Celozivotno Ucenje Neformalno Obrazovanje

8/8/2019 Celozivotno Ucenje Neformalno Obrazovanje

http://slidepdf.com/reader/full/celozivotno-ucenje-neformalno-obrazovanje 1/19

03DECEMBAR 2007BESPLATAN PRIMERAK

Celo i otnučenje ineformalnoobrazovanje

OvAj BILTEN PuBLIKOvAN jE uz PODRšKu MINISTARSTvA zA SPOLjNE POSLOvE KRALjEvINE DANSKEu OKvIRu NEIghBORhOOD PROgRAMA, A PREKO SEE RAN MREžE



Sadr a

uvODLISABONSKA STRATEgIjA I CELOžIvOTNO uČENjEKLjuČNE KOMPETENCIjE zA CELOžIvOTNO OBRAzOvANjE –KLjuČ zA INTEgRACIju SRBIjE u zAjEDNIČKI EvROPSKIOBRAzOvNI PROSTORCENTAR zA OMLADINSKI RAD I OBRAzOvANjE MLADIhOD TEORETIČARA DO PRAKTIČARA – NOvI NAČINI uČENjA –SMANjENjE SIROMAšTvA KROz NEFORMALNO OBRAzOvANjENS TELECENTAR -PRIMER PRIMENE KONCEPTA CELOžIvOTNOg uČENjA u PRAKSITRENINg ASERTIvNOSTI KAO SREDSTvO LIČNOg RAzvOjA I uNAPREđENjA vEšTINA KOMuNIKACIjESA DRugIM LjuDIMAKORISNI LINKOvIO NOvOSADSKOM huMANITARNOM CENTRu

2 3

7

12

16

19

22

26

30

31

IMPRESuMIzdavač

Novosadski humanitarni centar(NSHC)

Adresa izdavača

Trg mladenaca 6,Novi Sad, SrbijaTel/Fax: + 381 21 524 184, 524 134,524 [email protected] www.nshc.org.yu

Za izdavača

Danijela Korać-MandićPerica Mandić

Urednik izdanjaMilena Ćuk

Autori tekstova:Bojan Kočiš, Branka Kresoja, Isidora Isakov, Ivan Stojilović,Jelena Ranković, Milena Ćuk

LektorMilan Ajdžanović

Dizajn korica i pripremaza štampuPredrag Nikolić

ŠtampaLitoStudio Novi Sad, decembar, 2007.

Tiraž

500



Celoživotnoučenje ineformalnoobrazovanje



LISABONSKA STRATEGIJA

UvodLisabonska strategija (poznata i pod nazivom Lisa-bonska agenda) dogovorena je na Savetu Evropeu Lisabonu 2000. godine. EU 1 je zacrtala strateškicilj da “do 2010. postane najkonkurentnija i najdi-namičnija privreda sveta utemeljena na znanju,sposobna za održiv privredni rast s većim brojem ikvalitetnijim radnim mestima te većom socijalnomkohezijom” (European Council, 2000). Strategija je obuhvatala opsežni program reformi. Bio je toodgovor na globalne izazove, posebno na napre-dak SAD u “novoj” privredi zasnovanoj na znanju ina dominaciju u informatičkim i komunikacijskimtehnologijama (ICT) s obzirom na pojedinačneevropske privrede. Međutim, ostvarivanje tog ciljazahtevalo je pripremu za prelazak na privredu idruštvo koji su utemeljeni na znanju.

Cilj postavljen u Strategiji zahteva promenu siste-ma edukacije i treninga širom Evrope , pre svegakroz modernizaciju i unapređenje. Saradnja u ob-lasti edukacije i treninga podrazumeva dogovorzemalja članica EU oko tri glavna cilja koja se mo-raju dostići do 2010. godine:

• unapređenje kvaliteta i efikasnosti siste-ma edukacije i treninga u okviru EU,

• obezbeđivanje lake dostupnosti ovihsistema,

• otvaranje edukacije i treninga i za drugezemlje van EU.

Evropska unija

Savet Evrope je u proleće 2005. godine uneo iz-mene u Lisabonsku strategiju, u kojoj su prioritetiusmereni na lični i profesionalni razvoj i zapošlja-vanje.

Kopenhaška deklaracija2

Kopenhaški proces je iniciran novembra 2002.godine, usvajanjem Deklaracije o unapređivanjuevropske saradnje u oblasti stručnog obrazovanjai obučavanja (SOO). I ovaj proces je deo Lisabon-ske strategije, u kojoj SOO ima značajnu ulogu uostvarivanju koncepta doživotnog učenja i razvoja visokokvalifikovane radne snage, koja će biti ustanju da ostvari cilj EU da ima najkonkurentnijui najdinamičniju privredu u svetu. Neophodno jepojačati kvalitet i atraktivnost SOO u pravcu formi-ranja kvalifikovane, prilagodljive i pokretljive radnesnage u evropskim okvirima. Osnovni ciljevi De-klaracije jesu: jačanje evropske dimenzije u SOO; jedinstven okvir za transparentnost kvalifikacija ikompetencija; uporedivost i priznavanje kvalifika-cija, uključujući uvođenje sistema transfera kreditaza SOO, i osiguranje kvaliteta u SOO.

CELOŽIVOTNO UČENJE(ENGL. LIfELONG LEARNING)

UvodFilozofija učenja tokom celog života nije ni u komslučaju modernijeg datuma. Drevna društva širomsveta isticala su potrebu za učenjem od kolevkedo groba. Danas u 21. veku iznova se nalazimomeđu onima koji na sav glas propagiraju značajceloživotnog učenja. Ono što je očito jeste da sekontekst celoživotnog učenja promenio i da jeutopijska i plemenita vizija koja je do sada karak-terisala celoživotno učenje sada postala neizbežan

Izvor: http://www.logos.org.yu/htm%20strane/Sta-treba-da-zna-mo-o-EU3.htm

LISABONSKA STRATEGIJI CELOŽIVOTNO UČENJEIvan StojIlovIć,Međunarodna Mreža poMoćI – Ian, Beograd

Pred Vama se nalazi treći broj biltena „Reč više“,namenjen nastavnom i stručnom osoblju srednjih škola,aktivistima omladinskih organizacija i svima koji želeda budu dobro informisani o savremenim tokovima uoblasti obrazovanja i položaja mladih.

Tema ovog broja je Celoživotno učenje i neformalnoobrazovanje. Živimo u svetu koji se brzo razvija i u

veku koji je proglašen vekom znanja. Da bismo postalii ostali deo savremenih tokova u društvu, neophodno je da konstantno učimo i usvajamo veštine potrebne zabolje snalaženje, kako u ličnom, tako i u profesionalnomživotu. Znanja koja dobijamo u sistemu formalnogobrazovanja uglavnom nisu dovoljna da odgovorimona sve izazove koje savremeno društvo postavlja prednas. Zato se neformalno obrazovanje i učenje tokomcelog životnog veka posmatraju kao važan segmentnašeg ličnog razvoja i napretka. Programi neformalnogobrazovanja naročito su važni za ugrožene imarginalizovane grupe, jer je obrazovanje ključni faktoru borbi protiv siromaštva.

Izdavanjem biltena “Reč više” želimo da doprinesemounapređenju obrazovanja u Srbiji kroz razmenu znanjai iskustava između pojedinaca, institucija i organizacijakoje se bave pitanjima obrazovanja i brige o mladima,i na taj način približimo škole mladim ljudima, aobrazovni sistem njihovim potrebama.

Milena Ćuk, NSHC

UVOD

“Ako planirate godinu dana unapred, za-sadite kukuruz. Ako planirate deset godinaunapred, zasadite drveće. Ako planirate zaceo život, podučavajte i obrazujte ljude“

Kineska poslovica, Guanze (oko 645. p.n.e.)

Celoživotno učenje i ne or alno obra ovanje

0 / DECEMBAR 007



vodič i organizacioni princip obrazovnih reformi.Danas je to nezamenljivo oruđe koje obrazovanjuomogućava da se suoči sa svojim mnogobrojnimaktuelnim i novonastajućim izazovima.

U današnje vreme čoveku nisu dovoljne iste oneživotne i radne veštine koje je posedovao pre petgodina. Sposobnost da se nauči da se uči, rešavanjeproblema, kritičko poimanje stvari i anticipatornoučenje – samo su neke od suštinskih veština i spo-sobnosti potrebnih svima, u vremenu kada 60%profesija i poslova koje bi otprilike trebalo obavljatiu naredne dve decenije još uvek nije poznato 3.

Celoživotno učenje podrazumeva da se građa-nima pruži prilika za učenjem u svim starosnim

dobima i brojnim kontekstima: na poslu, kod kućei kroz aktivnosti u toku slobodnog vremena, a nesamo uobičajenim putem kao što je škola i visokoobrazovanje. Celoživotno učenje predstavlja krajnjiishod informatičke pismenosti.

Celoživotno učenje pokriva mnoga polja, odopšteg obrazovanja do stručnog usavršavanja,od potreba mladih do potreba starih kao i potre-ba zaposlenih i nezaposlenih. Celoživotno učenjepodrazumeva različite nivoe učenja (formalno, ne-formalno, informalno) i bavi se mnogim poljima:treningom trenera, osnovnim veštinama, integra-cijom informatičkih i komunikacionih tehnologija,efikasnošću ulaganja, učenjem stranih jezika, ce-loživotnim vođenjem, fleksibilnošću sistema kakobi učinili učenje dostupnim za sve, mobilnošću,građanskim vaspitanjem, itd.

Jedan od razloga zbog kojih je celoživotno obra-zovanje postalo vrlo značajno jeste ubrzan naučnii tehnološki razvoj. Uprkos dužini trajanja osno-vnog, srednjoškolskog i univerzitetskog obra-zovanja (14-18 godine u zavisnosti od zemlje),znanje i veštine koji se steknu tom prilikom nisudovoljni za profesionalnu karijeru koja obuhvatatri ili četiri decenije. Evropska unija usvojila je uoktobru 2006. dokument pod nazivom "Nikadanije kasno da se uči". Ovaj dokument preporuču- je celoživotno učenje kao suštinu ambicioznogprojekta Lisabon 2010, na osnovu koga bi celo-kupna Evropska unija trebalo da postane područjeučenja.

Izvor: Revisiting Lifelong Learning for the 21st Century.

Šta je celoživotno učenje?Reći da ljudi uče celog života znači potvrditičinjenično stanje. Učimo svakog dana, manjeili više intenzivno. Nekada to činimo namernodok su ponekad procesi učenja neplanirani;vrlo često neizbežni. Život bez neprestanogučenja je nezamisliv. Čak i organizovanje našihdnevnih aktivnosti podrazumeva stalno učen- je. Zapravo, mi učimo više i češće nego štoznamo. Manje je očigledna pretpostavka dase celoživotno učenje može unaprediti ili naneki način organizovati, teza koja se često im-plicitno iznosi u prilog celoživotnom učenjukao perspektivnoj ideji u obrazovnoj politici iobrazovnim pristupima.

Celoživotno učenje obuhvata čitav spektar formal-nog, neformalnog i informalnog obrazovanja. Onouključuje i aktivno učestvovanje u građanskomdruštvu, ličnu ispunjenost i socijalnu inkluziju kaoi aspekte koji se tiču zaposlenja. Principi koji po-tkrepljuju celoživotno učenje i utiču na njegovuuspešnu primenu ističu usredsređenost na onogakoji uči, značaj jednakih mogućnosti i kvalitet iznačaj mogućnosti učenja.

ISKUSTVO NEVLADINE ORGANIzACI-JE U SpROVOđENJU pROGRAmACELOŽIVOTNOG UČENJA

Od 2001. godine IAN sprovodi programe edu-kacije za ugrožene grupe. U početku su to bilikursevi računara namenjeni za decu iz izbegličkihkampova u Beogradu i okolini. U proteklih šestgodina IAN je samostalno ili pomoću partneraiz mreže Telecentara razvio sertifikovanu školuračunara, engleskog jezika, socijalnih veština i pre-duzetništva. Kursevi su dizajnirani na fleksibilannačin koji omogućava jednostavno kombinovanjei prilagođavanje specifičnim potrebama pripadni-ka raznih ugroženih grupa: izbeglim i raseljenimlicima, osobama sa hendikepom, žrtvama torture,nezaposlenim, Romima, maloletnim delikventima,osobama sa HIV-om, itd. U proteklih šest godinaodržali smo 4365 besplatnih kurseva za 2051 ko-risnika. Pripadnici određenih ugroženih grupa nisu

IAN – Međunarodna mreža pomoći – jeste do-maća nevladina organizacija osnovana 1997.tokom rata na teritoriji bivše Jugoslavije. Velikibroj izbeglica koji su ostale bez svojih domovapodstakle su mnoge međunarodne i lokalne or-ganizacije na pružanje humanitarne pomoći ovimljudima. IAN je shvatio da će nekoliko građanskihratova na ovoj teritoriji ostaviti snažne dugoroč-ne posledice na mentalno zdravlje svih ljudi, anaročito izbeglica i interno raseljenih lica koji suu tom trenutku pretrpeli najveći pritisak.

Vizija IAN-a je da region jugoistočne Evropebude oporavljen od posledica rata i političkognasilja i da postane civilno društvo gde se poštu-

ju ljudska prava svih ljudi.

IAN podržava osobe čija se ljudska prava kršei druge marginalizovane i ranjive grupe da ra-zviju svoje potencijale za život u miru dostojančoveka.

Kontakt podaci Međunarodne mreže pomoći Admirala Geprata 1011000 Beograd, Srbijatel: 011 3617 197, 011 3617 205 , 011 3617 243fax: 011 3617 243e-mail: [email protected]

Celoživotno učenje i ugrožene grupeObrazovne metode i treninzi igraju važnu uloguu održavanju demokratskih društava u Evropi.Svi građani trebalo bi da imaju ravnopravanpristup obrazovanju i treninzima. Nacionalnestrategije koje se odnose na edukaciju i treningmoraju takođe obratiti pažnju na pitanja koja setiču ravnopravnih mogućnosti (npr. jednakostpolova) i usredsređenosti na određene grupe,kako bi doprinele da mogućnosti celoživotnogučenja budu zaista dostupne svima, naročitoonima kod kojih postoji opasnost isključivanja,poput ljudi sa niskim zaradama, s invaliditetom,nacionalnih manjina i imigranata, onih koji surano napustili školu, samohranih roditelja, ne-zaposlenih, roditelja koji su vraćeni na tr žišterada, radnika s niskim obrazovanjem i nivomobučenosti, ljudi koji nisu na tržištu rada, pen-zionera (uključujući starije radnike) i bivših pre-stupnika. Ovakav odabir grupa ne bi trebalo dase odnosi samo na ljude u ugroženim urbanimsredinama, već i na one u seoskim sredinamakoji možda imaju posebne potrebe kada jeupitanju učenje4.

Official Journal of the European Communities, 14.6.2002.


0 / DECEMBAR 007



odvojeni od drugih grupa ili od polaznika koji po-hađaju komercijalne kurseve. U svakoj od edukati-vnih grupa istovremeno se nalaze pripadnici raznihgrupa, čime se postiže inkluzija i uspostavljanjenove socijalne mreže i sa drugim grupama.

Kursevi su razvijeni u skladu sa preporukama Lisa-bonske konvencije o „ključnim kompetencama“koje je potrebno razviti među stanovništvom Ev-ropske unije 5:

1. Numerička i funkcionalna pismenost,2. Osnovne kompetence u matematici, na-

uci i tehnologiji,3. Poznavanje stranih jezika,4. ICT veštine,5. Socijalne veštine,

6. Preduzetništvo,7. Opšta kultura.

Edukativni program je usaglašen i sa Strategijomza smanjenje siromaštva, u kojoj je kao jedan odefikasnih mehanizama za smanjenje siromaštvaugroženih grupa navedeno podizanje edukativ-nog nivoa.

Navedeni kursevi imaju višestruke efekte:

• poboljšanje znanja i veština koja se zahtevaju usavremenoj ekonomiji. Jedan od ciljeva programa je omogućavanje da se pripadnici ugroženih gru-pa uključe u savremene tokove i steknu veštine iznanja koji će ih učiniti konkurentnim na lokalnomtržištu rada.

• podsticanje motivacije i aktivnog traženja posla.Često se detektuje nizak nivo motivisanosti i željada se traži novi/bolji posao. Programi su dizajniranida motivišu učesnike da aktivnije traže posao

• poboljšanje psihološkog statusa – dobijeni re-zultati ukazuju da participiranje u edukativnimkursevima dovodi do generalnog poboljšanjapsihološkog statusa učesnika, sniženja nivoa emo-cionalne nestabilnosti i destruktivne agresivnosti,ali i značajno višeg nivoa savesnosti. Dalje, znatno je umanjena sklonost da se za lične poteškoćeokrivljuju drugi i nesrećne okolnosti. Najznačajnijepromene su registrovane u doživljaju sopstvenihkompetencija, pre svega profesionalnih. Polaznici

Official Journal of the European Communities, 14.6.2002

O AUTORU:

Ivan Stojilović (1974) diplomirao je psiholog-iju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kaoi slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti uBeogradu. Edukovan je u REBT terapiji. Član jeUdruženja likovnih umetnika Srbije. PosedujeAdvanced Certificate in Online Learning (CIPD).Autor je više trening programa u oblasti socijal-nih veština i rada na računarima. Koordinator jeedukativnog odseka IAN-a (IAN Telecentar).

se osećaju znatno kompetentnijim i sposobnijim uprofesionalnom pogledu i pokazuju mnogo većistepen namere da se angažuju u traženju posla

• Najzad, stopa zapošljavanja nezaposlenih osobakoje učestvuju u složenim edukativnim kursevimaiznosi od 30 do 50%.

KLJUČNE KOmpETENCIJEzA CELOŽIVOTNOOBRAzOVANJE– KLJUČ zA INTEGRACIJU SRBIJE U zAJEDNIČKIEVROpSKI OBRAzOVNI pROSTOR jelena rankovIć,grupa “Hajde da...”, Beograd

... osamdesetdvogodišnja baka pohađa kurs radana računaru...... mladić, dete razvedenih roditelja, napustioškolu u 16. godini, više puta privođen zbog lakšihkrivičnih dela; po preporuci socijalnog radnika priključio se programu omladinskih razmena ivolonterski učestvovao u organizovanju turističkiharanžmana za mlade. Po završetku projekta, vra -tio se u svoju zemlju i upisao turističku školu...

... učenici/e četvrtog razreda, u jednoj kanadskoj os-novnoj školi, uče se veštinama vršnjačke medijacijeu situacijama konflikta...... članovi/ce društva za pomoć osobama sa mentalnimhendikepom, koji/e su izašli/e iz sistema formalnogškolovanja, kroz radioničarski način rada obnavljaju i

proširuju znanja koja su stekli/e u školi; ustanovljeno je da je to najefikasniji način da se spreči spontano zaboravljanje gradiva, usled njegove neupotrebe...

Kada se na internet pretraživač Yahoo! ukucajureči «non-formal education» (neformalno ob-razovanje), dobijamo podatak da postoji oko31.800.000 referenci na ovu temu. O njenomznačaju govori ne samo činjenica da barempo jedan sajt o neformalnom obrazovanjuimaju i zemlje poput Nepala, Kambodže,Bangladeša, Zimbabvea, Tajlanda već i podatakda se broj referenci za samo godinu i po danaupetostručio!

Jedna od najjednostavnijih, ali i najboljih definicijaneformalnog obrazovanja na koju smo do sadanaišli jeste ona koja o ovom fenomenu govori kaoo «svakoj organizovanoj edukativnoj aktivnosti,koja nije deo formalno-obrazovnog sistema» i,dalje, kao o «jednostavnom i fleksibilnom viduučenja, dizajniranom tako da izađe u susret potre-bama učenika/ce, te se može desiti bilo gde (eng.life-wide learning) i u bilo kom životnom dobu(eng. life-long learning)».


70 / DECEMBAR 007



Formalno obrazovanje(eng. Formal education)podrazumeva obrazovne procese koji se odi-gravaju unutar formalno-obrazovnog sistema,hijerarhijski strukturisanog (od osnovnih školado fakulteta), koji u svom krajnjem ishodu vodesticanju određenih zvanja i diploma.

Informalno obrazovanje(eng. Informal education)podrazumeva različite, uglavnom individualne,obrazovne aktivnosti samoinicirane od straneosobe koja uči ili spontano sticanje različitihiskustava i znanja tokom života (od učenja kodkuće putem elektonskih medija i interneta, dosticanja različitih znanja u kontaktu sa drugim

ljudima u procesu socijalizacije).

Neformalno obrazovanje(eng. Nonformal education)do danas ne postoji opšteprihvaćena definicija,većina autora, istraživača i praktičara složila bi seda, kada govorimo o neformalnom obrazovanju,imamo na umu: organizovane i planirane ob-razovne aktivnosti koje podstiču individualnoi društveno učenje, pružaju sticanje različitihznanja, veština, razvoj stavova i vrednosti, kojese dešavaju van sistema formalnog obrazovanja,koje su komplementarne formalnom obrazovanju, u kojima učimo dobrovoljno, a dizajnirane sui izvedene od strane obučenih i kompetentnihedukatora.

Preuzeto iz teksta Centar za omladinski rad i ob-razovanje mladih Isidore Isakov

Grupa «Hajde da...» afirmacijom neformalnog ob-razovanja u Srbiji i regionu aktivno se bavi od svognastanka – kako kroz projekte i kampanje čiji jeovo glavni cilj, tako i dajući svojim radom primerdobre prakse u ovoj oblasti.

Dve su velike grupe pitanja sa kojima smo se,baveći se ovom problematikom, do sada susre-tali:– koji su sve aspekti prepoznavanja neformalnogobrazovanja (formalna i socijalna rekognicija,kvalitet, standardizacija i validacija – programa,edukatora i ishoda učenja, itd.),

– u kojim sve sferama društvenog života nefor-malno obrazovanje može da ima primenu (ličnii društveni razvoj, zapošljavanje, resocijalizacija,ravnopravnost svih socijalnih kategorija, mirovnoobrazovanje, interkulturalno učenje i dr.).

Poslednjih godina se, kao jedan od mogućih od-govora na ova pitanja, u evropskim obrazovnimkrugovima sve češće koristi termin ključnih kom-petencija za celoživotno obrazovanje (eng. keycompetences for life-long learning). O čemu seradi?

KAKO SE RODILA IDEJA O KLJUČNImKOmpETENCIJAmA?

U novembru 2005. godine, Evropska komisija jepredstavila dokument (eng. “Key Competencesfor Lifelong Learning – A European ReferenceFramework”) kojim se preporučuje uvođenjekoncepta ključnih kompetencija za celoživotnoobrazovanje, kao prvog obuhvatnog referent-nog okvira, koji treba da potpomogne debate,reforme nastavnih programa i razvoj strategijaceloživotnog obrazovanja na nacionalnim nivoima.Ovaj dokument je usvojen od strane Evropskogparlamenta i Saveta Evrope u decembru 2006.godine. Po njemu, kompetencija se definiše kaosložaj znanja, veština i stavova, a ključne kompe-tencije su one među njima koje bi svako od nastrebalo da stekne tokom obaveznog formalnogobrazovanja i dalje razvija kroz neformalno ob-razovanje. Ključne kompetencije su, nadalje,opažene kao neophodne za samoafirmaciju ilični razvoj, aktivno korišćenje građanskih pravai sloboda, ravnopravnu uključenost u društvenetokove i zapošljavanje.

ŠTA EVROpSKI REfERENTNI OKVIRpREDVIđA?

Gorepomenuti evropski dokument zamišljen jekao «alatka» koja sve zemlje na koje se on odnosiobavezuje da:a) razviju takav formalno-obrazovni sistem kojisvim mladim ljudima omogućava da razviju ključnekompetencije do nivoa koji ih čini opremljenim zasnalaženje u svetu odraslih i koji će činiti dobruosnovu za dalje učenje i rad;b) poklone adekvatnu pažnju razvoju mera

podrške onim mladim ljudima koji, zbog ličnih,socijalnih, kulturalnih ili ekonomskih okolnosti,nemaju jednaku šansu da se školuju;c) omoguće odraslima da dalje, tokom čitavogživota, razvijaju stečene ključne komptenecije, saposebnim fokusom na one ciljne grupe koje suna nacionalnom, regionalnom i/ili lokalnom nivouidentifikovane kao prioritetne (npr. odrasle osobekojima je potrebna dokvalifikacija ili prekvalifi-kacija);d) obezbede odgovarajuću infrastrukturu, neo-phodnu za nastavak obrazovanja odraslih (para-lelno sa radnim odnosom), kao i procedure vali-dacije i evaluacije;e) uspostave koherentan odnos izmeđuzapošljavanja, socijalne, kulturalne i ostalih politi-

ka, kao i da podrže socijalna partnerstva i saradnjusvih interesnih grupa.

KOJE SU TO KOmpETENCIJEKLJUČNE?

Evropski referentni okvir izdvaja osam ključnihkompetencija:

1. komunikacija na maternjem jeziku,2. komunikacija na stranim jezicima,3. matematička kompetencija i osnovne naučne itehničke kompetencije,4. numerička kompetencija,5. učenje kako se uči,6. društvene i građanske kompetencije,7. inicijativnost i smisao za preduzetništvo,8. kulturalna svest i izražavanje.

Sve kompetencije se smatraju međusobno jednakovažnima, s obzirom na to da svaka od njih dopri-nosi uspešnom snalaženju u društvu koje se bazirana znanju. Neke od kompetencija se preklapaju i

sadejstvuju jedne sa drugima. Na primer: osnovne jezičke kompetencije, kao i one koje se odnosena književnost, operacije sa brojevima i upotrebuinformacionih tehnologija, čine bazu za učenje;isto tako, učenje kako se uči predstavlja osnovusvih oblika učenja.

Referentni okvir se može primeniti i na mnogesložene sposobnosti, poput kritičkog mišljenja,inicijativnosti, rešavanja problema, preuzimanjarizika, procesa donošenja odluka, vladanja sop-stvenim osećanjima i dr. Sve one igraju značajnuulogu u svakoj od osam ključnih kompetencija.

KAKVA JE VEzA KLJUČNIh KOmpE-TENCIJA SA NEfORmALNIm OBRA-

zOVANJEm?Na najopštijem nivou tri su glavna polja gde vi-dimo primenu ključnih kompetencija: obrazovanje,zapošljavanje i omladinski rad. Ostavimo, za ovupriliku, poslednje dve po strani; prihvatimo, nad-alje, aktuelnu evropsku podelu obrazovanja naformalno, neformalno i informalno. Formalnoobrazovanje, svakako, ima svoje mesto u svakomdruštvu, a informalno je, rekli bismo, još praktičnopotpuno neafirmisano i prilična je nepoznanica– barem u Srbiji.

Stavimo, dakle, u fokus – neformalno obrazovanje.U tom smislu, osnovna funkcija ključnih kompt-enecija jeste da pomognu kod opisa ishoda učenjau neformalno-obrazovnom kontekstu. Naime,koristeći jezik ključnih kompetencija, koji sve višeulazi u upotrebu kao unificirani «evropski jezik» usferi obrazovanja, stvaramo uslove za poređenjeiskustava učenja stečenih u različitim sredinama.Tako, nakon svakog treninga, seminara, studijske


0 / DECEMBAR 007



– sličan instrument, samo osmišljen za omladinskeradnike/ce i lidere/ke (www.coe.int/youthportfo-lio). Ova dva instrumenta su svakako veoma dobriprimeri kako ishodi neformalnog učenja mogu bitivrednovani i prepoznati.

Ovakav pristup (definisanje ključnih kompeten-cija, osmišljavanje instrumenata kojima se ishodiučenja mere i evidentiraju) vraća nas na početakove priče: ukoliko uspemo u tome da postavimomerila kvaliteta i standardizujemo neformalno-obrazovne programe, edukatore/ke i ishodeučenja, otvorićemo put ka formalnom i socijan-om prepoznavanju neformalnog obrazovanja!Na taj način ono za obične ljude više neće biti«nešto neregularno», «kupovina diplome», «neštozabranjeno», «upis preko veze», «ono gde nemaobuke»; istovremeno, sertifikati koje steknemo naomladinskim razmenama, letnjim školama i kam-povima, treninzima i obukama koje pohađamovikendima i u poslepodnevnim časovima, postaće

GRUPA “HAJDE DA...” započela je sa radom aprila1999. godine, kao inicijativa grupe studenata psi-hologije, sa ciljem da svoja profesionalna znanjaiskoriste u rešavanju društvenih problema. Grupa

je formalno registrovana kao nevladina orga-nizacija u novembru iste godine.

MISIJA Grupe «Hajde da...» jeste osnaživanje pojedinca/ke da razvija svoje potencijale, ostvarujeskladnije odnose sa drugima i drugačijima i ak-tivno učestvuje u stvaranju humanijeg društva.

pROGRAmSKI SEKTORI U OKVIRUGRUpE «hAJDE DA...»

• Centar za treninge i neformalno obrazovanje

– funkcioniše zahvaljujući nacionalnom timu, kojibroji 32 trenera/ice. Osobenost Trenerskog timaGrupe «Hajde da...» i ono po čemu smo poznati jeste interaktivan i participativan pristup, programikoji su dizajnirani tako da odgovore na potrebekonkretne ciljne grupe, kao i po značajnomiskustvu koje treneri Grupe «Hajde da...» imaju ina evropskom nivou.

• Omladinski program – Grupa «Hajde da...» kaoključnu podršku koju je potrebno pružiti mladi-ma generalno, mladim liderima i omladinskim

organizacijama u Srbiji vidi davanje šanse svimanjima da istraže svoje mogućnosti vezane za ak-tivnu participaciju u društvu i lokalnoj zajednici. Uokviru ovog sektora realizovali smo brojne edu-kativne i iskustvene programe, kampove, letnješkole, omladinske razmene u zemlji i inostranstvu.Tokom godina smo i direktno radili na pružanjupodrške procesu kreiranja Nacionalne politike zamlade u Srbiji.

• Sektor za interkulturalno učenje i mirovnoobrazovanje – Za nas interkulturalno obra-zovanje predstavlja proces sticanja iskustava,znanja, veština i negovanje vrednosti koje vodepoštovanju različitosti u svakodnevnom životu.Ono podrazumeva i težnju da se upoznaju i učine

vidljivim karakteristike različitih (sup)kultura, saidejom da one čine jedno zajedničko društvenobogatstvo. Na tim vrednostima počivaju naši pro-grami u ovoj oblasti, koji pored edukativne, imajui funkciju da podignu svest korisnika/ca, a i šire javnosti o važnosti tolerancije i načinima da seona promoviše i praktikuje u različitim situacijamai kontekstima.

Kontakt podaci:email: [email protected]

O AUTORU:

Jelena Ranković,po obrazovanju psiholog, pozanimanju trenerica, aktivna je na projektimaGrupe “Hajde da...” od 2002. godine. Do sada je učestvovala u realizaciji većeg broja treninga,radionica, omladinskih kampova i razmena, kon-ferencija i drugih aktivnosti, na nacionalnom imeđunarodnom nivou. Autorka je nekolikočlanaka objavljenih u publikacijama Grupe “Hajdeda...”, kao i u strukovnim biltenima i časopisima,uglavnom na temu neformalnog obrazovanja.

za biro rada i poslodavce podjednako relevantnikao i diploma zvanične srednje škole ili fakulteta.Činjenica da neformalno obrazovanje može dabude veoma kvalitetna i važna dopuna onome štosmo tokom formalnog školovanja stekli – postaćevidljivija i stvoriće se uslovi da neformalno obra-zovanje konačno bude ono što mu i jeste jedna odosnovnih funkcija: alatka za postizanje promenau društvu.

REfERENCE:

1. Aids to reflection about Key Competences inTraining Courses, version 2706072. Marjanović, Marija et al. (2003): Neformalno ob-razovanje – nevidljiva snaga društva, Grupa “Hajdeda…”, Beograd3. Marković, D. et al. (2005): Neformalno obra-zovanje u Evropi – korak ka prepoznavanju nefor-malnog obrazovanja u SCG, Grupa «Hajde da...»,Beograd

4. Mini-compendium on non-formal education,Directorate of Youth and Sport, Strasbourg, April20075. Recommendation of the European Parliamentand the Council of 18 December 2006 on key com-petences for life-long learning, Official Journal of the European Union, issued on 31.12.2006

posete, volonterskog angažmana ili slične nefor-malno-obrazovne aktivnosti, učenik/ca, samostal-no ili uz pomoć mentora/ke, procenjuje koje jeod kompetencija usavršio/la i u kojoj meri. Većinakratkoričnih edukacija ne pokriva čitav spektarkompetencija i pruža priliku polaznicima/cama daunaprede samo neke od njih. Ne treba, međutim,gubiti iz vida povezanost i međuzavisnost kompe-tencija: tokom svake neformalno-obrazovne ak-tivnosti neke od kompetencija biće u većoj meriunapređene, ali će se to u izvesnoj meri odraziti ina sve ostale od njih.

U Evropi se već uveliko radi i na razvoju i uvođenjuu redovnu upotrebu različitih «instrumenata»kojima se meri i dokumentuje razvoj pojedinihkompetencija tokom čitavog života – od jednedo druge obrazovne aktivnosti. Jedan od njih je i Youthpass (www.youthpass.eu), namenjenmladima koji učestvuju u različitim neformalno-obrazovnim aktivnostima, a tu je i Youth Portfolio

10


110 / DECEMBAR 007



CENTAR zA OmLADINSKIRAD I OBRAzOVANJEmLADIhISIdora ISakov,Centar za oMladInSkI rad, novI Sad

NVO Centar za omladinski rad pojavio se naprostoru Vojvodine 2001. godine pod imenom

„Proni Institut za socijalnu edukaciju“ sa uni-verzitetskim kursevima „Liderstvo i razvojniomladinski rad u zajednici“, A i B nivoa. Onošto je specifično za ove kurseve jeste da su sesprovodili koristeći neformalnu metodolog-iju obrazovanja, a sa druge strane su for-malno prepoznati diplomom Univerziteta uJenčepingu (Švedska), Škola za obrazovanje ikomunikaciju.

Univerzitetski kursevi su poslužili kao plat-forma za obnavljanje društvenog života ulokalnim zajednicama koji je bio pogođenpostkonfliktnim stanjem u kojem su se našlesve bivše republike SFRJ u to vreme. Položajmladih tada, može se reći, nije ni razmatran kaoposebna tema od strane državnih organa (adelimično i od strane ostalih učesnika društva),a još manje se radilo na izgradnji društva i in-tegraciji mladih u trenutna dešavanja. Ovomproblemu mladih prišlo se sa možda najper-spektivnije strane – osnažiti mlade da samiurade nešto za sebe. Kako se stanje na Balkanumenjalo, tako su se menjali i ciljevi obrazovnihprograma. Vremenom se fokus programa sarazrešenja konflikta i pomirenja mladih naovim prostorima pomerio ka osnaživanjumladih putem društvenog obrazovanja (eng. social education).

U svemu navedenom uveliko je prisutna met-odologija neformalnog obrazovanja, kao deokoncepta učenja tokom celog života, bazirana naličnoj motivaciji za učenjem i razvojem.

DRUŠTVENO OBRAzOVANJE IOmLADINSKI RAD

Društveno obrazovanje je svesni pokušaj da seljudima omogući da dobiju za sebe znanja, veštinei osećanja neophodna za zadovoljenje svojih ituđih razvojnih potreba. Ono se bazira na dvaverovanja:

1. Svaka osoba ima prava na potpun emotivni,socijalni i intelektualni razvoj;

2. Društvo ima obavezu da osigura svakojosobi pristup izvorima i mogućnostima kojeomogućavaju takav razvoj.

Stavljanje društvenog obrazovanja u kon-tekst omladinskog rada podrazumeva daomladinski radnici/ce kao zadatak imajupostizanje promene kod mladih osoba sa kojima rade, kao i zajednice u kojoj rade, radiomogućavanja mladima da zadovolje svojerazvojne potrebe. U svom radu omladinskiradnici/e promovišu vrednosti društvenogobrazovanja, koje su:

1. problem definiše osoba koja ga ima – odnosnomlada osoba je ta koja objašnjava svoj problem, ane omladinski radnik/ca, a ova vrednost je poznatai kao „pravo na samoodlučivanje“;

2. videti dobro u svakome – treba prihvatiti os-obe onakvim kakve jesu, a ne onakvim kakve bimogle postati, s tim da je osnovno ovde ostatioptimističan prema razvojnim potencijalima kojeima svaka mlada osoba;

3. iskrenost – u radu sa mladima bitno je tačno imreći šta se dešava, ne držati nešto pod tepihom,te kreirati sredinu otvorenosti gde osoba možeda bude ono što jeste, te da može otvoreno darazgovara o svojim osećanjima;

4. doslednost – podrazumeva jasno definisaneciljeve, metode rada i evaluacije, a samomdoslednošću izgrađuje se poverenje mladih sakojima se radi;

5. fleksibilnost – različite osobe i situacije zahtevajurazličit pristup, te bi omladinski radnici/e trebalo

1


10 / DECEMBAR 007



da imaju širok izbor mogućih teorija i metoda zarad;

6. zdrav razum – osećanja u radu sa mladima jesubitna, ali je potrebno zadržati i objektivnost;

7. sloboda izbora – pored odgovornosti omladin-skih radnika/ca da mladoj osobi pruže podršku,mlada osoba mora imati slobodu da izabere dali će tu podršku prihvatiti ili ne, odnosno podrškamora biti tako ponuđena da mlada osoba možeda odluči o njenom prihvatanju;

8. jednakost – potrebno je izgraditi odnos kojise bazira ne jednakosti, odnosno da odnos nepodrazumeva da je u njemu neko „vođa“ a neko

„vođeni“;

9. poverljivost – mladi imaju vlasništvo nad svojim problemima; prenositi informacije moguće je jedino ukoliko je dobijena dozvola od mladeosobe.

Na osnovu našeg iskustva možemo dazaključimo da društveno obrazovanje sa svojim vrednostima te sama metodologija nefor-malnog obrazovanja umnogome doprinosekvalitetu naših programa, pa samim tim i os-tvarenim rezultatima. Prvenstveno, atmosferau kojoj radimo je takva da mladi dolaze zatošto žele, zato što nemaju problem da iskažusvoje mišljenje i pitanje, te su samim tim većmotivisani za učestvovanje u „promeni“. Iako je omladinski radnik/ca svestan/sna svojih od-govornosti i ima pripremljen plan, aktivnostitokom jedne obrazovne radionice smenjuju sena prirodan način, prateći potrebe učesnika/ ca, te celo iskustvo deluje spontano i ne-nametljivo.

Ono što svakako dobijamo jednim ovako kon-cipiranim obrazovnim programom jeste nje-gova veza sa realnošću u kojoj se mlada osobanalazi. Mlada osoba sama definiše problemi njegov kontekst i time kreira ličnu vezu saobrazovnim programom, stiče realno primen-

jivo znanje i veštine. Tokom rada mlada osobaiskustveno prolazi kroz sadržaj, shvata, kakosvoj položaj u odnosu na problematiku tako iostalih uključenih, razlikuje delove promene

koji zavise od nje same i od drugih, te preuzi-ma odgovornost za sprovođenje te promene.Kako se ceo proces učenja nalazi u realnomkonceptu i praktički je prime njiv, mlada osobase upućuje na ostale učesnike društva, te nataj način u saradnji sa njima podstiče razvojzajednice u kojoj živi, a sve sa ciljem zadovolja-vanja sopstvenih razvojnih potreba, pa samimtim i razvojnih potreba drugih.

OSNOVNE STUDIJE „RAzVOJNI RADSA mLADImA U zAJEDNICI“

Obrazovanje za omladinskog radnika/cu naprostoru Vojvodine počelo je putem univerz-itetskih kurseva „Liderstvo i razvojni omladin-

ski rad u zajednici“, poznatijih kao A i B nivo.Program se bazira, uglavnom, na britanskommodelu obrazovanja za omladinske radnike/ ce, a akreditaciju je omogućila Škola za obra-zovanje i komunikaciju, Jenčeping Univerzitet(Švedska). Studenti su po završetku kursa dobi- jali sertifikat koji je nosio po 30 ECTS.

S obzirom na to da je naša namera bila daovi kursevi postanu priznati i prepoznatljivi, tesamim tim i deo formalno obrazovnog sistemau našoj državi, od ove godine su kur sevi post-ali deo trogodišnjeg visokoobrazovnog pro-grama pod nazivom „Razvojni rad sa mladimau zajednici“, a u čije se sprovođenje, poredUniverziteta Jenčeping i NVO Centra za omla-dinski rad, uključio i Univerzitet „Braća Karić“,Fakultet za trgovinu i bankarstvo „Janićije iDanica Karić“.

Program studija se sprovodi u potpunosti putemneformalne metodologije obrazovanja, koristećise i vrednostima društvenog obrazovanja, a sasvrhom obrazovanja profesionalnih omladinskihradnika/ca. Osnovni cilj ovog programa jesteda omogući studentima/kinjama sticanje zvanjaprofesionalnih omladinskih radnika/ca u zajednici,koji će biti osposobljeni/e za rad u obrazovniminstitucijama kao i neformalnim okruženjima, odpredškolskog nivoa obrazovanja, škola, smeštajaza decu bez roditeljskog staranja, omladinskimklubovima, centrima za rad sa mladima, te lokal-nim i međunarodnim vladinim i nevladinim orga-nizacijama.

CENTAR zA OmLADINSKI RAD ([email protected]) jeste nevladina or-ganizacija koja je aktivna na prostorima Vo- jvodine od 2001. godine u oblasti planiranog,sveobuhvatnog, sistemskog i profesionalnograda sa mladima u cilju razvoja zajednice.

Svoje programe realizuje u Subotici, NovomSadu i Kikindi, a pojedine aktivnosti u BačkojPalanci, Srbobranu i Bačkoj Topoli.

Misija Centra za omladinski rad jeste razvoj,sprovođenje i promovisanje omladinskograda i politike za mlade sa ciljem poboljšanjapoložaja mladih u društvu. Ovo ostvarujemo

kroz edukativne programe usmerene na ličnii socijalni razvoj mladih, kao i kroz njihovoaktivno učešće u zajednici.

Jedan od strateških pravaca razvoja organizacije je i prepoznavanje, priznavanje i razvoj obra-zovnih programa, što podrazumeva:

– sprovođenje i razvoj programa osnovnih studijaza obrazovanje omladinskih radnika/ca „Razvojnirad sa mladima u zajednici“;

– promovisanje, prepoznavanje i priznavanjeprofesije omladinski radnik/ca;

– sprovođenje i razvoj neformalno obrazovnihprograma sa osnovnim ciljem ličnog i socijalnograzvoja mladih;

– saradnja sa obrazovnim institucijama u zemljii inostranstvu.

O AUTORU:

Isidora Isakov je omladinska radnica i koordi-natorka za obrazovanje u Centru za omladinskirad. Doskoro je vodila A nivo kursa “Liderstvo irazvojni omladinski rad u zajednici”; koordina-torka je programa Omladinski fond za podrškuprojektima koje vode mladi.

Po završetku studija studenti/kinje biće obučeni/ e da rade sa mladim ljudima i grupama u zajednicikoristeći znanje, veštine i promovišući stavove usledećim specifičnim zadacima:

• Planiranje i pravljenje programa obrazovnograda sa mladima,

• Usvajanje brojnih socijalnih veština, te analitičkii profesionalan pristup primeni omladinskograda,

• Supervizija praktičara omladinskog rada u zajednici,

• Upravljanje strukturama unutar omladinskograda u zajednici,

• Trening i obrazovanje omladinskih lidera i om-ladinskih radnika/ca u zajednici,

• Sprovođenje socioloških i razvojnih istraživanja,• Razvijanje ličnih kapaciteta potrebnih za građenjeprofesionalnog stava u omladinskom radu,

• Usvajanje teoretskih znanja kroz praksu, promo-visanje sistema vrednosti baziranih na direktnomradu sa mladim ljudima,

• Preuzimanje odgovornosti za lično delovanje, ak-tivno uključivanje u proces podizanja samosvestii prihvatanja sopstvenih potreba i potreba drugihaktera u zajednici, koje je bazirano na stečenomznanju i veštinama,

• Iniciranje primene obrazovnih programasa preventivnim uticajem na mlade ljude(održavanje različitih foruma, predavanjaproisteklih iz interesa i potreba mladih ljudi uodređenim zajednicama, planiranje i prime-na različitih kulturnih, umetničkih, sportskihi obrazovnih programa i projekata u skladusa potrebama mladih ljudi u određenomdruštvenom okruženju),

• Istraživanje, identifikovanje, reagovanje na pre-poznatu potrebu mladih ljudi u određenomdruštvenom okruženju,

• Sistematski monitoring, posmatranje i delovanjeu skladu sa rezultatima razvojnih procesa u ok-viru ciljnih grupa,

• Razvijanje saradnje i podrške nezavisnimrešenjima zajedno sa mladima,

• Savetovanje,• Didaktičko konceptualizovanje i planiranje ob-

razovnih programa,• Vođenje većih i manjih grupa kroz razne kon-

ceptualizovane, razvojne i ciljno orijentisaneprojekte.

1


10 / DECEMBAR 007



OD TEORETIČARADO pRAKTIČARA– NOVI NAČINI UČENJA –Bojan kočIš,aIeSeC, novI Sad

U današnjem svetu sve je veći problem naći posaoi učiniti sebe primamljivijim na tržištu rada, gde

vladaju surovi uslovi, a uspeh ostvaruju samonajbolji. Kako steći konkuretno znanje koje nećebiti samo teorijsko, jedno je od pitanja sa kojimase susreću mnogi mladi danas. Jedan od načina zasticanje iskustava i znanja koja ne pišu u knjigama jesu rad u timu, rad na projektima, stručna prak-sa, seminari (konferencije), vebinari (webinari)1,learning networks i sl. Po završetku školovanjamnogi ljudi shvate da imaju samo teorijsku osnovui da je praksa, tj. njihov budući posao drugačiji ida zahteva znanja koja oni nisu naučili za vremeredovnog školovanja. Kako steći sva ta znanjakoja su često nedostupna, bar na prvi pogled,iako mnogi žele da ih steknu? Jedan od načina jeda se učlane u neku studentsku organizaciju kaošto je AIESEC.

AIESEC je međunarodna platforma koja omogućavamladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene po-tencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo.Prisustvom na preko 1.100 univerziteta u 100 ze-malja, AIESEC je najveća studentska organizacijana svetu. Kako bi postigli ovaj cilj, organizujemoviše od 350 konferencija, pružamo preko 4.000mogućnosti za stručnu praksu u inostranstvu i višeod 5.000 liderskih mogućnosti našim članovimasvake godine. AIESEC ima inovativan pristup razv- janju mladih ljudi fokusirajući se na izgradnju ličnihmreža i istražujući njihovo usmerenje i ambicije zabudućnost. Našepartnerske organizacije , kojihima doslovno na hiljade iz svih oblasti, gledaju

Informacione i komunikacione tehnologije unele su u praksuupotrebu mnogih engleskih reči i izraza koje nemaju adekvatanprevod na srpski jezik, te se koriste u izvornom obliku, kao što jewebinar (prim. ured.)

na AIESEC kao na način da podrže razvoj mladihi pristupe mladim talentima iz celog sveta. Naši

nekadašnji članovi su lideri u ovim organizacijamai u svom okruženju – koristeći iskustvo, veštine iunapređenu viziju koju im je AIESEC pružio da bipostali nosioci pozitivnih promena.

RAD U TImU

Timsko iskustvo je neprocenjivo za svakog potenci- jalno zaposlenog i svakako je plus ako poslodavaczna da je ta osoba bila u nekom timu i da zna kakose treba ponašati, kakvi problemi mogu nastati ikako ih rešiti. U današnje vreme 99% radnih mestapodrazumeva rad u nekom timu bilo da on brojisvega nekoliko ljudi, bilo da se radi o timu koji brojiviše desetina ljudi. Neke od veština koje ćete stećiradom u timu jesu prodaja i marketing, strateškoplaniranje, budžetiranje/računovodstvo, odnosi sa javnošću, ljudski resursi, upravljanje projektima, javni nastupi i prezentovanje. U AIESEC-u sve štoradimo, radimo kroz timove, bilo da organizujemoprojekat na lokalnom nivou bilo da organizujemointernacionalne konferencije na koju će doći 500ljudi iz 100 zemalja sveta.

pROJEKTI(ISKUSTVO VODEćEG pOLOŽAJA)

Često se u velikim kompanijama formiraju timo-vi koji će raditi na određenom projektu ili rešitiodređeni problem. Vođa tog tima mora da imaznanja koja se tiču menadžmenta, ljudskih resursa,finansija, psihologije i još mnogih drugih oblasti.Mora da bude spreman da odgovori na izazovekoji se pred njega postave kao što su pronalaženje

rešenja za određeni problem, vođenje projekta,upravljanje ljudima, delegiranje odgovornosti islično. Kroz menadžment preko 600 kancelarija nalokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou,mi obezbeđujemo našim članovima svake godinepreko 5.000 liderskih pozicija. Ovime naši članovističu praktično iskustvo, kao i menadžerske i lid-erske veštine.

KONfERENCIJE (SEmINARI)

Sve popularniji i zastupljeniji vid učenja odvija seputem konferencija (seminara). Polako već postajeteško razlučiti koji seminari su stvarno korisni, a kojine; ipak ovo je jedan vid učenja koji je jako drago-cen. Imamo priliku da u kratkom vremenskom

periodu saznamo iskustva drugih ljudi i upoznamose sa novim tehnologijama i znanjima iz oblastikoje nas interesuju. Kada spojimo tehnologiju iseminare, dobijemovebinare (webinare), tj. on-lajn seminare koje možete pratiti putem internetveze i računara. Prednosti ovih seminara je što nemorate ići u zemlju gde je seminar i samim timimate veći izbor, takođe troškovi su mnogo nižipošto nema troškova smeštaja. Neki univerzitetiprepoznaju vrednost vebinara i čak postoje bes-platni vebinari npr. na Masačusetskom institutu zatehnologiju (MIT). U AIESEC-u smo isto prepoznalivrednost seminara i konferencija ne samo kaonačina učenja nego i kao jedan od načina za širenjemreže kontakata i upoznavanja novih ljudi kojiimaju slična interesovanja. Na globalnom nivouorganizujemo preko 350 konferencija godišnjeza edukaciju i razvoj našeg članstva. Konferencijeomogućavaju vežbe liderstva, raznovrsne treningei razvijanje mreže kontakata.

LEARNING NETwORKS

Nadovezuju se na prethodnu temu i vebinare kaospoj tehnologije u učenja. Kroz virtuelnu i fizičkuinterakciju, learning networks omogućavaju lju-dima različitih interesovanja da zajedno razvijajusvoje veštine, znanje i mreže kontakata u okviruinteresnih tema. Primeri tema su CSR2, održivost,HIV/AIDS, preduzetništvo. Naša mreža funkcionišepreko AIESEC.net-a, naše onlajn platforme zasaradnju i komuniciranje. Sa preko 1.400 aktivnihzajednica (communities), 250.000 dokumenata,

Corporate social responsibility.

10.000 pisama na forumima u toku jednog me-seca, to je najveća i najaktivnija postavljena Ope-nACS3 platforma na svetu.

STRUČNA pRAKSA

Ona je jedno od svakako najvrednijih iskustava (inajcenjenijih). Praksa u stranoj zemlji može mnogotoga da kaže o vama i vašim sposobnostima: da steosoba koja je spremna za izazove i nove situacijeda ste spremni da se konstantno usavršavate, dase ne bojite izazova i dr. Mladi kod nas su posebnouskraćeni za ovo iskustvo i usled naše prošlostii ekonomsko-političke situacije, a i usled nekihshvatanja koja su ostala od starijih generacija, pa još uvek ne shvatamo u potpunosti važnost ovog

Open Architecture Community System.

1


170 / DECEMBAR 007



vida znanja. Studenti u državama Zapadne Evropemnogo su mobilniji i već su navikli da nije neobičnoda počnete neki fakultet u jednoj zemlji, završitega u drugoj i odete na praksu u trećoj. Praksa jenajintezivnije „iskustvo učenja” koje pružamo iona povezuje našu globalnu mrežu. Svake godinepreko 4.000 naših članova ima izazovnu šansu daode na stručnu praksu i živi i radi u stranoj zemljina praksama iz oblasti menadžmenta, društvenograzvoja, informacionih tehnologija i obrazovanja.

AIESEC Šta je AIESEC?AIESEC je globalna, apolitična, nezavisna ineprofitna organizacija vođena od strane

studenata i diplomaca institucija visokogobrazovanja koji su zainteresovani za glo-balne teme, liderstvo i menadžment. AIESECne deskriminiše na rasnoj osnovi, prema bojikože, polu, seksualnoj orijentaciji, religiji,veroispovesti, nitii verskom, nacionalnom,etničkom i socijalnom poreklu.

Naša vizijaMir i ispunjenje ljudskog potencijala.

Naš uticajNaša međunarodna platforma omogućavamladim ljudima da otkriju i razviju sopstvenepotencijale kako bi postali lideri i imali pozi-tivan uticaj na društvo.

Način na koji radimoAIESEC omogućava svojim članovima inte-grisano razvojno iskustvo koje se sastoji odliderskih mogućnosti, stručnih praksi u in-ostranstvu, kao i učešca i učenja kroz globalnookruženje koje pružamo.

KontaktAIESEC SrbijeEkonomski fakultetKamenička 611000 Beograd, Srbija

Telefon/fax: +381.11.2621.455E-mail: [email protected]

O AUTORU:

Bojan Kočišje student treće godine ekonomijena Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu, smerPoslovni informacioni sistemi. U AIESEC-u radikao potpredsednik za Komunikacije lokalnekancelarije Novi Sad. Interesovanja i oblasti ukojima bi želeo da se stručno usavršava su ITtehnologije, internet poslovanje i dizajn veb(web) aplikacija. U slobodno vreme se bavi pla-ninskim biciklizmom.

1. Menadžmet – prakse u oblastima administracije,finansija, računovodstva, marketinga, razvoja po-slovanja, istraživanja tržišta, upravljanja projekata,PR (Public Relations) i HR (Human Resources);

2. Društveni razvoj – prakse u oblastima vezanimza nevladine organizacije koje obuhvataju ljudskaprava, rad sa decom, zaštitu životne sredine i širokspektar tema u oblasti razvoja društva i društvenihzajednica;

3. Informacione tehnologije – prakse vezane zaupravljanje i razvoj u oblastima veba (web-a), soft-vera, mreža i baza podataka. Ove prakse obuh-vataju i različite tipove inženjeringa;

4.Edukacija – prakse se odnose na promociju i raz-voj programa predavanja, kulturnog razumevanjai savetovanja u oblasti obrazovanja.

Možemo da zaključimo da će jedino osoba kojaima sva prethodno navedena iskustva i znanja ilibar većinu njih imati istinsku šansu za uspeh naprofesionalnom planu. Samo oni koji budu videlivažnost i prednosti ovih znanja mogu očekivatida se i dalje razvijaju i pronađu svoj poziv i zado-voljstvo u onome što rade, da budu pravi pro-fesionalci. Još uvek smo ograničeni što se tičenekih mogućnosti i šansi za usavršavanje ali namse polako i ta vrata otvaraju tako da izgovori, a ivreme da se uključimo u trku za znanjem, polakoponestaju.

SmANJENJE SIROmAŠTVAKROz NEfORmALNOOBRAzOVANJEBranka kreSoja,novoSadSkI HuManItarnI Centar, novI Sad

O NEfORmALNOm OBRAzOVANJU...

Usled brzih socijalnih i ekonomskih promena irazvoja nauke i tehnologije 60-ih i 70-ih godinaXX veka javljaju se nove potrebe i postavljaju novapitanja obrazovanju, psihologiji i sociologiji kojazahtevaju nova rešenja. Te potrebe formalno ob-razovanje ne uspeva da prati u potpunosti. Upravou tom periodu počinje razvoj neformalnog obra-zovanja koje se odvija van formalnog obrazovanja,kao njegova dopuna ali ne i kao suprotnost. Ulo-ga formalnog obrazovanja se time ne smanjuje.Naprotiv. Ono u delu nevladinog sektora koji senajviše bavi neformalnim obrazovanjem dobijakreativnog i fleksibilnog partnera.

Obrazovanje i usavršavanje uopšte, a posebnoobrazovanje odraslih, danas se smatraju uslovomopstanka i razvoja modernih društava. Poslednjadecenija u Evropi obeležena je brojnim naporimaEvropske unije za stvaranje uslova za uspešanrazvoj evropskih programa za obrazovanje iusavršavanje, koji se očituju u Bolonjskoj deklara-ciji (1999), Lisabonskom Evropskom savetu (2000),Evropskom savetu u Barseloni (2001), Kopenhaškojdeklaraciji (2002), a sve u cilju postizanja strateškogcilja koji je Evropski savet postavio za Evropsku un-iju – da postane najdinamičnija svetska ekonomijazasnovana na znanju. Upravo se u Kopenhaškojdeklaraciji navodi da su strategije za doživotnoučenje i mobilnost od ključnog značaja za pro-movisanje zapošljivosti, aktivnog građanstva,društvene inkluzije i ličnog razvoja. Naglašava setakođe i nezamenljiva uloga socijalnih partnera urazvoju, vrednovanju i priznavanju stručnih kvali-fikacija i kompetencija na svim nivoima.

1


10 / DECEMBAR 007



Nekoliko osnovnih koncepata na kojima je nefor-malno obrazovanje zasnovano jesu: davanje jed-nakih mogućnosti svima, društvena uključenost,ravnopravnost, dobrovoljnost, fleksibilnost pro-grama ali sa jasnim okvirom i programom. Ne-formalno obrazovanje je obrazovanje koje trajecelog života, odnosno proces celoživotnog učenjai ličnog usavršavanja. Takođe, ono je veomaznačajno kada je u pitanju obrazovanje odraslih,siromašnih, marginalizovanih društvenih grupa.

SIROmAŠTVO I OBRAzOVANJE

Veza između siromaštva i obrazovanja takođe jepoznata: udeo siromaštva opada sa nivoom ob-razovanja, a najveći rizik siromaštva imaju lica sa

nezavršenom osnovnom školom. Ova veza poseb-no je isticana u Strategiji za smanjenje siromaštvau Srbiji, u kojoj se takođe navodi i to kako je ureformi obrazovanja neformalno obrazovanjeneophodno uključiti kao značajnu podršku obra-zovnim programima.

Uloga nevladinog sektora u borbi protiv siromaštva jedinstvena je i nezamenljiva. Niko do nevladinsektor nema tako razvijen osećaj potrebe da seprotiv siromaštva treba boriti. U svetu, pa i kodnas, nosioci neformalnog obrazovanja su ug-lavnom nevladine organizacije.

ODGOVOR NShC-A

Od svog osnivanja 1998. godine u programimaNovosadskog humanitarnog centra (NSHC), poredneposrednog socijalno-psihološkog i direktnograda na pomoći ugroženima, prioritet u biranjunačina podrške zauzelo je obrazovanje. Posebnapažnja posvećivana je programima neformalnogobrazovanja koji su okrenuti ugroženim i mar-ginalizovanim grupama kao što su nezaposleni,izbeglice i raseljena lica, Romi, stari, siromašni,obespravljeni i dr.

Po nama, ugroženi i siromašni ljudi imaju pravo naobrazovanje pre svih. Princip demokratičnosti uobrazovanju treba da im garantuje jednak pristupako ne formalnom ono bar neformalnom obra-zovanju unutar trećeg sektora. Izlaz iz siromaštva

jeste obrazovanje na svim nivoima i u toku celogživota pojedinca. Isto tako, smatramo ma koliko

obrazovanje bilo skupo, ono je najjeftiniji, najefi-kasniji način za borbu protiv siromaštva.

NSHC se bavi neformalnim obrazovanjem kaonajracionalnijim i najefikasnijim rešenjem zasiromaštvo i nezaposlenost u našem društvu. Od2000. godine kroz različite programe nefor -

malnog obrazovanja edukovano je preko 6000osoba – dece, mladih i odraslih:

Više od 1000 romske dece i omladine edu-kovano je kroz programe NSHC-a.Od 2000. godine NSHC kontinuirano sprovodirazličite projekte podrške Romima, a kad je upitanju obrazovanje, aktivnosti kojima se najvišebavimo su opismenjavanje, uključivanje dece u

redovan školski sistem, podrška u školovanju izdravstvena edukacija.

Više od 700 radno sposobnih nezaposlenih lica,izbeglica i raseljenih lica i Roma edukovano je uoblasti preduzetništva.

Od 2001. godine NSHC se aktivno bavi i promoci- jom i razvojem preduzetništva, posebno kroz pro-grame edukacije građana za osnivanje i vođenjesopstvenog malog ili srednjeg preduzeća. U tokudvomesečnih ciklusa edukacije (u trajanju od 90sati) polaznici mogu da nauče kako da osnujuradnju ili sopstveno malo ili srednje preduzeće,kako da napišu poslovni plan, zatim finansijski iknjigovodstveno vode preduzeće, kako da uprav-ljaju preduzećem itd.

Više od 700 nezaposlenih lica, izbeglica i raseljenihlica, Roma, samohranih roditelja i ostalih građanaedukovano je iz oblasti računara, engleskog jezikai životnih veština.

NSHC 2005. godine počinje sa realizacijom poseb-nog programa za obrazovanje odraslih i otvaraNS Telecentar kao deo mreže Telecentara. MisijaTelecentra je da promoviše celoživotno učenjekao razvojnu priliku za sve građane, podstičedruštveno uključivanje marginalizovanih grupa uproces celoživotnog učenja, prati najbolje svetskeprakse u podučavanju i učenju, usvaja najviše stan-darde u obrazovanju, i razvija i sprovodi programeobuke u skladu sa potrebama tržišta rada. U ok viruNS Telecentra razvijeni su Škola računara, Škola

engleskog jezika, Škola životnih veština i Školapreduzetništva. NS Telecentar jemeđunarodno

priznat ECDL Test centar i kod nas naši polazni-ci mogu da steknu međunarodno priznate ECDLsertifikate za pokazano znanje u korišćenju per-sonalnog računara.

Više od 300 predstavnika vladinih i nevla-dinih institucija i organizacija edukovano je izoblasti pisanja predloga projekta, projektnogmenadžmenta, prikupljanja sredstava, zagovaranjai lobiranja i dr.

Više od 200 volontera edukovano je za kućnunegu i pomoć u kući za starija lica, kao i rad saromskom decom.

2100 pripadnika marginalizovanih grupa u Vo-

jvodini prošlo je program edukacije edukatora oHIV-u i AIDS-u.1270 pripadnika marginalizovanih grupa u Vo-

jvodini prošlo je program edukacije o reproduk-tivnom zdravlju.

I još jednom – po nama, izlaz iz siromaštva jesteobrazovanje na svim nivoima i u toku celog životapojedinca.

Reference:

1. Deklaracija Evropskih ministara za stručno obrazovanjei usavršavanje i Evropske komisije, održana u Kopenha-

genu 29. i 30. 11. 2002. godine, po pitanju poboljšanjaevropske saradnje u stručnom obrazovanju i usavršavanju,(„Kopenhaška deklaracija“)

2. Marjanović, Marija et al. (2003): Neformalno obrazovanje– nevidljiva snaga društva, Grupa “Hajde da…”, Beograd

3. Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji, Vlada Repub-

like Srbije, 2003.4. UNESCO (1972)Learning to Be (prepared by Faure, E. et al),

Paris: UNESCO.

O AUTORU:

Branka Kresoja je koordinatorka u Novosadskomhumanitarnom centru s višegodišnjim iskustvomu upravljanju projektima, istraživanju i progra-mima koji se bave neformalnim obrazovanjem.Razvijala je i vodila program celoživotnog učenjaNSHC-a - Novosadski Telecentar. Vodi treningeživotnih veština.

Bez obzira na to što je tradicija neformalnog ob-razovanja u našoj zemlji duga (posebno kada je upitanju obrazovanje odraslih), ono ipak nema ad-ekvatno društveno priznanje. Isto tako, nedovoljno je poznato šta je u stvari neformalno obrazovanje,te otud potreba da se ono na početku i odredi.UNESCO 1972. g. definiše neformalno obrazovanjekao „organizovanu edukativnu aktivnost, vanformalnog sistema, koja ima za svrhu da zado -volji potrebe korisnika, ali i ciljeve učenja“.

0


10 / DECEMBAR 007



NS TELECENTARpRImER pRImENE KONCEpTA CELOŽIVOTNOGUČENJA U pRAKSI

Branka kreSoja,novoSadSkI HuManItarnI Centar, novI Sad

Kao odgovor na siromaštvo sa kojim se našedruštvo suočava, u okviru Novosadskog humani-tarnog centra pokrenut je poseban program NSTelecentar – program celoživotnog učenja. Cilj NS

Telecentra jeste omogućavanje i približavanje kon-cepta celoživotnog učenja ugroženim i marginal-izovanim kategorijama stanovništva kao što suizbegla i raseljena lica, Romi, nezaposleni, osobesa invaliditetom. NS Telecentar je otvoren i za sveostale građane koji žele da usavršavaju i usvajajunova znanja i veštine.

NS Telecentar je deo regionalnog projekta “MrežaTelecentara”, koji je razvijen i odvija se u Srbiji,Hrvatskoj, BiH i Makedoniji od 2003. godine.Ovaj regionalni projekat je razvijen u okviruistočnoevropske mreže za pomoć izbeglicama(South East European – Refugee Assistance Net-work SEE-RAN) u saradnji sa nevladinim orga-nizacijama i mrežom radio stanica. Projekat jepokrenut na osnovu rezultata istraživanja i studijakoje su ispitivale slične projekte, koji su razvijeniširom sveta uz podršku UNESCO, USAID, WorldBank, Commonwealth of Learning, CTC Net, itd.U okviru evropskog konteksta ovaj projekat semože shvatiti kao refleksijaeEurope ideja, kojesu proistekle iz ciljeva Evropske unije da Evropado 2010. godine postane najkompetitivnija eko-nomija.

Da biste u današnje vreme našli i zadržali posaoili otpočeli sopstveni, potrebno je da pored re-dovnog obrazovanja koje ste stekli, posedujetei osnovna znanja iz informatike, stranih jezika,životnih veština i preduzetništva. Ovo su osnovnaznanja neophodna za snalaženje u svetu nove eko-nomije, odnosno „društvu znanja“.

„Koji god posao da radiš, radi ga dobro...“ Martin Luter King

Kako bi otkrila koje to kompetencije najvišenedostaju ljudima koji traže posao, Međunarodnaorganizacija rada sprovela je istraživanje međuposlodavcima. Kao najčešći nedostaci navedenesu sledeće slabosti:

nedostatak sposobosti učenja, čitanja, pisanjai računanja;nesposobnost aktivnog slušanja i usmene ko-munikacije;nedostatak kreativnog mišljenja i rešavanjaproblema;problemi u međuljudskim odnosima, nespo-sobnost rada u timu ili grupi;nedostatak samostalnosti i organizovanosti uupravljanju vlastitim radom;nedostatak osnovne kompjuterske pismenosti.

I iz rezultata navedenog istraživanja, evidentno jeda savremeni uslovi poslovanja daju prednost onimpojedincima koji ne prekidaju svoje školovanje pookončanju formalnog obrazovanja, već nastavljajusvoje obrazovanje tokom čitavog života.

NS Telecentar je centar za celoživotno učenje, sanastavom organizovanom po evropskim stan-dardima, odličnim predavačima, kabinetima op-remljenim za informatiku i engleski jezik i salamaza edukaciju. Tim od 19 ljudi učestvuje u realizacijiedukacija i treninga NS Telecentra.

U okviru NS Telecentra razvijeni su:

1. Škola računara,2. Škola engleskog jezika,3. Škola životnih veština,4. Škola preduzetništva.

ŠKOLA RAČUNARA

Škola računara NS Telecentra razvijena je poevropskim standardima. Polaznici kod nasmogu da nauče sve što im je potrebno zarad na personalnom računaru. Predavači susertifikovani ECDL predavači/ispitivači, kabinetraspolaže sa 12 računara za polaznike, a zbog ve-likog interesovanja polaznika u toku je otvaranje još jednog kabineta za nastavu. Preko 600 po-laznika je pohađalo našu Školu, 80 polaznika jesteklo ECDL sertifikate a preko 100 njih je u pro-cesu sertifikacije.

“Ovde učiš, a da i ne primetiš.” Polaznica kurseva Škole računara

U okviru naše škole računara razvijeno jesedam modula, a novih sedam modula iz veb(web) dizajna našim polaznicim biće dostupnonarednog meseca. Moduli su razvijeni po ECDLprogramu:

1) ECDL modul 1: Koncepti informatičkihtehnologija, 2) ECDL modul 2: Upotreba kompjutera i upravljanje dokumentima, 3) ECDL modul 3: Obrada teksta, 4) ECDL modul 4: Tabelarne kalkulacije – Excel, 5) ECDL modul 5: Baze podataka, 6) ECDL modul 6: Prezentacije, 7) ECDL modul 7: Informacije i komunikacije.

NS Telecentar jemeđunarodno priznat ECDLTest centar i kod nas naši polaznici mogu dasteknu međunarodno priznate ECDL sertifikate

za pokazano znanje u korišćenju personalnogračunara.

ŠTA JE ECDL?

European Computer Driving Licence – ECDLili Evropska kompjuterska dozvola

The European Computer Driving Licence (ECDL)međunarodno je priznat sertifikat koji se dobijaza pokazano znanje u korišćenju personalnogračunara. ECDL je je priznat u više od 140 zemaljai preveden je na 32 svetska jezika. Sa preko 4 mil-iona učesnika, ECDL je najveći svetski sertifikat zakorisnike kompjuterskih veština.

ECDL je međunarodno priznata kvalifikacija kojaotvara vrata kod svih poslodavaca koji zahtevajupoznavanje rada na računarima. ECDL sertifikat jepotreban kako početnicima u svetu računara takoi naprednim korisnicima.

ECDL sertifikat će, između ostalog, značajnopovećati vaše šanse za zaposlenje, omogućitikvalitetniji rad i uštedu vremena pri raduna računaru i biti kvalitetna osnova za daljeusavršavanje u specijaliziranim informatičkimznanjima i veštinama.

„Dosta ljudi ne zna šta je to ECDLsertifikat i koliko vredi. Jedna naša polaznica je nakon dobijanja ECDLsertifikata otvorila agenciju za uslugekucanja diplomskih, maturskih i ostalihradova za firme i pojedince. Ona svremena na vreme dođe po neki savet tako da znamo da je veoma zadovoljnasvojim radom”.

Predavač NS Telecentra

ŠKOLA ENGLESKOG JEzIKA

Školu engleskog jezika sprovodi tim diplomi-ranih profesora engleskog jezika uz korišćenjenajsavremenijih nastavnih metoda, rečnika, lit-erature, audio i video materijala. Škola ima dvakabineta i do sada je kroz nju edukovano preko300 polaznika.

Kursevi su prilagođeni poznavanju engleskog jezi-

Vizija Telecentra je postati centar celoživotnogučenja za sve građane lokalne zajednice i pris -tupna tačka u mreži partnerskih organizacija i po -

jedinaca, sa ciljem razvoja kompetencija potreb-nih za aktivno učestvovanje u novoj ekonomiji. Misija Telecentra je promovisanje, podržavanje,istraživanje, razvijanje i pružanje usluga koje

pomažu korisnicima, članovima i partnerimau usvajanju najviših standarda informatičkogdruštva.


0 / DECEMBAR 007



ka pre upisa u školu. Pre početka kursa proveravase znanje engleskog jezika polaznika i na osnovupostignutih rezultata pruža se prilika za pohađanje jednog od naših kurseva. U Telecentru možetepohađati sve nivoe engleskog jezika od početnogdo naprednog.

Engleski jezik se govori na svim kontinentima.

Nikada se nije desilo da više ljudi govori strani jezik nego svoj.

U svetu je tri puta više ljudi koji koriste engleski jezik od onih kojima je engleski maternji.

Oko 80% informacija u elektronskom obliku je na

engleskom jeziku.

Sa znanjem engleskog jezika povećavate svojemogućnosti za zaposlenje kao i mogućnosti na-predovanja u poslu. Ono Vam omogućava bržei lakše dolaženje do informacija i korišćenjemoderne tehnologije i time otvara mnoge novemogućnosti.

ŠKOLA ŽIVOTNIh VEŠTINA

Škola životnih veština NS Telecentra organi-zuje se u vidu jednodnevnih treninga, a trenerisu uglavnom psiholozi sa velikim iskustvom uosmišljavanju i realizaciji treninga. Naši po-laznici na ovim treninzima mogu da usvoje iusavrše neke osnovne veštine i znanja koji ćeobavljanje bilo kog posla učiniti uspešnijim.Neka takva znanja i veštine odnose se naveštine komunikacije i prezentacije, planiranjei razvoj sopstvene karijere, upravljanje vre-menom i dr.

Životne ili socijalne veštine su spo-sobnosti prilagođavanja i pozitivnog ponašanja koje omogućuju osobama dase uspešno nose sa zahtevima i iza - zovima koje pred njih postavlja život svakoga dana.

Definicija Svetske zdravstene organizacije

Životne ili socijalne veštine nisu vezane zaspecifičan posao, već se nalaze u osnovi uspešnogobavljanja bilo kog posla. One se primenjuju usvim radnim okruženjima i mogu se lako preno-siti iz jedne oblasti ljudskog rada na druge. Oneolakšavaju snalaženje u savremenom svetu po-slova, usmenu i pisanu komunikaciju, otkrivanjei izbor poslova koji odgovaraju sposobnostima

i potencijalima, sistematično planiranje razvojakarijere, snalaženje u promenama i sposobnostprilagođavanja... U okviru Škole životnih veštinarazvijeni su sledeći programi:

1. Prepoznavanje i analiza vlastitih potencijala,2. Planiranje karijere,3. Trening upravljanja vlastitim resursima,4. Asertivni trening,5. Veštine prezentacije,6. Pisana komunikacija i pisanje CV-a,7. Učenje učenja.

„Kada bi ljudi znali kolikim radom sam stekaosvoju veštinu, ne bi se toliko čudili.“

Mikelanđelo

ŠKOLA pREDUzETNIŠTVA

U Školi preduzetništva NS Telecentra polaznicističu osnovna znanja potrebna za pokretanje irazvoj sopstvenog preduzeća, kao i lične veštinei sposobnosti potrebne za učenje, napredovanje iprilagođavanje promenama.

Ko može biti preduzetnik? Šta neku osobu činipreduzetnikom, a drugu ne? Da li su osobineuspešnih preduzetnika urođene ili se mogu nauči-ti?

„Preduzetništvo je delatnost preduzetnika, usme-rena na pokretanje, organizovanje i inoviranje po-slovanja preduzeća, sa osnovnim ciljem stvaranjanovog tržišta i ostvarivanja dobiti. Kao ideja staro

je koliko i ljudsko društvo i nije isključivo ekonomskifenomen. Ono je vezano za sve aspekte ljudskogponašanja i delovanja: razvija kreativnost, pospešujerađanje ideja i obogaćuje ljudske potrebe.“

Dr Nenad D. Penezić

Najvažnije osobine uspešnog preduzetnika jesu:samopostignuće, samopouzdanje, prihvatanjerizika, samostalnost, kreativnost, inovativnost,vizija.Preduzetnistvo obuhvata zbir znanja, veštinai sposobnosti.

Program Škole preduzetništva sastoji se iz sedamoblasti (modula):

1. Kako započeti sopstveni posao,

2. Biznis plan,3. Knjigovodstvo i finansijska administracija,4. Upravljanje preduzećem,5. Marketing, reklamiranje i odnosi sa javnošću,6. Poslovne veštine,7. Osnove projektnog menadžmenta.

Kroz Školu preduzetništva stiču se:

Osnovna znanja iz oblasti preduzetništva kojaće polaznicima pomoći u snalaženju u promenamau društvu (što zahteva hrabrost, dinamičnost, ino-vativnost)

Ličnu snagu za neprestano učenje i usavršavanjei prilagođavanje promenama.

Naša Škola preduzetništvanamenjena je onimakoji žele da započnu sopstveni posao ali i onimakoji žele da razviju i prošire već započeti posao. Dosada je našu Školu završilo preko 600 polaznika, aneki od njih su sada veoma uspešni preduzetni-ci.

Zašto su važna preduzetnička znanja iveštine?

Kao preduzetnik, možete da birate čime ćetese baviti, na koji način i kada,Preduzetnička znanja i veštine možete primenitiu svim oblastima života,

„Oni polaznici koji dolaze zbog potre-ba posla imaju direktnu korist od naučenog, ali i oni koji su nezaposleniosećaju se puno bolje nakon završenogkursa, jer na ovaj način proširujusvoje mogućnosti za zaposlenje i, što je najvažnije, grade svoje samopouz -danje.“

Profesor engleskog jezika

Razvoj ljudskog potencijala kroz obrazovnjeiz oblasti preduzetništva ključni je elementzapošljavanja i ekonomskog razvoja u celomsvetu.

„Preduzeti novi korak, izgovoriti novu reč – to jeono čega se ljudi najviše plaše.“

Dostojevski

„Svako ko razmišlja o započinjanjusopstvenog posla, trebalo bi da prođeovakvu školu.“

Polaznica Škole preduzetništva


0 / DECEMBAR 007



TRENING ASERTIVNOSTIKAO SREDSTVO LIČNOG RAzVOJA I UNApREđENJAVEŠTINA KOmUNIKACIJE SA DRUGIm LJUDImA

MIlena ćuk,novoSadSkI HuManItarnI Centar, novI Sad

O TRENINGU ASERTIVNOSTI

Asertivni trening, proistekao iz teorijske orijen-tacije kognitivno-bihejvioralnih terapija, koristise ne samo u rehabilitaciji osoba sa mentalnimporemećajima i poremećajima ponašanja, kao štosu anksiozni poremećaji, bolesti zavisnosti, seksu-alne disfunkcije, delinkvencija, već i za unapređenježivotnih veština svih onih osoba koje žele da radena svom razvoju. Trening asertivnosti našao jesvoju primenu u raznim preventivnim programimai modulima za razvoj socijalnih i specifičnih komu-nikacijskih veština različitih grupa korisnika.

Osnovna pozitivna promena vezana za aser-tivno ponašanje jeste to što se putem njega

pojačava samopoštovanje koje je samousmereno(nije direktno vezano za druge ljude). Asertivnoponašanje, za razliku od agresivnog, pojačava kon-trolu nad sobom u odnosu na kontrolu nad dru-gima. Ono vodi efikasnijem zadovoljavanju željai ostvarivanju ciljeva, boljoj interakciji sa drugimljudima kroz poštovanje njihovih asertivnih pravai razvijanje odgovornosti za svoje postupke.

U pitanju je polustrukturisana procedura koja senajčešće sprovodi sa grupom polaznika, no možese raditi i individualno. Kada se radi u grupi, susretisu organizovani po radioničarskom principu. U nji-hovom sprovođenju se stavlja akcenat na praktičnirad (demonstracije, igrice, modeliranje, ‘role play’vežbe, diskusije, domaći zadaci itd.).

O ASERTIVNOSTI I OSTALIm STILOVImAU KOmUNIKACIJI

Da bismo normalno funkcionisali u bilo kojojoblasti života ili rada, mi komuniciramo sadrugim ljudima. Kvalitet našeg života u velikojmeri zavisi od naše umešnosti da kažemo štamislimo, da tražimo uslugu, da pružimo in-formaciju, da izrazimo slaganje, neslaganjeili pak da odbijemo nekoga, da uputimo po-hvalu, kritiku, da se snađemo u konfliktu . Sva-kodnevno se nalazimo u različitim relacijamasa drugim ljudima i u različitim komunikaci- jskim situacijama. No, koliko smo zadovoljnisvojom umešnošću da se snađemo u tim situ-acijama?

Asertivnost je stil u komunukaciji koji možemokoristiti u svim nabrojanim situacijama. PremaLange&Jakubowski,asertivnost podrazumevaizražavanje misli, osećanja i uverenja na di -rektan, pošten (iskren) i adekvatan način uzuvažavanje prava drugih ljudi. Asertivna porukaizražava, opisuje osobu i izrečena je bez domini-ranja, ponižavanja ili degradiranja druge osobe.Asertacija uključuje uvažavanje, ali ne i snishodlji-vost, koja vodi u submisivno ponašanje iz uverenjada druga osoba ima veća prava jer je u ulozi moći,iskusnija, učenija, drugog pola, nacionalnosti ilirase. Asertacija uključuje samopoštovanje jed-nako poštovanju prava druge osobe. Za aser tivnoizražavanje karakteristične su tzv. ja-poruke, kojima se drugima daje do znanja da je to o čemu


70 / DECEMBAR 007



Cilj agresije je, uglavnom, uspostavljanje kontrolenad situacijom i ljudima, demonstracija moći,dominacija i postizanje pobede nad drugomosobom. Ljudi koji reaguju agresivno uglavnomsmatraju da su pred njih postavljeni nerazumni isuvišni zahtevi. Samu situaciju doživljavaju kaopreteću tako da im agresivno reagovanje delujepotpuno opravdano.

U realnom životu ponekad je teško razgraničitipomenute stilove u komunikaciji. Pasivno-agresivni stil, ne tako retko zastupljen, namećese kao četvrti stil u komunikaciji. Osobu koja seponaša pasivno-agresivno bes ‘tera’ da od drugihdobije ono što želi, ali je strah sprečava da to učinidirektno. Svoju agresivnost osoba prerušava takoda bi izbegla odgovornost za svoje ponašanje.Ukoliko pokušate da se konfrontirate, osoba kojase ponaša pasivno-agresivno uvek može negiratipostojanje namere.

Sledeća su ponašanja karakteristična u pasivno-agresivnom stilu: ignorisanje, durenje, odbijanjekomunikacije, ironične ili sarkastične opaske, na-merno spor ili loš rad na zadacima koji joj/mu sene sviđaju, izbegavanje obaveza koje se pravdazaboravnošću, opstrukcija (ometanje) naporadrugih izbegavanjem da se uradi sopstveni deoposla (npr. kad radite u timu), redovno kašnjenjena sastanke (sa uvek spremnim izgovorom).

pričamo proizvod našeg subjektivnog doživljaja– mišljenja, utiska, verovanja, osećanja – i da sedrugi sa tim mogu složiti, a i ne moraju jer i oniimaju pravo na svoj subjektivni doživljaj i od-luku.

Iako ima brojnih prednosti, važno je napomenutida asertivnost nije stil u komunikaciji kojim je za-garantovano da ćemo dobiti ono što želimo i nijeponašanje koje treba po svaku cenu u svakoj situ-aciji da koristimo (ponekad je mudrije prećutati,npr. suprotstavljanje nadređenima ukoliko će tougroziti naš položaj, ili odložiti svoju asertivnureakciju).

Pored asertivnog stila ili ponašanja, r azlikujemopasivni i agresivni stil u interakciji sa drugim lju-dima, koji se uglavnom opisuju kao dva suprotnapola asertivnosti. Ponašamo se pasivno kada imamo problem dakažemo šta mislimo i osećamo. Na primer: nepri- jatno nam je da tražimo informaciju od slučajnogprolaznika na ulici; da kažemo prijatelju da namsmeta njegovo ponašanje; da kažemo osobi kojanam se sviđa šta osećamo prema njoj; da kažemone; da izrazimo svoje mišljenje na sastanku itd.Kada se ponašamo pasivno, mi narušavamo svojaprava, ne poštujemo svoje potrebe, ne postavl- jamo granice u odnosu na druge ljude, u komuni-kaciji smo nesigurni. U osnovi pasivnog ponašanja je težnja da se po svaku cenu izbegne konflikt, arezultat je da dopuštamo da drugi kontrolišu našživot, iako to ne želimo.

Agresivni stil u komunikaciji podrazumeva direktnozalaganje za svoja prava i izražavanje misli, osećanjai uverenja na način koji je često neiskren, običnoneadekvatan i uvek ugrožava prava druge osobe.

Pojam asertivnosti preuzet je iz engleskog jezika (assertiveness) i najbliži prevod bi glasio ‘samopotvrđujuće ponašanje’ . Asertivno (ili samopo-tvrđujuće) ponašanje se razlikuje i od pasivnog i od agresivnog ponašanja.Osnovna dobit koju osoba dobija ovim ponašanjem jeste porast samopouz-danja .

Pasivno i agresivno ponašanje dovodese u vezu sa reakcijom bega, tj. borbekao primitivnim načinima reagovanjau opasnoj, pretećoj situaciji koje smonasledili od naših životinjskih predaka.Ove reakcije u životinjskom svetu ufunkciji su preživljavanja. Međutim,

većina situacija u kojima čovek doživljava ugroženost svog integriteta proizvod su socijalnih interakcija ukojima pasivno i agresivno ponašanjene daju dobre rezultate (makar nedugoročno gledano). Sposobnost verbalne komunikacije i sposobnost rešavanja konflikata jeste ono štočoveka razlikuje od životinjskih pre-daka, a dobro razvijene ove sposobnostioličene u asertivnom ponašanju veomasu važne za ‘preživljavanje’ u svetu ljudi.

Nije svako kašnjenje, loše urađen posao, odlag-anje i sl. – pasivno-agresivna reakcija, ali ako seto često ponavlja (i ako šteti drugim ljudima) teukoliko je osoba koja se tako ponaša zadovoljnalošim ishodom (baš je briga) i sl., verovatno je dase radi o pasivno-agresivnom stilu.

BAzIČNE pROCEDURE U ASERTIVNOmTRENINGU

Pored učenja konkretnih veština u komuni-kaciji, kao što su veštine jasnog i direktnogizražavanja, odlučnost da se kaže NE, izlaženjena kraj sa manipulacijom, konstruktivno odgov-oranje na kritiku i sl., sa polaznicima treninga seradi na osvešćivanju unutrašnjih barijera koje

ih sprečavaju da se ponašaju asertivno. Ljude je često potrebno podsećati da imaju pravo dapogreše; da kažu ‘ne znam’; da se ne dopadnunekome, a pre svega da su oni sami odgovorniza svoje ponašanje isto koliko su i drugi ljudi od-govorni za svoje ponašanje.

Bazične procedure asertivnog treninga prilago-đavaju se ciljnoj grupi treninga, a to mogu bitimenadžeri, adolescenti, studenti, nezaposleni,omladinski radnici, aktivisti nevladinih organizacija i svi ostali građani. Iako se trening može izvestiu različitim formama, ipak postoje četiri bazičneprocedure koje svaki asertivni trening sadrži:

1) učenje o razlikama između asertacije iagresivnosti i između pasivnosti i učtivosti, ra-zumevanje razlika između različitih oblika inter-personalnog ponašanja;

2) učenje da se pr epoznaju i prihvate svoja aser-tivna prava i prava drugih ljudi;

3) redukovanje postojećih kognitivnih i afektivnihprepreka na putu ka asertivnom ponašanju (ira-cionalnih uverenja, ekscitirajuće anksioznosti,osećanja krivice, besa i dr.);4) razvijanje asertivnih veština pomoću praktičnihmetoda. Postoje razni kursevi namenjeni razvoju veštinakomunikacije. Ono što je karakteristično za aser-ivni trening jeste to što intervencije nisu usmerenesamo na usvajanje konkretnih veština i na ‘do-

terivanje’ našeg nastupa, onoga kako delujemodrugim osobama u interakciji. Asertivni treningpodrazumeva pre svega rad na sebi, na svomunutrašnjem biću, na izlaženju na kraj sa mislima,uverenjima i emocijama koje nam ne donose mno-go koristi, te na pronalaženju ravnoteže izmeđunašeg unutrašnjeg sveta, spoljašnje reakcije kojumanifestujemo i situacije u kojoj se nalazimo.

Reference:

1. Paterson, R. J. (2000). The Assertiveness Workbook: Howto Express Your Ideas and Stand Up for Yourself at Workand in Relationships. Oakland, New Harbinger Publica-

tions, Inc.2. Smith, M. (1988). When I say No, I feel guilty: How to cope

– using the skills of systematic assertive therapy. NewYork, Bantam books.

3. Tovilović, S. (2005). Asertivni trening: efekti tretmana,održivost promena i udeo terapeuta u terapijskom ishodu.Psihologija, 38(1), 35-54.

4. Tovilović, S., Krstić, T. Radna sveska za učesnike iskustvenegrupe za trening asertivnosti.

Adolescentima i generalno mladimaovaj trening pomaže da se kroz razvoj veština komunikacije osnaže u svomizražavanju, naročito u relacijamakoje su u tom uzrastu bitne: odnosisa vršnjacima, partnerom; odnosi sanastavnicima/profesorima; prezen -

tacija znanja na času/ispitu; odnosisa bližnjima. Trening im pomaže darazviju i učvrste svoje samopouzdanje itako spremnije izlaze na kraj sa iza - zovima koje život nosi sa sobom.

O AUTORU:

Milena Ćuk , po profesiji psiholog, radi u Novo-sadskom humanitarnom centru kao koordinatorvolontera i kao urednik biltena Reč više. Serti-fikovani je trener asertivnog treninga. Za Cen-tar «Srce» vodila je kampanju za prevenciju au-todestruktivnosti kod mladih. Polja interesovanjasu joj unapređenje mentalnog zdravlja, preven-cija samoubistva i psihosocijalna podrška mar-ginalizovanim grupama ljudi.

0 / DECEMBAR 007




O NOVOSADSKOmhUmANITARNOm CENTRNovosadski humanitarni centar (NSHC)neprofitna je, dobrotvorna organizacijaosnovana 1998. godine u Novom Sadu. NSHCdoprinosi stvaranju humanog društva krozpružanje pomoći ugroženim i marginalizovanimgrupama, podršku razvoju građanskog društva,istraživački rad i obrazovanje.

U saradnji sa vladinim i nevladinim sektoromNSHC doprinosi smanjenju siromaštva, razvojuneformalnog obrazovanja, unapređenjusocijalne politike i politike zapošljavanja u Srbiji.

NSHC je član Mreže za pomoć izbeglicamaJugoistočne Evrope (SEE RAN) i jedan odosnivača Srpskog saveta za izbeglice (SSI).Takođe, NSHC je član nacionalne mreže zaprevenciju HIV-a među ugroženim grupama(HPVPI).

NSHC deluje u preko 50 opština Vojvodinei Srbije. Na našim projektima su angažovanistručnjaci iz različitih oblasti – psiholozi, socijalniradnici, lekari, pravnici, pedagozi, profesori,ekonomisti...

Projekti NSHC-a finansiraju se iz donatorskihsredstava međunarodnih organizacija, fondovapokrajinske i republičke vlade, i sopstvenihdohodovnih aktivnosti. Pored toga, važandoprinos radu NSHC-a daju volonteri i građanisvojim prilozima.

Kontakt:

Trg mladenaca 621000 Novi SadTel/Fax: + 381 21 524 184, 524 134, 524 [email protected]

www.SMe.Sr.gov.yuAgencija za razvoj malih isrednjih preduzeća i preduzetništva

www.aIeSeC.org.yuAIESEC

www.CIp.org.yuCentar za interaktivnu pedagogiju

www.Czor.orgCentar za omladinski rad

www.radnaetIka.orgCentar za savremenu edukaciju

www.europa.eu.Int Evropska unija

www.vdf.org.yuFond za razvoj AP Vojvodine

www.fondzarazvoj.Sr.gov.yuFond za razvoj Republike Srbije

www.Hajdeda.org.yuGrupa “Hajde da...”

www.Ian.org.yuMeđunarodna mreža pomoći - IAN

www.MoS.Sr.gov.yuMinistarstvo omladine i sporta

www.MpS.Sr.gov.yuMinistarstvo prosvete

www.MInrSz.Sr.gov.yu

Ministarstvo rada, zapošljavanja isocijalne politike

www.nSHC.org.yuNovosadski humanitarni centar

www.pSok.org.yuPokrajinski sekretarijat zaobrazovanje i kulturu

www.pSrzrp.vojvodIna.Sr.gov.yuPokrajinski sekretarijat za rad,zapošljavanje i ravnopravnost polova

www.Coe.Int Savet Evrope

www.prSp.Sr.gov.yuStrategija za smanjenje siromaštva

KORISNI LINKOVI:

0


10 / DECEMBAR 007



CIp Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сaд

376

REČ više / urednici milena ćuk, Saša Škundri . 2007, 1 . Novi Sad : Novosadski u anitarni centar,2007 . Ilustr. ; 30 c

ISSN 1452 9289

COBISS.SR ID 222949895

Documents

Celozivotno Ucenje Neformalno Obrazovanje