneseni u žalbi na prvostepenu presudu Suda BiH, te da se o tim navodima izjasnilo i Apelaciono vijeće Suda BiH u svojoj presudi. Sud BiH je, između ostalog, u odnosu na apelantov prigovor koji se odnosio na povredu prava na pravično suđenje, time što mu nije omogućeno izjavljivanje posebne žalbe protiv rješenja o prihvatanju utvrđenih činjenica, ocijenio prigovor neosnovanim. Naglašeno je da je rješenje o prihvatanju utvrđenih činjenica procesno rješenje, koje sud donosi radi pripremanja presude, te da optuženim, tj. apelantu, nije uskraćeno pravo na žalbu protiv ovakvih rješenja, s tim što je ZKPBiH u tom pravcu postavio ograničenje da se žalba može izjaviti u okviru žalbe na presudu. Prihvatanje bilo koje činjenice ni na koji način nije utjecalo na apelantovo pravo da prilikom iznošenja svoje odbrane pobija bilo koju prihvaćenu činjenicu, kao što bi to uradio s bilo kojim činjeničnim prijedlogom u vezi s kojim je tužitelj izveo dokaz. Dalje, Sud BiH je naveo da su nejasni i paušalni apelantovi navodi da je sud vjerovao tezi optužbe, te na taj način prebacio teret dokazivanja na odbranu i povrijedio jedan od osnovnih principa krivičnog postupka, presumpciju nevinosti. Istaknuto je da su svi dokazi izvedeni na glavnom pretresu, uključujući i iskaz optuženog apelanta, a cijenio ih je prvostepeni sud zasebno i u međusobnoj vezi, i na osnovu tako izvršene potpune ocjene dokaza donio je odluku o apelantovoj krivičnoj odgovornosti. Sud je naveo da, ako je prigovor, koji se odnosi na povredu presumpcije nevinosti, usmjeren također na odluku o prihvatanju utvrđenih činjenica, naglašeno je da "Sud BiH nije prihvatio kao utvrđenu nijednu činjenicu iz koje bi neposredno bio izveden zaključak o krivičnoj odgovornosti optuženog apelanta".


21. U odnosu na pitanje primjene materijalnog zakona i povredu člana 7. stav 1. Evropske konvencije, Sud BiH je naveo da predmetno krivično djelo predstavlja jedno od najtežih krivičnih djela kojim su ugrožene osnovne vrijednosti zaštićene međunarodnim pravom. Ukazano je na član 4.a) KZBiH koji propisuje da "član 3. (Načelo zakonitosti) i član 4. (Vremensko važenje krivičnog zakona) KZBiH ne sprečavaju suđenje ili kažnjavanje bilo kojeg lica za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je u vrijeme kada je počinjeno predstavljalo krivično djelo u skladu s općim načelima međunarodnog prava". Naglašeno je da je krivično djelo zločin protiv čovječnosti sadržano u međunarodnom običajnom pravu koje je bilo na snazi u vrijeme izvršenja krivičnog djela za koje je apelant proglašen krivim, a iako u KZSFRJ predmetno krivično djelo nije bilo propisano kao zasebno krivično djelo, kako to čini kasnije KZBiH, i članu 172, bilo je propisano kroz pojedinačna krivična djela u čl. 134, 142-147, 154, 155. i 186. KZSFRJ. Dakle, ponašanje i radnje koje čine bitna obilježja predmetnog krivičnog djela, iako u vrijeme izvršenja nisu bile propisane kao zasebno krivično djelo, bile su zabranjene po međunarodnom običajnom pravu tako i posredno, kroz pojedinačna krivična djela propisana tada važećim krivičnim zakonom. Navedeno čini opravdanim procjenu suda da je u konkretnom postupku koji je vođen protiv apelanta, zbog predmetnog krivičnog djela, opravdana primjena KZBiH, a ne KZSFRJ. Dalje je istaknuto da je u postupku protiv apelanta, započetom pred MKSJ u skladu s članom 2. Zakona o ustupanju predmeta, vođenje postupka ustupljeno Sudu BiH, koji je stvarno nadležan za postupanje u predmetima ove vrste, da je postupak vođen u skladu s važećim zakonskim propisima, te stoga, apelantov navod da je učinjena povreda člana 14. Evropske konvencije nema osnova.

22. U odnosu na apelantov prigovor da je koncept udruženog zločinačkog poduhvata neprimjenjiv u našem pravnom sistemu, Sud BiH je naveo da je on neutemeljen, pozivajući se u cijelosti na vrlo opširnu argumentaciju prvostepene presude u vezi s tim pitanjem, te je u konačnici istaknuto da primjena tog koncepta u odnosu na apelanta nije narušila načelo zakonitosti kako je to apelant istakao. Naglašeno je da je potpuno neutemeljena tvrdnja da Tužilaštvo BiH nije dokazalo apelantovo učešće u bilo kakvom udruženom zločinačkom poduhvatu, te da stoga odbrana nije bila u mogućnosti da se od ovih optužbi brani. Navedeno je da je jednostavnim čitanjem prilagođene Optužnice Tužilaštva BiH broj KT RZ-162/06 od 22. decembra 2006. godine vidljivo da se optuženi apelant i M.R. terete da su učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio zatočenje muslimana i drugih nesrpskih civila u nehumanim uslovima u KPD. Na ove okolnosti tužilac je izvodio dokaze, a odbrana je bila u mogućnosti da osporava svaki dokaz koji je tužilac izvodio, uključujući i dokaze koji su se odnosili na zločinački poduhvat.

23. Tužilaštvo BiH je u odgovoru na apelaciju, između ostalog, navelo da su navodi apelacije koji se odnose na povrede prava iz člana 6. stav 3, člana 7. stav 1. i člana 14. Evropske konvencije, te na povredu principa in dubio pro reo očigledno neosnovani. Imajući u vidu da apelant pod povredom prava iz člana 6. stav 3. Evropske konvencije podrazumijeva uskraćenu žalbu na rješenje o prihvatanju određenih činjenica, Tužilaštvo BiH je istaklo konstataciju koja je navedena u osporenoj presudi Apelacionog vijeća Suda BiH koja glasi: "Žalba na rješenje o utvrđenim činjenicama nije uskraćena odbrani, pravo na žalbu podrazumijeva da je odbrana utvrđene činjenice mogla pobijati u žalbi na presudu, no u žalbi od 16. jula 2008. godine odbrana to nije učinila i nije pobijala tačnost utvrđenih činjenica, već je prigovor bio usmjeren samo na nemogućnost izjavljivanja posebne žalbe na rješenje". Dalje Tužilaštvo BiH smatra da se Apelaciono vijeće s pravom rukovodilo razlozima kod

potvrđivanja prvostepene odluke o primjeni materijalnog zakona, te osnovano obrazložilo da je Bosna i Hercegovina kao nasljednica bivše Jugoslavije ratificirala Evropsku konvenciju i Međunarodni pakt, da su međunarodni dokumenti za nju obavezujući i da oni propisuju obavezu suđenja i kažnjavanja lica za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je u vrijeme kada je počinjeno predstavljalo krivično djelo u skladu sa općim načelima međunarodnog prava, što zločin protiv čovječnosti nesporno i jeste. U odnosu na navode apelacije da je u konkretnom predmetu došlo do kršenja člana 7. Evropske konvencije, ne samo zato što je primijenjen zakon koji se ne može primijeniti, već što je primijenjen i koncept udruženog zločinačkog poduhvata, Tužilaštvo BiH je citiralo dio presude Apelacionog vijeća u kojoj je navedeno pitanje obrazloženo, koje obrazloženje prihvata u cijelosti i Tužilaštvo BiH, a ono glasi: "O obimu učešća i značaju radnji koje su optuženi poduzeli počev od aprila 1992. godine pa sve do oktobra 1994. godine prvostepena se presuda detaljno pozabavila u paragrafima i. (strana 149.) i ii. (strana 156.) te dalje u pasusima c., i., ii., iii., iv., v. i d. presude, na osnovu čega je donesen ispravan zaključak da su oba optužena značajno doprinijela uspostavi i održavanju sistema zločina u KPD, te da su u tom smislu postupali s direktnim umišljajem, čime su nesumnjivo počinili krivično djelo koje im se stavlja na teret. Stoga, obim zločinačkog poduhvata, funkcije koje su optuženi obavljali, vrijeme koje su proveli učestvujući u sistemu zlostavljanja, te napore koje ni(su) uložili da bi omeli ili spriječili funkcioniranje sistema kao i težina i obim počinjenih zločina, te revnost koju su optuženi iskazali u obavljanju svojih zadataka, jasno dovode do zaključka da se radnje i ponašanje optuženih nedvojbeno uklapaju u obrazac zločina počinjenih u KPD, što su optuženi htjeli i čega su cijelo vrijeme bili svjesni". Dalje, u odnosu na navode da je osporenim presudama došlo do kršenja načela in dubio pro reo, Tužilaštvo BiH je istaklo da nije osporavalo i ne osporava da optuženi ima pravo na presumpciju nevinosti, ali je Tužilaštvo u toku postupka van svake sumnje dokazalo da je apelant počinio predmetno krivično djelo i stoga ne stoji konstatacija "teza Tužilaštva - prihvaćeni su dokazi Tužilaštva", jer sud presudu i može donijeti samo nakon svih dokaza provedenih na glavnom pretresu.


24. Krivični zakon Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07 i 8/10) u relevantnom dijelu glasi:

Član 3. Načelo zakonitosti (1) Krivična djela i krivičnopravne sankcije propisuju se

samo zakonom. (2) Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga

krivičnopravna sankcija za djelo koje, prije nego što je učinjeno, nije bilo zakonom ili međunarodnim pravom propisano kao krivično djelo i za koje zakonom nije bila propisana kazna.

Načelo krivice

Član 3.a) Niko ne može biti kažnjen niti se prema njemu mogu izreći

druge krivično pravne sankcije ako nije kriv za počinjeno krivično djelo.

Član 4. Vremensko važenje krivičnog zakona (1) Na učinioca krivičnog djela primjenjuje se zakon koji je

bio na snazi u vrijeme učinjenja krivičnog djela. (2) Ako se poslije učinjenja krivičnog djela jednom ili više

puta izmijeni zakon, primijenit će se zakon koji je blaži za učinioca.


Član 4.a) Suđenje ili kažnjavanje za krivična djela prema općim načelima

međunarodnog prava Članovi 3. i 4. ovog zakona ne sprečavaju suđenje ili

kažnjavanje bilo kojeg lica za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je u vrijeme kada je počinjeno predstavljalo krivično djelo u skladu s općim načelima međunarodnog prava.

Način učinjenja krivičnog djela

Član 21. (1) Krivično djelo može se učiniti činjenjem ili nečinjenjem. (2) Krivično djelo je učinjeno nečinjenjem kad je učinilac

koji je pravno obavezan spriječiti nastupanje zakonom opisane posljedice krivičnog djela to propustio učiniti, a takvo je propuštanje po djelovanju i značenju jednako učinjenju tog krivičnog djela činjenjem.

Saučiniteljstvo

Član 29. Ako više osoba, učestvovanjem u učinjenju krivičnog djela

ili preduzimajući što drugo čime se na odlučujući način doprinosi učinjenju krivičnog djela, zajednički učine krivično djelo, svaka od njih kaznit će se kaznom propisanom za to krivično djelo.

XVII GLAVA SEDAMNAESTA Krivična djela protiv čovječnosti i vrijednosti zaštićenih

međunarodnim pravom Zločini protiv čovječnosti

Član 172. (1) Ko, kao dio širokog ili sistematičnog napada

usmjerenog protiv bilo kojeg civilnog stanovništva, znajući za takav napad, učini koje od ovih djela:

a) lišenje druge osobe života (ubistvo), b) istrebljenje, c) odvođenje u ropstvo, d) deportacija ili prisilno preseljenje stanovništva, e) zatvaranje ili drugo teško oduzimanje fizičke slobode

suprotno osnovnim pravilima međunarodnog prava, f) mučenje, g) prisiljavanje druge osobe upotrebom sile ili prijetnje

direktnim napadom na njezin život ili tijelo ili na život ili tijelo njoj bliske osobe, na seksualni odnos ili s njim izjednačenu seksualnu radnju (silovanje), seksualno ropstvo, prisilnu prostituciju, prisilnu trudnoću, prisilnu sterilizaciju ili bilo koji drugi oblik teškog seksualnog nasilja,

h) progon bilo koje grupe ljudi ili kolektiva na političkoj, rasnoj, nacionalnoj, etničkoj, kulturnoj, vjerskoj, spolnoj ili drugoj osnovi koja je univerzalno prihvaćena kao nedopustiva po međunarodnom pravu, u vezi sa bilo kojim krivičnim djelom iz ovog stava ovog člana, bilo kojim krivičnim djelom propisanim u ovom zakonu ili bilo kojim krivičnim djelom u nadležnosti Suda Bosne i Hercegovine,

i) prisilni nestanak osoba, j) zločin aparthejda, k) druga nečovječna djela slične prirode, učinjena u

namjeri nanošenja velike patnje ili ozbiljne fizičke ili psihičke povrede ili narušenja zdravlja,

kaznit će se kaznom zatvora najmanje deset godina ili kaznom dugotrajnog zatvora.

Individualna i komandna odgovornost

Član 180. (1) Osoba koja planira, naredi, učini ili podstrekava ili

pomaže u planiranju, pripremanju ili učinjenju krivičnih djela iz člana 171. (Genocid), 172. (Zločini protiv čovječnosti), 173. (Ratni zločin protiv civilnog stanovništva), 174. (Ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika), 175. (Ratni zločin protiv ratnih zarobljenika), 177. (Protupravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja), 178. (Protupravno oduzimanje stvari od ubijenih i

ranjenih na ratištu) i 179. (Povrede zakona ili običaja rata) ovog zakona, kriva je za to krivično djelo. Službeni položaj bilo kojeg lica, bilo da se radi o šefu države ili vlade, ili o odgovornoj službenoj osobi vlade, ne oslobađa takvu osobu krivice niti utječe na ublažavanje kazne.

(2) Činjenica da je neko od krivičnih djela iz člana 171. do 175. i člana 177. do 179. ovog zakona učinjeno od strane podređenog, ne oslobađa njemu nadređenu osobu od krivice ukoliko je ta nadređena osoba znala ili je mogla znati da se njen podređeni sprema učiniti takvo djelo, odnosno da je već učinio takvo djelo, a nadređena osoba je propustila da preduzme nužne i razumne mjere da spriječi učinjenje krivičnog djela, odnosno da učinitelj tog djela bude kažnjen.

[...] 25. Zakon o ustupanju predmeta Međunarodnog

krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Tužilaštvu Bosne i Hercegovine i korištenju dokaza koje je pribavio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u postupcima pred sudovima u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH" broj 61/04) u relevantnom dijelu glasi:

Član 4. Činjenice ustanovljene pravosnažnim odlukama MKSJ Nakon saslušanja stranaka, sud može, na vlastitu inicijativu

ili na prijedlog jedne od stranaka, odlučiti da prihvati kao dokazane činjenice koje su utvrđene pravosnažnom odlukom u drugom postupku pred MKSJ ili da prihvati pismeni dokazni materijal iz postupaka pred MKSJ, ako se odnosi na pitanja od značaja u tekućem postupku.

26. Krivični zakon SFRJ ("Službeni list SFRJ" br. 44/76, 36/77, 56/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90 i 45/90) u relevantnom dijelu glasi:

Član 38. [...]

(2) Za krivična djela za koja je propisana smrtna kazna sud može izreći i zatvor od 20 godina.

[...] Glava XVI - Krivična djela protiv čovječnosti i

međunarodnog prava (Napomena: obuhvatala, između ostalih, sljedeća krivična djela: član 141. genocid; član 142. ratni zločin protiv civilnog stanovništva; član 143. ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika; član 144. ratni zločin protiv ratnih zarobljenika; član 145. organiziranje grupe i poticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina; član 146. protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja; član 147. protivpravno oduzimanje stvari od ubijenih i ranjenih na bojištima; član 154. rasna i druga diskriminacija; član 155. zasnivanje ropskog odnosa i prijevoz lica u ropskom odnosu).

27. Zakon o krivičnom postupku BiH ("Službeni glasnik BiH" br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07,76/07, 15/08, 58/08, 12/09 i 16/09) u relevantnom dijelu glasi:

Član 14. Jednakost u postupanju

Sud, Tužitelj i drugi organi koji učestvuju u postupku dužni su s jednakom pažnjom da ispituju i utvrđuju kako činjenice koje terete osumnjičenog, odnosno optuženog, tako i one koje im idu u korist.

Član 15. Slobodna ocjena dokaza

Pravo suda, Tužitelja i drugih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da ocjenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.


Član 23. Stvarna nadležnost Suda

(1) Sud je nadležan: a) da sudi u prvom stepenu u krivičnim stvarima u

granicama svoje stvarne nadležnosti određene zakonom, b) da odlučuje o žalbama protiv odluka donesenih u prvom

stepenu. [...]

Član 318. Dopuštenost žalbe na rješenje

(1) Protiv rješenja Suda donesenog u prvom stepenu, stranke, branitelj i osobe čija su prava povrijeđena mogu podnijeti žalbu uvijek kad u ovom zakonu nije izričito određeno da žalba nije dopuštena.

(2) Rješenja koja se donose radi pripremanja glavnog pretresa i presude mogu se pobijati samo u žalbi na presudu.

28. Zakon o Sudu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 29/00, 24/02, 42/03, 4/04, 9/04, 35/04 i 61/04) u relevantnom dijelu glasi:

Član 13. Krivična nadležnost

(1) Sud je nadležan za krivična djela utvrđena Krivičnim zakonom Bosne i Hercegovine i drugim zakonima Bosne i Hercegovine.

[...]

VI. Dopustivost

29. U skladu s članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

30. U skladu s članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojeg je koristio.

31. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Suda BiH broj X-KRŽ-06/275 od 6. novembra 2008. godine protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu apelant je primio 10. februara 2009. godine, a apelacija je podnesena 9. aprila 2009. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

32. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

33. Apelant navodi da su mu osporenim presudama povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1, 2. i 3. tačka d. Evropske konvencije, kao i člana 7. stav 1. Evropske konvencije, te pravo na nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije u vezi s pravom na pravično suđenje.


34. Član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:

e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.

35. Član 6. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi: 1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili

osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. […]

2. Svako ko je optužen za krivično djelo smatra se nevinim dok se njegova krivica ne dokaže.

3. Svako ko je optužen za krivično djelo ima sljedeća minimalna prava:

b. da mu se osiguraju vrijeme i uvjeti neophodni za pripremanje odbrane,

d. da sam ispituje ili zahtijeva ispitivanje svjedoka optužbe i da se prisustvo i saslušanje svjedoka odbrane odobre pod uvjetima koji važe i za svjedoka optužbe; (…)

36. U konkretnom slučaju postupak se odnosi na utvrđivanje osnovanosti krivične optužbe protiv apelanta u vezi s izvršenjem krivičnog djela zločina protiv čovječnosti, te je član 6. Evropske konvencije primjenjiv na konkretan slučaj. Prema tome, Ustavni sud treba ispitati da li je postupak pred redovnim sudom bio pravičan onako kako to zahtijeva član 6. Evropske konvencije.

37. Ustavni sud, prije svega, podsjeća na to da je u svojim ranijim odlukama, oslanjajući se na jurisprudenciju Evropskog suda za ljudska prava, zaključio da se pitanje da li je optuženi imao pravičan postupak mora riješiti na osnovu cjelokupnog postupka (vidi Evropski sud za ljudska prava, Monnel and Morris, odluka od 2. marta 1987. godine, serija A, broj 115, str. 21, stav 54).

38. Ustavni sud primjećuje da se apelant žalio na to da je sud prilikom donošenja presude nepravilno utvrdio činjenično stanje, proizvoljno primijenio materijalno i procesno pravo, te da je prihvatao samo dokaze Tužilaštva BiH - "Teze Tužilaštva".

39. U odnosu na navod o utvrđivanju činjeničnog stanja, odnosno pravilnost pribavljanja i ocjene dokaza, te prihvatanja činjenica kao dokazanih, budući da, prema apelantovoj tvrdnji, nije mu omogućeno izjavljivanje posebne žalbe protiv rješenja o prihvatanju utvrđenih činjenica koje sud donosi radi pripremanja presude, te proizvoljne primjene materijalnog prava, Ustavni sud ukazuje da, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da preispituju zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Evropski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan da supstituira redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito, zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li su, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavna prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te da li je primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, u okviru apelacione nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivo pitanjem eventualne povrede ustavnih prava ili prava iz Evropske konvencije u postupku pred redovnim sudovima.

40. Također, Ustavni sud ukazuje na to da, prema ustaljenoj praksi Evropskog suda i Ustavnog suda, član 6. stav 1. Evropske konvencije obavezuje sudove da, između ostalog, obrazlože svoje presude. Međutim, ova obaveza ne može biti shvaćena kao obaveza da se u presudi iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente (vidi Ustavni sud, odluke br. U 62/01 od 5. aprila 2002. godine, tačka 19, i AP


352/04 od 23. marta 2005. godine, tačka 27, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 24/02 odnosno broj 27/05). Mjera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke (vidi Evropski sud, Ruiz Torija protiv Španije, presuda od 9. decembra 1994. godine, serija A, broj 303-A, stav 29). Evropski i Ustavni sud su u brojnim odlukama ukazali na to da domaći sudovi imaju određenu diskrecionu ocjenu u vezi s tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu. Istovremeno, sudovi imaju obavezu da obrazlože svoju odluku tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali (vidi Evropski sud, Suominen protiv Finske, presuda od 1. jula 2003. godine, aplikacija broj 37801/97, stav 36; i, mutatis mutandis, Ustavni sud, Odluka broj AP 5/05 od 14. marta 2006. godine).

41. Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju nije izostala sveobuhvatna analiza svih izvedenih dokaza. Naime, Ustavni sud smatra da je prvostepeni sud u svojoj presudi u potpunosti opisao proces pojedinačne ocjene dokaza, njihovog dovođenja u međusobnu vezu i izvođenje zaključka da je apelant počinio krivično djelo i da je krivično odgovoran za njegovo izvršenje. Ustavni sud, također, zapaža da je prvostepeni sud proveo veoma opsežan dokazni postupak u kojem je saslušan veliki broj svjedoka i vještaka koje su predložili i Tužilaštvo i odbrana. Osim toga, analiziran je i ocijenjen veliki broj materijalnih dokaza, a apelant je imao mogućnost da iznese svoju odbranu lično na glavnom pretresu. Ustavni sud zapaža da je na osnovu rezultata dokaza prihvaćenih na glavnom pretresu i činjenica na koje se pozivaju osporene presude na pouzdan način utvrđeno da je apelant svojim učešćem značajno doprinio izvršenju krivičnopravnih radnji opisanih u tačkama 1 do 5 izreke osporene prvostepene presude, tj. da je pravilno utvrđeno da se u opisanim radnjama stiču sva zakonska obilježja krivičnog djela zločina protiv čovječnosti iz člana 172. stav 1. tačka h) u vezi s tačkama a), c), d), e), f), g), i) i k) KZBiH. Stoga Ustavni sud smatra da obrazloženje Suda BiH u pogledu dokaza na kojima su zasnovane osporene presudе, niti u jednom dijelu ne ostavlja utisak proizvoljnosti niti dovodi u sumnju zaključke da je apelant na način opisan u izreci presude prvostepenog suda počinio predmetno krivično djelo.

42. Navodi apelacije koji su se odnosili na to da je apelantu "usljed činjenice, što na rješenje o utvrđenim činjenicama nije dozvoljena posebna žalba, prije žalbe na presudu, značajno ugrožen princip pravičnosti suđenja" Ustavni sud primjećuje, a kako je to i obrazloženo u osporenim presudama, da je u tom slučaju obezbijeđena dovoljna garancija zaštite apelantovih prava, budući da se radilo o vrsti procesnih rješenja koja donosi sud radi pripremanja glavnog pretresa i presude, koja se generalno mogu pobijati kroz formu žalbe na presudu. Ustavni sud naglašava da to ne znači da pravo na žalbu ne postoji, budući da je to pravo samo odloženo do donošenja presude, te se ono, dakle, može ostvariti kroz formu žalbe na presudu. Apelaciono vijeće je u tom smislu dalo jasno i argumentirano obrazloženje. Dalje, Ustavni sud zapaža da je zaključke prvostepenog suda u pogledu ocjene provedenih dokaza u cijelosti prihvatilo i Apelaciono vijeće, što je i obrazloženo. Ustavni sud zapaža da je Apelaciono vijeće u svojoj presudi razmotrilo sve apelantove prigovore, koje on ponavlja u apelaciji, te se o njima jasno i detaljno izjasnilo. Naime, Apelaciono vijeće je zaključilo da iz utvrđenog činjeničnog stanja jasno proizlazi da je apelant počinio krivičnopravne radnje koje su mu stavljene na teret. Stoga, Ustavni sud smatra da u osporenim odlukama nema ničega što bi ukazivalo na proizvoljnost pri utvrđivanju, ocjeni činjenica i primjeni materijalnog i procesnog prava.

43. U odnosu na apelantove navode o nemogućnosti primjene koncepta udruženog zločinačkog poduhvata, Ustavni sud zapaža da je u postupku utvrđeno da je apelant krivično odgovoran prema KZBiH kao saizvršitelj u sistematskom

zločinačkom poduhvatu, budući da je bio upoznat sa sistemom udruženog zločinačkog poduhvata u kojem je učestvovao i dao presudan doprinos. Sud BiH je obrazložio da je u konkretnom slučaju primijenjeno međunarodno običajno pravo i član 180. stav 1. KZBiH, u koji je ugrađena međunarodna pravna definicija i sudsko objašnjenje kojim se definiše učinjenje i utvrđuje da je sistemski udruženi zločinački poduhvat oblik saizvršilaštva po tom zakonu. Ustavni sud naglašava da udruženi zločinački poduhvat predstavlja institut međunarodnog običajnog prava koji je postojao i bio u primjeni mnogo prije nego što je apelant počinio krivično djelo koje je bilo predmet optužbe u konkretnom predmetu. Naime, Ustavni sud ukazuje da su u konkretnom slučaju sudovi primjenom doktrine udruženog zločinačkog poduhvata primijenili pravila međunarodnog običajnog prava, koja su bila ustanovljena mnogo prije nego što su konkretni zločini bili i počinjeni. U tom kontekstu Ustavni sud zapaža da je apelantove navode kojim je problematizirao koncept udruženog zločinačkog poduhvata Apelaciono vijeće detaljno razmotrilo, te u obrazloženju svoje odluke dalo vrlo opširnu argumentaciju zašto je taj koncept primjenjiv, u kojim obrazloženjima Ustavni sud, s obzirom na svoju nadležnost, ne nalazi nikakvu proizvoljnost pa apelantove navode u tom dijelu smatra u cijelosti neosnovanim.

44. Također, apelant je naveo da je u konkretnom slučaju došlo i do kršenja načela (in dubio pro reo), te naglasio da je u konkretnom predmetu na Tužilaštvu BiH ležao teret da dokaže apelantovu krivicu i to van svake sumnje, budući da apelant kao optuženi ima pravo na presumpciju nevinosti, koja mu je garantirana članom 3. ZKP BiH i članom 6. stav 2. Evropske konvencije, zajedno sa principom (in dubio pro reo).

45. U vezi s apelantovim navodima da je u predmetnom postupku prekršeno načelo in dubio pro reo, Ustavni sud ističe da, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, presumpcija nevinosti znači da se optuženi nije dužan braniti, mada ima pravo na odbranu, odnosno nije dužan dokazivati svoju nevinost, a teret dokazivanja je na tužitelju. U skladu s tim, sud mora donijeti oslobađajuću presudu ne samo kad je uvjeren u nevinost optuženog nego i onda kada nije uvjeren ni u njegovu krivnju, ni u njegovu nevinost. Dakle, kada ima sumnju, sud mora primijeniti načelo in dubio pro reo, što je i bitan element prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije (vidi Evropski sud za ljudska prava, Barbera, Messeque i Jabardo protiv Španjolske, presuda od 6. decembra 1988. godine, serija A, broj 146, stav 77; i Ustavni sud, Odluka broj AP 5/05 od 14. marta 2006. godine, stav 29, objavljena u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 49/06). U tom smislu, sudovi su dužni ocijeniti sve dokaze pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima, pa, onda, na temelju takve, brižljive ocjene izvesti zaključak o tome je li neka činjenica dokazana ili ne.

46. Prema mišljenju Ustavnog suda, pozivanje na princip in dubio pro reo može biti dovedeno u pitanje ukoliko izostane cjelovita analiza svih provedenih dokaza u obrazloženju sudske odluke koja takvu eventualnu sumnju otklanja. U konkretnom slučaju, Ustavni sud smatra da obrazloženje analize svih provedenih dokaza ne ostavlja nikakvu sumnju u zaključak suda o apelantovoj krivici. Najzad, apelant ne navodi, a to se ne može zaključiti ni iz dokumenata predočenih Ustavnom sudu, koje od činjenica relevantnih za utvrđivanje njegove odgovornosti nisu dokazane tako da zadovolje standard izvan razumne sumnje, a što bi dovelo u pitanje i načelo in dubio pro reo. Stoga, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju nije povrijeđen princip in dubio pro reo iz člana 6. stav 2. Evropske konvencije, pa je u ovom dijelu apelacija neosnovana.

47. Apelant, također, smatra da mu je povrijeđeno i pravo iz člana 6. stav 3. tačka d. Evropske konvencije budući da mu, prema njegovoj tvrdnji, nije data mogućnost da valjano osporava


činjenice koje je prvostepeni sud prihvatio dokazanim, jer su one utvrđene pravosnažnim presudama MKSJ. S tim u vezi, apelant je naveo da je sud samo uzimao u obzir dokaze Tužilaštva, "tezu Tužilaštva", iz čega proizlazi da nije imao ravnopravan položaj u postupku u odnosu na tužitelja, a prihvatanjem činjenica koje su utvrđene u postupcima pred MKSJ prekršeno mu je i pravo na "presumpciju nevinosti". Međutim, Ustavni sud ističe da je ravnopravnost stranaka jedan od važnih aspekata prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. u vezi sa stavom 3. tačka d. istog člana Evropske konvencije. To znači da optuženi u krivičnom postupku treba da ima ista prava kao i ovlašteni tužilac. Drugi važan princip, koji je blisko vezan za to pravo, jeste da postupak mora da bude u skladu s principom kontradiktornosti. To znači da optuženi mora imati informacije o svim navodima i dokazima koje je iznio tužitelj, zatim mogućnost da odgovori na iznesene navode, te da iznese druge dokaze u korist svoje odbrane.

48. U odnosu na ove apelantove navode, Ustavni sud zapaža da je prvostepeni sud odluku o prihvatanju činjenica koje su utvrđene pravosnažnim presudama MKSJ, a koje se odnose na postojanje širokog i sistematičnog napada na civilno stanovništvo, kao bitnog elementa krivičnog djela koje je apelantu stavljeno na teret, zasnivao na odredbi člana 4. Zakona o ustupanju predmeta. Ustavni sud podsjeća na to da je o istom pravnom pitanju (prihvatanje utvrđenim činjenica koje su utvrđene pravosnažnim presudama MKSJ) razmatrao u svojoj Odluci broj AP 408/07 od 11. februara 2010. godine (Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 408/07, dostupna na web stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba). U navedenoj odluci Ustavni sud je istakao "da Zakon o ustupanju predmeta kao lex specialis daje mogućnost za takvo postupanje suda".

49. Ustavni sud, dalje, zapaža da je prvostepeni sud u obrazloženju presude jasno naveo da su prihvaćene činjenice značajne za utvrđivanje postojanja bitnih elemenata krivičnog djela za koje se optuženi apelant tereti. Osim toga, iz obrazloženja prvostepene presude proizlazi da je prvostepeno vijeće zaključak o postojanju širokog i sistematičnog napada usmjerenog protiv civilnog stanovništva na navedenom geografskom području i u vrijeme obuhvaćeno optužnicom zasnovalo ne samo na presudama MKSJ već i na ostalim provedenim dokazima, prvenstveno na iskazima svjedoka i vještaka, koji su neposredno saslušani na glavnom pretresu i drugim materijalnim dokazima. Naime, Ustavni sud zapaža da je prvostepeni sud proveo opsežan dokazni postupak koji je bio usmjeren upravo na dokazivanje apelantove krivice kao saizvršitelja, a osuđujuća presuda nije zasnovana u cijelosti ili u najvećoj mjeri samo na navedenim činjenicama koje je sud prihvatio kao dokazane, već su sudovi ocijenili i druge provedene dokaze, pojedinačno i u međusobnoj vezi. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra da princip ravnopravnosti strana u postupku nije na bilo koji način narušen na apelantovu štetu ili da je apelantu onemogućeno da ravnopravno raspravlja u konkretnom predmetu. Ustavni sud, također, zapaža da je apelant imao mogućnost da iznese svoju odbranu lično i uz pomoć dvojice branilaca, zatim da predlaže izvođenje dokaza, između ostalog i saslušanje svjedoka, što je i učinio, kao i priliku da ispita sve dokaze optužbe i da ih ospori, te da osporava i način na koji su sudovi ocijenili dokaze. U tom kontekstu Ustavni sud zapaža da su apelanta u postupku zastupala dva advokata, te, u vezi s apelantovim navodima o poslovnoj nesposobnosti jednog od njih (što implicira da apelant ukazuje i na povredu prava iz člana 6. stav 3. tačka c. Evropske konvencije), ističe da apelant osim paušalnog navoda u tom pogledu nije dostavio nikakve konkretne dokaze i argumente, niti je takve navode isticao tokom postupka pred Sudom BiH. S obzirom na navedeno, te okolnost da iz stanja spisa ne proizlazi da je taj advokat postupao mimo pravila struke

te budući da nije pronašao elemente koji bi ukazivali na povredu apelantovog prava na odbranu, Ustavni sud apelantove navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 3. tač. c. i d. Evropske konvencije smatra neosnovanim.

50. Imajući u vidu sve naprijed navedeno Ustavni sud zaključuje da nema povrede apelantovog prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1, 2. i 3. Evropske konvencije.

Kažnjavanje samo na osnovu zakona

51. Apelant smatra da mu je osporenim presudama povrijeđeno pravo iz člana 7. Evropske konvencije. U tom kontekstu, apelant u apelaciji navodi da je članom 4. KZBiH utvrđeno da se na počinioca krivičnog djela primjenjuje zakon koji je važio u vrijeme kada je djelo učinjeno, odnosno blaži zakon, u čemu vidi povredu prava iz člana 7. stav 1. Evropske konvencije.

Član 7. Evropske konvencije glasi: 1. Niko se ne može smatrati krivim za krivično djelo nastalo

činjenjem ili nečinjenjem koje nije predstavljalo krivično djelo u vrijeme izvršenja, prema nacionalnom ili međunarodnom pravu. Isto tako, izrečena kazna neće biti teža od one koja se primjenjivala u vrijeme izvršenja krivičnog djela.

2. Ovaj član ne utječe na suđenje ili kažnjavanje bilo koje osobe koja je kriva za činjenje ili nečinjenje, ako je to djelo u vrijeme izvršenja predstavljalo krivično djelo prema općim pravnim načelima priznatim kod civiliziranih naroda.

52. U pogledu apelacionih prigovora u vezi s retroaktivnom primjenom KZBiH, Ustavni sud zapaža da je istovjetna pravna pitanja Ustavni sud razmatrao i u Odluci broj AP 519/07 od 29. januara 2010. godine (odluka o dopustivosti i meritumu dostupna na web stranici Ustavnog suda: www.ustavnisud.ba). U toj odluci Ustavni sud je obrazložio primjenu vezanu za tumačenje člana 7. Evropske konvencije. Između ostalog, Ustavni sud je zaključio da član 7. Evropske konvencije objedinjuje princip da samo zakon može ustanoviti krivično djelo i propisati kaznu (nullum crimen, nulla poena sine lege), zatim da kažnjiva djela i važeće kazne moraju biti jasno ustanovljeni zakonom, te da, ipak, koliko god pravne norme krivičnog prava bile jasno definirane, postoji i neizbježno sudsko tumačenje.

53. U Odluci broj AP 519/07, u tački 69, Ustavni sud je, analizirajući noviju praksu Suda BiH, istakao: "Naime, u citiranoj presudi i Sud BiH konstatira (vidi tač. 120. i 121. citirane presude) da je član 4.a) Krivičnog zakona BiH primjenjiv na krivično djelo zločina protiv čovječnosti, kao krivično djelo prema općim principima međunarodnog prava, učinjeno u vrijeme kada je bio na snazi preuzeti Krivični zakon, jer taj zakon uopće nije propisivao ovo krivično djelo". U vezi s tim, Sud BiH je istakao da je potrebno direktno primijeniti član 7. stav 2. Evropske konvencije koja se na osnovu člana II/2. Ustava Bosne i Hercegovine direktno primjenjuje u Bosni i Hercegovini i ima prioritet nad svim drugim zakonima. Također, navedeni član ne dopušta da, ako se ne inkriminiraju u nacionalnom zakonodavstvu određene radnje kao krivična djela, a koje su kao takve prepoznate prema općim principima međunarodnog prava, njihovi počinioci izbjegnu suđenje i kažnjavanje. Također je naveo da, imajući u vidu i primjenu člana 4.a) Krivičnog zakona BiH u vezi s članom 7. stav 1. Evropske konvencije, zaključuje da u konkretnom slučaju primjena Krivičnog zakona BiH u postupku pred Sudom BiH ne predstavlja kršenje člana 7. Evropske konvencije.

54. Imajući u vidu da je i osporena presuda zasnovana na odredbama člana 4.a) KZBiH u vezi s članom 7. Evropske konvencije, te da je apelant proglašen krivim za krivično djelo zločina protiv čovječnosti, koje je učinjeno u vrijeme kada je na snazi bio KZSFRJ, koji uopće, kako je to već navedeno, nije


propisivao predmetno krivično djelo, Ustavni sud se u pogledu žalbenih navoda apelanata umjesto posebnog obrazloženja ove odluke poziva na obrazloženje i razloge navedene u Odluci broj AP 519/07 od 29. januara 2010. godine, jer se u cijelosti odnose i na ovu odluku, te zaključuje, podržavajući i stavove Evropskog suda u predmetu koji je sa ovog aspekta pokretao gotovo identična pravna pitanja (vidi Evropski sud, Boban Šimšić protiv Bosne i Hercegovine od 10. aprila 2012. godine, aplikacija 51552/10, tačke 21-25), da u postupku koji je okončan osporenim presudama nije došlo do povrede apelantovih prava garantiranih članom 7. Evropske konvencije.

U odnosu na pravo na nediskriminaciju

55. U konkretnom slučaju, Ustavni sud primjećuje da se apelant žali da je diskriminiran u vezi s pravom na pravično suđenje, odnosno apelant je naveo da mu je osporenim presudama prekršeno i pravo na nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije u vezi s pravom na pravično suđenje. Apelant svoje navode o povredi ovog prava temelji isključivo na tvrdnji da je vođenjem postupka pred Sudom BiH stavljen u znatno nepovoljniji položaj u odnosu na položaj koji bi imao da mu je suđeno pred bilo kojim drugim sudom u Bosni i Hercegovini ili pred MKSJ pred kojim bi se, po apelantu, primjenjivao KZSFRJ. S tim u vezi, u kontekstu elaboracije iz prethodnih tačaka ove odluke i zaključka Ustavnog suda da nije došlo do kršenja ostalih aspekata prava na pravično suđenje i prava iz člana 7. Evropske konvencije, te budući da iz činjenica konkretnog predmeta nije vidljivo da je apelant diskriminiran po bilo kojem osnovu, Ustavni sud zaključuje da su i apelantovi navodi o kršenju prava na nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije u vezi s pravom na pravično suđenje također neosnovani.

VIII. Zaključak

56. U konkretnom slučaju ne postoji povreda prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine iz člana 6. st. 1, 2. i 3. tačka d. Evropske konvencije u situaciji kada je sud iz obrazloženja osporenih presuda utvrdio da apelantova krivica za krivično djelo zločina protiv čovječnosti nije utvrđena proizvoljnom ocjenom dokaza i kada su neosnovani navodi da je značajno ugrožen princip pravičnosti suđenja vezan za onemogućavanje korištenja žalbe protiv utvrđenih činjenica, tj. rješenja koja donosi sud radi pripremanja glavnog pretresa i presude, budući da se to pravo može ostvariti kroz formu žalbe na presudu. Također, nema povrede principa ravnopravnosti strana u postupku i presumpcije nevinosti kada je osuđujuća presuda zasnovana na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu i kada je apelantu, uz poštivanje principa kontradiktornosti, bilo omogućeno da ospori dokaze Tužilaštva ili da izvede dokaze, te kada su sudovi u osporenim odlukama dali zadovoljavajuće, jasne i potpune razloge iz kojih je vidljivo da su ocijenili sve izvedene dokaze, obiju strana u postupku kao i relevantne materijalnopravne i procesnopravne propise.

57. Ustavni sud zaključuje da nema ni povrede člana 7. Evropske konvencije jer stav 2. tog člana, odnosno član 4.a) KZBiH dopušta izuzetke kada se radi o predmetima koji se tiču ratnih zločina i zločina za kršenje humanitarnog prava koje su prihvatili "civilizirani narodi", a predmetni slučaj predstavlja izuzetak od pravila iz stava 1. člana 7. Evropske konvencije.

58. Ustavni sud, također, zaključuje da nema kršenja prava na nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije u vezi s pravom na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije kada je Ustavni sud utvrdio da nije došlo do kršenja ostalih aspekata prava na pravično suđenje i prava iz člana 7. Evropske konvencije, a iz činjenica konkretnog

predmeta nije vidljivo da je apelant diskriminiran po bilo kojem osnovu.

59. Na osnovu člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

60. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.


Valerija Galić, s. r.

277 Ustavni sud Bosne i Hercegovine je u plenarnom sazivu u

predmetu broj AP 2175/09, rješavajući apelaciju Zorana Stankovića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. alineja 2, članka 61. st. 1, 2. i 3. i članka 64. stavak 1. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Tudor Pantiru, dopredsjednik Miodrag Simović, dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudac Constance Grewe, sutkinja Mirsad Ćeman, sudac Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 30. siječnja 2013. godine donio

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvaja se apelacija Zorana Stankovića. Utvrđuje se povreda prava na imovinu iz članka II/3.(k)

Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Ukidaju se: - Presuda Kantonalnog suda u Mostaru broj 07 0 U 001201

11 Uvp od 21. rujna 2011. godine, - Presuda Kantonalnog suda u Mostaru broj 07 0 U 001201

08 U od 1. lipnja 2009. godine. Predmet se vraća Kantonalnom sudu u Mostaru koji je

dužan po žurnom postupku donijeti novu odluku sukladno članku II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Nalaže se Kantonalnom sudu u Mostaru da, sukladno članku 74. stavak 5. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama u svrhu provedbe ove odluke.



1. Zoran Stanković (u daljnjem tekstu: apelant) kojega zastupa zajednički odvjetnički ured KEBO&GUZIN iz Mostara podnio je 9. srpnja 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Kantonalnog suda u Mostaru (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 07 0 U 001201 08 U od 1. lipnja 2009. godine. Apelant je 6. siječnja 2012. godine dopunio apelaciju pobijajući Presudu Kantonalnog suda broj 07 0 U 001201 11 Uvp od 21. rujna 2011. godine.



2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda od Kantonalnog suda, te Federalnog ministarstva financija, zatraženo je 28. i 29. prosinca 2009. godine da dostave odgovor na apelaciju.

3. Odgovor na apelaciju Kantonalni sud je dostavio 8. siječnja 2010. godine, а Federalno ministarstvo financija 14. siječnja 2010. godine.

4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju su dostavljeni apelantu 1. veljače 2012. godine.


5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata podastrtih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

6. Kantonalni porezni ured Mostar, Povjerenstvo za rješavanje priziva (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo za rješavanje priziva) je Rješenjem broj 10-7-05-15-86-6/07 od 10. rujna 2007. godine odbila kao neutemeljen apelantov zahtjev za razrez poreza nekretnina na stanu u Mostaru, bliže označenom u izreci rješenja, po Ugovoru o daru broj 02-06-146 od 11. lipnja 2002. godine, zaključenom između apelantovoga oca I.S. kao darodavca i njega kao daroprimatelja. U obrazloženju rješenja je ukazano da je člankom 14. stavak 2. Zakona o porezu na promet nekretnina ("Službene novine HNK" broj 8/00) propisano da se svi ugovori kojim se vrši promet nepokretnosti moraju prije prijavljivanja za razrez poreza na promet nekretnina ovjeriti kod mjerodavnog suda u općini gdje se nekretnina nalazi. U konkretnom slučaju stan se nalazi na području Grada Mostara, pa je organ mjerodavan za ovjeru ugovora o daru Općinski sud u Mostaru. S obzirom da je ugovor o daru ovjeren pečatom Veleposlanstva Bosne i Hercegovine u Štokholmu, Švedska, zaključeno je da ugovor o daru nije ovjeren sukladno citiranoj zakonskoj odredbi prije podnošenja zahtjeva za razrez poreza na promet nekretnina, zbog čega se nije mogao izvršiti ni razrez poreza.

7. Federalno ministarstvo financija je Rješenjem broj 07-15-1184/07 od 25. siječnja 2008. godine odbilo kao neutemeljen apelantov priziv izjavljen na rješenje Povjerenstva za rješavanje priziva. U obrazloženju rješenja je ukazano da je člankom 1. Zakona o porezu na promet nekretnina HNK ("Službene novine HNK" br. 8/00 i 5/04) propisano da se ovim zakonom regulira oblast oporezivanja prometa nekretnina na teritoriju HNK, a člankom 14. da se svi ugovori kojim se vrši promet nekretnina moraju prije prijavljivanja za razrez poreza na promet nekretninama ovjeriti kod mjerodavnog suda u općini gdje se nekretnina nalazi. Na temelju uvida u spis je utvrđeno da je apelantov zahtjev za razrez poreza pravilno odbijen jer ugovor o daru nije bio ovjeren prema članku 14. Zakona o porezu na promet nekretnina. Najzad, ukazano je da se ne mogu primijeniti ni odredbe Zakona o prometu nepokretnosti ("Službeni list SRBiH" br. 38/78, 4/98, 29/90 i 22/91, te "Službeni list SRBiH" br. 21/92, 3/93/13/94, 18/94 i 33/94) koji se primjenjuje na temelju članka IX.5. Ustava Federacije BiH jer je i njima propisano da se ugovor na temelju kojega se prenosi pravo vlasništva na nepokretnosti mora zaključiti u pismenoj formi, a potpisi moraju biti ovjereni kod mjerodavnog suda.

8. Kantonalni sud je Presudom broj 07 0 U 001201 08 U od 1. srpnja 2009. godine apelantovu tužbu u upravnom prijeporu podnesenu protiv drugostupanjskog rješenja odbio kao neutemeljenu. U obrazloženju presude je, pored ostaloga, ukazano da je apelantov zahtjev za razrez poreza pravilno odbijen jer je utvrđeno da ugovor o daru nije bio ovjeren pred mjerodavnim sudom u smislu članka 14. stavak 2. Zakona o porezu na promet nekretnina HNK. U svezi s tim je ukazano da, sukladno navedenoj odredbi, nikakva ovjera pred drugim

organima, uključujući i ovjeru pred diplomatsko-konzularnim zastupništvom Bosne i Hercegovine, ne može zamijeniti obvezu ugovornih strana da takav ugovor prije prijavljivanja za razrez poreza moraju obvezno ovjeriti kod mjerodavnog suda u općini gdje se nekretnina nalazi i bez obzira na činjenicu mogu li takvi ugovori ovjereni kod drugih organa biti punovažni u drugim pravnim poslovima. S obzirom da ugovor o daru nije bio ovjeren pred mjerodavnim sudom, nije mogao biti ni punovažan pravni temelj za razrez poreza na promet. Neutemeljenim su ocijenjeni apelantovi prizivni navodi da je njegov otac nakon zaključenja ugovora preminuo pa da je nemoguće izvršiti nadovjeru ugovora pred mjerodavnim sudom. S tim u svezi je ukazano da je apelant priložio izvadak iz matične knjige Švedske porezne agencije od 9. prosinca 2004. godine iz kojega proizlazi da je njegov otac preminuo 5. listopada 2004. godine, dakle dvije godine nakon zaključenja ugovora o daru, što je po mišljenju suda bilo dovoljno vremena da se ugovor ovjeri sukladno članku 14. stavak 2. Zakona o porezu na promet nepokretnosti.

9. Kantonalni sud je Presudom broj 07 0 U 001201 11 Uvp od 21. rujna 2011. godine odbio kao neutemeljen apelantov zahtjev za izvanrednim preispitivanjem Presude Kantonalnog suda broj 07 0 U 001201 08 U od 1. srpnja 2009. godine. U obrazloženju presude je, pored ostalog, ukazano na isključivost i formalistički karakter odredbe članka 14. stavak 2. Zakona o porezu na promet nekretnina, te da u istom zakonom nije predviđena bilo kakva druga alternativna mogućnost ovjere ugovora o daru nekretnina, odnosno da takva mogućnost nije predviđena ni nekim drugim zakonom. Na temelju navedenoga je zaključeno da je pravilno primijenjen zakon u odnosu na apelantov zahtjev za razrez poreza. Kantonalni sud nije prihvatio apelantov navod da je ovjera potpisa u ugovoru u daru izvršena sukladno propisima koji reguliraju materiju diplomatsko-konzularnog poslovanja, jer se u zahtjevu takvi propisi ne navode, a niti su sudu poznati propisi koji bi derogirali odredbu članka 14. stavak 2. Zakona o porezu na promet nepokretnosti.


10. Apelant smatra da mu je pobijanim presudama povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija), kao i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Apelant smatra da je ovjera ugovora o daru izvršena prema propisima koji reguliraju materiju diplomatsko-konzularnog poslovanja. Cilj formalne ovjere jeste utvrđivanje identiteta ugovornih strana, te sprečavanje zlouporaba ovjerom kod mjerodavnog organa. Apelant ističe da se radilo o darovanju između oca i njega kao sina, da su identitet stranaka i vjerodostojnost potpisa neprijeporno utvrđeni, da je ugovor u cijelosti izvršen, te da je jedna od strana u međuvremenu preminula. Po apelantovome mišljenju, veleposlanstvo BiH kao zastupnik države u inozemstvu konzumira ovlasti sudova države koju predstavlja glede ovjere potpisa na dokumentima koje državljani BiH sačine u zemlji u kojoj se veleposlanstvo BiH nalazi. Na temelju navedenoga apelant smatra da je materijalno pravo proizvoljno primijenjeno, zbog čega nije u mogućnosti ugovor o daru uknjižiti u zemljišne knjige, što za posljedicu ima i povredu prava na imovinu. Najzad, apelant smatra da je zbog paušalne i selektivne primjene zakona donesena i nezakonita odluka, a nezakonita je jer je arbitrarna, pa stoga ni obrazloženje ne zadovoljava zahtjeve članka 6. stavak 1. Europske konvencije

b) Odgovor na apelaciju

11. Kantonalni sud je u odgovoru na apelaciju istaknuo da u sudbenom postupku apelantu nisu povrijeđena prava na koja u


apelaciji ukazuje, te da u cjelini ostaje kod obrazloženja pobijanih presuda.

12. Federalno ministarstvo financija je istaknulo da su prvostupanjsko i drugostupanjsko rješenje donijeti na temelju zakona, a što je potvrđeno i presudom Kantonalnog suda, kao i da su rješenja donijeta uz potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje i uz pravilnu primjenu materijalnog prava.


13. Zakon o porezu na promet nekretnina Hercegova-čko-neretvanskog kantona ("Službene novine HNK" br. 8/00 i 5/04) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 14. (…)

Svi ugovori kojim se vrši promet nekretnina moraju prije prijavljivanja za razrez poreza na promet nekretnina ovjeriti kod mjerodavnog suda u općini gdje se nekretnina nalazi.

Članak 24. Bez dokaza o plaćenom porezu na promet nekretnina ne

može se upisati prijenos vlasništva na nekretnini u zemljišnim knjigama.

14. Zakon o zemljišnim knjigama Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" br. 19/03 i 54/04) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 5. Konstitutivno dejstvo

(1) Vlasništvo i druga prava na nekretninama nastaju tek sa upisom u zemljišnu knjigu (...)

15. Zakon o prometu nepokretnosti ("Službeni list SRBiH" br. 38/78, 4/89, 29/90 i 22/91; te "Službeni list SRBiH" broj 21/92, 3/93, 13/94, 18/94 i 33/94) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 9. Ugovor na temelju kog se prijenosi pravo svojine na

nepokretnosti mora biti sačinjen u pismenom obliku, a potpisi ugovarača ovjereni u mjerodavnom sudu Republike Bosne i Hercegovine.

Ugovor koji je zaključen protivno odredbi stava 1. ovog članka ne proizvodi pravno dejstvo.

16. Bečka konvencija o konzularnim odnosima ("Službeni list RBiH" broj 25/93-Pregled međunarodnih multilateralnih ugovora) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 5. Konzularne funkcije

Konzularne funkcije se sastoje u: a) zaštiti, u državi prijema interesa države imenovanja i

njenih državljana, fizičkih i pravnih lica, u granicama koje dopušta međunarodno

pravo; (...) d) izdavanju putovnica i putnih isprava državljanima

države imenovanja, kao i viza i drugih odgovarajućih dokumenata licima koja žele da

putuju u državu imenovanja; e) pružanju pomoći i potpore državljanima, fizičkim i

pravnim licima, države imenovanja; f) djelovanje u svojstvu javnog bilježnika i službenika

građanskog stanja i vršenju sličnih funkcija, kao i vršenju izvjesnih funkcija administrativne

prirode, ukoliko se tome ne protive zakoni i propisi države prijema; g) zaštiti interesa državljana države imenovanja, fizičkih i

pravnih lica, glede nasljeđivanja na teritoriji države prijema, sukladno

zakonima i propisima države

prijema; m) vršenju svih drugih funkcija koje država imenovanja

povjeri konzulatu, a koje zakoni i propisi države prijema ne zabranjuju, ili kojima se

država prijema ne protivi ili koje su pometnute u međunarodnim sporazumima na snazi

između države imenovanja i države prijema. 17. Zakon o ministarstvima i drugim tijelima uprave

("Službeni glasnik BiH" br. 5/03. 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09 i 59/09, 103/09) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 8. Ministarstvo vanjskih poslova mjerodavno je za: (...) - organiziranje, usmjeravanje i koordiniranje rada

diplomatsko-konzularnih zastupništava BiH u inozemstvu; (...) - vršenje poslova u vezi sa boravkom i zaštitom prava i

interesa državljana BiH na stalnom i privremenom boravku u inozemstvu i domaćih pravnih lica u inozemstvu;

(…) 18. Zakon o notarima ("Službene novine FBiH" broj

45/02) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 73. Pravni poslovi za koje je obvezna notarska obrada isprava

Pravni poslovi koji za svoju pravnu valjanost zahtijevaju notarsku obradu isprava odnose se na:

(…) 4. pravne poslove, čiji je predmet prijenos ili stjecanje

vlasništva ili drugih stvarnih prava na nekretninama, (…)

VI. Dopustivost

19. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine Ustavni sud, također, ima prizivnu mjerodavnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet prijepora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.


21. U konkretnom slučaju predmet pobijanja apelacijom podnesenom 9. srpnja 2009. godine je Presuda Kantonalnog suda broj 070 U 001201 08 od 1. lipnja 2009. godine po apelantovoj tužbi u upravnom prijeporu, koju je apelant primio 23. lipnja 2009. godine. Prema navedenome, slijedi da je apelacija podnesena u roku od 60 dana kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Nadalje, apelant je u dopuni apelacije od 6. siječnja 2012. godine pobijao i Presudu Kantonalnog suda broj 07 0 U 001201 11 Uvp od 21. rujna 2011. godine kojom je odlučeno o njegovome zahtjevu za izvanrednim preispitivanjem sudbene odluke i koja u konkretnom slučaju predstavlja konačnu odluku o njegovome pravu. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očevidno (prima facie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojega apelacija nije dopustiva.

22. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete glede dopustivosti.


VII. Meritum

23. Apelant pobija navedene presude tvrdeći da su tim presudama povrijeđena njegova prava iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, te iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

Pravo na imovinu

24. Članak II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode ovog članka, stavak 2., što uključuje:

(k) Pravo na imovinu. Članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju u

relevantnom dijelu glasi: Svaka fizička ili pravna osoba ima pravo na neometano

uživanje svoje imovine. Nitko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom i općim načelima međunarodnog prava.

Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utječu na pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatra potrebnim da bi nadzirala korištenje imovine sukladno općim interesima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugih doprinosa ili kazni.

25. Ustavni sud podsjeća da članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju sadrži tri različita pravila. Prvo pravilo, koje se nalazi u prvoj rečenici prvog stava je opće naravi i izražava načelo mirnog uživanja u imovini. Drugo pravilo, sadržano u drugoj rečenici istoga stavka, određuje da se lišavanje imovine može dogoditi pod određenim uvjetima. Treće pravilo, sadržano u stavku 2. istoga članka, dopušta da države potpisnice imaju pravo, između ostaloga, kontrolirati korištenje imovine sukladno javnome interesu. Sva tri pravila su međusobno povezana i nisu u međusobnoj kontradikciji, a drugo i treće pravilo se odnose na određene slučajeve miješanja države u pravo na mirno uživanje imovine i trebaju se promatrati u svjetlu prvog pravila (vidi Europski sud za ljudska prava, Holy Monasteries protiv Grčke, presudu od 9. prosinca 1994. godine, serija A, broj 301-A, stavak 51).

26. Ustavni sud ukazuje na konzistentnu praksu Europskog suda i vlastitu jurisprudenciju, prema kojima koncept "imovina" u prvom dijelu članka 1. ima autonomno značenje koje nije ograničeno vlasništvom nad fizičkim dobrima i neovisno je o formalnoj klasifikaciji u domaćem pravu: određena druga prava i interesi koji konstituiraju imovinu mogu se također smatrati "imovinskim pravima" i zbog toga predstavljati "imovinu" u smislu članka 1. Protokola broj 1 (vidi Europski sud, Iatridis protiv Grčke [GC], broj 31107/96, ECHR 1999-II, stavak 54).

27. U konkretnom slučaju je potrebno odgovoriti na pitanje potpada li apelantov zahtjev za razrez poreza na temelju ugovora o daru nekretnine pod primjenu članka 1. Protokola broj 1.

28. Apelant je, u svojstvu daroprimatelja, sa svojim ocem, u svojstvu darodavatelja, zaključio ugovor o daru koji za predmet ima stan i koji je podnio mjerodavnom poreznom organu radi razreza poreza. Sukladno članku 8. Zakona o porezu na promet nekretnina obveznik poreza na promet nekretnina pri darovanju je daroprimatelj, kao osoba koja stiče nekretninu. Pobijanim odlukama apelantov zahtjev za razrez poreza je odbijen jer ugovor o daru nije bio ovjeren sukladno članku 14. stavak 2. Zakona o porezu na promet. U postupcima koje je vodio kako pred mjerodavnim poreznim organima tako i pred sudom, nije dovedena u pitanje činjenica da je apelant na temelju ugovora o daru stekao predmetnu nekretninu i da je drži u posjedu, odnosno da je ugovor o daru u cjelini izvršen. Međutim, bez dokaza o plaćenom porezu na promet nekretnina ne može se upisati prijenos vlasništva na nekretnini u zemljišnim knjigama. Prema navedenome, slijedi da se odlučivanje o apelantovome zahtjevu

za razrez poreza ticalo odlučivanja o imovinskim pravima u smislu članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, pa da je pobijanim odlukama kojim je njegov zahtjev odbijen došlo do miješanja u njegovo pravo.

29. Stoga, Ustavni sud mora odgovoriti na sljedeća pitanja: (a) je li miješanje predviđeno zakonom, (b) služi li miješanje zakonitom cilju u javnom interesu i (c) je li miješanje proporcionalno cilju, tj. uspostavlja li pravičnu ravnotežu između apelantovog prava i općeg javnog interesa.

30. Apelant je uz zahtjev za razrez poreza podnio ugovor o daru koji je ovjeren u Veleposlanstvu BiH u Švedskoj, a koji za predmet ima stan koji se nalazi u Mostaru. Apelantov zahtjev je odbijen na temelju članka 14. stavak 2. Zakona o porezu na promet. Navedenom odredbom, koja je bila na snazi u vrijeme podnošenja zahtjeva, bilo je regulirano da svi ugovori kojim se vrši promet nekretnina moraju prije prijavljivanja za razrez poreza biti ovjereni kod mjerodavnog suda koji je određen kao sud u općini gdje se nekretnina nalazi. Prema navedenome, slijedi da su pobijane odluke utemeljene na zakonu koji je bio na snazi u vrijeme podnošenja zahtjeva, odnosno da je miješanje u apelantovo pravo na imovinu sukladno zakonu u smislu članka 1. Protokola broj 1.

31. U reguliranju oblasti poreza države imaju široko polje procjene u donošenju zakona koje smatraju nužnim kako bi osigurale plaćanje poreza što podrazumijeva, pored ostalog, i propisivanje uvjeta pod kojim se porezna obveza prijavljuje, tj. da uz prijavu mora biti podastrt i ugovor koji je ovjeren pred mjerodavnim sudom, kao što je i u konkretnom slučaju. Kada se ova odredba dovede u vezi s člankom 9. Zakona o prometu nepokretnosti, prema kojoj ugovor o prometu nepokretnosti, da bi imao pravni učinak, mora biti sačinjen u pismenoj formi, a potpisi ugovarača moraju biti ovjereni kod mjerodavnog suda u Republici Bosni i Hercegovini, proizlazi da je i u službi pravne sigurnosti. Na taj način ugovor, koji je izraz slobodne volje osoba koje ga sačinjavaju dobiva karakter javne isprave s učinkom pretpostavke točnosti o podacima koji su podastrti. Ovo je važan čimbenik u ostvarivanju obveze države da osigura pravnu sigurnost građanima u pitanju stjecanja i ostvarivanja prava na nekretninama, a koje nije oslobođena ni kada je u pitanju ostvarivanje i zaštita prava koja su slobodnom voljom uredili. Prema navedenome, miješanje u konkretnom slučaju je nedvojbeno slijedilo i legitimni cilj.

32. Najzad, potrebno je odgovoriti na pitanje da li u okolnostima konkretnog slučaja miješanje zadovoljava i razuman odnos proporcionalnosti između općeg interesa i interesa pojedinaca. U svezi s tim Ustavni sud, slijedeći vlastitu praksu i praksu Europskog suda, ukazuje na to da u svakom pojedinom slučaju mora postojati "pravičan odnos" između zahtjeva javnog interesa koji se želi postići i zaštite temeljnih prava pojedinaca, a što nije moguće postići ako apelant mora snositi "poseban i pretjeran teret" (vidi Europski sud za ljudska prava, James i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 21. veljače 1986. godine, serija A, broj 98, st. 46. i 50).

33. Ustavni sud primjećuje da je ugovor o daru ovjeren u Veleposlanstvu BiH u Švedskoj gdje su u momentu njegovog stavljanja i potpisivanja živjeli i apelant i njegov otac. Apelant je smatrao da veleposlanstvo BiH, kao zastupnik države u inozemstvu, konzumira i ovlasti sudova države koju predstavlja glede ovjere potpisa na dokumentima koje naši državljani sačinjavaju za ovjeru u zemlji u kojoj se veleposlanstvo nalazi.

34. Ustavni sud podsjeća da je u ovoj odluci već zaključeno da je miješanje u apelantovo pravo na imovinu utemeljeno na zakonu. Navedeni zakon je jasan i nedvosmislen, objavljen je u službenom glasilu i dostupan je. Stoga, činjenica da su apelant i njegov otac u vrijeme zaključenja ugovora o daru boravili u Švedskoj ne može se smatrati kao okolnost koja bi predstavljala


apsolutnu prepreku da apelant bude upoznat s predmetnim zakonom. Također, nije nerazumno očekivati da osoba, u ostvarivanju i zaštiti svojih prava, zauzima aktivan stav, odnosno poduzme mjere i radnje kojima će ostvariti zaštitu svojih prava.

35. Nadalje, Ustavni sud podsjeća da Bečka konvencija o konzularnim odnosima određuje da su konzularni poslovi, pored ostalog: izdavanje putovnica i putnih isprava državljanima države odašiljanja, djelovanje u svojstvu javnog bilježnika i matičara i vršenju sličnih funkcija, kao i u vršenju izvjesnih funkcija administrativne prirode, ukoliko se zakoni i propisi države prijema tome ne protive, te vršenje svih drugih poslova koje odredi država odašiljanja, a sukladno uvjetima utvrđenim Bečkom konvencijom. Sukladno članku 8. Zakona o ministarstvima i drugim tijelima uprave, u mjerodavnosti Ministarstva vanjskih poslova, kao organa uprave koji obavlja upravne i stručne poslove iz mjerodavnosti BiH, je i organiziranje, usmjeravanje i koordiniranje rada diplomatsko-konzularnih zastupništava BiH u inozemstvu. Dakle, neprijeporno je da veleposlanstva/konzulati predstavljaju javnu vlast države kojoj pripadaju.

36. U okolnostima konkretnog slučaja potpisi na ugovoru o daru su ovjereni pečatom Veleposlanstva BiH u Švedskoj, a iz čega proizlazi da su javne vlasti apelantov zahtjev za ovjeru ugovora prihvatile i odobrile kao dopušten. Na taj je način apelant doveden u uvjerenje da je ispunio svoju obvezu sukladno zakonu, odnosno da ne treba poduzimati dalje korake kako bi zaštitio svoja prava. U tome je smislu bez značaja koliko je vremena proteklo od zaključivanja i ovjere ugovora u Veleposlanstvu BiH u Švedskoj i smrti apelantovoga oca, odnosno je li ovo vrijeme bilo dovoljno da se ugovor ovjeri i kod mjerodavnog suda, jer je apelant postupanjem organa javne vlasti doveden u uvjerenje da je postupio sukladno zakonu. S obzirom da je apelantov otac preminuo nakon ovjere ugovora a prije podnošenja zahtjeva za razrez poreza, apelant više nije u mogućnosti ovaj nedostatak otkloniti, iako tijekom postupka ničim nije dovedena u pitanje njegova tvrdnja da je ugovor o daru u cjelini izvršen i da je u on u posjedu predmetne nekretnine. Najzad, Ustavni sud primjećuje i da je Zakonom o notarima, koji se počeo primjenjivati od 4. svibnja 2007. godine, regulirano da je uvjet za pravnu valjanost pravnih poslova čiji je predmet prijenos ili stjecanje vlasništva ili drugih stvarnih prava na nekretninama notarska obrada. Slijedom navedenoga je izmijenjen i članak 14. stavak 2. Zakona o porezu na promet, tako da se više ne zahtijeva ovjera ugovora kojim se prometuju nekretnine kod suda u mjestu gdje se nekretnina nalazi već se zahtjeva ovjerava kod mjerodavnog tijela ("Službene novine HNK" broj 11/08, u primjeni od 27. studenoga 2008. godine).

37. Ustavni sud smatra da u specifičnim okolnostima konkretnog slučaja, kada je apelant djelovanjem javnih vlasti doveden u uvjerenje kako postupa sukladno zakonu i kako ima pravno valjan ugovor, te kada više ne postoji mogućnost da takav ugovor naknadno konvalidira i otkloni nedostatke jer je druga ugovorna strana preminula, dosljedno tumačenje zakona da ugovor mora biti ovjeren pred mjerodavnim sudom ne zadovoljava pravičan odnos proporcionalnosti između zaštite općeg interesa i interesa pojedinca, te da apelant mora snositi poseban i pretjeran teret.

38. Ustavni sud zaključuje da je povrijeđeno apelantovo pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

Ostali navodi

39. S obzirom na utvrđenu povredu prava na imovinu, Ustavni sud smatra kako nema potrebe posebno ispitivati i navode u odnosu na povredu prava na pravično suđenje iz članka

II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

VIII. Zaključak

40. Ustavni sud zaključuje kako postoji povreda prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju kada je miješanjem u pravo na imovinu, utemeljenom na zakonu i u svrhu ostvarivanja legitimnog cilja, u specifičnim okolnostima konkretnog slučaja narušen razuman odnos proporcionalnosti tako da pojedinac mora snositi pretjeran i pojedinačan teret jer je djelovanjem javnih vlasti doveden u uvjerenje da je postupio sukladno zakonu, a više ne postoji mogućnost da nedostatak uočen dosljednim tumačenjem zakona otkloni, zbog čega je onemogućen u uživanju i zaštiti prava koje mu pripada.

41. Na temelju članka 61. st. 1, 2. i 3. i članka 64. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.




Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву у

предмету број АП 2175/09, рјешавајући апелацију Зорана Станковића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2, члана 61 ст. 1, 2 и 3 и члана 64 став 1 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

Валерија Галић, предсједница Tudor Pantiru, потпредсједник Миодраг Симовић, потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија Constance Grewe, судија Мирсад Ћеман, судија Маргарита Цаца-Николовска, судија Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 30. јануара 2013. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Усваја се апелација Зорана Станковића. Утврђује се повреда права на имовину из члана II/3к)

Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Укидају се: - Пресуда Кантоналног суда у Мостару број 07 0 У

001201 11 Увп од 21. септембра 2011. године, - Пресуда Кантоналног суда у Мостару број 07 0 У

001201 08 У од 1. јуна 2009. године. Предмет се враћа Кантоналном суду у Мостару који је

дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку у складу с чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Налаже се Кантоналном суду у Мостару да, у складу с чланом 74 став 5 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од три мјесеца од дана достављања ове одлуке обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о мјерама које су предузете с циљем да се изврши ова одлука.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и


"Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".


1. Зоран Станковић (у даљњем тексту: апелант) ког заступа заједничка адвокатска канцеларија КЕБО&ГУЗИН из Мостара поднио је 9. јула 2009. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Кантоналног суда у Мостару (у даљњем тексту: Кантонални суд) број 07 0 У 001201 08 У од 1. јуна 2009. године. Апелант је 6. јануара 2012. године допунио апелацију оспоравајући Пресуду Кантоналног суда број 07 0 У 001201 11 Увп од 21. септембра 2011. године.


2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда од Кантоналног суда, те Федералног министарства финансија, затражено је 28. и 29. децембра 2009. године да доставе одговор на апелацију.

3. Одговор на апелацију Кантонални суд је доставио 8. јануара 2010. године, а Федерално министарство финансија 14. јануара 2010. године.

4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, одговори на апелацију достављени су апеланту 1. фебруара 2012. године.


5. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода и докумената који су предочени Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

6. Кантонална пореска канцеларија Мостар, Комисија за рјешавање жалби (у даљњем тексту: Комисија за рјешавање жалби) је Рјешењем број 10-7-05-15-86-6/07 од 10. септембра 2007. године одбила као неоснован апелантов захтјев за разрез пореза некретнина на стану у Мостару, ближе означеном у изреци рјешења, по Уговору о поклону број 02-06-146 од 11. јуна 2002. године, закљученом између апелантовог оца И.С. као поклонодавца и њега као поклонопримца. У образложењу рјешења је указано да је чланом 14 став 2 Закона о порезу на промет некретнина ("Службене новине ХНК" број 8/00) прописано да сви уговори којим се врши промет непокретности морају прије пријављивања за разрез пореза на промет некретнина да се овјере код надлежног суда у општини гдје се некретнина налази. У конкретном случају стан се налази на подручју Града Мостара, па је орган надлежан за овјеру уговора о поклону Општински суд у Мостару. С обзиром да је уговор о поклону овјерен печатом Амбасаде Босне и Херцеговине у Стокхолму, Шведска, закључено је да уговор о поклону није овјерен у складу с цитираном законском одредбом прије подношења захтјева за разрез пореза на промет некретнина, због чега није могао да се изврши ни разрез пореза.

7. Федерално министарство финансија је Рјешењем број 07-15-1184/07 од 25. јануара 2008. године одбило као неосновану апелантову жалбу изјављену на рјешење Комисије за рјешавање жалби. У образложењу рјешења је указано да је чланом 1 Закона о порезу на промет некретнина ХНК ("Службене новине ХНК" бр. 8/00 и 5/04) прописано да се овим законом регулише област опорезивања промета некретнина на територији ХНК, а чланом 14 да сви уговори којим се врши промет некретнина морају прије пријављивања за разрез пореза на промет некретнинама да се овјере код надлежног суда у општини гдје се некретнина налази. На основу увида у спис утврђено је да је апелантов захтјев за разрез пореза правилно одбијен јер уговор о поклону није био овјерен сходно члану 14 Закона о порезу на

промет некретнина. Најзад, указано је да не могу да се примијене ни одредбе Закона о промету непокретности ("Службени лист СРБиХ" бр. 38/78, 4/98, 29/90 и 22/91, те "Службени лист СРБиХ" бр. 21/92, 3/93/13/94, 18/94 и 33/94) који се примјењује на основу члана IX.5. Устава Федерације БиХ јер је и њима прописано да уговор на основу којег се преноси право својине на непокретности мора да се закључи у писменој форми, а потписи морају да буду овјерени код надлежног суда.

8. Кантонални суд је Пресудом број 07 0 У 001201 08 У од 1. јула 2009. године апелантову тужбу у управном спору поднесену против другостепеног рјешења одбио као неосновану. У образложењу пресуде је, поред осталог, указано да је апелантов захтјев за разрез пореза правилно одбијен јер је утврђено да уговор о поклону није био овјерен пред надлежним судом у смислу члана 14 став 2 Закона о порезу на промет некретнина ХНК. У вези с тим је указано да, у складу с наведеном одредбом, никаква овјера пред другим органима, укључујући и овјеру пред дипломатско-конзуларним представништвом Босне и Херцеговине, не може да замијени обавезу уговорних страна да такав уговор прије пријављивања за разрез пореза морају обавезно да овјере код надлежног суда у општини гдје се некретнина налази и без обзира на чињеницу да ли такви уговори овјерени код других органа могу да буду пуноважни у другим правним пословима. С обзиром да уговор о поклону није био овјерен пред надлежним судом, није могао да буде ни пуноважан правни основ за разрез пореза на промет. Неоснованим су оцијењени апелантови жалбени наводи да је његов отац након закључења уговора преминуо па да је немогуће да се изврши надовјера уговора пред надлежним судом. С тим у вези је указано да је апелант приложио извод из матичне књиге Шведске пореске агенције од 9. децембра 2004. године из ког произилази да је његов отац преминуо 5. октобра 2004. године, дакле двије године након закључења уговора о поклону, што је по мишљењу суда било довољно времена да се уговор овјери у складу с чланом 14 став 2 Закона о порезу на промет непокретности.

9. Кантонални суд је Пресудом број 07 0 У 001201 11 Увп од 21. септембра 2011. године одбио као неоснован апелантов захтјев за ванредно преиспитивање Пресуде Кантоналног суда број 07 0 У 001201 08 У од 1. јула 2009. године. У образложењу пресуде је, поред осталог, указано на искључивост и формалистички карактер одредбе члана 14 став 2 Закона о порезу на промет некретнина, те да у истом законом није предвиђена било каква друга алтернативна могућност овјере уговора о поклону некретнина, односно да таква могућност није предвиђена ни неким другим законом. На основу наведеног закључено је да је правилно примијењен закон у односу на апелантов захтјев за разрез пореза. Кантонални суд није прихватио апелантов навод да је овјера потписа у уговору у поклону извршена у складу с прописима који регулишу материју дипломатско-конзуларног пословања, јер се у захтјеву такви прописи не наводе, а нити су суду познати прописи који би дерогирали одредбу члана 14 став 2 Закона о порезу на промет непокретности.


10. Апелант сматра да му је оспореним пресудама повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), као и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1


Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Апелант сматра да је овјера уговора о поклону извршена сходно прописима који регулишу материју дипломатско-конзуларног пословања. Циљ формалне овјере јесте утврђивање идентитета уговорних страна, те спречавање злоупотреба овјером код надлежног органа. Апелант истиче да се радило о даровању између оца и њега као сина, да су идентитет странака и вјеродостојност потписа неспорно утврђени, да је уговор у цијелости извршен, те да је једна од страна у међувремену преминула. По апелантовом мишљењу, амбасада БиХ као представник државе у иностранству конзумира овлашћења судова државе коју представља у погледу овјере потписа на документима које држављани БиХ сачине у земљи у којој се амбасада БиХ налази. На основу наведеног апелант сматра да је материјално право произвољно примијењено, због чега није у могућности да уговор о поклону укњижи у земљишне књиге, што за посљедицу има и повреду права на имовину. Најзад, апелант сматра да је због паушалне и селективне примјене закона донесена и незаконита одлука, а незаконита је јер је арбитрарна, па стога ни образложење не задовољава захтјеве члана 6 став 1 Европске конвенције

б) Одговор на апелацију

11. Кантонални суд је у одговору на апелацију истакао да у судском поступку апеланту нису повријеђена права на која у апелацији указује, те да у цјелини остаје код образложења оспорених пресуда.

12. Федерално министарство финансија је истакло да су првостепено и другостепено рјешење донијети на основу закона, а што је потврђено и пресудом Кантоналног суда, као и да су рјешења донијета уз потпуно и правилно утврђено чињенично стање и уз правилну примјену материјалног права.


13. Закон о порезу на промет некретнина Херцеговачко-неретванског кантона ("Службене новине ХНК" бр. 8/00 и 5/04) у релевантном дијелу гласи:

Члан 14. (…)

Сви уговори којим се врши промет некретнина морају прије пријављивања за разрез пореза на промет некретнина овјерити код надлежног суда у општини гдје се некретнина налази.

Члан 24. Без доказа о плаћеном порезу на промет некретнина не

може се уписати пријенос власништва на некретнини у земљишним књигама.

14. Закон о земљишним књигама Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине ФБиХ" бр. 19/03 и 54/04) у релевантном дијелу гласи:

Члан 5. Конститутивно дејство

(1) Власништво и друга права на некретнинама настају тек са уписом у земљишну књигу (...)

15. Закон о промету непокретности ("Службени лист СРБиХ" бр. 38/78, 4/89, 29/90 и 22/91; те "Службени лист СРБиХ" број 21/92, 3/93, 13/94, 18/94 и 33/94) у релевантном дијелу гласи:

Члан 9. Уговор на основу ког се преноси право својине на

непокретности мора бити сачињен у писменом облику, а потписи уговарача овјерени у надлежном суду Републике Босне и Херцеговине.

Уговор који је закључен противно одредби става 1. овог члана не производи правно дејство.

16. Бечка конвенција о конзуларним односима ("Службени лист РБиХ" број 25/93-Преглед међународних мултилатералних уговора) у релевантном дијелу гласи:

Члан 5 Конзуларне функције

Конзуларне функције се састоје у: а) заштити, у држави пријема интереса државе

именовања и њених држављана, физичких и правних лица, у границама које допушта међународно

право; (...) д) издавању пасоша и путних исправа држављанима

државе именовања, као и виза и других одговарајућих докумената лицима која желе да

путују у државу именовања; е) пружању помоћи и потпоре држављанима,

физичким и правним лицима, државе именовања; ф) дјеловање у својству јавног биљежника и

службеника грађанског стања и вршењу сличних функција, као и вршењу извјесних функција

административне природе, уколико се томе не противе закони и прописи државе пријема; г) заштити интереса држављана државе именовања,

физичких и правних лица, у погледу насљеђивања на територији државе пријема, у складу

са законима и прописима државе пријема; м) вршењу свих других функција које држава

именовања повјери конзулату, а које закони и прописи државе пријема не забрањују, или

којима се држава пријема не противи или које су поменуте у међународним споразумима на снази

између државе именовања и државе пријема. 17. Закон о министарствима и другим тијелима

управе ("Службени гласник БиХ" бр. 5/03. 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09 и 59/09, 103/09) у релевантном дијелу гласи:

Члан 8. Министарство вањских послова надлежно је за: (...) - организовање, усмјеравање и координирање рада

дипломатско-конзуларних представништава БиХ у иностранству;

(...) - вршење послова у вези са боравком и заштитом права

и интереса држављана БиХ на сталном и привременом боравку у иностранству и домаћих правних лица у иностранству;

(…) 18. Закон о нотарима ("Службене новине ФБиХ" број

45/02) у релевантном дијелу гласи:

Члан 73. Правни послови за које је обавезна нотарска обрада исправа

Правни послови који за своју правну ваљаност захтијевају нотарску обраду исправа односе се на:

(…) 4. правне послове, чији је предмет пренос или стицање

власништва или других стварних права на некретнинама, (…)



19. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

20. У складу с чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

21. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом поднијетом 9. јула 2009. године је Пресуда Кантоналног суда број 070 У 001201 08 од 1. јуна 2009. године по апелантовој тужби у управном спору, коју је апелант примио 23. јуна 2009. године. Сходно наведеном, слиједи да је апелација поднесена у року од 60 дана како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. Надаље, апелант је у допуни апелације од 6. јануара 2012. године оспорио и Пресуду Кантоналног суда број 07 0 У 001201 11 Увп од 21. септембра 2011. године којом је одлучено о његовом захтјеву за ванредно преиспитивање судске одлуке и која у конкретном случају представља коначну одлуку о његовом праву. На крају, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива.

22. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

23. Апелант оспорава наведене пресуде тврдећи да су тим пресудама повријеђена његова права из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, те из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Право на имовину

24. Члан II/3к) Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи:

Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

к) Право на имовину.

Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију у релевантном дијелу гласи:

Свако физичко или правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.

Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примјењује такве законе које сматра потребним да би надзирала коришћење имовине у складу с општим интересом или да би обезбиједила наплату пореза или других доприноса или казни.

25. Уставни суд подсјећа да члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију садржи три различита правила. Прво правило, које се налази у првој реченици првог става је опште природе и изражава принцип мирног уживања у имовини. Друго правило, садржано у другој реченици истог става, одређује да лишавање имовине може да се деси под

одређеним условима. Треће правило, садржано у ставу 2 истог члана, дозвољава да државе потписнице имају право, између осталог, да контролишу коришћење имовине у складу с јавним интересом. Сва три правила су међусобно повезана и нису у међусобној контрадикцији, а друго и треће правило се односе на одређене случајеве мијешања државе у право на мирно уживање имовине и треба их посматрати у свјетлу првог правила (види Европски суд за људска права, Holy Monasteries против Грчке, пресуду од 9. децембра 1994. године, серија А, број 301-А, став 51).

26. Уставни суд указује на конзистентну праксу Европског суда и сопствену јуриспруденцију, сходно којим концепт "имовина" у првом дијелу члана 1 има аутономно значење које није ограничено својином над физичким добрима и независно је од формалне класификације у домаћем праву: одређена друга права и интереси која конституишу имовину такођер могу да се сматрају "имовинским правима" и да због тога представљају "имовину" у смислу члана 1 Протокола број 1 (види Европски суд, Iatridis против Грчке [GC], број 31107/96, ECHR 1999-II, став 54).

27. У конкретном случају потребно је да се одговори на питање да ли апелантов захтјев за разрез пореза на основу уговора о поклону некретнине потпада под примјену члана 1 Протокола број 1.

28. Апелант је, у својству поклонопримаоца, са својим оцем, у својству поклонодавца, закључио уговор о поклону који за предмет има стан и који је поднио надлежном пореском органу ради разреза пореза. У складу с чланом 8 Закона о порезу на промет некретнина обвезник пореза на промет некретнина при поклањању је поклонопрималац, као лице које стиче некретнину. Оспореним одлукама апелантов захтјев за разрез пореза је одбијен јер уговор о поклону није био овјерен у складу с чланом 14 став 2 Закона о порезу на промет. У поступцима које је водио како пред надлежним пореским органима тако и пред судом, није доведена у питање чињеница да је апелант на основу уговора о поклону стекао предметну некретнину и да је држи у посједу, односно да је уговор о поклону у цјелини извршен. Међутим, без доказа о плаћеном порезу на промет некретнина не може да се упише пренос власништва на некретнини у земљишним књигама. Сходно наведеном, слиједи да се одлучивање о апелантовом захтјеву за разрез пореза тицало одлучивања о имовинским правима у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, па да је оспореним одлукама којим је његов захтјев одбијен дошло до мијешања у његово право.

29. Стога, Уставни суд мора да одговори на сљедећа питања: (а) да ли је мијешање предвиђено законом, (б) да ли мијешање служи законитом циљу у јавном интересу и (ц) да ли је мијешање пропорционално циљу, тј. успоставља ли правичну равнотежу између апелантовог права и општег јавног интереса.

30. Апелант је уз захтјев за разрез пореза поднио уговор о поклону који је овјерен у Амбасади БиХ у Шведској, а који за предмет има стан који се налази у Мостару. Апелантов захтјев је одбијен на основу члана 14 став 2 Закона о порезу на промет. Наведеном одредбом, која је била на снази у вријеме подношења захтјева, било је регулисано да сви уговори којим се врши промет некретнина морају прије пријављивања за разрез пореза да буду овјерени код надлежног суда који је одређен као суд у општини гдје се некретнина налази. Сходно наведеном, слиједи да су оспорене одлуке засноване на закону који је био на снази у вријеме подношења захтјева, односно да је мијешање у


апелантово право на имовину у складу са законом у смислу члана 1 Протокола број 1.

31. У регулисању области пореза државе имају широко поље процјене у доношењу закона које сматрају неопходним како би обезбиједиле плаћање пореза што подразумијева, поред осталог, и прописивање услова под којим се пореска обавеза пријављује, тј. да уз пријаву мора да буде предочен и уговор који је овјерен пред надлежним судом, као што је и у конкретном случају. Када се ова одредба доведе у вези с чланом 9 Закона о промету непокретности, према којој уговор о промету непокретности, да би производио правно дејство, мора да буде сачињен у писменој форми, а потписи уговарача морају да буду овјерени код надлежног суда у Републици Босни и Херцеговини, произилази да је и у служби правне сигурности. На тај начин уговор, који је израз слободне воље лица која га сачињавају, добија карактер јавне исправе с дејством претпоставке тачности о подацима који су предочени. Ово је важан фактор у остваривању обавезе државе да обезбиједи правну сигурност грађанима у питању стицања и остваривања права на некретнинама, а које није ослобођена ни када је у питању остваривање и заштита права која су слободном вољом уредили. Сходно наведеном, мијешање у конкретном случају је несумњиво слиједило и легитимни циљ.

32. Најзад, потребно је да се одговори на питање да ли у околностима конкретног случаја мијешање задовољава и разуман однос пропорционалности између општег интереса и интереса појединаца. У вези с тим Уставни суд, слиједећи сопствену праксу и праксу Европског суда, указује на то да у сваком поједином случају мора да постоји "правичан однос" између захтјева јавног интереса који се жели постићи и заштите основних права појединаца, а што није могуће постићи ако апелант мора да сноси "посебан и претјеран терет" (види Европски суд за људска права, James и други против Уједињеног Краљевства, пресуда од 21. фебруара 1986. године, серија А, број 98, ст. 46 и 50).

33. Уставни суд примјећује да је уговор о поклону овјерен у Амбасади БиХ у Шведској гдје су у моменту његовог стављања и потписивања живјели и апелант и његов отац. Апелант је сматрао да амбасада БиХ, као представник државе у иностранству, конзумира и овлашћења судова државе коју представља у погледу овјере потписа на документима које наши држављани сачињавају за овјеру у земљи у којој се амбасада налази.

34. Уставни суд подсјећа да је у овој одлуци већ закључено да је мијешање у апелантово право на имовину засновано на закону. Наведени закон је јасан и недвосмислен, објављен је у службеном гласилу и доступан је. Стога, чињеница да су апелант и његов отац у вријеме закључења уговора о поклону боравили у Шведској не може да се сматра као околност која би представљала апсолутну препреку да апелант буде упознат с предметним законом. Такође, није неразумно очекивати да лице, у остваривању и заштити својих права, заузима активан став, односно да предузме мјере и радње којим ће остварити заштиту својих права.

35. Надаље, Уставни суд подсјећа да Бечка конвенција о конзуларним односима одређује да су конзуларни послови, поред осталог: издавање пасоша и путних исправа држављанима државе одашиљања, дјеловање у својству јавног биљежника и матичара и вршењу сличних функција, као и у вршењу извјесних функција административне природе, уколико се закони и прописи државе пријема томе не противе, те вршење свих других послова које одреди држава одашиљања, а у складу с условима утврђеним Бечком конвенцијом. У складу с чланом 8 Закона о

министарствима и другим органима управе, у надлежности Министарства спољних послова, као органа управе који обавља управне и стручне послове из надлежности БиХ, је и организовање, усмјеравање и координација рада дипломатско-конзуларних представништава БиХ у иностранству. Дакле, неспорно је да амбасаде/конзулати представљају јавну власт државе којој припадају.

36. У околностима конкретног случаја потписи на уговору о поклону овјерени су печатом Амбасаде БиХ у Шведској, а из чега произилази да су јавне власти апелантов захтјев за овјеру уговора прихватиле и одобриле као допуштен. На тај начин апелант је доведен у увјерење да је испунио своју обавезу у складу са законом, односно да не треба да предузима даље кораке како би заштитио своја права. У том смислу је без значаја колико је времена протекло од закључивања и овјере уговора у Амбасади БиХ у Шведској и смрти апелантовог оца, односно да ли је ово вријеме било довољно да се уговор овјери и код надлежног суда, јер је апелант поступањем органа јавне власти доведен у увјерење да је поступио у складу са законом. С обзиром да је апелантов отац преминуо након овјере уговора а прије подношења захтјева за разрез пореза, апелант више није у могућности да овај недостатак отклони, иако у току поступка ничим није доведена у питање његова тврдња да је уговор о поклону у цјелини извршен и да је у он у посједу предметне некретнине. Најзад, Уставни суд примјећује и да је Законом о нотарима, који се почео примјењивати од 4. маја 2007. године, регулисано да је услов за правну ваљаност правних послова чији је предмет пренос или стицање власништва или других стварних права на некретнинама нотарска обрада. Слиједом наведеног измијењен је и члана 14 став 2 Закона о порезу на промет, тако да се више не захтијева овјера уговора којим се прометују некретнине код суда у мјесту гдје се некретнина налази већ се захтјева овјерава код надлежног тијела ("Службене новине ХНК" број 11/08, у примјени од 27. новембра 2008. године).

37. Уставни суд сматра да у специфичним околностима конкретног случаја, када је апелант дјеловањем јавних власти доведен у увјерење да поступа у складу са законом и да има правно ваљан уговор, те када више не постоји могућност да такав уговор накнадно конвалидира и отклони недостатке јер је друга уговорна страна преминула, досљедно тумачење закона да уговор мора да буде овјерен пред надлежним судом не задовољава правичан однос пропорционалности између заштите општег интереса и интереса појединца, те да апелант мора да сноси посебан и претјеран терет.

38. Уставни суд закључује да је повријеђено апелантово право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Остали наводи

39. С обзиром на утврђену повреду права на имовину, Уставни суд сматра да нема потребе да посебно испитује и наводе у односу на повреду права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.


40. Уставни суд закључује да постоји повреда права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када је мијешањем у право на имовину, заснованом на закону и с циљем да се оствари легитиман циљ, у специфичним околностима конкретног случаја нарушен разуман однос пропорционалности тако да појединац мора да сноси


претјеран и појединачан терет јер је дјеловањем јавних власти доведен у увјерење да је поступио у складу са законом, а више не постоји могућност да недостатак уочен досљедним тумачењем закона отклони, због чега му је онемогућено да ужива и заштити права које му припада.

41. На основу члана 61 ст. 1, 2 и 3 и члана 64 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.


ПредсједницаУставног суда Босне и Херцеговине


Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu u

predmetu broj AP 2175/09, rješavajući apelaciju Zorana Stankovića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2, člana 61. st. 1, 2. i 3. i člana 64. stav 1. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Tudor Pantiru, potpredsjednik Miodrag Simović, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija Constance Grewe, sutkinja Mirsad Ćeman, sudija Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 30. januara 2013. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvaja se apelacija Zorana Stankovića. Utvrđuje se povreda prava na imovinu iz člana II/3.k)

Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ukidaju se: - Presuda Kantonalnog suda u Mostaru broj 07 0 U 001201

11 Uvp od 21. septembra 2011. godine, - Presuda Kantonalnog suda u Mostaru broj 07 0 U 001201

08 U od 1. juna 2009. godine. Predmet se vraća Kantonalnom sudu u Mostaru koji je

dužan da po hitnom postupku donese novu odluku u skladu s članom II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nalaže se Kantonalnom sudu u Mostaru da, u skladu s članom 74. stav 5. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.



1. Zoran Stanković (u daljnjem tekstu: apelant) kojeg zastupa zajednička advokatska kancelarija KEBO&GUZIN iz Mostara podnio je 9. jula 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Kantonalnog suda u Mostaru (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 07 0 U 001201 08 U od 1. juna 2009.

godine. Apelant je 6. januara 2012. godine dopunio apelaciju osporivši Presudu Kantonalnog suda broj 07 0 U 001201 11 Uvp od 21. septembra 2011. godine.


2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda od Kantonalnog suda, te Federalnog ministarstva finansija, zatraženo je 28. i 29. decembra 2009. godine da dostave odgovor na apelaciju.

3. Odgovor na apelaciju Kantonalni sud je dostavio 8. januara 2010. godine, а Federalno ministarstvo finansija 14. januara 2010. godine.

4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 1. februara 2012. godine.


5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

6. Kantonalni porezni ured Mostar, Komisija za rješavanje žalbi (u daljnjem tekstu: Komisija za rješavanje žalbi) je Rješenjem broj 10-7-05-15-86-6/07 od 10. septembra 2007. godine odbila kao neosnovan apelantov zahtjev za razrez poreza nekretnina na stanu u Mostaru, bliže označenom u izreci rješenja, po Ugovoru o poklonu broj 02-06-146 od 11. juna 2002. godine, zaključenom između apelantovog oca I.S. kao poklonodavca i njega kao poklonoprimca. U obrazloženju rješenja je ukazano da je članom 14. stav 2. Zakona o porezu na promet nekretnina ("Službene novine HNK" broj 8/00) propisano da se svi ugovori kojim se vrši promet nepokretnosti moraju prije prijavljivanja za razrez poreza na promet nekretnina ovjeriti kod nadležnog suda u općini gdje se nekretnina nalazi. U konkretnom slučaju stan se nalazi na području Grada Mostara, pa je organ nadležan za ovjeru ugovora o poklonu Općinski sud u Mostaru. S obzirom da je ugovor o poklonu ovjeren pečatom Ambasade Bosne i Hercegovine u Štokholmu, Švedska, zaključeno je da ugovor o poklonu nije ovjeren u skladu s citiranom zakonskom odredbom prije podnošenja zahtjeva za razrez poreza na promet nekretnina, zbog čega se nije mogao izvršiti ni razrez poreza.

7. Federalno ministarstvo finansija je Rješenjem broj 07-15-1184/07 od 25. januara 2008. godine odbilo kao neosnovanu apelantovu žalbu izjavljenu na rješenje Komisije za rješavanje žalbi. U obrazloženju rješenja je ukazano da je članom 1. Zakona o porezu na promet nekretnina HNK ("Službene novine HNK" br. 8/00 i 5/04) propisano da se ovim zakonom reguliše oblast oporezivanja prometa nekretnina na teritoriji HNK, a članom 14. da se svi ugovori kojim se vrši promet nekretnina moraju prije prijavljivanja za razrez poreza na promet nekretninama ovjeriti kod nadležnog suda u općini gdje se nekretnina nalazi. Na temelju uvida u spis je utvrđeno da je apelantov zahtjev za razrez poreza pravilno odbijen jer ugovor o poklonu nije bio ovjeren shodno članu 14. Zakona o porezu na promet nekretnina. Najzad, ukazano je da se ne mogu primijeniti ni odredbe Zakona o prometu nepokretnosti ("Službeni list SRBiH" br. 38/78, 4/98, 29/90 i 22/91, te "Službeni list SRBiH" br. 21/92, 3/93/13/94, 18/94 i 33/94) koji se primjenjuje na temelju člana IX.5. Ustava Federacije BiH jer je i njima propisano da se ugovor na osnovu kojeg se prenosi pravo svojine na nepokretnosti mora zaključiti u pismenoj formi, a potpisi moraju biti ovjereni kod nadležnog suda.

8. Kantonalni sud je Presudom broj 07 0 U 001201 08 U od 1. jula 2009. godine apelantovu tužbu u upravnom sporu podnijetu protiv drugostepenog rješenja odbio kao neosnovanu. U obrazloženju presude je, pored ostalog, ukazano da je apelantov zahtjev za razrez poreza pravilno odbijen jer je utvrđeno da ugovor o poklonu nije bio ovjeren pred nadležnim


sudom u smislu člana 14. stav 2. Zakona o porezu na promet nekretnina HNK. U vezi s tim je ukazano da, u skladu s navedenom odredbom, nikakva ovjera pred drugim organima, uključujući i ovjeru pred diplomatsko-konzularnim predstavništvom Bosne i Hercegovine, ne može zamijeniti obavezu ugovornih strana da takav ugovor prije prijavljivanja za razrez poreza moraju obavezno ovjeriti kod mjerodavnog suda u općini gdje se nekretnina nalazi i bez obzira na činjenicu da li takvi ugovori ovjereni kod drugih organa mogu biti punovažni u drugim pravnim poslovima. S obzirom da ugovor o poklonu nije bio ovjeren pred nadležnim sudom, nije mogao biti ni punovažan pravni osnov za razrez poreza na promet. Neosnovanim su ocijenjeni apelantovi žalbeni navodi da je njegov otac nakon zaključenja ugovora preminuo pa da je nemoguće izvršiti nadovjeru ugovora pred nadležnim sudom. S tim u vezi je ukazano da je apelant priložio izvod iz matične knjige Švedske poreske agencije od 9. decembra 2004. godine iz kojeg proizlazi da je njegov otac preminuo 5. oktobra 2004. godine, dakle dvije godine nakon zaključenja ugovora o poklonu, što je po mišljenju suda bilo dovoljno vremena da se ugovor ovjeri u skladu s članom 14. stav 2. Zakona o porezu na promet nepokretnosti.

9. Kantonalni sud je Presudom broj 07 0 U 001201 11 Uvp od 21. septembra 2011. godine odbio kao neosnovan apelantov zahtjev za vanredno preispitivanje Presude Kantonalnog suda broj 07 0 U 001201 08 U od 1. jula 2009. godine. U obrazloženju presude je, pored ostalog, ukazano na isključivost i formalistički karakter odredbe člana 14. stav 2. Zakona o porezu na promet nekretnina, te da u istom zakonom nije predviđena bilo kakva druga alternativna mogućnost ovjere ugovora o poklonu nekretnina, odnosno da takva mogućnost nije predviđena ni nekim drugim zakonom. Na temelju navedenog zaključeno je da je pravilno primijenjen zakon u odnosu na apelantov zahtjev za razrez poreza. Kantonalni sud nije prihvatio apelantov navod da je ovjera potpisa u ugovoru u poklonu izvršena u skladu s propisima koji regulišu materiju diplomatsko-konzularnog poslovanja, jer se u zahtjevu takvi propisi ne navode, a niti su sudu poznati propisi koji bi derogirali odredbu člana 14. stav 2. Zakona o porezu na promet nepokretnosti.


10. Apelant smatra da mu je osporenim presudama povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), kao i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Apelant smatra da je ovjera ugovora o poklonu izvršena shodno propisima koji regulišu materiju diplomatsko-konzularnog poslovanja. Cilj formalne ovjere jeste utvrđivanje identiteta ugovornih strana, te sprečavanje zloupotreba ovjerom kod nadležnog organa. Apelant ističe da se radilo o darovanju između oca i njega kao sina, da su identitet stranaka i vjerodostojnost potpisa nesporno utvrđeni, da je ugovor u cijelosti izvršen, te da je jedna od strana u međuvremenu preminula. Po apelantovom mišljenju, ambasada BiH kao predstavnik države u inostranstvu konzumira ovlaštenja sudova države koju predstavlja u pogledu ovjere potpisa na dokumentima koje državljani BiH sačine u zemlji u kojoj se ambasada BiH nalazi. Na temelju navedenog apelant smatra da je materijalno pravo proizvoljno primijenjeno, zbog čega nije u mogućnosti da ugovor o poklonu uknjiži u zemljišne knjige, što za posljedicu ima i povredu prava na imovinu. Najzad, apelant smatra da je zbog paušalne i selektivne primjene zakona donesena i nezakonita odluka, a nezakonita je jer je arbitrarna, pa

stoga ni obrazloženje ne zadovoljava zahtjeve člana 6. stav 1. Evropske konvencije


11. Kantonalni sud je u odgovoru na apelaciju istakao da u sudskom postupku apelantu nisu povrijeđena prava na koja u apelaciji ukazuje, te da u cjelini ostaje kod obrazloženja osporenih presuda.

12. Federalno ministarstvo finansija je istaklo da su prvostepeno i drugostepeno rješenje donijeti na temelju zakona, a što je potvrđeno i presudom Kantonalnog suda, kao i da su rješenja donijeta uz potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje i uz pravilnu primjenu materijalnog prava.


13. Zakon o porezu na promet nekretnina Hercegovačko-neretvanskog kantona ("Službene novine HNK" br. 8/00 i 5/04) u relevantnom dijelu glasi:

Član 14. (…)

Svi ugovori kojim se vrši promet nekretnina moraju prije prijavljivanja za razrez poreza na promet nekretnina ovjeriti kod nadležnog suda u općini gdje se nekretnina nalazi.

Član 24. Bez dokaza o plaćenom porezu na promet nekretnina ne

može se upisati prijenos vlasništva na nekretnini u zemljišnim knjigama.

14. Zakon o zemljišnim knjigama Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" br. 19/03 i 54/04) u relevantnom dijelu glasi:

Član 5. Konstitutivno dejstvo

(1) Vlasništvo i druga prava na nekretninama nastaju tek sa upisom u zemljišnu knjigu (...)

15. Zakon o prometu nepokretnosti ("Službeni list SRBiH" br. 38/78, 4/89, 29/90 i 22/91; te "Službeni list SRBiH" broj 21/92, 3/93, 13/94, 18/94 i 33/94) u relevantnom dijelu glasi:

Član 9. Ugovor na osnovu kog se prenosi pravo svojine na

nepokretnosti mora biti sačinjen u pismenom obliku, a potpisi ugovarača ovjereni u nadležnom sudu Republike Bosne i Hercegovine.

Ugovor koji je zaključen protivno odredbi stava 1. ovog člana ne proizvodi pravno dejstvo.

16. Bečka konvencija o konzularnim odnosima ("Službeni list RBiH" broj 25/93-Pregled međunarodnih multilateralnih ugovora) u relevantnom dijelu glasi:

Član 5 Konzularne funkcije

Konzularne funkcije se sastoje u: a) zaštiti, u državi prijema interesa države imenovanja i

njenih državljana, fizičkih i pravnih lica, u granicama koje dopušta međunarodno

pravo; (...) d) izdavanju pasoša i putnih isprava državljanima države

imenovanja, kao i viza i drugih odgovarajućih dokumenata licima koja žele da

putuju u državu imenovanja; e) pružanju pomoći i potpore državljanima, fizičkim i

pravnim licima, države imenovanja; f) djelovanje u svojstvu javnog bilježnika i službenika

građanskog stanja i vršenju sličnih


funkcija, kao i vršenju izvjesnih funkcija administrativne prirode, ukoliko se tome ne

protive zakoni i propisi države prijema; g) zaštiti interesa državljana države imenovanja, fizičkih i

pravnih lica, u pogledu nasljeđivanja na teritoriji države prijema, u skladu sa

zakonima i propisima države prijema; m) vršenju svih drugih funkcija koje država imenovanja

povjeri konzulatu, a koje zakoni i propisi države prijema ne zabranjuju, ili kojima se

država prijema ne protivi ili koje su pometnute u međunarodnim sporazumima na snazi

između države imenovanja i države prijema. 17. Zakon o ministarstvima i drugim tijelima uprave

("Službeni glasnik BiH" br. 5/03. 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09 i 59/09, 103/09) u relevantnom dijelu glasi:

Član 8. Ministarstvo vanjskih poslova nadležno je za: (...) - organizovanje, usmjeravanje i koordiniranje rada

diplomatsko-konzularnih predstavništava BiH u inostranstvu; (...) - vršenje poslova u vezi sa boravkom i zaštitom prava i

interesa državljana BiH na stalnom i privremenom boravku u inostranstvu i domaćih pravnih lica u inostranstvu;

(…) 18. Zakon o notarima ("Službene novine FBiH" broj

45/02) u relevantnom dijelu glasi:

Član 73. Pravni poslovi za koje je obavezna notarska obrada isprava

Pravni poslovi koji za svoju pravnu valjanost zahtijevaju notarsku obradu isprava odnose se na:

(…) 4. pravne poslove, čiji je predmet prenos ili sticanje

vlasništva ili drugih stvarnih prava na nekretninama, (…)

VI. Dopustivost

19. U skladu s članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

20. U skladu s članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojeg je koristio.

21. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom podnijetom 9. jula 2009. godine je Presuda Kantonalnog suda broj 070 U 001201 08 od 1. juna 2009. godine po apelantovoj tužbi u upravnom sporu, koju je apelant primio 23. juna 2009. godine. Shodno navedenom, slijedi da je apelacija podnesena u roku od 60 dana kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Nadalje, apelant je u dopuni apelacije od 6. januara 2012. godine osporio i Presudu Kantonalnog suda broj 07 0 U 001201 11 Uvp od 21. septembra 2011. godine kojom je odlučeno o njegovom zahtjevu za vanredno preispitivanje sudske odluke i koja u konkretnom slučaju predstavlja konačnu odluku o njegovom pravu. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

22. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

23. Apelant pobija navedene presude tvrdeći da su tim presudama povrijeđena njegova prava iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, te iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

Pravo na imovinu

24. Član II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:

k) Pravo na imovinu. Član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju u

relevantnom dijelu glasi: Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano

uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom i općim načelima međunarodnog prava.

Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatra potrebnim da bi nadzirala korištenje imovine u skladu s općim interesima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugih doprinosa ili kazni.

25. Ustavni sud podsjeća da član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju sadrži tri različita pravila. Prvo pravilo, koje se nalazi u prvoj rečenici prvog stava je opće prirode i izražava princip mirnog uživanja u imovini. Drugo pravilo, sadržano u drugoj rečenici istog stava, određuje da lišavanje imovine može da se desi pod određenim uvjetima. Treće pravilo, sadržano u stavu 2. istog člana, dozvoljava da države potpisnice imaju pravo, između ostalog, da kontrolišu korištenje imovine u skladu s javnim interesom. Sva tri pravila su međusobno povezana i nisu u međusobnoj kontradikciji, a drugo i treće pravilo se odnose na određene slučajeve miješanja države u pravo na mirno uživanje imovine i trebaju se promatrati u svjetlu prvog pravila (vidi Evropski sud za ljudska prava, Holy Monasteries protiv Grčke, presudu od 9. decembra 1994. godine, serija A, broj 301-A, stav 51).

26. Ustavni sud ukazuje na konzistentnu praksu Evropskog suda i vlastitu jurisprudenciju, prema kojim koncept "imovina" u prvom dijelu člana 1. ima autonomno značenje koje nije ograničeno vlasništvom nad fizičkim dobrima i nezavisno je od formalne klasifikacije u domaćem pravu: određena druga prava i interesi koja konstituišu imovinu mogu se također smatrati "imovinskim pravima" i zbog toga predstavljati "imovinu" u smislu člana 1. Protokola broj 1 (vidi Evropski sud, Iatridis protiv Grčke [GC], broj 31107/96, ECHR 1999-II, stav 54).

27. U konkretnom slučaju potrebno je odgovoriti na pitanje da li apelantov zahtjev za razrez poreza na temelju ugovora o poklonu nekretnine potpada pod primjenu člana 1. Protokola broj 1.

28. Apelant je, u svojstvu poklonoprimaoca, sa svojim ocem, u svojstvu poklonodavca, zaključio ugovor o poklonu koji za predmet ima stan i koji je podnio nadležnom poreskom organu radi razreza poreza. U skladu s članom 8. Zakona o porezu na promet nekretnina obveznik poreza na promet nekretnina pri poklanjanju je poklonoprimalac, kao lice koje stiče nekretninu. Osporenim odlukama apelantov zahtjev za razrez poreza je odbijen jer ugovor o poklonu nije bio ovjeren u skladu s članom 14. stav 2. Zakona o porezu na promet. U postupcima koje je vodio kako pred nadležnim poreskim organima tako i pred sudom, nije dovedena u pitanje činjenica da je apelant na temelju


ugovora o poklonu stekao predmetnu nekretninu i da je drži u posjedu, odnosno da je ugovor o poklonu u cjelini izvršen. Međutim, bez dokaza o plaćenom porezu na promet nekretnina ne može se upisati prijenos vlasništva na nekretnini u zemljišnim knjigama. Shodno navedenom, slijedi da se odlučivanje o apelantovom zahtjevu za razrez poreza ticalo odlučivanja o imovinskim pravima u smislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, pa da je osporenim odlukama kojim je njegov zahtjev odbijen došlo do miješanja u njegovo pravo.

29. Stoga, Ustavni sud mora odgovoriti na sljedeća pitanja: (a) je li miješanje predviđeno zakonom, (b) služi li miješanje zakonitom cilju u javnom interesu i (c) je li miješanje proporcionalno cilju, tj. uspostavlja li pravičnu ravnotežu između apelantovog prava i općeg javnog interesa.

30. Apelant je uz zahtjev za razrez poreza podnio ugovor o poklonu koji je ovjeren u Ambasadi BiH u Švedskoj, a koji za predmet ima stan koji se nalazi u Mostaru. Apelantov zahtjev je odbijen na osnovu člana 14. stav 2. Zakona o porezu na promet. Navedenom odredbom, koja je bila na snazi u vrijeme podnošenja zahtjeva, bilo je regulisano da svi ugovori kojim se vrši promet nekretnina moraju prije prijavljivanja za razrez poreza biti ovjereni kod nadležnog suda koji je određen kao sud u općini gdje se nekretnina nalazi. Shodno navedenom, slijedi da su osporene odluke utemeljene na zakonu koji je bio na snazi u vrijeme podnošenja zahtjeva, odnosno da je miješanje u apelantovo pravo na imovinu u skladu sa zakonom u smislu člana 1. Protokola broj 1.

31. U regulisanju oblasti poreza države imaju široko polje procjene u donošenju zakona koje smatraju neophodnim kako bi osigurale plaćanje poreza što podrazumijeva, pored ostalog, i propisivanje uvjeta pod kojim se poreska obaveza prijavljuje, tj. da uz prijavu mora biti predočen i ugovor koji je ovjeren pred nadležnim sudom, kao što je i u konkretnom slučaju. Kada se ova odredba dovede u vezi s članom 9. Zakona o prometu nepokretnosti, prema kojoj ugovor o prometu nepokretnosti, da bi proizvodio pravno dejstvo, mora biti sačinjen u pismenoj formi, a potpisi ugovarača moraju biti ovjereni kod nadležnog suda u Republici Bosni i Hercegovini, proizlazi da je i u službi pravne sigurnosti. Na taj način ugovor, koji je izraz slobodne volje lica koja ga sačinjavaju dobija karakter javne isprave s dejstvom pretpostavke tačnosti o podacima koji su predočeni. Ovo je važan faktor u ostvarivanju obaveze države da osigura pravnu sigurnost građanima u pitanju sticanja i ostvarivanja prava na nekretninama, a koje nije oslobođena ni kada je u pitanju ostvarivanje i zaštita prava koja su slobodnom voljom uredili. Shodno navedenom, miješanje u konkretnom slučaju je nesumnjivo slijedilo i legitimni cilj.

32. Najzad, potrebno je odgovoriti na pitanje da li u okolnostima konkretnog slučaja miješanje zadovoljava i razuman odnos proporcionalnosti između općeg interesa i interesa pojedinaca. U vezi s tim Ustavni sud, slijedeći vlastitu praksu i praksu Evropskog suda, ukazuje na to da u svakom pojedinom slučaju mora postojati "pravičan odnos" između zahtjeva javnog interesa koji se želi postići i zaštite osnovnih prava pojedinaca, a što nije moguće postići ako apelant mora snositi "poseban i pretjeran teret" (vidi Evropski sud za ljudska prava, James i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 21. februara 1986. godine, serija A, broj 98, st. 46. i 50).

33. Ustavni sud primjećuje da je ugovor o poklonu ovjeren u Ambasadi BiH u Švedskoj gdje su u momentu njegovog stavljanja i potpisivanja živjeli i apelant i njegov otac. Apelant je smatrao da ambasada BiH, kao predstavnik države u inostranstvu, konzumira i ovlaštenja sudova države koju predstavlja u pogledu ovjere potpisa na dokumentima koje naši državljani sačinjavaju za ovjeru u zemlji u kojoj se ambasada nalazi.

34. Ustavni sud podsjeća da je u ovoj odluci već zaključeno da je miješanje u apelantovo pravo na imovinu zasnovano na zakonu. Navedeni zakon je jasan i nedvosmislen, objavljen je u službenom glasilu i dostupan je. Stoga, činjenica da su apelant i njegov otac u vrijeme zaključenja ugovora o poklonu boravili u Švedskoj ne može se smatrati kao okolnost koja bi predstavljala apsolutnu prepreku da apelant bude upoznat s predmetnim zakonom. Također, nije nerazumno očekivati da lice, u ostvarivanju i zaštiti svojih prava, zauzima aktivan stav, odnosno da preduzme mjere i radnje kojim će ostvariti zaštitu svojih prava.

35. Nadalje, Ustavni sud podsjeća da Bečka konvencija o konzularnim odnosima određuje da su konzularni poslovi, pored ostalog: izdavanje pasoša i putnih isprava državljanima države odašiljanja, djelovanje u svojstvu javnog bilježnika i matičara i vršenju sličnih funkcija, kao i u vršenju izvjesnih funkcija administrativne prirode, ukoliko se zakoni i propisi države prijema tome ne protive, te vršenje svih drugih poslova koje odredi država odašiljanja, a u skladu s uvjetima utvrđenim Bečkom konvencijom. U skladu s članom 8. Zakona o ministarstvima i drugim tijelima uprave, u nadležnosti Ministarstva vanjskih poslova, kao organa uprave koji obavlja upravne i stručne poslove iz nadležnosti BiH, je i organiziranje, usmjeravanje i koordiniranje rada diplomatsko-konzularnih predstavništava BiH u inostranstvu. Dakle, nesporno je da ambasade/konzulati predstavljaju javnu vlast države kojoj pripadaju.

36. U okolnostima konkretnog slučaja potpisi na ugovoru o poklonu ovjereni su pečatom Ambasade BiH u Švedskoj, a iz čega proizlazi da su javne vlasti apelantov zahtjev za ovjeru ugovora prihvatile i odobrile kao dopušten. Na taj način apelant je doveden u uvjerenje da je ispunio svoju obavezu u skladu sa zakonom, odnosno da ne treba preduzimati dalje korake kako bi zaštitio svoja prava. U tom smislu je bez značaja koliko je vremena proteklo od zaključivanja i ovjere ugovora u Ambasadi BiH u Švedskoj i smrti apelantovog oca, odnosno da li je ovo vrijeme bilo dovoljno da se ugovor ovjeri i kod nadležnog suda, jer je apelant postupanjem organa javne vlasti doveden u uvjerenje da je postupio u skladu sa zakonom. S obzirom da je apelantov otac preminuo nakon ovjere ugovora a prije podnošenja zahtjeva za razrez poreza, apelant više nije u mogućnosti da ovaj nedostatak otkloni, iako u toku postupka ničim nije dovedena u pitanje njegova tvrdnja da je ugovor o poklonu u cjelini izvršen i da je u on u posjedu predmetne nekretnine. Najzad, Ustavni sud primjećuje i da je Zakonom o notarima, koji se počeo primjenjivati od 4. maja 2007. godine, regulisano da je uvjet za pravnu valjanost pravnih poslova čiji je predmet prenos ili sticanje vlasništva ili drugih stvarnih prava na nekretninama notarska obrada. Slijedom navedenog izmijenjen je i člana 14. stav 2. Zakona o porezu na promet, tako da se više ne zahtijeva ovjera ugovora kojim se prometuju nekretnine kod suda u mjestu gdje se nekretnina nalazi već se zahtjeva ovjerava kod nadležnog tijela ("Službene novine HNK" broj 11/08, u primjeni od 27. novembra 2008. godine).

37. Ustavni sud smatra da u specifičnim okolnostima konkretnog slučaja, kada je apelant djelovanjem javnih vlasti doveden u uvjerenje da postupa u skladu sa zakonom i da ima pravno valjan ugovor, te kada više ne postoji mogućnost da takav ugovor naknadno konvalidira i otkloni nedostatke jer je druga ugovorna strana preminula, dosljedno tumačenje zakona da ugovor mora biti ovjeren pred nadležnim sudom ne zadovoljava pravičan odnos proporcionalnosti između zaštite općeg interesa i interesa pojedinca, te da apelant mora snositi poseban i pretjeran teret.


38. Ustavni sud zaključuje da je povrijeđeno apelantovo pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

Ostali navodi

39. S obzirom na utvrđenu povredu prava na imovinu, Ustavni sud smatra da nema potrebe da posebno ispituje i navode u odnosu na povredu prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

VIII. Zaključak

40. Ustavni sud zaključuje da postoji povreda prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju kada je miješanjem u pravo na imovinu, zasnovanom na zakonu i u svrhu ostvarivanja legitimnog cilja, u specifičnim okolnostima konkretnog slučaja narušen razuman odnos proporcionalnosti tako da pojedinac mora da snosi pretjeran i pojedinačan teret jer je djelovanjem javnih vlasti doveden u uvjerenje da je postupio u skladu sa zakonom, a više ne postoji mogućnost da nedostatak uočen dosljednim tumačenjem zakona otkloni, zbog čega je onemogućen u uživanju i zaštiti prava koje mu pripada.

41. Na osnovu člana 61. st. 1, 2. i 3. i člana 64. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.



Valerija Galić, s. r.

278 Ustavni sud Bosne i Hercegovine je u plenarnom sazivu, u

predmetu broj AP 2862/09, rješavajući apelaciju Rašide Omerbašić na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. točka 2, članka 61. st. 1. i 2. i članka 64. stavak 1. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, dopredsjednik Tudor Pantiru, dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Constance Grewe, sutkinja Mato Tadić, sudac Mirsad Ćeman, sudac Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 30. siječnja 2013. godine donio

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvaja se apelacija Rašide Omerbašić. Utvrđuje se povreda članka II/3.(e) Ustava Bosne i

Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Ukida se Presuda Vrhovnog suda Republike Srpske broj 118-0-Rev-07-001 076 od 11. lipnja 2009. godine.

Predmet se vraća Vrhovnom sudu Republike Srpske koji je dužan, po žurnom postupku, donijeti novu odluku sukladno članku II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Nalaže se Vrhovnom sudu Republike Srpske da, sukladno članku 74. stavak 5. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti

Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.



1. Rašida Omerbašić (u daljnjem tekstu: apelantica) iz Broda, koju zastupa Novak Borojević, odvjetnik iz Broda, podnijela je 7. rujna 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 118-0-Rev-07-001 076 od 11. lipnja 2009. godine.


2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog suda, Okružnog suda u Doboju (u daljnjem tekstu: Okružni sud), Osnovnog suda u Derventi (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) i Pravobraniteljstva Republike Srpske, Sjedište zamjenika u Doboju (u daljnjem tekstu: Pravobraniteljstvo Republike Srpske) 1. ožujka, 26. veljače i 11. ožujka 2010. godine je zatraženo da dostave odgovor na apelaciju.

3. Vrhovni sud, Okružni sud, Osnovni sud i Pravobraniteljstvo Republike Srpske su 16, 5, 4. i 15. ožujka 2010. godine dostavili odgovor na apelaciju.

4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju su dostavljeni apelantici 29. ožujka 2010. godine.

5. Ustavni sud je 27. kolovoza 2012. godine zatražio presliku spisa od Osnovnog suda koji je 10. rujna 2012. godine postupio po traženom.


6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantičinih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

7. Rješenjem Sekretarijata za prostorno uređenje, urbanizam i stambeno-komunalne poslove Općine, tada, Srpski Brod, od 18. svibnja 1998. godine, određeno je rušenje ratnim djelovanjima oštećenog stambenog objekta u ul. Trg cara Dušana, u Srpskom Brodu (u daljnjem tekstu: stambeni objekat), u suvlasništvu apelantice, izgrađenog na zemljištu u društvenom vlasništvu. U obrazloženju rješenja je navedeno da, kako je stambeni objekat napušten i ne može služiti svojoj namjeni, te predstavlja opasnost po život i zdravlje prolaznika, u smislu odredaba članka 117. Zakona o uređenju prostora doneseno je navedeno rješenje. Rješavajući o prizivu na ovo rješenje, Ministarstvo za urbanizam stambeno-komunalne djelatnosti, građevinarstvo i ekologiju je donijelo rješenje od 4. lipnja 1999. godine kojim je poništilo prvostupanjsko rješenje i predmet vratilo na ponovni postupak.

8. Rješenjem Osnovnog suda broj P-411/98 od 8. rujna 2000. godine, po prijedlogu apelantice i drugih (više vlasnika i posjednika drugih nekretnina) kao predlagača protiv protupredlagača, Općine Srpski Brod, određena je privremena mjera i zabranjeno Općini Srpski Brod da mijenja faktično stanje, te gradi i postavlja privremene objekte na nekretninama koje se nalaze u vlasništvu ili posjedu apelantice i ostalih predlagača. Istim rješenjem je određeno da privremena mjera ostaje na snazi dok apelantica i ostali predlagači ne ostvare prava koja im po zakonu pripadaju u odnosu na nekretnine, uz uvjet da apelantica i ostali predlagači u roku od 60 dana sudu dostave dokaz da su pokrenuli postupak za ostvarenje svojih prava kod mjerodavnog organa radi opravdanja privremene mjere (članak 273. stavak 1.


Zakona o izvršnom postupku, u daljnjem tekstu: ZIP) ili do drugačije odluke suda ukoliko se okolnosti zbog kojih je mjera određena kasnije promijene tako da mjera više ne bude potrebna. Ovo rješenje je potvrđeno rješenjem Okružnog suda od 3. studenog 2000. godine.

9. Rješavajući apelantičinu prijavu od 23. listopada 2000. godine i dr. protiv Republike Srpske, Komisija za ljudska prava pri Ustavnom sudu BiH (u daljnjem tekstu: Komisija) je donijela Odluku o prihvatljivosti i meritumu broj CH/00/5963, od 4. studenog 2004. godine (u daljnjem tekstu: Odluka). U Odluci Komisija je u uvodnom dijelu istaknula: "Podnositelji prijava, koji su bošnjačke nacionalnosti, prije oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini živjeli su u Bosanskom Brodu. Prijave su veoma slične: u svibnju 1998. godine Općina Srpski Brod donijela je rješenje o rušenju kuća podnositelja prijava, sukladno članku 117. Zakona o prostornom uređenju, a te odluke im nikada nisu uručene, niti su u njihovo ime imenovani privremeni zastupnici u ovim postupcima, kako je zakonom propisano. Ubrzo nakon donošenja ovih odluka, njihovi domovi su srušeni. Podnositelji prijava tvrde da kuće nisu bile toliko oštećene da ih je trebalo srušiti i da ih je, ustvari, Općina Srpski Brod namjerno dodatno oštetila, tako da bi oštećenje zahtijevalo njihovo rušenje. Ukupno 18 kuća, koje su se nalazile u samom centru grada, srušeno je na osnovu neuvjetnosti za stanovanje. Kuće su bile u vlasništvu Bošnjaka i Hrvata, a jedna je bila u vlasništvu Islamske zajednice. Prema navodima podnositelja prijava, Općina Srpski Brod namjerava započeti izgradnju hotela na mjestu na kome su se kuće nalazile zbog veoma atraktivne lokacije u samom centru grada". Komisija je, između ostalog, odlučila "jednoglasno, da prijave proglasi prihvatljivim, jednoglasno da je Republika Srpska prekršila pravo podnositelja prijave na pristup sudu zagarantirano stavkom 1. članka 6. Europske konvencije o ljudskim pravima, čime je Republika Srpska prekršila članak 1. Sporazuma, jednoglasno, da je, u pogledu rušenja nekretnina prema rješenju od 18. svibnja 1998. godine Republika Srpska prekršila pravo podnositelja na mirno uživanje imovine u smislu članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, čime je Republika Srpska prekršila članak 1. Sporazuma, jednoglasno da su podnositelji prijava diskriminirani u uživanju svojih imovinskih prava zaštićenih člankom 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, čime je Republika Srpska prekršila članak 1. Sporazuma, jednoglasno da isplati apelantici iznos od 6.666,00 KM zbog rušenja njene kuće…, jednoglasno da naredi Republici Srpskoj da svakom podnositelju prijave, pojedinačno, isplati iznos od 4.000,00 KM na ime kompenzacije zbog nemogućnosti korištenja njihove imovine i za nematerijalnu štetu koju su pretrpjeli zbog kršenja njihovih ljudskih prava, uključujući i nemogućnost da sudjeluju i zaštite svoja prava u postupku pred domaćim organima, najkasnije u roku od mjesec dana od prijema ove odluke".

10. Apelantica je 3. studenog 2005. godine podnijela tužbu protiv tužene Općine Bosanski Brod (u daljnjem tekstu: tužena) radi utvrđenja, predaje nekretnina-zemljišta u posjed i naknade štete. U obrazloženju tužbe apelantica je navela da je uživala trajno pravo korištenja na zemljištu u društvenom vlasništvu, zajedno sa suprugom svog umrlog brata, na kojem je u suvlasništvu imala izgrađen stambeni objekat sa 141,18 m² njenog vlasništva. Nadalje, apelantica je navela da je prije rata živjela u stambenom objektu, da je zbog rata napustila Bosanski Brod i otišla živjeti u R Hrvatsku, da je tužena 18. svibnja 1998. godine donijela rješenje o rušenju stambenog objekta, bez njenog znanja i pristanka, da je na njen prijedlog broj P-411/98 od 10. lipnja 1998. godine (prijedlog dopunjen u više navrata) Osnovni sud donio rješenje od 8. rujna 2000. godine, koje je potvrđeno rješenjem Okružnog suda od 3. studenog 2000. godine, kojim je odredio privremenu mjeru kojom je zabranio tuženoj bilo kakve

izmjene faktičnog stanja, gradnje i postavljanja privremenih objekata na nekretninama-zemljištu. Apelantica je navela da tužbeni zahtjev temelji na odredbama Zakona o obveznim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO), odredbama Zakona o uređenju prostora, odredbama Zakona o građevinskom zemljištu, odredbama Zakona o općem upravnom postupku i odredbama Zakona o nasljeđivanju.

11. Presudom Osnovnog suda broj 13 84 P 0011559 05 P od 11. kolovoza 2006. godine utvrđeno je da apelantica ima pravo suvlasništva i suposjeda sa 2/3 dijela na nekretninama- zemljištu (u izreci presude precizno navedene oznake i površina), što je tužena dužna priznati i trpjeti i predati apelantici nekretnine-zemljište u posjed.

12. Istom presudom obvezana je tužena da apelantici izgradi stambeni objekat koji je srušila na temelju rješenja od 18. svibnja 1998. godine, ili da apelantici naknadi štetu u iznosu od 57.910,66 KM sa zakonskim zateznim kamatama, počevši od dana rušenja stambenog objekta do isplate, te da apelantici naknadi troškove postupka.

13. Također, istom presudom, Osnovni sud je odbio kao neutemeljen preostali dio tužbenog zahtjeva.

14. U obrazloženju presude Osnovni sud je naveo da nije utemeljen prigovor o presuđenoj stvari, jer apelantica ne prijepori da je naplatila iznos od 10.666,00 KM u predmetu pred Komisijom, ali to nije naknada za imovinsku štetu pričinjenu apelantici, već naknada zbog nemogućnosti korištenja svoje imovine, bolje reći naknada neimovinske štete koju je apelantica pretrpjela zbog povrede njenih prava. U odnosu na prigovor zastare koji je istaknula tužena, Osnovni sud je istaknuo da nije utemeljen, jer je apelantica podnijela prijavu 23. listopada 2000. godine Domu za ljudska prava za Bosnu i Hercegovinu (u daljnjem tekstu: Dom), tako da je u smislu članka 388. Zakona o obveznim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO) prekinula tijek zastare koji je trajao sve do 4. studenog 2004. godine kada je Komisija donijela Odluku, nakon čega je apelantica u zakonskom roku, sukladno članku 392. stavak 1. ZOO, 3. studenog 2005. godine podnijela tužbu. Nadalje, Osnovni sud je naveo da je izvršio uvid u zk. izvatke, posjedovni list, presliku katastarskog plana, fotografije porušenog stambenog objekta, rješenja: od 18. svibnja 1998. godine, 12. listopada 1998. godine, 4. lipnja 1999. godine, 18. rujna 2000. godine i 3. studenog 2000. godine, Odluku Komisije, dopis OSC-a od 10. prosinca 1998. godine i nalaz i mišljenje vještaka građevinske struke, kao i dopunu ovog nalaza (vještak dao procjenu stambenog objekta, te tržišnu vrijednost prava korištenja nekretnine-zemljišta), te da je saslušao svjedoke na okolnost življenja apelantice u stambenom objektu i okolnosti rušenja stambenog objekta, apelanticu kao parničnu stranku i vještaka građevinske struke. Osnovni sud je naveo da je apelantica suvlasnik sa 2/3 dijela označenih nekretnina zemljišta i ima pravo provoditi postupak pred sudom glede svoga suvlasničkog dijela, a kako je utvrdio postojanje štete zbog rušenja apelantičine kuće i postojanja odgovornosti tužene, to je u smislu članka 37. i 43. Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima, članka 172. stavak 1. u svezi s čl. 154, 186, 187. i 277. ZOO, članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljenih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija) i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, kao i članka 17. stavak 1. Ustava Republike Srpske, prema kojima svatko ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim i nepravilnim radom nanese službena osoba ili državni organ, odlučio kao u dispozitivu presude.

15. Odlučujući o prizivima apelantice i tužene, Presudom Okružnog suda broj 013-0-Gž-06-000692 od 16. listopada 2007. godine, apelantičin priziv je odbijen, a priziv tužene djelomično uvažen i pobijana presuda preinačena u dijelu odluke o troškovima postupka, dok je u preostalom dijelu prvostupanjska


presuda potvrđena. U obrazloženju presude Okružni sud je naveo da je pravilan stav prvostupanjskog suda u svezi odbijanja prigovora zastare u smislu čl. 388. i 392. stavak 1. ZOO, jer je apelantica podnijela prijavu Domu 23. listopada 2000. godine, a postupak po prijavi je okončan 4. studenog 2004. godine. Također, pravilan je stav i glede prigovora presuđene stvari, jer se naknada koju je odredila Komisija odnosi na rušenje i nekorištenje kuće, te neugodnosti zbog toga, a ne na naknadu materijalne štete.

16. Presudom Vrhovnog suda broj 118-0-Rev-07-001 076 od 11. lipnja 2009. godine revizija tužene je usvojena, a presuda Okružnog suda preinačena tako da se odbija apelantičin tužbeni zahtjev, te је obvezana apelantica tuženoj izmiriti troškove postupka.

17. Obrazlažući razloge za odluku, Vrhovni sud je istaknuo sljedeće. Nižestupanjski sudovi su pogrešno zaključili da nije nastupila zastara. Naime, nije prijeporno da je izvršeno nezakonito rušenje stambenog objekta zbog propusta mjerodavnih organa tužene, jer apelantici, makar i postavljanjem privremenog zastupnika, nije omogućeno efikasno sudjelovanje u postupku. Propuštanje navedenoga, u smislu odredaba članka 55. stavak 1. tada važećeg Zakona o općem upravnom postupku, ukazuje na zaključak o odgovornosti tužene u smislu članka 17. Ustava Republike Srpske i članka 172. ZOO. Međutim, za činjenicu da je nastupila šteta nezakonitim rušenjem stambenog objekta apelantica je saznala najkasnije 10. lipnja 1998. godine, kada je podnijela prijedlog prvostupanjskom sudu radi izdavanja privremene mjere, upravo zbog rušenja stambenog objekta. Od tada počinje teći trogodišnji subjektivni rok za isticanje zahtjeva za naknadu štete, u smislu članka 376. stavak 1. ZOO. Okolnost da je apelantica podnijela prijavu Domu 23. studenog 2000. godine nema karakter prekida tijeka zastare u smislu odredaba članka 388. ZOO, koje propisuju da se zastarijevanje prekida podnošenjem tužbe i svakom drugom povjeriteljevom radnjom poduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim mjerodavnim organom u svrhu utvrđivanja, osiguranja ili ostvarivanja potraživanja. Sukladno odredbi članka 2. Aneksa VI Općeg okvirnog sporazuma za mir u BiH, Dom je dio Komisije. Njegova mjerodavnost se proteže na utvrđivanje navodnih ili očitih povreda ljudskih prava i navodnu ili očitu diskriminaciju u uživanju tih prava (čl. 2. i 8. Aneksa VI). Ukoliko u tom postupku utvrdi postojanje povrede ljudskih prava ili diskriminacije u uživanju tih prava, donosi odluku koja sadrži korake koje će tužena strana poduzeti u ispravljanju povreda, a može sadržavati novčanu naknadu. Zbog ovakve pravne prirode i mjerodavnosti Doma, on nije mjerodavni organ iz članka 388. ZOO, jer se pred njim ne utvrđuje, ne osigurava niti ostvaruje potraživanje naknade štete, već se isključivo razmatra pitanje povrede ljudskih prava, uključujući mogući nalog za plaćanje novčane kompenzacije. S druge strane, odgovornost tužene strane za nastalu štetu je osnov parnice za naknadu štete, o čemu se nije odlučivalo u postupku pred Domom. U prilog navedenom, Vrhovni sud je naveo da se novčana kompenzacija koju je apelantici dodijelio Dom odnosi na rušenje kuće i na nemogućnost korištenja imovine i nematerijalnu štetu zbog kršenja prava, a ne i na utvrđenje, osiguranje ili ostvarivanje naknade štete. Sukladno navedenom, nižestupanjski sudovi su, pogrešno ocjenjujući postupak pred Domom, nepravilno mu dajući karakter mjerodavnog organa i predmet postupka pred njim, a u smislu odredbe članka 388. ZOO, pogrešno smatrali da je tijek zastare prekinut i da je počeo teći iznova danom donošenja Odluke Komisije.

18. Vrhovni sud je zaključio kako Dom nije sud ili mjerodavno tijelo iz članka 388. ZOO, te pokretanje postupka pred njim nema dejstvo prekida zastarjelosti zahtjeva za naknadu štete. Zbog toga donošenjem Odluke Komisije rok zastare nije

počeo teći iznova u smislu odredbe članka 392. stavak 1. ZOO. S tim u svezi je trogodišnji rok iz članka 376. stavak 1. ZOO za podnošenje predmetne tužbe počeo teći 10. lipnja 1998. godine, kada je apelantica podnijela prijedlog za izdavanje privremene mjere i time saznala za postojanje štete i štetnika. U smislu stavka 2. istog članka objektivni petogodišnji rok je istekao 10. lipnja 2003. godine. Vrhovni sud je istaknuo da, kako je apelantica tužbu podnijela 3. studenog 2005. godine, to je pravilnom primjenom materijalnog prava uvažavanjem utemeljenog prigovora zastare, koji je tužena isticala u svim fazama postupka, apelantičin tužbeni zahtjev u ovom dijelu odbio.

19. Nadalje, Vrhovni sud je istaknuo da u smislu odredaba članka 185. ZOO naknada materijalne štete podrazumijeva uspostavu ranijeg stanja, a tek ako to nije moguće ili ako se na taj način šteta ne može ukloniti, naknada se daje u novcu. Apelantičin zahtjev da joj se izgradi stambeni objekat koja odgovara njenom suvlasničkom dijelu predstavlja zahtjev za naknadu štete u smislu članka 185. ZOO, a kako je uz ovaj zahtjev postavljen i alternativni zahtjev riječ je o alternativnoj obvezi, a pravo izbora je na tuženoj. Međutim, kako se rokovi zastare iz članka 376. ZOO odnose na sve oblike štete propisane odredbama članka 185. ZOO, slijedi da je zastario i zahtjev za uspostavu ranijeg stanja izgradnjom stambenog objekta. Zbog navedenoga Vrhovni sud je i ovaj dio tužbenog zahtjeva odbio. U svakom slučaju, zahtjev za uspostavu ranijeg stanja izgradnjom stambenog objekta nije moguće izvršiti, jer uspostava ranijeg stanja podrazumijeva izgradnju objekta onakvog kakav je bio prije rušenja, a ne samo apelantičinog suvlasničkog dijela.

20. Vrhovni sud je istaknuo da je zahtjev za utvrđenje postavljen u funkciji ostvarenja zahtjeva za predaju u posjed nekretnina-zemljišta, a utvrđeno činjenično stanje ne ukazuje da je apelantici oduzet posjed nekretnina-zemljišta čiju predaju traži, štoviše rješenjem o privremenoj mjeri tuženoj je zabranjena izmjena faktičnog stanja građenja i postavljanja privremenih objekata na nekretninama u vlasništvu ili posjedu apelantice, iz čega slijedi da one nisu u posjedu tužene, a okolnost rušenja kuće ne znači da je došlo do oduzimanja posjeda. Vrhovni sud je konstatirao kako apelantica nije dokazala da tužena nekretnine-zemljište drži u posjedu, te nije ispunjen uvjet iz odredbe članka 37. stavak 2. Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima, tako da je i ovaj dio tužbenog zahtjeva odbio.


21. Apelantica navodi da joj je presudom Vrhovnog suda povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, kao i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Apelantica navodi da Vrhovni sud nije ovlašten davati tumačenje Općeg okvirnog sporazuma za mir, da Vrhovni sud nije vodio računa o Odluci Komisije, jer je ona upravo nakon odluke Komisije saznala tko je odgovoran za štetu, odnosno da je tužena protuzakonito porušila stambeni objekat, a donesena privremena mjera u izvanparničnom postupku odnosi se prije svega na to da se tuženoj zabrani bilo kakva daljnja aktivnost na apelantičinom zemljištu, jer je stambeni objekat već bio porušen, tako da se za apelanticu ovim rješenjem nije ništa promijenilo u pogledu toga tko je odgovoran za nastalu štetu i činjenice koje ukazuju na visinu štete. Upravo iz Odluke Komisije ona je saznala za štetu nakon čega je podnijela tužbu i od tada teku rokovi zastare.

22. Osim toga, Vrhovni sud pogrešno navodi da rušenje objekta ne znači oduzimanje posjeda, jer ako je tužena protuzakonito srušila objekat i izvršila isknjižavanje kuće putem Republičke uprave za geodetske i imovinskopravne poslove, te


na taj način izvršila pretvaranje izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta na kojem je bilo pravo korištenja upisano na apelanticu (ali samo dok postoji objekat na zemljištu) nije prihvatljiv stav Vrhovnog suda da apelantica drži i dalje vlasništvo i posjed na predmetnim parcelama. Apelantica navodi da rješenje o privremenoj mjeri također nije riješilo ovo pitanje, nego se radi samo o zabrani daljnjeg građenja. Ponašanjem tužene ona je lišena prava vlasništva (koje nije niti imala, jer je na zemljištu imala samo pravo korištenja dok postoji kuća), a prava posjeda je lišena, jer je zemljište zauzela tužena i regulacionim planom ga namijenila za izgradnju poslovno-stambenih objekata, tako da ona nikada više neće moći koristiti svoje nekretnine za građenje ili bilo kakvo drugo korištenje. Apelantica je osobno dostavila dopis isti dan kada je apelaciju podnio njezin zastupnik, koji je zaveden kao dopuna apelacije, u kojem je, između ostalog, navela da je tužena rušenjem stambenog objekta onemogućila njezino pravo na povratak.


23. Vrhovni sud je istaknuo kako nisu utemeljeni apelantičini navodi niti glede nastupanja zastare, niti glede vlasništva i posjeda. Apelantica je njegov stav istrgnula iz konteksta, jer iz stanja spisa slijedi da tužena nije u posjedu prijepornih parcela. Vrhovni sud je predložio da se apelacija odbaci ili odbije.

24. Okružni sud je istaknuo kako se apelacijom ne pobija njegova presuda, tako da nema prijedloga o podnesenoj apelaciji o kojoj će odlučiti Ustavni sud svojom odlukom koja je konačna i obvezujuća.

25. Osnovni sud je istaknuo kako nisu povrijeđena apelantičina prava koja navodi u apelaciji, te predložio da se apelacija odbije kao neutemeljena.

26. Tužena je navela kako nisu utemeljeni apelantičini navodi, tj. da je apelantica za štetnika saznala 10. lipnja 1998. godine kada je podnijela prijedlog za izdavanje privremene mjere. Ako se prihvati da je apelantica podnošenjem prijave Domu okončala prijeporni odnos, onda se radi o presuđenoj stvari, a ako ne onda nema prekida zastare tako da je apelantičino pravo za naknadu štete zastarjelo. Dom, odnosno Komisija, nisu mjerodavna tijela iz članka 388. ZOO koja odlučuju o naknadi štete, a niti se Odlukom Komisije okončava prijeporni odnos. Tužena je istaknula kako nije izvršila rušenje stambenog objekta nego da je stambeni objekat srušen tijekom ratnih djelovanja, a da je ona samo uklonila ostatke već devastiranog objekta.


27. U Ustavu Republike Srpske relevantne odredbe glase:

Članak 17. Svako ima pravo na nadoknadu štete koju mu nezakonitim

ili nepravilnim radom nanose službena osoba ili državni organ, odnosno organizacija koja vrši javna ovlaštenja.

[...]. 28. Zakon o obveznim odnosima ("Službeni list SFRJ" br.

29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni glasnik RS" br. 17/93, 3/96, 39/03 i 74/04) u relevantnom dijelu glasi:

Osnovi odgovornosti

Članak 154. (1) Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je,

ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivnje. [...].

Članak 172. (1) Pravna osoba odgovara za štetu koju njen organ

prouzrokuje trećem osobama u vršenju ili u svezi sa vršenjem svojih funkcija.

[...]. I Naknada materijalne štete

Uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu

Članak 185. (1) Odgovorna osoba dužna je uspostaviti stanje koje je bilo

prije nego što je šteta nastala. (2) Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu

potpuno, odgovorna osoba dužna je za ostatak štete dati naknadu u novcu.

(3) Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorna osoba, sud će odrediti da ona isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete.

(4) Sud će dosuditi oštećeniku naknadu u novcu kad on to zahtijeva, izuzev ako okolnosti datog slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja.

Potraživanje naknade štete

Članak 376. (1) Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastarijeva

za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za osobu koja je štetu učinila.

(2) U svakom slučaju ovo potraživanje zastarijeva za pet godina od kad je šteta nastala.

[...]. Podizanje tužbe

Članak 388. Zastarijevanje se prekida podizanjem tužbe i svakom

drugom povjeriteljevom radnjom poduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim mjerodavnim organom, u cilju utvrđivanja, osiguranja ili ostvarenja potraživanja.

[...]. Rok zastarjelosti u slučaju prekida

Članak 392. 1) Posije prekida zastarijevanja počinje teći iznova, a

vrijeme koje je proteklo prije prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarjelost.

[...]. 29. Zakon o uređenju prostora ("Službeni glasnik

Republike Srpske" br. 19/96 i 10/98) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 117. Ako se u postupku donošenja rješenja o rušenju građevine

ili dijela građevine utvrdi da se opasnost po život ili zdravlje ljudi, okolne građevine i promet može ukloniti i rekonstrukcijom građevine ili njenog dijela, na zahtjev vlasnika može se prema odredbama ovog zakona odobriti rekonstrukcija građevine, pod uvjetom da se izvede u roku koji odredi organ uprave nadležan za poslove građenja.

30. Zakon o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima ("Službeni list SFRJ" br. 6/80 i 36/90 i "Službeni glasnik Republike Srpske" broj 38/93) u relevantnom dijeli glasi:

Članak 37. Vlasnik može tužbom zahtijevati od posjednika povrat

individualno određene stvari. Vlasnik mora dokazati da na stvar čiji povrat traži ima

pravo vlasništva, kao i da se stvar nalazi u faktičnoj vlasti tuženog.

Pravo na podnošenje tužbe iz stavka 1. ovog članka ne zastarijeva.

Članak 43. Suvlasnik, odnosno zajednički vlasnik ima pravo na tužbu

za zaštitu prava vlasništva na cijelu stvar, a suvlasnik ima pravo na tužbu za zaštitu svog prava vlasništva na dijelu stvari.

31. Zakon o građevinskom zemljištu ("Službeni list SRBiH" broj 34/86, 1/90, 29/90 i "Službeni glasnik Republike Srpske" br. 29/94, 23/98 i 5/99) u relevantnom dijelu glasi:


Članak 43. Trajno pravo korištenja zemljišta traje dok postoji zgrada. Ako se zgrada na temelju rješenja mjerodavnog općinskog

organa uprave ukloni zbog dotrajalosti ili sruši usljed dejstva više sile, njen vlasnik ima pravo korištenja zemljišta radi građenja pod uvjetom da je na toj građevinskoj parceli regulacionim planom, odnosno urbanističkim planom predviđena izgradnja zgrade na kojoj može imati pravo vlasništva.

[...]. 32. Zakon o građevinskom zemljištu Republike Srpske

("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 86/03) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 4. Gradsko građevinsko zemljište može biti u državnom i

privatnom vlasništvu. Gradskim građevinskim zemljištem u privatnom vlasništvu

smatra se: izgrađeno gradsko građevinsko zemljište i to zemljište ispod objekta i zemljište koje služi za redovnu uporabu objekta, odnosno zemljište na kojem je do sada postojalo trajno pravo korištenja a prema članku 39., te zemljište iz članka 96. ovoga zakona.

Prenošenje trajnog prava korištenja u privatno vlasništvo

Članak 39. Vlasnik zgrade ili posebnog dijela zgrade stupanjem na

snagu ovog zakona stječe pravo vlasništva na zemljištu, pod zgradom i na onoj površini zemljišta koje je regulacionim planom ili planom parcelacije utvrđeno da služi za redovnu uporabu zgrade, izuzev slučajeva koji su predmet revizije u skladu sa čl. 87. do 92. prelaznih odredaba ovog zakona.

[...]. 33. Zakon o građevinskom zemljištu ("Službeni glasnik

Republike Srpske" broj 112/06) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 42. (1) Na izgrađenom građevinskom zemljištu za koje je

regulacionim planom utvrđena površina zemljišta za redovnu uporabu zgrade a na kojem je vlasnik zgrade stekao pravo vlasništva na osnovu člana 39. Zakona o građevinskom zemljištu ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 86/03), na osnovu prijedloga vlasnika zgrade upisaće se u zemljišnim knjigama pravo vlasništva u njegovu korist.

[...].

VI. Dopustivost

34. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima prizivnu mjerodavnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmetom prijepora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.


36. U konkretnom slučaju predmet pobijanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 118-0-Rev-07-001 076 od 11. lipnja 2009. godine protiv koje nema drugih učinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, osporenu je presudu apelantica primila 16. srpnja 2009. godine, a apelacija je podnesena 7. rujna 2009. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očito (prima facie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

37. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VI. Meritum

38. Apelantica navodi da joj je pobijanom presudom povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, kao i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.


Članak II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine: Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i temeljne slobode ovog članka, stavak 2., što uključuje: (e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima i druga prava vezana za krivične postupke. Članak 6. stavak 1. Evropske konvencije u relevantnom

dijelu glasi: 1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza ili

osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. (...)

39. U konkretnom slučaju apelantica je tražila izgradnju stambenog objekta ili naknadu štete i utvrđenje prava suvlasništva i suposjeda s dijelom 2/3 na nekretninama-zemljištu, dakle predmet se odnosi na utvrđivanje građanskih prava i obveza. Stoga, Ustavni sud smatra da je članak 6. stavak 1. Europske konvencije primjenjiv.

40. U konkretnom slučaju, apelantica smatra da je Vrhovni sud pri donošenju svoje odluke proizvoljno primijenio materijalno pravo, što je dovelo do kršenja njenog prava na pravično suđenje iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije. U svezi s tim, Ustavni sud ukazuje da prema praksi Europskog suda i Ustavnog suda, zadaća ovih sudova nije preispitivanje zaključaka redovitih sudova glede činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Europski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije mjerodavan supstituirati redovite sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je općenito zadaća redovitih sudova ocijeniti činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Europski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadaća Ustavnog suda je ispitati je li eventualno došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na učinkovit pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska.

41. Ustavni sud se, dakle, prema navedenom stavu, može iznimno, kada ocijeni da je u određenom postupku redoviti sud proizvoljno postupao kako u utvrđivanju činjenica, tako i u primjeni relevantnih pozitivno-pravnih propisa (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 311/04 od 22. travnja 2005. godine, stavak 26), upustiti u ispitivanje načina na koji su mjerodavni sudovi utvrđivali činjenice i na tako utvrđene činjenice primijenili pozitivno-pravne propise. U kontekstu navedenoga Ustavni sud podsjeća i da je u više svojih odluka ukazao da očita proizvoljnost u primjeni relevantnih propisa nikada ne može voditi ka jednom pravičnom postupku (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 1293/05 od 12. rujna 2006. godine, točka 25. i dalje). Osim toga, Ustavni sud podsjeća i na praksu Europskog suda za ljudska prava iz koje proizlazi, također, da su domaći sudovi dužni obrazložiti svoje presude, pri čemu ne moraju dati detaljne odgovore na svaki navod, ali ako je podnesak suštinski važan za ishod predmeta, sud se u tome slučaju u svojoj presudi mora


njime posebice pozabaviti. Dakle, sudska odluka mora imati razloge na kojima je utemeljena i mora imati obrazloženje, pogotovu na podnesak koji je suštinski važan za ishod prijepora. U oprečnome, postoji povreda članka 6. stavak 1. Europske konvencije (vidi Europski sud, Van der Hurk protiv Holandije, presuda od 19. travnja 1994. godine, stavak 61).

42. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud će u konkretnom slučaju, s obzirom na pitanja koja apelantica problematizira, ispitati je li presuda Vrhovnog suda utemeljena na proizvoljnoj primjeni materijalnog prava, odnosno zadovoljava li obrazloženje ove presude standarde iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

43. Ustavni sud podsjeća da je apelantica tužbenim zahtjevom tražila da se utvrdi pravo suvlasništva i suposjeda s dijelom 2/3 na nekretninama-zemljištu, što je tužena dužna priznati i trpjeti pa predati apelantici te nekretnine-zemljište u posjed. Osim toga, apelantica je tražila i da joj tužena izgradi stambeni objekat koji je srušila ili da joj naknadi štetu kao novčanu protuvrijednost. Osnovni i Okružni sud su udovoljili apelantičinom tužbenom zahtjevu u cijelosti, dok je Vrhovni sud odbio apelantičini tužbeni zahtjev u cijelosti.

44. Iz obrazloženja presuda Osnovnog i Okružnog suda slijedi da nije utemeljen prigovor o presuđenoj stvari budući da u predmetu Komisije apelantica nije dobila naknadu štete, nego naknadu zbog nemogućnosti korištenja svoje imovine, bolje reći naknadu neimovinske štete. Osim toga, nije utemeljen prigovor zastare, jer je apelantica podnijela prijavu 23. listopada 2000. godine Domu, tako da je u smislu članka 388. ZOO prekinula tijek zastare koji je trajao sve do 4. studenog 2004. godine kada je Komisija donijela Odluku, nakon čega je apelantica u zakonskom roku sukladno članku 392. stavak 1. ZOO, 3. studenog 2005. godine podnijela tužbu. Apelantica je suvlasnica sa 2/3 dijela označenih nekretnina i ima pravo provoditi postupak pred sudom glede svoga suvlasničkog dijela, a kako je utvrđeno postojanje štete zbog rušenja apelantičine kuće i postojanja odgovornosti tužene, to je u smislu čl. 37. i 43. Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima, članka 172. stavak 1. u svezi s čl. 154, 186, 187. i 277. ZOO, članka 6. stavak 1. Europske konvencije i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, kao i članka 17. stavak 1. Ustava Republike Srpske, prema kojima svatko ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim i nepravilnim radom nanese službena osoba ili državni organ, udovoljeno apelantičinom tužbenom zahtjevu.

45. Potpuno suprotan stav slijedi iz obrazloženja presude Vrhovnog suda. Naime, utemeljen je prigovor zastare zato što je apelantica za štetu saznala najkasnije 10. lipnja 1998. godine, kada je podnijela prijedlog prvostupanjskom sudu radi izdavanja privremene mjere, od kada počinje teći trogodišnji subjektivni rok za isticanje zahtjeva za naknadu štete, u smislu članka 376. stavak 1. ZOO. To što je apelantica podnijela prijavu Domu 23. studenog 2000. godine nema karakter prekida tijeka zastare u smislu odredaba članka 388. ZOO, koje propisuju da se zastarijevanje prekida podnošenjem tužbe i svakom drugom povjeriteljevom radnjom poduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim mjerodavnim organom u svrhu utvrđivanja, osiguranja ili ostvarivanja potraživanja. Dom nije mjerodavni organ iz članka 388. ZOO, jer se pred njim ne utvrđuje, ne osigurava niti ostvaruje potraživanje naknade štete, već se isključivo razmatra pitanje povrede ljudskih prava, uključujući mogući nalog za plaćanje novčane kompenzacije. Kako Dom nije sud ili mjerodavno tijelo iz članka 388. ZOO, to pokretanje postupka pred njim nema dejstvo prekida zastarjelosti zahtjeva za naknadu štete. Zbog toga donošenjem Odluke Komisije rok zastare nije počeo teći iznova u smislu odredbe članka 392. stavak 1. ZOO. S tim u svezi trogodišnji rok iz članka 376. stavak 1. ZOO za podnošenje predmetne tužbe je počeo teći 10. lipnja 1998.

godine, kada je apelantica podnijela prijedlog za izdavanje privremene mjere i time saznala za postojanje štete i štetnika. U smislu stavka 2. istog članka objektivni petogodišnji rok je istekao 10. lipnja 2003. godine, a kako je apelantica tužbu podnijela 3. studenog 2005. godine, to je utemeljen prigovor zastare. U odnosu na dio tužbenog zahtjeva, tj. utvrđenje prava suvlasništva i suposjeda na nekretninama-zemljištu i predaju u posjed nekretnina-zemljišta, iz obrazloženja presude Vrhovnog suda slijedi da je ovaj zahtjev postavljen u funkciji ostvarivanja zahtjeva za predaju u posjed predmetnih nekretnina-zemljišta, a utvrđeno činjenično stanje ne ukazuje da je apelantici oduzet posjed nekretnina-zemljišta čiju predaju traži, štoviše rješenjem o privremenoj mjeri tuženoj je zabranjena izmjena faktičnog stanja građenja i postavljanja privremenih objekata na nekretninama u vlasništvu ili posjedu apelantice, iz čega slijedi da one nisu u posjedu tužene, a okolnost rušenja kuće ne znači da je došlo do oduzimanja posjeda. Vrhovni sud je konstatirao kako apelantica nije dokazala da tužena nekretninu-zemljište drži u posjedu, pa nije ispunjen uvjet iz odredbe članka 37. stavak 2. Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima, tako da je i ovaj dio tužbenog zahtjeva odbio.

46. Prije analize obrazloženja presuda redovitih sudova Ustavni sud će se osvrnuti na Odluku Komisije. Dakle, Komisija je ispitujući prihvatljivost prijave u odnosu na prigovor o neiscrpljivanju pravnih lijekova (apelantica i dr. mogli su sudjelovati u postupku pred mjerodavnim upravnim organima i izjaviti priziv zbog šutnje administracije), zaključila da je taj prigovor neutemeljen, zato što tužena strana nije dostavila niti jedan dokaz da je apelantici i dr. pružena prilika da sudjeluju u postupku, niti je u njihovo ime imenovan privremeni zastupnik. Kada su apelantica i dr. saznali za rušenje svojih kuća, pokrenuli su postupak pred sudom kako bi zaštitili imovinu izgrađenu na predmetnom zemljištu, i utvrdili je li rušenje njihovih kuća izvršeno na nezakonit način. Zbog navedenoga, Komisija je zaključila da su apelantica i dr. poduzeli odgovarajuće korake za zaštitu svoje imovine. Nadalje, Komisija je istaknula da su porušene kuće apelantice i dr. predstavljale njihovu imovinu koje su lišeni rušenjem kuća, te da je postupak rušenja kuća proveden na nezakonit način. Zbog navedenoga, tužena strana nije zadovoljila princip zakonitosti tako da je prekršila prava apelantice i dr. na imovinu iz članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Ispitujući povredu prava na nediskriminaciju, Komisija je između ostalog istaknula da je apelantica dostavila dokaze da je J.B., koja je srpske nacionalnosti, dobila dozvolu za pružanje ugostiteljskih usluga u njenoj kući nakon rata, te pošto ugostiteljski objekat mora ispunjavati posebne uvjete jasno je da kuća nije bila oštećena u tolikoj mjeri da je bilo potrebno njeno rušenje. Apelantica je tvrdila da je ugostiteljski objekat radio sve do rušenja. Nadalje, Komisija je podsjetila da se OSCE uključio da bi pomogao apelantici i dr., odnosno da je uvjeravao domaće organe vlasti da postupanje Općine jasno pokazuje diskriminaciju Bošnjaka i Hrvata. Tužena strana je tvrdila da je i s osobama srpske nacionalnosti postupano na isti način, međutim nije dostavila dokaze za navedeno. Komisija je zaključila da su apelantica i dr. lišeni imovine u smislu članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju temeljem toga što su oni bošnjačke nacionalnosti u općini s većinskim srpskim stanovništvom, zbog čega su diskriminirani u uživanju svojih prava zaštićenih člankom 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Imajući u vidu navedene povrede prava Komisija je istaknula da smatra odgovarajućim da apelantici i dr. dosudi izvjestan iznos za uništenu imovinu. Kako je apelantica bila vlasnik sa 2/3 dijela, Komisija je naredila tuženoj strani da apelantici isplati iznos od 6.666 KM zbog rušenja njene kuće, te iznos od 4.000,00 KM apelantici i dr. na ime kompenzacije zbog nemogućnosti


korištenja njihove imovine i za nematerijalnu štetu koju su pretrpjeli zbog povrede njihovih ljudskih prava i nemogućnosti da sudjeluju i zaštite svoja prava u postupku pred domaćim organima.

47. Ustavni sud nalazi da iz navedenog slijedi da je Komisija zbog toga što apelantici nije pružena mogućnost sudjelovanja u upravnom postupku i zato što je pokrenula postupak pred sudom radi zaštite svoje imovine (prijedlog za izdavanje privremene mjere), proglasila prijavu prihvatljivom, bez obzira što nije pokrenula postupak radi naknade štete. Osim toga, Komisija je nakon što je utvrdila povredu prava na imovinu i povredu prava na nediskriminaciju u svezi s pravom na imovinu apelantici i dr. dosudila izvjestan iznos za uništenu imovinu i iznos na ime nekorištenja imovine i nematerijalne štete.

48. Ustavni sud podsjeća da je u svojoj praksi već konstatirao da se na pojedinca ne može staviti pretjerani teret u otkrivanju koji je najefikasniji put kojim bi došao do ostvarivanja svojih prava (vidi Ustavni sud Bosne i Hercegovine, Odluka broj U 18/00 od 10. svibnja 2002. godine, točka 40, "Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 30/02 i Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 953/05 od 8. srpnja 2006. godine dostupna na web stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba). Temeljna ljudska prava, koja štite Europska konvencija i Ustav Bosne i Hercegovine, moraju biti stvarna i učinkovita kako u zakonu tako i u praksi, a ne iluzorna i teoretska. Osim toga, prema praksi Europskog suda sama činjenica da je podnositelj predstavke mogao pokušati ispraviti navedenu povredu drugim sredstvima u tijeku različitih faza postupka ili da je čekao kraj postupka kako bi uložio takav pravni lijek, što je omogućavalo domaće pravo, ne mijenja zaključak. Prema sudskoj praksi Suda, onda kada se koristi neki pravni lijek, korištenje drugog pravnog lijeka čiji je cilj praktično isti, nije potreban (vidi, inter alia, Kozacıoğlu, protiv Turske [GC], br. 2334/03, stavak 40, 19. veljače 2009).

49. Dakle, rješenjem od 18. svibnja 1998. godine određeno je rušenje stambenog objekta, apelantica je podnijela prijedlog sudu za određivanje privremene mjere 10. lipnja 1998. godine, što znači da se obratila sudu radi zaštite svojih imovinskih prava. Nakon usvajanja njezinoga prijedloga, odnosno nakon donošenja rješenja o određivanju privremene mjere u izvanparničnom postupku (8. rujna 2000. godine), apelantica je 23. listopada 2000. godine pokrenula postupak pred Domom. Iz presude Vrhovnog suda slijedi da to što je apelantica pokrenula postupak pred Domom nije od utjecaja, odnosno da time nije prekinula tijek zastare, zato što se Dom ne može smatrati mjerodavnim organom iz članka 388. ZOO. Ustavni sud nalazi da odredbe članka 388. ZOO propisuju da zastarijevanje se prekida podizanjem tužbe i svakom drugom povjeriteljevom radnjom poduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim mjerodavnim organom, u cilju utvrđivanja, osiguranja ili ostvarenja potraživanja. Ustavni sud nalazi da je ZOO stupio na snagu tijekom 1978. godine, a da iz sadržaja citirane odredbe ne proizlazi da se Dom ne može smatrati mjerodavnim organom pred kojim se poduzimaju radnje u svrhu utvrđivanja, osiguranja ili ostvarenja potraživanja koje prekidaju tijek zastare, što objektivno nije niti moguće imajući u vidu kada je Dom utemeljen. Naime, Ustavni sud podsjeća da je Dom utemeljen Aneksom 6 Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini kao sudsko tijelo čija je funkcija bila raspravljanje i odlučivanje o predmetima koji se odnose na navodna kršenja ljudskih prava u svim dijelovima Bosne i Hercegovine. Dom je imao pravo donošenja konačnih i obvezujućih odluka o prijavama, a strane (država i entiteti) su obvezne u potpunosti se povinovati i provoditi odluke koje je donio Dom. Dom, odnosno Komisija kao sudsko tijelo, je razmatrao apelantičinu prijavu podnesenu zbog rušenja stambenog objekta, te meritorno utvrđivao je li bilo zakonito rušenje stambenog objekta u smislu

relevantnih odredaba Zakona o građevinskom zemljištu, Zakona o uređenju prostora, Zakona o upravnom postupku, na temelju kojih je zaključiо da je tužena nezakonito srušila apelantičin stambeni objekat. Komisija je, zbog rušenja stambenog objekta, apelantici dosudila izvjestan iznos i naknadu na ime nematerijalne štete zbog povrede ljudskih prava. Ustavni sud nalazi da je nedvojbeno da se apelantica nakon usvajanja prijedloga za određivanje privremene mjere mogla obratiti redovitom sudu zbog naknade štete, međutim apelantica je podnijela prijavu Domu i nakon što je Komisija donijela odluku pokrenula je parnični postupak. Po mišljenju Ustavnog suda, upravo suprotno stavu Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju Dom se može smatrati mjerodavnim organom u smislu odredbi članka 388. ZOO budući da je neprijeporno da je pred Domom, odnosno Komisijom, utvrđivana odgovornost tužene kao osnovne pretpostavke za naknadu štete nakon čega je i dosuđen izvjestan iznos apelantici i dr. zbog rušenja kuće. Osim toga, Komisija je proglasila prijavu prihvatljivom, iako nije pokrenut parnični postupak radi naknade štete. Ako se ima u vidu sve navedeno, Ustavni sud smatra potpuno proizvoljnim stav Vrhovnog suda da se, imajući u vidu mjerodavnost, odnosno prirodu Doma, Dom ne može smatrati mjerodavnim organom iz odredbe članka 388. ZOO. Ustavni sud dalje nalazi da odredbe članka 376. st. 1. i 2. ZOO propisuju da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastarijeva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za osobu koja je štetu učinila. U svakom slučaju ovo potraživanje zastarijeva za pet godina od kad je šteta nastala, da odredbe članka 392. stavak 1. ZOO propisuju da poslije prekida zastarijevanja počinje teći iznova, a vrijeme koje je proteklo prije prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarjelost. Ustavni sud ponavlja da je apelantica podnijela prijedlog za određivanje privremene mjere 10. lipnja 1998. godine, prijavu Domu je podnijela 23. studenog 2000. godine, Komisija je donijela odluku 4. studenog 2004. godine, a apelantica je tužbu Osnovnom sudu podnijela 3. studenog 2005. godine. Proizlazi da je apelantica, podnošenjem prijave Domu u smislu članka 388. ZOO, prekinula tijek zastare koji je trajao sve do 4. studenog 2004. godine kada je Komisija donijela Odluku, nakon čega je apelantica u zakonskom roku, sukladno članku 392. stavak 1. ZOO, 3. studenog 2005. godine podnijela tužbu, tako da u konkretnom slučaju nije nastupila zastara. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je presuda Vrhovnog suda kojom je odbijen apelantičin tužbeni zahtjev, u dijelu kojim je tražila izgradnju stambenog objekta ili naknadu štete, zbog zastare, utemeljena na proizvoljnoj primjeni odredaba člana 388. ZOO.

50. Nadalje, apelantica ističe da je ona ponašanjem tužene lišena prava vlasništva (koje nije niti imala, jer je na zemljištu imala samo pravo korištenja dok postoji stambeni objekat), a prava posjeda je lišena, jer je zemljište zauzela tužena i regulacionim planom ga namijenila za izgradnju poslovno-stambenih objekata i ona nikada više neće moći koristiti svoje nekretnine za građenje ili bilo kavo drugo korištenje. Iz presude Vrhovnog suda slijedi da nije utemeljen dio tužbenog zahtjeva kojim apelantica traži utvrđivanje prava suvlasništva i suposjeda na nekretninama-zemljištu i predaju u posjed nekretnina-zemljišta zato što apelantica nije dokazala da tužena drži u posjedu nekretnine-zemljište, tako da nije ispunjen uvjet iz članka 37. stavak 2. Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima. Ustavni sud ocjenjuje navedeno obrazloženje Vrhovnog suda proizvoljnim iz sljedećih razloga.

51. Ustavni sud nalazi da odredbe članka 37. stavak 2. Zakona o vlasničko-pravnim odnosima propisuju da vlasnik mora dokazati da na stvar čiji povrat traži ima pravo vlasništva, kao i da se stvar nalazi u faktičnoj vlasti tuženog. Nadalje, da je odredbama članka 43. Zakona o građevinskom zemljištu, koji je


važio u vrijeme rušenja stambenog objekta, propisano da trajno pravo korištenja zemljišta traje dok postoji zgrada. Ako se zgrada na temelju rješenja mjerodavnog općinskog organa uprave ukloni zbog dotrajalosti ili sruši usljed dejstva više sile, njen vlasnik ima pravo korištenja zemljišta radi građenja pod uvjetom da je na toj građevinskoj parceli regulacionim planom, odnosno urbanističkim planom predviđena izgradnja zgrade na kojoj može imati pravo vlasništva. Ustavni sud nalazi da su citirane odredbe Zakona o građevinskom zemljištu propisivale mogućnost gradnje ukoliko se objekat sruši zbog dotrajalosti uz ispunjenje određenih uvjeta. Ustavni sud dalje nalazi da je Zakon o građevinskom zemljištu iz 2003. godine, za razliku od ranijeg, propisao da gradsko građevinsko zemljište može biti i u privatnom vlasništvu. Preciznije, odredbe čl. 4. i 39. stavak 1. tog zakona propisuju da gradsko građevinsko zemljište može biti u državnom i privatnom vlasništvu. Gradskim građevinskim zemljištem u privatnom vlasništvu smatra se: izgrađeno gradsko građevinsko zemljište i to zemljište ispod objekta i zemljište koje služi za redovitu uporabu objekta, odnosno zemljište na kojem je do sada postojalo trajno pravo korištenja a prema članku 39., te zemljište iz članka 96. ovoga zakona. Vlasnik zgrade ili posebnog dijela zgrade stupanjem na snagu ovog zakona stječe pravo vlasništva na zemljištu, pod zgradom i na onoj površini zemljišta koje je regulacionim planom ili planom parcelacije utvrđeno da služi za redovitu uporabu zgrade, izuzev slučajeva koji su predmet revizije u skladu sa čl. 87. do 92. prelaznih odredaba ovog zakona. Dakle, citirane odredbe su propisivale mogućnost da gradsko građevinsko zemljište može biti i u privatnom vlasništvu na kojem je postojalo trajno pravo korištenja i na kojem je vlasnik imao izgrađenu zgradu. Apelantica je imala uknjiženo trajno pravo korištenja na nekretninama-zemljištu na kojem je imala stambeni objekat u suvlasništvu. Nadalje, odredbe članka 42. stavak 1. važećeg Zakona o građevinskom zemljištu propisuju da na izgrađenom građevinskom zemljištu za koje je regulacionim planom utvrđena površina zemljišta za redovitu uporabu zgrade a na kojem je vlasnik zgrade stekao pravo vlasništva na osnovu članka 39. Zakona o građevinskom zemljištu ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 86/03), na osnovu prijedloga vlasnika zgrade upisaće se u zemljišnim knjigama pravo vlasništva u njegovu korist. Ustavni sud nalazi da je u postupku utvrđeno da je tužena stambeni objekat srušila u svibnju 1998. godine. Dakle, stambenog objekta koji je bio izgrađen na zemljištu u, tada društvenom vlasništvu, nema, a apelantica traži predaju u posjed zemljišta koje je u društvenom vlasništvu. Ustavni sud ponavlja da iz obrazloženja presude Vrhovnog suda slijedi da apelantica nije dokazala da tužena drži u posjedu nekretnine-zemljište tako da nije ispunjen uvjet iz članka 37. stavak 2. Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima, tim prije što postoji rješenje o privremenoj mjeri. Iz sadržaja rješenja o privremenoj mjeri slijedi da privremena mjera ostaje na snazi dok apelantica i ostali predlagači ne ostvare prava koja im po zakonu pripadaju u odnosu na nekretnine uz uvjet da apelantica i ostali predlagači u roku od 60 dana sudu dostave dokaz da su pokrenuli postupak za ostvarenje svojih prava kod mjerodavnog organa radi opravdanja privremene mjere ili do drugačije odluke suda ukoliko se okolnosti zbog kojih je mjera određena kasnije promijene tako da mjera više ne bude potrebna. Kod svega navedenog, obrazloženje Vrhovnog suda da apelantica nije dokazala da je tužena u posjedu nekretnina-zemljišta, koje je u državnom vlasništvu i na kojem se nalazio apelantičin stambeni objekat, bez bilo kakvog obrazloženja glede statusa zemljišta, te dovođenja u vezu s činjenicom da je stambeni objekat koji je bio u suvlasništvu apelantice srušen, odnosno koja prava proizlaze ili koja ne proizlaze iz Zakona o građevinskom zemljištu, u konkretnoj situaciji potpuno je proizvoljno, odnosno takvo

obrazloženje ne zadovoljava standarde iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

52. Ustavni sud zaključuje da je pobijanom presudom Vrhovnog suda povrijeđeno apelantičino pravo na pravično suđenje iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

Pravo na imovinu

53. Apelantica se, također, žali da joj je pobijanom odlukom povrijeđeno i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. S obzirom na utvrđenu povredu prava iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, Ustavni sud smatra da nije potrebno razmatrati apelantičine navode koji se odnose na povredu prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

VIII. Zaključak

54. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije kada je Vrhovni sud pri donošenju svoje odluke proizvoljno primijenio relevantne odredbe ZOO koje se odnose na dio tužbenog zahtjeva kojim je apelantica tražila izgradnju stambenog objekta ili naknadu štete, i kada je dao proizvoljno obrazloženje u dijelu apelantičinog tužbenog zahtjeva kojim je apelantica tražila utvrđivanje suvlasništva i predaju u posjed nekretnine-zemljišta.

54. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije kada je Vrhovni sud pri donošenju svoje odluke proizvoljno primijenio relevantne odredbe ZOO koje se odnose na dio tužbenog zahtjeva kojim je apelantica tražila izgradnju stambenog objekta ili naknadu štete, i kada je dao proizvoljno obrazloženje u dijelu apelantičinog tužbenog zahtjeva kojim je apelantica tražila utvrđivanje suvlasništva i predaju u posjed nekretnine-zemljišta.

55. Na temelju članka 61. st. 1. i 2. i članka 64. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.




Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву,

у предмету број АП 2862/09, рјешавајући апелацију Рашиде Омербашић, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 тачка 2, члана 61 ст. 1 и 2 и члана 64 став 1 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

Валерија Галић, предсједница Миодраг Симовић, потпредсједник Tudor Pantiru, потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Constance Grewe, судија Мато Тадић, судија Мирсад Ћеман, судија Маргарита Цаца-Николовска, судија Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 30. јануара 2013. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Усваја се апелација Рашиде Омербашић.


Утврђује се повреда члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Укида се Пресуда Врховног суда Републике Српске број 118-0-Рев-07-001 076 од 11. јуна 2009. године.

Предмет се враћа Врховном суду Републике Српске који је дужан да, по хитном поступку, донесе нову одлуку у складу с чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Налаже се Врховном суду Републике Српске да, у складу с чланом 74 став 5 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од три мјесеца од дана достављања ове одлуке обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о мјерама које су предузете с циљем извршења ове одлуке.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".


1. Рашида Омербашић (у даљњем тексту: апеланткиња) из Брода, коју заступа Новак Боројевић, адвокат из Брода, поднијела је 7. септембра 2009. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Врховног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Врховни суд) број 118-0-Рев-07-001 076 од 11. јуна 2009. године.


2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда, од Врховног суда, Окружног суда у Добоју (у даљњем тексту: Окружни суд), Основног суда у Дервенти (у даљњем тексту: Основни суд) и Правобранилаштва Републике Српске, Сједиште замјеника у Добоју (у даљњем тексту: Правобранилаштво Републике Српске) 1. марта, 26. фебруара и 11. марта 2010. године затражено је да доставе одговор на апелацију.

3. Врховни суд, Окружни суд, Основни суд и Правобранилаштво Републике Српске су 16, 5, 4. и 15. марта 2010. године доставили одговор на апелацију.

4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, одговори на апелацију достављени су апеланткињи 29. марта 2010. године.

5. Уставни суд је 27. августа 2012. године затражио копију списа од Основног суда који је 10. септембра 2012. године поступио по траженом.


6. Чињенице предмета које произилазе из апеланткињиних навода и докумената који су предочени Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

7. Рјешењем Секретаријата за просторно уређење, урбанизам и стамбено-комуналне послове Општине, тада, Српски Брод, од 18. маја 1998. године, одређено је рушење ратним дејствима оштећеног стамбеног објекта у ул. Трг цара Душана, у Српском Броду (у даљњем тексту: стамбени објекат), у сувласништву апеланткиње, изграђеног на земљишту у друштвеном власништву. У образложењу рјешења је наведено да, како је стамбени објекат напуштен и не може да служи својој намјени, те представља опасност по живот и здравље пролазника, у смислу одредаба члана 117 Закона о уређењу простора донесено је наведено рјешење. Рјешавајући о жалби на ово рјешење, Министарство за урбанизам стамбено-комуналне дјелатности, грађевинарство

и екологију донијело је рјешење од 4. јуна 1999. године којим је поништило првостепено рјешење и предмет вратило на поновни поступак.

8. Рјешењем Основног суда број П-411/98 од 8. септембра 2000. године, по приједлогу апеланткиње и других (више власника и посједника других некретнина) као предлагача против протупредлагача, Општине Српски Брод, одређена је привремена мјера и забрањено Општини Српски Брод да мијења фактичко стање, те гради и поставља привремене објекте на некретнинама које се налазе у својини или посједу апеланткиње и осталих предлагача. Истим рјешењем је одређено да привремена мјера остаје на снази док апеланткиња и остали предлагачи не остваре права која им по закону припадају у односу на некретнине, уз услов да апеланткиња и остали предлагачи у року од 60 дана суду доставе доказ да су покренули поступак да остваре своја права код надлежног органа ради оправдања привремене мјере (члан 273 став 1 Закона о извршном поступку, у даљњем тексту: ЗИП) или до другачије одлуке суда уколико се околности због којих је мјера одређена касније промијене тако да мјера више не буде потребна. Ово рјешење је потврђено рјешењем Окружног суда од 3. новембра 2000. године.

9. Рјешавајући апеланткињину пријаву од 23. октобра 2000. године и др. против Републике Српске, Комисија за људска права при Уставном суду БиХ (у даљњем тексту: Комисија) донијела је Одлуку о прихватљивости и меритуму број CH/00/5963, од 4. новембра 2004. године (у даљњем тексту: Одлука). У Одлуци Комисија је у уводном дијелу истакла: "Подноситељи пријава, који су бошњачке националности, прије оружаног сукоба у Босни и Херцеговини живјели су у Босанском Броду. Пријаве су веома сличне: у мају 1998. године Општина Српски Брод донијела је рјешење о рушењу кућа подноситеља пријава, у складу с чланом 117. Закона о просторном уређењу, а те одлуке им никада нису уручене, нити су у њихово име именовани привремени заступници у овим поступцима, како је законом прописано. Убрзо након доношења ових одлука, њихови домови су срушени. Подноситељи пријава тврде да куће нису биле толико оштећене да их је требало срушити и да их је, уствари, Општина Српски Брод намјерно додатно оштетила, тако да би оштећење захтијевало њихово рушење. Укупно 18 кућа, које су се налазиле у самом центру града, срушено је на основу неусловности за становање. Куће су биле у власништву Бошњака и Хрвата, а једна је била у власништву Исламске заједнице. Према наводима подноситеља пријава, Општина Српски Брод намјерава започети изградњу хотела на мјесту на коме су се куће налазиле због веома атрактивне локације у самом центру града". Комисија је, између осталог, одлучила "једногласно, да пријаве прогласи прихватљивим, једногласно да је Република Српска прекршила право подноситеља пријаве на приступ суду загарантирано ставом 1. члана 6. Европске конвенције о људским правима, чиме је Република Српска прекршила члан 1. Споразума, једногласно, да је, у погледу рушења некретнина према рјешењу од 18. маја 1998. године Република Српска прекршила право подноситеља на мирно уживање имовине у смислу члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију, чиме је Република Српска прекршила члан 1. Споразума, једногласно да су подноситељи пријава дискриминирани у уживању својих имовинских права заштићених чланом 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију, чиме је Република Српска прекршила члан 1. Споразума, једногласно да исплати апеланткињи износ од 6.666,00 КМ због рушења њене куће…, једногласно да нареди Републици Српској да сваком подноситељу пријаве,


појединачно, исплати износ од 4.000,00 КМ на име компензације због немогућности кориштења њихове имовине и за нематеријалну штету коју су претрпјели због кршења њихових људских права, укључујући и немогућност да судјелују и заштите своја права у поступку пред домаћим органима, најкасније у року од мјесец дана од пријема ове одлуке".

10. Апеланткиња је 3. новембра 2005. године поднијела тужбу против тужене Општине Босански Брод (у даљњем тексту: тужена) ради утврђења, предаје некретнина-земљишта у посјед и накнаде штете. У образложењу тужбе апеланткиња је навела да је уживала трајно право коришћења на земљишту у друштвеном власништву, заједно са супругом свог умрлог брата, на ком је у сувласништву имала изграђен стамбени објекат са 141,18 м² њеног власништва. Надаље, апеланткиња је навела да је прије рата живјела у стамбеном објекту, да је због рата напустила Босански Брод и отишла живјети у Р Хрватску, да је тужена 18. маја 1998. године донијела рјешење о рушењу стамбеног објекта, без њеног знања и пристанка, да је на њен приједлог број П-411/98 од 10. јуна 1998. године (приједлог допуњен у више наврата) Основни суд донио рјешење од 8. септембра 2000. године, које је потврђено рјешењем Окружног суда од 3. новембра 2000. године, којим је одредио привремену мјеру којом је забранио туженој било какве измјене фактичког стања, градње и постављања привремених објеката на некретнинама-земљишту. Апеланткиња је навела да тужбени захтјев заснива на одредбама Закона о обавезним односима (у даљњем тексту: ЗОО), одредбама Закона о уређењу простора, одредбама Закона о грађевинском земљишту, одредбама Закона о општем управном поступку и одредбама Закона о насљеђивању.

11. Пресудом Основног суда број 13 84 П 0011559 05 П од 11. августа 2006. године утврђено је да апеланткиња има право сувласништва и супосједа са 2/3 дијела на некретнинама-земљишту (у изреци пресуде прецизно наведене ознаке и површина), што је тужена дужна да призна и трпи и да преда апеланткињи некретнине-земљиште у посјед.

12. Истом пресудом обавезана је тужена да апеланткињи изгради стамбени објекат који је срушила на основу рјешења од 18. маја 1998. године, или да апеланткињи накнади штету у износу од 57.910,66 КМ са законским затезним каматама, почев од дана рушења стамбеног објекта до исплате, те да апеланткињи накнади трошкове поступка.

13. Такође, истом пресудом, Основни суд одбио је као неоснован преостали дио тужбеног захтјева.

14. У образложењу пресуде Основни суд је навео да није основан приговор о пресуђеној ствари, јер апеланткиња не спори да је наплатила износ од 10.666,00 КМ у предмету пред Комисијом, али то није накнада за имовинску штету причињену апеланткињи, већ накнада због немогућности да користи своју имовину, боље рећи накнада неимовинске штете коју је апеланткиња претрпјела због повреде њених права. У односу на приговор застаре који је истакла тужена, Основни суд је истакао да није основан, јер је апеланткиња поднијела пријаву 23. октобра 2000. године Дому за људска права за Босну и Херцеговину (у даљњем тексту: Дом), тако да је у смислу члана 388 Закона о обавезним односима (у даљњем тексту: ЗОО) прекинула ток застаре који је трајао све до 4. новембра 2004. године када је Комисија донијела Одлуку, након чега је апеланткиња у законском року, у складу с чланом 392 став 1 ЗОО, 3. новембра 2005. године поднијела тужбу. Надаље, Основни суд је навео да је извршио увид у зк. изватке, посједовни лист, копију

катастарског плана, фотографије порушеног стамбеног објекта, рјешења: од 18. маја 1998. године, 12. октобра 1998. године, 4. јуна 1999. године, 18. септембра 2000. године и 3. новембра 2000. године, Одлуку Комисије, допис OSC-а од 10. децембра 1998. године и налаз и мишљење вјештака грађевинске струке, као и допуну овог налаза (вјештак дао процјену стамбеног објекта, те тржишну вриједност права коришћења некретнине-земљишта), те да је саслушао свједоке на околност живљења апеланткиње у стамбеном објекту и околности рушења стамбеног објекта, апеланткињу као парничну странку и вјештака грађевинске струке. Основни суд је навео да је апеланткиња сувласник са 2/3 дијела означених некретнина земљишта и има право да спроведе поступак пред судом у погледу свог сувласничког дијела, а како је утврдио да постоји штета због рушења апеланткињине куће као и одговорност тужене, то је у смислу чл. 37 и 43 Закона о основним власничко-правним односима, члана 172 став 1 у вези с чл. 154, 186, 187 и 277 ЗОО, члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, као и члана 17 став 1 Устава Републике Српске, према којима свако има право на накнаду штете коју му незаконитим и неправилним радом нанесе службено лице или државни орган, одлучио као у диспозитиву пресуде.

15. Одлучујући о жалбама апеланткиње и тужене, Пресудом Окружног суда број 013-0-Гж-06-000692 од 16. октобра 2007. године, апеланткињина жалба је одбијена, а жалба тужене дјелимично уважена и оспоравана пресуда преиначена у дијелу одлуке о трошковима поступка, док је у преосталом дијелу првостепена пресуда потврђена. У образложењу пресуде Окружни суд је навео да је правилан став првостепеног суда у вези с одбијањем приговора застаре у смислу чл. 388 и 392 став 1 ЗОО, јер је апеланткиња поднијела пријаву Дому 23. октобра 2000. године, а поступак по пријави је окончан 4. новембра 2004. године. Такође, правилан је став и у погледу приговора пресуђене ствари, јер се накнада коју је одредила Комисија односи на рушење и некоришћење куће, те неугодности због тога, а не на накнаду материјалне штете.

16. Пресудом Врховног суда број 118-0-Рев-07-001 076 од 11. јуна 2009. године ревизија тужене је усвојена, а пресуда Окружног суда преиначена тако да се одбија апеланткињин тужбени захтјев, те је обавезана апеланткиња да туженој измири трошкове поступка.

17. Образлажући разлоге за одлуку, Врховни суд је истакао сљедеће. Нижестепени судови су погрешно закључили да није наступила застара. Наиме, није спорно да је извршено незаконито рушење стамбеног објекта због пропуста надлежних органа тужене, јер апеланткињи, макар и постављањем привременог заступника, није омогућено да ефикасно учествује у поступку. Пропуштање наведенога, у смислу одредаба члана 55 став 1 тада важећег Закона о општем управном поступку, указује на закључак о одговорности тужене у смислу члана 17 Устава Републике Српске и члана 172 ЗОО. Међутим, за чињеницу да је наступила штета незаконитим рушењем стамбеног објекта апеланткиња је сазнала најкасније 10. јуна 1998. године, када је поднијела приједлог првостепеном суду ради издавања привремене мјере, управо због рушења стамбеног објекта. Од тада почиње да тече трогодишњи субјективни рок за истицање захтјева за накнаду штете, у смислу члана 376 став 1 ЗОО. Околност да је апеланткиња поднијела пријаву Дому 23. новембра 2000. године нема карактер прекида тока застаре у смислу одредаба члана 388 ЗОО, које прописују да


се застаријевање прекида подношењем тужбе и сваком другом повјеритељевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом с циљем да се утврди, осигура или оствари потраживање. У складу с одредбом члана 2 Анекса VI Општег оквирног споразума за мир у БиХ, Дом је дио Комисије. Његова надлежност се протеже на утврђивање наводних или очигледних повреда људских права и наводну или очигледну дискриминацију у уживању тих права (чл. 2 и 8 Анекса VI). Уколико у том поступку утврди да постоји повреда људских права или дискриминација у уживању тих права, доноси одлуку која садржи кораке које ће тужена страна предузети у исправљању повреда, а може да садржи новчану накнаду. Због овакве правне природе и надлежности Дома, он није надлежни орган из члана 388 ЗОО, јер се пред њим не утврђује, не осигурава нити остварује потраживање накнаде штете, већ се искључиво разматра питање повреде људских права, укључујући могући налог за плаћање новчане компензације. С друге стране, одговорност тужене стране за насталу штету је основ парнице за накнаду штете, о чему се није одлучивало у поступку пред Домом. У прилог наведеном, Врховни суд је навео да се новчана компензација коју је апеланткињи додијелио Дом односи на рушење куће и на немогућност коришћења имовине и нематеријалну штету због кршења права, а не и на утврђење, осигурање или остваривање накнаде штете. У складу с наведеним, нижестепени судови су, погрешно оцјењујући поступак пред Домом, неправилно му дајући карактер надлежног органа и предмет поступка пред њим, а у смислу одредбе члана 388 ЗОО, погрешно сматрали да је ток застаре прекинут и да је почео да тече изнова даном доношења Одлуке Комисије.

18. Врховни суд је закључио како Дом није суд или надлежни орган из члана 388 ЗОО, те покретање поступка пред њим нема дејство прекида застарјелости захтјева за накнаду штете. Због тога доношењем Одлуке Комисије рок застаре није почео да тече изнова у смислу одредбе члана 392 став 1 ЗОО. С тим у вези је трогодишњи рок из члана 376 став 1 ЗОО за подношење предметне тужбе почео да тече 10. јуна 1998. године, када је апеланткиња поднијела приједлог да се изда привремена мјера и тако сазнала да постоје штета и штетник. У смислу става 2 истог члана објективни петогодишњи рок је истекао 10. јуна 2003. године. Врховни суд је истакао да, како је апеланткиња тужбу поднијела 3. новембра 2005. године, то је правилном примјеном материјалног права уважавањем основаног приговора застаре, који је тужена истицала у свим фазама поступка, апеланткињин тужбени захтјев у овом дијелу одбио.

19. Надаље, Врховни суд је истакао да у смислу одредаба члана 185 ЗОО накнада материјалне штете подразумијева успоставу ранијег стања, а тек ако то није могуће или ако на тај начин штета не може да се уклони, накнада се даје у новцу. Апеланткињин захтјев да јој се изгради стамбени објекат која одговара њеном сувласничком дијелу представља захтјев за накнаду штете у смислу члана 185 ЗОО, а како је уз овај захтјев постављен и алтернативни захтјев ријеч је о алтернативној обавези, а право избора је на туженој. Међутим, како се рокови застаре из члана 376 ЗОО односе на све облике штете прописане одредбама члана 185 ЗОО, слиједи да је застарио и захтјев да се успостави раније стање изградњом стамбеног објекта. Због наведеног Врховни суд је и овај дио тужбеног захтјева одбио. У сваком случају, захтјев да се успостави раније стање изградњом стамбеног објекта није могуће извршити, јер успостављање ранијег стања подразумијева изградњу објекта онаквог какав је био

прије рушења, а не само апеланткињиног сувласничког дијела.

20. Врховни суд је истакао да је захтјев за утврђење постављен у функцији остварења захтјева за предају у посјед некретнина-земљишта, а утврђено чињенично стање не указује да је апеланткињи одузет посјед некретнина-земљишта чију предају тражи, штавише рјешењем о привременој мјери туженој је забрањена измјена фактичког стања грађења и постављања привремених објеката на некретнинама у власништву или посједу апеланткиње, из чега слиједи да оне нису у посједу тужене, а околност рушења куће не значи да је дошло до одузимања посједа. Врховни суд је констатовао да апеланткиња није доказала да тужена некретнине-земљиште држи у посједу, те није испуњен услов из одредбе члана 37 став 2 Закона о основним власничко-правним односима, тако да је и овај дио тужбеног захтјева одбио.


21. Апеланткиња наводи да јој је пресудом Врховног суда повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, као и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Апеланткиња наводи да Врховни суд није овлашћен да даје тумачење Општег оквирног споразума за мир, да Врховни суд није водио рачуна о Одлуци Комисије, јер је она управо након одлуке Комисије сазнала ко је одговоран за штету, односно да је тужена противзаконито порушила стамбени објекат, а донесена привремена мјера у ванпарничном поступку односи се прије свега на то да се туженој забрани било каква даљња активност на апеланткињином земљишту, јер је стамбени објекат већ био порушен, тако да се за апеланткињу овим рјешењем није ништа промијенило у погледу тога ко је одговоран за насталу штету и чињенице које указују на висину штете. Управо из Одлуке Комисије она је сазнала за штету након чега је поднијела тужбу и од тада теку рокови застаре.

22. Осим тога, Врховни суд погрешно наводи да рушење објекта не значи одузимање посједа, јер ако је тужена противзаконито срушила објекат и извршила искњижавање куће путем Републичке управе за геодетске и имовинскоправне послове, те на тај начин извршила претварање изграђеног градског грађевинског земљишта на ком је било право коришћења уписано на апеланткињу (али само док постоји објекат на земљишту) није прихватљив став Врховног суда да апеланткиња држи и даље власништво и посјед на предметним парцелама. Апеланткиња наводи да рјешење о привременој мјери такође није ријешило ово питање, него се ради само о забрани даљњег грађења. Понашањем тужене она је лишена права власништва (које није нити имала, јер је на земљишту имала само право коришћења док постоји кућа), а права посједа је лишена, јер је земљиште заузела тужена и регулационим планом га намијенила за изградњу пословно-стамбених објеката, тако да она никада више неће моћи да користи своје некретнине за грађење или било какво друго коришћење. Апеланткиња је лично доставила допис исти дан када је апелацију поднио њен заступник, који је заведен као допуна апелације, у ком је, између осталог, навела да је тужена рушењем стамбеног објекта онемогућила њено право на повратак.

б) Одговор на апелацију

23. Врховни суд је истакао како нису основани апеланткињини наводи нити у погледу наступања застаре,


нити у погледу власништва и посједа. Апеланткиња је његов став истргнула из контекста, јер из стања списа слиједи да тужена није у посједу спорних парцела. Врховни суд је предложио да се апелација одбаци или одбије.

24. Окружни суд је истакао како се апелацијом не оспорава његова пресуда, тако да нема приједлога о поднесеној апелацији о којој ће одлучити Уставни суд својом одлуком која је коначна и обавезујућа.

25. Основни суд је истакао да нису повријеђена апеланткињина права која наводи у апелацији, те предложио да се апелација одбије као неоснована.

26. Тужена је навела како нису основани апеланткињини наводи, тј. да је апеланткиња за штетника сазнала 10. јуна 1998. године када је поднијела приједлог да се изда привремена мјера. Ако се прихвати да је апеланткиња подношењем пријаве Дому окончала спорни однос, онда се ради о пресуђеној ствари, а ако не онда нема прекида застаре тако да је апеланткињино право за накнаду штете застарјело. Дом, односно Комисија, нису надлежни органи из члана 388 ЗОО који одлучују о накнади штете, а нити се Одлуком Комисије окончава спорни однос. Тужена је истакла како није извршила рушење стамбеног објекта него да је стамбени објекат срушен током ратних дејстава, а да је она само уклонила остатке већ девастираног објекта.


27. У Уставу Републике Српске релевантне одредбе гласе:

Члан 17. Свако има право на надокнаду штете коју му

незаконитим или неправилним радом наносе службена особа или државни орган, односно организација која врши јавна овлашћења.

[...]. 28. Закон о обавезним односима ("Службени лист

СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и "Службени гласник РС" бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04) у релевантном дијелу гласи:

Основи одговорности

Члан 154. (1) Ко другоме проузрокује штету дужан је накнадити

је, уколико не докаже да је штета настала без његове кривње.

[...].

Члан 172. (1) Правна особа одговара за штету коју њен орган

проузрокује трећем особама у вршењу или у вези са вршењем својих функција.

[...]. I Накнада материјалне штете Успостављање ранијег стања и накнада у новцу

Члан 185. (1) Одговорна особа дужна је успоставити стање које

је било прије него што је штета настала. (2) Уколико успостављање ранијег стања не уклања

штету потпуно, одговорна особа дужна је за остатак штете дати накнаду у новцу.

(3) Кад успостављање ранијег стања није могуће, или кад суд сматра да није нужно да то учини одговорна особа, суд ће одредити да она исплати оштећенику одговарајућу своту новца на име накнаде штете.

(4) Суд ће досудити оштећенику накнаду у новцу кад он то захтијева, изузев ако околности датог случаја оправдавају успостављање ранијег стања.

Потраживање накнаде штете

Члан 376. (1) Потраживање накнаде проузроковане штете

застарјева за три године од када је оштећеник дознао за штету и за особу која је штету учинила.

(2) У сваком случају ово потраживање застарјева за пет година од кад је штета настала.

[...]. Подизање тужбе

Члан 388. Застаријевање се прекида подизањем тужбе и сваком

другом повјеритељевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом, у циљу утврђивања, осигурања или остварења потраживања.

[...]. Рок застарјелости у случају прекида

Члан 392. 1) Послије прекида застаријевања почиње да тече

изнова, а вријеме које је протекло прије прекида не рачуна се у законом одређени рок за застарјелост.

[...]. 29. Закон о уређењу простора ("Службени гласник

Републике Српске" бр. 19/96 и 10/98) у релевантном дијелу гласи:

Члан 117. Ако се у поступку доношења рјешења о рушењу

грађевине или дијела грађевине утврди да се опасност по живот или здравље људи, околне грађевине и промет може уклонити и реконструкцијом грађевине или њеног дијела, на захтјев власника може се према одредбама овог закона одобрити реконструкција грађевине, под условом да се изведе у року који одреди орган управе надлежан за послове грађења.

30. Закон о основним власничко-правним односима ("Службени лист СФРЈ" бр. 6/80 и 36/90 и "Службени гласник Републике Српске" број 38/93) у релевантном дијели гласи:

Члан 37. Власник може тужбом захтијевати од посједника

поврат индивидуално одређене ствари. Власник мора доказати да на ствар чији поврат

тражи има право власништва, као и да се ствар налази у фактичкој власти туженог.

Право на подношење тужбе из става 1. овог члана не застарјева.

Члан 43. Сувласник, односно заједнички власник има право на

тужбу за заштиту права власништва на цијелу ствар, а сувласник има право на тужбу за заштиту свог права власништва на дијелу ствари.

31. Закон о грађевинском земљишту ("Службени лист СРБиХ" бр. 34/86, 1/90, 29/90 и "Службени гласник Републике Српске" бр. 29/94, 23/98 и 5/99) у релевантном дијелу гласи:

Члан 43. Трајно право кориштења земљишта траје док постоји

зграда. Ако се зграда на основу рјешења надлежног

општинског органа управе уклони због дотрајалости или сруши усљед дејства више силе, њен власник има право кориштења земљишта ради грађења под условом да је на тој грађевинској парцели регулационим планом, односно урбанистичким планом предвиђена изградња зграде на којој може имати право власништва.

[...].


32. Закон о грађевинском земљишту Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 86/03) у релевантном дијелу гласи:

Члан 4. Градско грађевинско земљиште може бити у

државном и приватном власништву. Градским грађевинским земљиштем у приватној

својини сматра се: изграђено градско грађевинско земљиште и то земљиште испод објекта и земљиште које служи за редовну употребу објекта, односно земљиште на којем је до сада постојало трајно право коришћења, а према члану 39, те земљиште из члана 96. овог закона.

Преношење трајног права коришћења у приватно власништво

Члан 39. Власник зграде или посебног дијела зграде ступањем на

снагу овог закона стиче право власништва на земљишту, под зградом и на оној површини земљишта

које је регулационим планом или планом парцелације утврђено да служи за редовну употребу зграде, изузев случајева који су предмет ревизије у складу са чл. 87. до 92. прелазних одредаба овог закона.

[...]. 33. Закон о грађевинском земљишту ("Службени

гласник Републике Српске" број 112/06) у релевантном дијелу гласи:

Члан 42. (1) На изграђеном грађевинском земљишту за које је

регулационим планом утврђена површина земљишта за редовну употребу зграде а на којем је власник зграде стекао право власништва на основу члана 39. Закона о грађевинском земљишту ("Службени гласник Републике Српске", број 86/03), на основу приједлога власника зграде уписаће се у земљишним књигама право власништва у његову корист.

[...].


34. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

35. У складу с чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући сходно закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

36. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Врховног суда број 118-0-Рев-07-001 076 од 11. јуна 2009. године против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих сходно закону. Затим, оспорену пресуду апеланткиња је примила 16. јула 2009. године, а апелација је поднесена 7. септембра 2009. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. На крају, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива.

37. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VI. Меритум

38. Апеланткиња наводи да јој је оспораваном пресудом повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, као и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Право на правично суђење

Члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају

људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

е) Право на правично саслушање у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези са кривичним поступком.

Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:

1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. (...)

39. У конкретном случају апеланткиња је тражила изградњу стамбеног објекта или накнаду штете и утврђење права сувласништва и супосједа с дијелом 2/3 на некретнинама-земљишту, дакле предмет се односи на утврђивање грађанских права и обавеза. Стога, Уставни суд сматра да је члан 6 став 1 Европске конвенције примјенљив.

40. У конкретном случају, апеланткиња сматра да је Врховни суд при доношењу своје одлуке произвољно примијенио материјално право, што је довело до кршења њеног права на правично суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције. У вези с тим, Уставни суд указује да сходно пракси Европског суда и Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене материјалног права (види Европски суд, Pronina против Русије, одлука о допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редовне судове у процјени чињеница и доказа, већ је генерално задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног суда је да испита је ли евентуално дошло до повреде или занемаривања уставних права (право на правично суђење, право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискриминаторска.

41. Уставни суд се, дакле, према наведеном ставу, може изнимно, када оцијени да је у одређеном поступку редовни суд произвољно поступао како у утврђивању чињеница, тако и у примјени релевантних позитивно-правних прописа (види Уставни суд, Одлука број АП 311/04 од 22. априла 2005. године, став 26), упустити у испитивање начина на који су надлежни судови утврђивали чињенице и на тако утврђене чињенице примијенили позитивно-правне прописе. У контексту наведеног Уставни суд подсјећа и да је у више својих одлука указао да очигледна произвољност у примјени релевантних прописа никада не може да води ка једном правичном поступку (види Уставни суд, Одлука број АП 1293/05 од 12. септембра 2006. године, тачка 25. и даље). Осим тога, Уставни суд подсјећа и на праксу Европског суда за људска права из које произилази, такође, да су домаћи судови дужни да образложе своје пресуде, при чему не


морају да дају детаљне одговоре на сваки навод, али ако је поднесак суштински важан за исход предмета, суд у томе случају у својој пресуди мора њиме посебно да се позабави. Дакле, судска одлука мора да има разлоге на којима је основана и мора да има образложење, поготово на поднесак који је суштински важан за исход спора. У супротном, постоји повреда члана 6 став 1 Европске конвенције (види Европски суд, Van der Hurk против Холандије, пресуда од 19. априла 1994. године, став 61).

42. Имајући у виду наведено, Уставни суд ће у конкретном случају, с обзиром на питања која апеланткиња проблематизује, испитати да ли је пресуда Врховног суда основана на произвољној примјени материјалног права, односно да ли образложење ове пресуде задовољава стандарде из члана 6 став 1 Европске конвенције.

43. Уставни суд подсјећа да је апеланткиња тужбеним захтјевом тражила да се утврди право сувласништва и супосједа с дијелом 2/3 на некретнинама-земљишту, што је тужена дужна да призна и трпи па преда апеланткињи те некретнине-земљиште у посјед. Осим тога, апеланткиња је тражила и да јој тужена изгради стамбени објекат који је срушила или да јој накнади штету као новчану противвриједност. Основни и Окружни суд су удовољили апеланткињином тужбеном захтјеву у цијелости, док је Врховни суд одбио апеланткињин тужбени захтјев у цијелости.

44. Из образложења пресуда Основног и Окружног суда слиједи да није основан приговор о пресуђеној ствари будући да у предмету Комисије апеланткиња није добила накнаду штете, него накнаду због немогућности коришћења своје имовине, боље рећи накнаду неимовинске штете. Осим тога, није основан приговор застаре, јер је апеланткиња поднијела пријаву 23. октобра 2000. године Дому, тако да је у смислу члана 388 ЗОО прекинула ток застаре који је трајао све до 4. новембра 2004. године када је Комисија донијела Одлуку, након чега је апеланткиња у законском року у складу с чланом 392 став 1 ЗОО, 3. новембра 2005. године поднијела тужбу. Апеланткиња је сувласница са 2/3 дијела означених некретнина и има право да спроводи поступак пред судом у погледу свог сувласничког дијела, а како је утврђено да постоји штета због рушења апеланткињине куће и да постоји одговорност тужене, то је у смислу чл. 37 и 43 Закона о основним власничко-правним односима, члана 172 став 1 у вези с чл. 154, 186, 187 и 277 ЗОО, члана 6 став 1 Европске конвенције и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, као и члана 17 став 1 Устава Републике Српске, према којима свако има право на накнаду штете коју му незаконитим и неправилним радом нанесе службено лице или државни орган, удовољено апеланткињином тужбеном захтјеву.

45. Потпуно супротан став слиједи из образложења пресуде Врховног суда. Наиме, основан је приговор застаре зато што је апеланткиња за штету сазнала најкасније 10. јуна 1998. године, када је поднијела приједлог првостепеном суду ради издавања привремене мјере, од када почиње да тече трогодишњи субјективни рок за истицање захтјева за накнаду штете, у смислу члана 376 став 1 ЗОО. То што је апеланткиња поднијела пријаву Дому 23. новембра 2000. године нема карактер прекида тока застаре у смислу одредаба члана 388 ЗОО, које прописују да се застаријевање прекида подношењем тужбе и сваком другом повјеритељевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом с циљем да се утврде, осигурају или остваре потраживања. Дом није надлежни орган из члана 388 ЗОО, јер се пред њим не утврђује, не осигурава нити остварује потраживање накнаде штете, већ се

искључиво разматра питање повреде људских права, укључујући могући налог за плаћање новчане компензације. Како Дом није суд или надлежни орган из члана 388 ЗОО, то покретање поступка пред њим нема дејство прекида застарјелости захтјева за накнаду штете. Због тога доношењем Одлуке Комисије рок застаре није почео да тече изнова у смислу одредбе члана 392 став 1 ЗОО. С тим у вези трогодишњи рок из члана 376 став 1 ЗОО за подношење предметне тужбе почео је да тече 10. јуна 1998. године, када је апеланткиња поднијела приједлог да се изда привремена мјере и тако сазнала да постоје штета и штетник. У смислу става 2 истог члана објективни петогодишњи рок је истекао 10. јуна 2003. године, а како је апеланткиња тужбу поднијела 3. новембра 2005. године, то је основан приговор застаре. У односу на дио тужбеног захтјева, тј. утврђење права сувласништва и супосједа на некретнинама-земљишту и предају у посјед некретнина-земљишта, из образложења пресуде Врховног суда слиједи да је овај захтјев постављен у функцији остваривања захтјева за предају у посјед предметних некретнина-земљишта, а утврђено чињенично стање не указује да је апеланткињи одузет посјед некретнина-земљишта чију предају тражи, штовише рјешењем о привременој мјери туженој је забрањено да мијења фактичко стање, да гради и поставља привремене објекте на некретнинама у власништву или посједу апеланткиње, из чега слиједи да оне нису у посједу тужене, а околност рушења куће не значи да је дошло до одузимања посједа. Врховни суд је констатовао да апеланткиња није доказала да тужена некретнину-земљиште држи у посједу, па није испуњен услов из одредбе члана 37 став 2 Закона о основним власничко-правним односима, тако да је и овај дио тужбеног захтјева одбио.

46. Прије анализе образложења пресуда редовних судова Уставни суд ће се осврнути на Одлуку Комисије. Дакле, Комисија је испитујући прихватљивост пријаве у односу на приговор о неисцрпљивању правних лијекова (апеланткиња и др. могли су да учествују у поступку пред надлежним управним органима и да изјаве жалбу због ћутања администрације), закључила да је тај приговор неоснован, зато што тужена страна није доставила нити један доказ да је апеланткињи и др. пружена прилика да учествују у поступку, нити је у њихово име именован привремени заступник. Када су апеланткиња и др. сазнали за рушење својих кућа, покренули су поступак пред судом како би заштитили имовину изграђену на предметном земљишту, и утврдили ли је рушење њихових кућа извршено на незаконит начин. Због наведенога, Комисија је закључила да су апеланткиња и др. предузели одговарајуће кораке за заштиту своје имовине. Надаље, Комисија је истакла да су порушене куће апеланткиње и др. представљале њихову имовину које су лишени рушењем кућа, те да је поступак рушења кућа проведен на незаконит начин. Због наведенога, тужена страна није задовољила принцип законитости тако да је прекршила права апеланткиње и др. на имовину из члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Испитујући повреду права на недискриминацију, Комисија је између осталог истакнула да је апеланткиња доставила доказе да је Ј.Б., која је српске националности, добила дозволу да пружа угоститељске услуге у њеној кући након рата, те пошто угоститељски објекат мора да испуњава посебне услове јасно је да кућа није била оштећена у толикој мјери да је било потребно њено рушење. Апеланткиња је тврдила да је угоститељски објекат радио све до рушења. Надаље, Комисија је подсјетила да се OSCE укључио да би помогао апеланткињи и др., односно да је увјеравао домаће органе власти да поступање Општине јасно показује дискрими-


нацију Бошњака и Хрвата. Тужена страна је тврдила да је и с особама српске националности поступано на исти начин, међутим није доставила доказе за наведено. Комисија је закључила да су апеланткиња и др. лишени имовине у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију на основу тога што су они бошњачке националности у општини с већинским српским становништвом, због чега су дискриминисани у уживању својих права заштићених чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Имајући у виду наведене повреде права Комисија је истакна да сматра одговарајућим да апеланткињи и др. досуди извјестан износ за уништену имовину. Како је апеланткиња била власник са 2/3 дијела, Комисија је наредила туженој страни да апеланткињи исплати износ од 6.666 КМ због рушења њене куће, те износ од 4.000,00 КМ апеланткињи и др. на име компензације због немогућности да користе своју имовину и за нематеријалну штету коју су претрпјели због повреде њихових људских права и немогућности да учествују и заштите своја права у поступку пред домаћим органима.

47. Уставни суд налази да из наведеног слиједи да је Комисија због тога што апеланткињи није пружена могућност да судјелује у управном поступку и зато што је покренула поступак пред судом ради заштите своје имовине (приједлог за издавање привремене мјере), прогласила пријаву прихватљивом, без обзира што није покренула поступак ради накнаде штете. Осим тога, Комисија је након што је утврдила повреду права на имовину и повреду права на недискриминацију у вези с правом на имовину апеланткињи и др. досудила извјестан износ за уништену имовину и износ на име некоришћења имовине и нематеријалне штете.

48. Уставни суд подсјећа да је у својој пракси већ констатовао да на појединца не може да се стави претјерани терет у откривању који је најефикаснији пут којим би дошао до остваривања својих права (види Уставни суд Босне и Херцеговине, Одлука број У 18/00 од 10. маја 2002. године, тачка 40, "Службени гласник Босне и Херцеговине" број 30/02 и Одлука о допустивости и меритуму број АП 953/05 од 8. јула 2006. године доступна на wеб страници Уставног суда www.ustavnisud.ba). Основна људска права, која штите Европска конвенција и Устав Босне и Херцеговине, морају да буду стварна и дјелотворна како у закону тако и у пракси, а не илузорна и теоретска. Осим тога, сходно пракси Европског суда сама чињеница да је подносилац представке могао да покуша да исправи наведену повреду другим средствима у току различитих фаза поступка или да је чекао крај поступка да би уложио такав правни лијек, што је омогућавало домаће право, не мијења закључак. Сходно судској пракси Суда, онда када се користи неки правни лијек, коришћење другог правног лијека чији је циљ практично исти, није потребан (види, inter alia, Kozacıoğlu, против Турске [GC], бр. 2334/03, став 40, 19. фебруара 2009).

49. Дакле, рјешењем од 18. маја 1998. године одређено је да се сруши стамбени објекат, апеланткиња је поднијела приједлог суду да се одреди привремена мјера 10. јуна 1998. године, што значи да се обратила суду ради заштите својих имовинских права. Након усвајања њеног приједлога, односно након доношења рјешења о одређивању привремене мјере у ванпарничном поступку (8. септембра 2000. године), апеланткиња је 23. октобра 2000. године покренула поступак пред Домом. Из пресуде Врховног суда слиједи да то што је апеланткиња покренула поступак пред Домом није од утицаја, односно да тиме није прекинула ток застаре, зато што Дом не може да се сматра надлежним органом из члана 388 ЗОО. Уставни суд налази да одредбе члана 388 ЗОО прописују да застаријевање се прекида подизањем тужбе и

сваком другом повјеритељевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом, у циљу утврђивања, осигурања или остварења потраживања. Уставни суд налази да је ЗОО ступио на снагу током 1978. године, а да из садржаја цитиране одредбе не произилази да Дом не може да се сматра надлежним органом пред којим се предузимају радње с циљем да се утврди, осигура или оствари потраживање које прекидају ток застаре, што објективно није нити могуће имајући у виду када је Дом основан. Наиме, Уставни суд подсјећа да је Дом основан Анексом 6 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини као судско тијело чија је функција била да расправља и одлучује о предметима који се односе на наводна кршења људских права у свим дијеловима Босне и Херцеговине. Дом је имао право да доноси коначне и обавезујуће одлуке о пријавама, а стране (држава и ентитети) су обавезне да се у потпуности повинују и спроводе одлуке које је донио Дом. Дом, односно Комисија као судско тијело, разматрао је апеланткињину пријаву поднесену због рушења стамбеног објекта, те мериторно утврђивао да ли је било законито рушење стамбеног објекта у смислу релевантних одредаба Закона о грађевинском земљишту, Закона о уређењу простора, Закона о управном поступку, на основу којих је закључио да је тужена незаконито срушила апеланткињин стамбени објекат. Комисија је, због рушења стамбеног објекта, апеланткињи досудила извјестан износ и накнаду на име нематеријалне штете због повреде људских права. Уставни суд налази да је несумњиво да је апеланткиња након усвајања приједлога за одређивање привремене мјере могла да се обрати редовном суду због накнаде штете, међутим апеланткиња је поднијела пријаву Дому и након што је Комисија донијела одлуку покренула је парнични поступак. По мишљењу Уставног суда, управо супротно ставу Врховног суда, у конкретном случају Дом може да се сматра надлежним органом у смислу одредби члана 388 ЗОО будући да је неспорно да је пред Домом, односно Комисијом, утврђивана одговорност тужене као основне претпоставке за накнаду штете након чега је и досуђен извјестан износ апеланткињи и др. због рушења куће. Осим тога, Комисија је прогласила пријаву прихватљивом, иако није покренут парнични поступак ради накнаде штете. Ако се има у виду све наведено, Уставни суд сматра да је потпуно произвољан став Врховног суда да, имајући у виду надлежност, односно природу Дома, Дом не може да се сматра надлежним органом из одредбе члана 388 ЗОО. Уставни суд даље налази да одредбе члана 376 ст. 1 и 2 ЗОО прописују да потраживање накнаде проузроковане штете застарјева за три године од када је оштећеник дознао за штету и за особу која је штету учинила. У сваком случају ово потраживање застарјева за пет година од кад је штета настала, да одредбе члана 392 став 1 ЗОО прописују да послије прекида застаријевања почиње да тече изнова, а вријеме које је протекло прије прекида не рачуна се у законом одређени рок за застарјелост. Уставни суд понавља да је апеланткиња поднијела приједлог за одређивање привремене мјере 10. јуна 1998. године, пријаву Дому је поднијела 23. новембра 2000. године, Комисија је донијела одлуку 4. новембра 2004. године, а апеланткиња је тужбу Основном суду поднијела 3. новембра 2005. године. Произилази да је апеланткиња, подношењем пријаве Дому у смислу члана 388 ЗОО, прекинула ток застаре који је трајао све до 4. новембра 2004. године када је Комисија донијела Одлуку, након чега је апеланткиња у законском року, у складу с чланом 392 став 1 ЗОО, 3. новембра 2005. године поднијела тужбу, тако да у конкретном случају није наступила застара. Имајући у виду наведено, Уставни суд


налази да је пресуда Врховног суда којом је одбијен апеланткињин тужбени захтјев, у дијелу којим је тражила изградњу стамбеног објекта или накнаду штете, због застаре, основана на произвољној примјени одредаба члана 388 ЗОО.

50. Надаље, апеланткиња истиче да је она понашањем тужене лишена права власништва (које није нити имала, јер је на земљишту имала само право коришћења док постоји стамбени објекат), а права посједа је лишена, јер је земљиште заузела тужена и регулационим планом га намијенила за изградњу пословно-стамбених објеката и она никада више неће моћи да користи своје некретнине за грађење или било каво друго коришћење. Из пресуде Врховног суда слиједи да није основан дио тужбеног захтјева којим апеланткиња тражи утврђивање права сувласништва и супосједа на некретнинама-земљишту и предају у посјед некретнина-земљишта зато што апеланткиња није доказала да тужена држи у посједу некретнине-земљиште, тако да није испуњен услов из члана 37 став 2 Закона о основним власничко-правним односима. Уставни суд оцјењује да је наведено образложење Врховног суда произвољно из сљедећих разлога.

51. Уставни суд налази да одредбе члана 37 став 2 Закона о власничко-правним односима прописују да власник мора доказати да на ствар чији поврат тражи има право власништва, као и да се ствар налази у фактичкој власти туженог. Надаље, да је одредбама члана 43 Закона о грађевинском земљишту, који је важио у вријеме рушења стамбеног објекта, прописано да трајно право кориштења земљишта траје док постоји зграда. Ако се зграда на основу рјешења надлежног општинског органа управе уклони због дотрајалости или сруши усљед дејства више силе, њен власник има право кориштења земљишта ради грађења под условом да је на тој грађевинској парцели регулационим планом, односно урбанистичким планом предвиђена изградња зграде на којој може имати право власништва. Уставни суд налази да су цитиране одредбе Закона о грађевинском земљишту прописивале могућност градње уколико се објекат сруши због дотрајалости уз испуњење одређених услова. Уставни суд даље налази да је Закон о грађевинском земљишту из 2003. године, за разлику од ранијег, прописао да градско грађевинско земљиште може да буде и у приватном власништву. Прецизније, одредбе чл. 4 и 39 став 1 тог закона прописују да градско грађевинско земљиште може бити у државном и приватном власништву. Градским грађевинским земљиштем у приватном власништву сматра се: изграђено градско грађевинско земљиште и то земљиште испод објекта и земљиште које служи за редовну употребу објекта, односно земљиште на којем је до сада постојало трајно право кориштења а према члану 39, те земљиште из члана 96. овога закона. Власник зграде или посебног дијела зграде ступањем на снагу овог закона стјече право власништва на земљишту, под зградом и на оној површини земљишта које је регулационим планом или планом парцелације утврђено да служи за редовну употребу зграде, изузев случајева који су предмет ревизије у складу са чл. 87. до 92. прелазних одредаба овог закона. Дакле, цитиране одредбе су прописивале могућност да градско грађевинско земљиште може да буде и у приватном власништву на ком је постојало трајно право коришћења и на ком је власник имао изграђену зграду. Апеланткиња је имала укњижено трајно право коришћења на некретнинама-земљишту на ком је имала стамбени објекат у сувласништву. Надаље, одредбе члана 42 став 1 важећег Закона о грађевинском земљишту прописују да на изграђеном грађевинском земљишту за које је регулационим планом утврђена површина земљишта за

редовну употребу зграде а на којем је власник зграде стекао право власништва на основу члана 39. Закона о грађевинском земљишту ("Службени гласник Републике Српске" број 86/03), на основу приједлога власника зграде уписаће се у земљишним књигама право власништва у његову корист. Уставни суд налази да је у поступку утврђено да је тужена стамбени објекат срушила у мају 1998. године. Дакле, стамбеног објекта који је био изграђен на земљишту у, тада друштвеном власништву, нема, а апеланткиња тражи предају у посјед земљишта које је у друштвеном власништву. Уставни суд понавља да из образложења пресуде Врховног суда слиједи да апеланткиња није доказала да тужена држи у посједу некретнине-земљиште тако да није испуњен услов из члана 37 став 2 Закона о основним власничко-правним односима, тим прије што постоји рјешење о привременој мјери. Из садржаја рјешења о привременој мјери слиједи да привремена мјера остаје на снази док апеланткиња и остали предлагачи не остваре права која им по закону припадају у односу на некретнине уз услов да апеланткиња и остали предлагачи у року од 60 дана суду доставе доказ да су покренули поступак да остваре своја права код надлежног органа ради оправдања привремене мјере или до другачије одлуке суда уколико се околности због којих је мјера одређена касније промијене тако да мјера више не буде потребна. Код свега наведеног, образложење Врховног суда да апеланткиња није доказала да је тужена у посједу некретнина-земљишта, које је у државном власништву и на ком се налазио апеланткињин стамбени објекат, без било каквог образложења у погледу статуса земљишта, те довођења у везу с чињеницом да је стамбени објекат који је био у сувласништву апеланткиње срушен, односно која права произилазе или која не произилазе из Закона о грађевинском земљишту, у конкретној ситуацији потпуно је произвољно, односно такво образложење не задовољава стандарде из члана 6 став 1 Европске конвенције.

52. Уставни суд закључује да је оспораваном пресудом Врховног суда повријеђено апеланткињино право на правично суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције.

Право на имовину

53. Апеланткиња се, такође, жали да јој је оспораваном одлуком повријеђено и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. С обзиром на утврђену повреду права из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, Уставни суд сматра да није потребно да разматра апеланткињине наводе који се односе на повреду права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.


54. Уставни суд закључује да постоји кршење права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када је Врховни суд при доношењу своје одлуке произвољно примијенио релевантне одредбе ЗОО које се односе на дио тужбеног захтјева којим је апеланткиња тражила изградњу стамбеног објекта или накнаду штете, и када је дао произвољно образложење у дијелу апеланткињиног тужбеног захтјева којим је апеланткиња тражила утврђивање сувласништва и предају у посјед некретнине-земљишта.

55. На основу члана 61 ст. 1 и 2 и члана 64 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.



Предсједница Уставног суда Босне и Херцеговине


Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u

predmetu broj AP 2862/09, rješavajući apelaciju Rašide Omerbašić, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. tačka 2, člana 61. st. 1. i 2. i člana 64. stav 1. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, potpredsjednik Tudor Pantiru, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Constance Grewe, sutkinja Mato Tadić, sudija Mirsad Ćeman, sudija Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 30. januara 2013. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvaja se apelacija Rašide Omerbašić. Utvrđuje se povreda člana II/3.e) Ustava Bosne i

Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ukida se Presuda Vrhovnog suda Republike Srpske broj 118-0-Rev-07-001 076 od 11. juna 2009. godine.

Predmet se vraća Vrhovnom sudu Republike Srpske koji je dužan, po hitnom postupku, donijeti novu odluku u skladu s članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nalaže se Vrhovnom sudu Republike Srpske da, u skladu s članom 74. stav 5. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.



1. Rašida Omerbašić (u daljnjem tekstu: apelantica) iz Broda, koju zastupa Novak Borojević, advokat iz Broda, podnijela je 7. septembra 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 118-0-Rev-07-001 076 od 11. juna 2009. godine.


2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog suda, Okružnog suda u Doboju (u daljnjem tekstu: Okružni sud), Osnovnog suda u Derventi (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) i Pravobranilaštva Republike Srpske, Sjedište zamjenika u Doboju (u daljnjem tekstu: Pravobranilaštvo Republike Srpske) 1. marta, 26. februara i 11. marta 2010. godine zatraženo je da dostave odgovor na apelaciju.

3. Vrhovni sud, Okružni sud, Osnovni sud i Pravobranilaštvo Republike Srpske su 16, 5, 4. i 15. marta 2010. godine dostavili odgovor na apelaciju.

4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantici 29. marta 2010. godine.

5. Ustavni sud je 27. augusta 2012. godine zatražio kopiju spisa od Osnovnog suda koji je 10. septembra 2012. godine postupio po traženom.


6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantičinih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

7. Rješenjem Sekretarijata za prostorno uređenje, urbanizam i stambeno-komunalne poslove Općine, tada, Srpski Brod, od 18. maja 1998. godine, određeno je rušenje ratnim dejstvima oštećenog stambenog objekta u ul. Trg cara Dušana, u Srpskom Brodu (u daljnjem tekstu: stambeni objekat), u suvlasništvu apelantice, izgrađenog na zemljištu u društvenom vlasništvu. U obrazloženju rješenja je navedeno da, kako je stambeni objekat napušten i ne može služiti svojoj namjeni, te predstavlja opasnost po život i zdravlje prolaznika, u smislu odredaba člana 117. Zakona o uređenju prostora doneseno je navedeno rješenje. Rješavajući o žalbi na ovo rješenje, Ministarstvo za urbanizam stambeno-komunalne djelatnosti, građevinarstvo i ekologiju je donijelo rješenje od 4. juna 1999. godine kojim je poništilo prvostepeno rješenje i predmet vratilo na ponovni postupak.

8. Rješenjem Osnovnog suda broj P-411/98 od 8. septembra 2000. godine, po prijedlogu apelantice i drugih (više vlasnika i posjednika drugih nekretnina) kao predlagača protiv protupredlagača, Općine Srpski Brod, određena je privremena mjera i zabranjeno Općini Srpski Brod da mijenja faktičko stanje, te gradi i postavlja privremene objekte na nekretninama koje se nalaze u vlasništvu ili posjedu apelantice i ostalih predlagača. Istim rješenjem je određeno da privremena mjera ostaje na snazi dok apelantica i ostali predlagači ne ostvare prava koja im po zakonu pripadaju u odnosu na nekretnine, uz uvjet da apelantica i ostali predlagači u roku od 60 dana sudu dostave dokaz da su pokrenuli postupak za ostvarenje svojih prava kod mjerodavnog organa radi opravdanja privremene mjere (član 273. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, u daljnjem tekstu: ZIP) ili do drugačije odluke suda ukoliko se okolnosti zbog kojih je mjera određena kasnije promijene tako da mjera više ne bude potrebna. Ovo rješenje je potvrđeno rješenjem Okružnog suda od 3. novembra 2000. godine.

9. Rješavajući apelantičinu prijavu od 23. oktobra 2000. godine i dr. protiv Republike Srpske, Komisija za ljudska prava pri Ustavnom sudu BiH (u daljnjem tekstu: Komisija) donijela je Odluku o prihvatljivosti i meritumu broj CH/00/5963, od 4. novembra 2004. godine (u daljnjem tekstu: Odluka). U Odluci Komisija je u uvodnom dijelu istakla: "Podnositelji prijava, koji su bošnjačke nacionalnosti, prije oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini živjeli su u Bosanskom Brodu. Prijave su veoma slične: u maju 1998. godine Općina Srpski Brod donijela je rješenje o rušenju kuća podnositelja prijava, u skladu s članom 117. Zakona o prostornom uređenju, a te odluke im nikada nisu uručene, niti su u njihovo ime imenovani privremeni zastupnici u ovim postupcima, kako je zakonom propisano. Ubrzo nakon donošenja ovih odluka, njihovi domovi su srušeni. Podnositelji prijava tvrde da kuće nisu bile toliko oštećene da ih je trebalo srušiti i da ih je, ustvari, Općina Srpski Brod namjerno dodatno oštetila, tako da bi oštećenje zahtijevalo njihovo rušenje. Ukupno 18 kuća, koje su se nalazile u samom centru grada, srušeno je na osnovu neuvjetnosti za stanovanje. Kuće su bile u vlasništvu


Bošnjaka i Hrvata, a jedna je bila u vlasništvu Islamske zajednice. Prema navodima podnositelja prijava, Općina Srpski Brod namjerava započeti izgradnju hotela na mjestu na kome su se kuće nalazile zbog veoma atraktivne lokacije u samom centru grada". Komisija je, između ostalog, odlučila "jednoglasno, da prijave proglasi prihvatljivim, jednoglasno da je Republika Srpska prekršila pravo podnositelja prijave na pristup sudu zagarantirano stavom 1. člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, čime je Republika Srpska prekršila član 1. Sporazuma, jednoglasno, da je, u pogledu rušenja nekretnina prema rješenju od 18. maja 1998. godine Republika Srpska prekršila pravo podnositelja na mirno uživanje imovine u smislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, čime je Republika Srpska prekršila član 1. Sporazuma, jednoglasno da su podnositelji prijava diskriminirani u uživanju svojih imovinskih prava zaštićenih članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, čime je Republika Srpska prekršila član 1. Sporazuma, jednoglasno da isplati apelantici iznos od 6.666,00 KM zbog rušenja njene kuće…, jednoglasno da naredi Republici Srpskoj da svakom podnositelju prijave, pojedinačno, isplati iznos od 4.000,00 KM na ime kompenzacije zbog nemogućnosti korištenja njihove imovine i za nematerijalnu štetu koju su pretrpjeli zbog kršenja njihovih ljudskih prava, uključujući i nemogućnost da sudjeluju i zaštite svoja prava u postupku pred domaćim organima, najkasnije u roku od mjesec dana od prijema ove odluke".

10. Apelantica je 3. novembra 2005. godine podnijela tužbu protiv tužene Općine Bosanski Brod (u daljnjem tekstu: tužena) radi utvrđenja, predaje nekretnina-zemljišta u posjed i naknade štete. U obrazloženju tužbe apelantica je navela da je uživala trajno pravo korištenja na zemljištu u društvenom vlasništvu, zajedno sa suprugom svog umrlog brata, na kojem je u suvlasništvu imala izgrađen stambeni objekat sa 141,18 m² njenog vlasništva. Nadalje, apelantica je navela da je prije rata živjela u stambenom objektu, da je zbog rata napustila Bosanski Brod i otišla živjeti u R Hrvatsku, da je tužena 18. maja 1998. godine donijela rješenje o rušenju stambenog objekta, bez njenog znanja i pristanka, da je na njen prijedlog broj P-411/98 od 10. juna 1998. godine (prijedlog dopunjen u više navrata) Osnovni sud donio rješenje od 8. septembra 2000. godine, koje je potvrđeno rješenjem Okružnog suda od 3. novembra 2000. godine, kojim je odredio privremenu mjeru kojom je zabranio tuženoj bilo kakve izmjene faktičkog stanja, gradnje i postavljanja privremenih objekata na nekretninama-zemljištu. Apelantica je navela da tužbeni zahtjev temelji na odredbama Zakona o obaveznim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO), odredbama Zakona o uređenju prostora, odredbama Zakona o građevinskom zemljištu, odredbama Zakona o općem upravnom postupku i odredbama Zakona o nasljeđivanju.

11. Presudom Osnovnog suda broj 13 84 P 0011559 05 P od 11. augusta 2006. godine utvrđeno je da apelantica ima pravo suvlasništva i suposjeda sa 2/3 dijela na nekretninama-zemljištu (u izreci presude precizno navedene oznake i površina), što je tužena dužna priznati i trpjeti i predati apelantici nekretnine-zemljište u posjed.

12. Istom presudom obavezana je tužena da apelantici izgradi stambeni objekat koji je srušila na osnovu rješenja od 18. maja 1998. godine, ili da apelantici naknadi štetu u iznosu od 57.910,66 KM sa zakonskim zateznim kamatama, počevši od dana rušenja stambenog objekta do isplate, te da apelantici naknadi troškove postupka.

13. Također, istom presudom, Osnovni sud odbio je kao neosnovan preostali dio tužbenog zahtjeva.

14. U obrazloženju presude Osnovni sud je naveo da nije osnovan prigovor o presuđenoj stvari, jer apelantica ne spori da je naplatila iznos od 10.666,00 KM u predmetu pred Komisijom, ali

to nije naknada za imovinsku štetu pričinjenu apelantici, već naknada zbog nemogućnosti korištenja svoje imovine, bolje reći naknada neimovinske štete koju je apelantica pretrpjela zbog povrede njenih prava. U odnosu na prigovor zastare koji je istakla tužena, Osnovni sud je istakаo da nije osnovan, jer je apelantica podnijela prijavu 23. oktobra 2000. godine Domu za ljudska prava za Bosnu i Hercegovinu (u daljnjem tekstu: Dom), tako da je u smislu člana 388. Zakona o obaveznim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO) prekinula tok zastare koji je trajao sve do 4. novembra 2004. godine kada je Komisija donijela Odluku, nakon čega je apelantica u zakonskom roku, u skladu s članom 392. stav 1. ZOO, 3. novembra 2005. godine podnijela tužbu. Nadalje, Osnovni sud je naveo da je izvršio uvid u zk. izvatke, posjedovni list, kopiju katastarskog plana, fotografije porušenog stambenog objekta, rješenja: od 18. maja 1998. godine, 12. oktobra 1998. godine, 4. juna 1999. godine, 18. septembra 2000. godine i 3. novembra 2000. godine, Odluku Komisije, dopis OSC-a od 10. decembra 1998. godine i nalaz i mišljenje vještaka građevinske struke, kao i dopunu ovog nalaza (vještak dao procjenu stambenog objekta, te tržišnu vrijednost prava korištenja nekretnine-zemljišta), te da je saslušao svjedoke na okolnost življenja apelantice u stambenom objektu i okolnosti rušenja stambenog objekta, apelanticu kao parničnu stranku i vještaka građevinske struke. Osnovni sud je naveo da je apelantica suvlasnik sa 2/3 dijela označenih nekretnina zemljišta i ima pravo provoditi postupak pred sudom u pogledu svog suvlasničkog dijela, a kako je utvrdio da postoji šteta zbog rušenja apelantičine kuće kao i odgovornost tužene, to je u smislu čl. 37. i 43. Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima, člana 172. stav 1. u vezi s čl. 154, 186, 187. i 277. ZOO, člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija) i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, kao i člana 17. stav 1. Ustava Republike Srpske, prema kojima svako ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim i nepravilnim radom nanese službeno lice ili državni organ, odlučio kao u dispozitivu presude.

15. Odlučujući o žalbama apelantice i tužene, Presudom Okružnog suda broj 013-0-Gž-06-000692 od 16. oktobra 2007. godine, apelantičina žalba je odbijena, a žalba tužene djelomično uvaženа i pobijana presuda preinačena u dijelu odluke o troškovima postupka, dok je u preostalom dijelu prvostepena presuda potvrđena. U obrazloženju presude Okružni sud je naveo da je pravilan stav prvostepenog suda u vezi s odbijanjem prigovora zastare u smislu čl. 388. i 392. stav 1. ZOO, jer je apelantica podnijela prijavu Domu 23. oktobra 2000. godine, a postupak po prijavi je okončan 4. novembra 2004. godine. Također, pravilan je stav i u pogledu prigovora presuđene stvari, jer se naknada koju je odredila Komisija odnosi na rušenje i nekorištenje kuće, te neugodnosti zbog toga, a ne na naknadu materijalne štete.

16. Presudom Vrhovnog suda broj 118-0-Rev-07-001 076 od 11. juna 2009. godine revizija tužene je usvojena, a presuda Okružnog suda preinačena tako da se odbija apelantičin tužbeni zahtjev, te је obavezana apelantica da tuženoj izmiri troškove postupka.

17. Obrazlažući razloge za odluku, Vrhovni sud je istakao sljedeće. Nižestepeni sudovi su pogrešno zaključili da nije nastupila zastara. Naime, nije sporno da je izvršeno nezakonito rušenje stambenog objekta zbog propusta nadležnih organa tužene, jer apelantici, makar i postavljanjem privremenog zastupnika, nije omogućeno da efikasno sudjeluje u postupku. Propuštanje navedenoga, u smislu odredaba člana 55. stav 1. tada važećeg Zakona o općem upravnom postupku, ukazuje na zaključak o odgovornosti tužene u smislu člana 17. Ustava Republike Srpske i člana 172. ZOO. Međutim, za činjenicu da je nastupila šteta nezakonitim rušenjem stambenog objekta


apelantica je saznala najkasnije 10. juna 1998. godine, kada je podnijela prijedlog prvostepenom sudu radi izdavanja privremene mjere, upravo zbog rušenja stambenog objekta. Od tada počinje teći trogodišnji subjektivni rok za isticanje zahtjeva za naknadu štete, u smislu člana 376. stav 1. ZOO. Okolnost da je apelantica podnijela prijavu Domu 23. novembra 2000. godine nema karakter prekida toka zastare u smislu odredaba člana 388. ZOO, koje propisuju da se zastarijevanje prekida podnošenjem tužbe i svakom drugom povjeriteljevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom s ciljem utvrđivanja, osiguranja ili ostvarivanja potraživanja. U skladu s odredbom člana 2. Aneksa VI Općeg okvirnog sporazuma za mir u BiH, Dom je dio Komisije. Njegova nadležnost se proteže na utvrđivanje navodnih ili očitih povreda ljudskih prava i navodnu ili očitu diskriminaciju u uživanju tih prava (čl. 2. i 8. Aneksa VI). Ukoliko u tom postupku utvrdi da postoji povreda ljudskih prava ili diskriminacija u uživanju tih prava, donosi odluku koja sadrži korake koje će tužena strana preduzeti u ispravljanju povreda, a može da sadrži novčanu naknadu. Zbog ovakve pravne prirode i nadležnosti Doma, on nije nadležni organ iz člana 388. ZOO, jer se pred njim ne utvrđuje, ne osigurava niti ostvaruje potraživanje naknade štete, već se isključivo razmatra pitanje povrede ljudskih prava, uključujući mogući nalog za plaćanje novčane kompenzacije. S druge strane, odgovornost tužene strane za nastalu štetu je osnov parnice za naknadu štete, o čemu se nije odlučivalo u postupku pred Domom. U prilog navedenom, Vrhovni sud je naveo da se novčana kompenzacija koju je apelantici dodijelio Dom odnosi na rušenje kuće i na nemogućnost korištenja imovine i nematerijalnu štetu zbog kršenja prava, a ne i na utvrđenje, osiguranje ili ostvarivanje naknade štete. U skladu s navedenim, nižestepeni sudovi su, pogrešno ocjenjujući postupak pred Domom, nepravilno mu dajući karakter nadležnog organa i predmet postupka pred njim, a u smislu odredbe člana 388. ZOO, pogrešno smatrali da je tok zastare prekinut i da je počeo teći iznova danom donošenja Odluke Komisije.

18. Vrhovni sud je zaključio kako Dom nije sud ili mjerodavno tijelo iz člana 388. ZOO, te pokretanje postupka pred njim nema dejstvo prekida zastarjelosti zahtjeva za naknadu štete. Zbog toga donošenjem Odluke Komisije rok zastare nije počeo teći iznova u smislu odredbe člana 392. stav 1. ZOO. S tim u vezi je trogodišnji rok iz člana 376. stav 1. ZOO za podnošenje predmetne tužbe počeo teći 10. juna 1998. godine, kada je apelantica podnijela prijedlog za izdavanje privremene mjere i time saznala da postoje šteta i štetnik. U smislu stava 2. istog člana objektivni petogodišnji rok je istekao 10. juna 2003. godine. Vrhovni sud je istakao da, kako je apelantica tužbu podnijela 3. novembra 2005. godine, to je pravilnom primjenom materijalnog prava uvažavanjem osnovanog prigovora zastare, koji je tužena isticala u svim fazama postupka, apelantičin tužbeni zahtjev u ovom dijelu odbio.

19. Nadalje, Vrhovni sud je istakаo da u smislu odredaba člana 185. ZOO naknada materijalne štete podrazumijeva uspostavu ranijeg stanja, a tek ako to nije moguće ili ako se na taj način šteta ne može ukloniti, naknada se daje u novcu. Apelantičin zahtjev da joj se izgradi stambeni objekat koja odgovara njenom suvlasničkom dijelu predstavlja zahtjev za naknadu štete u smislu člana 185. ZOO, a kako je uz ovaj zahtjev postavljen i alternativni zahtjev riječ je o alternativnoj obavezi, a pravo izbora je na tuženoj. Međutim, kako se rokovi zastare iz člana 376. ZOO odnose na sve oblike štete propisane odredbama člana 185. ZOO, slijedi da je zastario i zahtjev za uspostavu ranijeg stanja izgradnjom stambenog objekta. Zbog navedenoga Vrhovni sud je i ovaj dio tužbenog zahtjeva odbio. U svakom slučaju, zahtjev za uspostavu ranijeg stanja izgradnjom stambenog objekta nije moguće izvršiti, jer uspostava ranijeg

stanja podrazumijeva izgradnju objekta onakvog kakav je bio prije rušenja, a ne samo apelantičinog suvlasničkog dijela.

20. Vrhovni sud je istakаo da je zahtjev za utvrđenje postavljen u funkciji ostvarenja zahtjeva za predaju u posjed nekretnina-zemljišta, a utvrđeno činjenično stanje ne ukazuje da je apelantici oduzet posjed nekretnina-zemljišta čiju predaju traži, štoviše rješenjem o privremenoj mjeri tuženoj je zabranjena izmjena faktičkog stanja građenja i postavljanja privremenih objekata na nekretninama u vlasništvu ili posjedu apelantice, iz čega slijedi da one nisu u posjedu tužene, a okolnost rušenja kuće ne znači da je došlo do oduzimanja posjeda. Vrhovni sud je konstatirao kako apelantica nije dokazala da tužena nekretnine-zemljište drži u posjedu, te nije ispunjen uvjet iz odredbe člana 37. stav 2. Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima, tako da je i ovaj dio tužbenog zahtjeva odbio.


21. Apelantica navodi da joj je presudom Vrhovnog suda povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, kao i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Apelantica navodi da Vrhovni sud nije ovlašten davati tumačenje Općeg okvirnog sporazuma za mir, da Vrhovni sud nije vodio računa o Odluci Komisije, jer je ona upravo nakon odluke Komisije saznala ko je odgovoran za štetu, odnosno da je tužena protivzakonito porušila stambeni objekat, a donesena privremena mjera u vanparničnom postupku odnosi se prije svega na to da se tuženoj zabrani bilo kakva daljnja aktivnost na apelantičinom zemljištu, jer je stambeni objekat već bio porušen, tako da se za apelanticu ovim rješenjem nije ništa promijenilo u pogledu toga ko je odgovoran za nastalu štetu i činjenice koje ukazuju na visinu štete. Upravo iz Odluke Komisije ona je saznala za štetu nakon čega je podnijela tužbu i od tada teku rokovi zastare.

22. Osim toga, Vrhovni sud pogrešno navodi da rušenje objekta ne znači oduzimanje posjeda, jer ako je tužena protivzakonito srušila objekat i izvršila isknjižavanje kuće putem Republičke uprave za geodetske i imovinskopravne poslove, te na taj način izvršila pretvaranje izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta na kojem je bilo pravo korištenja upisano na apelanticu (ali samo dok postoji objekat na zemljištu) nije prihvatljiv stav Vrhovnog suda da apelantica drži i dalje vlasništvo i posjed na predmetnim parcelama. Apelantica navodi da rješenje o privremenoj mjeri također nije riješilo ovo pitanje, nego se radi samo o zabrani daljnjeg građenja. Ponašanjem tužene ona je lišena prava vlasništva (koje nije niti imala, jer je na zemljištu imala samo pravo korištenja dok postoji kuća), a prava posjeda je lišena, jer je zemljište zauzela tužena i regulacionim planom ga namijenila za izgradnju poslovno-stambenih objekata, tako da ona nikada više neće moći koristiti svoje nekretnine za građenje ili bilo kakvo drugo korištenje. Apelantica je lično dostavila dopis isti dan kada je apelaciju podnio njen zastupnik, koji je zaveden kao dopuna apelacije, u kojem je, između ostalog, navela da je tužena rušenjem stambenog objekta onemogućila njeno pravo na povratak.


23. Vrhovni sud je istakao kako nisu osnovani apelantičini navodi niti u pogledu nastupanja zastare, niti u pogledu vlasništva i posjeda. Apelantica je njegov stav istrgnula iz konteksta, jer iz stanja spisa slijedi da tužena nije u posjedu spornih parcela. Vrhovni sud je predložio da se apelacija odbaci ili odbije.

24. Okružni sud je istakаo kako se apelacijom ne pobija njegova presuda, tako da nema prijedloga o podnesenoj apelaciji o kojoj će odlučiti Ustavni sud svojom odlukom koja je konačna i obavezujuća.


25. Osnovni sud je istakao da nisu povrijeđena apelantičina prava koja navodi u apelaciji, te predložio da se apelacija odbije kao neosnovana.

26. Tužena je navela kako nisu osnovani apelantičini navodi, tj. da je apelantica za štetnika saznala 10. juna 1998. godine kada je podnijela prijedlog za izdavanje privremene mjere. Ako se prihvati da je apelantica podnošenjem prijave Domu okončala sporni odnos, onda se radi o presuđenoj stvari, a ako ne onda nema prekida zastare tako da je apelantičino pravo za naknadu štete zastarjelo. Dom, odnosno Komisija, nisu mjerodavna tijela iz člana 388. ZOO koja odlučuju o naknadi štete, a niti se Odlukom Komisije okončava sporni odnos. Tužena je istakla kako nije izvršila rušenje stambenog objekta nego da je stambeni objekat srušen tokom ratnih dejstava, a da je ona samo uklonila ostatke već devastiranog objekta.


27. U Ustavu Republike Srpske relevantne odredbe glase:

Član 17. Svako ima pravo na nadoknadu štete koju mu nezakonitim

ili nepravilnim radom nanose službena osoba ili državni organ, odnosno organizacija koja vrši javna ovlaštenja.

[...]. 28. Zakon o obaveznim odnosima ("Službeni list SFRJ"

br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni glasnik RS" br. 17/93, 3/96, 39/03 i 74/04) u relevantnom dijelu glasi:

Osnovi odgovornosti

Član 154. (1) Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je,

ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivnje. [...].

Član 172. (1) Pravna osoba odgovara za štetu koju njen organ

prouzrokuje trećem osobama u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

[...]. I Naknada materijalne štete Uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu

Član 185. (1) Odgovorna osoba dužna je uspostaviti stanje koje je bilo

prije nego što je šteta nastala. (2) Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu

potpuno, odgovorna osoba dužna je za ostatak štete dati naknadu u novcu.

(3) Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorna osoba, sud će odrediti da ona isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete.

(4) Sud će dosuditi oštećeniku naknadu u novcu kad on to zahtijeva, izuzev ako okolnosti datog slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja.

Potraživanje naknade štete

Član 376. (1) Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastarijeva

za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za osobu koja je štetu učinila.

(2) U svakom slučaju ovo potraživanje zastarijeva za pet godina od kad je šteta nastala.

[...]. Podizanje tužbe

Član 388. Zastarijevanje se prekida podizanjem tužbe i svakom

drugom povjeriteljevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, osiguranja ili ostvarenja potraživanja.

[...]. Rok zastarjelosti u slučaju prekida

Član 392. 1) Posije prekida zastarijevanja počinje teći iznova, a

vrijeme koje je proteklo prije prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarjelost.

[...]. 29. Zakon o uređenju prostora ("Službeni glasnik

Republike Srpske" br. 19/96 i 10/98) u relevantnom dijelu glasi:

Član 117. Ako se u postupku donošenja rješenja o rušenju građevine

ili dijela građevine utvrdi da se opasnost po život ili zdravlje ljudi, okolne građevine i promet može ukloniti i rekonstrukcijom građevine ili njenog dijela, na zahtjev vlasnika može se prema odredbama ovog zakona odobriti rekonstrukcija građevine, pod uvjetom da se izvede u roku koji odredi organ uprave nadležan za poslove građenja.

30. Zakon o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima ("Službeni list SFRJ" br. 6/80 i 36/90 i "Službeni glasnik Republike Srpske" broj 38/93) u relevantnom dijeli glasi:

Član 37. Vlasnik može tužbom zahtijevati od posjednika povrat

individualno određene stvari. Vlasnik mora dokazati da na stvar čiji povrat traži ima

pravo vlasništva, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog.

Pravo na podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana ne zastarijeva.

Član 43. Suvlasnik, odnosno zajednički vlasnik ima pravo na tužbu

za zaštitu prava vlasništva na cijelu stvar, a suvlasnik ima pravo na tužbu za zaštitu svog prava vlasništva na dijelu stvari.

31. Zakon o građevinskom zemljištu ("Službeni list SRBiH" br. 34/86, 1/90, 29/90 i "Službeni glasnik Republike Srpske" br. 29/94, 23/98 i 5/99) u relevantnom dijelu glasi:

Član 43. Trajno pravo korištenja zemljišta traje dok postoji zgrada. Ako se zgrada na osnovu rješenja mjerodavnog općinskog

organa uprave ukloni zbog dotrajalosti ili sruši usljed dejstva više sile, njen vlasnik ima pravo korištenja zemljišta radi građenja pod uvjetom da je na toj građevinskoj parceli regulacionim planom, odnosno urbanističkim planom predviđena izgradnja zgrade na kojoj može imati pravo vlasništva.

[...]. 32. Zakon o građevinskom zemljištu Republike Srpske

("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 86/03) u relevantnom dijelu glasi:

Član 4. Gradsko građevinsko zemljište može biti u državnom i

privatnom vlasništvu. Gradskim građevinskim zemljištem u privatnom vlasništvu

smatra se: izgrađeno gradsko građevinsko zemljište i to zemljište ispod objekta i zemljište koje služi za redovnu uporabu objekta, odnosno zemljište na kojem je do sada postojalo trajno pravo korištenja a prema članu 39., te zemljište iz člana 96. ovoga zakona.

Prenošenje trajnog prava korištenja u privatno vlasništvo

Član 39. Vlasnik zgrade ili posebnog dijela zgrade stupanjem na

snagu ovog zakona stječe pravo vlasništva na zemljištu, pod zgradom i na onoj površini zemljišta koje je regulacionim planom ili planom parcelacije utvrđeno da služi za redovnu uporabu zgrade, izuzev slučajeva koji su predmet revizije u skladu sa čl. 87. do 92. prelaznih odredaba ovog zakona.


[...]. 33. Zakon o građevinskom zemljištu ("Službeni glasnik

Republike Srpske" broj 112/06) u relevantnom dijelu glasi:

Član 42. (1) Na izgrađenom građevinskom zemljištu za koje je

regulacionim planom utvrđena površina zemljišta za redovnu upotrebu zgrade a na kojem je vlasnik zgrade stekao pravo vlasništva na osnovu člana 39. Zakona o građevinskom zemljištu ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 86/03), na osnovu prijedloga vlasnika zgrade upisaće se u zemljišnim knjigama pravo vlasništva u njegovu korist.

[...].

VI. Dopustivost

34. U skladu s članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

35. U skladu s članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojeg je koristio.

36. U konkretnom slučaju predmet pobijanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 118-0-Rev-07-001 076 od 11. juna 2009. godine protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, osporenu presudu apelantica je primila 16. jula 2009. godine, a apelacija je podnesena 7. septembra 2009. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očito (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

37. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VI. Meritum

38. Apelantica navodi da joj je pobijanom presudom povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, kao i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.


Član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine: Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijelu

glasi: 1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili

osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. (...)

39. U konkretnom slučaju apelantica je tražila izgradnju stambenog objekta ili naknadu štete i utvrđenje prava suvlasništva i suposjeda s dijelom 2/3 na nekretninama-zemljištu, dakle predmet se odnosi na utvrđivanje građanskih prava i obaveza. Stoga, Ustavni sud smatra da je član 6. stav 1. Evropske konvencije primjenjiv.

40. U konkretnom slučaju, apelantica smatra da je Vrhovni sud pri donošenju svoje odluke proizvoljno primijenio materijalno pravo, što je dovelo do kršenja njenog prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje da prema praksi Evropskog suda i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije preispitivanje zaključaka redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Evropski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan da supstituira redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je općenito zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita je li eventualno došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska.

41. Ustavni sud se, dakle, prema navedenom stavu, može iznimno, kada ocijeni da je u određenom postupku redovni sud proizvoljno postupao kako u utvrđivanju činjenica, tako i u primjeni relevantnih pozitivno-pravnih propisa (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 311/04 od 22. aprila 2005. godine, stav 26), upustiti u ispitivanje načina na koji su nadležni sudovi utvrđivali činjenice i na tako utvrđene činjenice primijenili pozitivno-pravne propise. U kontekstu navedenoga Ustavni sud podsjeća i da je u više svojih odluka ukazao da očita proizvoljnost u primjeni relevantnih propisa nikada ne može voditi ka jednom pravičnom postupku (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 1293/05 od 12. septembra 2006. godine, tačka 25. i dalje). Osim toga, Ustavni sud podsjeća i na praksu Evropskog suda za ljudska prava iz koje proizlazi, također, da su domaći sudovi dužni da obrazlože svoje presude, pri čemu ne moraju dati detaljne odgovore na svaki navod, ali ako je podnesak suštinski važan za ishod predmeta, sud se u tome slučaju u svojoj presudi mora njime posebno pozabaviti. Dakle, sudska odluka mora imati razloge na kojima je osnovana i mora imati obrazloženje, pogotovo na podnesak koji je suštinski važan za ishod spora. U suprotnom, postoji povreda člana 6. stav 1. Evropske konvencije (vidi Evropski sud, Van der Hurk protiv Holandije, presuda od 19. aprila 1994. godine, stav 61).

42. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud će u konkretnom slučaju, s obzirom na pitanja koja apelantica problematizira, ispitati je li presuda Vrhovnog suda osnovana na proizvoljnoj primjeni materijalnog prava, odnosno zadovoljava li obrazloženje ove presude standarde iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

43. Ustavni sud podsjeća da je apelantica tužbenim zahtjevom tražila da se utvrdi pravo suvlasništva i suposjeda s dijelom 2/3 na nekretninama-zemljištu, što je tužena dužna priznati i trpjeti pa predati apelantici te nekretnine-zemljište u posjed. Osim toga, apelantica je tražila i da joj tužena izgradi stambeni objekat koji je srušila ili da joj naknadi štetu kao novčanu protuvrijednost. Osnovni i Okružni sud su udovoljili apelantičinom tužbenom zahtjevu u cijelosti, dok je Vrhovni sud odbio apelantičin tužbeni zahtjev u cijelosti.

44. Iz obrazloženja presuda Osnovnog i Okružnog suda slijedi da nije osnovan prigovor o presuđenoj stvari budući da u predmetu Komisije apelantica nije dobila naknadu štete, nego naknadu zbog nemogućnosti korištenja svoje imovine, bolje reći naknadu neimovinske štete. Osim toga, nije osnovan prigovor zastare, jer je apelantica podnijela prijavu 23. oktobra 2000. godine Domu, tako da je u smislu člana 388. ZOO prekinula tok zastare koji je trajao sve do 4. novembra 2004. godine kada je Komisija donijela Odluku, nakon čega je apelantica u zakonskom roku u skladu s članom 392. stav 1. ZOO, 3. novembra 2005.


godine podnijela tužbu. Apelantica je suvlasnica sa 2/3 dijela označenih nekretnina i ima pravo provoditi postupak pred sudom u pogledu svog suvlasničkog dijela, a kako je utvrđeno postojanje štete zbog rušenja apelantičine kuće i postojanja odgovornosti tužene, to je u smislu čl. 37. i 43. Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima, člana 172. stav 1. u vezi s čl. 154, 186, 187. i 277. ZOO, člana 6. stav 1. Evropske konvencije i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, kao i člana 17. stav 1. Ustava Republike Srpske, prema kojima svako ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim i nepravilnim radom nanese službeno lice ili državni organ, udovoljeno apelantičinom tužbenom zahtjevu.

45. Potpuno suprotan stav slijedi iz obrazloženja presude Vrhovnog suda. Naime, osnovan je prigovor zastare zato što je apelantica za štetu saznala najkasnije 10. juna 1998. godine, kada je podnijela prijedlog prvostepenom sudu radi izdavanja privremene mjere, od kada počinje teći trogodišnji subjektivni rok za isticanje zahtjeva za naknadu štete, u smislu člana 376. stav 1. ZOO. To što je apelantica podnijela prijavu Domu 23. novembra 2000. godine nema karakter prekida toka zastare u smislu odredaba člana 388. ZOO, koje propisuju da se zastarijevanje prekida podnošenjem tužbe i svakom drugom povjeriteljevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom s ciljem da se utvrde, osiguraju ili ostvare potraživanja. Dom nije nadležni organ iz člana 388. ZOO, jer se pred njim ne utvrđuje, ne osigurava niti ostvaruje potraživanje naknade štete, već se isključivo razmatra pitanje povrede ljudskih prava, uključujući mogući nalog za plaćanje novčane kompenzacije. Kako Dom nije sud ili mjerodavno tijelo iz člana 388. ZOO, to pokretanje postupka pred njim nema dejstvo prekida zastarjelosti zahtjeva za naknadu štete. Zbog toga donošenjem Odluke Komisije rok zastare nije počeo teći iznova u smislu odredbe člana 392. stav 1. ZOO. S tim u vezi trogodišnji rok iz člana 376. stav 1. ZOO za podnošenje predmetne tužbe je počeo teći 10. juna 1998. godine, kada je apelantica podnijela prijedlog za izdavanje privremene mjere i time saznala za postojanje štete i štetnika. U smislu stava 2. istog člana objektivni petogodišnji rok je istekao 10. juna 2003. godine, a kako je apelantica tužbu podnijela 3. novembra 2005. godine, to je osnovan prigovor zastare. U odnosu na dio tužbenog zahtjeva, tj. utvrđenje prava suvlasništva i suposjeda na nekretninama-zemljištu i predaju u posjed nekretnina-zemljišta, iz obrazloženja presude Vrhovnog suda slijedi da je ovaj zahtjev postavljen u funkciji ostvarivanja zahtjeva za predaju u posjed predmetnih nekretnina-zemljišta, a utvrđeno činjenično stanje ne ukazuje da je apelantici oduzet posjed nekretnina-zemljišta čiju predaju traži, štoviše rješenjem o privremenoj mjeri tuženoj je zabranjena izmjena faktičkog stanja građenja i postavljanja privremenih objekata na nekretninama u vlasništvu ili posjedu apelantice, iz čega slijedi da one nisu u posjedu tužene, a okolnost rušenja kuće ne znači da je došlo do oduzimanja posjeda. Vrhovni sud je konstatirao kako apelantica nije dokazala da tužena nekretninu-zemljište drži u posjedu, pa nije ispunjen uvjet iz odredbe člana 37. stav 2. Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima, tako da je i ovaj dio tužbenog zahtjeva odbio.

46. Prije analize obrazloženja presuda redovnih sudova Ustavni sud će se osvrnuti na Odluku Komisije. Dakle, Komisija je ispitujući prihvatljivost prijave u odnosu na prigovor o neiscrpljivanju pravnih lijekova (apelantica i dr. mogli su sudjelovati u postupku pred nadležnim upravnim organima i izjaviti žalbu zbog šutnje administracije), zaključila da je taj prigovor neosnovan, zato što tužena strana nije dostavila niti jedan dokaz da je apelantici i dr. pružena prilika da sudjeluju u postupku, niti je u njihovo ime imenovan privremeni zastupnik. Kada su apelantica i dr. saznali za rušenje svojih kuća, pokrenuli su postupak pred sudom kako bi zaštitili imovinu izgrađenu na

predmetnom zemljištu, i utvrdili je li rušenje njihovih kuća izvršeno na nezakonit način. Zbog navedenoga, Komisija je zaključila da su apelantica i dr. preduzeli odgovarajuće korake za zaštitu svoje imovine. Nadalje, Komisija je istakla da su porušene kuće apelantice i dr. predstavljale njihovu imovinu koje su lišeni rušenjem kuća, te da je postupak rušenja kuća proveden na nezakonit način. Zbog navedenoga, tužena strana nije zadovoljila princip zakonitosti tako da je prekršila prava apelantice i dr. na imovinu iz člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Ispitujući povredu prava na nediskriminaciju, Komisija je između ostalog istaknula da je apelantica dostavila dokaze da je J.B., koja je srpske nacionalnosti, dobila dozvolu za pružanje ugostiteljskih usluga u njenoj kući nakon rata, te pošto ugostiteljski objekat mora ispunjavati posebne uvjete jasno je da kuća nije bila oštećena u tolikoj mjeri da je bilo potrebno njeno rušenje. Apelantica je tvrdila da je ugostiteljski objekat radio sve do rušenja. Nadalje, Komisija je podsjetila da se OSCE uključio da bi pomogao apelantici i dr., odnosno da je uvjeravao domaće organe vlasti da postupanje Općine jasno pokazuje diskriminaciju Bošnjaka i Hrvata. Tužena strana je tvrdila da je i s osobama srpske nacionalnosti postupano na isti način, međutim nije dostavila dokaze za navedeno. Komisija je zaključila da su apelantica i dr. lišeni imovine u smislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju na osnovu toga što su oni bošnjačke nacionalnosti u općini s većinskim srpskim stanovništvom, zbog čega su diskriminirani u uživanju svojih prava zaštićenih članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Imajući u vidu navedene povrede prava Komisija je istaknula da smatra odgovarajućim da apelantici i dr. dosudi izvjestan iznos za uništenu imovinu. Kako je apelantica bila vlasnik sa 2/3 dijela, Komisija je naredila tuženoj strani da apelantici isplati iznos od 6.666 KM zbog rušenja njene kuće, te iznos od 4.000,00 KM apelantici i dr. na ime kompenzacije zbog nemogućnosti da koriste svoju imovinu i za nematerijalnu štetu koju su pretrpjeli zbog povrede njihovih ljudskih prava i nemogućnosti da sudjeluju i zaštite svoja prava u postupku pred domaćim organima.

47. Ustavni sud nalazi da iz navedenog slijedi da je Komisija zbog toga što apelantici nije pružena mogućnost da sudjeluje u upravnom postupku i zato što je pokrenula postupak pred sudom radi zaštite svoje imovine (prijedlog za izdavanje privremene mjere), proglasila prijavu prihvatljivom, bez obzira što nije pokrenula postupak radi naknade štete. Osim toga, Komisija je nakon što je utvrdila povredu prava na imovinu i povredu prava na nediskriminaciju u vezi s pravom na imovinu apelantici i dr. dosudila izvjestan iznos za uništenu imovinu i iznos na ime nekorištenja imovine i nematerijalne štete.

48. Ustavni sud podsjeća da je u svojoj praksi već konstatirao da se na pojedinca ne može staviti pretjerani teret u otkrivanju koji je najefikasniji put kojim bi došao do ostvarivanja svojih prava (vidi Ustavni sud Bosne i Hercegovine, Odluka broj U 18/00 od 10. maja 2002. godine, tačka 40, "Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 30/02 i Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 953/05 od 8. jula 2006. godine dostupna na web stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba). Osnovna ljudska prava, koja štite Evropska konvencija i Ustav Bosne i Hercegovine, moraju biti stvarna i djelotvorna kako u zakonu tako i u praksi, a ne iluzorna i teoretska. Osim toga, prema praksi Evropskog suda sama činjenica da je podnositelj predstavke mogao pokušati ispraviti navedenu povredu drugim sredstvima u toku različitih faza postupka ili da je čekao kraj postupka kako bi uložio takav pravni lijek, što je omogućavalo domaće pravo, ne mijenja zaključak. Prema sudskoj praksi Suda, onda kada se koristi neki pravni lijek, korištenje drugog pravnog lijeka čiji je cilj praktično isti, nije potreban (vidi, inter alia, Kozacıoğlu, protiv Turske [GC], br. 2334/03, stav 40, 19. februara 2009).


49. Dakle, rješenjem od 18. maja 1998. godine određeno je rušenje stambenog objekta, apelantica je podnijela prijedlog sudu za određivanje privremene mjere 10. juna 1998. godine, što znači da se obratila sudu radi zaštite svojih imovinskih prava. Nakon usvajanja njenog prijedloga, odnosno nakon donošenja rješenja o određivanju privremene mjere u vanparničnom postupku (8. septembra 2000. godine), apelantica je 23. oktobra 2000. godine pokrenula postupak pred Domom. Iz presude Vrhovnog suda slijedi da to što je apelantica pokrenula postupak pred Domom nije od utjecaja, odnosno da time nije prekinula tok zastare, zato što se Dom ne može smatrati nadležnim organom iz člana 388. ZOO. Ustavni sud nalazi da odredbe člana 388. ZOO propisuju da zastarijevanje se prekida podizanjem tužbe i svakom drugom povjeriteljevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, osiguranja ili ostvarenja potraživanja. Ustavni sud nalazi da je ZOO stupio na snagu tokom 1978. godine, a da iz sadržaja citirane odredbe ne proizlazi da se Dom ne može smatrati nadležnim organom pred kojim se preduzimaju radnje s ciljem utvrđivanja, osiguranja ili ostvarenja potraživanja koje prekidaju tok zastare, što objektivno nije niti moguće imajući u vidu kada je Dom osnovan. Naime, Ustavni sud podsjeća da je Dom osnovan Aneksom 6 Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini kao sudsko tijelo čija je funkcija bila raspravljanje i odlučivanje o predmetima koji se odnose na navodna kršenja ljudskih prava u svim dijelovima Bosne i Hercegovine. Dom je imao pravo donošenja konačnih i obavezujućih odluka o prijavama, a strane (država i entiteti) su obavezne u potpunosti se povinovati i provoditi odluke koje je donio Dom. Dom, odnosno Komisija kao sudsko tijelo, razmatrao je apelantičinu prijavu podnesenu zbog rušenja stambenog objekta, te meritorno utvrđivao je li bilo zakonito rušenje stambenog objekta u smislu relevantnih odredaba Zakona o građevinskom zemljištu, Zakona o uređenju prostora, Zakona o upravnom postupku, na osnovu kojih je zaključiо da je tužena nezakonito srušila apelantičin stambeni objekat. Komisija je, zbog rušenja stambenog objekta, apelantici dosudila izvjestan iznos i naknadu na ime nematerijalne štete zbog povrede ljudskih prava. Ustavni sud nalazi da je nesumnjivo da se apelantica nakon usvajanja prijedloga za određivanje privremene mjere mogla obratiti redovnom sudu zbog naknade štete, međutim apelantica je podnijela prijavu Domu i nakon što je Komisija donijela odluku pokrenula je parnični postupak. Po mišljenju Ustavnog suda, upravo suprotno stavu Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju Dom se može smatrati nadležnim organom u smislu odredbi člana 388. ZOO budući da je nesporno da je pred Domom, odnosno Komisijom, utvrđivana odgovornost tužene kao osnovne pretpostavke za naknadu štete nakon čega je i dosuđen izvjestan iznos apelantici i dr. zbog rušenja kuće. Osim toga, Komisija je proglasila prijavu prihvatljivom, iako nije pokrenut parnični postupak radi naknade štete. Ako se ima u vidu sve navedeno, Ustavni sud smatra potpuno proizvoljnim stav Vrhovnog suda da se, imajući u vidu nadležnost, odnosno prirodu Doma, Dom ne može smatrati nadležnim organom iz odredbe člana 388. ZOO. Ustavni sud dalje nalazi da odredbe člana 376. st. 1. i 2. ZOO propisuju da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastarijeva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za osobu koja je štetu učinila. U svakom slučaju ovo potraživanje zastarijeva za pet godina od kad je šteta nastala, da odredbe člana 392. stav 1. ZOO propisuju da poslije prekida zastarijevanja počinje teći iznova, a vrijeme koje je proteklo prije prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarjelost. Ustavni sud ponavlja da je apelantica podnijela prijedlog za određivanje privremene mjere 10. juna 1998. godine, prijavu Domu je podnijela 23. novembra 2000. godine, Komisija je donijela odluku 4. novembra 2004. godine, a apelantica je tužbu Osnovnom sudu podnijela 3. novembra 2005. godine. Proizlazi

da je apelantica, podnošenjem prijave Domu u smislu člana 388. ZOO, prekinula tok zastare koji je trajao sve do 4. novembra 2004. godine kada je Komisija donijela Odluku, nakon čega je apelantica u zakonskom roku, u skladu s članom 392. stav 1. ZOO, 3. novembra 2005. godine podnijela tužbu, tako da u konkretnom slučaju nije nastupila zastara. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je presuda Vrhovnog suda kojom je odbijen apelantičin tužbeni zahtjev, u dijelu kojim je tražila izgradnju stambenog objekta ili naknadu štete, zbog zastare, osnovana na proizvoljnoj primjeni odredaba člana 388. ZOO.

50. Nadalje, apelantica ističe da je ona ponašanjem tužene lišena prava vlasništva (koje nije niti imala, jer je na zemljištu imala samo pravo korištenja dok postoji stambeni objekat), a prava posjeda je lišena, jer je zemljište zauzela tužena i regulacionim planom ga namijenila za izgradnju poslovno-stambenih objekata i ona nikada više neće moći koristiti svoje nekretnine za građenje ili bilo kavo drugo korištenje. Iz presude Vrhovnog suda slijedi da nije osnovan dio tužbenog zahtjeva kojim apelantica traži utvrđivanje prava suvlasništva i suposjeda na nekretninama-zemljištu i predaju u posjed nekretnina-zemljišta zato što apelantica nije dokazala da tužena drži u posjedu nekretnine-zemljište, tako da nije ispunjen uvjet iz člana 37. stav 2. Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima. Ustavni sud ocjenjuje navedeno obrazloženje Vrhovnog suda proizvoljnim iz sljedećih razloga.

51. Ustavni sud nalazi da odredbe člana 37. stav 2. Zakona o vlasničko-pravnim odnosima propisuju da vlasnik mora dokazati da na stvar čiji povrat traži ima pravo vlasništva, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog. Nadalje, da je odredbama člana 43. Zakona o građevinskom zemljištu, koji je važio u vrijeme rušenja stambenog objekta, propisano da trajno pravo korištenja zemljišta traje dok postoji zgrada. Ako se zgrada na osnovu rješenja mjerodavnog općinskog organa uprave ukloni zbog dotrajalosti ili sruši usljed dejstva više sile, njen vlasnik ima pravo korištenja zemljišta radi građenja pod uvjetom da je na toj građevinskoj parceli regulacionim planom, odnosno urbanističkim planom predviđena izgradnja zgrade na kojoj može imati pravo vlasništva. Ustavni sud nalazi da su citirane odredbe Zakona o građevinskom zemljištu propisivale mogućnost gradnje ukoliko se objekat sruši zbog dotrajalosti uz ispunjenje određenih uvjeta. Ustavni sud dalje nalazi da je Zakon o građevinskom zemljištu iz 2003. godine, za razliku od ranijeg, propisao da gradsko građevinsko zemljište može biti i u privatnom vlasništvu. Preciznije, odredbe čl. 4. i 39. stav 1. tog zakona propisuju da gradsko građevinsko zemljište može biti u državnom i privatnom vlasništvu. Gradskim građevinskim zemljištem u privatnom vlasništvu smatra se: izgrađeno gradsko građevinsko zemljište i to zemljište ispod objekta i zemljište koje služi za redovnu upotrebu objekta, odnosno zemljište na kojem je do sada postojalo trajno pravo korištenja a prema članu 39, te zemljište iz člana 96. ovoga zakona. Vlasnik zgrade ili posebnog dijela zgrade stupanjem na snagu ovog zakona stječe pravo vlasništva na zemljištu, pod zgradom i na onoj površini zemljišta koje je regulacionim planom ili planom parcelacije utvrđeno da služi za redovnu upotrebu zgrade, izuzev slučajeva koji su predmet revizije u skladu sa čl. 87. do 92. prelaznih odredaba ovog zakona. Dakle, citirane odredbe su propisivale mogućnost da gradsko građevinsko zemljište može biti i u privatnom vlasništvu na kojem je postojalo trajno pravo korištenja i na kojem je vlasnik imao izgrađenu zgradu. Apelantica je imala uknjiženo trajno pravo korištenja na nekretninama-zemljištu na kojem je imala stambeni objekat u suvlasništvu. Nadalje, odredbe člana 42. stav 1. važećeg Zakona o građevinskom zemljištu propisuju da na izgrađenom građevinskom zemljištu za koje je regulacionim planom utvrđena površina zemljišta za redovnu


upotrebu zgrade a na kojem je vlasnik zgrade stekao pravo vlasništva na osnovu člana 39. Zakona o građevinskom zemljištu ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 86/03), na osnovu prijedloga vlasnika zgrade upisaće se u zemljišnim knjigama pravo vlasništva u njegovu korist. Ustavni sud nalazi da je u postupku utvrđeno da je tužena stambeni objekat srušila u maju 1998. godine. Dakle, stambenog objekta koji je bio izgrađen na zemljištu u, tada društvenom vlasništvu, nema, a apelantica traži predaju u posjed zemljišta koje je u društvenom vlasništvu. Ustavni sud ponavlja da iz obrazloženja presude Vrhovnog suda slijedi da apelantica nije dokazala da tužena drži u posjedu nekretnine-zemljište tako da nije ispunjen uvjet iz člana 37. stav 2. Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima, tim prije što postoji rješenje o privremenoj mjeri. Iz sadržaja rješenja o privremenoj mjeri slijedi da privremena mjera ostaje na snazi dok apelantica i ostali predlagači ne ostvare prava koja im po zakonu pripadaju u odnosu na nekretnine uz uvjet da apelantica i ostali predlagači u roku od 60 dana sudu dostave dokaz da su pokrenuli postupak za ostvarenje svojih prava kod mjerodavnog organa radi opravdanja privremene mjere ili do drugačije odluke suda ukoliko se okolnosti zbog kojih je mjera određena kasnije promijene tako da mjera više ne bude potrebna. Kod svega navedenog, obrazloženje Vrhovnog suda da apelantica nije dokazala da je tužena u posjedu nekretnina-zemljišta, koje je u državnom vlasništvu i na kojem se nalazio apelantičin stambeni objekat, bez bilo kakvog obrazloženja u pogledu statusa zemljišta, te dovođenja u vezu s činjenicom da je stambeni objekat koji je bio u suvlasništvu apelantice srušen, odnosno koja prava proizlaze ili koja ne proizlaze iz Zakona o građevinskom zemljištu, u konkretnoj situaciji potpuno je proizvoljno, odnosno takvo obrazloženje ne zadovoljava standarde iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

52. Ustavni sud zaključuje da je pobijanom presudom Vrhovnog suda povrijeđeno apelantičino pravo na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

Pravo na imovinu

53. Apelantica se, također, žali da joj je pobijanom odlukom povrijeđeno i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. S obzirom na utvrđenu povredu prava iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, Ustavni sud smatra da nije potrebno razmatrati apelantičine navode koji se odnose na povredu prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

VIII. Zaključak

54. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije kada je Vrhovni sud pri donošenju svoje odluke proizvoljno primijenio relevantne odredbe ZOO koje se odnose na dio tužbenog zahtjeva kojim je apelantica tražila izgradnju stambenog objekta ili naknadu štete, i kada je dao proizvoljno obrazloženje u dijelu apelantičinog tužbenog zahtjeva kojim je apelantica tražila utvrđivanje suvlasništva i predaju u posjed nekretnine-zemljišta.

55. Na osnovu člana 61. st. 1. i 2. i člana 64. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.


Predsjednica

Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Valerija Galić, s. r.


K A Z A L O

PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE

263 Zakon o izmjenama Zakona o popisu stanovništva, kućanstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013. godine (hrvatski jezik) 1

Закон о измјенама Закона о попису становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. године (српски језик) 2

Zakon o izmjenama Zakona o popisu stanovništva za domaćinstva i stanova u Bosni i Hercegovini 2013. godine (bosanski jezik) 2

264 Zakon o dopuni Zakona o osnovama sigurnosti prometa na cestama Bosni i Hercegovini (hrvatski jezik) 3

Закон о допуни Закона о основама безбјед-ности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини (српски језик) 3

Zakon o dopuni Zakona o osnovama sigurnosti saobraćaja na putevima u Bosni i Hercegovini (bosanski jezik) 3

265 Zakon o izmjenama i dopunama Izbornog zakona Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 3

Закон о измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херцеговине (српски језик) 4

Zakon o izmjenama i dopunama Izbornog zakona Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 4

266 Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o Sudbenoj policiji Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 5

Закон о измјенама и допунама Закона о Судској полицији Босне и Херцеговине (српски језик) 6

Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o Sudskoj policiji Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 7

267 Zaključak o osnivanju Privremenog zajedničkog povjerenstva obaju domova Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine za provođenje procedure imenovanja članova Neovisnog odbora i Odbora za žalbe građana, kao neovisnih tijela policijske strukture Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 8

Закључак о оснивању Привремене заједничке комисије оба дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за спровођење процедуре за именовање чланова Независног одбора и Одбора за жалбе грађана као независних тијела полицијске структуре Босне и Херцеговине (српски језик) 8

Zaključak o osnivanju Privremene zajedničke komisije oba doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine za provođenje procedure za imenovanje članova Nezavisnog odbora i Odbora za žalbe građana kao nezavisnih tijela policijske strukture Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 9

268 Zaključak o osnivanju Privremenog zajedničkog povjerenstva obaju domova Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine za usuglašavanje Odluke o imenovanju članova Vijeća nacionalnih manjina Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 9Закључак о оснивању Привремене заједничке комисије оба дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за усаглашавање Одлуке о именовању чланова Савјета националних мањина Босне и Херцеговине (српски језик) 10Zaključak o osnivanju Privremene zajedničke komisije oba doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine za usaglašavanje Odluke o imenovanju članova Vijeća nacionalnih manjina Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 10

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

269 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik) 10Одлука о интервентном кориштењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 11Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 11

270 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik) 11Одлука о интервентном кориштењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 12Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 12

271 Odluka o usvajanju Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za 2012. godinu (hrvatski jezik) 12Одлука о усвајању Државног годишњег програма за заштиту потрошача Босне и Херцеговине за 2012. годину (српски језик) 33Odluka o usvajanju Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za 2012. godinu (bosanski jezik) 56

272 Pravilnik o dopuni Pravilnika o uporabi sladila u hrani (hrvatski jezik) 76Правилник о допуни Правилника о употреби заслађивача у храни (српски језик) 79Pravilnik o dopuni Pravilnika o upotrebi zaslađivača u hrani (bosanski jezik) 83

273 Pravilnik o dopuni Pravilnika o metodama analiza šećera (hrvatski jezik) 86Правилник о допуни Правилника о методама анализа шећера (српски језик) 87Pravilnik o dopuni Pravilnika o metodama analiza šećera (bosanski jezik) 87

274 Pravilnik o kakvoći senfa (hrvatski jezik) 86Правилник о квалитету сенфа (српски језик) 87Pravilnik o kvalitetu senfa (bosanski jezik) 88

275 Pravilnik o korištenju aktivnog aluminijevog oksi-da za uklanjanje fluorida iz prirodnih mineralnih i prirodnih izvorskih voda (hrvatski jezik) 89


Правлиник о коришћењу активног алуминиј-умоксида за уклањање флуорида из природних минералних и природних изворских вода (српски језик) 90

Pravilnik o korištenju aktivnog aluminijevog oksida za uklanjanje fluorida iz prirodnih mineralnih i prirodnih izvorskih voda (bosanski jezik) 91

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

276 Odluka broj AP 1084/09 (hrvatski jezik) 92 Одлука број АП 1084/09 (српски језик) 101

Odluka broj AP 1084/09 (bosanski jezik) 112277 Odluka broj AP 2175/09 (hrvatski jezik) 121

Одлука број АП 2175/09 (српски језик) 125Odluka broj AP 2175/09 (bosanski jezik) 130

278 Odluka broj AP 2862/09 (hrvatski jezik) 134Одлука број АП 2862/09 (српски језик) 141Odluka broj AP 2862/09 (bosanski jezik) 150

Broj 18 - Stra

anica 160

S L U Ž B EE N I G L A SS N I K B i H Ponedjeljakk, 11. 3. 2013.

Ponedjeljak,

11. 3. 2013.

S L U Ž B EE N I G L A SS N I K B i H Broj 18 - Stranica 161

Broj 18 - Stra

anica 162

S L U Ž B EE N I G L A SS N I K B i H Ponedjeljakk, 11. 3. 2013.

Ponedjeljak,

11. 3. 2013. S L U Ž B E

E N I G L A SS N I K B i H Broj 18 - Stranica 163

Broj 18 - Stra

Nakladnik: Ovlašskupštine Bosne Telefoni: Central722-051 - RačunBANK d.d. 338-300000017-12, RAneprimljene broje"Službeni glasnikUpis u sudski regPDV broj 200226Pretplata za I poluWeb izdanje: http

anica 164

štena služba Domai Hercegovine Ma

la: 722-030 - Ravnanovodstvo: 722-044320-22000052-11, VAIFFEISEN BANKeve primaju se 20 dak BiH" je upisan u egistar kod Kantonal6120002. Molimo pugodište 2013. za "p: //www.sluzbenili

a naroda Parlamentaarin Vukoja - Pripratelj: 722-061 - Pret, 722-046 - KomercVAKUFSKA BANKK d.d. BiH Sarajevana od izlaska glasi

evidenciju javnih glalnog suda u Sarajevpretplatnike da obveSlužbeni glasnik Bist.ba - godišnja pret

S L U Ž B E

arne skupštine Bosema i distribucija: tplata: 722-054, fakcijala: 722-042 - PrKA d.d. Sarajevo 1

vo 161-000-0007170ila. asila pod rednim br

vu, broj UF/I - 2168zno dostave svoj PDiH" i "Međunarodnetplata 200,00 KM

E N I G L A S

sne i Hercegovine, JP NIO Službeni

ks: 722-071 - Oglasnretplata se utvrđuje60-200-00005746-500-57 - Tisak: GIK

rojem 731. 8/97 od 10.07.1997DV broj radi izdavae ugovore" 120,00 K

S N I K B i H

Trg BiH 1, Sarajevlist BiH Sarajevo, ni odjel: 722-049, 7e polugodišnje, a up51, HYPO-ALPE-AK "OKO" d.d. Sara

. godine. - Identifikanja poreske faktureKM, "Službene nov

vo - Za nakladnikaDžemala Bijedića 22-050 faks: 722-0

plata se vrši UNAPRADRIA-BANK A.Dajevo - Za tiskaru:

kacijski broj 420022e. vine Federacije BiH"

Ponedjeljak

a: tajnik Doma naro39/III - Ravnatelj:

074 - Služba za pravRIJED u korist rač

D. Banja Luka, filijaMevludin Hamzić

26120002. - Porezn

" 110,00 KM.

k, 11. 3. 2013.

oda ParlamentarneDragan Prusina -

vne i opće poslove:una: UNICREDIT

ala Brčko 552-000- - Reklamacije za

ni broj 01071019. -

Documents

BROJ 18 - sllist.basllist.ba/glasnik/2013/broj18/broj018.pdfZAKON O DOPUNI ZAKONA O OSNOVAMA SIGURNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o osnovama sigurnosti