UNUTRANJOST VOZILA

Dva osnovna bezbednosna aspekta:

Zatita od ozleivanja (otre ivice, istureni delovi, ..., vazduni jastuci, ...) Direktna korelacija sa komforom vonje (u pogledu kategorije vozila, unutranje opreme, ergonomije, udobnosti, ...)

o Instrument tabla i itav panel u prednjem delu vozila se izrauje od specijalnih mekih materijala;

o Dizajn i poloaj ruice vrata i ruice za otvaranje prozora mora biti takav da prilikom udesa to manje utia na vozaa/putnike;

o Unutranji retrovizor mora imati mogunost lakog lomljenja; o ...

Potreba zadravanja vozaa/putnika u pravilnom poloaju na seditu i amortizacija inercijalnih optereenja

Konstrukcija sedita, sigurnosni pojasevi, vazduni jastuci...

(Maksimalna efikasnost se postie jedino kombinacijom vazdunih jastuka i sigurnosnih pojaseva)

UNUTRANJA OPREMLJENOST VOZILA UN/ECE Pravilnik br. 21

Odnosi se na kompletno ureenje enterijera vozila, vodei rauna o rasporedu, funkcionalnosti i bezbednosti.

Osnovni zahtevi:

ne sme biti otrih ivica unutar putnikog dela propisani su minimalni radijusi zaobljenja svih delova

unutranjeg prostora ( zavise od vrste opreme u putnikom prostoru, kao i lokacije napred nazad, bono, na kojoj se visini nalaze, ...)

moraju se koristiti materijali koji apsorbuju rasipaju energiju (meki penasti materijali koji zadovoljavaju odreeni nivo vrstoe)

definisani su oblici, povrine i izboine prekidaa, ruica, poluga, komandi, ...

definisani su rasporedi i oblici odreenih komandi (ruica rune konice, ...)

definisani su materijali za oblaganje krovne povrine

Pored navedenih dimenzionih zahteva i izbora adekvatnih materijala, pristupa se i ispitivanju materijala koji apsorbuju rasipaju energiju.

Ispitivanja su dinamika obavljaju se udarom klatna u odreene definisane delove unutranjosti vozila. Pri tome se definie oblik i masa klatna (sfera mase 6.8 kg), kao i maksimalno usporenje u trenutku udara (max. 80g u trajanju od 3 ms).

Cilj bezbednost putnika da u svakom trenutku udara putnika o bilo koji deo unutranjosti vozila ne doe do povreivanja.

SIGURNOSNI POJASEVI

Prikljuci sigurnosnih pojaseva UN/ECE Pravilnik br. 14 Sigurnosni pojasevi UN/ECE Pravilnik br. 16

Definie se: broj neophodnih pojaseva i vrste pojaseva u zavisnosti od

kategorije i vrste vozila, broja putnika, ... poloaji prikljuaka pojaseva u zavisnosti od kategorije i

vrste vozila

UN/ECE Pravilnik br. 14 (Prikljuci sigurnosnih pojaseva) predvia dve vrste ispitivanja:

Statika ispitivanja Dejstvo optereenja u pravcu u kojem su sedita okrenuta. Optereenje se definie u zavisnosti od vrste sedita, broja taaka veze, poloaja sedita, ... Ispitivanje se obavlja u odreenom vremenskom intervalu (to kraem, ali max. 60 s), uz mogunost da proizvoa moe zahtevati da se puno optereenje dostigne za 4 s. Predvieno je poetno optereenje od 10% sa tolerancijom 30% eljenog optereenja. Kriterijum pojas i prikljuci treba da izdre optereenje

Dinamika ispitivanja (kao alternativna metoda) izvode se uglavnom za sedita gde su prikljuci izvedeni direktno na samim seditima. Definie se brzina udara, a meri se deformacija prikljuaka. Uslovi ispitivanja su identini kao kod UN/ECE Pravilnika br. 16 (ispitivanje se moe objediniti sa kra testom, tako da se jednim testom dobijaju rezultati za tri UN/ECE Pravilnika)

Kriterijum

Pomeranje prikljuka pojasa ne sme prei propisane vrednosti (NE SME PREI TAKE R i C)

UN/ECE Pravilnik br. 16 (Sigurnosni pojasevi) definie: Vrste i oznaavanje sigurnosnih pojaseva, Vrste, metode i redosled ispitivanja.

Definiu se razliite vrste pojaseva, i to prema broju taaka veza (u dve ili tri take), prema poloaju u vozilu (napred, nazad, centralni, ...), kao i prema vrsti (sa zatezaem, manje ili vee osetljivosti, ...)

Minimalni zahtevi za ugradnju sigurnosnih pojaseva kod vozila razliitih kategorija

UN/ECE Pravilnik br. 16 (Sigurnosni pojasevi) definie:

Vie aspekata ispitivanja: dimenziona ispitivanja, provera funkcionalnosti i vrstoe pojedinih komponenata (kopa,

ureaj za podeavanje,...), ispitivanje otpornosti na koroziju krutih elemenata, utvrivanje stanja povratnog mehanizma, provera stanja trake pri razliitim uticajima (izlaganje radnim

uslovima-optereenjima, svetlosti, niskim i visokim temperaturama, sagledavanje uticaja vlage, habanja, ...).

ISTEZANJE OSNOVNI RADNI USLOVI (OSNOVNO FUNKCIONALNO RADNO OPTEREENJE)

Statiko ispitivanje. Ureaj za ispitivanje treba da bude projektovan tako da sprei prekidanje trake pojasa na draima ili blizu njih. Brzina zatezanja treba da bude oko 100 mm/min. Slobodna duina uzorka izmeu draa-zatezaa maine za ispitivanje na poetku treba da bude 200 mm 40 mm. Kada se dostigne optereenje od 980 daN, merimo irinu trake bez zaustavljanja maine. Zatezanje se poveava do pucanja trake pojasa, a belei se optereenje pri kome je dolo do pucanja.

NAOPMENA: Ukoliko traka pojasa pukne na draima ili na manje od 10 mm od njih, ispitivanje se smatra nevaeim i mora se ponoviti na drugom uzorku.

SEDITA-vrstoa sedita i prikljuaka (UN/ECE Pravilnik br. 17 i UN/ECE Pravilnik br. 80-Autobusi))

Pravilnici definiu vie vrsta ispitivanja: Ispitivanje vrstoe naslona sedita Ispitivanje vrstoe prikljuaka sedita Ispitivanje naslona za glavu Zatita putnika od prtljaga

Ispitivanje vrstoe naslona sedita Statiko ispitivanje (Definie se sila-optereenje-moment kojim se deluje na karakteristinim takama naslona sedita, uz praenje deformacija. Kriterijum deformacija mora biti u propisanim granicama (max. 100 mm na mestu dejstva sile)

F

F

H

H

Oblik i dimenzije pritiskivaa

Ispitivanje vrstoe prikljuaka sedita

Dinamiko ispitivanje (Definie se usporenje, koje mora biti vee od 20g, uz praenje-merenje pomeranja prikljuaka.

Kriterijum ne sme doi do loma prikljuka sedita, niti ijednog dela rama sedita tokom ispitivanja. Takoe, ureaj za zabravljivanje sedita u odreenom poloaju (kod sedita podesivog poloaja po duini) ne sme da popusti ni u jednom trenutku tokom ispitivanja.

NAPOMENA: Ova ispitivanja se mogu sprovoditi objedinjeno sa ispitivanjima pri kra testovima.

Ispitivanje naslona za glavu

Statiko ispitivanje (Definie se sila-optereenje-moment kojim se deluje na karakteristinim takama naslona sedita, uz praenje deformacija.

Kriterijum deformacija mora biti u propisanim granicama (manje od 102 mm unazad).

Zatita putnika od prtljaga

Dinamiko ispitivanje (Definie se masa, kao i broj i dimenzije optereenja koje simulira prtljag). Takoe, definie se brzina neophodna za ispitivanje (50 km/h), uz praenje-merenje deformacija sedita i vizuelnu kontrolu.

Kriterijum - deformacija mora biti u propisanim granicama, i ne sme doi do probijanja naslona (granice nijedna taka naslona sedita ne sme prei taku 100 mm ispred R take sedita).

Objedinjavanje ciljanih efekata u pogledu merodavnih aspekata koji su predstavljeni u segmentu kre testova

Nenaruavanje bezbednosnog prostora za putnike; Optimizacija u smislu maksimalnog reduciranja vrednosti

usporenja u referentnim uslovima ispitivanja.

Inercijalni aspekt optereenja predstavlja osnovni izvor/uzrok negativnih posledica

(anatomsko fizioloke performanse ovekovog tela su limitirane)

IMPROVIZACIJA MOE IZAZVATI KONTRA EFEKAT

ERGONOMIJA, KOMFOR, VRSTOA, FUNKCIONALNOST

NASLON ZA GLAVU OD POSEBNOG ZNAAJA

Potrebno obezbediti stalni kontakt naslona i glave, u cilju minimiziranja distance-rastojanja slobodnog kretanja glave, ime se reduciraju vrednosti maksimalnih usporenja, jer se smanjuje poetna brzina u trenutku njenog kontakta sa naslonom, to podie anse za preivljavanje udesa.

ISPITIVANJA PREDPOSTAVKA OPTIMIZACIJE (RAZVOJA)

NUMERIKI PROTOTAJPING U POJEDINIM SEGMENTIMA

Vazduni jastuci

Pored vazdunih jastuka za vozaa (krunog oblika) i suvozaa (pravougaonog-kockastog oblika), koji postaju standard od 1998. god. , dolazi do razvoja veeg broja tipova:

Boni (na prednjem, a potom i na zadnjem seditu). Tri osnovna izvoenja su namenjena zatiti:

o glave; o grudnog koa i o glave i grudnog koa;

Bone zavese; Jastuci za kolena i trup, ...

Pozicije vazdunih jastuka za vozaa i suvozaa su uvek na istom mestu (pravila strogo definisana)

Pozicija bonih vazdunih jastuka zavisi od proizvoaa (u vratima, seditima, rukohvatima)

Zahtevi koji se postavljaju pred vazdune jastuke su evoluirali:

Poetni zadatak - zatititi nevezanu osobu teku 72.5 kg i visoku 177.5 cm

Druga generacija vazdunih jastuka bila je manje snage i mnogo nenija. Postojale su dve izvedbe:

o Sa punom snagom za vezane osobe i o Sa smanjenom snagom za nevezane osobe.

Trea generacija tzv. pametni vazduni jastuci koji pri svom aktiviranju uzimaju u obzir teinu, visinu, korienje sigurnosnoh pojasa.

Aktiviranje / Princip rada:

Funkcioniu na principu balona - pune se gasom koji na kraju istie (punjenje i pranjenje vazdunog jastuka odvija se skoro istovremeno).

Identifikuje se usporavanje vozila prilikom udara (mehanikim ili elektronskim) senzorima udara, koji se nalaze najee u predelu iza farova vozila. Sigurnosni senzori se nalaze unutar vozila sa zadatkom da spree sluajno aktiviranje vazdunog jastuka.

Aktiviranje mogue samo kada se oba senzora sloe. Korienjem energije nastale paljenjem goriva-zapaljive materije unutar inicijatora, slino opaljenju metka iz pitolja (aktiviranje jastuka prati karakteristian jak prasak.

Nakon ekspanzije gas naputa jastuk preko otvora sa njegove zadnje strane.

Ispumpavanjem jastuka na ovakav nain ublaava se intenzitet usporenja tela (ublaava udar).

NAPOMENA: itav proces traje 30 ms

Vazduni jastuci mogu spasiti ljudski ivot samo ako se eliminiu nepravilnosti

PRAVILA ZA ODRASLE:

Obavezno se vezati sigurnosnim pojasem (dobro podeen), Odmai se to vie nazad (minimalno 25cm prostora za razvijanje vazdunog

jastuka), Podesiv volan usmeriti ka grudima, a ne glavi, Poloaj ruku na volanu vaan (sami sebe udariti u glavu i polomiti ruke), Eliminisati pritiskanje sirene pre potencijalnog sudara, Suvoza ne treba da se odupire rukama o tablu ispred (povreda ruku i

ramena), ... Potrebno je sedeti ispravno, a u svim drugim sluajevima povredjivanje Spaene hiljade / nastradale stotine (od toga 65% dece)

ISPITIVANJE-SIMULACIJE-RAZVOJ-OPTIMIZACIJA

Spaene hiljade / nastradale stotine (od toga 65% dece) OPREDELILE

NEOPHODNOST KONTROLISANOG DEJSTVA VAZDUNIH JASTUKA

PAMETNI JASTUCI - SMART AIRBAGS

Prisutni senzori koji identifikuju: teinu, vezanost sigurnosnih pojaseva, oblik i gabarite outnuka/vozaa

Primena generatora ultrazvunih, odnosno infracrvenih talasa najee je u prikupljanju podataka o obliku, veliini i poloaju tela osobe koja se nalazi na seditu.

Na osnovu algoritma upravljanja elektronska jedinica moe prilagoditi nain otvaranja jastuka, shodno realnoj situaciji.

PCS Kompjuter priprema za sudar PRE-CRASH SAFETY SYSTEM

Sistem pripreme za sudar predstavlja neku vrstu integracije svih sistema pasivne i aktivne bezbednosti u vozilu.

PCS sistem nema svoje senzore, ve koristi podatke dobijene od drugih bezbednosnih sistema, kao to su elektronska kontrola stabilnosti i pomo pri koenju. Meutim, najbitnije informacije PCS sitem dobija od radara aktivne kontrole krstarenja.

Spreavanje povreivanja posledica je korienja vazdunih jastuka, posebnih zatezaa sigurnosnih pojaseva, multikonturnih sedita (imaju u sebi itavi mreu komora koje se po potrebi mogu ispuniti gasom, ime se idealno obavija telo putnika, drei ih u oploaju predvienom za aktiviranje vazdunih jastuka).

PCS eliminie uzronike povreivanje kao to su: Nepravilno sedenje Neadekvatno postavljen sigurnosni pojas Otvoreni prozori, Otvoreni prozori na krovu, ...

Aktiviranje kada sistem: Izrauna da se vozilo nee zaustaviti na vreme, Identifikuje destabilizaciju kretanja koju ESP sistem ne moe da

ispravi-savlada, Dobije informaciju da je voza naglo pritisnuo konicu (prema

unapred programiranom algoritmu).

Kada se aktivira PCS, kako bi putnike u vozilu pripremio za eventualni sudar i poveao anse za njihovo preivljavanje bez povreda, aktivira se itav set procedura:

Napomena:

Dok traje stanje pripravnosti, komande za podeavanje sedita i elektrinog otvora su zakljuane (van uticaja vizaa-putnika).

Ukoliko do sudara ne doe, sistem se vraa u normalno stanje, pojasevi se otputaju, a voza-putnici opet mogu da podese sedita, prozore i otvor na krovu.