Broj 61-62

8/7/2019 Broj 61-62

1/34

20. March, 2011

::. Navigaci ja

::. Obavetenje!

Svake srede novitekstovi...

::. Pravo na miljenje

::. Dokument i

Klanje Srba u Sarajevu

Broj 61-62

Nikola Jani, Predsednik Srpskog Savezau vedskoj i koordinator USDE

Zarad boljeg sutranaih graana

Masovnim angaovanjem

dijaspore stvorila bi seprotivtea muslimankoj,

iptarskoj i hrvatskoj

dugogodinjoj propagandi.

Postignut efekat

prevaziao bi u mnogome

ono to bi eventualno mogle da ostvare PR

firme, koje za svoj posao trae novac koji Srbija

nema i koji bi se, da ga imamo, najverovatnije

dao u pogrene ruke ...

14.6.2006. Opirnije...

Podsetnik za srpske pregovarae

Mo Kosova

Pregovarati o Kosovu

znai cenkati se okodue. Faustovska

situacija, opasna zasvakog aktera sasvim

konkretno i direktno. To je taka gde prestajepolitika, a poinje sudbina.

14.6.2006. Opirnije...

Novi programski tekst velikog srpskogpisca i akademika

Jesu li Srbi istupiliiz istorije?

Srpsko pitanje - pitanje

istine.

Povratak u srpsku budunost

Srbija bezgranica

Najdravotvorniji

balkanski narod

gotovo je izgubiooseaj za vlastitudravu.

14.6.2006. Opirnije...

Politika

Srbija bez otpora

Nova konzulska vremena u

Bosni i Srbiji za nejasnu inesigurnu budunost.

14.6.2006. Opirnije...

Skandal

Izvinite naobjanjenju

Kunem se: nikadavie neu primeniti nasamog sebe repisac, osim za

porez.

14.6.2006. Opirnije...

C G

::. tampana izdan ja

::. ProitajteTrenutno nema sadraja za

ovaj blok.

::. Pesma nedelj e

Evo banke cigane moj

S h d l
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.koreni.net/download/Evo%20Banke%20Cigane%20Moj.mp3http://www.koreni.net/download/Evo%20Banke%20Cigane%20Moj.mp3http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=58http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=54http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=50http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=46http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj32/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj37/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj43/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj51/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=4http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.isrim.eu/http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2http://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/7/2019 Broj 61-62

2/34

je meunarodnazajednica dopustilada 21. maja odradi ta je ve odradio i kako jeto odradio. Moglo mu se, ali u ubrzanom toku

istorije taj ishod niti je legalan, niti je legitiman,niti je konaan, niti je neopoziv.

14.6.2006. Opirnije...

Istina i pomirenje

Dati sve iostatak

Da li nas sistematskozatakavanje zloinanad Srbima, kao i

zapoveenoignorisanje stvarnih

uzroka rata, doista uvodi u strahote novog

(starog) jednoumlja?

14.6.2006. Opirnije...

Lov na Mladia

Jastrebovi nadelu

Zbog ega zvaninaSrbija jo ne otkriva

kako strani agenti na

njenoj teritoriji love

generala Ratka

Mladia?

14.6.2006. Opirnije...
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/7/2019 Broj 61-62

3/34

20. March, 2011

::. Navigacija

::. Obavetenje!


::. Pravo na miljen je

::. Dokumenti


Nikola Jani, Predsednik Srpskog Saveza u vedskoj i koordinator USDE

Zarad boljeg sutra naih graana

Masovnim angaovanjem dijaspore stvorila bi se protivtea muslimankoj, iptarskoj i hrvatskojdugogodinjoj propagandi. Postignut efekat prevaziao bi u mnogome ono to bi eventualnomogle da ostvare PR firme, koje za svoj posao trae novac koji Srbija nema i koji bi se, da gaimamo, najverovatnije dao u pogrene ruke ...

Razgovarao: Ratko Dimi t rov

Gospodine Janiu, Crna Gora je referendumom postala slobodna i nezavisna drava. Granice na

Balkanu jo jednom su promenjene. Da li je dolo i do nekih bitnih promena u meuljudskim

odnosima u d i jaspor i?

Koliko je meni poznato nije, ne raunajui izuzetke koji se procentualno mogu meriti u promilima. Meutim, izrazitoje visoka prisutnost miljenja da je Srbija trebalo u mnogoemu da vodi drugaiju politiku i da je rezultatomreferenduma u bratskoj Crnoj Gori Srbija i politiki i egzistencijalno prisiljena da svoju buduu spoljnu politiku umnogoemu promeni. Prvenstveno u dijalogu sa Evropskom unijom i zemljama u okruenju. Bilo kakvasentimentalnost u odnosu na slobodnu i nezavisnu Crnu Goru ne bi trebalo ovoj zemlji da omogui bilo kakavpovlaen poloaj.

Da li se varam ili je mogue da kada govorite o Crnoj Gori kao slobodnoj i nezavisnoj dravi u

vaem g lasu posto j i i ma lo i ron i je?

Varate se. Ironije nema, a verujem da nema potenog oveka koji bi prihvatio da Crna Gora u bivoj zajednici saSrbijom nije bila slobodna ili nezavisna. Bez da detaljnije raslanjavam pitanje na referendumu Da li eliteslobodnu i meunarodno priznatu Crnu Goru miljenja sam da je samo takva formulacija ovog pitanja dovoljna dase shvati obim i cilj jo jednog demokratskog doprinosa i brige Evropske Unije i gospodina Solane u njihovimnaporima da pomognu Srbiji i Crnoj Gori.

Neizmerno mi je vie ao prijateljskih i roakih podeljenosti u dananjoj Crnoj Gori nego sam razlaz dve dravegde je veinski narod srpski. Inficirana rana crnogorske slobode ostae decenijama nezaleena i otvorena. Linobih voleo da greim u proceni da budua Crna Gora nee imati neku nezavisnost dostojnu njihovom shvatanjuojstva i junatva. Ne verujem da e mogunost prosperiteteta i delovanja ove male drave u odnosu na EU iAmeriku biti vea nego to je to bila u vreme dravne zajednice Srbije i Crne Gore. Kada ameriki marinci buduetali po Boki Kotorskoj smatrajui je svojom a mladi i ponosni crnogorci njihovom, posledice suprotnihtumaenja nezavisnosti snosie crnogorski, a ne ameriki narod ili albanska manjina u Crnoj Gori.

Vratiemo se na pitanja o Crnoj Gori nekom drugom prilikom...

to se mene tie neemo. Ja budue razgovore o Crnoj Gori neu prihvatiti. Ostavimo i Srbe i Crnogorce u Crnoj
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.isrim.eu/http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2http://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/7/2019 Broj 61-62

4/34

ime njihovih organizacija javno obeali napaenoj Srbiji?

Vi s te v ie puta govor i l i o Kongresu srpskog u jed in jen ja .. .

Jesam i govoriu o njemu i o njemu slinim organizacijama. Sve dok neko ne ispotuje svoju obavezu i graanimaSrbije i srpskom rasejanju umesto lai i bajki ne predstavi istinu. Ameriki KSU sam o sebi pie da su oninajznaajnija organizacija srpske dijaspore. To je njihovo pravo, ali je nemoralno to uiniti. Ja sebi zadravammoje patriotsko, ali i moralno pravo, da iznesem miljenje da se ta organizacija srozala na nivo sitnog profiterstva i

da je ona ve godinama od vee tete nego to je od koristi i srpskom rasejanju i srpskim maticama.

Gospodine Janiu, moram da ukaem da vi sebi dozvoljavate izuzetno teke optube na raun

drugih. . .

Ja sebi dozvoljavam sve i svata kada je u pitanju moj narod. Ali nikako ne vidim zato bi moj stav po nekimpitanjima ili moje miljenje o nekim organizacijama ili ljudima trebalo da bude optuba? Za razliku od mnogih odnjih kada ire neosnovane glasine i piu svatarije o meni ja deklariem javno osnov za moje stavove i prilaemdokaze neoborive za moja pisanja. Shvatite da ja ne mogu da shvatim ili prihvatim da jedna organizacija srpske

dijaspore, kao to je KSU, ima ekonomskih mogunosti da u Srbiji angauje PR firmu i novinare koji rade nastvaranju pozitivnog imida o njihovoj organizaciji u Srbiji, a da ista ta organizacija istovremeno iz budetasiromane Srbije trai novac da bi oni u Americi u minut do davanaest eventualano provukli neto o Srpskomnarodu na Kosmetu?! Ne mogu da dovedem u vezu sa patriotizmom injenicu da taj KSU za samo 100 evrameseno zakupi ceo sprat u zgradi Ministarstva za dijasporu u strogom centru Beograda, o emu sam ve govorio iranije, a da ak i od institucija koje treba da pomau siromane Srbe na Kosmetu trae visoke sume u dolarima kaopomo njima za rad njihove kancelarije u Vaingtonu.

Poznato m i je i za kance lar i ju KSU i da su angaova l i PR f i rmu u Beogradu, a l i to su s t var i ko je

su ve zastarile kao vest...

Ja razgovor sa vama nisam shvatio kao iznoenje najnovijih vesti, ve kao obostranu potrebu da ukaemo naanomaliju da u Srbiji najee nelogine i neasne rabote najbre zastarevaju, a da nije dolo do njihovog finalnograspleta ili da smo bar dobili konkretne odgovore na opravdano postavljena pitanja. U sluaju dijaspore to jeprisutno prvenstveno kada se radi o nekim osobama iz Francuske ili Amerike kao i o ameriko-srpskoj organizacijiKSU. U jednom razgovoru sa vama, kada smo govorili o uzrocima neangaovanja nae dijaspore na promeninegativne slike koja je na Zapadu stvorena o Srbima kao narodu, rekao sam da se radi o nesposobnima kojiuporno spreavaju sposobne.

Da l i s te p romen i l i m i l jen je o t ome?

Nisam. Ali vremenom se ono iskristalisalo i danas sam blie ubeenju da se narcisoidni, iskompleksirani i u bitinesposobni pojedinci koriste od odreenih krugova u Srbiji, ali i nekih zapadnih institucija, da bi se u srpskomrasejanju sposobni to vie onemoguili da deluju za interes naih naroda i drave. Kada je u pitanju iznoenjeglobalne istine o deavanjima na prostorima bive Jugoslavije i stradanju Srpskog naroda u Sloveniji, Hrvatskoj,Bosni i na Kosmetu isuvie je kontradiktornosti i suprotnog delovanja Srbije u odnosu na bive jugoslovenskeRepublike i novonastale drave. Dok se u svim tim zemljama kontinuirano iznosi i istina i poluistina o iskljuivosrpskim zloinima nad njihovim dravljanima u Srbiji je obratno. Za razliku od hrvatskih, muslimanskih i iptarskih,

srpske vlasti u domaim medijima govore esto o potrebi iznoenja istine o srpskim stradanjima i angaovanjudijaspore na lobiranju, ali istovremeno su oni ti koji ne ine nita, pa ak i spreavaju da ta istina pree graniceSrbije i ode u svet.

Dok televizija BH skoro nedeljno emituje emisije o srpskim zloinima nad muslimanima, Satelitski program RTS-aobraa se naoj dijaspori prvenstveno obavetenjima o folklorijadama i amaterski uraenim prilozima o beznaajnimdeavanjima u klubovima srpskih organizacja. Ne kaem da bi trebalo da postoji apsolutni tabu o takviminformacijama, ali je neprihvatljivo da je to prioritet ove redakcije koja je takoe postala i jednostrani informativnikanal Ministarstva za dijasporu. Deo te redakcije deluje kao PR agencija (nadam se besplatna) za promovisanje

8/7/2019 Broj 61-62

5/34

eventualno mogle da ostvare PR firme, koje za svoj posao trae novac koji Srbija nema i koji bi se, da ga imamo,najverovatnije dao u pogrene ruke.

Zato sa ovom vaom idejom, koja izgleda ostvariva, i sa njenom moguom realizacijom, koja

bi bila od koristi za nau maticu, niste upoznali politiare u Srbiji i urednike RTS-a?

Gospodin Kotunica je u vie razgovora obaveten i bio je saglasan o velikim mogunostima koje postoje zaangaovanje nae dijaspore. U mnogo emu smo se sloili tokom tih razgovora a ubeen sam da do konkretizacije

nije dolo svesnim spreavanjem toga od nekog od njegovih bliskih saradnika. Gospodinu Borisu Tadiu,predsedniku Srbije, sam isto to napomenuo u veoma kratkom razgovoru prilikom njegove posete vedskoj. A to setie Redakcije satelitskog programa RTS-a nemam ta da kaem jer je to i posebna, i tuna pria. Glavna urednicaove redakcije odbijala je ak i da objavi apel dijaspori za njeno angaovanje po pitanju Kosmeta, kada je on dolaziood zaista jakih i uticajnih organizacija i pojedinaca iz dijaspore. Nasuprot tome emitovali su tendeciozno reirane inekorektne reportae sa sastanka Instituta SCG i konvencija KSU u Americi. Izostali rezultati po pitanju Kosmetanikada nisu bili tema razgovora na ovom kanalu.

Gospodine Janiu, prilikom skoro svih naih razgovora, a bilo ih je dosta, pria se uvek vrtela

oko istih problema. Da li mislite da u Srbiji zaista ne postoji politika volja da se napravi tajneophodni inventar srspke dijaspore o kome redovno priate? Zar je mogue da se ne ini

ono to bi sigurno bilo od koristio dravi i njenim graanima?

Naalost ne samo da je to mogue, ve se to deava, tolerie i sankcionie od odreenih politikih krugova i medijau matici. Cilj je da se konstantnim pisanjem i pozitivnim govorom o navodnim sposobnostima nesposobnih preuterealne i ostvarive mogunosti i delovanje sposobnih. Objavljivanje u javnosti istine o tome koliko je zaista ostvarenoa koliko godinama slagano o lobistikim aktivnostima navedenih pojedinaca i organizacija bilo bi istovremeno ipriznavanje nekih medija i politikih institucija za njihovo sauesnitvo u ovim, od nekoga lukavo smiljenim,prevarama. Istovremeno bi bilo nekoretno da ne pomenem i neka minimalna pomeranja na bolje i da su ona dola

odande odakle smo se tome najmanje nadali - od Ministarstva za dijasporu.

U k o m s m is lu ?

Dau vam dva primera. Prvi je da vie nema onog od ranije poznatog histerinog, agresivnog i pristrasnogforsiranja, selektivnog izdvajanja i podrke amerikom Kongresu Srpskog ujedinjenja u odnosu na drugeorganizacije srpske dijaspore u Evropi. Nadamo se da e ovo ministarstvo konano uiniti ono to je trebalo dauradi od samog poetka svog postojanja, odnosno da napravi korektan inventar o mogunostima i pojedinaca iorganizacija meu srpskim rasejanjem.

Drugi primer je zapaen na sajtu istog ministarstva. Poznato vam je ime Pokret za novu Srbiju ali ni vama kao ninama nije bilo potpuno jasno da li je PZNS organizacija ili politiki pokret? U dijaspori PZNS i njen predsednikDejan Bulatovi imaju nadimak skakavci zbog njihovih neuravnoteenih saoptenja i nesrazmernihkontradiktornosti koje se objavljuju na njihovom sajtu i na forumima srpske dijaspore. To da gospodin Bulatovi,predsednik PZNS-a radi u Diznilendu u Parizu nikome nije bila smetnja niti je zbog toga dovoeno u pitanjepatriotsko delovanje ove skupine. Nije nam upalo u oi ni da gospodin Bulatovi i njegova majka imaju potpunosuprotne podatke o izuzetno bitnom periodu iz detinjstva i deavanja u njegovom ivotu.

Ali kada su saoptenjima ove grupacije poeli da osporavaju drugima ono to su oigledno smatrali da iskljuivo oni

imaju pravo da ine, nateralo nas je da paljivije pogledamo njihove akrobatske skokove. To je izgleda uinilo iMinistarstvo za dijasporu, pa je sa naslovne strane sajta ministarstva nestao link PZNS-a. Ali na sajtu PZNS-s je idalje prisutna biografija njihovog predsednika gospodina Bulatovia gde izmeu ostalog pie:

Dejan Bulatovi, citat: roen 08.02.1975. god. u idu, malom gradiu u Vojvodini. Zavrio je osnovnu kolu uidu, srednju Ekonomsku kolu u Sremskoj Mitrovici, a Teoloki fakultet u Beogradu. 1996. godine na protestukoalicije Zajedno nosi lutku sa likom Slobodana Miloevia(u prirodnoj Miloevievoj veliini) obuenu u zatvorskoodelo, to e se kasnije ispostaviti da je bilo njegovo tano politiko provienje budunosti Slobodana Miloevia.Nakon zavretka protesta Bulatovi biva hapen zbog noenja pomenute lutke, gde u pritvoru doivljava nevienu

8/7/2019 Broj 61-62

6/34

Postavite na

rasejanju a zarad boljeg sutra svih njenih graana. Prvi korak je inventar i jednih i drugih i Koreni e u ime toga odidueg broja poeti da objavljuje feljton sa dokumentovanim materijalom o istinskim poduhvatima i od vas tamo iod nas ovamo.

14.6.2006.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=557http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D557&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Nikola%20Jani%C4%87%2C%20Predsednik%20Srpskog%20Saveza%20u%20%C5%A0vedskoj%20i%20koordinator%20USDE&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4d85bd3eba6ea8bf/1&uid=4d85bd3e1e0cd611&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=557http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/7/2019 Broj 61-62

7/34

20. March, 2011

::. Navigacija

::. Obavetenje!



::. Dokumenti


Crna Gora

Guruji suverenista

ta je u Crnoj Gori ve crkveno "prelomljeno", a ta posle referenduma moe da se prelomi?

Pie: D. Jovi

Malo je rei da su se suverenisti Mila ukanovia od iznenada (uoi referenduma) preminulog Branka Sbutege,kanonika katolike crkve u Dobroti, oprostili kao od "jednog od najveih crnogorskih intelektualaca naeg vremena".Jer, on im je bio vie nego svoj - jedan od njihovih "gurua" iz drugog plana.

Stoga nije bilo nikakvo iznenaenje to su misi, koja je prethodila sahrani don Sbutege, prisustvovali: sam premijerukanovi sa suprugom Lidijom, njegovi ministri Miodrag Pavlii, Jusuf Kalamperovi i Bora Vuini, te

gradonaelnici Podgorice (Miomir Mugoa), Kotora (Marija atovi), Tivta (Dragan Kankara) i Herceg Novog(Dejan Mandi). Niti to su Sbuteginoj porodici sauee izjavili i predsednik SCG Svetozar Marovi, i predsednikCrne Gore Filip Vujanovi, i predsednik crnogorske Skuptine Ranko Krivokapi.

Sve je to, u sutini, bilo odavanje pote i vraanje duga koliko se to moe prilikom poslednjeg oprotaja onomekome se mnogo vie duguje.

A kako i ne bi bili u dugu, kad je Sbutega o ukanovievim, Marovievim i Vujanovievim politikim protivnicima,pristalicama zajednice sa Srbijom, govorio iskljuivo u ovom tonu: Opozicija u Crnoj Gori i nije opozicija jer, poredostalog, nema ni sopstvenu poziciju. Pozicije na kojima je ona bila doskora to su pozicije koje su u Srbiji potuene

na poslednjim izborima. To su, Bogu hvala, pozicije kojima se sudi (procesuira) u Hagu. To su pozicije okrivljenikaHakog tribunala.

Sbutega je delio i najvanije uverenje lidera suverenistikog bloka: da Crna Gora ni prvim pridruivanjem Srbiji, niformiranjem dvojne Jugoslavije, a ni sadanjom dravnom zajednicom SCG, nije napravila trajni i dobar izbor zabudunost. Drugim reima: da 21. maja na referendumu treba da ispravi greke svog 20. veka i da tek zauvek"prelomi", odnosno da ponovo "prelomi" jednom prelomljeno, i vrati se sebi i svojoj dravnosti. ak i da (mada jeizbegavao da o tome govori javno i sasvim otvoreno) "prelomi" i crkvenu istoriju pa da konano dobije svojuautokefalnu pravoslavnu crkvu odvojenu od SPC.

U ime ovakvog pogleda na stvari, don Sbutega, koji je bio potomak jedne od najstarijih porodica kotorskih

pomorskih kapetana, ocenio je: "Pitanje kovertirane optunice za zloine u Dubrovniku je pitanje nae budunosti.Ona omoguava da se na vioj instanci desi katarza...Podignuta je upravo u onom momentu kada Crna Gora trebada svoj definitivni odnos prema regionalnom kontekstu pokae na predstojeim izborima i referendumu. Ti izbori ireferendum obeleie put Crne Gore u budunost".

Koliko je, i zato, i Sbutegino kljuno uverenje - da Crna Gora tek treba da "prelomi" i dravno i crkveno pitanje -bilo dragoceno i dobrodolo ukanovievom bloku, moda se ponajbolje vidi u "ogledalu" ovog dela saoptenjamitropolita Amfilohija Radovia povodom iznenadnog dolaska Svetozara Marovia i Filipa Vujanovia u Cetinjski

8/7/2019 Broj 61-62

8/34

Postavite na

A Marovi jedva da je bio ita manje direktan i jasan, rekavi: "Nedavno sam razgovarao sa Velimirom Androviem,pametnim ovekom, nekadanjim direktorom Jugopetrola, koji verovatno ne pripada ni jednom ni drugom bloku. Onje doao sa nekoliko pitanja i jedno od njih je bilo ta e biti sa crkvom. Kad sam zadnji put bio kod mitropolita,rekao sam mu da sam doao da se pomolim svetom Petru Cetinjskom za mir, ali i da zamolim mitropolita koji sedina toj velikoj stolici da se ne opredeljuje, da Crkva ne bude ni na ijoj strani. Ponovio sam mome prijateljuAndroviu da ja pripadam toj crkvi, nezavisno od toga ko su njene vladike i ko su njeni episkopi i poglavari, zato toverujem da ona treba da bude kao to je bila u periodu mog Mitrofana Bana. Znai, pravoslavna crkva u CrnojGori".

U sutini, pravoslavni vernik Marovi je ovim ponudio klju za deifrovanje pozicija i namera ateiste ukanovia.Jer, s obzirom da se Amfilohije ipak"opredelio" (saoptivi da su jo Nemanja, Sveti Petar Cetinjski i Njego izabrali

i "prelomili"), Marovieve rei "ja pripadam toj crkvi", zajedno sa njegovim uveravanjem Androvia da Mitropolijatreba da bude "pravoslavna crkva u Crnoj Gori", teko da se mogu shvatiti drukije osim kao najava da e sesuverenisti, sada kada im je polo za rukom da na referendumu "prelome" dravno pitanje, ubrzo upustiti i u

"prelamanje" crkvenog.

Samim tim: da e prednost dati "lomljenju" Mitropolije i mitropolita, a ne besperspektivnom uzdizanju CPC. tavie,da e CPC i sam Dedei u tome igrati ulogu "pomonih trupa" i svojevrsne grupe za pritisak.

STAV BISKUPA

I crnogorski katoliki biskupi mada su se u svojoj uskrnjoj poslanici uvali potpune otvorenosti i bilo kakvogsvrstavanja po svemu sudei stoje na poziciji da Crna Gora u svemu tek treba da "prelomi". Uostalom, napisalisu: "Ovogodinji uskrnji praznici blisko prethode velikoj istorijskoj odluci crnogorskih graana na referendumu onezavisnosti. Ove godine emo se zato na poseban nain moliti za prosvetljenje u pameti i savesti graana CrneGore kako bi doneli ispravnu odluku o svojoj budunosti. Ono to ne moe izdrati proveru dobra za buduapokoljenja nije dobro ni za sada. Moliemo se kakva god bila referendumska odluka da je svi potuju".

14.6.2006.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=550http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D550&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Crna%20Gora&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4d85c080ff9ba8a4/1&uid=4d85c080dcc06bdf&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=550http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/7/2019 Broj 61-62

9/34

20. March, 2011

::. Navigaci ja

::. Obavetenje!



::. Dokument i


Istina i pomirenje

Dati sve i ostatak

Da li nas sistematsko zatakavanje zloina nad Srbima, kao i zapoveeno ignorisanjestvarnih uzroka rata, doista uvodi u strahote novog (starog) jednoumlja?

Pie: Milorad Vukainovi

Imperiju ne interesuju pravda i istina, interesuje je mo. eli da preicama svoju prizemnu ratnu propaganduozvanii kao istoriju, da verifikuje svoju samoopravdavajuu istinu i primerno kazni sve koji postavljaju potpitanja.Stoga, izgleda da vie nikoga ne udi to se Hag proglaava nezainteresovanim za sluaj Holmec, ili to potpunoignorie ogromni dokazni materijal o kontinuiranim masovnim zloinima nad Srbima (poput onih u Sisku), ili tonovinarska udruenja u Srbiji ute o ikaniranju istinoljubivog kolege eljka Vukovia od strane dela nevladinogsektora zbog iznoenja injenica o monstruoznom zloinu Albanke Elfete Veseli nad srpskim deakom SlobodanomStojanoviem u okolini Srebrenice.

Nepodnoljiva lakoa zaborava i preutkivanja punih petnaest godina prekrivala je sluaj uasne smrti trojice vojnika

JNA na graninom prelazu Holmec, u Sloveniji, kao i tolike druge. Gromki i ve pervertirani odjek tog preutkivanjapredstavlja i nedavna izjava ministra odbrane SCG Zorana Stankovia, koji nas je nazdravo uveravao da, premanjegovim najnovijim nalazima, ne treba da verujemo ni izvetajima nezavisnih inostranih eksperata ni sopstvenimoima. To to vidimo, kad bolje razmislimo, nije se dogodilo.

Kako god, srpskoj javnosti je tek nedavno prikazan dokumentarni film austrijske televizije na kojem se vidi kakopripadnici Teritorijalne odbrane Slovenije, na Vidovdan (28. juna) 1991. godine, muki i hladnokrvno streljaju trojicumladia koji su prethodno poloili oruje za koje nisu ni imali bojevu municiju i istakli beli arav u znak predaje.Da je u ovom bezdunom svetu i malo pravde, danas bi njih trojica imali svoje porodice, decu, roditelje, karijere ipravo na ostale ivotne radosti. Sve to im je oduzeto u jednom trenutku jednog udnog rata koji je neko, poredeislovenaka deavanja sa kasnijom tragedijom bive Jugoslavije, nazvao malim prljavim ratom sa velikimposledicama.

Zahuktala vojna i medijska mainerija zapadnih sila u meuvremenu je imala prea posla na Balkanu. Na rat zaosamostaljenje Slovenije od SFRJ se zaboravilo. Reiseri razaranja Jugoslavije dodelili su glumcima slovenakogprovincijalnog pozorita neke nove uloge, isplativije.

Jedan od aktera malog rata sa velikim posledicama, nekadanji slovenaki ministar za informisanje Jelko Kacin,nedavno je kao lan delegacije evropskog parlamenta posetio Vojvodinu. Posle boravka u Srbiji napisao je detaljanizvetaj o poloaju nacionalnih manjina, koji je objavljen u ljubljanskom meunarodnom institutu IFIMES. OptuujuiSrbiju za navodne meuetnike incidente u pokrajini, Kacin je napisao kako centralne vlasti u Beogradu ni samene znaju o brojnim promenama u Evropi za poslednjih 15 godina, pa oekivanja, elje i potrebe manjina nerazumeju dobro jer su predugo svesno sprovodile mere samoizolacije. U izvesnom smislu gospodin Kacin je upravu, jer, da su centralne vlasti u Beogradu normalne, on bi odmah po ulasku u nau zemlju bio uhapen iubrzano procesuiran, ili makar proteran kao persona non grata. Ba kao i njegov sunarodnik Janez Drnovek, kojije na nedavnoj mini balkanskoj turneji poduavao slovenakom modelu metka u potiljak Srbiji svoje potovaoce uPodgorici i Pritini.

Konano, trei vaan pripadnik mozga slovenakog malog prljavog rata Milan Kuan dobio je ulogu tzv. svedoka

navela kako je sve to radi njena organizacija plemenito ali da ona u navedenom sluaju nita ne moe jer njen

8/7/2019 Broj 61-62

10/34

navela kako je sve to radi njena organizacija plemenito , ali da ona u navedenom sluaju nita ne moe jer njenmandat istie 2004. godine. Glavni tuilac Hakog tribunala dodala je u pismu da je rat u Sloveniji prekratko trajaoda bi se poinili brojniji ratni zloini.

Dakle, za tuilatvo Trubunala u Hagu ubistvo mladih vojnika pred televizijskim kamerama je incident, u ratu kojegu stvari i nije bilo. Ba kao to i NATO nije poinio agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine. Zbogduge samoizolacije, izgleda da nam se mnoge stvari priinjavaju, pa i to da se u model hake pravde nikako neuklapaju zloini poinjeni nad Srbima irom Jugoslavije.

Na ohrabrujuu dijagnozu naeg stanja svesti ipak nismo dugo ekali. Dobili smo je, ni manje ni vie, na stranicamavodeeg glasila internacionalne lihve Njujork tajmsa. Ovih dana, u analizi posveenoj poukama sa suenjaMiloeviu, uvek dobro obaveteni i ovoga puta zauujue iskreni ameriki dnevnik otvoreno ukazuje na osnovneciljeve postupka koji je voen protiv biveg predsednika Srbije i SRJ. To su pre svega uobliavanje istorije rata,zatim podsticanje Srba da obustave svoje poricanje zloina i povezivanje srpskog drutva sa ostatkom Evrope. Nijeneophodno biti pravnik da bi se zakljuilo kako nijedan od navedenih ciljeva nema nikakav krivinopravni karakter,ve su iskljuivo politiki. ak i uobliavanje istorije rata, odnosno pisanje poeljne pobednike istorije, politiki jemotivisano.

Upravo zbog ovako proklamovanih ciljeva, lokalni odjek hakih procesa veoma je razliit. Preciznije, jedino se od

Srba zahteva suoavanje sa prolou, dok su ostali akteri jugoslovenske drame, posebno izvrioci najteihzloina nad Srbima, jednostavno amnestirani. Primera je, na alost, i previe. Spomenuemo samo neke.

Jedan od najteih zloina na prostoru bive Jugoslavije, o njemu se jo uvek skandalozno uti, sigurno su masovnaubistva koja je hrvatska vlast poinila na podruju optine Sisak u periodu 19912000. Nekadanji ministar u VladiRepublike Srpske Krajine Nikola Dobrijevi o tome je trebalo da govori u Hakom tribunalu, kao svedok odbraneSlobodana Miloevia. Njegov iskaz bio je predvien pre svedoenja nekadanjeg saveznog premijera MomiraBulatovia. Dobrijevi se, meutim, nije pojavio u hakoj sudnici, prvenstveno iz proceduralnih razloga, jer nije upredvieno vreme stigla garancija Tribunala da ovaj svedok odbrane nee biti deportovan u Hrvatsku, gde jesvojevremeno u lokalnoj tampi o njemu pisano kao o ratnom zloincu.

ta je trebalo da svedoi nekadanji krajiki ministar o dogaajima u Hrvatskoj i posebno u optini Sisak, gde jeroen i odakle je 1991. godine bio primoran, kao i veina Srba, da izbegne? Evo nekoliko zanimljivih detalja koji sesavreno uklapaju u uobliavanje istorije rata, a koji do danas upadljivo ne zanimaju ni hake tuioce, a nihrvatsko pravosue.

UGLEDNI GRAANI MRANE PROLOSTI

Jo 1968. godine, u vreme nacionalistikog Maspok-a, u Hrvatskoj su bile formirane Omladinske jediniceHrvatske, sastavljene i od Srba i od Hrvata. Dobrijevi tvrdi da je sa nepunih 18 godina tada regrutovan u jednutakvu jedinicu, koja je obuavana u kasarni u selu Gornji Hrastovac. Pripadnici jedinice bili su naoruani. Ovaformacija rasputena je tek 1971. godine, posle zavretka hrvatskog proljea. Komandant navedene formacije u tovreme bio je uro Brodarac. Re je, podsetimo one zaboravnije, o jo jednom glumcu u predstavi zvanoj rat protivJugoslavije, koji e dvadeset godina kasnije biti jedan od glavnih aktera uvenog filma sa Martinom pegeljomsnimljenog od strane vojne sluba bezbednosti. Opisujui atmosferu u Sisku 1990. godine, Nikola Dobrijeviukazuje da je prvo oruje podeljeno u selima Donje Posavine Preloica, Gue, Krateko, Topolovac i Lonja, i tou reiji Katolike crkve.

Ve u avgustu 1990. godine u Sisak dolazi brod-tanker pun naoruanja i pristaje u selo Crnac, rodno mestogenerala Janka Bobetka. Raspodelom oruja neposredno je rukovodio generalov sin Ivan Bobetko. Zamenik uregionalnoj policiji u tom trenutku je pomenuti uro Brodarac, koji je polovinom 1991. godine preuzeo sve funkcije uregionalnom MUP-u. On je potpisao sva reenja o otkazima i penzionisanju policajaca srpske nacionalnosti.

Na dan formiranja NDH, 10. aprila 1991. godine, rezervni sastav policije u optini Sisak popunjen je sa oko 120pripadnika, uglavnom pridolih iz Argentine i SAD. Re je o potomcima ustake emigracije iz Drugog svetskog rata.Tih dana, rei su Dobrijevia, slubenik MUP-a gospoa Jeli podelila im je koverte sa veim iznosom deviznihsredstava na kojima ak nije pisalo ime i prezime osobe koja treba da preuzme ova sredstva. Nekadanji krajikiministar istie da je pomenuta slubenica MUP-a kasnije likvidirana, verovatno kao nezgodan svedok.

zverstva To su Ivo Bobetko u to vreme predsednik kriznog taba za sektor sever u Sisku Josip Brajkovi

8/7/2019 Broj 61-62

11/34

zverstva. To su Ivo Bobetko, u to vreme predsednik kriznog taba za sektor sever u Sisku, Josip Brajkovi,predsednik HDZ-a u Sisku, zatim pomenuti uro Brodarac, u vreme masovnih likvidacija naelnik policijske upraveu optini i njegov zamenik Vladimir Milankovi.

PLAN SA NAJVIEG MESTA

Na spisku se nalazi jo 55 imena lica osumnjienih da su neposredno izvravali nareenja pomenute etvorice. Nekiod njih su ogrezli u krvi, poput izvesnog eljka Hlisia, vozaa u Privrednoj komori Siska, koji je bio glavni

likvidator u stacionaru ORA. Osumnjien je za likvidaciju vie od 100 lica, ba kao i Drago Bonjak, vlasnik kafea uUmagu, koji je veinu likvidacija poinio tokom avgusta i septembra 1991. godine. Kao masovni ubica pominje se iEkrem Mandal iz Labina, koji je u dokumentu na osnovu dokaza osumnjien za likvidaciju 120 lica srpskenacionalnosti. Bio je komandant zloglasne Handar divizije koja je operisala na podruju sela Moenica i u delunaselja eljezara.

O traginim deavanjima u Sisku svedoio je i nekadanji visoki komunistiki funkcioner Stipe uvar u knjizi Hrvatskikarusel. Naveo je, pored ostalog, da su mnogi leevi spaljivani u sisakoj elezari, radi sakrivanja dokaza obrutalnim likvidacijama srpskih civila daleko od linije fronta, duboko na teritoriji koju je efektivno kontrolisalaTumanova vlast.

Postoji jo jedan zanimljiv podatak, koji predstavlja dokaz da su pomenuti monstruozni zloini u Sisku i okoliniplanirani u samom vrhu hrvatske vlasti. Naime, spiskovi za likvidaciju srpskog stanovnitva u optini bili su sainjenidaleko ranije, pre masovnih zloina u avgustu i septembru 1991. godine. Istovremeno, formirane su grupe zalikvidaciju, osigurani stacionari i sredstava za izvrenje zloina. itavom pripremom rukovodio je sin generalaBobetka, Ivo, lan najueg rukovodstva HDZ-a. Odmah posle njegovog stupanja na dunost, sutradan, 2. avgusta1991. godine, ubilaka maina poela je da radi.

Danas je Ivo Bobetko slobodan ovek i ugledni graanin nezavisne Hrvatske, kao i ostali koje tereti ovaj obimnidokazni materijal prosleen Tribunalu u Hagu. Ba kao i izvrioci zloina na graninom prelazu Holmec u Sloveniji,

nad kolonom JNA u Tuzli, srpskim civilima u Sarajevu. Na slobodi su i muitelji Srba u Mostaru, Konjicu, ratnicidihada koji su pred televizijskim kamerama odsekli glave srpskim vojnicima u okolini Vozue. Na slobodi je iElfeta Veseli, Albanka koja je na svirep nain likvidirala srpskog deaka Slobodana Stojanovia u okoliniSrebrenice. Ovaj poslednji sluaj zasluuje poseban komentar, prvenstveno zbog toga to predstavlja preciznuparadigmu lokalnog odjeka hake pravde kod nas.

SLUAJ NOVINARA ELJKA VUKOVIA

O ovom monstruoznom zloinu nad srpskim deakom pisao je ugledni novinar Veernjih novosti eljko Vukovi, 13.novembra 2005. godine. U svakom normalnom drutvu njegov novinski tekst bio bi ocenjen kao odgovoran imoralan gest predstavnika profesije ija je osnovna obaveza otkrivanje istine, naravno na temelju odgovarajuihinjenica. Umesto podrke, Vukovia je za irenje tzv. govora mrnje tuila nevladina organizacija Komitetpravnika za zatitu ljudskih prava. U podnetoj tubi izmeu ostalog stoji da je Vukovi zloupotrebio tragedijusrpskog deaka samo da bi potvrdio uasni stereotip koji vlada u javnom mnjenju o zverskom ponaanju Albanaca.Pri tom, ni u jednom trenutku se ne trai kazna za ubicu Elfetu Veseli i makar zakasnela pravna satisfakcija zaporodicu nesrenog Slobodana.

Tu se, meutim, pria ne zavrava. Vukovia, koji je odavno na meti nevladinog sektora samo zbog toga to ozbivanjima u ruevinama Jugoslavije pie na osnovu injenica i elementarnog morala, u meuvremenu poznatanevidljiva ruka liava urednikog statusa, a njegove inteligentne i visprene komentare seli sa druge na neku

petnaestu stranicu nedeljnog izdanja Veernjih novosti. Tako je, eto, jedan novinar podvrgnut kazneno-vaspitnimmerama zbog teksta u kojem iznosi egzaktnu istinu o jo jednom uasnom zloinu nad Srbima. Profesionalnitumai istorije rata iz nevladinog sektora ve su izrekli presudu i stradalniku, i novinaru koji o stradanju pie, jedinomonstruozni ubica, Albanka Elfeta Veseli, ostaje nedodirljiva pod zatitom NGO.

Stvar, razume se, nije nimalo bezazlena. Sluaj Vukovi danas je presedan. Sutra, posle eventualno izreenepresude, postaje princip. Novinarske organizacije u Srbiji, meutim, ute. Znajui neke od njih, pretpostavljam dave sada ekaju na poklonjenje ministarstvu istine, unapred se izvinjavajui zbog toga to su nekada pisali o

8/7/2019 Broj 61-62

12/34

8/7/2019 Broj 61-62

13/34

Time se ukanoviu olakava stvaranje ogromne policijske strukture, finansiranje masivnog dravnog aparata (ijipripadnici i lanovi njihovih porodica razvijaju oseaj zavisnosti od reima) i jaanje kontrole nad medijima.Istovremeno njegova retorika, premda jo uvek usmerena na politike razlike sa Miloeviem, sve vie pominje inavodne strukturne nekompatibilnosti Crne Gore i Srbije.

Menja se i nastup pred stranom javnou. Trgovinsko predstavnitvo Crne Gore u Vaingtonu, koje je 1996. otvorioRatko Kneevi, isprva je angaovalo profesionalnog lobistu Deka Abramova, uticajnog vaingtonskog insajderakoji je 2006. pred federalnim sudom priznao krivicu i osuen na robiju zbog korupcije u vezi sa jednim drugim

lobistikim angamanom. Pre deset godina zadatak Abramova bio je da promovie novo, reformsko liceukanovia. Tri godine kasnije, sa poetkom bombardovanja Srbije, lobistiki fokus u SAD prebacuje se sanavodne razlike izmeu dvojice lidera na najiri plan: na projektovanje imida Crne Gore kao vojno-politike iistorijske celine potpuno odvojene od Srbije.

Sa padom Miloevia 5. oktobra 2000. nastupa trea faza ukanovieve evolucije, koja traje do danas. Odlazak sascene glavnog izgovora za razdvajanje Crne Gore od Srbije stavio ga je pred dilemu. Iziskivao je ili poetak potrageza stvarno funkcioniuim modelom zajednike drave, ili pak otvoreno priklanjanje tvrdo separatistikom kursu;srednjeg puta vie nije bilo. ukanovi se opredelio za ovo drugo, neumitnom logikom politikih, finansijskih i linihinteresa oligarhije koju on sam oliava i ijem je nastanku bitno doprineo. Ti interesi iziskivali su stvaranje jedne

suverene dravne strukture, nepodlone pravnim normama koje bi bile nezavisne od volje nosilaca politike moi ijurisdikciji koja dosee dalje od same Podgorice.

Takva motivacija ukanovia stvorila je politiku klimu u kojoj cilj suverenosti vie nije pitanje politike ve sudbine.U toj vizuri Crnogorci ne samo da nisu Srbi (pa ni bivi ili srodni Srbima), ve su od Srba bili vazda ugnjetavani iugroavani. Stavovi suverenista posle 5. oktobra 2000. okrenuli su se ideolokom nasleu Iva Pilara i SaviaMarkovia tedimlije.

SPREGA SA ALBANSKIM LOBIJEM

Novi kurs zahtevao je i nove oblike nastupa pred svetom. Iziskivao je pridobijanje lobistiko-propagandne podrkenosilaca tvrde srbofobije u spoljnom svetu, pre svega u SAD, koji su svoju propagandno-lobistiku tehniku i medijskiarsenal usavravali od Dubrovnika i Vukovara u jesen 1991, preko Bosne 1992.-95, do Kosova u prolee 1999.

Ta podrka nije izostala od onog trenutka kada je ukanovievim sagovornicima postalo jasno da je ovog putazaista spalio mostove za sobom i da je otvoreno antisrpska opcija postala njegovo strateko opredeljenje. U podrci

tom opredeljenju posebno znaajnu ulogu imao je finansijski jak albanski lobi i njegova propagandna infrastrukturakoju je predvodio dr Janu Bugajski iz Instituta za strateke studije u Vaingtonu, tvorac fantomskog Foruma zaameriko-crnogorska politika pitanja osnovanog oktobra 2001. Za dobre pare crnogorskih poreskih obveznika kaolobista je angaovan i neizbeni Bob Dol, veteran albanskog lobija jo od kraja 1980-tih.

Na Kapitol Hilu ukanovieva stvar je mogla da se osloni na ekipu aktivnih i od albanske zajednice izdanopomaganih zakonodavaca. Kongresmeni Eliot Engel, Henri Hajd i Tom Lanto, senatori Mi Mekonel i DozefLiberman i drugi, od tada su pouzdani pobornici nezavisne Crne Gore na vaingtonskoj politikoj sceni.Premda je albanski lobi nastavio da zahteva regionalizaciju Crne Gore i neke jo nedefinisane oblike autonomije za

teritorije sa albanskom veinom ili pluralitetom, ranija zapenuena otrina tih zahteva donekle je utihnula predreferendum, to se osetilo i u Bardijevom nastupu pred albanskom dijasporom u Njujorku poetkom maja 2006. Ualbanskom vostvu prevagnuo je stav da pitanje ustavno-pravnog statusa Albanaca u Crnoj Gori treba ostaviti zakasnije, jer u ovom asu podrka otcepljenju predstavlja prevashodni nacionalni interes Albanaca iz tri glavnarazloga:

1. Zbog ukidanja meunarodno-pravne podloge Rezolucije SBUN 1244, koja se dovodi u pitanje raspadomdravne zajednice i time se olakava postizanje konsenzusa meunarodne zajednice o nezavisnosti Kosovai Metohije;

2. Zbog lakeg ostvarenja dugoronih geopolitikih tenji Albanaca u buduoj nezavisnoj Crnoj Gori, porecepturi meavine brutalnog nasilja i politikog pritiska koja je uspeno primenjena u Makedoniji 2001; i

suverena drava kroz skoro 500 godina otomanske dominacije regijom. Zemlja je nasilno inkorporirana u prvu

8/7/2019 Broj 61-62

14/34

Kraljevinu Jugoslaviju 1918. i nije imala mnogo prilike da odluuje o svojoj sudbini sve do demokratskih promena1990-tih.

Crna Gora je reena da raskrsti sa politikim eksperimentima poput federalizma koji se pokazao bezuspenim,nastavlja Bugajski, kao i stalno sporenje sa Srbijom oko prava i nadlenosti. ist rascep bi obema stranama bio uinteresu, a pogotovu Crnoj Gori koja ne eli vie da bude talac unutarsrbijanskih politikih i ideolokih borbi koje njune interesuju jer je godinama ispred Srbije po tempu reformi i restrukturisanja.

Nepostizanje nezavisnosti, pak, upozorava Bugajski, izazvae niz negativnih posledica: porast frustracija, gorine igneva, uz mogunost novih unutranjih sukoba i porast sukobljenih nacionalizama, kao i radikalizaciju albanskih imuslimanskih zajednica u Crnoj Gori, koje ogromnom veinom podravaju nezavisnost.

Prenebregavajui potpuno suprotno iskustvo Makedonije, autor potom tvrdi da e nezavisnost ojaati njihovopoverenje u novu dravu i lojalnost njoj.

to se tie pripadnika srpske manjine koji, uprkos velikodunim ponudama vlasti, uporno odbijaju da buduangaovani i integrisani u strukture nove drave, problema nee biti: Crna Gora je stvorila efikasne policijskesnage i sudski sistem koji mogu da sasvim efikasno izau na kraj sa izazivaima nemira i etniki nemiri su krajnje

malo verovatni. Pritom, nastavlja on, najvea prepreka integrisanju srpske manjine u crnogorske institucije jenavodno u odbijanju srpskih nacionalista poput Kotunice da se pomire sa postojanjem crnogorske nacije i drave.

Nezavisna Crna Gora, zakljuuje autor, imae stoga blagotvoran efekat ne samo kao simbolino stavljanje take naJugoslaviju, ve i kao nain uklanjanja kljune premise ma kakve junoslovenske zajednice pod srpskomkontrolom. Na spoljnopolitikom planu, veli Bugajski, to takoe znai oslobaanje Crne Gore od tenje Beogradaza eventualnim tenjim vezama sa Rusijom, jer Crna Gora se bezrezervno opredeljuje za pripadnitvo Zapadu. S

druge strane, nepostizanje nezavisnosti Crne Gore moglo bi da podstakne radikalizaciju Srbije:

Nacionalisti e tvrditi da se trend napokon preokrenuo i da se velika Srbija vie nee smanjivati. To moe dovesti

do zahteva da se Kosova (sic!) i pola Bosne ponovo prikljue nekoj veoj Jugoslaviji. Ovo bi, naravno, imalodirektne posledice po Hrvatsku, Albaniju, Makedoniju i druge okolne zemlje koje imaju razloga da strahuju odponovnog buktanja srpskog nacionalizma.

Na dlaku su istovetni kljuni argumenti tzv. Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji (izvetaj Ljudska prava ikolektivni identitet: Srbija 2004). Nezavisnost bi otvorila prostor za razvijanje boljih odnosa sa susedima, tvrdi

publikacija Sonje Biserko, jer Crna Gora je orijentirana (sic!) na ukidanje vojske. Njome bi se neutralisao uticaj

srpskih nacionalista, a posebno Srpske pravoslavne crkve kao militantnog nosioca velikosrpske nacionalistikeideologije. Ti krugovi ne miruju: budui da je od bivih jugoslovenskih republika kojima je teio da dominira,Beogradu ostala samo Crna Gora, te su tendencije ne samo prisutne ve i pojaane uz tenju velikosrba dasofisticiranim sredstvima i pritiscima na Podgoricu pokuavaju da emancipatorske, demokratske i evropske procese

u Crnoj Gori zaustave i od nje naprave srpsku provinciju sa izlaskom na more.

S druge strane, da bi se dolo do stabilne i proevropske Srbije, mora se izmai tepih ispod nogu srpskomnacionalizmu. Za oekivati je da e Evropska unija bre sagledavati takav realitet i fakticitet, te da e, poputekonomskog, i na politikom planu priznati pravo Crnoj Gori na dva koloseka.

Premda je gornji dokument objavljen u Srbiji, oigledno je ne samo iz njegovog stila, duha i argumentacije ve i iznedovoljno veto prikrivenih jezikih rogobatnosti da je nastao u postojbini dr Iva Pilara, teoretiara crvenohrvatskeDuklje poznatijeg pod pseudonimima L. von Sdland ili Florian Lichttrger.

CENA ZAPADNE BLAGONAKLONOSTI

Tek sa uspostavljanjem antagonistike distance prema Srbiji i srpstvu kao osnovi svog suverenistikog projekta Miloukanovi napokon sebi pridobija blagonaklonost dominantnih elita zapadnog sveta. Opredelivi se za dukljanskimit on je prigrlio postmoderni kulturni obrazac zasnovan na kontra-realizmu: mi nismo ono ta objektivno jesmo(poreklo, naslee, tradicija, kolektivna seanja), ve ono ta kaemo da jesmo. Nosiocima postmodernih obrazacasvako dalje postojanje prepoznatljivo srpskog identiteta Crne Gore, zasnovanog na predmodernim (kultnim)

d i t k i ibilit t d t lj d ti h i

8/7/2019 Broj 61-62

15/34

Postavite na

Jedina je uteha da ukanoviev projekat ne moe biti dugorono uspean jer poiva na lai. Uprkos njemu injegovima, Srbi u Crnoj Gori e uspeno ouvati svoju kulturnu samosvojnost i posle 21. maja, ba kao to su gaouvali i tokom dugih vekova turske dominacije. Oni su svesni injenice da pitanje dravnopravnog statusa CrneGore nije stvar dnevnopolitikog preganjanja i da zato predstava koja je odrana 21. maja nema ni legalnost nilegitimitet.

Za jedan zaista regularan referendum trebalo ji dati pravo glasa svim dravljanima, obezbediti potpunu otvorenost

svih medija za predstavnike i jednog i drugog stanovita, postaviti uslov kvalifikovane veine od najmanje 50%

upisanih biraa i vriti strogu kontrolu birakih spiskova (npr. u Ulcinju) i samog glasanja bez pritisaka, pretnji,potkupljivanja i svega ostalog ta smo videli. Ukratko, za sprovoenje regularnog referenduma trebalo je da sepotuju demokratski standardi na nivou npr. Kvebeka u Kanadi, to eklatantno nije bio sluaj.

Tako neto bilo je iluzorno oekivati od reima Mila ukanovia, moralno uveliko diskreditovanog i materijalnobankrotiranog reima koji je spojio naslea Josipa Broza i Dona Gotija. Zahvaljujui ve poslovinoj dvolinostiBrisela, tom reimu se moglo da 21. maja odradi ta je odradio i kako je to ve odradio. Moglo mu se, ali uubrzanom toku istorije taj ishod niti je legalan, niti je legitiman, niti je konaan, niti je neopoziv.

14.6.2006.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=551http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D551&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Iza%20kulisa%20crnogorskog%20referenduma&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4d85c01153ca163f/1&uid=4d85c011eac5a4be&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=551http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/7/2019 Broj 61-62

16/34

20. March, 2011

::. Navigacija

::. Obavetenje!



::. Dokumenti


Lov na Mladia

Jastrebovi na delu

Zbog ega zvanina Srbija jo ne otkriva kako strani agenti na njenoj teritoriji lovegenerala Ratka Mladia?

Pie: uro Bilbija

"Solanije" vie nema, a na svet i dalje je sklon da misli kako nam je komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost

izrazito nenaklonjen i zla sudbina. Da ga zaboravimo i da se bar malo opustimo - ne daju nam ni Evropa, ni sam

Havijer Solana, ali se moe dogoditi da mu neki, na kraju, poneto ipak oproste.

Koliko god se to ne uklapalo u uvreenu predstavu o Solani kao svojevrsnom srpskom fatumu, upravo je on - na

Briselskom ekonomskom forumu izgovorio ovo to sa Zapada dosad niko nije: "Moglo bi doi do obnove

pregovora EU sa Srbijom ako Karla del Ponte oceni da Beograd ini sve to moe da uhapsi i Hagu isporui

generala Ratka Mladia".

Solanine rei zazvuale su gotovo kao polutvrdnja da za njega "ako" vie nije pravo ako i kao poluotvorenoporuivanje zvaninicima u Beogradu: ponite da pod hitno dokazujte da dajete sve od sebe a EU e za to imativee ui nego dosad. U neku ruku, ak i kao istovremeno sugerisanje glavnoj hakoj tuiteljki da manje zakera i daobznani kako Srbija konano "ini sve to moe".

Teko je pretpostaviti da jedan Solana ne zna ta govori ili da je prekoraio ovlaenja. Pre e biti da se za ovakvoneoekivano "aputanje" i Beogradu i Hakom tribunalu nije odluio samo zato to, kao i svi drugi glavni u"meunarodnoj zajednici", dobro zna da su u Srbiji ve mesecima desetine probranih zapadnih agenata specijalistaza "lov na ljude", da oni u potrazi za Mladiem vode glavnu re i da su im MUP Srbije i BIA stavili na raspolaganje isve traeno i sve svoje mogunosti. Niti stoga to je napreac postao uveren da je Srbija kao to je rekao naBriselskom forumu "vana zemlja koja treba da bude blie EU" jer ni Balkan ni na kontinent u celini nee bitistabilni "bez Srbije koja ULAZI u Evropsku uniju".

Ne, "vana zemlja" bi i Solani da mu nisu prethodno pokazani "strogo pov." izvetaji (upravo tih agenata-

koordinatora "lova") da Srbija ovoga puta uglavnom "ini sve to moe" bila malo da javno izgovori: "Uiniu sveda Beograd to bre obnovi pregovore o stabilizaciji i pridruivanju". Ne, on se i za poluapel Del Ponteovoj mogao

odluiti jedino na bazi takvih tajnih raporta, znajui da ih i ona ve ima na stolu.

Najnoviji nepovoljan izvetaj Karle del Ponte, samo je potvrdio da zaista nisu ni bili preveliki izgledi da e ona procenjujui Solanino "ako", u kome je realno sadran i mali popust - voditi rauna o tome da je Srbija "vana

zemlja" i da je u interesu Evrope da ona "ULAZI u EU"? Mogue je ak ako Srbija uistinu ve "ini sve to moe"- i da namerno nije objavila da stvari tako stoje. Naravno, ne samo po svojoj volji jer je nemogue ukoliko Srbijave "ini sve to moe" - da to ne znaju i vaingtonski i briselski "jastrebovi" koji su Srbima nenaklonjeniji i odSolane iz vremena NATO-bombardovanja!

Ti "jastrebovi" i jesu prave gazde Del Ponteove. Stoga ona, oito, i dalje ima mandat da od Srbije, kao u onojpoznatoj izreci, jo trai da sa svog rukava u nedogled stresa i nepostojeu trunku praine.

Beogradu su naravno Solanina neoekivana evolucija i popustljivost premalo za bilo ta Ko misli drukije: neka se

8/7/2019 Broj 61-62

17/34

Postavite na

Beogradu su, naravno, Solanina neoekivana evolucija i popustljivost premalo za bilo ta. Ko misli drukije: neka semalo udubi u Karline, Makormakove, Poltove i Gauenove rei. Stoga bi zvanina Srbija naravno, u primerenojformi i ne gubei iz vida da Mladi u Hagu i "sve to (se) moe", u najmanju ruku, nisu isto morao poneto otkriti idomaoj i svetskoj javnosti.

Predoiti im, recimo: i koliko su "lovci" ve u Srbiji i irom Srbije. I ta im je sve omogueno. I koliko su prilici dakoriste i infrastrukturu BIA i MUP. I koliko su oni a koliko MUP i BIA dosad imali provera i potraga (odvojenih i

meusobno koordiniranih). I ko je u tome vodio glavnu re. I zato oni i njihovi efovi u Beogradu i preko granice

dobro znaju i da Srbija poslednjih meseci ini vie nego ikad i "sve to moe", ili bezmalo "sve to (se) moe"...

Karla del Ponte, Makormak, Polt i Gauen Solaninu "vanu zemlju" pretvaraju u nevanu. Zato Srbija ako eli da

bar sebi ostane "vana zemlja" i da, koliko se moe, iskoristi Solaninu evoluciju - svojim interesima duguje bar deo

skrivene istine o dosadanjem delovanju stranih lovaca na generala Mladia na njenoj teritoriji.

14.6.2006.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=548http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D548&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Lov%20na%20Mladi%C4%87a&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4d85c161b6712f6f/1&uid=4d85c16132818f54&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=548http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/7/2019 Broj 61-62

18/34

20. March , 2011

::. Navigaci ja

::. Obavetenje!



::. Dokument i


Novi programski tekst velikog srpskog pisca i akademika

Jesu li Srbi istupili iz istorije?

Srpsko pitanje - pitanje istine.

Pie: Dobrica osi

Moje sveske su ispisane. Moje ideje su izgovorene i od mnogih savremenika poreknute, zbog ega nisamnesrean. A neka moja predvianja su me ljudskim nesreama potvrdila, zbog ega jesam nesrean ovek. Kojemoje znanje i iskustvo ljudima premorenim srpskom stvarnou moe da pripali razumnu nadu u budunostpodnoljiviju od sadanjice, pitam se sa nedoumicom.

Jeseni 1967. godine predavanje na Kolarevom narodnom univerzitetu "Kako da stvaramo sebe", zapoeo samovim reima: "Kako da stvaramo sebe, odnosno svoj ljudski svet i uslove, pitanje je koje samo sobom nosi izvesnofilozofsko opredeljenje i stav prema osnovnim vrednostima. Na to se pitanje danas mora odgovarati racionalno i sa

novom istorijskom vizijom. Neminovno je radikalno proveravanje svih velikih nacionalnih ciljeva i drutvenihorijentacija, iskazanih u okviru generacije kojoj danas pripadamo: toliko je ve traginih ishoda prethodnihopredeljenja i verovanja.

ZABLUDE I M ITOVI

Kad god pogledamo u nazad, pepeo mnogih poraza zaspe nam pogled; neke oslepi i razboli im duu; veinupodmite svakojake sitne mogunosti nae zamuene svakodnevice. Sve vie nas je takvih koji imamo izgovore zasve neuspehe i promaaje. Ta ideologija pravdanja i opravdavanja objektivnim iniocima, zasnovana na dijalekticimoralnog licemerja jedne drutvene sile - komunistike partije, imenujem je sada - i nagonskom optimizmunekritine, inferiorne veine, odavno je postala reprezentativni izraz nae opte svesti. Sve vie je naihsavremenika ija se vera samo linim raunom i privatnim interesom hrani.

Ne pristajem na na tradicionalni gnev i oaj posle svega, iz ega se raaju nae psovke i opet velike i skupenepromiljenosti. A mi smo pred njima. Ili ve odavno u njima.

Po svemu, danas je od naroitog znaaja napor za istinitim sagledavanjem sebe i stvarnosti..."

Moram jo da citiram predavaa na Kolarevom narodnom univerzitetu koji je u jesen 1967. u predavanju "Kako dastvaramo sebe" i ovo rekao: "Moda je najnesrenija osobenost srpske nacionalne kulture njena sadrajna,vremenska i prostorna nejedinstvenost. Tu nejedinstvenost vladajui inioci danas uporno podstiu. Za tu svrhustvorena je jedna itava ideologija. U tu su se ideologiju slile austrougarske i kominternovske koncepcije Balkana iJugoslavije. Jednog dana to e biti sagledano sa svim posledicama... Sada gospodare zablude, anahroni motivi itradicionalna rezignacija...

Knjiga "Mo i strepnje" u kojoj je objavljeno ovo predavanje, zabranio je liberalni Centralni komitet Savezakomunista Srbije 1971. Po direktivi Josipa Broza i Edvarda Kardelja; egzekuciju su izvrili njihovi inovnici osueni

8/7/2019 Broj 61-62

19/34

komunista Srbije 1971. Po direktivi Josipa Broza i Edvarda Kardelja; egzekuciju su izvrili njihovi inovnici osueniza "liberalizam", a neki ivi i danas se hvale i slave tim svojim "liberalizmom".

STRANICE I DAME

Maja 1968. godine na plenumu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, taj predava sa Kolarevog narodnoguniverziteta, kritikovao je vladajuu nacionalnu politiku Saveza komunista Jugoslavije, upozorio na opasnostiptarskog separatizma i ovinizma i gubitak Kosova i Metohije, zbog ega je proglaen srpskim nacionalistom damu tu titulu i danas potvruju i veliaju televizija i radio B92, neke arene novine, mafijake stranice, fondovi ifondacije za ljudska prava sa dekontaminiranim damama i potplaenim ekspertualcima, kako ih lucidno nazivaBogoljub ijakovi, a koje sledi gomila beogradskih lumpenintelektualaca i nadniara piskarala. Ja ne polemiem snjima. Ja samo konstatujem mo bezumlja.

Eto, kako je ve dananji sabesednik govorio 1967. godine da bi njegovu kritiku Titove i Kardeljeve naciionalne idravne politike potvrdio Ustav 1974. i konano slom Titove Jugoslavije 1991. Molim vas da mi verujete da ovolikosamocitiranje nije narcizam nego moje oajnitvo. Meutim, oajnitvo je bolest i greh. Nama je neophodno zdravljei razum; porudiu se za njih i u svojoj rei. A citirao sam svoja shvatanja izgovorena pred pola veka, ne da bih sehvalio da sam bio u pravu, nego da bih vas upitao: jesmo li mi Srbi istupili iz istorije? Nama je, po svemu sudei,odavno stao istorijski asovnik.

PUTANJA OPSTANKA

Sa istinom, nama je danas nada potrebnija od hleba. Samo ubedljiva re nade u oveniju budunost ima humanismisao u obraanju ljudima nae zemlje. Jer bez razumne nade ne moemo da iskoraimo u budunost - namaSrbima neizvesniju no ikad. Ne znam ta e biti sa Evropom i svetom za deset godina, o polovini veka i njegovomkraju ne usuujem se ni da razmiljam. Ljudsko pamenje zna da etnosi i njihove kulture nestaju. Nestanak i ne izvelike daljine, preti i Srbima.

U tolikoj neizvesnosti, kako izabrati onu mogunost, onu putanjicu koja srpskom narodu i ljudima, dostojanstvenopstanak i najvie dobra obeava? Ili najmanje zla donosi. To je naa sudbinska briga. A ja sam stari skeptik ipisac ljudskog i srpskog tragizma. Pripadam revolucionarnom narataju koji je imao nadu da moe da promeni svet

zla i nepravdi. Ali, ta nada je izneverena; izneverili smo je mi, njeni vernici, sa svojim voom; izneverila je i ona nas,jer je na poecima njene ideologije bila velika iluzija, a mi smo kao ratni pobednici otrovani vlau sagoreli uzabludama.

Mi nismo uspeli da podredimo istoriju svojim idejama i idealima. Zajedno sa svojom vlau samleveni smo uzupanicima velikog mehanizma istorije, kako Jan Kot tumai sudbine junaka ekspirovih drama. Taj zakljuak

deluje slepoerministiki i fatalistiki. A mi smo svesno izabrali put u budunost. Bio je to in podviga i zasluenaslava herojskog rtvovanja za slobodu i ideale. Taj je izbor predstavljao i nadljudsku mogunost mog narataja isrpskog naroda koji nas je sledio. I oni koji su delovali sa idejama suprotnim naim, izmanipulisani su i poraeni.

NOVI SVET

Drutvo koje je za nas oznaeno pojmom tranzicija, predstavlja povratak u pljakaki kapitalizam i put u licemernu,dirigovanu demokratiju; to je sada svet trajnijeg zla i veih nepravdi od onih protiv kojih smo se nekad borili.

Nae drutvo je danas po mnogo emu gore od onog prethodnog, pa i onog kojeg smo partizanskom revolucijomsruili. esta nostalgija za prolou nije nostalgija za himerama. Zato danas pred vama i razmiljam o idejnojodgovornosti i dunosti intelektualaca u egzistencionalnoj krizi naroda. A verujem da znam koliko je danas teko,skupo, bolno iznoenje istine. Verujem da znam koliko je teko sabrati ljude da deluju za opte dobro i postiisaglasnost: ta je opte dobro u primordijalnom egoizmu ljudske veine, u optoj bedi naroda, u socijalnojnejednakosti u rasponu od mase bednika, do ake tajkuna, u nihilistikom beznau mladog naroda? Kako probuditiodgovornost za dostojan ivot celine?

Ta odgovornost po mom uverenju zapoinje saznanjem istine o sebi i svetu i delatnim uvaavanjem tih istina A to

Velika prekretnica istorije koja se zbila krajem XX veka, proizvela je radikalne promene u biu svih drutava,osobito boljeviko-socijalistikih. Te su promene izazvane porazom Sovjetskog Saveza u "hladnom ratu", politikim

8/7/2019 Broj 61-62

20/34

j j p p j g , prevolucijama, odnosno kontrarevolucijama, a najvie tehniko-tehnolokim energijama, pronalascima ikomunikacijskim inovacijama savremene civilizacije. Promenjeni su temelji celokupne dravno-politike, ekonomske,duhovne i komunikacijske strukture savremenog sveta. Takve promene se ubrzavaju ka realnosti kojoj ninajimaginativniji umovi ne vide jasne obrise. Tehnokrate su uglavnom optimisti; filozofi su u veini skeptici ipesimisti; sve ee se oglaavaju naunici, posebno ekonomisti, kritikom razvoja "nesputanog", surovog,globalistikog, korporativistikog kapitalizma. Naputene su mnoge tradicionalne vrednosti i ideje; amerikomhegemonijom prekomponovan je svet; ideologijom ljudskih prava univerzalno su normirani odnosi meu narodima i

ljudima, u mnogim vidovima samo manipulacijski i instrumentalizovani hegemonistikim ciljevima vodee sile iinteresima totalitarne i rentabilne demokratije.

KRIZA NARODA

Uprkos pozitivnim promenama, meni se ini da su mnoga zla, nepravde, obmane, siromavo, mrnja, kriminal,osobito la i nemoral, ipak uveani. Amerika vie nije slobodno drutvo. Kartezijanska, dekartovska Evropa, sada jesamo u bibliotekama. Dodue, optim progresom uveane su i mogunosti za ivot sa manje napora i vie slobode izadovoljstva, svejedno to je siromanijih sve vie, a i bogatih je sve vie, pa ipak: jaz meu njima se samoprodubljuje.

Ameriki imperijalizam motivisan energetskim potrebama i hegemonistikim ciljevima je u ratoborakoj agresiji,verski sukobi se zaotravaju, trka u naoruanju uzima zalet, nove globalne prekompozicije sveta koje diktira

slobodno trite, proizvodna ekspanzija Azije, internetska komunikacija, opasnosti neregulisanog kapitalizma,nepredvidive posledice korporativistikog globalizma i totalitarne demokratije ije je moralno bie hipokrizija - kao danajavljuju obnovu hladnog rata, a sukobi civilizacija nisu samo siromatvom motivisani kako Soljenjicin veruje.

Eksplozija islama sa fundamentalistikim ciljevima, moda najavljuje budunost sveta dubinski agresivnihanatagonizama. Balkan je njihovo izrazito poprite i obnovljeno razbojite. Savremena civilizacija je izazvala iduboku krizu svih humanistikih vrednosti, a lane i hedonistike potrebe umnoila i uveala do apsurdnih razmera.

Neke narode, kao ruski i srpski, na primer, slomom boljevikog i titoistikog socijalizma, zahvatila je kriza, koju jeeki filozof Karel Kosik odavno nazvao "krizom naroda".

Takvim mi se ini svet u kome smo mi Srbi postali rtveni jarci; ali, to je svet kome moramo da se prilagodimo iopstanemo sa stvaralakim potencijalima i dostojanstvom.

Ali treba najpre konkretno i savesno odgovoriti na pitanje: ta smo i gde smo mi Srbi danas? Dogodila se u prolomveku epohalna promena na srpskoj zemlji koju ja oznaavam pojmom razistorije. Da malo pojasnim taj pojam.

Piui antiutopijski i alegorijski roman "Bajka" davnih 1962-1965. godina, kada se u mom dramatinom sporenju sa

naom drutvenom i idejnom stvarnou u meni ukidala ideoloka ambivalencija i zbivao proces unutranjegpreobraaja od ideolokog vernika i zavisnika u kritikog i slobodnog pisca, ja sam u "Bajci" ispisao jedno poglavlje- "Razistorija", u kome sam fikcijski ponitavao realnost reverzibilnou vremena, srpske i evropske istorije,vraajui vreme u nazad, u nepostojanje sveukupne realnosti, vraajui je involucijom u prolost, u bilo, u trenprapoetka - da ne naem ljudsko "sreno doba". Razistorija je bila nova re, nov pojam u srpskom jeziku koji samkasnije koristio u odreenim kontekstima, strepei da e razistorija, to jest entropija i ruenje postojeeg biti i naa,jugoslovenska i srpska sudbina. I ona se zbila u poslednjim decenijama XX veka. Naa razistorija se u nekimvidovima nastavlja i ja joj posle 21. maja 2006. ne nazirem kraj. Ali joj se mora uiniti kraj, ako hoemo daopstanemo kao istorijski narod.

A moram da napomenem: bili smo dva veka mali narod koji je u Evropi najvie rtava dao za svoju i evropskuslobodu i demokratiju.

Bili smo jedini evropski narod koji je u porobljenoj Evropi u Drugom svetskom ratu digao masovni ustanak protiv

nacistike Nemake i faistike Italije; bili smo jedino socijalistiko drutvo koje se pobunilo protiv Staljina i u nekimivotnim sadrajima odreklo staljinizma, ime je ideoloki i istorijski poelo ruenje Staljinove, sovjetske imperije.

Kao najbrojniji jugoslovenski narod, bili smo u velikom hladnom ratu meu protagonistima mira i koezgistencije

A kakvoj budunosti pod decenijskim sankcijama, permanentnim, svakodnevnim ucenama i ultimatima, u svemu

8/7/2019 Broj 61-62

21/34

diskriminisan narod srpski, moe da se nada?

Budunost koju nam nude je nareena budunost. Zadata budunost. Ponovo nas usreuju ideolokim komandama.Nekada su to inili boljevike birokrate, sada to ine evrobirokrate. Briselski usreitelji, po metodama u postupanju,ne razlikuju se mnogo od nekadanjih kremljanskih usreitelja.

U nekim bitnim sadrajima i vidovima mi danas nismo slobodan narod. Nije re o naem neprihvatanju ogranienog

suvereniteta. Ako se ujedinjujemo sa Evropskom unijom, moramo se odricati i nekih sadraja svog suvereniteta, alise pritom ne moemo odrei svog identiteta i svoje geografske, antropoloke, kulturoloke, kreativne specifinosti.

Posle boljevikog iskustva i socijalistikog sloma, ne smemo se liiti kritikog odnosa i stvaralake skepse premasvemu to nam odreuje sudbinu i to nam se diktira sa strane. Ima, po mom uverenju, dosta i Orvelovskeideologije i sovjetskih metoda u sadanjem stvaranju Evropske unije, koja moe biti i samo evroutopija.

EPOHALNE PROMENE

Nije, dakle, srpsko pitanje danas da li emo "stupiti u Evropu", jer jesmo Evropa iako su nas u poslednje vreme sageografskim ovinizmom proglasili zapadnim Balkanom, valjda da ne bismo zaboravili tradicionalnu inferiornost odpotavljanja Istonog pitanja. Mi sada nemamo drugi put, mi hoemo i moramo u Evropsku uniju, ali ne po svakucenu.

Pristupanje Evropskoj uniji predstavlja epohalnu promenu politikog, nacionalnog i civilizacijskog bivstvovanja.Evropska unija nije nebeski raj. To je poredak stroge redukcije tradicionalnih potencijala, napornog radnog ivota,

rigidnog uslovljavanja naina ivota, surove trine utakmice na koju mi nismo spremni, pa smo unapred uslovljeniivotnim standardom, neuporedivo niim od standarda razvijenih evropskih drutava.

Ne stupa se u Evropsku uniju prepisivanjem briselskih zakona i papira, nego radikalnim preobraajem drutva,

racionalizacijom i modernizacijom celokupnog ivota. A evropski faktori nae pristupanje Evropskoj uniji ucenjujujednim ili nekolicinom odmetnika. Zar nije vea cena stupanja u novu epohu od glave jednog generala? Zar oni izBrisela, Vaintona, Londona, Pariza i Berlina, zaista misle da smo mi samo nemislea, balkanska rulja, potpunoamneizirana? A mi ipak dobro pamtimo i krvavo plaamo istorijsku katastrofu koju su uzroile u Mastrihtu 1991.evropska Dvanaestorica kada su odluili da se rasturi Jugoslavija, da bi nas 2002. briselska kancelarija prisilnostavila u dravni provizorijum koji ne postoji na planeti zbog ega se i sruio 21. maja.

Naom skromnom pameu mi ne moemo da shvatimo da je monoj Americi samo korisno da sa NATO-armadomotima Srbima Peku patrijariju, Deane, Graanicu, Devi, Bogorodicu Ljeviku, Hou, sagraene pre no to jeAmerika postala drava. Mi Srbi smatramo da nije demokratski i humano da nas "meunarodna zajednica"

primorava da na Kosovu i Metohij ivimo sa onima koji nas tri veka i sada ubijaju i dre u logorima, a koje smo i miubijali i palili im kue.Da se vratim konkretnom razmiljanju o naoj odgovornosti za istinu.

Bez istorijske, egzaktne i bolne istine o sebi, svojim zabludama i pogrekama u nacionalnoj politici od Balkanskih

ratova do rata NATO alijanse protiv Srbije, Srbija nee biti duhovno zdrava i sposobna da krene u politiki,ekonomski, moralni i civilizacijski preobraaj i spokojniju budunost.

Znam dobro da je istorijska pamet naknadna pamet; da istorijski razum za velika dogaanja nisu imali i nemaju nisada ni velike nacije, da iracionalni faktori pokreu velika kolektivna zbivanja. U istoriji se retko u kolektivnim

zbivanjima razumno i moralno postupalo. Mali narod, kakav je srpski, ne sme svoju kulturu, svoju nacionalnusamosvest, svoju viziju budunosti, dejstveno da lii naknadne pameti: kritikog odnosa prema prolosti i uvianjasvojih zabluda, predrasuda, mitova, greaka, nacionalnih lai.

Najprei zadatak srpske nauke i inteligencije danas, ja vidim u saznavanju i utvrivanju istine o stvarnim uzrocimarazbijanja Jugoslavije, savesnom utvrivanju broja rtava svih naroda koji su uestvovali u meunacionalnim igraanskim ratovima na jugoslovenskom tlu 1991-1999.godine. Na je ivotni zadatak da "injenikim istinama"poreknemo "organizovano laganje" o Srbima, koristim sintagmu Hane Arent, a to je u stvari institucionalizovano

INFERIORNO PONAANJE

8/7/2019 Broj 61-62

22/34

INFERIORNO PONAANJE

Prve prepreke istinama o srpskom narodu, moramo to da uvidimo, predstavlja nam nae domae "organizovanolaganje" kojim se planski i struno koriste ameriki, nemaki, britanski i drugi inostrani mediiji, a tim, "autentiniminjenicama", tim dounikim istinama, snabdevaju ih korumpirani intelektualci "mondijalisti", "antinacionalisti" i neke"civilne" nevladine organizacije" koje finansira inostranstvo. Tome doprinosi i inferiorno, neubedljivo, ravnodunoponaanje srpske drave, njenih institucija i medija prema srpskim zloinima i srpskim laima.

A mi se moramo odvaiti za saznanje i slobodan govor istina o sebi, svojim nacionalnim laima i zabludama, svojim

zloinima koji su u srpsko ime poinjeni u ratovima i najstroije ih osuditi u samoj Srbiji. Zloini koje su poinili Srbido apsurda su uveliani i monstruizovani gebelovskim i "bonjakim modelom", kako kae An Dilije u "Nuvelopservateru". Treba "injenikim istinama" da poreknemo, te uasavajue lai, osobito o Srebrenici koja je postalamuslimasnki auvic, metafora srpskog zloinstva, a najmanje pet hiljada Srba ubijenih u Sarajevu do sadaizbrojanih, uzgredne su rtve etvorice suludih Muslimana!

Nae ubedljivo suprodstavljanje propagandnim stereotipima srpskih neprijatelja iznoenjem "injenikih istina",danas nee uspeti da razuveri tvorce, vlasnike i korisnike "organizovanog laganja" o srpskom narodu, jer minemamo novac, mo i sredstva da se suprostavimo globalnim laima Si-En-En, Bi-Bi-Si, nemakim i francuskim

televizijama, diplomatama i propagandistima svetskih monika; bie potrebno mnogo vremena da se njihovipropagandni stereotipi zamene istinama. Meutim, nama je istina neophodna danas za nae dostojanstvenoopstajanje u ljudskoj zajednici; da naa deca i omladina rastu sa istinama o svojim roditeljima i precima i da se ne

stide to su Srbi. Nama je istina neophodna za promenu sebe i stvaranje sebe.

Mi se ne moemo osvestiti samo na istinama i uiniti ih temeljom nacionalne i drutvene svesti da bismo spasli svojkolektivni razum od razaranja i paranoje progonjenih. Bez istina i istorijskog razuma mi nemamo identitet, a bezidentiteta ni budunost kao istorijski narod.

Da zakljuim ovaj letimian i sumoran osvrt na srpsku sudbinu, pitanjem: da li su i zato su skoro sve nacionalne,

dravne i drutvene tenje srpskog naroda u XX veku okonane porazima? Na to pitanje - tojnbijevski izazov, naisavremenici od svoje inteligencije ekaju istinite odgovore. Samo ako istinito sebi razjasnimo XX vek, imaemoumnu snagu da zasnujemo razumnu nadu u spokojniju budunost u XXI veku. Srbi imaju mo, uveren sam, daizvre taj najtei podvig u svojoj novijoj istoriji.

GOSPODO, PRIJATELJI, ZEMLJACI,

Vrlo sam svestan da u svojim razmiljanjima o nekim ivotnim pitanjima srpskog naroda nisam nadvladao tamo

svoje pesimistike due. Slagao bih da sam optimist. Ali ja sam borbeni pesimist. I podseam vas ovde u mitskom

gradu Kruevcu: ako je izgubljena bitka, na Kosovu nije izgubljeno carstvo srpsko. Iz duha narodnog rodio sevelianstveni srpski ep i etos ije je jezgro sloboda. Na kosovskoj izgibiji steeno je istorijsko znanje i moralnoiskustvo za opstanak naroda.

Potom je nastalo stvaralatvo Despota Stefana Lazarevia. U kulturi i kulturom je zatrajala Srbija: izrasle suManasija, Kaleni, Ljubostinja, Velue, Rudenica, Naupare, Komoran, Ramaa, Vraevnjica...stvorena je kolaKonstantina Filozofa; zacvilela gorda patnja Monahinje Jefimije da se rodi prva srpska pesnikinja; iz Stefanove

plemike i duboke due kliknulo je Slovo Ljubve - prva srpska pesma; izvila se renesansna vertikala srpskog duha.

Poslednjih decenija, poslednjih godina, ovih dana ponovo, uz nae dugotrajno uee i neuee, silom i neumljem

otimaju nam se Kosovo i Metohija. Amerika a i njeni sledbenici "reavaju kosovsko pitanje"na najlaki i najpogrenijinain. Bez trunke istorijskog razuma i pravde, slepi za budunost. Amerika i velike sile Evropske Unije stale su nastranu balkanskog varvarstva: evolucijom stvaraju Veliku Albaniju - dravu budueg generatora neoosmanizacije iislamizacije Balkana.

Moe se dogoditi da se za deset godina razlomi Crna Gora. Moe se dogoditi da za deceniju - dve Makedonci uSkoplju zaponu borbu za ljudska i nacionalna prava. Moe se dogoditi da bioloke, militantne i verske agresijekrenu ka Severu i Jugu...Jer se zasniva nova sila na Balkanu, tradicionalno spremna za sva vazalstva za ostvarenje

jih l ih ilj j j t ih t it ij

Poeo sam ovo izlaganje podseanjem na svoje pitanje "Kako da stvaramo sebe", postavljeno u najavi velike krizeJugoslavije 1967. Govorei o svom doivljaju srpskog XX veka, pokuao sam da sagledam Srbe i Srbiju i sebi

j i t i ili b XX k Nij t k d idi d dili l i i t ij i

8/7/2019 Broj 61-62

23/34

razjasnim ta smo uinili sa sobom u XX veku. Nije teko da se uvidi da smo mnogo uradili na poslovima istorije ida smo mnogo greili. Ovde gde smo sada ne moemo i neemo da ostanemo. Moramo, dakle, ponovo dastvaramo sebe.

Treba onom voljom i sveu da krenemo da se uspinjemo onako kako se Srbija prosveivala i evropeizovala napoetku XX veka; onako kako se Miieva Prva armija iz podnoja Suvobora i Rudnika uspinjala na vrhoveSuvobora, Povlena i Maljena, pobeujui etvorostruko jaeg neprijatelja; onako kako smo krenuli za slobodu protiv

nacizma; onako kako smo obnovili poruenu zemlju posle Drugog svetskog rata; onako kako smo se upornosuprodstavili Staljinu; onako kako smo od seljakog i primitivnog drutva stvorili, industrijsko, prosveeno i razvojnodrutvo uprkos ogranienjima titoistike ideologije. U drukijim uslovima i za nove ciljeve mi smo narod koji imapamet i snagu da ponovi svoje istorijske podvige iz prolosti.

Sva zla koja su nam se dogodila - razaranje Jugoslvije, milion prognanih Srba iz naroda i drava razboljenih

srbomrnjom, sa poslednjom pobedom Austro Ugarske, Kominterne i Albanije u Crnoj Gori, nisu to samo zla i

nesree nego bie i potvrda one Hegelove filozofeme da zlo raa i dobro. Da, rodie nam se i dobro ako mupomognemo da se rodi. Sa grbae su nam se stresli neprijatelji i laibraa. Ostali smo na svome i uskoro emo sejo vie zgusnuti da nam vie niko ne moe nae da otima. Sada Srbija stupa u novu epohu. Da se neko vremepovija i saginje, ali vie ne treba i ne mora da klei. Mi moemo i hoemo da stvorimo savremeno, solidarno,demokratsko drutvo koje e svojim vrednostima biti ravnopravno svim naprednim drutvima u Evropi. Valjda smovelike zablude potroili, sve politike poretke isprobali; predugo smo rtveni jarci i parije.

Imamo prirodno bogatu zemlju sa izuzetno znaajnim geopolitikim poloajem, imamo najbolju njivu u Evropi,imamo mlad narod koji je eljan radnog, stvaralakog i normalnog ivota.

ime i po kom redu treba da zapone na preporod?

Ja smatram da najpre treba politiare da promenimo i zakonima politiku uinimo potenim i pametnim delanjem zaopte dobro. Neophodni su nam zaista drukiji i odgovorniji ljudi na vlasti, ljudi znanja i sposobnosti, a ne lanovistranaka i profesionalni politiari, ideoloki ostaci graanskog rata i titoizma. Neophodan nam je pravni poredak sademokrtskim i strogim zakonima kakvi postoje u najnaprednijim dravama Evrope. Neophodne su promiljene i

energine mere za privredni oporavak, a on je mogu.

A najdelatniji pokreta naeg preporoda treba da bude svestan strah od daljeg propadanja i nestanka koji namprete. Sa takvim svesnim strahom moramo da se prenemo i shvatimo neophodnost znanja, potenja i radinosti.

8. juni 2006. Kruevac

Srbi su gubili i gube

U raspadu Jugoslavije, mnogih vrednosti tradicije i ostvarenja u poretku partizanske revolucije - socijalizmu ukojem je bio postignut znaajan, u nekim vidovima i impresivan ekonomski, kulturni i civilizacijski razvoj inapredak naeg drutva.

U porazu srpske nacionalne ideologije i realnom gubitku svih ratova koje smo vodili u XX veku.

U propasti drave za koju smo u dva veka rtvovali preko dva miliona glava.

U proglaenju Srbije za razbijaa Jugoslavije, ratnog agresora, narod zloinaca i poinioca genocida.

U iskorenjavanju i proterivanju milion Srba sa svojih vekovnih teritorija - dananje Hrvatske, Bosne iHercegovine, Makedonije, Kosova i Metohije, ija se albanska aneksija ubrzano ostvaruje.

U opasnom biolokom tanjenju ivotnog stabla, demografskom padu srpskog naroda i iseljavanju srpskog

naroda i iseljavanju mladog naroda iz Srbije.

jugoslovenski, austrijski i nemaki srbofobi.

U planetarnoj satanizaciji i rasistikoj diskriminaciji Srba koje vre svetski mediji bonjaki xihadisti

8/7/2019 Broj 61-62

24/34

U planetarnoj satanizaciji i rasistikoj diskriminaciji Srba koje vre svetski mediji, bonjaki xihadisti,diplomate, potplaeni intelektualci i novinari Evrope, SAD i nekih islamskih zemalja...

Da skratim spisak sadraja i vidova srpske razistorije u najkrau reenicu: Srbi su danas pariji u Evropi. Zatosrpska mlade bei iz svoje zemlje za hleb i dostojanstvo.

ZABLUDE

Pokuau da oznaim samo neke, po mom saznanju, najkrupnije istorijske zablue i greke u srpskoj nacionalnojideologiji i dravnoj politici XX veka.

Sklon sam miljenju da su Srbi u uticajima evropskih i svetskih inilaca, itav XX vek proiveli u kobnim zabludama iizdano, iracionalno, ginuli za njih. Slavu nekih nacionalnih podviga i skupih rtvovanja, dovelo je u pitanje i

obesmislilo potonje vreme i izazvali one, nazovimo ih, "cunami posledice". Ovim shvatanjem ne elim da umanjim

veliinu dela naih predaka i svog narataja; ovim shvatanjem samo potvrujem svoje uverenje o tragizmuovekovog i srpskog bivstvovanja.

Ako nismo mogli na polovini XIX i poetkom XX veka da uvidimo i predvidimo da je obnova nemanjike drave iosloboenje Stare Srbije sa Kosovom i Metohijom - ratovanje za osloboenje veine nesrpskog naroda, da suBalkanski ratovi donosili Balkanu osloboenje od vekovne osman

Documents

Broj 61-62