CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SAD · PDF file· MRS 39 Finansijski instrumenti (dopuna): Priznavanje i vrednovanje – Obnavljanje derivata i nastavak računovodstva hedžinga

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SAD

KONSOLIDOVANI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZAGODINU KOJA SE ZAVRŠILA31. DECEMBRA 2014. GODNE


SADRŽAJ Strana IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 1 KONSOLIDOVANI BILANS USPEHA za godinu završenu 31. decembra 2014. godine 2 KONSOLIDOVANI BILANS STANJA na dan 31. decembar 2014. godine 3 KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU za godinu završenu 31. decembra 2014. godine 4 KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU za godinu završenu 31. decembra 2014. godine 5 KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE BANKE za godinu završenu 31. decembra 2014. godine 6 - 7 NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE za godinu koja se završava 31. decembra 2014. 8 - 97 GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU NA KONSOLIDOVANOJ OSNOVI za godinu koja se završava 31. decembra 2014


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE(svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno)

7

1. OSNIVANJE I POSLOVANJE

Ovi finansijski izveštaji predstavljaju konsolidovane finansijske izveštaje Credit Agricole banke Srbije a.d.Novi Sad i njenog zavisnog društva CA Leasinga d.o.o. Beograd (u daljem tekstu: „Grupa“).

Credit Agricole Banka Srbija a.d. Novi Sad je osnovana 15. avgusta 1991. godine pod nazivom Yuco –Bank a.d. Novi Sad, u skladu sa Ugovorom o osnivanju i Odlukom Narodne banke Jugoslavije od 19.februara 1992. godine. Banka je registrovana kod Privrednog suda u Novom Sadu 3. marta 1992. godine.Od 20. septembra 2001. godine Banka je poslovala pod nazivom Meridian Bank a.d. Novi Sad, u skladusa Odlukom Privrednog suda, u Novom Sadu br. Fi. 2766/07. Od 13. marta 2006. godine rešenjem broj110567-2006 Agencije za privredne registre Republike Srbije Banka je izvršila promenu naziva uMeridian Bank – Credit Agricole Group Akcionarsko društvo Novi Sad i promenu skraćenog naziva uMEBA – CA GROUP AD NOVI SAD.

Na osnovu Rešenja br. BD 137033/2009 Agencije za privredne registre od 04.09.2009. godine Banka jepromenila naziv iz MERIDIAN BANK – CREDIT AGRICOLE GROUP u CREDIT AGRICOLE BANKASRBIJA, odnosno puno poslovno ime glasi: CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AKCIONARSKODRUŠTVO NOVI SAD, BRAĆE RIBNIKARA 4-6.

Realizacijom XVIII emisije akcija u junu 2005. godine, Grupa je postala deo Credit Agricole S.A. Paris,jedne od najvećih evropskih grupacija. Akcionar Banke na dan 31.12.2014. godine je Credit Agricole S.A.Paris sa 100% učešća.

CA Leasing d.o.o. Beograd

Društvo CA Leasing Srbija d.o.o. (u daljem tekstu „Društvo“) osnovano je pod nazivom Meridian Leasingd.o.o. Beograd Odlukom o osnivanju privrednog društva od strane Meridian bank – Credit Argicole Groupa.d. Novi Sad na Skupštini akcionara Meridian bank – Credit Argicole Group a.d. Novi Sad od10.05.2007. godine.

Društvo je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije broj 8725 od 12.07.2007. godine kojom se dajesaglasnost na odluku skupštine Credit Agricole Banka Srbija a.d. Novi Sad o osnivanju Društva.

Osnivanje Društva upisano je u registar Agencije za privredne registre Republike Srbije pod brojem BD78002/2007 od 20.07.2007. godine. Registrovani, upisani i uplaćeni osnivački kapital iznosi 1.000.000,00EUR, u dinarskoj protivvrednosti (78.666.700,00 RSD).

U toku 2009. godine Meridian bank – Credit Argicole Group a.d. Novi Sad je promenila naziv u CreditAgricole Banka Srbija a.d. Novi Sad.

Društvo je odlukom skupštine od 14.02.2011. godine promenilo naziv i upisano u APR pod novimnazivom CA Leasing Srbija d.o.o 23.03.2011. godine.

U skladu sa Zakonom o bankama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana da obavljasledeće poslove:

1. depozitne poslove (primanje i polaganje depozita),2. kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita),3. devizne, devizno-valutne i menjačke poslove,4. poslove platnog prometa,5. izdavanje platnih kartica,6. poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.),7. brokersko-dilerske poslove,8. izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao),9. kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.),10. poslove zastupanja u osiguranju, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije,11. poslove za koje je ovlašćena zakonom i12. druge poslove čija je priroda srodna ili povezana s poslovima iz tačke 1. do 11. ovog stava, a u

skladu sa Osnivačkim aktom i Statutom Banke.



8

1. OSNIVANJE I POSLOVANJE (nastavak)

Organi Banke su: Skupština banke, Upravni odbor, Izvršni odbor i Odbori.

Banka obrazuje Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju), Odbor za nagrade i naknade,Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom i posebnu organizacionu jedinicu Odeljenje zaupravljanje rizicima.

Predsednika i članove Upravnog odbora Banke imenuje Skupština Banke na period od četiri godine, poprethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije. Upravni odbor bira i razrešava predsednika ičlanove Izvršnog odbora Banke.

Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikara 4-6 i u 82 filijale u svimvećim gradovima Srbije (31. decembar 2013. godine – 81 filijala), a za poslove lizinga preko sedišta uBeogradu na adresi Milentija Popovića 5A i dva ogranka, Ogranak CA Leasing Novi Sad i Ogranak CALeasing Čačak.

Banka je na dan 31. decembra 2014. godine imala 937 zaposlenih (31. decembar 2013. godine – 935zaposlenih). Poreski identifikacioni broj Banke je 101697525. Matični broj Banke je 08277931.

Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe za godinu koja je završena na dan 31. decembra 2014. godinesu odobreni od strane Izvršnog odbora Banke, na sednici održanoj 16. aprila 2015. godine.



9

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštajanavedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim akonije drugačije naznačeno.

2.1 Osnova za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe za 2014. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnimstandardima finansijskog izveštavanja (“MSFI“) i propisima Narodne Banke Srbije koji regulišu finansijskoizveštavanje banaka.

Priloženi konsolidovani finansijski izveštaji su prikazani u formi propisanoj Odlukom o obrascima i sadržinipozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke (Službeni glasnik Republike Srbije broj 71/2014 i135/2014).

Priloženi finansijski izveštaji predstavljaju konsolidovane finansijske izveštaje Grupe.

Banka, kao matično pravno lice Grupe, je sastavila i prezentovala i poseban set pojedinačnih finansijskihizveštaja.

Priloženi konsolidovani finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzevza sledeće stavke koje se vrednuju po fer vrednosti: hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, derivate,ostala finansijska sredstva i obaveze namenjene trgovanju, finansijska sredstva i obaveze po fervrednosti preko bilansa uspeha i obaveze za plaćanje akcijama zasnovane na gotovini.

Iznosi u priloženim konsolidovanim finansijskim izveštajima Grupe iskazani su u hiljadama dinara, osimukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Grupe. Svetransakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

Konsolidovani finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumevada će Grupa nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.

Osnova za konsolidaciju

Konsolidovani finansijski izveštaji uključuju finansijske izveštaje Grupe i društva nad kojim Grupa imakontrolu. Kontrola postoji ako Grupa ima moć upravljanja finansijskim i poslovnim politikama društva takoda ostvari koristi od njegovih aktivnosti.

Konsolidacija zavisnog društva otpočinje kada Grupa stekne kontrolu nad zavisnim društvom i prestajekada Grupa izgubi kontrolu nad zavisnim društvom. Sredstva, obaveze, prihodi i rashodi zavisnog društvakoje je stečeno ili otuđeno u toku godine su uključeni u konsolidovane finansijske izveštaje od trenutkakada je Grupa stekla kontrolu do trenutka kada je Grupa izgubila kontrolu nad zavisnim društvom.

Finansijski izveštaji zavisnog društva po potrebi se usklađuju na način da se njihove računovodstvenepolitike usaglase sa onima koje koristi Banka kao matična kompanija u okviru Grupe. Sve transakcije, svastanja, svi prihodi i rashodi unutar Grupe eliminišu se konsolidacijom.

2.2. Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

Konsolidovani finansijski izveštaji koji su sastavljeni za godinu koja se završila 31. decembra 2014.godine su prvi finansijski izveštaji koje je Grupa sastavila u skladu sa Međunarodnim standardimafinansijskog izveštavanja.



10

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (nastavak)

2.2. Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (nastavak)

U cilju pripreme finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI:

· Grupa je pripremila i prezentovala početni Bilans stanja na dan 1. januara 2013. godine u skladusa MSFI;

· Grupa je utvrdila da nije bilo izmena prethodno obelodanjenih iznosa kapitala na dan 1. januara2013. godine i 31. decembra 2013. godine kao i neto rezultata za godinu koja se završila 31.decembra 2013. godine kako bi se postiglo usaglašavanje sa MSFI. Procene primenjene na 1.januar 2013. godine i 31. decembar 2013. godine su konzistentne sa onim primenjenim na istedatume prema ranije primenjenim propisima.

· Grupa je promenila prezentaciju Bilansa stanja i Bilansa uspeha u odnosu na ranije zahtevanuprezentaciju i prikazala Izveštaj o ostalom rezultatu. Razlika između ukupne aktive u finansijskimizveštajima i ranije prikazanim iznosima ukupne aktive na dan 31. decembar 2013. godine i 1.januar 2013. godine u iznosima od RSD 299.523 hiljade i RSD 287.838 hiljade respektivno seodnosi na razgraničene neamortizovane naknade za odobravanje kredita od RSD 299.523 hiljadena dan 31. decembra 2013. godine i RSD 287.838 hiljade na dan 1. januara 2013. godine. Ovenaknade su prikazane u okviru pripadajućeg finansijskog instrumenta, a ranije su prikazane uokviru obaveza.

Grupa je promenila prezentaciju izveštaja o tokovima gotovine. Gotovina i gotovinski ekvivalenti koji suuključeni u izveštaj o tokovima gotovine prikazani su u okviru Napomene 36.

2.3. Novi i izmenjeni standardi i tumačenja

Sledeći novi i izmenjeni MSFI su stupili na snagu 1. januara 2014. godine:

· MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija (dopuna) – Prebijanje finansijskih sredstava ifinansijskih obaveza

· MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji· MRS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji· MSFI 12 Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima· MRS 39 Finansijski instrumenti (dopuna): Priznavanje i vrednovanje – Obnavljanje derivata i

nastavak računovodstva hedžinga· MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine (dopuna) - Obelodanjivanje nadoknadivog iznosa za

nefinansijsku imovinu· IFRIC 21 Dažbine

Uticaj usvajanja standarda ili interpretacije na finansijske izveštaje je opisan u nastavku.

· MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija (dopuna) – Prebijanje finansijskih sredstava ifinansijskih obaveza

Ove dopune pojašnjavaju postojanje zakonskog prava prebijanja priznatih iznosa. Dopune takođepojašanjavu primenu kriterijuma prebijanja definisanog kroz MRS 32 kod sistema izmirivanja (kaošto su sistemi centralne klirinške kuće) koji primenjuje mehanizme bruto izmirivanja koji nisuistovremeni. Primena ovog standarda nije imala uticaja na finansijski položaj ili rezultate Grupe.

· Učešća u drugim pravnim licima (Izmene u MSFI 10, MSFI 12 i MRS 27)

Ove izmene daju izuzeće iz zahteva za konsolidaciju za entitete koje ispunjavaju definicijuinvesticionih entiteta u skladu sa MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i moraju se primenitiretrospektivno, pod određenim tranzicionim uslovima. Izuzetak od konsolidacije zahteva dainvesticioni entiteti računovodstveno priznaju ulaganja u zavisna društva po fer vrednosti prekobilansa uspeha. Ove izmene nemaju uticaj na Grupu.



11


2.3. Novi i izmenjeni standardi i tumačenja (nastavak)

· MRS 39 Finansijski instrumenti (dopuna): Priznavanje i vrednovanje - Obnavljanjederivata i nastavak računovodstva hedžinga

U skladu sa dopunama ne treba prestati sa računovodstvom hedžinga ako je hedžing derivatobnovljen, pod uslovom da su ispunjeni određeni kriterijumi. Odbor je dao izmenu uskog obimaMRS 39 kako bi dozvolio nastavak računovodstva hedžinga u određenim okolnostima kada sedruga ugovorna strana hedžing instrumenta menja kako bi se postigao kliring tog instrumenta.Primena ovog standarda nema uticaja na finansijski položaj ili rezultate Grupe.

· MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine (dopuna) - Obelodanjivanje nadoknadivog iznosa zanefinansijsku imovinu

Izmene uklanjaju neželjene posledice MSFI 13 na obelodanjivanja zahtevana MRS 36. Poredtoga, izmene zahtevaju obelodanjivanja nadoknadivih iznosa imovine ili jedinica koje generišugotovinu, za koje su gubici od umanjenja vrednosti priznati ili ukinuti tokom posmatranog perioda.Primena ovog izmenjenog standarda nema uticaja na finansijski položaj ili rezultate Grupe.

· IFRIC 21: Dažbine

Odbor za tumačenje je upitan na koji način bi društva trebalo da priznaju obaveze za plaćanjedažbina zahtevanih od države, osim poreza na dobit u svojim finansijskim izveštajima. Ovotumačenje odnosi se na tumačenje MRS-a 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalnaimovina. MRS 37 utvrđuje kriterijume priznavanja obaveze, od kojih je jedan od kriterijuma dadruštvo ima sadašnju obavezu nastalu kao rezultat prošlih događaja (poznat kao obavezujućidogađaj). Takođe, pojašnjava da se dažbina priznaje progresivno samo ako se aktivnost kojaaktivira dažbinu, događa tokom određenog vremena, u skladu sa zakonima. Novo tumačenje nijeimalo uticaja na finansijske rezultate Grupe.

2.4. Objavljeni standardi koji još nisu stupili na snagu

· MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28: Investicioni entiteti: primena izuzeća od konsolidacije

Izmene i dopune se odnose na pitanja koja proizlaze iz prakse u primjeni izuzeća konsolidacije.Izmene i dopune su na snazi za godišnje periode koja počinju na dan ili nakon 1. januara 2016.godine. Izmene i dopune pojašnjavaju da se izuzeće od prikaza konsolidovanih finansijskihizveštaja odnosi na investiciono društvo kada je ono zavisno društvo matičnog društva, te kadainvesticiono društvo meri ulaganje svih svojih zavisnih društava po fer vrednosti. Konačno,izmene i dopune MRS-a 28 Ulaganja u zavisna društva ili zajedničke poduhvate dopuštajuinvestitoru, prilikom primene metode učešća, zadrže merenje po fer vrednosti koja primenjujezavisno društvo investicionog društva ili zajednički pothvat na svoja učešća u zavisnimdruštvima.

· MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema, MRS 38 Nematerijalna ulaganja (izmena):Pojašnjenje prihvatljivih metoda obračuna amortizacije

Izmena stupa na snagu za periode koji počinju 1. januara 2016. godine i pojašnjava principeMRS 16 i MRS 38 prema kojima prihodi odražavaju ekonomske koristi koje se generišuposlovanjem (čiji je imovina deo), a ne ekonomske koristi koji se uživaju korišćenjem imovine.Kao rezultat, odnos generisanih prihoda i ukupnih očekivanih prihoda koji će se generisati nemože se koristiti pri amortizaciji nekretnina, postrojenja i opreme te se može koristiti samo u vrloograničenim okolnostima pri amortizaciji nematerijalnih ulaganja. Ne očekuje se da će izmene idopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Grupe.



12


2.4. Objavljeni standardi koji još nisu stupili na snagu (nastavak)

· Izmene i dopune MRS-a 19: Definisani planovi naknada: doprinosi zaposlenih

Izmene i dopune ove izmene stupaju na snagu za periode koji počinju 1. jula 2014. godine ilinakon toga. MRS 19 zahteva da Banka razmotri doprinose od zaposlenih ili trećih lica prilikompriznavanja definisanih planova naknada. Svrha izmena i dopuna je pojednostavljenjepriznavanja ovih doprinosa na koje, na primer, ne utiče broj godina službe zaposlenog, što bi bioslučaj prilikom obračuna doprinosa zaposlenog koji bi se računao kao fiksni procenat zarade. Neočekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Grupe.

· MSFI 9 Finansijski instrumenti: Klasifikacija i vrednovanje

MSFI 9 se primenjuje na godišnje periode koji počinju 1. januara 2018. godine, ili nakon toga, pričemu je dozvoljena ranija primena. Finalna verzija MSFI 9 odražava sve faze projekta finansijskihinstrumenata i zamjenjuje MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i vrednovanje, kao i sveprethodne verzije MSFI 9. Standard uvodi nove zahteve za priznavanje i vrednovanje,obezvređenje i računovodstvo hedžinga. Banka trenutno procenjuje uticaj ovog standarda nafinansijsko izveštavanje.

· Izmene i dopune MSFI 11: Ulaganje u zajedničke aranžmane (izmena): Računovodstvosticanja učešća u zajedničkim operacijama

Ove izmene i dopune stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju 1. januara 2016. godineili nakon toga. MSFI 11 se odnosi na računovodstveni tretman učešća u zajedničkimpoduhvatima i zajedničkim operacijama. Izmene daju nove smernice o tome kakoračunovodstveno tretirati sticanje učešća u zajedničkoj operaciji koja čini poslovanje u skladu saMSFI, i utvrđuje adekvatan računovodstveni tretman takvih sticanja. Ne očekuje se da će izmenei dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Grupe.

· MSFI 14 Računi regulatornih aktivnih vremenskih razgraničenja

Standard stupa na snagu za godišnje periode koji počinju 1. januara 2016. godine. Odbor jepokrenuo projekat kojim razmatra brojna pitanja regulacije stopa i cena i planira da objaviraspravu o ovoj temi u 2014. godini. U međuvremenu, Odbor je odlučio da razvije MSFI 14 kaoprivremenu meru. MSFI 14 dozvoljava da se kod prve primene nastavi sa priznavanjem iznosakoji se odnose na regulaciju stope i cena u skladu sa ranijim regulatornim okvirom. Međutim,kako bi se poboljšala uporedivost sa društvima koja već primjenjuju MSFI, a nisu priznala takveiznose, standard zahteva da se efekat regulisanja stopa i cena iskaže odvojeno od drugih stavki.Entiteti koji već prikazuju finansijske izveštaje po MSFI nisu u obavezi da primene standard.Grupa trenutno procenjuje uticaj ovog standarda na finansijsko izveštavanje.

· MSFI 15 Prihodi iz ugovora sa kupcima

Standard stupa na snagu za periode koji počinju 1 januara 2017. godine. MSFI 15 ustanovljavanovi model od pet koraka za priznavanje prihoda koji nastaju kao rezultat ugovora sa kupcima (saograničenim izuzecima), bez obzira na vrstu prihoda ili industriju. Zahtevi standarda će seprimenjivati na priznavanje i vrednovanje dobitaka i gubitaka od prodaje nefinansijskih sredstavakoja nije proizvod redovnih aktivnosti entiteta (npr. prodaja nekretnina, postrojenja i opreme ilinematerijalne imovine). Zahtevaće se značajna dodatna obelodanjivanja, uključujućidisagregaciju ukupnih prihoda; informacije o ispunjenju obaveza; promene u stanju ugovoreneimovine i obaveza između perioda i značajna prosuđivanja i procene. Grupa trenutno procenjujeuticaj ovog standarda na finansijsko izveštavanje.



13



· MRS 27: Pojedinačni finansijski izveštaji (izmena)

Izmene i dopune stupaju na snagu za godišnje periode od 1. januara 2016. godine. Izmenama idopunama je dozvoljeno entitetima da koriste metod udela za priznavanje ulaganja u zavisnadruštva, zajedničke poduhvate i pridružena društva u njihovim pojedinačnim finansijskimizveštajima, što će pomoći određenim zakonodavstvima prelaz na MSFI za pojedinačnefinansijske izveštaje, smanjujući troškove usaglašavanja, pri tom ne umanjujući obim informacijadostupnih investitorima. Grupa trenutno procenjuje uticaj ovog standarda na finansijskoizveštavanje.

· Izmene i dopune MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MRS 28 Ulaganja upridružena društva i zajedničke poduhvate: Prodaja ili prenos sredstava izmeđuinvestitora i njegovog pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata

Izmene i dopune adresiraju potvrđenu nekonzistentnost između zahteva MSFI 10 i MRS 28,prilikom evidentiranja prodaje ili doprinosa imovine između investitora i njegovog pridruženogdruštva ili zajedničkog poduhvata. Glavna posledica izmena i dopuna jeste da se celokupan iznosdobitka ili gubitka priznaje ukoliko je predmet transakcije poslovanje (bez obzira da li je smeštenau zavisnom entitetu ili ne). Delimični dobitak ili gubitak se priznaje u slučaju kada transakcijauključuje imovinu koja se ne može smatrati poslovanjem, čak iako se ta imovina nalazi kodzavisnog društva. Dopune stupaju na snagu za periode koji počinju 1. januara 2016. godine. Neočekuje se da će ove izmene imati uticaja na finansijsko izveštavanje Grupe.

· MRS 1: Prezentacija finansijskih izveštaja

Izmene i dopune MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja ohrabruju kompanije u primeniprofesionalne procene u odlučivanju koje informacije će obelodaniti i kako da ih strukturiraju usvojim finansijskim izveštajima. Izmene i dopune stupaju na snagu za godišnje periode od 1.januara 2016. godine, ili nakon toga. Užim fokusom izmena i dopuna se više pojašnjava MRS 1nego što se menjaju postojeći zahtevi. Izmene i dopune se odnose na materijalnost, redoslednapomena uz finansijske izveštaje, zbirove i njihovo raščlanjavanje, računovodstvene politike iprezentaciju stavki ostalog ukupnog rezultata (OCI) koji proizilazi iz ulaganja po metodi učešća.



14



Godišnja poboljšanja – Ciklus 2010- 2012

Odbor za MRS je izdao godišnja poboljšanja MSFI ciklusa 2010-2012, koja predstavljaju skup izmena idopuna MSFI. Izmene su efektivne za godišnje periode koja počinju od 1. jula 2014. godine.

Ø MSFI 2 Plaćanje akcijama: Ovo poboljšanje menja definicije “uslovi sticanja” i “stanje na tržištu ” idodaje definicije za “sticanje učinaka” i “stanje usluga“ (koji su prethodno bili deo definicije“uslovi plaćanja”).

Ø MSFI 3 Poslovne kombinacije: Ovo poboljšanje pojašnjava da se potencijalna naknada uposlovnoj kombinaciji koja nije klasifikovana kao kapital naknadno vrednuje po fer vrednosti krozbilans uspeha bez obzira da li spada u delokrug MSFI 9.

Ø MSFI 8 Segmenti poslovanja: Ovo poboljšanje zahteva od entiteta da obelodani prosuđivanjerukovodstva u primeni kriterijuma za objedinjavanje po operativnim segmentima i pojašnjava daće entitet samo obezbediti usaglašavanje ukupnih sredstava po segmentima sa sredstvimaentiteta, ukoliko se o segmentima izveštava redovno.

Ø MSFI 13 Merenje fer vrednosti: Ovo poboljšanje u delu „Osnove donošenja zaključaka“ MSFI 13pojašnjava da se izdavanjem MSFI 13 i izmenama MSFI 9 i MRS 39 nije onemogućilo da sekratkoročna potraživanja i obaveze bez iskazane kamatne stope na fakturama ne diskontuju,ukoliko efekt nije materijalan.

Ø MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema: Dopuna pojašnjava da kada se nekretnine, postrojenjaili opreme revalorizuju, bruto knjigovodstvena vrednost se koriguje na način koji je u skladu sarevalorizacijom knjigovodstvene vrednosti.

Ø MRS 24 Obelodanjivanja odnosa sa povezanim licima: Dopuna pojašnjava da se entitet kojipruža usluge ključnog rukovodstva izveštajnom entitetu ili matičnom preduzeću izveštajnogentiteta, smatra povezanim licem izveštajnog entiteta.

Ø MRS 38 Nematerijalna ulaganja: Dopuna pojašnjava da kada se revalorizuje nematerijalnoulaganje, bruto knjigovodstvena vrednost se koriguje na način koji je u skladu sa revalorizacijomknjigovodstvene vrednosti.

Godišnja poboljšanja – Ciklus 2011 – 2013

Međunarodni odbor za računovodstvene standarde je doneo godišnja poboljšanja MSFI ciklusa 2011-2013, koja predstavljaju skup izmena i dopuna MSFI. Izmene su efektivne za godišnje periode kojapočinju od 1. jula 2014. godine.

Ø MSFI 1 Prva primena MSFI: Ovo poboljšanje pojašnjava da entitet može izabrati da primeni bilotekući standard bilo novi standard koji još uvek nije obavezan, ali ukoliko izabere drugu opciju,mora izmenu da primeni i na prethodni period.

Ø MSFI 3 Poslovne kombinacije: Ovo poboljšanje pojašnjava da se iz delokruga MSFI 3 isključujeračunovodstveni tretman osnivanja zajedničkog poduhvata u finansijskim izveštajima samogzajedničkog poduhvata.



15



Godišnja poboljšanja – Ciklus 2011 – 2013 (nastavak)

Ø MSFI 13 Merenje fer vrednosti: Ovo poboljšanje pojašnjava da delokrug izuzeća iz portfolijadefinisan u paragrafu 52, MSFI 13, uključuje sve ugovore koji se računovodstveno obuhvatajukroz MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i vrednovanje ili MSFI 9 Finansijski instrumenti:,bez obzira na to da li ispunjavaju definiciju finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza, kao štoje definisano u MRS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija.

Ø MRS 40 Ulaganje u nekretnine: Ovo poboljšanje pojašnjava da utvrđivanje da li određenatransakcija zadovoljava definiciju kako poslovne kombinacije, kao što je definisano u MSFI 3Poslovne kombinacije, tako i investicione nekretnine, kao što je definisano u MRS 40 Investicionenekretnine, zahteva odvojenu primenu oba standarda, nezavisno jedan od drugog.

Godišnja poboljšanja – Ciklus 2012 – 2014

Međunarodni odbor za računovodstvene standarde izdao je godišnja poboljšanja za ciklus 2012 – 2014,koja predstavljaju skup izmena i dopuna MSFI. Ova poboljšanja su na snazi od 1. januara 2016. godine.

Rukovodstvo ne očekuje da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Grupe.

Ø MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja: Dopuna pojašnjava da sepromena jedne metode otuđenja u drugu metodu (kroz prodaju ili kroz distribuciju vlasnicima) netreba smatrati novim planom otuđenja, već nastavkom originalnog plana. Stoga ne postoji prekidprimene uslova propisanih MSFI 5. Dopuna takođe pojašnjava da promena metode otuđenja nemenja datum klasifikacije.

Ø MSFI 7 Finansijski Instrumenti: Obelodanjivanja: Dopuna pojašnjava da ugovor o servisiranju kojisadrži naknadu može predstavljati kontinuirano ulaganje u finansijsko sredstvo. Takođe, dopunapojašnjava da MSFI 7 obelodanjivanja koja se odnose na prebijanja finansijskih sredstava ifinansijskih obaveza, nisu zahtevana u sažetim periodičnim finansijskim izveštajima.

Ø MRS 19 Naknade zaposlenima: Dopuna pojašnjava da se dubina tržišta visoko kvalitetnihkorporativnih obveznica procenjuje na osnovu valute u kojoj su obaveze denominirane, a ne naosnovu zemlje u kojoj je obaveza nastala. Kada ne postoji duboko tržište visoko kvalitetnihkorporativnih obveznica u toj valuti, moraju se koristiti cene državnih obveznica.

Ø MRS 34 Periodično finansijsko izveštavanje: Dopuna pojašnjava da zahtevana periodičnaobelodanjivanja moraju biti ili u periodičnim finansijskim izveštajima ili uključena kroz povezivanjeperiodičnih finansijskih izveštaja i obimnog periodičnog izveštaja (npr. kroz komentar rukovodstvaili u izveštaju o rizicima). Odbor je precizirao da druge informacije u periodičnom finansijskomizveštaju moraju biti dostupne korisnicima pod istim uslovima i u isto vreme kad i sami periodičnifinansijski izveštaji. Ako korisnici nemaju pristup drugim informacijama na ovaj način, onda jeperiodični finansijski izveštaj nepotpun.



16

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

3.1. Funkcionalna i izveštajna valuta

Iznosi u priloženim konsolidovanim finansijskim izveštajima Grupe iskazani su u hiljadama dinara, osimukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Grupe. Svetransakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

3.2. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u konsolidovane finansijske izveštaje Grupe odmeravaju se korišćenjem valuteprimarnog privrednog okruženja u kojem Grupa posluje (funkcionalna valuta). Konsolidovani finansijskiizveštaji su prikazani u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Grupe.Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom nameđubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.

Pozitivne i negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikompreračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti knjižene su u korist ili na teret bilansa uspehakao dobici ili gubici po osnovu kursnih razlika u okviru pozicije „neto prihodi / rashodi od kursnih razlika iefekata ugovorene valutne klauzule“.

Devizni kurs utvrđen na međubankarskom tržištu primenjen na preračun pozicija bilansa stanja na dan31. decembar 2014. godine kao i na 31. decembar 2013. godine i na dan 1. januar 2013. godine, zadate valute iznosi:

31.12.2014. 31.12.2013 01.01.2013.

EUR 120,9583 114,6421 113,7183USD 99,4641 83,1282 86,1763CHF 100,5472 93,5472 94,1922

3.3. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane zakamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashodai uslovima iz obligacionih odnosa, koji su definisani ugovorom između Grupe i komitenta.

Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti i kamatonosne finansijskeinstrumente raspoložive za prodaju, prihodi ili rashodi od kamata se iskazuju po efektivnoj kamatnoj stopi,koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivaniživotni vek finansijskog instrumenta ili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na netoknjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

Metod efektivne kamatne stope je metod koji računa troškove otplate finansijskih sredstava ili finansijskihobaveza kao i troškove dodeljivanja kamatnih prihoda ili kamatnih troškova u određenom periodu.

Kada se računa efektivna kamatna stopa, Grupa procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sveugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred), ali ne uzima u obzirbuduće kreditne gubitke. Obračun uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dveugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ilidiskonte.



17

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak)

3.4. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga,priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda, odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se zaperiod kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena.

Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i drugebankarske usluge.

3.5. Prihodi od dividendi

Prihodi od dividendi se priznaju kada se ustanovi pravo Grupe na priliv po osnovu dividendi.

3.6. Finansijski instrumenti

Početno vrednovanje finansijskih instrumenata

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzevfinansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji sudirektno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Grupe, od momenta kada seGrupa ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na„uobičajeni način“ priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada jesredstvo isporučeno drugoj strani.

Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata

Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata zavisi od njihove klasifikacije (Napomena 3.7).

Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza

Finansijska sredstva

Finansijsko sredstvo (ili deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da sepriznaje ukoliko je:

• došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva; ili• Grupa prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši

isplatu primljene gotovine po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalno značajnogodlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovora o prenosu; i

• Grupa je ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržalasve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim.

Kada je Grupa prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je zaključila ugovor o prenosu,i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nadsredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Grupa angažovana u pogledu sredstava. Daljeangažovanje Grupe, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalneknjigovodstvene vrednosti sredstava ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Grupa morala daisplati, u zavisnosti koji iznos je niži.



18


3.6. Finansijski instrumenti (nastavak)

Finansijske obaveze

Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazanaili istekla. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istompoveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajnoizmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze saistovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obavezepriznaje u bilansu uspeha.

3.7. Klasifikacija finansijskih instrumenata

Rukovodstvo Grupe vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacijafinansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijskiinstrumenti stečeni i njihovih karakteristika.

Grupa je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije krediti i potraživanja, finansijska sredstvaraspoloživa za prodaju, finansijska sredstva koja se drže do dospeća i finansijska sredstva po fervrednosti kroz bilans uspeha.

Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi:

a) Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisukotirana na aktivnom tržištu.

Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Grupe evidentiraju se u bilansu stanja odmomenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i pozajmice se inicijalno priznaju po fervrednosti.

Na dan bilansa stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatnestope, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost se obračunavauzimajući u obzir sve popuste ili premije prilikom sticanja i naknade i troškove koji su integralni deoefektivne kamatne stope. Amortizacija se uključuje u Prihode od kamata u Bilansu uspeha. Gubici odobezvređenja se priznaju u okviru Neto rashoda po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava uBilansu uspeha.

Grupa sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštitaod rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR , revalorizovani su u skladu sa konkretnimugovorom za svaki kredit. Razlika između vrednosti neotplaćene glavnice i iznosa obračunatog primenomvalutne klauzule iskazana je u okviru kredita i potraživanja. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivatkoji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, s obzirom da su ekonomske karakteristike i riziciugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom.

Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi,odnosno rashodi od kursnih razlika po osnovu efekata ugovorene valutne klauzule.



19


3.7. Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak)

b) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu bitiprodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranihvaluta ili cena kapitala, klasifikuju se kao “hartije od vrednosti raspoložive za prodaju”.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se iskazuju po fer vrednosti. Fervrednost hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućimcenama ponude. Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodajuevidentiraju se u okviru ostalog ukupnog rezultata, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na druginačin realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređenja. Kad se hartije od vrednosti raspoložive zaprodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru ukupnogostalog rezultata se prenose u bilans uspeha.

Prihodi od kamata na dužničke hartije od vrednosti se priznaju u bilansu uspeha u okviru prihoda odkamata, metodom efektivne kamatne stope.

Učešća u kapitalu drugih pravnih lica koja nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i za koje suostali metodi razumnog procenjivanja neodgovarajući, izuzeta su od vrednovanja po tržišnoj vrednosti iiskazuju se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti.

Dividende stečene tokom držanja finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju su uključene u ostaleposlovne prihode i učešća u kapitalu kada je nastalo pravo na priliv po osnovu dividende.

Kada su u pitanju učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, Grupa na danbilansa stanja vrši procenu da li postoje objektivni dokazi da je jedno ili više ulaganja obezvređeno. Uslučaju učešća u kapitalu drugih pravnih lica klasifikovanih kao raspoloživih za prodaju, u objektivnedokaze se svrstavaju značajan ili prolongiran pad fer vrednosti ulaganja ispod nabavne vrednosti.

Kada postoje dokazi o obezvređenju, kumulativni dobitak, vrednovan kao razlika između nabavne cene itekuće fer vrednosti, umanjen za bilo koji gubitak usled obezvređenja tog ulaganja, koje je prethodnopriznato na teret bilansa uspeha, se uklanja iz kapitala i priznaje se na teret bilansa uspeha. Ispravkevrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu se ne ukidaju preko bilansa uspeha, već sepovećanje fer vrednosti, nakon priznatog obezvređenja, priznaje direktno u korist kapitala. Ispravkevrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fervrednost ne može pouzdano utvrditi, se procenjuju kao razlika između njihove knjigovodstvene vrednosti isadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, priznaju se na teret bilansa uspeha i ne ukidajudo prestanka priznavanja sredstva

c) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjimakoja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Grupa ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ihdrži do dospeća.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se poamortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti,odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir svediskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća.

Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se obračunavaju metodom efektivne kamatnestope i iskazuju se u okviru prihoda od kamata.



20



c) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća(nastavak)

Grupa vrši individualnu procenu da bi utvrdila da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju ulaganja uhartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo doobezvređenja, iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunavase kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokovagotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja i iskazuje se u bilansu uspeha kao rashodindirektnih otpisa plasmana po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava.

Ukoliko, u narednoj godini, dođe do smanjenja iznosa procenjenog obezvređenja kao posledica nekogdogađaja koji je usledio nakon priznavanja obezvređenja, svaki iznos obezvređenja koji je prethodnopriznat se umanjuje i efekti se evidentiraju u korist bilansa uspeha.

d) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i onakoja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovnekupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih ili su derivati.Navedena sredstva se evidentiraju u bilansu stanja po fer vrednosti.

Svi dobici i gubici koji nastaju prilikom vrednovanja i prodaje finansijskih sredstava po fer vrednostiiskazuju se u bilansu uspeha.

U okviru redovnog poslovanja Grupa zaključuje ugovore o derivatnim finansijskim instrumentima u svrhuupravljanja valutnim rizikom, rizikom likvidnosti i kamatnim rizikom, stoga se ti finansijski instrumenti držeprvenstveno radi trgovanja.

Grupa je u okviru ove grupe svrstala valutni forward (terminske kupoprodaje deviza sa klijentima). To jefinansijski derivat koji se vodi u bilansu stanja po fer vrednosti, dok se sve promene fer vrednostievidentiraju u bilansu uspeha u korist prihoda, odnosno na teret rashoda perioda na koji se odnose.

Inicijalno (u momentu sticanja) valutni forwardi se priznaju po nabavnoj vrednosti, zbog činjenice da uSrbiji ne postoji aktivno tržište derivata, ali se njihova vrednost usklađuje sa tržišnom vrednošću na krajusvakog meseca, pri čemu se efekat promene fer vrednosti evidentira u bilansu uspeha kao pozitivna(povećanje fer vrednosti) ili negativna (smanjenje fer vrednosti) nerealizovana kursna razlika. Takođe,pozitivna fer vrednost derivata se prikazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednost derivata kao obavezau bilansu stanja. Metodologija koju Grupa primenjuje za određivanje vrednosti derivata konzistentna je saopšteprihvaćenim metodologijama na tržištu i u najvećoj mogućoj meri inkorporira tržišne faktore (srednjizvanični kurs, tržišne kamatne stope). Izvršenjem ugovorenih prava i obaveza po derivatu, odnosnorazmenom ugovorenih gotovinskih tokova, prestaje njegovo priznavanje kroz bilans stanja i bilansuspeha. Krajnji efekat kursnih razlika se u tom trenutku evidentira na računu realizovanih kursnih razlika,a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene kroz nerealizovane kursne razlike se storniraju.

Na dan 31. decembra 2014. godine, Grupa nije imala finansijske derivate u svom portfoliju.

Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana

U skladu sa internom politikom, na svaki izveštajni datum Grupa procenjuje da li postoje objektivni dokaziobezvređenja (umanjenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatra se da jefinansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena ako, i samo ako, postoje objektivnidokazi obezvređenja, koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanjasredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva iligrupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti.



21



Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana (nastavak)

Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnimfinansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoće da će doći do stečaja ilineke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenjabudućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova, koji suu korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanojnabavnoj vrednosti, Grupa prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi oobezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu zafinansijska sredstva koja nisu individualno značajna.

Ukoliko Grupa utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja jevršena individualna procena, Grupa svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnimkarakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vršiindividualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena ugrupnu procenu obezvređenja.

Objektivnim dokazima obezvređenja Grupa smatra:

· Značajne finansijske probleme emitenta ili dužnika· Kršenje ugovornih obaveza, kao što je kašnjenje u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate· Ukoliko Grupa učini zajmoprimcu iz ekonomskih ili pravnih razloga koji se odnose na finansijske

probleme zajmoprimca, ustupak koji zajmodavac inače ne bi razmatrao· Ukoliko postaje verovatno da će nad zajmoprimcem biti pokrenut stečajni postupak· Nestanak aktivnog tržišta za konkretno finansijsko sredstvo zbog finansijskih problema· Dostupne podatke koji ukazuju da postoji merljivo smanjenje procenjenih budućih tokova

gotovine od neke grupe finansijskih sredstava od početnog priznavanja tih sredstava, iako se tosmanjenje još ne može povezati sa pojedinačnim finansijskim sredstvima u toj grupi, uključujućinepovoljne promene u statusu zajmoprimca u grupi u pogledu plaćanja ili nacionalne ili lokalneekonomske uslove koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza po osnovu sredstava u Grupi.

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednujekao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (neuzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali) diskontovanih po originalnojefektivnoj kamatnoj stopi za to finansijsko sredstvo. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristise tekuća efektivna kamatna stopa. Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovinefinansijskog sredstva koje je obezbeđeno kolateralom, pored redovnih priliva iz poslovne aktivnosti,reflektuje i tokove gotovine koji mogu nastati po osnovu realizacije instrumenata obezbeđenja.

Metodologije i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine se prate i koriguju nagodišnjoj osnovi kako bi oslikale stvarnu procenu kreditnog rizika i smanjile razliku između procenjenih iostvarenih iznosa po osnovu gubitka.

Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastalipo osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava vrednovanih poamortizovanoj vrednosti i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki se priznaju kao rashod po osnovuobezvređenja finansijskih sredstava.



22



Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana (nastavak)

Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledida će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenoskolaterala na Grupu. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja ili povećanja iznosa priznatoggubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranijepriznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se povećava ili smanjujekorigovanjem računa ispravke vrednosti.

Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne proceneobezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnimkarakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podatakakako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijskoiskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje nadan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine seredovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovugubitka.

U svrhe procene obezvređenja na grupnom nivou, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internogsistema klasifikacije koji Grupa koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika kao što su vrstaplasmana, industrija, geografska lokacija, vrste kolaterala, postojanje dospelih potraživanja i ostalerelevantne faktore.

Reprogramirani krediti

Kada je u mogućnosti, Grupa se radije opredeljuje da reprogramira kredite nego da realizuje sredstavaobezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja, pri čemuse nakon izmene nekih od uslova kredita on više ne smatra dospelim. Grupa kontinuirano prati ikontroliše reprogramirane kredite, kako bi se osiguralo buduće plaćanje, ali se i dalje vrši individualna iligrupna procena obezvređenja, primenom prvobitne efektivne kamatne stope.

3.8. Finansijske obaveze

Finansijske obaveze Grupe obuhvataju obaveze po osnovu depozita i ostalih obaveza prema bankama,drugim finansijskim organizacijama i komitentima kao i ostale obaveze iz poslovanja Grupe.

a) Depoziti banaka i komitenata

Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze se inicijalno priznaju po fervrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju pofer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazujupo amortizovanoj vrednosti.

b) Obaveze po osnovu pozajmljenih sredstava

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, umanjenoj za nastale transakcionetroškove. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sve razlikeizmeđu ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansuuspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope.

Naknade plaćene pri pribavljanju kredita priznaju se kao transakcioni troškovi do iznosa za koji jeverovatno da će deo ili ceo kredit biti povučen. U tom slučaju, naknada se razgraničava do konačnogpovlačenja kredita. U slučaju da ne postoji dokaz da je delimično ili ukupno povlačenje kredita verovatno,naknada se kapitalizuje kao avans za likvidnost i amortizuje se u toku perioda na koji se kredit odnosi.



23


3.8. Finansijske obaveze (nastavak)

c) Obaveze iz poslovanja

Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti.

3.9. Prebijanje finansijskih instrumenta

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje ubilansu stanja, ako i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosai postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

3.10. Sporazumi o prodaji i ponovnoj kupovini (Reverzni repo poslovi)

Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određenidan u budućnosti nisu priznate u bilansu stanja. Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući dospelukamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretirakao prihod po osnovu kamate i dospeva tokom trajanja ugovora.

3.11. Zakup /Lizing

a) Finansijski lizing – Grupa kao zakupac

Lizing je klasifikovan kao finansijski u slučaju kada je ugovorom regulisano: da se ovlašćenje držanja ikorišćenja predmeta lizinga prenosi na Grupu kao korisnika lizinga za vreme trajanja ugovora, da sepravo svojine nad sredstvom prenosi na korisnika lizinga pod uslovima određenim u ugovoru, periodtrajanja lizinga je približno jednak korisnom veku upotrebe sredstava i vrednost ugovora o lizingu približnoje jednaka nabavnoj vrednosti sredstava.

Finansijski lizing, kada je Grupa zakupac, priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućomobavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza. Kapitalizovana sredstva uzetapod lizing se amortizuju se tokom perioda trajanja lizinga.

Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga kako bi seostvarila konstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktnona teret bilansa uspeha u okviru rashoda od kamata.

b) Operativni lizing – Grupa kao zakupodavac i zakupac

Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca odnosnonisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing.

Grupa uglavnom zaključuje ugovore o poslovnom zakupu. Ukupna plaćanja po osnovu poslovnog zakupaterete rashode u bilansu uspeha na osnovi proporcionalnoj periodu zakupa. Kada se poslovni lizingokonča pre isteka perioda zakupa, svaka se isplata koju zahteva zakupodavac kao kaznu, priznaje kaorashod u periodu u kome se desio prestanak zakupa.



24


3.11. Zakup /Lizing (nastavak)

c) Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga

Grupa priznaje finansijska sredstva data u finansijski lizing u svom bilansu stanja i prikazuje ih u iznosukoji je jednak neto ulaganju u lizing. Grupa prenosi rizike koji su svojstveni vlasništvu, tako da sepotraživanja za lizing rate smatraju otplatom glavnice i pripadajućeg dela finansijskog prihoda.

Priznavanje finansijskog prihoda zasniva se na obrascu koji odražava konstantnu periodičnu stopuprinosa na neizmireni iznos neto ulaganja po osnovu finansijskog lizinga. Lizing rate koje se odnose naobračunski period, izuzimajući troškove za usluge, iskazuju se na teret bruto ulaganja u lizing kaosmanjenje glavnice i nezarađenog finansijskog prihoda. Na svaki dan bilansa stanja Grupa procenjuje dali postoji objektivan dokaz umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskihsredstava. Umanjenje vrednosti potraživanja se utvrđuje kada postoji objektivan dokaz da Grupa neće bitiu stanju da naplati sve iznose koje potražuju na osnovu prvobitnih uslova potraživanja. Značajnefinansijske poteškoće kupca, verovatnoća da će kupac biti likvidiran ili finansijski reorganizovan, propustili kašnjenje u izvršenju plaćanja se smatraju indikatorima da je vrednost potraživanja umanjena. Iznosrezervisanja predstavlja razliku između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanihnovčanih tokova diskontovanih efektivnom kamatnom stopom.

Kada postoji obezvređenje potraživanja po osnovu finansijskog lizinga, knjigovodstvena vrednost seumanjuje preko računa ispravke vrednosti, na teret neto rashoda od obezvređenja potraživanja poosnovu finansijskog lizinga i finansijskih sredstava.

d) Predmeti lizinga preuzeti u zamenu za nenaplaćena potraživanja

Prilikom prevremenog raskida ugovora o finansijskom lizingu, predmet lizinga se oduzima a vrednostfinansijskog plasmana se preknjižava na zalihe. Nadalje, vrednovanje oduzetog predmeta lizingaevidentiranog na zalihama utvrđuje se po procenjenoj neto prodajnoj vrednosti. Procena vrednostioduzetog predmeta lizinga vrši se redovno od strane ovlašćenog procenitelj, pri svakoj promeni vrednostiusled značajnih promena cena na tržištu ili promene fizičkog stanja tog predmeta, a najmanje jednom uperiodu od godinu dana od prethodne procene. Prilikom procene uzimaju se u obzir tržišni faktori,amortizacija, kao i tehničko stanje predmeta lizinga. Za iznos razlike između finansijskog plasmana poosnovu ugovora o finansijskom lizingu (neamortizovana vrednost) i procenjene vrednosti predmeta lizingaformira se potraživanje za naknadu štete u grupi ostalih kratkoročnih potraživanja, za koje se vršiispravka vrednosti u istom iznosu.

3.12. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

U Izveštaju o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju se novčanasredstva na žiro računu Grupe i računima blagajne (dinarske i devizne) i devizna sredstva na računimakod domaćih i stranih banaka.

3.13. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti ieventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava.

Nematerijalna ulaganja Grupe najvećim delom čine licence za računarske softvere, koje imaju ograničenvek upotrebe.

Licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih prilikom sticanja i stavljanja uupotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe i perioda na kojisu licence izdate.



25


3.13. Nematerijalna ulaganja (nastavak)

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodukada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima kojekontroliše Grupa i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana,priznaju se kao nematerijalna ulaganja.

Amortizacija se obračunava na nabavnu vrednost nematerijalnih ulaganja po proporcionalnom metodu,primenom amortizacionih stopa, koje su određene tako da se izvrši njihovo potpuno amortizovanje u tokukorisnog veka trajanja. Obračun amortizacije nematerijalnih ulaganja počinje od narednog meseca odkada se ova sredstva stave u upotrebu.

Primenjene stope amortizacije važeće u 2014. godini su:

Softver 6,25%-20,00%Licence i ostala nematerijalna ulaganja 20,00%-100%

Period i metod amortizacije za nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom upotrebe se proveravajunajmanje jednom godišnje.

3.14. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine

a) Nekretnine, postrojenja i oprema

Nekretnine, postrojenja i opremu čine građevinski objekti, oprema, ostala osnovna sredstva, i ulaganja utuđa osnovna sredstva radi obavljanja delatnosti.

Nekretnine, postrojenja i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravkuvrednosti i eventualne gubitke po osnovu umanjena vrednosti sredstava.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstava ili priznaju kao posebno sredstvo, kako jeprikladno, samo kada postoji verovatnoća da će Grupa u budućnosti imati ekonomske koristi od togsredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanjaevidentiraju se na teret bilansa uspeha tokom finansijskog perioda u kojem nastaju.

Amortizacija nekretnine postrojenja i opreme obračunava se primenom proporcionalne metode, kojom senabavna vrednost otpisuje tokom procenjenog veka trajanja sredstva. Obračun amortizacije počinje odnarednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu.

Primenjene godišnje stope amortizacije važeće u 2014. godini su:

Opis %

Građevinski objekti 2,20%-2,58%Kompjuterska oprema 10%-33,33%Nameštaj i druga oprema 10%-20%Putnička vozila 10%-20%Softveri i licence 20%-100%

Osnovna sredstva isknjižavaju se iz evidencije po otuđenju, zbog tehničke zastarelosti ili kada se neočekuje buduća ekonomska korist od upotrebe. Dobici ili gubici po osnovu prodaje ili otpisa osnovnogsredstva (utvrđeni kao razlika između neto prodajne vrednosti i neto knjigovodstvene vrednosti) priznajuse u bilansu uspeha odgovarajućeg perioda.



26


3.14. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine (nastavak)

b) Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina je nekretnina ili deo nekretnine, koju Grupa drži radi ostvarivanja prihoda odizdavanja nekretnine ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog.

Početno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti. Pripočetnom merenju, zavisni troškovi nabavke uključuju se u nabavnu vrednost.

Nakon početnog priznavanja, naknadno vrednovanje investicione nekretnine vrši se primenom metodenabavne vrednosti umanjene za ukupnu obračunatu amortizaciju i obezvređenje.

Amortizacija se obračunava po stopama koje obezbeđuju nadoknađivanje vrednosti investicionihnekretnina u toku njihovog korisnog veka trajanja.

Razlika između knjigovodstvene vrednosti i prodajne vrednosti investicionih nekretnina prilikom prodajepriznaje se u bilansu uspeha u periodu u kome je prodaja izvršena, a potraživanje po osnovu prodate irazmenjene investicione nekretnine, inicijalno se vrednuje u visini fer vrednost.

Ako postoje bilo kakve indicije da je došlo do umanjenja vrednosti investicione nekretnine, Grupaprocenjuje nadoknadivu vrednost kao veću od upotrebne vrednosti i fer vrednosti umanjene za troškoveprodaje. Knjigovodstvena vrednost investicione nekretnine se otpisuje do njene nadoknadive vrednostikroz bilans uspeha.

Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama se stornira ukoliko je bilo naknadnepromene u pretpostavkama korišćenim u utvrđivanju nadoknadive vrednosti sredstva.

Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa timizdacima pripasti Grupi i da može pouzdano da se izmeri. Svi ostali troškovi tekućeg održavanja teretetroškove perioda u kome nastanu.

Kada investicionu nekretninu koristi Grupa kao vlasnik, ona se reklasifikuje na nekretnine, postrojenja iopremu, i njena knjigovodstvena vrednost na dan reklasifikacije postaje njena zatečena vrednost koja ćese nadalje amortizovati.

3.15. Obezvređenje nefinansijskih sredstava

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan izveštavanja, rukovodstvo Grupe analizira vrednostipo kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Grupe. Ukoliko postoji indikacija da jeneko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznosobezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je tosredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, kojupredstavlja vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi.Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda.

Nefinansijska sredstva kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni periodzbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.

3.16. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Grupa ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultatprošlih događaja, i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza, i kada semože pouzdano proceniti iznos obaveze.

Grupa vrši dugoročna rezervisanja za potencijalne gubitke po preuzetim potencijalnim obavezama, zapotencijalne odlive po sudskim sporovima, za isplatu primanja zaposlenih po osnovu otpremnina i drugepotencijalne obaveze ukoliko ispunjavaju uslove priznavanja.



27


3.16. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva (nastavak)

Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebno korigujuna svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske iliizvedene obaveze, rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama, i može da sekoristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovnegubitke.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u konsolidovanim finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze seobelodanjuju u Napomenama uz konsolidovane finansijske izveštaje (Napomena 34), osim ako jeverovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Grupa ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjujuu napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

Grupa vrši rezervisanja na teret rashoda za stavke po kreditno rizičnim vanbilansnim stavkama do nivoapotrebnih rezervisanja, a prema istoj metodologiji kao za kredite i plasmane.

3.17. Primanja zaposlenih

a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Grupa obračunava i plaća doprinose zapenziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopama utvrđenimzakonom na bazi bruto zarada zaposlenih. Grupa ima zakonsku obavezu da izvrši prenos obustavljenihsredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Grupa nije u obavezi da zaposlenim isplaćujenaknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. Troškovi doprinosa priznaju seu bilansu uspeha u istom periodu kao i troškovi zarada na koje se odnose. Grupa nema dodatnihobaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu.

b) Otpremnine prilikom odlaska u penziju

Grupa nema sopstvene penzione fondove i po tom osnovu nema identifikovane troškove na dan 31.decembra 2014. godine.

U skladu sa Zakonom o radu i internim Pravilnikom o radu Grupe, Grupa je dužna da zaposlenom isplatiotpremninu prilikom odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radnesposobnosti u visini dve bruto zarade po zaposlenom, isplaćene u privredi Republike Srbije, premaposlednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne graniceodređene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenutenaknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Grupa nema preuzetu obavezu isplatejubilarnih nagrada.

Rezervisanja za otpremnine formirana su korišćenjem izveštaja nezavisnog aktuara i ista su iskazana uiznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata (Napomena 27). Aktuarski dobici nastali su naosnovu efekata promena u demografskim, finansijskim i iskustvenim pretpostavkama koje je aktuarkoristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine za odlazak u penzijuevidentirani su u korist ostalog rezultata.



28


3.17. Primanja zaposlenih (nastavak)

c) Podela besplatnih akcija

Upravni Odbor matične banke Credit Agricole S.A. je 9. novembra 2011. godine, doneo odluku da usvojiplan dodele besplatnih akcija za sve zaposlene u Credit Agricole S.A. Grupi. Pravo na besplatne akcijeimaju svi zaposleni koji su 9. novembra 2011. godine, imali Ugovor o radu sa Bankom, bez obzira da li jetaj Ugovor na određeno ili neodređeno vreme. Da bi zaposleni stekao pravo na besplatne akcije potrebnoje da bude u radnom odnosu do 1. oktobra 2015. godine, a od 12. novembra 2015. godine, stiče pravoraspolaganja akcijama, odnosno dobija jednaka prava kao i svi akcionari, što podrazumeva i pravoprodaje akcija. Jedini uslov koji zaposleni treba da ispuni je da bude u neprekidnom radnom odnosutokom četiri godine, odnosno do isteka perioda prenosa vlasništva nad akcijama sa Credit Agricole S.A.na zaposlene. Grupa će izvršiti plaćanje Matičnoj banci u visini fer vrednosti akcija u momentu njihovogdodeljivanja zaposlenim. Grupa po ovom osnovu obračunava rezervisanja tokom perioda do momentasticanja akcija od strane zaposlenih.

3.18. Tekući i odloženi porez na dobit

a) Tekući porez

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu nadobit pravnih lica Republike Srbije. Grupa tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija,čiju visinu utvrđuje na osnovu Poreske prijave za akontaciono – konačno utvrđivanje poreza na dobitpravnih lica, za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopaporeza na dobit pravnih lica od 15%, utvrđuje se Poreskim bilansom obveznika poreza na dobit pravnihlica.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije, obvezniku koji je izvršio ulaganja u osnovnasredstva zaključno sa 2013. godinom, priznaje pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenogulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 33% obračunatog poreza u godini u kojoj jeizvršeno ulaganje. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit izbudućih obračunskih perioda najviše do limita od 33%, ali ne duže od 10 godina.

Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kaoosnova za povraćaj poreza na dobit plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iztekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali neduže od 5 godina (poreski gubici nastali do 2009. godine se mogu preneti u periodu od 10 godina,odnosno do 2019. godine).

b) Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza, prema bilansu stanja na sve privremenerazlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza, u finansijskim izveštajima, injihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa poreza na dobit na dan bilansastanja je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odloženeporeske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji, kojanije poslovna kombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivudobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnimpreduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanja privremenerazlike može kontrolisati, i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskomperiodu.



29


3.18. Tekući i odloženi porez na dobit (nastavak)

b) Odloženi porezi (nastavak)

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznoseprenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je verovatno da je nivo očekivanihbudućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeniporeski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstvaodnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji kojanije poslovna kombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivudobit, ili gubitak, ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima,pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo domere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti, i da je nivoočekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja, iumanjuje do mere do koje više nije verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljanda se ukupna vrednost, ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreskasredstva koja nisu priznata, procenjuju se na dan svakog bilansa stanja, i priznaju do mere do koje jepostalo verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreskasredstva mogu iskoristiti.

Odložena poreska sredstva i obaveze, izračunavaju se primenom poreske stope poreza na dobit za kojuse očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženihporeskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih, ili suštinski usvojenih, na danbilansa stanja. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi uključeni su u neto dobitakperioda.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret ostalogrezultata se takođe evidentiraju na teret, odnosno, u korist ostalog rezultata.

c) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatuvrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji seplaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviruostalih rashoda.

3.19. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva i prihodi nastali po osnovu poslova u ime i za račun trećih lica, gde Grupa ima ulogu agenta,nisu uključeni u bilansne stavke banke.

4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE, PROSUĐIVANJA I PRETPOSTAVKE

4.1. Koncept nastavka poslovanja

Konsolidovani finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumevada će Grupa nastaviti da posluje u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti. Rukovodstvo Grupenije svesno bilo koje materijalne neizvesnosti koja može uzrokovati sumnju u mogućnost kontinuitetaposlovanja Grupe. S obzirom na navedeno, finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavkaposlovanja.

Sastavljanje i prikazivanje konsolidovanih finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Grupe korišćenjenajboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava iobaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja konsolidovanihfinansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda.



30

4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE, PROSUĐIVANJA I PRETPOSTAVKE(nastavak)

4.1. Koncept nastavka poslovanja (nastavak)

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanjakonsolidovanih finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procenei pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansuuspeha za periode u kojima su postale poznate.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovatimaterijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijskegodine.

4.2. Utvrđivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata

Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu na dan bilansa stanja sebazira na kotiranim tržišnim cenama ponude i tražnje, bez umanjenja po osnovu transakcionih troškova.Fer vrednost finansijskih instrumenata koji nisu kotirani na aktivnom tržištu se određuje korišćenjemodgovarajućih tehnika vrednovanja, koje obuhvataju tehnike neto sadašnje vrednosti, poređenje sasličnim instrumentima za koje postoje tržišne cene i ostale relevantne modele.

Kada tržišni inputi nisu dostupni, oni se određuju procenjivanjima koja uključuju određeni stepenrasuđivanja u proceni „fer“ vrednosti. Modeli procene oslikavaju trenutno stanje na tržištu na datummerenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili nakon datuma merenja. Stoga se tehnikevrednovanja revidiraju periodično, kako bi na odgovarajući način odrazile tekuće tržišne uslove.

4.3. Obezvređenje finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti

Grupa procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskogsredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupafinansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postojeobjektivni dokazi o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnogpriznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokovefinansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena.

Ovi dokazi mogu da uključe dostupne podatke koji ukazuju na to da je nastala nepovoljna promena ustatusu zajmoprimca u Grupi , u pogledu plaćanja obaveza prema Grupi ili nacionalnim/lokalnimekonomskim uslovima koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza.

Grupa razmatra dokaze obezvređenja na individualnoj i grupnoj osnovi. Za sva pojedinačno značajnafinansijska sredstva procena obezvređenja se sprovodi na individualnoj osnovi. Sva značajna sredstvaza koja na individualnoj osnovi nije utvrđeno obezvređenje procenjuju se na grupnoj osnovi kako bi seutvrdilo obezvređenje koje se desilo, ali još uvek nije identifikovano. Sredstva koja nisu individualnoznačajna, a koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti grupišu se po osnovu sličnih karakteristikarizika.

Kada je reč o proceni gubitaka po osnovu obezvređenja kredita, Grupa vrši pregled kreditnog portfolia, uslučaju da se radi o rezervisanjima na grupnoj osnovi (bez obzira da li se nalaze u statusu neizmirenjaobaveza ili ne) najmanje jednom mesečno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. Individualnaprocena ispravke vrednosti se radi u skladu sa promenama pretpostavki za obračun budućih novčanihtokova, a njihovo revidiranje najmanje jednom kvartalno.

Prilikom procene obezvređenja na grupnoj osnovi, Grupa koristi statističke modele istorijskih trendovaverovatnoće nastanka gubitka, oporavka i naplate i nastalih gubitaka. Rukovodstvo Grupe vrši procenena bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sakarakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnomportfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje sekoriste za procenjivanje iznosa i rasporeda budućih tokova gotovine redovno se revidiraju radi smanjenjasvih razlika između procenjenih i ostvarenih gubitaka.



31


4.3. Obezvređenje finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti (nastavak)

Obezvređenje sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti se utvrđuje kao razlika izmeđuknjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokovadiskontovanih originalnom efektivnom kamatnom stopom. Gubici se priznaju u bilansu uspeha iodražavaju se u promenama ispravke vrednosti kredita. Kada naknadni događaj dovede do smanjenjaiznosa ispravke vrednosti, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

4.4. Rezervisanja po osnovu sudskih sporova

Grupa je uključena u određeni broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja iodnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavajuili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Grupa rutinski procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovihpitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključujuobaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikacijupotencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo.

Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos možepouzdano proceniti pažljivom analizom (Napomena 27). Potrebno rezervisanje se može promeniti ubudućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Potencijalne obaveze, kao i stavke koje nezadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa kojisadrže ekonomske koristi veoma mala.

4.5. Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske gubitke i/ili poreske kredite domere do koje je verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeniporeski gubici i/ili poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Grupe jeneophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu periodanastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike (Napomena 14).

4.6. Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekidaradnog odnosa

Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penzijunakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procenauključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih.Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacijeobelodanjene su u Napomeni 28 uz finansijske izveštaje.

4.7. Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i nekretnina, postrojenja i opreme

Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i nekretnina, postrojenja i opreme se zasnivana prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama nakoje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora.

Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postojiindikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje vekatrajanja. Uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati značajan uticaj na finansijskipoložaj Grupe, kao i na rezultate njenog poslovanja.



32


4.7. Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i nekretnina, postrojenja i opreme (nastavak)

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Grupe analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalnaulaganja i nekretnine, postrojenja i oprema Grupe. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvoobezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja . Ukolikoje nadoknadiv iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano,postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti.

Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva subjektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine,stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.

5. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA2014 2013

Prihodi od kamataBanke i druge finansijske organizacije 206.788 357.381Javna preduzeća 73.401 4.769Druga preduzeća 1.370.221 1.412.195Preduzetnici 112.916 127.620Javni sektor 120.990 6.041Stanovništvo 2.151.043 2.364.269Strana lica 255 79Drugi komitenti 74.927 300

Ukupno: 4.110.541 4.272.654Rashodi od kamataBanke i druge finansijske organizacije 356.462 363.736Javna preduzeća 14.034 5.586Druga preduzeća 353.707 584.020Preduzetnici 11.812 4.730Javni sektor 17.242 58.670Stanovništvo 483.586 540.475Strana lica 41.308 48.969Drugi komitenti 19.826 9.487

Ukupno: 1.297.977 1.615.673

Neto prihod po osnovu kamata 2.812.564 2.656.981



33

5. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA (nastavak)

Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata:

2014 2013Prihodi od kamataPo osnovu plasmana komitentima 3.555.921 3.695.724Po osnovu plasmana bankama i drugim finansijskim organizacijama 9.600 10.863Po osnovu reverznih repo poslova 105.644 217.846Po osnovu hartija od vrednosti 107.494 7.589Po osnovu dinarske obavezne rezerve 83.597 86.687Po osnovu depozita viškova likvidnih sredstava kod NBS 7.738 41.954Kamate po ostalim plasmanima 20.113 10.421Ostalo 336 247Prihodi po osnovu kamata finansijskog lizinga 220.098 201.323

Ukupno: 4.110.541 4.272.654Rashodi od kamataPo osnovu depoziti bankama i drugim finansijskim organizacijama 75.500 104.327Po osnovu depozita komitentima 932.593 1.250.547Po osnovu kredita od banaka i drugih finansijskih organizacija 289.884 260.799

Ukupno: 1.297.977 1.615.673

Neto prihod po osnovu kamata 2.812.564 2.656.981

6. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Prihode i rashode od naknada i provizija čine:

2014 2013Prihodi od naknada i provizijaPoslovi platnog prometa u zemlji 595.780 565.671Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 111.515 92.658Poslovi kupovine i prodaje deviza 312.211 346.347Kreditni poslovi 89.121 108.595Poslovi sa platnim karticama 237.977 230.085Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 103.087 102.294Prihodi po osnovu naknade zastupanja u osiguranju 60.071 33.661Ostali prihodi od naknada i provizija 21.394 21.355

Ukupno: 1.531.156 1.500.665Rashodi od naknada i provizijaPoslovi kupovine i prodaje deviza 161.334 208.028Poslovi platnog prometa u zemlji 26.665 23.498Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 36.852 31.778Kreditni poslovi 8.175 9.433Naknade Udruženju banaka 18.954 17.729Dinarske provizije za primljene devizne garancije i jemstva 52.017 7.798Rashodi naknada iz poslova sa platnim karticama 71.746 51.770Rashodi po osnovu zastupanja u osiguranju 19.208 18.435Ostali rashodi od naknada i provizija 18.623 13.071Rashodi po poslu lizinga 14.444 14.149

Ukupno: 428.018 395.689

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 1.103.138 1.104.977



34

7. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU

2014 2013

Dobici po osnovu prodaje akcija VISA Inc 69.243 -Dobici po osnovu prodaje akcija MasterCard 24.077 -Neto dobitak po osnovu prodaje finansijskih sredstavaraspoloživih za prodaju 93.320 -

U skladu sa odlukom Izvršnog odbora Grupe od 22. jula 2014. godine, izvršena je prodaja akcija VISAInc. i MasterCard, pri čemu je Grupe sa ostalog rezultata prenela dobitke po osnovu fer vrednosti ovihsredstava koji su na 31. decembra 2013. godine iznosili bruto RSD 93.913 hiljada.

8. NETO PRIHOD OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE

2014 2013

Pozitivne kursne razlike:- po osnovu deviznih potraživanja i obaveza 2.622.167 3.775.639- po osnovu ugovorene valutne klauzule 3.140.330 2.695.309- po osnovu finansijskog lizinga 239.282 258.343

Ukupno pozitivne kursne razlike: 6.001.779 6.729.291Negativne kursne razlike:- po osnovu deviznih potraživanja i obaveza 4.451.998 4.066.842- po osnovu ugovorene valutne klauzule 1.292.191 2.328.117-po osnovu finansijskog lizinga 236.377 257.205

Ukupno negativne kursne razlike: 5.980.566 6.652.164Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutneklauzule 21.213 17.127

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

2014 2013

Prihodi od smanjenja obaveza 110.323 14.136Prihodi od dividendi i učešća 216 396Prihodi po osnovu prefakturisanja troškova 14.077 14.306Prihodi od zakupnina 6.894 7.284Prihodi od naplaćenih sudskih i advokatskih troškova 7.403 4.803Dobici od prodaje osnovnih sredstava 7.342 313Viškovi 1.222 16.850Prihodi po osnovu operativnog poslovanja 1.186 2.622Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja (Napomena 27) 1.093 1.612Dobici od prodaje nepokretnosti stečene naplatom potraživanja 1.038 -Ostali poslovni prihodi 7.235 18.936Dobici po osnovu prodaje predmeta lizinga 207 2.968

Ukupno ostali poslovni prihodi 158.236 84.226



35

10. NETO RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNORIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI

2014 2013Prihodi od ukidanja obezvredjenja finansijskih sredstava:- Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (Napomena 16) 83 3- Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija(Napomena 18) 152 316- Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 19) 750.050 766.845- Ostala sredstva (Napomena 23) 70.056 176.944Ukupno prihodi od ukidanja obezvredjenja finansijskihsredstava:

820.341 944.108Rashodi obezvredjenja finansijskih sredstava:- Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (Napomena 16) (8) (27)- Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija(Napomena 18) (2.495) (2.566)- Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 19) (902.538) (1.037.808)- Ostala sredstva (Napomena 23) (118.170) (196.049)

Ukupno rashodi obezvredjenja finansijskih sredstava:(1.023.211) (1.236.450)

Neto rashod po osnovu obezvredjenja finansijskih sredstava: (202.870) (292.342)

Prihodi od ukidanja rezervisanja za kreditno rizične vanbilansnestavke: (Napomena 27) 47.720 20.026Rashodi rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne stavke: (Napomena 27) (172.253) (15.871)Ukupno rashod / prihod od ukidanja rezervisanja za kreditnorizične vanbilansne stavke: (124.533) 4.155Prihod od naplaćenih otpisanih potraživanja 1.421 187Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (176) (1.367)Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava ikreditno rizičnih vanbilansnih stavki: (326.158) (289.367)

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

2014 2013

Troškovi zarada i naknada zarada 1.199.107 1.135.123Troškovi poreza i doprinosa na zarade 579.693 598.113Ostali lični rashodi i naknade za privremene poslove 29.719 39.372(Prihodi)/rashodi od promene u rezervisanjima za primanja zaposlenih (2.701) 7.550

Ukupno troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 1.805.818 1.780.158

12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE2014 2013

Amortizacija nematerijalnih ulaganja (Napomena 20) 89.760 88.927Amortizacija nekretnina i oprema (Napomena 21) 109.337 149.229Amortizacija investicionih nekretnina (Napomena 22) 3.031 2.713

Ukupno troškovi amortizacije 202.128 240.869



36

13. OSTALI RASHODI2014 2013

Zakup 407.177 393.455Premije osiguranja 180.205 100.189Troškovi materijala 170.062 151.605Troškovi penala po osnovu raskida ugovora 129.654 -Tehnička asistencija matična Banka 111.067 85.129Održavanje osnovnih sredstava 103.291 75.885Održavanje softvera i licenci 92.449 108.796PTT i telekomunikacione usluge 81.073 83.408Reklama i propaganda 82.313 87.551Advokatske usluge 73.503 52.099Prevoz i dnevnice 39.366 40.737Komunalna taksa 33.961 27.402Sudski troškovi 25.376 32.132Transport i pratnja novca 28.011 30.627Čišćenje prostorija 24.303 25.820Profesionalne usluge 27.795 32.255Obezbeđenje objekata 17.414 18.858Doprinosi i porezi na zarade na teret poslodavca 14.725 15.759Troškovi razvoja projekta i projektne dokumentacije 14.228 10.062Obuka kadrova 13.610 12.851Rashodi po osnovu obezvređenja osnovnih sredstava 13.123 -Reprezentacija 11.982 13.659Održavanje bankomata 9.555 10.354Osiguranje opšte i tehničke odgovornosti 7.989 8.817Finansiranje zarada invalidnih lica i solidarna pomoć 7.530 5.952Materijalni troškovi zaposlenog osoblja 6.345 1.738Troškovi telekomunikacija – Rojters 6.163 5.751Porez na imovinu i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta 6.043 29.532Troškovi ostalih poreza 4.863 580Službeni listovi i časopisi 3.945 3.774Hotelski smeštaj i ishrana na službenom putu 3.166 2.917Komunalne i elektroinstalaterske usluge 3.012 3.186Članarine udruženjima 2.757 2.137Donacije i sponzorstva 2.592 5.459Rashodi po osnovu prodaje i otpisa osnovnih sredstava 2.336 14Rashodi po osnovu rezervisanja za obaveze (Napomena 27) 1.910 3.967Reinstalacija SW ATM softvera 1.603 1.188Transportne usluge 1.337 840Rashodi po osnovu promene vrednosti finansijskih obaveza 1.176 488Manjkovi i štete 1.128 16.565Ostali rashodi 13.574 19.573

Ukupno ostali rashodi 1.781.712 1.521.111



37

14. POREZI

(a) Komponente poreza na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:31.12.2014. 31.12.2013.

Tekući porez na dobitak (21.761) (9.688)Dobitak po osnovu odloženih poreza - 34.522Gubitak po osnovu odloženih poreza (8.567) (14.614)

Ukupno (30.328) 10.220

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobitak iskazanog u bilansu uspeha i proizvodadobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope

31.12.2014. 31.12.2013.

Dobitak pre oporezivanja 72.899 32.051

Obračunati porez po stopi od 15% (10.935) (4.808)

Poreski efekat prihoda koji se ne priznaju u poreske svrhe 39.441 150Poreski efekat rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe (32.722) (15.052)Poreske olakšice po osnovu prenetih gubitaka iz prethodnih godina - 10.022Poreski efekat gubitaka iz tekućeg perioda po osnovu kojih nisupriznata odložena poreska sredstva (22.516) -Gubitak /Dobitak po osnovu odloženih poreza (8.567) 19.908Poreska olakšica po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 4.971 -

Porez na dobitak prikazan u bilansu uspeha (30.328) 10.220

Napred navedena obelodanjivanja su bazirana na trenutnom očekivanju Grupe u vezi sa poreskimbilansom 2014. godine. Ova očekivanja mogu biti korigovana do predaje konačnog poreskog bilansa do30.06.2015. godine, u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica kada je rok za predaju konačnogporeskog bilansa.

Grupa je po poreskom bilansu za 2014. godinu ostvarila poreski gubitak, ali i kapitalni dobitak u iznosuod RSD 100.514 hiljada i po osnovu kojeg Grupa ima tekuću obavezu za porez.

Odložena poreska sredstva se odnose na oporezive privremene razlike između knjigovodstvenevrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove u 2014. godini, dok izprethodnog perioda Grupa ima odložena poreska sredstva po osnovu poreskog gubitka i poreskih kredita.

31.12.2014. 31.12.2013 01.01.2013.

Odložena poreska sredstva 187.558 196.127 176.218Odložene poreske obaveze - (14.087) (6.386)

Neto odložena poreska sredstva 187.558 182.040 169.832



38

14. POREZI (nastavak)

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobitak iskazanog u bilansu uspeha i proizvodadobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope (nastavak)

Kretanja na odloženim poreskim sredstvima i obavezama data su u sledećoj tabeli:

Prenosiviporeski

gubici/krediti

Privremenarazlika naosnovnim

sredstvima

Ostaloodloženaporeskasredstva

Ukupnoodloženaporeskasredstva

Odloženeporeskeobaveze

Stanje na dan 1. januara2013. 146.242 28.688 1.287 176.217 (6.386)U korist (teret) bilansauspeha - 21.067 (1.159) 19.908 -U korist (teret) kapitala - - - - (7.701)Stanje na dan 31.decembra 2013. 146.242 49.755 128 196.125 (14.087)U korist (teret) bilansauspeha (4.970) (3.562) (35) (8.567) -U korist (teret) kapitala - - - - 14.087Stanje na dan 31.decembra 2014. 141.272 46.193 93 187.558 -

ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Prenosivi poreski gubici i krediti 141.565 146.536 146.617Privremene razlike na osnovnim sredstvima inematerijalnim ulaganjima 45.993 49.591 29.601

Ukupno odložena poreska sredstva 187.558 196.127 176218

Grupa ima na raspolaganju prenosive poreske gubitke i kredite koji su nastali u ranijim godinama i moguse koristiti u narednim fiskalnim godinama kao što je prikazano u sledećoj analizi.

31.12.2014. 31.12.2013.

Prenosivi poreski gubici- do jedne godine 243.492 -- od jedne do pet godina 4.243.155 3.085.015- preko pet godina - 1.251.526

Ukupno prenosivi poreski gubici: 4.486.647 4.336.541

Prenosivi poreski krediti- do jedne godine 147.085 27.785- od jedne do pet godina 184.014 279.982- preko pet godina 17.099 53.299

Ukupno prenosivi poreski krediti: 348.198 361.066

Grupa je na dan 31. decembra 2014. godine priznala odložena poreska sredstva po osnovu naprednavedenih poreskih gubitaka i kredita u iznosu od RSD 141.272 hiljada (31. decembar 2013: RSD146.242 hiljada).



39

14. POREZI (nastavak)

ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA (nastavak)

Grupa nije priznala odložena poreska sredstva po osnovu preostalih iznosa zbog neizvesnosti u vezi sapostojanjem dovoljnih iznosa buduće oporezive dobiti u odnosu na koju prenosivi poreski gubici i kreditimogu biti iskorišćeni.

ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE31.12.2014. 31.12.2013 01.01.2013.

Privremene razlike po osnovu HOV raspoloživih zaprodaju - 14.087 6.386

Ukupno odložene poreske obaveze - 14.087 6.386

15. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

Gotovina i sredstva kod centralne banke obuhvataju:

31.12.2014. 31.12.2013 01.01.2013.U dinarimaŽiro račun 5.842.854 4.437.214 5.076.138Gotovina u blagajni u dinarima 750.325 865.681 908.494

6.593.179 5.302.895 5.984.632U stranoj valutiObavezna rezerva kod Narodne banke Srbije 6.391.290 5.589.513 6.966.132Gotovina u blagajni u stranoj valuti 866.048 777.534 779.896

7.257.338 6.367.047 7.746.028

Ukupno gotovina i sredstva kod centralne banke 13.850.517 11.669.942 13.730.660

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa OdlukomNarodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“ br.3/2011, 31/12, 57/12, 78/12, 87/12, 107/12, 62/13 i 125/14), koja propisuje da banke obračunavajudinarsku obaveznu rezervu po stopama od :

- 5% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine,odnosno do 730 dana,

- 0% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine,odnosno preko 730 dana.

Grupa je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarskeobavezne rezerve na svom žiro-računu. Obračunata dinarska obavezna rezerva izdvaja se u dinarima nažiro račun Grupe.

Obračunata dinarska obavezna rezerva po obračunu od 17. decembra 2014. godine, (na osnovuprosečnog stanja depozita iz meseca novembra 2014. godine) iznosila je RSD 4.087.950 hiljada (2013:RSD 3.335.265 hiljada).

Narodna banka Srbije plaća Grupi kamatu na izdvojena sredstva, koja je u toku 2014. godine, bila 2.50%na godišnjem nivou.



40

15. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (nastavak)

Na dan 31. decembra 2014. godine, Grupa je bila usaglašena sa propisima Narodne banke Srbije upogledu obračuna i izdvajanja dinarske obavezne rezerve.

Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa OdlukomNarodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnikRepublike Srbije“ br. 3/2011, 31/12.57/12, 78/12, 87/12, 107/12, 62/13 i 125/14) koja propisuje da bankeobračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od:

- 27% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine,odnosno 730 dana,

- 20% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine,odnosno preko 730 dana,

- 50% na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom za sve ročnosti.

Na dan 31. decembra 2014. godine, Grupa je bila usaglašena sa propisima Narodne banke Srbije upogledu obračuna i izdvajanja devizne obavezne rezerve.

Narodna banka Srbije ne plaća Grupi kamatu na izdvojena sredstva na redovnom deviznom računuobavezne rezerve.

Obračunata devizna obavezna rezerva po obračunu od 17. decembra 2014. godine, (na osnovuprosečnog stanja depozita iz meseca novembra 2014. godine) iznosila je RSD 6.751.001 hiljada (2013:RSD 6.753.050 hiljada).

16. FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU

Finansijska sredstva raspoložova za prodaju čine:31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Hartije od vrednosti –akcije VISA Inc. - 68.842 48.580Hartije od vrednosti - akcije MasterCard - 25.072 15.283

- 93.914 63.863

Ispravka vrednosti na dan - (71) (48)Ukupno finansijska sredstva raspoloživa zaprodaju - 93.843 63.815

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

31.12.2014. 31.12.2013.

Stanje na početku godine 71 48Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 8 27Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 10) (83) (3)Neto kursne razlike 4 (1)

Ispravka vrednosti na dan - 71



41

17. FINANSIJSKA SREDSTVA KOJA SE DRŽE DO DOSPEĆA

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća predstavljaju:

31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Dugoročne kuponske obveznice MinistarstvaFinansija 1.074.584 - -Trezorski zapisi Ministarstva Finansija - - 194.169Ukupno finansijska sredstva koja se drže dodospeća 1.074.584 - 194.169

Grupa na dan 31.12.2014. godine ima dugoročne kuponske obveznice Ministarstva Finansija RepublikeSrbije sa varijabilnom kamatnom stopom (referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije + 1,49%).

18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Reverzni repo plasmani kod Narodne Banke Srbije - 3.900.817 801.346Sredstva na deviznim računima banaka 825.329 585.413 704.827Krediti i potraživanja od drugih finansijskihorganizacija 4.788 3.390 194Namenski depozit za kupoprodaju hartija od vrednosti 4.838 4.586 4.549

834.955 4.494.206 1.510.916

Ispravka vrednosti na dan (4.649) (2.306) (56)Ukupno krediti i potraživanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 830.306 4.491.900 1.510.860


31.12.2014. 31.12.2013.

Stanje na početku godine 2.306 56Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 2.495 2.566Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 10) (152) (316)

Ispravka vrednosti na dan 4.649 2.306



42

19. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA

a) Pregled po vrstama korisnika kredita

31.12.2014 31.12.2013 01.01.2013Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Javna preduzeća 193.846 1.161.847 1.355.693 170.321 1.588.378 1.758.699 24.908 19.701 44.609Druga preduzeća 5.087.008 15.760.819 20.847.827 7.939.196 12.328.166 20.267.362 9.786.086 15.898.850 25.684.936Preduzetnici 415.874 647.162 1.063.036 639.241 535.316 1.174.557 674.917 593.098 1.268.015Javni sektor 645 449.070 449.715 865 22.733 23.598 31.013 51.424 82.437Stanovništvo 2.124.202 26.110.448 28.234.650 2.624.744 20.975.652 23.600.396 2.346.224 17.080.311 19.426.535Strana lica 132.489 - 132.489 110.753 - 110.753 194 114.438 114.632Drugi komitenti 706.501 2.623.840 3.330.341 4.011.025 23.437 4.034.462 3.129.219 9.955 3.139.174

Ukupno 8.660.565 46.753.186 55.413.751 15.496.145 35.473682 50.969.827 15.992.562 33.767.776 49.760.338

Ispravka vrednosti - - (4.205.016) - - (4.464.305) - - (4.215.380)

Stanje na dan - - 51.208.735 - - 46.505.522 - - 45.544.985



43

19. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA (nastavak)

b) Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:31.12.2014. 31.12.2013.

Stanje na početku godine 4.464.305 4.215.380Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 902.538 1.037.808Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 10) (750.050) (766.845)Otpis (516.064) (39.880)Neto kursne razlike 104.287 17.842

Ispravka vrednosti na dan 4.205.016 4.464.305

20. NEMATERIJALNA ULAGANJA

Promene na nematerijalnim ulaganjima:

Softver ilicence

Nematerijalnaulaganja u

pripremi

Ukupnonematerijalna

ulaganjaNabavna vrednostStanje na početku godine 2014. 642.659 7.543 650.202Povećanje nabavke u toku godine - 69.410 69.410Prenosi sa investicija u toku 76.546 (76.546) -Otuđenja i rashodovanja (216.430) - (216.430)

Stanje na dan 31. decembra 2014. 502.775 407 503.182

Akumulirana amortizacija i obezvređenjeStanje na početku godine 478.185 - 478.185Amortizacija (Napomena 12) 89.760 - 89.760Otuđenja i rashodovanja (216.430) - (216.430)

Stanje na dan 31. decembra 2014. 351.515 - 351.515Neto sadašnja vrednost na dan31. decembra 2014. 151.260 407 151.667

Stanje na dan 31. decembra 2013. 164.474 7.543 172.017

Stanje na dan 01. januara 2013. 151.204 567 151.771

Neto sadašnju vrednost nematerijalnih ulaganja na dan 31. decembra 2014. godine najvećim delom činelicence i softver.



44

21. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

Promene na nekretninama, postrojenjima i opremi :

Građevinskiobjekti

Oprema iostala

sredstva

Osnovnasredstva

uzeta ufinansijski

lizing

Ulaganje uiznajmljeni

poslovniprostor

Osnovnasredstva u

pripremi

Ukupnonekretnine,postrojenja

i opremaNabavna vrednostStanje na početkugodine 1.577.011 1.190.946 3.846 141.014 9.712 2.922.529Povećanje u tokugodine 12.384 2.776 - - 90.356 105.516Prenos sa investicija utoku - 100.051 - 17 (100.068) -Prenos sa lizinga - 3.846 (3.846) - - -Otuđenja irashodovanja (16.621) (84.487) - (2.131) - (103.239)Stanje na dan 31.decembra 2014. 1.572.774 1.213.132 - 138.900 - 2.924.806

Akumulirana amortizacija i obezvređenjeStanje na početkugodine 284.710 1.025.087 3.461 123.925 - 1.437.183Amortizacija(Napomena 12) 39.088 59.530 385 10.334 - 109.337Prenos sa lizinga - 3.846 (3.846) - - -Obezvređenjeosnovnih sredstava 12.650 - - - - 12.650Otuđenja irashodovanja (168) (81.678) - (2.131) - (83.977)Stanje na dan 31.decembra 2014. 336.280 1.006.785 - 132.128 - 1.475.193Neto sadašnjavrednost na dan 31.decembra 2014. 1.236.494 206.347 - 6.772 - 1.449.613Stanje na dan 31.decembra 2013. 1.292.301 165.858 385 17.089 9.712 1.485.345Stanje na dan 01.januara 2013. 1.313.908 173.122 1.154 31.167 51 1.519.402

Na dan 31. decembra 2014. godine, Grupa ne poseduje odgovarajuće vlasničke listove za građevinskeobjekte čija sadašnja vrednost iznosi RSD 306.325 hiljada (2013: RSD 397.939). Rukovodstvo Grupe,kao i stručne službe, preduzimaju sve neophodne mere za uknjižavanje ovih nepokretnosti.

Na dan 31. decembra 2014. godine, Grupa nema tereta na osnovnim sredstvima.

Neto sadašnju vrednost opreme na dan 31. decembra 2014. godine najvećim delom čine računarska itelekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj i motorna vozila.

Grupa je sa stanjem na dan 31.12.2014. godine izvršila procenu vrednosti pojedinih kategorijagrađevinskih objekata u cilju identifikacije obezvređenja i priznala je efekte obezvređenja sa stanjem nataj dan u iznosu od RSD 12.650 hiljada. Efekte obezvređenja Grupa je evidentirala na teret rashoda i ukorist ispravki vrednosti građevinskih objekata za koje je vršena procena obezvređenja.



45

22. INVESTICIONE NEKRETNINE

Promene na investicionim nekretninama:Investicione

nekretnineNabavna vrednostStanje na početku godine 122.987

Stanje na dan 31. decembra 2014. 122.987Akumulirana amortizacija i obezvređenjeStanje na početku godine 16.660Amortizacija (Napomena 12) 3.031Obezvređenje investicionih nekretnina 472Otuđenja i rashodovanja -

Stanje na dan 31. decembra 2014. 20.163

Neto sadašnja vrednost na dan 31. decembra 2014. 102.824

Stanje na dan 31. decembra 2013. 106.327

Stanje na dan 01. januara 2013. 85.838

Grupa je sa stanjem na dan 31.12.2014. godine izvršila procenu obezvređenja vrednosti pojedinihkategorija investicinih nekretnina i priznala je efekte obezvređenja sa stanjem na taj dan u iznosu odRSD 472 hiljada. Efekte obezvređenja Grupa je evidentirala na teret rashoda i u korist ispravki vrednostiinvesticionih nekretnina za koje je vršena procena obezvređenja.

23. OSTALA SREDSTVA31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Potraživanja za naknade i provizije 31.569 33.290 26.661Potraživanja od zaposlenih 78 97 847Potraživanja po osnovu pretplaćenih poreza 5 1.916 -Dati avansi 9.702 38.370 13.113Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 47.361 53.556 53.209Potraživanja u obračunu 6.640 4.440 16.103Razgraničena potraživanja za ostale troškove 33.788 30.733 18.769Razgraničeni rashodi kamata 278 717 3.288Ostala aktivna vremenska razgraničenja 27.409 9.153 9.786Sredstva stečena naplatom potraživanja 136.755 18.539 22.317Potraživanja po osnovu prodatih predmeta lizninga - 17.220 15.534Prelazni računi 47.328 24.036 10.290Ostala učešća u kapitalu 570 570 570

Ukupno ostala sredstva 341.483 232.637 190.487

Ispravka vrednosti (50.501) (71.068) (61.723)

Stanje na dan 290.982 161.569 128.764



46

23. OSTALA SREDSTVA (nastavak)


31.12.2014. 31.12.2013.

Stanje na početku godine 71.068 54.022Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 118.170 196.049Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 10) (70.056) (176.944)Otpis (74.011) (1.949)Neto kursne razlike 5.330 (110)

Ispravka vrednosti na dan 50.501 71.068

24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIMORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

Struktura depozita i ostalih obaveza na dan 31. decembar 2014. godine prikazana je u tabeli unastavku:

31.12.2014.Depoziti i ostale finansijskeobaveze: Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Domaće banke 350.377 - - 350.377Ostale finansijske organizacije 330.466 604.642 726 935.834Matična banka 78.565 1.822.794 305.492 2.206.851

UKUPNO 759.408 2.427.436 306.218 3.493.062Primljeni krediti Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Domaće banke 400.000 - - 400.000Evropska Investiciona Banka - - 4.540.590 4.540.590Matična banka - - 8.829.956 8.829.956Fond za razvoj Republike Srbije - - 19.056 19.056

UKUPNO 400.000 - 13.389.602 13.789.602Ukupno depoziti i ostale obavezeprema bankama, drugimfinansijskim organizacijama 1.159.408 2.427.436 13.695.820 17.282.663

U okviru obaveza u dinarima prema domaćim bankama najznačajnije učešće beleže dinarski depozitibanaka deponovani sa rokom do 14 dana i kamatnom stopom na godišnjem nivou od 8,00%.

U okviru obaveza u dinarima prema ostalim finansijskim organizacijama značajno učešće imaju depozitipo viđenju deponovani uz kamatnu stopu na godišnjem nivou od 9,82%.

Kratkoročni oročeni depoziti u dinarima od finansijskih organizacija deponovani su po na periode odmesec dana, dva meseca, tri meseca i na godinu dana uz kamatne stope u rasponu od 6,6% do 9,2% uzavisnosti od ročnosti.



47

24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (nastavak)

U okviru obaveza u stranoj valuti prema matičnoj Banci Credit Agricole S.A. Pariz najznačajnije učešće beleže obaveze po osnovu uzetih depozita u stranoj valuti ito depozita uzetih na period od 91 do 180 dana u iznosu od EUR 15.000 hiljada po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od 0,13% do 0,19% .Takođe, nadan 31. decembra, Grupa je koristila devet kredita od Credit Agricole S.A sa kamatnim stopama od 3M Euribor +1.22% od 3M Euribor + 1.61% godišnje, kojidospevaju u periodu od 2015. godine do 2017. godine.

Na dan 31. decembar 2014. godine, Grupa ima primljen overnight kredit u dinarima od domaće banke po kamatnoj stopi od 8,00 %.

U 2013. godini, Grupa je započela saradnju sa Evropskom Investicionom Bankom i na dan 31. decembra 2014. godine, ima EUR 37.576 hiljada odnosno RSD4.540.590 hiljada primljenih kredita, sa kamatom od 0,340% do 1,226% i rokom dospeća od 2018. do 2021. godine.

Grupa na dan 31. decembra 2014. godine ima primljene kredite od matične banke Credit Agricole S.A. u iznosu od EUR 73.000 hiljada odnosno RSD 8.829.956hiljada. Grupa je kredite primila tokom 2010, 2011, 2013. i 2014. godine po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od 1,197% do 1,932% sa rokom dospeća od2014. godine do 2023. godine.

Struktura depozita i ostalih depozita prema komitentima na dan 31. decembra i na dan 01. januara 2013. godine prikazana je u sledećoj tabeli:

31.12.2013. 01.01.2013.Depoziti i ostale finansijske obaveze: Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni UkupnoDomaće banke 164 - - 164 1.790 - - 1.790Druge finansijske organizacije 262.392 760.509 232.265 1.255.166 241.246 857.481 228.119 1.326.846Matična banka 60.023 3.217.892 289.540 3.567.455 8.756 10.588.380 351.749 10.948.885UKUPNO 322.579 3.978.401 521.805 4.822.785 251.792 11.445.861 579.868 12.277.521

Primljeni krediti Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni UkupnoDomaće banke 561.746 - - 561.746 284.296 - - 284.296

Evropska investiciona banka - - 1.963.575 1.963.575Matična banka 57.321 - 9.297.475 9.354.796Fond za Razvoj Republike Srbije 32.167 32.167 - - - -UKUPNO 619.067 - 11.293.217 11.912.284 - - 8.438.298 8.438.298

- - 32.380 32.380Ukupni depoziti i ostale obavezeprema bankama 941.646 3.978.401 11.815.022 16.735.069 284.296 - 8.470.678 8.754.974



48

25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA

Struktura depozita i ostalih depozita prema komitentima na dan 31. decembar 2014. godine prikazana jeu sledećoj tabeli:

31.12.2014.Depoziti i ostale finansijskeobaveze: Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Javna preduzeća 406.563 35.246 - 441.809Druga preduzeća 10.342.495 5.798.802 395.208 16.536.505Preduzetnici 810.444 57.635 13.325 881.404Javni sektor 250.339 106.000 - 356.339Stanovništvo 5.960.106 5.592.451 7.841.571 19.394.128Strana lica 801.307 138.823 898.304 1.838.434Drugi komitenti 447.878 162.462 2.027 612.367

UKUPNO 19.019.132 11.891.419 9.150.435 40.060.986

Depoziti po viđenju fizičkih lica u dinarima su deponovani po godišnjoj kamatnoj stopi od 0,50% do1,00%.

Devizni depoziti po viđenju fizičkih lica su deponovani po godišnjim kamatnim stopama od 0,10% do 0,30% za sredstva deponovana u valuti EUR.

Oročeni depoziti preduzeća u dinarima do jedne godine su deponovani uz kamatne stope u rasponu od4,5% do 8 % godišnje, a u stranoj valuti od 0,25 do 2,25% godišnje u zavisnosti od perioda oročavanja ivalute.

Kratkoročni i dugoročni oročeni depoziti fizičkih lica u dinarima i stranoj valuti su deponovani uz kamatnestope u rasponu od 4% do 8% godišnje, odnosno od 0,40% do 3% godišnje, u zavisnosti od valute iperioda oročavanja.



49

25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA (nastavak)

Struktura depozita i ostalih depozita prema komitentima na dan 31. decembra i 01. januara 2013. godine prikazana je u sledećoj tabeli:

31.12.2013. 01.01.2013.Depoziti i ostale finansijskeobaveze u dinarima: Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

javna preduzeća 171.474 768.191 - 939.665 12.962 48.076 - 61.038druga preduzeća 8.379.806 5.292.623 452.440 14.124.869 10.424.811 4.810.888 436.070 15.671.769Preduzetnici 612.038 51.703 10.079 673.820 - 53.976 7.491 61.467javni sektor 32.139 8.000 582 40.721 43 120.000 2.056 122.099Stanovništvo 5.342.382 5.344.950 7.534.208 18.221.540 3.445.093 4.504.357 5.977.378 13.926.828strana lica 141.703 818.952 275.800 1.236.455 33.650 604.959 231.498 870.107drugi komitenti 638.296 629.225 5.889 1.273.410 20.430 21.185 4.083 45.698

UKUPNO u dinarima 15.317.838 12.913.644 8.278.998 36.510.480 13.936.989 10.163.441 6.658.576 30.759.006



50

26. SUBORDINIRANE OBAVEZE31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Subordinirane obaveze 2.434.608 2.316.433 2.274.367

Ukupno subordinirane obaveze 2.434.608 2.316.433 2.274.367

Grupa ima primljen subordinirani kredit od matične Banke Credit Agricole S.A. uzet 2009. godine, sainicijalnim uslovima: EUR 40.000 sa kamatom od EURIBOR 3M plus 3,805% i datumom dospeća31.03.2017.godine. Uslovi vezani za subordinirani kredit u 2014. godini su: EUR 20.000 kamataEURIBOR 3M plus 3,679% i datumom dospeća 28.04.2023.godine. Subordinirani kredit nije obezbeđenkolateralom, sve obaveze koje proističu iz ugovora se smatraju subordiniranim, odnosno u slučajulikvidacije ili stečaja Grupe, otplaćuju se samo nakon izmirenja obaveza prema ostalim poveriocima.

27. REZERVISANJA31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Rezervisanja za gubitke po kreditno rizičnimvanbilansnim stavkama 132.792 5.583 9.727Rezervisanja za sudske sporove 30.284 30.689 31.321Rezervisanja za operativni rizik 9.237 12.524 17.700Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 47.120 64.320 57.192

Ukupno rezervisanja 219.433 113.116 115.940

Promene na rezervisanjima bile su sledeće

Rezervisanja za gubitke po kreditno rizičnim vanbilansnim stavkama

31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Stanje na početku godine 5.583 9.727 21.101Nova rezervisanja (Napomena 10) 172.253 15.871 153.284Ukidanje rezervisanja (Napomena 10) (47.720) (20.026) (166.376)Neto kursne razlike 2.676 11 1.717

Stanje na dan 132.792 5.583 9.727

Rezervisanja za sudske sporove31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Stanje na početku godine 30.689 31.321 31.713Nova rezervisanja (Napomena 13) 1.910 3.967 9.933Ukidanje rezervisanja (Napomena 9) (1.093) (1.612) (3.277)Korišćenje rezervisanja - plaćanja (1.222) (2.983) (7.065)Neto kursne razlike - (4) 17

Stanje na dan 30.284 30.689 31.321



51

27. REZERVISANJA (nastavak)

Rezervisanja za operativni rizik31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Stanje na početku godine 12.524 17.700 17.998Nova rezervisanja - 40 -Korišćenje rezervisanja - plaćanja (3.287) (5.216) (298)

Stanje na dan 9.237 12.524 17.700

Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Stanje na početku godine 64.320 57.192 84.675Nova rezervisanja 4.712 7.520 4.792Ukidanje rezervisanja (7.812) (29) (32.122)Korišćenje rezervisanja - plaćanja (554) (363) -Neto kursne razlike - - (153)Aktuarski dobici (13.546) - -

Stanje na dan 47.120 64.320 57.192

Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih obuhvataju rezervisanja za otpremnine od RSD 30.384hiljade i rezervisanja za beneficije zaposlenih po osnovu podele besplatnih akcija matične banke od RSD15.042 hiljade.

Pretpostavke koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine zaodlazak u penziju:

- podaci o zaposlenima,- ukupan radni staž na dan 31.12.2014. godine,- godina rođenja i pol,- broj godina do starosne odnosno pune penzije,- tablice smrtnosti Republike Srbije 2001-2003,- kamatna stopa 10,3%,- prosečna bruto zarada u Republici Srbiji u periodu januar-decembar 2014. godine, pri čemu je

bruto zarada za mesece novembar i decembar pretpostavljena i izračunata na bazi bruto zaradeza mesec oktobar i povećanja bruto zarade od septembra do oktobra 2014. godine i

- pretpostavljeni rast zarada od 7% godišnje.

Promene na rezervisanjima za otpremnina prikazane su u tabeli u nastavku:

Sadašnja vrednost obaveza za primanja zaposlenih 31.12.2013. 53.991Troškovi uslugaa. Troškovi tekućeg rada 2.567b. Troškovi minulog rada (16.039)c. Trošak kamate 5.569d. Plaćanja (398)Aktuarski dobici proizašli iz:a. promena u demografskim pretpostavkama (10.082)b. promena u finansijskim pretpostavkama 1.819c. promena u iskustvenim pretpostavkama (5.348)

Sadašnja vrednost obaveza za primanja zaposlenih 31.12.2014. 32.079



52

28. OSTALE OBAVEZE31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Obaveze prema dobavljačima 139.513 101.442 46.517Obaveze za neto zarade i naknade zarada 133.864 190.687 231.909Obaveze za poreze 8.242 16.882 10.469Obaveze u obračunu 6.771 4.396 21.977Primljeni avansi 6.562 102.920 6.510Ostale obaveze 28.523 63.281 99.060Prelazni računi 31.624 17.259 10.524Pasivna vremenska razgraničenja:Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode: 65.235 53.418 46.483Razgraničeni ostali prihodi: 31.855 28.998 19.196Ostala pasivna vremenska razgraničenja 247.785 153.485 23.617

Ukupno ostale obaveze 699.974 732.768 516.262

29. KAPITAL31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Akcijski kapital – obične akcije 13.122.105 13.122.105 13.122.105Emisiona premija 1.523.079 1.523.079 1.523.079

Kapital 14.645.184 14.645.184 14.645.184

Rezerve 110.068 176.284 153.935Dobitak tekuće godine 71.610 62.928 36.725Gubitak prethodnih godina (6.385.601) (6.417.717) (6.433.785)

Stanje na dan 8.441.261 8.466.679 8.402.059

a) Akcijski kapital

Akcijski kapital Grupe formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija.

Upisani i uplaćeni kapital Grupe na dan 31. decembra 2014. godine, iznosi 10.093.927 običnih akcijanominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji. odnosno RSD 13.122.105 hiljada (2013: 10.093.927 običnihakcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji, odnosno RSD 13.122.105 hiljada).

Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan 31.decembra 2014. godine je sledeća:

Broj običnihakcija Učešće

Credit Agricole S.A. 10.093.927 100,00%

Grupa nema otkupljenih sopstvenih akcija.

b) Emisiona premija

Emisiona premija u iznosu od RSD 1.523.079 hiljada na dan 31. decembra 2014. godine (2013: RSD1.523.079 hiljada) nastala je kao pozitivna razlika između postignute prodajne vrednosti akcija i njihovenominalne vrednosti.



53

29. KAPITAL (nastavak)

c) Rezerve

Rezerve u iznosu od RSD 110.068 hiljada na dan 31. decembra 2014. godine. (2013: RSD 176.284hiljada) i sastoje od rezervi formiranih u skladu sa regulativom Narodne Banke Srbije i Statutom Banke uiznosu od RSD 96.458 kao i od aktuarskog dobitka u iznosu od RSD 13.610 hiljada na dan 31. decembra2014. godine nastalog na osnovu efekata promena u demografskim, finansijskim i iskustvenimpretpostavkama koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnineza odlazak u penziju.

U skladu sa članom 22 Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS". br. 107/2005 ,91/2010), kapital Grupeiznosi RSD 8.051.538 hiljada na dan 31. decembra 2014 godine, i veći je od propisanog minimuma10.000.000 evra prema zvaničnom srednjem kursu.

Pregled usaglašenosti pokazatelja Grupe sa zahtevima Narodne banke Srbije dat je u Napomeni 33.

30. VANBILANSNE POZICIJE31.12.2014. 31.12.2013.

a)Poslovi u ime i za račun trećih lica 667.865 718.829b) Garancije i ostale preuzete buduće obaveze 20.603.892 21.124.811

Stanje na dan 31. decembra 21.271.757 21.843.640

a) Poslovi u ime za račun trećih lica31.12.2014. 31.12.2013.

Kratkoročna potraživanja 7.012 7.653Dugoročna potraživanja 660.853 711.176

Stanje na dan 31. decembra 667.865 718.829

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica najvećim delom se sastoje od kratkoročnih idugoročnih kredita odobrenih iz sredstava primljenih od Fonda za razvoj poljoprivrede u iznosu od RSD151.210 hiljada (2013: RSD 241.731 hiljada), dok se iznos od RSD 515.409 hiljada odnosi na sredstvaprimljena od Nacionalne korporacije za obezbeđenje stambenih kredita (2013: RSD 475.800 hiljada) kao iiznosa od RSD 1.246 hiljada (2013: RSD 1.298 hiljada) koji se odnosi na prijem menica.



54

30. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak)

b) Garancije i ostale preuzete buduće obaveze

Garancije 31.12.2014. 31.12.2013.Izdate plative garancije za otplatu kredita 4.256.021 4.778.583Činidbene garancije 3.987.408 3.515.043

Ukupno plative i činidbene garancije 8.243.429 8.293.626

Nepokriveni akreditivi i dati avali 919.363 773.668Neiskorišćene preuzete obaveze 11.441.100 12.057.517

Stanje na dan 31. decembra 20.603.892 21.124.811

Neiskorišćene preuzete neopozive obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se nemogu jednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima,višenamenske okvirne kredite i ostale preuzete neopozive obaveze. Preuzete neopozive obaveze običnoimaju fiksne datume kada ističu ili druge odredbe u vezi isteka. Pošto preuzete neopozive obaveze moguisteći pre povlačenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoren iznos ne predstavlja neophodnobuduće gotovinske odlive. Grupa prati ročnost preuzetih neopozivih obaveza po osnovu neiskorišćenihodobrenih kredita jer dugoročne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoročnihpreuzetih obaveza.

31. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA

U skladu sa članom 18. Zakona o računovodstvu Grupa je obavila usaglašavanja potraživanja slanjemizvoda otvorenih stavki svim svojim dužnicima i poveriocima na dan 30. novembar 2014. godine.

Ukupan iznos overenih IOS-a kojima su potvrđena potraživanja Grupe iznosi RSD 13.674.815 hiljada.

Na osnovu razmenjenih IOS obrazaca sa klijentima, ostala su neusaglašena sledeća potraživanja iobaveze:

Ukupan iznos nerešenih IOS-a iznosi RSD 209.882 hiljada.

Osnovni razlog nerešenih IOS-a je zbog netačne adrese (RSD 142.144 hiljada), zatim zbog jednog delaposlatih IOS-a koji su bili overeni na mestu „osporeno“ bez navođenja komentara razloga osporavanja,nepotpisanih IOS obrazaca za potraživanje pri čemu Grupa smatra da iznos nerešenih IOS-a unavedenom iznosu nije od materijalnog značaja.

32. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA

Poslovni odnosi sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem

Grupa ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem isa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja koji su bazirani na uobičajenim tržišnim uslovima.Stanja na kraju godine su prikazana u sledećoj tabeli:

Stanje na dan31. decembra

Stanje na dan31. decembra

2014. 2013.Minusi na tekućim računima, kreditnekartice, gotovinski i potrošački krediti 3.935 1.524Stambeni krediti 12.640 16.987Ostali plasmani i potraživanja 2.811 2.378Depoziti 137.121 117.466



55

32. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak)

Efekti transakcija sa povezanim licima – pravna lica

2014Credit Agricole

S.A. Paris CA CIB Cariparma CA AssuranceCA Cards &

Payments Silca Progica Lesica

Krediti i potraživanja 385.853 - - - - - - -Ostala sredstva 2.996 668 - - - - - -

Ukupno aktiva 388.849 668 - - - - - -

Depoziti i ostale obaveze 11.030.533 1.130 - - - - - -Subordinirane obaveze 2.434.608 - - - - - -Ostale obaveze 57.274 73 - - - 613 - 427

Ukupna pasiva 13.522.415 1.203 - - - - 613 - 427

Prihod od kamata 175 - - - - - - -Prihod od naknada 2.702 39.601 51 - - - - -Neto prihodi od kursnih razlika - 12.093 - - - - - -Ostali prihodi 1.332 - - 3.347 - - - -

Ukupni prihodi 4.209 51.694 51 3.347 - - - - - - -

Rashodi od kamata 256.522 43.357 - - - - - -Rashodi od naknada 83.482 - - - - - - -Neto rashodi od kursnih razlika 899.483 - - - - - - -Ostali rashodi 116.365 156 - - 4.784 2.286 3.096 2.189

Ukupni rashodi 1.355.852 43.513 - - 4.784 2.286 3.096 2.189

Grupa ulazi u poslovne odnose sa matičnom bankom Credit Agricole S.A Pariz i ostalim članicama Credit Agricole Grupe .Sledeće tabele prikazuju stanjapotraživanja i obaveza, kao i odgovarajuće prihode i rashode po osnovu poslovnih odnosa sa povezanim licima, zaključno sa datumom bilansa stanja:



56


2013Credit Agricole

S.A. Paris CA CIB Cariparma CA AssuranceCA Cards &

Payments Silca Progica Lesica

Krediti i potraživanja 290.743 - - - - - - - - - - -Ostala sredstva 1.928 156.981 - - - - - - - - - -

Ukupno aktiva 292.671 156.981 - - - - - - - - - -

Depoziti i ostale obaveze 12.935.630 1.504 - - - - - -Subordinirane obaveze 2.316.433 - - - - - - -Ostale obaveze 40.816 156.604 51 3.173 - 405 693 -

Ukupna pasiva15.292.879

158.108 51 3.173 - 405 693 -

Prihod od kamata 79 - - - - - - -Prihod od naknada 3.132 56.019 - - - - - -Neto prihodi od kursnih razlika - - - - - - - -Ostali prihodi 4.822 - - - - - - -

Ukupni prihodi 8.033 56.019 - - - - - - - - - -

Rashodi od kamata 273.492 - - - - - - -Rashodi od naknada 33.033 32.561 - - - - - -Neto rashodi od kursnih razlika 79.335 4.398 - - 9 - - -Ostali rashodi 89.047 607 - 8.817 3.793 3.202 2.027 1.936

Ukupni rashodi474.907

37.566 - 8.817 3.802 3.202 2.027 1.936



57


Naknade članovima Upravnog i Izvršnog odbora, iskazane u bruto iznosu, u toku 2014. godine i 2013.godine, prikazane su u sledećoj tabeli:

Stanje na dan31.12.2014.

Stanje na dan31.12.2013.

Zarade članova Izvršnog Odbora 102.973 85.258Naknade članovima Upravnog Odbora 4,600 3.341Obračunata druga primanja 24.340 22.569Ukupno 131.913 111.168

33. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

33.1. Uvod

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnogidentifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesiupravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Grupe i svaki pojedinac u Grupije u svom domenu odgovoran za izloženost riziku. Grupa je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti itržišnom riziku. Grupa je takođe izložena i uticaju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanjarizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju,tehnologiji i industriji. Grupaprati ove rizike kroz proces strateškog planiranja.

Grupa je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznomriziku, operativnom riziku,riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik koncentracije),riziku trajnih ulaganja i riziku zemlje porekla.

Struktura upravljanja rizikom

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Grupa jeuspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika.

Upravni odbor i Izvršni odbor

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i zaodobravanje strategije i principa upravljanja rizicima.

Odbor za reviziju

Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Grupi.

Odbor za upravljanje rizicima

Odbor za upravljanje rizicima ima sveobuhvatnu odgovornost za razvoj strategije upravljanja rizicima iimplementaciju principa, okvira, politika i limita. Odbor je odgovoran za fundamentalne nalaze po pitanjurizika kao i za upravljanje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik.

Sektor za upravljanje rizicima

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik,čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.



58

33. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)

33.1. Uvod (nastavak)

Odeljenje kontrole rizika

Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitimadefinisanim u Grupi . Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošćuza nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizikakoji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ova jedinica takođe obezbeđujekompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO)

Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovorno za upravljanje aktivom i obavezama Grupe kao isveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnostGrupe.

Interna revizija

Proces upravljanja rizikom u Grupi se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije,koja ispituje adekvatnost procedura kao i usaglašenost Grupe sa usvojenim procedurama. Interna revizijadiskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Grupe i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima ipreporukama.

a) Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja

Rizici Grupe se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnimokolnostima i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkimmodelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako daodražava trenutno ekonomsko okruženje. Grupa takođe koristi metod najgorih scenarija koji se mogudesiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode.

Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavajuposlovnu strategiju i tržišno okruženje Grupe. Kao i nivo rizika koji je Grupa spremna da prihvati.Dodatno, Grupa prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnuizloženost svim tipovima rizika i aktivnostima.

Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali ikontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru,Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnuizloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racia likvidnostii promene profila rizika. Više rukovodstvo Grupe kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki vrednostiplasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sveneophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Grupa izložena.

Za svaki nivo u Grupi sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sveposlovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama.

Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Grupi oiskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije.



59


33.1. Uvod (nastavak)

b) Prekomerna koncentracija rizika

Koncentracija rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskompodručju, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovihugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ihjednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Grupe na promene kojepogađaju određenu industriju ili geografsko područje.

Kako bi se izbegla prekomerna koncentracija rizika, politike i procedure Grupe sadrže specifičnesmernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolia. Shodno tome, Grupa kontroliše i upravljaidentifikovanim koncentracijama kreditnog rizika.

33.2. Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da pojedina potraživanja Grupe neće biti potpuno naplaćena pod uslovimapod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili nespremnost dužnika da izmiri svojeobaveze u skladu sa odredbama ugovora. Pod dužnikom se smatra svako pravno ili fizičko lice koje imabilansnu i/ili vanbilansnu obavezu prema Grupi. Jednim dužnikom smatraju se sva povezana lica u smislučlana 2. Zakona o bankama.

Proces upravljanja kreditnim rizikom zasniva se na primeni opštih principa:

1) Primena konzistentnog pristupa i jedinstvenih standarda u procesu donošenja odluka oplasmanima Grupe;

2) Grupa utvrđuje limit ukupne izloženosti prema jednom dužniku, gde se pod jednim dužnikompodrazumeva i grupa povezanih lica u skladu sa odredbama Zakona o bankama;

3) Grupa prati i upravlja nivoom ukupne izloženosti dužnika u skladu sa usvojenom kreditnompolitikom Grupe;

4) Sve pojedinačne odluke o plasmanima kao i sve materijalno značajne izmene zaključenihugovora isključivo odobrava nadležni organ;

5) Nadležnost pojedinca u procesu odlučivanja o plasmanima Grupe utvrđena je u skladu sanjihovom kvalifikacijom, stručnošću i iskustvom, a što je predmet periodične provere.

Ključni element umanjenja kreditnog rizika su interni kriterijumi kreditnog rangiranja razvijeni od straneGrupe. Ovi kriterijumi, osim što su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, usklađeni su i sastandardima i kriterijumima Credit Agricole grupe. Metodologija kreditne procene dužnika se zasniva naanalizi: 1) finansijskih izveštaja klijenata iz prethodnog perioda (do 3 godine); 2) sadašnjih i budućihplanova i očekivanja u poslovanju klijenta; 3) kreditne istorije klijenta; 4) kvalitetu sredstava obezbeđenja;5) nefinansijkih parametara klijenata (organizacione strukture klijenta, kvaliteta menadžmenta klijenta,konkurentne sposobnosti i imidža klijenta itd.); 6) kvalitetu i broju jemaca plataca koji garantuju vraćanjekredita, itd, i to prvo prilikom pregleda i analize zahteva za odobravanje kredita, a kasnije i prilikompraćenja i vraćanja kredita.

Svi jemci-platci po svakom potraživanju Grupe, prolaze isti proces procene kreditne sposobnosti, kao iosnovni dužnik.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima Narodne banke Srbije, u Grupi su formirane organizacionejedinice za zaštitu od rizika kao i odeljenje za podršku korisnicima koje je zaduženo da obaveštavaklijente o njihovim obavezama prema Grupi, tekućim dospećima, mogućim kašnjenjima i otvorenimpitanjima. Ovo odeljenje sprovodi i postupak prinudne naplate u slučaju neispunjavanja obaveza klijenta uskladu sa ugovorenim rokovima i dostavlja podatke advokatskoj kancelariji koja pokreće dalje pravneradnje u cilju naplate.



60


33.2. Kreditni rizik (nastavak)

Rizici po potencijalnim obavezama srodni kreditnom riziku

Grupa izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Grupa ima potencijalnu obavezuda izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Grupa se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, kojise mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama.

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik gubitka koji proizilazi iz velike izloženosti Grupe određenoj grupi dužnika ilipojedinačnom dužniku. Koncentracija kreditnog rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada istojindustriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike, izloženi su istimfaktorima koji utiču na prihode i rashode komitenata što može biti od uticaja na izmirivanje njihovihugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ihjednako pogađaju. Da bi se i ostvario i održao sigurniji kreditni porfolio i da bi se minimizirao rizikkoncentracije, ustanovljavaju se mere bezbednosti definisanjem maksimalnog nivoa izloženosti i kreditnihlimita kao i redovnim praćenjem poštovanja ustanovljenih limita.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“ br. 112/08, 45/11, 94/11,119/12, 123/12, 23/13, 43/13 i 92/13) velika izloženost Grupe prema jednom licu ili prema grupipovezanih lica predstavlja izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala.

Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost Grupe kreditnom riziku izražena je kroz bruto vrednost finansijskih sredstava uBilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita, maksimalni iznos izloženosti jeste iznosobaveze. U 2014. godini iznos od RSD 11.441.100 hiljada se sastoji od RSD 871 hiljada neopozivih iRSD 11.440.229 hiljada opozivih obaveza (2013: RSD 951.679 hiljada opozivih i RSD 11.105.838 hiljadaneopozivih obaveza)



61



31.12.2014. 31.12.2013.

Klase finansijskih sredstava

Maksimalnabilansna izloženost

kreditnom rizikuIspravka

vrednosti

od čegagrupna

procena

Neto bilansnaizloženost kreditnom

riziku

Maksimalnabilansna

izloženostkreditnom riziku

Ispravkavrednosti

od čegagrupna

procena

Neto bilansnaizloženostkreditnom

riziku

Sredstva kod Centralne Banke 12.234.143 - - 12.234.143 10.026.727 - - 10.026.727Finansijska sredstva koja se drže dodospeća 1.074.584 - - 1.074.584 - - - -Finansijska sredstva raspoloživa zaprodaju - - - - 93.914 71 71 93.843Krediti i potraživanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 834.955 4.649 4.649 830.306 4.494.206 2.306 104 4.491.900Krediti i potraživanja od komitenata 55.413.751 4.205.016 1.501.151 51.208.735 50.969.827 4.464.305 1.345.527 46.505.522Ostala sredstva 113.121 50.501 35.473 62.620 116.280 53.024 33.986 63.256

Stanje na dan 31. Decembra 69.670.554 4.260.166 1.541.273 65.410.388 65.700.954 4.519.706 1.379.688 61.181.248Plative i činidbene garancije 8.243.429 130.380 41 8.113.049 8.293.624 2.935 52 8.290.689Nepokriveni akreditivi i dati avali 919.363 3 3 919.360 773.669 2 2 773.667Neiskorišćene preuzete obaveze 11.441.100 2.409 2.409 11.438.691 12.057.517 2.646 2.646 12.054.871

Stanje na dan 31. Decembra 20.603.892 132.792 2.453 20.471.100 21.124.810 5.583 2.700 21.119.227

UKUPNO 90.274.446 4.392.958 1.543.726 85.881.488 86.825.764 4.525.289 1.382.388 82.300.475

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Grupe sa stanjem na dan 31. decembra 2014. godine i na dan 31. decembra 2013. godine, pre uzimanja u obzir sredstavaobezbeđenja može se analizirati kroz sledeća geografska područja, po klasama finansijskih sredstava. U 2014. godini iznos od RSD 11.441.100 hiljada se sastoji odRSD 871 hiljada neopozivih i RSD 11.440.229 hiljada opozivih obaveza.



62



Klase finansijskih sredstavaSrbija Ostalo

Beograd VojvodinaOstatak

SrbijeEvropska

UnijaOstatak

svetaUkupno

2014

Sredstva kod centralne banke 12.234.143 - - - - 12.234.143Finansijska sredstva koja se drže dodospeća 1.074.584 - - - - 1.074.584Krediti i potraživanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 5.464 44 4.118 809.223 16.106 834.955Krediti i potraživanja od komitenata 23.160.931 19.710.854 12.409.478 - 132.488 55.413.751- od toga: Privreda 9.416.379 7.846.964 3.724.745 - - 20.988.088- od toga: Stanovništvo 11.382.176 9.995.616 7.906.445 - - 29.284.237- od toga: Javni sektor 1.296.647 444.713 202.599 - - 1.943.959- od toga: Ostali komitenti 1.065.729 1.423.561 575.689 - - 3.064.979- od toga: Strana lica - - - - 132.488 132.488Ostala sredstva 46.199 40.388 26.405 101 28 113.121

Bilansna aktiva 36.521.321 19.751.286 12.440.001 809.324 148.622 69.670.554

Potencijalne i preuzete obaveze 12.135.638 5.568.434 2.084.597 815.223 - 20.603.892

od toga: plative i činidbene garancije 4.891.674 2.386.878 754.446 210.431 - 8.243.429od toga: nepokriveni akreditivi 187.790 106.267 20.514 604.792 - 919.363od toga: neiskorišćene preuzeteobaveze 7.056.174 3.075.289 1.309.637 - - 11.441.100Maksimalna izloženost kreditnomriziku na dan 31. decembar 48.656.959 25.319.720 14.524.598 1.624.547 148.622 90.274.446

Kategorije bilansne aktive i vanbilansnih stavki kod kojih je Grupa izložena kreditnom riziku na dan 31.decembar 2013. godine. U 2013. godini iznos od RSD 12.057.517 hiljada se sastoji od RSD 951.679hiljada neopozivih i RSD 11.105.838 hiljada opozivih obaveza.

Klase finansijskih sredstava Ukupno 2013Srbija Ostalo

VojvodinaOstatak

SrbijeEvropska

UnijaOstatak

svetaSredstva kod Centralne banke 10.026.727 - - - - 10.026.727Finansijska sredstva raspoloživa zaprodaju - - - 68.842 25.072 93.914Krediti i potraživanja od banaka idrugih finansijskih institucija 3.905.584 3.163 47 536.657 48.755 4.494.206Krediti i potraživanja od komitenata 22.077.679 17.678.615 11.102.975 - 110.558 50.969.827od toga: Privreda 9.589.670 7.920.326 2.962.138 - - 20.472.134od toga: Stanovništvo 9.640.212 7.745.739 7.284.061 - - 24.670.012od toga: Javni sektor 1.431.983 479.175 211.714 - - 2.122.872od toga: Ostali komitenti 1.415.814 1.533.213 645.062 - - 3.594.251od toga: Strana lica - - - - 110.558 110.558Ostala sredstva 63.302 24.569 28.303 95 11 116.280

Bilansna aktiva 36.073.292 17.706.347 11.131.325 605.594 184.396 65.700.954

Potencijalne i preuzete obaveze 11.161.081 6.628.056 2.602.607 733.066 - 21.124.810

od toga: plative i činidbene garancije 5.050.595 2.169.122 914.052 159.855 - 8.293.624od toga: nepokriveni akreditivi 132.488 46.475 21.495 573.211 - 773.669od toga: neiskorišćene preuzeteobaveze 5.977.998 4.412.459 1.667.060 - - 12.057.517Maksimalna izloženost kreditnomriziku na dan 31. decembar 47.234.373 24.334.403 13.733.932 1.338.660 184.396 86.825.764

U 2014. godini iznos od RSD 11.441.100 hiljada se sastoji od RSD 871 hiljada neopozivih i RSD11.440.229 hiljada opozivih obaveza.

Analiza finansijskih sredstava Grupe za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke na dan 31. decembar 2014.godine, koje se klasifikuju po industrijskim sektorima pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja jeprikazana u sledećoj tabeli:



63



U 2014. godini iznos od RSD 11.441.100 hiljada se sastoji od RSD 871 hiljada neopozivih i RSD 11.440.229 hiljada opozivih obaveza.Analiza finansijskih sredstava Grupe za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke na dan 31. decembar 2014. godine, koje se klasifikuju po industrijskim sektorima preuzimanja u obzir sredstava obezbeđenja je prikazana u sledećoj tabeli:

Klase finansijskihsredstava Finansije Stanovništvo Prerađivačka Trgovina Rudarstvo Poljoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj Usluge Ostalo UkupnoSredstva kod Centralnebanke 12.234.143 - - - - - - - - - 12.234.143

Finansijska sredstva kojase drže do dospeća 1.074.584 - - - - - - - - - 1.074.584

Krediti i potraživanja odbanaka 834.955 - - - - - - - - - 834.955

Krediti i potraživanja odkomitenata 271.037 27.706.516 8.171.797 8.634.481 555.650 3.239.566 932.660 3.411.457 126.232 2.364.355 55.413.751od toga: Privreda - - 6.971.369 7.275.975 496.461 2.791.218 498.695 1.373.548 61.058 1.519.764 20.988.088

od toga: Stanovništvo - 27.706.516 244.313 703.414 53.077 365.020 25.271 26.213 49.374 111.039 29.284.237

od toga: Javni sektor 138.549 - 164.915 49 475 68.266 10.759 1.118.875 230 448.841 1.943.959

od toga:Ostali komitenti - - 791.200 655.043 5.637 15.062 397.935 899.821 15.570 284.711 3.064.979

od toga:Strana lica 132.488 - - - - - - - - - 132.488Ostala sredstva 19.658 27.548 10.876 11.931 2.687 1.174 1.892 4.553 3.991 28.811 113.121

Bilansna aktiva 14.434.377 27.734.064 8.182.673 8.646.412 558.337 3.240.740 934.552 3.416.010 130.223 2.393.166 69.670.554Potencijalne i preuzeteobaveze 336.755 1.436.353 6.211.420 8.185.348 143 1.098.500 1.380.044 1.181.051 42.366 731.912 20.603.892

od toga: plative ičinidbene garancije 224.554 17.344 1.990.000 3.800.713 - 218.326 862.101 648.390 1.850 480.151 8.243.429

od toga: nepokriveniakreditivi - - 676.441 40.355 - - - 184.424 18.143 - 919.363

od toga: neiskorišćenepreuzete obaveze 112.201 1.419.009 3.544.979 4.344.280 143 880.174 517.943 348.237 22.373 251.761 11.441.100

Stanje na dan 14.771.132 29.170.417 14.394.093 16.831.760 558.480 4.339.240 2.314.596 4.597.061 172.589 3.125.078 90.274.446



64



U 2013. godini iznos od RSD 12.057.517 hiljada se sastoji od RSD 951.679 hiljada neopozivih i RSD 11.105.838 hiljada opozivih obaveza. Analiza finansijskihsredstava Grupe za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke na dan 31. decembar 2013. godine, koje se klasifikuju po industrijskim sektorima pre uzimanja u obzirsredstava obezbeđenja je prikazana u sledećoj tabeli:

Klase finansijskihsredstava Finansije Stanovništvo Prerađivačka Trgovina Rudarstvo Poljoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj Usluge Ostalo Ukupno

Sredstva kod Centralnebanke 10.026.727 - - - - - - - - - 10.026.727

Finansijska sredstvaraspoloživa za prodaju 93.914 - - - - - - - - - 93.914

Krediti I potraživanja odbanaka 4.494.206 - - - - - - - - - 4.494.206

Krediti i potraživanja odkomitenata 438.474 23.435.134 8.942.340 7.251.400 528.820 3.087.877 1.013.728 4.136.422 124.343 2.011.289 50.969.827od toga: Privreda - 76.799 7.453.660 5.677.948 501.593 2.678.474 632.750 2.065.716 47.033 1.338.161 20.472.134

od toga: Stanovništvo - 23.357.865 278.343 725.908 18.521 18.809 51.470 44.987 58.627 115.482 24.670.012

od toga: Javni sektor 327.916 470 156.248 3.731 3.092 82.438 13.689 1.055.582 291 479.415 2.122.872

od toga:Ostali komitenti - - 1.054.089 843.813 5.614 308.156 315.819 970.137 18.392 78.231 3.594.251

od toga:Strana lica 110.558 - - - - - - - - - 110.558Ostala sredstva 1.328 27.439 12.504 11.959 3.486 3.685 1.893 5.003 3.087 45.896 116.280

Bilansna aktiva 15.054.649 23.462.573 8.954.844 7.263.359 532.306 3.091.562 1.015.621 4.141.425 127.430 2.057.185 65.700.954

Potencijalne i preuzeteobaveze 392.153 1.612.092 6.457.602 8.297.348 42.682 783.051 1.155.275 1.206.859 673.932 503.816 21.124.810

od toga: plative ičinidbene garancije 199.956 12.704 2.058.855 3.947.730 1.116 182.834 768.820 818.217 1.300 302.092 8.293.624

od toga: nepokriveniakreditivi - - 591.758 39.417 - - - 125.297 17.197 - 773.669

od toga: neiskorišćenepreuzete obaveze 192.197 1.599.388 3.806.989 4.310.201 41.566 600.217 386.455 263.345 655.435 201.724 12.057.517

Stanje na dan 15.446.802 25.074.665 15.412.446 15.560.707 574.988 3.874.613 2.170.896 5.348.284 801.362 2.561.001 86.825.764



65



Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta.

Osnovni tipovi kolaterala su sledeći:

· za komercijalne kredite: depoziti, garancije hipoteke na nekretninama, zaloge na pokretnimstvarima i zaloge na potraživanjima, depoziti, jemstva drugih lica,

· za plasmane stanovništvu: depoziti, hipoteke na nepokretnostima, zaloge na pokretnimstvarima, a po stambenim kreditima i osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranjestambenih kredita.

Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladusa ugovorima. Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikompreispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana

Restruktuirani plasmani komitentima

Restruktuiranje plasmana komitentima podrazumeva sve aktivnosti koje Grupa preduzima, a kojima semenjaju svi bitni uslovi pod kojima je potraživanje prema komitentu originalno odobreno. To obuhvatapromenu ročnosti, kamatne stope, promenu datuma dospeća rata, promenu iznosa rate i sl.

U slučaju pogoršanja finansijskog položaja dužnika restruktuiranje takvog potraživanja moguće je vršitisamo pod uslovima i na način opisan u Kreditnim standardima Grupe. Restruktuiranje potraživanja uovom slučaju moguće je samo ako će novo – restruktuirano potraživanje omogućiti da klijent redovnoservisira svoje obaveze prema Grupi i pod uslovom da klijent i dalje bez obzira na pogoršanje svojefinansijske pozicije ima mogućnost da generiše prihode koji će omogućiti normalno servisiranje duga. Bezobzira da li je komitent fizičko lice, preduzetnik, poljoprivrednik ili pravno lice u slučaju pre donošenjaodluke o restruktuiranju neophodna je poseta komitentu uz izradu izveštaja o finansijskom monitoringunjegovog poslovanja ili prihoda.

Svako restruktuiranje potraživanja podleže prethodnom odobrenju Odeljenja kreditnog rizika u DirekcijiGrupe.

U tabelama ispod su prezentovani ukupna reprogramirana i restrukturirania potraživanja Grupe na dan31. decembar 2014. godine i na dan 31. decembar 2013. godine, kao i procenjeni iznos adekvatnihsredstava obezbeđenja koji služe kao sredstvo obezbeđenja tih plasmana:

Restrukturirani plasmani komitentima31.12.2014. 31.12.2013.

Ukupnirestrukturirani

plasmani

Iznosadekvatnih

sredstavaobezbeđenja

restrukturiranih plasmana

Ispravkavrednosti

Netoizloženostkreditnom

riziku

Ukupnirestrukturirani

plasmani

Iznosadekvatnih


restrukturiranih plasmana

Ispravkavrednosti


rizikuKrediti i potraživanja odkomitenata 1.383.602 2.485.741 648.231 735.371 1.830.514 3.205.065 889.468 941.046

Reprogramirani plasmani komitentima31.12.2014. 31.12.2013.

Ukupnireprogramiran

i plasmani

Iznosadekvatnih


reprogramiranih plasmana

Ispravkavrednosti


riziku

Ukupnireprogramiran

i plasmani

Iznosadekvatnih


reprogramiranih plasmana

Ispravkavrednosti


rizikuKrediti i potraživanja odkomitenata 303.849 914.801 2.561 301.288 474.813 277.532 6.179 468.634



66



Naplata potraživanja u kašnjenju i obezvređenih potraživanja prodajom instrumenata obezbeđenja

U skladu sa politikama Grupe preuzeta sredstva obezbeđenja se prodaju u uobičajenom toku poslovanja.Na taj način se umanjuju ili izmiruju iznosi nenaplaćenih potraživanja od komitenata. Uobičajeno, Grupane koristi u poslovne svrhe imovinu koju je stekla putem naplate potraživanja.

Kvalitetom finansijskih sredstava Grupa upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabelaprikazuje kvalitet plasmana po klasama finansijskih sredstava koje su izložene kreditnom riziku na dan31. decembar 2014. godine. U 2014. godini iznos od RSD 11.441.100 hiljada se sastoji od RSD 871hiljada neopozivih i RSD 11.440.229 hiljada opozivih. Prezentovani iznosi su u bruto iznosu bezumanjenja za ispravke vrednosti, ali umanjeni za razgraničene naknade:

Nedospeli i neobezvređeni

Visokstepen

kvaliteta

Standardnistepen

kvaliteta

Sub-standardni

stepenkvaliteta

Dospelineobezvređeni Obezvređeni

Ukupno2014

Sredstva kod Centralne banke 12.234.143 - - - - 12.234.143Finansijska sredstva koja sedrže do dospeća 1.074.584 - - - - 1.074.584Krediti i potraživanja od banakai drugih finansijskih organizacija 826.555 13 - 3.743 4.644 834.955Krediti i potraživanja odKomitenata 8.995.961 35.426.836 778.847 3.355.118 6.856.989 55.413.751od toga:Privreda 3.676.516 13.035.171 618.762 1.133.403 2.524.236 20.988.088od toga: Stanovništvo 5.089.316 20.541.445 143.847 1.922.194 1.587.435 29.284.237od toga: Javni sektor 142.260 1.557.349 16.203 15.202 212.945 1.943.959od toga: Ostali komitenti 87.869 160.383 35 284.319 2.532.373 3.064.979od toga: Strana lica - 132.488 - - - 132.488Ostala sredstva 24.256 29.757 10 6.625 52.473 113.121

Bilansna aktiva 23.155.499 35.456.606 778.857 3.365.486 6.914.106 69.670.554

Potencijalne i preuzeteobaveze 12.149.592 7.142.116 422.870 45.080 844.234 20.603.892od toga: plative i činidbenegarancije 2.522.867 4.537.324 308.959 31.427 842.852 8.243.429od toga: nepokriveni akreditivi 604.791 314.572 - - - 919.363od toga: neiskorišćenepreuzete obaveze 9.021.934 2.290.220 113.911 13.653 1.382 11.441.100Stanje na dan 31. decembar 35.305.091 42.598.722 1.201.727 3.410.566 7.758.340 90.274.446



67



U sledećoj tabeli je dat prikaz obezvređenih plasmana koji su individualno i kolektivno ispravljeni:


Obezvređeni

Individualno KolektivnoUkupno

obezvređeni

Sredstva kod centralne banke - - -Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - -Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihinstitucija - 4.644 4.644Krediti i potraživanja od komitenata 5.134.196 1.722.793 6.856.989od toga:Privreda 2.158.129 366.107 2.524.236od toga:Stanovništvo 330.802 1.256.633 1.587.435od toga:Javni sektor 212.507 438 212.945od toga:Ostali komitenti 2.432.758 99.615 2.532.373Ostala sredstva 15.212 37.261 52.473

Bilansna aktiva 5.149.408 1.764.698 6.914.106

Potencijalne i preuzete obaveze 842.852 1.382 844.234

od toga: plative i činidbene garancije 842.852 - 842.852od toga: nepokriveni akreditivi - - -od toga: neiskorišćene preuzete obaveze - 1.382 1.382

Ukupno 5.992.260 1.766.080 7.758.340



68



U 2013. godini iznos od RSD 12.057.517 hiljada se sastoji od RSD 951.679 hiljada neopozivih i RSD11.105.838 hiljada opozivih obaveza. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po klasama finansijskihsredstava koje su izložene kreditnom riziku na dan 31. decembar 2013. godine:

Nedospeli i neobezvređeni

Visokstepen

kvaliteta

Standardnistepen

kvaliteta

Sub-standardni

stepenkvaliteta

Dospelineobezvređeni Obezvređeni

Ukupno2013

Sredstva kod Centralne banke 10.026.727 - - - - 10.026.727Finansijska sredstvaraspoloživa za prodaju - 93.914 - - - 93.914Krediti i potraživanja od banakai drugih finansijskih organizacija 4.491.842 58 - - 2.306 4.494.206Krediti i potraživanja odkomitenata 7.697.074 32.587.686 1.280.304 2.097.175 7.307.588 50.969.827od toga:Privreda 2.865.097 13.071.190 947.597 1.154.425 2.239.875 20.278.184od toga: Stanovništvo 4.461.283 17.830.503 327.757 645.527 1.596.695 24.861.765od toga: Javni sektor 365.516 1.532.618 4.950 22.943 196.719 2.122.746od toga: Ostali komitenti 5.178 42.817 - 274.280 3.274.299 3.596.574od toga: Strana lica - 110.558 - - - 110.558Ostala sredstva 27.170 26.843 7 6.218 56.042 116.280

Bilansna aktiva 22.242.813 32.708.501 1.280.311 2.103.393 7.365.936 65.700.954

Potencijalne i preuzeteobaveze 10.478.399 7.663.768 2.952.117 17.223 13.303 21.124.810od toga: plative i činidbenegarancije 2.026.249 5.235.613 1.010.466 10.523 10.773 8.293.624od toga: nepokriveni akreditivi 583.942 171.179 18.548 - - 773.669od toga: neiskorišćenepreuzete obaveze 7.868.208 2.256.976 1.923.103 6.700 2.530 12.057.517

Stanje na dan 31. decembar 32.721.212 40.372.269 4.232.428 2.120.616 7.379.239 86.825.764



69



U sledećoj tabeli je dat prikaz obezvređenih plasmana koji su individualno i kolektivno ispravljeni:


Obezvređeni

Individualno KolektivnoUkupno

obezvređeni

Sredstva kod centralne banke - - -Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - -Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija 2.202 104 2.306Krediti i potraživanja od komitenata 5.736.146 1.571.442 7.307.588od toga :Privreda 2.023.775 216.100 2.239.875od toga:Stanovništvo 341.728 1.254.967 1.596.695od toga:Javni sektor 196.434 285 196.719od toga:Ostali komitenti 3.174.209 100.090 3.274.299Ostala sredstva 19.691 36.351 56.042

Bilansna aktiva 5.758.039 1.607.897 7.365.936

Potencijalne i preuzete obaveze 10.108 3.195 13.303

od toga: plative i činidbene garancije 10.108 665 10.773od toga: nepokriveni akreditivi - - -od toga: neiskorišćene preuzete obaveze - 2.530 2.530

Ukupno 5.768.147 1.611.092 7.379.239

Kategorija nedospelih i neobezvređenih finansijskih sredstava koji su prezentovani u prethodnojtabeli prikazuje performing potraživanja bez kašnjenja po sledećim pozicijama:

· visokog stepena kvaliteta (potraživanja koja nemaju docnju, nemaju ispravku vrednosti i nisu ustatusu doubtful),

· standardnog stepena kvaliteta (potraživanja koja nemaju docnju, imaju kolektivnu ispravku vrednostii nisu u statusu doubtful),

· substandardnog stepena kvaliteta (potraživanja koja nemaju docnju, a koja imaju kolektivnu ispravkuvrednosti, nisu u statusu doubtful, ali imaju status underwatch ili watch).

Dospela neobezvređena finansijska sredstva obuhvataju potraživanja koja imaju docnju od jedan do iuključujući 90 dana kašnjenja, imaju kolektivno obračunatu ispravku vrednosti i nisu u statusu doubtful,kao i pojedinačno potraživanja u statusu doubtful koji se nalaze u individualnoj proceni i ispravki vrednostijednaku nula.

Obezvređeni plasmani su potraživanja preko 90 dana docnje, koja imaju oznaku doubtful i imaju ispravkuvrednosti koja može biti individualno ili kolektivno obračunata.

U tabeli ispod su prikazana dospela neobezvređena finansijska sredstva razvrstana prema intervalimadocnje, u skladu sa internom metodologijom Grupe za obračun ispravke vrednosti na dan 31. decembar2014. godine i na dan 31. decembar 2013. godine.



70



Dospela neobezvređena finansijska sredstva razvrstana prema intervalima docnje na 31. decembar2014. godine:

Od1 Do 30dana

Od 31 do60 dana

Od 61 do90 dana

Više od91 dana

Ukupno2014.

Krediti i potraživanja od banaka 3.743 - - - 3.743Krediti i potraživanja od komitenata 2.560.393 297.696 181.169 315.860 3.355.118-od toga: Privreda 1.106.174 15.834 9.934 1.461 1.133.403-od toga: Stanovništvo 1.445.265 281.862 164.583 30.484 1.922.194-od toga: Javni sektor 8.550 - 6.652 - 15.202- od toga: Ostali komitenti 404 - - 283.915 284.319-Ostala sredstva 6.408 129 83 5 6.625

Bilansna aktiva 2.570.544 297.825 181.252 315.865 3.365.486

Potencijalne i preuzete obaveze 43.374 1.679 27 - 45.080

-od toga: plative i činidbene garancije 31.427 - - - 31.427-od toga: neiskorišćene preuzeteobaveze 11.947 1.679 27 - 13.653

Ukupno 2.613.918 299.504 181.279 315.865 3.410.566

Dospela neobezvređena finansijska sredstva razvrstana prema intervalima docnje na 31. decembar2013. godine:

Od 1Do 30dana

Od 31 do60 dana

Od 61 do90 dana

Više od91 dana

Ukupno2013.

Krediti i potraživanja od komitenata 1.348.127 199.767 273.950 275.331 2.097.175-od toga: Privreda 917.291 61.783 173.983 1.367 1.154.424-od toga: Stanovništvo 420.636 137.892 87.000 - 465.528-od toga: Javni sektor 9.976 - 12.967 - 22.943-od toga: Ostali komitenti 224 92 - 273.964 274.280-Ostala sredstva 5.932 27 259 - 6.218

Bilansna aktiva 1.354.059 199.794 274.209 275.331 2.103.393

Potencijalne i preuzete obaveze 14.824 2.365 34 - 17.223

-od toga: plative i činidbene garancije 10.417 106 - - 10.523-od toga: neiskorišćene preuzeteobaveze 4.407 2.259 34 - 6.700

Ukupno 1.368.883 202.159 274.243 275.331 2.120.616

Procena obezvređenja

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanjekašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 90 dana, uočene slabosti utokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje uslovadefinisanih ugovorom. Grupa vrši procenu obezvređenja na pojedinačnoj i grupnoj osnovi u zavisnosti odtoga da li postoji objektivan dokaz umanjenja vrednosti plasmana.



71



Grupa određuje visinu ispravke vrednosti na pojedinačnoj osnovi zа sve klijente / grupe povezаnih licа zаkoje postoji objektivаn dokаz umаnjenjа vrednosti potraživanja čija je ukupna izloženost veća od 4milionа RSD na dаn procene vrednosti, kao i za sve izloženosti koje se knjiže vanbilansno, a nа osnovusаdаšnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokovа.

Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir očekivana buduća naplata iz redovnogposlovanja klijenta ili naplata iz kolaterala. Ukoliko se klijent suočava sa finansijskim poteškoćama takođese sagledava mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljšarezultate poslovanja, kao i realna vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovirealizacije kolaterala, raspoloživost alternativne fisnansijske podrške komitentima, mogućnost naplatedospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja sevrši na svaki datum bilansa stanja, osim u slučajevima kada nepredvidive okolnosti zahtevaju mnogoveću pažnju i češću procenu.



72



U 2014. godini iznos od RSD 11.441.100 hiljada se sastoji od RSD 871 hiljada neopozivih i RSD 11.440.229 hiljada opozivih obaveza Sledeća tabela prikazujemaksimalnu izloženost kreditnom riziku prema klasama finansijskih sredstava sa fer vrednosti kolaterala na dan 31. decembra 2014. godine:

Klase finansijskih sredstava Fer vrednost kolaterala .

Maksimalna izloženostkreditnom riziku Depozit Garancije Hipoteke Ostalo

Suficitkolaterala

Neto iznoskolaterala

Netoizloženost

2014

Sredstva kod Centralne banke 12.234.143 - - - - - - 12.234.143Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 1.074.584 - - - - - - 1.074.584Krediti i potraživanja od banakai drugih finansijskih organizacija 834.955 - - - - - - 834.955Krediti i potraživanja od komitenata 55.413.751 1.743.244 575.560 27.219.038 64.042 8.382.868 21.219.016 34.194.735od toga: Privreda 20.988.088 915.461 571.753 8.608.474 46.124 3.490.500 6.651.312 14.336.776od toga: Stanovništvo 29.284.237 518.473 3.807 15.903.921 17.918 4.000.437 12.443.682 16.840.555od toga:Javni sektor 1.943.959 11.104 - 407.275 - 178.866 239.513 1.704.446od toga: Ostali komitenti 3.064.979 298.206 - 2.299.368 - 713.065 1.884.509 1.180.470od toga:Strana lica 132.488 - - - - - - 132.488Ostala sredstva 113.121 - - 207 - 125 82 113.039

Bilansna aktiva 69.670.554 1.743.244 575.560 27.219.245 64.042 8.382.993 21.219.098 48.451.456

Potencijalne i preuzete obaveze 20.603.892 2.237.222 3.197.650 3.107.848 - 2.555.018 5.987.702 14.616.190od toga: plative i činidbene garancije 8.243.429 586.349 2.107.813 2.481.549 - 1.818.312 3.357.399 4.886.030od toga: nepokriveni akreditivi 919.363 604.792 - 15.293 - - 620.085 299.278od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 11.441.100 1.046.081 1.089.837 611.006 - 736.706 2.010.218 9.430.882

Stanje na dan 31. decembar 2013 90.274.446 3.980.466 3.773.210 30.327.093 64.042 10.938.011 27.206.800 63.067.646

U tabeli je prikazana fer vrednost kolaterala nakon primene hair cut-a kao i suficit kolaterala (iznos kolaterala iznad nivoa potraživanja).



73



U 2013. godini iznos od RSD 12.057.517 hiljada se sastoji od RSD 951.679 hiljada neopozivih i RSD 11.105.838 hiljada opozivih obaveza. Sledeće tabele prikazujumaksimalnu izloženost kreditnom riziku prema klasama finansijskih sredstava sa fer vrednosti kolaterala na dan 31. decembra 2013. godine:

Klase finansijskih sredstava Fer vrednost kolaterala .

Maksimalna izloženostkreditnom riziku Depozit Garancije Hipoteke Ostalo

Suficitkolaterala

Neto iznoskolaterala

Netoizloženost

2013

Sredstva kod Centralne banke 10.026.727 - - - - - - 10.026.727Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 93.914 - - - - - - 93.914Krediti i potraživanja od banakai drugih finansijskih organizacija 4.494.206 2.293 - - - 1.403 890 4.493.316Krediti i potraživanja od komitenata 50.969.827 1.474.040 357.918 25.597.767 48.398 9.249.701 18.228.422 32.741.405od toga: Privreda 20.472.134 775.407 346.841 7.197.873 42.929 2.869.176 5.493.874 14.978.260od toga: Stanovništvo 24.670.012 418.874 11.077 13.669.921 5.469 3.626.995 10.478.346 14.191.666od toga:Javni sektor 2.122.872 - - 327.967 - 131.255 196.712 1.926.160od toga: Ostali komitenti 3.594.251 279.759 - 4.402.006 - 2.622.275 2.059.490 1.534.761od toga:Strana lica 110.558 - - - - - - 110.558Ostala sredstva 116.280 - - 1.348 - 1.262 86 116.194

Bilansna aktiva 65.700.954 1.476.333 357.918 25.599.115 48.398 9.252.366 18.229.398 47.471.556

Potencijalne i preuzete obaveze 21.124.810 2.083.366 3.129.669 2.405.628 - 2.013.056 5.605.607 15.519.203od toga: plative i činidbene garancije 8.293.624 391.054 1.835.792 2.039.348 - 1.185.722 3.080.472 5.213.152od toga: nepokriveni akreditivi 773.669 573.211 - 35.983 - 21.738 587.456 186.213od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 12.057.517 1.119.101 1.293.877 330.297 - 805.596 1.937.679 10.119.838

Stanje na dan 31. decembar 2013 86.825.764 3.559.699 3.487.587 28.004.743 48.398 11.265.422 23.835.005 62.990.759

U tabeli je prikazana fer vrednost kolaterala nakon primene hair cut-a kao i suficit kolaterala (iznos kolaterala iznad nivoa potraživanja).



74



Grupno procenjivanje ispravke vrednosti

Grupa grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni (uključujući kreditnekartice, stambene kredite kao i neobezbeđene pozajmice date komitentima) kao i pojedinačno značajnihkredita za koje ne postoje objektivni dokazi o umanjenju vrednosti. Procena obezvređenja se vrši svakogdatuma bilansa stanja i tom prilikom se analizira svaki poseban kreditni portfolio, koji predstavljaspecifičnu grupu kredita i plasmana sa sličnim karakteristikama.

Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom portfoliu Grupe ipored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovuobezvređenja se procenjuju uzimajući u obzir sledeće informacije: istorijski poznate gubitke nastale nanivou kreditnog portfolia, važeće ekonomske uslove, kao i približno kašnjenje od trenutka kada je gubitaknastao do trenutka kada se identifikuje potreba za individualnom procenom obezvređenja, do trenutkakada će obezvređeno sredstvo biti naplaćeno ili povraćeno.

34.3. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da Grupa neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze. Rizik likvidnostiproizilazi iz neusklađenosti novčanih priliva i odliva (rizik strukturne likvidnosti), odnosno nemogućnostiprodaje/konvertovanja finansijskih instrumenata/aktive u novčani oblik, u prihvatljivom roku i poadekvatnoj ceni (rizik likvidnosti finansijskih instrumenata). Grupa na dnevnoj osnovi mora da, bezograničenja, obezbedi dostupnost novčanih sredstava po osnovu tekućih računa i dospelih depozitaklijenata kao i povlačenja kredita. Da bi se smanjio ili ograničio ovaj rizik, rukovodstvo Grupe nastoji dadiversifikuje svoje izvore finansiranja, da upravlja aktivom razmatrajući njenu likvidnost, i da prati budućenovčane tokove i dnevnu likvidnost Grupe. To uključuje procenu očekivanih novčanih tokova i postojanjevisoko rangiranih sredstava obezbeđenja koja mogu biti korišćena za osiguranje dodatnih finansijskihsredstava, ukoliko se to zahteva. Svojom imovinom i obavezama Grupa upravlja na način koji jojobezbeđuje da u svakom trenutku ispunjava sve svoje obaveze i da njeni klijenti raspolažu svojimsredstvima u skladu sa ugovorenim rokovima.

Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog idrugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije,potraživanja u postupku realizacije, kreditne linije odobrene Grupi, finansijski instrumenti kotirani na berzii ostala potraživanja Grupe koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenogroka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) je odgovoran za praćenje rizika likvidnosti, upravljanjerizikom likvidnosti i predlaganje Izvršnom odboru mera i aktivnosti za održavanje likvidnosti, usklađivanjeročne strukture, plan rezerva finansiranja i drugih mera od značaja za finansijsku stabilnost Grupe.

Grupa prati portfolio visoko likvidnih hartija od vrednosti i drugih sredstava koja mogu brzo bitikonvertovana u gotovinu u slučaju nepredviđenih fluktuacija u novčanim tokovima. Grupa takođe imakreditne linije koje su na raspolaganju u slučaju potrebe za dodatnom likvidnošću. Pored toga, Grupaodržava dinarsku i valutnu obaveznu rezervu u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije.

Izloženost riziku likvidnosti Grupa prati na nivou eksterno i interno propisanih limita.

Narodna banka Srbije propisala je minimalnu vrednost pokazatelja likvidnosti, što predstavlja eksternilimit izloženosti riziku likvidnosti i isti iznosi:

- najmanje 1,0 kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu,- ne manje od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana,- najmanje 0,8 kada je obračunat za jedan radni dan.



75


33.2. Rizik likvidnosti (nastavak)

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke („Sl. Glasnik RS“ br. 45/11, 94/11, 119/12, 123/12,23/13, 43/13 i 92/13), Grupa je u obavezi da prati uži pokazatelj likvidnosti koji iznosi:

- najmanje 0,7 kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu,- ne manje od 0,6 duže od tri uzastopna radna dana,- najmanje 0,5 kada je obračunat za jedan radni dan.

Pokazatelj likvidnosti, Grupa obračunava svakog dana i mesečno i u propisanim rokovima i na propisaninačin dostavlja Narodnoj banci Srbije – dnevne i mesečne izveštaje o pokazatelju likvidnosti.

Pored limita i mera izloženosti riziku likvidnosti koji su definisani eksternim propisima, Grupa takođedefiniše sopstvene interne limite izloženosti riziku likvidnosti i iste prati kroz interne izveštaje o dinarskoj ideviznoj likvidnosti Grupe koji se dostavljaju rukovodstvu Grupe na dnevnom nivou.

Grupa ne ograničava raspoloživost novčanih sredstava da bi uredno servisirala finansijske potrebe svojihklijenata. Rukovodstvo Grupe smatra da se minimalni nivo reinvestiranja dospelih sredstava može sasigurnošću predvideti.

Obezbeđenje usaglašenosti, odnosno kontrolisane neusaglašenosti ročne strukture aktive i pasive Grupeje od fundamentalnog značaja za rukovodstvo Grupe u procesu upravljanja rizikom likvidnosti. Za bankenije uobičajeno da postoji potpuna ročna usklađenost budući da neusaglašena pozicija potencijalnopovećava profitabilnost, ali u isto vreme povećava i rizik od gubitka.

U skladu sa politikom upravljanja likvidnošću Grupe, propisani su način, dinamika i odgovornosti merenjaistog, određivanje limita, kao i izveštavanje o izloženosti riziku likvidnosti sve u cilju njegovog smanjenjana najmanju moguću meru.

Jedan od ključnih prioriteta Grupe je da osigura da se sve dospele obaveze izmiruju na vreme i da u istovreme u potpunosti ispunjava regulativu koju propisuje Centralna banka. S tim u vezi, Grupa jeobezbedila adekvatan sistem za praćenje i planiranje likvidnosti koji omogućava efikasno upravljanjeimovinom, i obavezama sa gledišta finansijskih tokova, novčanih tokova i sa gledišta njihovekoncentracije, a sa ciljem usklađivanja novčanih priliva i odliva. Planiranje likvidnosti podrazumevaprocenu budućih potreba za likvidnim sredstvima imajući u vidu anticipaciju promena u ekonomskim,političkim i zakonskim uslovima poslovanja. Takvo planiranje podrazumeva izradu različitih strategijaupravljanja imovinom i obavezama kako bi se osigurale potrebe Grupe za novčanim prilivima.

U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja pokazateljalikvidnosti i GAP-ova likvidnosti u skladu sa usvojenim limitima, po valutama (RSD i EUR), posegmentima, po proizvodima, po mesečnim kamatnim stopama, pri čemu podaci korišćeni za analizustrukture bilansa stanja Grupe obezbeđuju takođe i osnovu za uspostavljanje indikatora strukture iindikatora koncentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizika likvidnosti.

Pokazatelj likvidnosti tokom 2014. i 2013. godine je bio sledeći:2014. 2013.

Prosek za period 1,17 1,18Maksimalan za period 1,34 1,30Minimalan za period 1,00 1,06Na dan 31. decembra 1,09 1,22

Uži pokazatelj likvidnosti tokom 2014. i 2013. godine je bio sledeći:2014. 2013.

Prosek za period 1,05 1,07Maksimalan za period 1,23 1,19Minimalan za period 0,88 0,96Na dan 31. decembra 0,97 1,10



76



Analiza finansijskih obaveza prema dospeću

Sledeća tabela prikazuje finansijska sredstva i finansijske obaveze Grupe prema roku dospeća, sastanjem na dan 31. decembra 2014. godine, i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim iznosimaotplate. Grupa očekuje da većina deponenata neće zahtevati isplatu depozita na dan dospeća utvrđenimugovorom, dok sledeća tabela ne reflektuje očekivane gotovinske tokove na osnovu istorijskih iskustavaGrupe o zadržavanju depozita.

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3 do 12meseci

Od 1 do 5godina

Preko 5godina

Ukupno2014.

Gotovina i sredstva kod centralnebanke 6.200.460 732.766 2.945.074 2.805.896 370.843 13.055.040Finansijska sredstva koja se držedo dospeća 15.271 263.840 285.588 509.885 - 1.074.584Nostro računi ino banke 825.329 - - - - 825.329Krediti komitentima 12.546.686 3.315.558 12.490.610 22.767.801 13.065.728 64.186.383

Ukupno finansijska sredstva 19.587.746 4.312.164 15.721.272 26.083.582 13.436.571 79.141.335

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3 do 12meseci

Od 1 do 5godina

Preko 5godina

Ukupno2014.

Depoziti prema bankama 1.604.102 1.566.734 3.521.589 8.595.652 2.549.011 17.837.088Depoziti prema komitentima 25.923.889 2.047.277 7.899.336 5.878.962 30.447 41.779.911Subordinirane obaveze 7.600 15.200 68.402 364.810 2.692.775 3.148.787

Ukupno finansijske obaveze 27.535.591 3.629.211 11.489.327 14.839.424 5.272.233 62.765.786

Sledeća tabela prikazuje finansijska sredstva i finansijske obaveze Grupe prema roku dospeća, sastanjem na dan 31. decembra 2013. godine, i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim iznosimaotplate.

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3 do 12meseci

Od 1 do 5godina

Preko 5godina

Ukupno2013.

Gotovina i sredstva kod centralnebanke 3.432.798 1.331.250 3.041.992 2.915.192 230.847 10.952.079Reverzni repo plasmani 3.900.000 - - - - 3.900.000Nostro računi ino banke 585.412 - - - - 585.412Krediti komitentima 13.868.478 2.818.551 10.349.826 20.328.687 11.722.287 59.087.829

Ukupno finansijska sredstva 21.786.688 4.149.801 13.391.818 23.243.879 11.953.134 74.525.320

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3 do 12meseci

Od 1 do 5godina

Preko 5godina

Ukupno2013.

Depoziti prema bankama 2.047.565 2.549.061 2.089.681 6.456.524 2.470.402 15.613.233Depoziti prema komitentima 22.548.335 2.205.219 8.215.250 5.292.875 35.751 38.297.429Subordinirane obaveze 7.490 14.980 67.410 359.518 2.742.240 3.191.637

Ukupno finansijske obaveze 24.603.390 4.769.260 10.372.341 12.108.916 5.248.393 57.102.300



77



Sledeća tabela prikazuje garancije, akreditive i ostale preuzete neopozive obaveze Grupe premaugovorenim rokovima dospeća na dan 31. decembar 2014. godine i na dan 31. decembar 2013.godine:

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3 do 12meseci

Od 1 do 5godina

Preko 5godina Ukupno 2014.

Potencijalne obaveze 2.064.146 1.840.114 3.471.195 1.806.216 - 9.181.671Preuzete neopozive obaveze iakreditivi 4.618.287 - - 1.694 12.287 4.632.268Ukupno na dan 31. decembra2014. 6.682.433 1.840.114 3.471.195 1.807.910 12.287 13.813.939

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3 do 12meseci

Od 1 do 5godina

Preko 5godina Ukupno 2013.

Potencijalne obaveze 940.762 1.047.542 2.729.868 3.445.849 946.547 9.110.568Preuzete neopozive obaveze iakreditivi 2.047.838 - 457.009 - 700.668 3.205.515Ukupno na dan 31. decembra2013. 2.988.600 1.047.542 3.186.877 3.445.849 1.647.215 12.316.083



78



Analiza ročne strukture sredstava i obaveza

Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Grupe na osnovu ugovorenihuslova plaćanja. Ugovoreni rokovi dospeća sredstava i obaveza određeni su na osnovu preostalogperioda na dan bilansa stanja u odnosu na ugovoreni rok dospeća. Ročna struktura sredstava i obavezana dan 31. decembra 2014. godine, prikazana je kako sledi:

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3meseca do

12 meseciOd 1 do 5

godinaPreko 5godina Ukupno 2014.

AKTIVAGotovina i sredstva kod centralnebanke(Napomena 15) 13.850.517 - - - - 13.850.517Finansijska sredstva do dospeća(Napomena 17) - 538.797 35.787 500.000 - 1.074.584Krediti i potraživanja od banaka idrugih finansijskih organizacija(Napomena 18) 830.306 - - - - 830.306Krediti i potraživanja komitenata(Napomena 19) 4.079.680 579.127 8.142.615 21.319.212 17.088.101 51.208.735

Ukupna finansijska sredstva 18.760.503 1.117.924 8.178.402 21.819.212 17.088.101 66.964.142OBAVEZEDepoziti i ostale obaveze premabankama. DFO i centralnoj banci(Napomena 25) 3.453.800 50.000 389.261 7.477.347 5.912.255 17.282.663Depoziti i ostale obaveze premakomitentima (Napomena 26) 24.903.347 2.092.613 7.259.208 5.774.771 31.047 40.060.986Subordinirane obaveze(Napomena 27) 15.441 - - - 2.419.167 2.434.608

Ukupne obaveze 28.372.588 2.142.613 7.648.469 13.252.118 8.362.469 59.778.257

Ukupno kapital - - - - 8.441.261 8.441.261

Ukupno pasiva - - - - - 68.219.518Ročna neusklađenost na dan:-31. decembar 2014. godine (9.612.085) (1.024.689) 529.933 8.567.094 284.371

-31. decembar 2013. godine (410.462) (3.101.445) (2.224.116.) 1.122.088 3.255.481

33.4. Tržišni rizik

Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost ili očekivani budući gotovinski tokovi finansijskih instrumenatafluktuirati, usled promena tržišnih varijabli kao što su kamatne stope i devizni kursevi. Grupa nije izloženariziku promene cena instrumenata kapitala i cena robe. Osim koncentracije tržišnog rizika stranih valuta,Grupa nema značajnu koncentraciju tržišnog rizika kod ostalih pozicija.

a) Rizik promene kamatnih stopa

Rizik promene kamatnih stopa javlja se usled mogućnosti da promene u kamatnim stopama mogu uticatina buduće novčane tokove ili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Grupe je utvrdiolimite kamatnih stopa za definisane vremenske periode. Bilansne pozicije se prate na dnevnoj bazi da bise osiguralo da su bilansne pozicije u skladu sa utvrđenim limitima.

Rizik kamatne stope utvrđuje se kao stepen izloženosti bilansnih pozicija Grupe negativnom efektupromena kamatnih stopa na tržištu, posmatrano sa aspekta uticaja na: tekuću finansijsku poziciju Grupe(primarno, neto finansijski rezultat) i adekvatnost nivoa kapitala Grupe. Dakle, osnova za formiranjekamatnih stopa su tržišne kamatne stopa, na osnovu čijih kretanja se i kamatne stope Grupe redovnousklađuju. Rezultat promene kamatnih stopa može biti povećanje ili smanjenje kamatnih marži.



79


33.4. Tržišni rizik (nastavak)

a) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

Svrha upravljanja rizikom kamatne stope, kao segmentom upravljanja aktivom i pasivom, je da odredioptimalnu kamatnu stopu, a samim tim i prihod Grupe, uzimajući u obzir uslove na tržištu i konkurentnookruženje, a da istovremeno kamatnu stopu usklađuje sa aktivom i pasivom Grupe. S obzirom na ovajcilj, veoma je bitno da se proceni osetljivost prihoda prema naglim promenama kamatne stope na tržištu.

U cilju zaštite izloženosti riziku kamatne stope, Grupa ugovora varijabilnu kamatnu stopu, usklađujestrukturu kamatonosne aktive i obaveza na koje se plaća kamata i koristi druga sredstva upravljanjarizikom kamatnih stopa.

Grupa upravlja kamatnim rizikom tako što:

a) adekvatno utvrđuje nivo kamatne marže, odnosno usklađuje visinu kamatnih stopa na pozicijamakamatno osetljive aktive i pasive, uz istu ročnost i vremenski interval u okviru koga se ponovoutvrđuje visina kamatne stope; i/ili,

b) obezbeđuje ročnu usklađenost kamatno osetljive aktive i pasive (kada je utvrđena fiksna kamatnastopa) odnosno usklađuje rok (vremenski interval za ponovno utvrđivanje kamatnih stopa uslučaju kada se primenjuje promenljiva kamatna stopa).

Pregled izloženosti Grupe riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2014. godine,pripremljen je u skladu sa praksom Grupe da, iako ugovara pravo promene ugovorenih kamatnih stopana plasmane klijentima, osim kod kredita kod kojih je ugovorena promenljiva kamatna stopa vezana zaEURIBOR, ovo pravo ne koristi pre ugovorenog roka dospeća odnosno pre zaključenja novog ugovora.



80




Sledeće tabele prikazuje izloženost Grupe riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2014. i na dan 31. decembra 2013 godine. Finansijska sredstvai obaveze su prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji:

Do mesec danaOd mesec do tri

mesecaOd tri do šest

meseciOd šest meseci

do godinu danaPreko jedne

godine Nekamatonosno Ukupno 2014.AKTIVAGotovina i sredstva kod centralne banke(Napomena 15) 5.842.852 - - - - 8.007.665 13.850.517Finansijska sredstva do dospeća (Napomena 17) - 538.797 35.787 - 500.000 - 1.074.584Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija(Napomena 18) - - - - - 830.306 830.306Krediti i potraživanja komitenata (Napomena 19) 1.145.218 198.760 91.045 6.839.424 42.427.318 506.970 51.208.735

Ukupno finansijska sredstva 6.988.070 737.557 126.832 6,839.424 42.927.318 9.344.941 66.964.142OBAVEZEDepoziti i ostale obaveze prema bankama, DFO i centralnoj banci(Napomena 25) 565.599 478.018 1.816.374 1.095.357 12.733.506 593.809 17.282.663Depoziti i ostale obaveze prema komitentima (Napomena 26) 11.045.729 1.425.218 962.986 6.167.489 9.148.829 11.310.735 40.060.986Subordinirane obaveze (Napomena 27) - - - - 2.434.608 - 2.434.608

Ukupno finansijske obaveze 11.611.328 1.903.236 2.779.360 7.262.846 24.316.943 11.904.544 59.778.257Neto izloženost kamatnom riziku na dan: -31. decembar 2014.godine (4.623.258) (1.165.679) (2.652.528) (423.422) 18.610.375 (2.559.603) 7.185.885

Do mesec danaOd mesec do tri

mesecaOd tri do šest

meseciOd šest meseci

do godinu danaPreko jedne

godine Nekamatonosno Ukupno 2013.AKTIVAGotovina i sredstva kod centralne banke(Napomena 15) 5.022.626 - - - - 6.647.316 11.669.942Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (Napomena 16) - - - - - 93.843 93.843Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija(Napomena 18) 3.900.000 - - - - 591.900 4.491.900Krediti i potraživanja komitenata (Napomena 19) 2.479.690 152.969 241.981 9.260.845 33.804.504 565.533 46.505.522

Ukupna finansijska sredstva 11.402.316 152.969 241.981 9.260.845 33.804.504 7.898.592 62.761.207OBAVEZEDepoziti i ostale obaveze prema bankama, DFO i centralnoj banci(Napomena 25) 626.659 317.321 1.397.106 2.551.391 11.330.883 511.709 16.735.069Depoziti i ostale obaveze prema komitentima (Napomena 26) 9.854.055 2.838.114 714.806 6.264.976 8.278.997 8.559.532 36.510.480Subordinirane obaveze (Napomena 27) - - - - 2.316.433 - 2.316.433

Ukupno finansijske obaveze 10.480.714 3.155.435 2.111.912 8.816.367 21.926.313 9.071.241 55.561.982Neto izloženost kamatnom riziku na dan: -31. decembar 2013.godine 921.602 (3.002.466) (1.869.931) (444.478) 11.878.191 (1.172.649) 7.199.225



81




Grupa je izložena promenama u nivou tržišnih kamatnih stopa koje imaju uticaja na njenu finansijskupoziciju i tokove gotovine. Kao rezultat takvih promena, kamatna marža može da se poveća ili smanji.Kamatne stope se zasnivaju na tržišnim kamatnim stopama i Grupa ih redovno usklađuje. Aktivnostupravljanja rizikom kamatnih stopa ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišnekamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Grupe . Komitet za upravljanjeaktivom i pasivom upravlja ročnom usklađenošću aktive i pasive na osnovu: makroekonomskih analiza ipredviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti, kao i analize i predviđanja trendova kamatnihstopa na tržištu za različite segmente aktive i pasive.

Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene aktivnih kamatnih stopa u odnosu na nivo pasivnihkamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih ipasivnih kamatnih stopa, sa druge strane.

U upravljanju kamatnim rizikom Grupe koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena kamatnih stopai projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. Rizik promene kamatnih stopa se takođe prati analizomsenzitiviteta – scenario analizama, odnosno posmatranjem uticaja promene kamatnih stopa na prihode irashode Grupe.

Sledeća tabela prikazuje senzitivnost bilansa uspeha Grupe na razumno moguće promene kamatnihstopa (4% za RSD i 2% za EUR) uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Senzitivnost bilansa uspehapredstavlja efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama na neto prihode od kamata u jednojgodini na finansijska sredstva i obaveze koji su bazirani na kamatnim stopama na dan 31. decembar2014. godine i na dan 31. decembar 2013. godine.

Valuta

Promena uprocentnom

poenu

Senzitivnost nabilans uspeha

2014.

Promena uprocentnom

poenu

Senzitivnost nabilans uspeha

2013.Povećanje procentnih poenaRSD 4% 81.444 4% 304.845EUR 2% 127.611 2% 92.739Smanjenje procentnih poenaRSD 4% (105.462) 4% (81.537)EUR 2% (129.461) 2% (366.923)

b) Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja rizik od gubitka po otvorenim pozicijama koji proizilazi iz fluktuacije deviznogkursa i posledično promene vrednosti dinara u odnosu na valute u kojima Grupa ima plasmane i obaveze.Izlaganje riziku dovodi do porasta pozitivnih i negativnih kursnih razlika koje se evidentiraju u bilansuuspeha.

Grupa upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu saočekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Grupa je ustanovilaadekvatne metode za njegovo praćenje i merenje, interno utvrdila nivo prihvatljivog rizika (koji, naravno,mora biti u granicama nivoa koji propisuje regulativa), i ustanovila alate za upravljanje rizikom i zaštitu odneprihvatljivih deviznih pozicija.

Tokom 2014. godine, Grupa je imala veoma aktivnu ulogu na domaćem međubankarskom deviznomtržištu i koristila upravo mogućnosti tog tržišta za efikasno upravljanje svojom deviznom pozicijom. Kakobi se smanjio negativni uticaj oscilacije kursa na strukturu devizne aktive i pasive, Grupa je dnevno pratilai merila devizni rizik i vršila usaglašavanje devizne pozicije.33. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)



82


b) Devizni rizik (nastavak)

Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Grupe na dan 31. decembra 2014. godine:

Pozicija EUR USD CHFOstalevalute Ukupno

Neto spot pozicija 34.191 715 45 12.556 47.507Devizna imovina 45.234.084 764.029 422.621 58.709 46.479.443Devizne obaveze 45.199.893 763.314 422.576 46.153 46.431.936Duga otvorena pozicija 34.191 715 45 12.993 47.944Kratka otvorena pozicija - - - 437 437Neto otvorena pozicija - - - - 47.944Kapital - - - - 8.129.319Pokazatelj deviznog rizika31. decembra 2014. godine 0.59Pokazatelj deviznog rizika31. decembra 2013. godine 1.17

U upravljanju deviznim rizikom Grupa koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznih kursevai projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. U sledećim tabelama prikazan je uticaj očekivanihpromena deviznih kurseva na profit Grupe, a da su pritom sve ostale varijable ostale nepromenjene.

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31. decembar 2014. godine:

ValutaPromena deviznog

kursaUticaj na bilans

uspeha u 000 RSDPromena

deviznog kursaUticaj na bilans

uspeha u 000 RSD

EUR -15% 26.682 5% (8.894)USD -15% 107 5% (36)CHF 15% 7 5% (2)

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31. decembar 2013. godine:

ValutaPromena deviznog

kursaUticaj na bilans

uspeha u 000 RSDPromena

deviznog kursaUticaj na bilans

uspeha u 000 RSD

EUR -15% 11.364 5% (3.788)USD -15% 1.215 5% (405)CHF -15% (19) 5% 6



83




Sledeća tabela prikazuje izloženost Grupe deviznom riziku na dan 31. decembra 2014. godine. U tabelisu uključena sredstva i obaveze po njihovim knjigovodstvenim vrednostima:

Na dan 31. decembra 2014.Godine EUR USD CHF

Ostalevalute

Ukupnodevizni

podbilansDinarski

podbilans UkupnoAKTIVAGotovina i sredstva kodcentralnebanke (Napomena 15 ) 6.997.320 181.594 47.199 31.226 7.257.339 6.593.178 13.850.517Finansijska sredstvaraspoloživa za prodaju (Napomena 16) - - - - - - -Finansijska sredstva koja sedrže do dospeća (Napomena17) - - - - - 1.074.584 1.074.584Krediti i potraživanja od banakaidrugih finansijskih organizacija(Napomena 18 ) 164.038 389.549 254.480 22.149 830.216 90 830.306Krediti i potraživanja od -komitenata (Napomena 19) 37.029.817 132.432 - - 37.162.249 14.046.486 51.208.735Nematerijalna ulaganja(Napomena 21) - - - - - 151.667 151.667Nekretnine, postrojenja ioprema (Napomena 22) - - - - - 1.449.613 1.449.613Investicione nekretnine(Napomena 23) - - - - - 102.824 102.824Odložena poreska sredstva(Napomena 14) - - - - - 187.558 187.558Tekuća poreska sredstva - - - - - 2.230 2.230Ostala sredstva (Napomena 24) 12.223 4 2 12 12.241 278.741 290.982

Ukupna aktiva 44.203.398 703.579 301.681 53.387 45.262.045 23.886.971 69.149.016

PASIVADepoziti i ostale obavezepremaBankama, drugim finansijskimorganizacijama (Napomena 25) 15.704.295 2.272 528 - 15.707.095 1.575.568 17.282.663Depoziti i ostale obavezepremakomitentima (Napomena 26) 25.953.008 760.669 419.388 46.153 27.179.218 12.881.768 40.060.986Subordinirane obaveze

(Napomena 27) 2.434.608 - - - 2.434.608 - 2.434.608Rezervisanja (Napomena 28) 130.200 3 - - 130.203 89.230 219.433Tekuće poreske obaveze(Napomena 14) - - - - - 10.091 10.091Odložene poreske obaveze(Napomena 14) - - - - - - -Ostale obaveze (Napomena 29) 65.477 370 - - 65.847 634.127 699.974Kapital (Napomena 30) - - - - - 8.441.261 8.441.261

Ukupna pasiva 44.287.588 763.314 419.916 46.153 45.516.971 23.632.045 69.149.016

Vanbilansne stavke 118.381 60.450 118.280 5.322 302.433 - -Neto devizna pozicija

Na dan 31. decembra 2014. 34.191 715 45 12.556 47.507

Devizni podbilans osim sredstava i obaveza denominiranih u stranoj valuti uključuje i sredstva i obavezeu dinarima sa valutnom klauzulom.



84




Sledeća tabela prikazuje izloženost Grupe deviznom riziku na dan 31. decembra 2013. godine. U tabelisu uključena sredstva i obaveze po njihovim knjigovodstvenim vrednostima:

Na dan 31. decembra 2013.godine EUR USD CHF

Ostalevalute

Ukupnodevizni

podbilansDinarski

podbilans UkupnoAKTIVAGotovina i sredstva kodcentralnebanke (Napomena 15) 6.148.857 131.564 34.177 52.448 6.367.046 5.302.896 11.669.942Finansijska sredstvaraspoloživaza prodaju (Napomena 16) - 93.843 - - 93.843 - 93.843Finansijska sredstva koja sedrže do dospeća (Napomena17) - - - - - - -Krediti i potraživanja od banakaidrugih finansijskih organizacija(Napomena 18 ) 109.029 91.649 342.450 47.937 591.065 3.900.835 4.491.900Krediti i potraživanja od -komitenata (Napomena 19) 37.040.586 132.242 - - 37.172.828 9.332.694 46.505.522Nematerijalna ulaganja(Napomena 21) - - - - - 172.017 172.017Nekretnine, postrojenja ioprema (Napomena 22) - - - - - 1.485.345 1.485.345Investicione nekretnine(Napomena 23) - - - - - 106.327 106.327Tekuća poreska sredstva - - - - - 6.040 6.040Odložena poreska sredstva(Napomena 14) - - - - - 196.127 196.127Ostala sredstva (Napomena 24) 14.669 - - - 14.699 146.900 161.569Ukupna aktiva 43.313.141 449.298 376.627 100.385 44.239.451 20.649.181 64.888.632

PASIVADepoziti i ostale obavezepremabankama. drugim finansijskimorganizacijama (Napomena 25) 16.014.145 3.559 324 - 16.018.028 717.041 16.735.069Depoziti i ostale obavezepremakomitentima (Napomena 26) 24.128.691 544.146 373.789 96.444 25.143.070 11.367.410 36.510.480Subordinirane obaveze(Napomena 27) 2.316.433 - - - 2.316.433 - 2.316.433Rezervisanja (Napomena 28) - - - - - 113.116 113.116Odložene poreske obaveze(Napomena 14) - - - - - 14.087 14.087Ostale obaveze (Napomena 29) 145.196 309 - - 145.505 587.263 732.768Kapital (Napomena 30) - - - - - 8.466.679 8.466.679

Ukupna pasiva 42.604.465 548.014 374.113 96.444 43.623.036 21.265.596 64.888.632

Neto devizna pozicija

Na dan 31. decembra 2013. 708.676 (98.716) 2.514 3.941 616.415



85




Devizni podbilans osim sredstava i obaveza denominiranih u stranoj valuti, uključuje i sredstva i obavezeu dinarima sa valutnom klauzulom.

c) Operativni rizik

Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka,pronevera ili spoljnih događaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu, operativni rizik može da narušiugled Grupe, može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Grupa ne možeočekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem iodgovaranjem na potencijalne rizike, Grupa je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima. Kontrola uključujeefektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i procesnadgledanja, uključujući i internu reviziju.

d) Rizici ulaganja

Rizici ulaganja Grupe , obuhvataju rizike ulaganja u kapital drugih pravnih lica i u osnovna sredstva.

U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Grupa prati visinu ulaganja i visinu regulatornog kapitala.U skladu sa svojoj strategijom Grupa je definisala obim i dinamiku ulaganja. Grupa investira u osnovnasredstva u skladu sa svojim poslovnim potrebama. Strategija Grupe je samo ulaganje u osnovnasredstva neophodna za podršku poslovanju Grupe . Takođe, strategija je da se ograniče ove investicije uodnosu na nivo kapitala Grupe i da budu u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Osim toga Grupanema strategiju da investira u druge entitete u finansijskom i nefinansijskom sektoru.

e) Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Grupa izložena podrazumevaju senegativni efekti koji bi mogli uticati na njen finansijski rezultat i kapital zbog nemogućnosti Grupe danaplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika uzemlji porekla tog lica.

Izloženost Grupe ovom riziku je niska jer Grupa nema u svom kreditnom portfoliu plasmane fizičkimlicima koja nisu rezidenti. Pravnim licima koja nisu finansijske institucije, Grupa plasira sredstva samoonim licima koja su registrovana u Republici Srbiji. U slučaju lica sa sedištem, odnosno prebivalištem vanRepublike Srbije, Grupa ne može da posluje sa zemljama čiji je rejting ispod rejtinga Republike Srbije.

f) Reputacioni rizik

Reputacioni rizik je rizik gubitka tekućeg ili budućih prihoda i kapitala zbog negativnog javnog mišljenja onačinu poslovanja Grupe. Grupa nije izložena ovom riziku zbog konstantne interne politike upravljanjaovim rizikom.



86


33.5. Upravljanje kapitalom

Ciljevi Grupe u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanogu bilansu stanja, su:

· da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije,· da obezbedi nivo i strukturu kapitala koji mogu da podrže očekivani rast plasmana,· da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i

koristi drugim zainteresovanim stranama i· da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Grupe .

Rukovodstvo Grupe redovno prati pokazatelje adekvatnosti kapitala i druge pokazatelje poslovanja kojepropisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenimvrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama Republike Srbije je propisano da banke moraju daodržavaju minimalni iznos kapitala u dinarskoj protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjemkursu. Pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanjausklade sa pokazateljima poslovanja propisanim članom Odluke o upravljanju rizicima („Službeni glasnikRS“ br. 45/11, 94/11, 119/12 ,123/12, 23/13, 43/13 i 92/13) i Odlukom o adekvatnosti kapitala („Službeniglasnik RS“ br. 46/11, 6/13 i 51/14).

Grupa upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskom uslovima irizikom karakterističnim za aktivnosti Grupe. U cilju da održi ili prilagodi strukturu kapitala, Grupa možekorigovati iznos dividendi koji plaća akcionarima, povraćaj kapitala akcionarima ili emitovati odgovarajućehartije od vrednosti. Nije bilo promena u ciljevima, politikama i procesima u odnosu na prethodnu godinu.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke definisanom od strane Narodne banke Srbije(„Službeni glasnik RS“ br. 46/11, 6/13 i 51/14), utvrđuje se način izračunavanja kapitala Grupe ipokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Osnovni kapital Grupe definisan je pomenutom odlukom i mora daiznosi najmanje 50% kapitala Grupe.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala Grupe jednak je odnosu kapitala Grupe i zbira aktive ponderisanekreditnim rizikom, kapitalnog zahteva u vezi sa deviznim rizikom koji je pomnožen recipročnom vrednošćupokazatelja adekvatnosti kapitala (propisanih 12%), kapitalnih zahteva u vezi sa ostalim tržišnim rizicimakoji su pomnoženi sa recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala i kapitalnog zahteva uvezi sa operativnim rizikom koji je pomnožen recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala.

Grupa sprovodi i proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP), utvrđuje raspoloživi internikapital i vriši njegovu raspodelu, te razvija strategiju i plan upravljanja kapitalom u skladu sa Odlukom oupravljanju rizicima.

Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodnebanke Srbije

U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeni glasnik RS“, br. 94/11,57/12,123/12, 43/13, 113/13 i 135/14), Grupa vrši rezervisanje za procenjene gubitke za bilansnu ivanbilansnu aktivu prema kriterijumima definisanim u navedenoj Odluci.

Prema odredbama ove Odluke utvrđeni su uslovi pod kojima je Grupa dužna da obračuna rezervisanja zaprocenjene gubitke koja se obračunavaju kao zbir:

0% potraživanja klasifikovanih u kategoriju A;2% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B;15% potraživanja klasifikovanih u kategoriju V;30% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G;100% potraživanja klasifikovanih u kategoriju D;



87


33.5. Upravljanje kapitalom (nastavak)

Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodnebanke Srbije (nastavak)

Krediti, plasmani i druga izloženost Grupe klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu sa procenomnaplativosti kredita i drugih plasmana u zavisnosti od: docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskogpoložaja dužnika i kvaliteta pribavljenih instrumenata obezbeđenja.

Obračunata rezerva za procenjene gubitke umanjuje se za izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive irezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, utvrđene internom metodologijom, koja obuhvataprimenu MRS 39. Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkamapredstavlja odbitnu stavku od kapitala Grupe u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnostkapitala banaka („Službeni glasnik RS“, br. 46/11, 6/13 i 51/14). Grupa je dužna da u svakom trenutkuodržava kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je Grupa izložena i da sepokazatelj adekvatnosti kapitala održava na nivou koji nije ispod 12%.

Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po osnovu kreditnog rizika sadržanog u kreditnom portfoliuGrupe, obračunava se u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeniglasnik RS“. br. 94/11. 57/12. 123/12, 113/13 i 135/14). Na dan 31. decembra 2014. godine, potrebnarezerva za procenjene gubitke iznosi RSD 2.494.222 hiljada (2013: RSD 2.850.475 hiljada).

Grupa je dužna da utvrdi iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke, koji predstavlja zbir pozitivnihrazlika između rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa ovom Odlukom i utvrđenog iznosaispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika.

Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama predstavlja odbitnustavku od kapitala banke u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke.

Sledeća tabela prikazuje obračunate iznose osnovnog, dopunskog kapitala i ukupnog kapitala Grupe, kaoi obračun adekvatnosti kapitala.

31.12.2014. 31.12.2013.Osnovni kapital:Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih 13.122.105 13.122.105Emisiona premija 1.523.079 1.523.079Rezerve iz dobiti 96.458 96.458Gubici iz prethodnih godina (6.385.601) (6.417.717)Dobit iz tekuće godine - 30.812Nematerijalna ulaganja (151.667) (172.017)Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnojaktivi i vanbilansnim stavkama (2.494.222) (2.843.793)

5.710.152 5.338.927Dopunski kapital:Deo revalorizacioni rezerve - 71.844Subordinirane obaveze 2.419.167 2.292.843

2.419.167 2.364.687

Kapital na dan 31. decembra (1) 8.129.319 7.703.614

Rizična bilansna i vanbilansna aktiva:Kapitalni zahtev za kreditni rizik, rizik druge ugovorne stranei rizik izmirenja / isporuke po osnovu slobodnih isporuka 5.356.529 5.064.496Kapitalni zahtev za devizni rizik 5.753 10.854Kapitalni zahtev za operativni rizik 585.752 550.333

Ukupno kapitalni zahtevi (2) 5.948.034 5.625.683

Adekvatnost kapitala (Kapital / Ukupno kapitalni zahtevi)*12 16.40 16.43



88


33.5. Upravljanje kapitalom (nastavak)

Usaglašenost sa pokazateljima Narodne Banke Srbije

Grupa je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljimaposlovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantim odlukama Narodne banke Srbije donetim naosnovu navedenog Zakona. Na dan 31. decembra 2014. godine, Grupa je usaglasila sve pokazateljeposlovanja sa propisanim vrednostima.

Ostvareni pokazatelji poslovanja Grupe na dan 31. decembra 2014. godine, bili su sledeći:

Pokazatelj poslovanjaPropisana

vrednost

Ostvarenavrednost

2014.

Ostvarenavrednost

2013.

Ulaganje u osnovna sredstva i lica koja nisu ufinansijskom sektoru

maksimum60% 19,10% 20,66%

Izloženost prema licima povezanim s bankommaksimum

20% 3,26% 2,13%

Zbir velikih izloženosti bankemaksimum

400% 84,39% 111,13%Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti:– u prvom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,24 1,17– u drugom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,14 1,18– u trećem kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,11 1,20– u četvrtom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,17 1,18

Pokazatelj deviznog rizikamaksimum

20% 0.59% 1,17%Izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanilica

maksimum25% 18,26% 22,17%

Izloženost banke prema licu povezanim sa bankom maksimum 5% 3,23% 2,12%Adekvatnost kapitala minimum 12% 16,40% 16,43%

33.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Poslovna politika Grupe je da obelodani informacije o pravičnoj (fer) vrednosti aktive i pasive za kojupostoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvenevrednosti.

U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine iprodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakomtrenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta.Rukovodstvo Grupe vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovinavodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.



89


33.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (nastavak)

Finansijski instrumenti Grupe iskazani po amortizovanoj vrednosti uglavnom imaju kratkoročna dospećai/ili nose varijabilnu kamatnu stopu koja odražava tekuće tržišne uslove. Shodno tome, Grupa smatra davrednost po kojoj su navedeni finansijski instrumenti iskazani odgovara njihovoj tržišnoj vrednosti.Inicijalno (u momentu sticanja) valutni forwardi se priznaju po ugovorenoj vrednosti, zbog činjenice da uSrbiji ne postoji aktivno tržište derivata, ali se njihova vrednost usklađuje sa tržišnom vrednošću na krajusvakog meseca, pri čemu se efekat promene fer vrednosti evidentira u bilansu uspeha kao pozitivna(povećanje fer vrednosti) ili negativna (smanjenje fer vrednosti) nerealizovana kursna razlika. Takođe,pozitivna fer vrednost derivata se prikazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednost derivata kao obavezau bilansu stanja. Metodologija koju Grupa primenjuje za određivanje fer vrednosti derivata konzistentnaje sa opšteprihvaćenim metodologijama na tržištu i u najvećoj mogućoj meri inkorporira tržišne faktore(srednji zvanični kurs, tržišne kamatne stope). Izvršenjem ugovorenih prava i obaveza po derivatu,odnosno razmenom ugovorenih gotovinskih tokova, prestaje njegovo priznavanje kroz bilans stanja ibilans uspeha. Krajnji efekat kursnih razlika se u tom trenutku evidentira na računu realizovanih kursnihrazlika, a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene kroz nerealizovane kursne razlike sestornira.

Fer vrednost kredita i plasmana komitentima približno je jednaka njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti,umanjenoj za ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja. Hartije od vrednosti raspoložive za prodajuobuhvataju akcije odnosno učešća u kapitalu pravnih lica. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju seiskazuju po fer vrednosti. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućimcenama ponude. Depoziti banaka i komitenata su uglavnom po viđenju ili kratkoročni sa ugovorenimvarijabilnim kamatnim stopama i stoga rukovodstvo Grupe smatra da vrednosti po kojima su isti iskazaniu bilansu stanja odgovaraju njihovoj tržišnoj vrednosti.

Po mišljenju rukovodstva Grupe iznosi u priloženim finansijskim izveštajima približno odražavaju fervrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

Finansijski instrumenti vrednovani po fer vrednosti

Finansijski instrumenti, kao što su hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, se vrednuju po fervrednosti baziranoj na dostupnim tržišnim informacijama, odnosno korišćenjem kotirane tržišne cene nadan izveštavanja. Ukoliko su ove informacije nedostupne koriste se druge tehnike.

Banka koristi sledeću hijerarhiju pri određivanju i obelodanjivanju fer vrednosti finansijskih instrumenata:

Nivo 1: Tržišne kotacije istovetnih finansijskih instrumenata.

Nivo2: Komparativni pristup, koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ili drugim tržišniminformacijama na osnovu kojih može da se izvede vrednost finansijskog instrumenta i

Nivo 3: Mark to model pristup, koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta, već su izvedene naosnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje finansijske vrednosti instrumenta.

U narednoj tabeli prikazane su fer vrednosti finansijskih instrumenata po navedenoj hijerarhiji:



90


33.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (nastavak)

Finansijska imovina na 31. decembar 2014. godine:

Finansijska imovina Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoGotovina i sredstva kod Centralnebanke - - 13.850.517 13.850.517Finansijska sredstva koja se drže dodospeća - - 1.074.584 1.074.584Krediti i potraživanja od banaka - 825.328 4.978 830.306Krediti i potraživanja od komitenata - - 47.684.973 47.684.973Ostala sredstva 436 - - 436

Ukupna finansijska imovina 436 825.328 62.615.052 63.440.816

Finansijske obaveze na 31. decembar 2014. godine:

Finansijske obaveze Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoDepoziti i ostale obaveze premabankama i drugim finansijskimorganizacijama i Centralnoj banci - - 17.282.663 17.282.663Depoziti i ostale obaveze premadrugim komitentima - - 40.060.986 40.060.986Subordinirane obaveze - - 2.434.608 2.434.608

Ukupne finansijske obaveze - - 59.778.257 59.778.257

Finansijska imovina na 31. decembar 2013. godine:

Finansijska imovina Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoGotovina i sredstva kod Centralnebanke - - 11.669.942 11.669.942Finansijska sredstva raspoloživaza prodaju - - 93.843 93.843Krediti i potraživanja od banaka - 585.413 6.531 591.944Reverzni repo plasmani - 3.900.000 - 3.900.000Krediti i potraživanja od komitenata - - 46.505.522 46.505.522Ostala sredstva 472 - - 472

Ukupna finansijska imovina 472 4.485.413 58.275.838 62.761.723

Finansijske obaveze na 31. decembar 2013. godine:

Finansijske obaveze Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoDepoziti i ostale obaveze premabankama i drugim finansijskimorganizacijama i Centralnoj banci - - 16.735.069 16.735.069Depoziti i ostale obaveze premadrugim komitentima - - 36.510.480 36.510.480Subordinirane obaveze - - 2.316.433 2.316.433

Ukupne finansijske obaveze - - 55.561.982 55.561.982



91

34. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I LIZING

a) Obaveze po osnovu operativnog lizinga

Grupa ima zaključene ugovore o operativnom lizingu.

Buduća minimalna plaćanja neotkazivih obaveza po osnovu operativnog lizinga prikazana su kao štosledi:

2014. 2013.

Do 1 godine 436.827 403.209Od 1 do 5 godina 2.124.760 2.133.077

2.561.587 2.536.286

b) Potraživanja po osnovu operativnog lizinga

Buduća minimalna potraživanja po osnovu operativnog lizinga prikazana su kao što sledi:

2014. 2013.

Do 1 godine 3.400 3.800Od 1 do 5 godina 13.000 17.000

16.400 20.800

c) Sudski sporovi

Grupa vodi sudske sporova protiv trećih lica samo radi naplate svojih potraživanja. Na dan 31. decembra2014. godine, Grupa vodi 3.736 sporova (2013: 3.069) radi naplate svojih potraživanja u kojima najvećavrednost glavnog potraživanja iznosi RSD 881.903 hiljada (2013: RSD 927.771 hiljada).

Protiv Grupe se vodi 127 sporova čija je ukupna vrednost RSD 607.393 hiljada (2013: 99 sporovavrednosti RSD 527.020 hiljada). Rezervisanja po sudskim sporovima prikazana su u okviru pozicijeRezervisanja (Napomena 28). Rukovodstvo Grupe procenjuje da neće nastati materijalno značajni gubicipo osnovu ishoda preostalih sudskih sporova u toku, iznad iznosa za koje je izvršeno rezervisanje.

d) Poreski rizik

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena.

U Republici Srbiji poreske obaveze ne zastarevaju u periodu od 5 godina. U različitim okolnostima,poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obavezezajedno sa naknadnim zateznim kamatama i penalima. Rukovodstvo Grupe smatra da su poreskeobaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima iskazane u skladu sa važećom zakonskomregulativom.

KONSOLIDOVANI GODIŠNJI

IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA

2014. GODINU

Konsolidovani Godišnji izveštaj o poslovanju na dan 31. decembra 2014.

1

Sadržaj

Osnovni podaci ......................................................................................................... 2

Izveštaj izvršnog odbora ........................................................................................... 4

1. Poslovne aktivnosti i organizaciona struktura ...................................................... 5

1.1 Kratak opis proizvoda i usluga .................................................................. 5

1.2 Kratak opis kampanja za uvođenje novih proizvoda tokom 2014. godine 8

1.3 Unutrašnja organizacija i organizaciona struktura ................................... 9

2. Finansijski položaj i rezultati poslovanja .............................................................. 11

2.1 Makroekonomski pokazatelji .................................................................... 11

2.2 Neto rezultat Banke .................................................................................. 13

2.3 Ukupna aktiva Banke ................................................................................. 13

2.4 Neto prihod od kamata Banke .................................................................. 13

2.5 Neto prihod od naknada Banke ................................................................ 14

2.6 Ukupni krediti Banke ................................................................................. 14

2.7 Ukupni depoziti Banke .............................................................................. 15

3. Društvena odgovornost ........................................................................................ 18

4. Planirani budući razvoj ......................................................................................... 19

5. Aktivnosti istraživanja i razvoj .............................................................................. 20

6. Informacije o otkupu sopstvenih akcija, odnosno udela ...................................... 20

7. Postojanje ogranaka ............................................................................................. 21

8. Finansijski instrumenti .......................................................................................... 22

9. Upravljanje rizicima .............................................................................................. 22

9.1 Dugoročni ciljevi ........................................................................................ 28

9.2 Osnovna načela preuzimanja i upravljanja rizicima .................................. 28

9.3 Politike upravljanja rizicima ...................................................................... 29

10. Izloženost rizicima ............................................................................................... 30


2

OSNOVNI PODACI

Credit Agricole Banka Srbija AD Novi Sad je 100% u vlasništvu Credit Agricole Grupe, lidera u Francuskoj u oblasti poslovanja sa fizičkim licima koja je treća najveća banka u Evropi, a deveta na svetu. Matična grupacija, koja se još naziva i zelenom bankom zbog svojih istorijskih veza sa finansiranjem poljoprivrednog sektora, prisutna je u preko 70 zemalja sveta. Matična Banka Credit Agricole S.A. Pariz je lider u Francuskoj i Evropi u bankarskim poslovima sa stanovništvom i prvoklasan je partner privreda u kojima posluje.

Snaga njenih banaka za poslove sa stanovništvom uključuje 11.600 filijala širom sveta i ekspertiza njenih

specijalizovanih podružnica, daju Credit Agricole Grupi efektivno prisustvo u svim oblastima bankarstva i

finansija. Preko 150.000 zaposlenih radi na zadovoljavanju bankarskih potreba 49 miliona klijenata.

Credit Agricole Grupa namerava da ispuni svoju ulogu vodećeg evropskog igrača globalnih razmera,

istovremeno poštujući obaveze koje proističu iz njenih mutualističkih korena. Njen razvoj je posvećen

odgovornom rastu, fokusiran na servisiranje realne ekonomije.

Tokom 2009. godine nakon sistematske analize tržišta, imajući u vidu sveobuhvatni napredak u poslovanju,

strateških promena u organizacionoj strukturi i inovativnog napretka u izgledu i rasprostranjenosti mreže

filijala, Credit Agricole S.A. Pariz je omogućila svojoj podružnici u Srbiji, Meridian banci, da promeni ime u

Credit Agricole Srbija potvrđujući time svoj dugoročni plan o angažovanju na tržištu Srbije.

Lokalno, Credit Agricole Banka Srbije posluje kroz razgranatu mrežu od 82 filijala u svim većim gradovima

Srbije, sa namerom da svoju mrežu i dalje proširuje i unapređuje. Sertifikat kvaliteta ISO 9001 u oblasti

bankarskih usluga, korišćenje najsavremenijih bankarskih informacionih tehnologija, članstvo u MasterCard

International i VISA International, kao i u nacionalnoj DinaCard asocijaciji, samo su neke od obeležja Credit

Agricole Banke Srbije.

Credit Agricole Banka Srbija je na dan 31. decembra 2014. godine imala 914 zaposlena radnika ( 31. decembra

2013. godine : 917 zaposlenih).

Osnovni podaci o Banci

Naziv Banke: Credit Agricole Srbija AD Novi Sad

Sedište i adresa : Novi Sad, Braće Ribnikara 4‐6

Internet adresa: www.creditagricole.rs

Email:[email protected]

S.W.I.F.T. adresa: MEBA RS 22

Poslovni račun: 330‐1‐86

Revizor: Ernst&Young d.o.o Beograd

Matični broj: 08277931


3

Pregled najvećih akcionara Banke

Credit Agricole S.A. : 100% ukupnog učešća u akcionarskom kapital

Crédit Agricole Srbija a.d. Novi Sad je članica Saveta stranih investitora Srbije

Banka u 2014. godini ima jedno zavisno društvo CA Leasing Srbija d.o.o., koje se bavi poslovima finansijskog

lizinga sa 100% učešća u kapitalu. Banka u skladu sa MRS 27 ”Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji”

sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje sa CA Leasing d.o.o. primenjujući metod “stavka po stavka”, tako

što se sabiraju iste stavke obaveza, sredstava, kapitala, prihoda i rashoda. Međusobna potraživanja i obaveze,

međusobne transakcije i nerealizovani dobici i gubici eliminišu se u potpunosti.

Credit Agricole Banka a.d. Novi Sad i CA Leasing d.o.o. Beograd, u smislu ovog konsolidovanog godišnjeg

izveštaja o poslovanju, predstavljaju Grupu („Grupa“).

Osnovni podaci o CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd:

Naziv: CA Leasing Srbija d.o.o Sedište i adresa : Beograd, Milentija Popovića 5A Internet adresa: www.ca‐leasing.rs Revizor: Ernst&Young d.o.o Beograd Matični broj: 20310456

Sa tržišnim učešćem od 20%, društvo CA Leasing d.o.o. Beograd je postalo vodeći finansijer poljoprivrednih

mašina u Srbiji u 2014. godini. Prema podacima Agencije za privredne registre, CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd

je na prvom mestu u oblasti finansiranja poljoprivrednih mašina, uglavnom traktora i kombajna. Ovo potvrđuje

strateški fokus CA Leasing d.o.o. Beograd na razvoj poljoprivrede, što je u skladu sa tržišnim fokusom Credit

Agricole Grupe.

Društvo CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd je na dan 31. decembra 2014. godine imalo 23 zaposlena radnika ( 31.

decembra 2013. godine : 18 zaposlenih).


4

IZVEŠTAJ IZVRŠNOG ODBORA

Credit Agricole Grupa – rezultati u 2014. godini

Grupa je ostvarila značajne rezultate u 2014. godini uprkos veoma teškoj makroekonomskoj situaciji. Grupa je i

u tako teškom poslovnom okruženju pronašla načina da poveća obim svog poslovanja tako da su ukupni

plasmani Grupe porasli za 9.1%, što je više od prosečnog rasta tržišta davalaca finasijskih usluga Srbije u 2014.

godini koji iznosi 6.4%.

Ukupni depoziti Grupe povećani su za 9% u 2014. godini što je potvrdilo poverenje klijenata u Credit Agricole

Banku a.d. Srbija. Ujedno, Grupa je u decembru 2014. godine potpisala ugovor o dugoročnom finansiranju sa

Evropskom Investicionom Bankom u iznosu od 60 miliona EUR. Time se ukupan iznos sredstava koji je Evropska

Investiciona Banka stavila na raspolaganje Grupi za plasmane malim, srednjim i velikim preduzećima povećao

na 110 miliona EUR.

Makroekonomska situacija u Srbiji je tokom 2014. godine dodatno pogoršana majskim poplavama čiji se

ukupan trošak na privredu Srbije procenjuje blizu EUR 2 milijarde. Credit Agricole grupa je pokazala svoju

posvećenost društveno odgovornom poslovanju odobravanjem posebnog šestomesečnog grejs perioda (u

okviru kojeg nije bilo obračuna kamate) za sve klijente sa pogođenih područja. Pored ovoga, dato je više

donacija institucijama i organizacijama sa područja Obrenovca. Takođe, zaposleni iz matične Credit Agricole

Grupe iz Pariza su donirali značajna sredstva za pomoć poplavljenima.

Zahvaljujući povećanju obima aktivnosti uz maksimalno uvažavanje prihvatljivog nivoa rizika, Grupa je uspela

da u 2014. godini uveća svoje prihode za 2,9% u odnosu na prethodnu godinu. U istom periodu troškovi

poslovanja su porasli samo za 1,3% zahvaljujući rigoroznoj kontroli. Ovi rezultati doveli su do porasta

operativnog dobitka za 24,5% u odnosu na 2013. godinu. Sveukupno gledano Grupa je završila godinu sa

dobitkom od 43 miliona dinara, što je treća godina zaredom kako Grupa posluje sa pozitivnim neto rezultatom.

Ovaj rast ostvaren je balansiranim razvojem sektora stanovništva i sektora za rad sa privredom. Ukupna

bilansna suma Grupe dostigla je 69,15 milijardi dinara na kraju 2014. godine, što predstavlja rast od 6.6% u

odnosu na prethodnu godinu.

Na dan 31. decembra 2014. godine Grupa je imala 263.040 klijenata. Najveći broj njih, oko 85% su fizička lica u

skladu sa fokusom banke na poslovanje sa sektorom stanovništva. Značajan broj klijenata dolazi iz segmenta

preduzetnici i mikro preduzeća (10%). Snažno širenje aktivnosti u oblasti finansiranja poljoprivrednih aktivnosti

rezultiralo je činjenicom da klijenti Agro sektora predstavljaju približno 5% od ukupnog broja korisnika

proizvoda i usluga.

Očekujemo da će i 2015. godina takođe biti godina izazovna sa stanovišta makroekonomskog okruženja i

geopolitičkih rizika u Srbiji i u Evropi. Credit Agricole Grupa uz punu podršku svoje matice, Credit Agricole S.A.,

je svakako dobro pozicionirana da nastavi uspešan rast i razvoj uz snažnu podršku razvoju privrede Srbije.


5

1. POSLOVNE AKTIVNOSTI I ORGANIZACIONA STRUKTURA

1.1 Kratak opis proizvoda i usluga

Tokom 2014. godine Crédit Agricole banka Srbija bila je siguran i pouzdan partner koji je pružio punu

podršku klijentima uz raznovrsnu paletu proizvoda, fleksibilnost i konkurentne uslove.

Stanovništvo

Ponuda namenjena stanovništvu u 2014. godini je bila raznovrsna u oblasti kako kreditnih tako i depozitnih

proizvoda.

Porodična ponuda – Credit Agricole banka je pripremila specijalnu „Porodičnu ponudu“ namenjena klijentima

koji u Banku dolaze na osnovu preporuke postojećih klijenata. Svi klijenti koji su otvorili paket račun u Credit

Agricole banci na osnovu preporuke člana porodice ili prijatelja koji već prima zaradu ili penziju u Banci,

ostvarivali su pravo na korišćenje paket računa bez naknade, u trajanju od 12 meseci od meseca kada je račun

otvoren.

Gotovinski krediti – u ponudi Banke su gotovinski krediti indeksirani u evrima sa

fiksnom i varijabilnom kamatnom stopom, i dinarski krediti sa fiksnom i varijabilnom

kamatnom stopom. Fokus u toku 2014. godine bio je na dinarskim kreditima sa fiksnom

kamatnom stopom, sa periodom otplate do 72 meseca.

Auto krediti – Credit Agricole banka, kao vodeća Banka na tržištu u finansiranju

kupovine automobila, u toku 2014. godine imala je raznovrsnu ponudu kredita za

kupovinu novih i polovnih vozila. U ponudi su krediti za kupovinu novih vozila

indeksirani u evrima sa rokom otplate do 84 meseca, dinarski krediti sa fiksnom

kamatnom stopom i rokom otplate do 72 meseca, kao i dinarski krediti sa

promenljivom kamatnom stopom i rokom otplate do 84 meseca. U saradnji sa velikim

brojem auto kuća, Banka je svojim klijentima omogućavala podnošenje zahteva za

kredit u prodajnim salonima dilera sa kojima ima zaključen Ugovor o saradnji.

Specijalna saradnja ostvarena je sa Mojauto.rs sajtom i ponuda unapređena Mojauto

beskamatnim kreditom za polovna vozila.


6

Stambeni krediti – u ponudi su krediti sa rokom otplate do 120 i 360 meseci, sa

fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom, sa i bez osiguranja kod NKOSK.

Platne kartice – ponuda je obogaćena: Dina bankomat karticom koja

klijentima omogućava podizanje gotovine na bankomatima svih banaka uz

50% nižu proviziju od standardne i bez troškova mesečnog održavanja, Bel

Medic karticom koja omogućava 5% popusta na veliki broj usluga

zdravstvene ustanove Bel Medic, MasterCard installment karticom koja

omogućava klijentima da sami biraju visinu svoje mesečne rate koja im

ostaje fiksna tokom celog perioda otplate

Štednja – široka paleta depozitnih proizvoda ponuđena je klijentima tokom godine i u

Nedelji štednje: štednja po viđenju, oročena štednja, štednja sa isplatom kamate unapred,

stepenasta štednja, dečja štednja, rentna štednja, kao i specijalan proizvod koji predstavlja

kombinaciju štednje i dozvoljenog prekoračenja.

Elektronsko bankarstvo – klijentima su omogućene nove funkcionalnosti kao što je funkcija internog transfera

novca između vlasnika i ovlašćenog lica po računu i plaćanje više transakcija jednim TAN kodom.

U cilju pružanja podrške građanima sa poplavama ugroženih područja, Credit Agricole banka je u maju 2014.

godine za sve klijente sa tih područja stavila moratorijum u periodu od 3 do 6 meseci za sve kredite koje imaju

u korišćenju.

Kupovina vozila na lizing‐ Finansiranje putničkog programa namenjeno je i fizičkim licima.

CA Leasing Srbija izlazio u susret zahtevima i mogućnostima klijenata koji mogu doći do željenog vozila uz

jednostavnu proceduru i brzo odobravanje.


7

Mala preduzeća i preduzetnici

Credit Agricole Srbija posebnu pažnju posvećuje malim preduzećima i preduzetnicima. Razumevanje

poslovanja malih preduzeća i preduzetnika doprinelo je razvoju specijalizovanih proizvoda i konsultativnih

usluga za ovaj segment male privrede.

Krediti za održavanje likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava – klijentima su bili na raspolaganju krediti sa

fiksnom kamatnom stopom i periodom otplate do 18 meseci.

Krediti sa subvencijom Vlade Republike Srbije – Banka je učestvovala u programu

subvencionisanih kredita za likvidnost i trajna obrtna sredstva namenjena privredi, a za

sve klijente iz segmenta malih preduzeća i preduzetnika koji su se odlučivali za ovaj kredit

omogućila je besplatnu Visa Business debitnu karticu i posebne pogodnosti za Visa

business kreditnu karticu.

DobrodošliCA – specijalna ponuda koja je omogućavala veliki broj popusta i pogodnosti na

veliki broj proizvoda i usluga kao što su: dozvoljeno prekoračenje, višenamenska kreditna

linija, krediti za održavanje likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava, investicioni kredit,

Visa Business kreditnu karticu i otvaranje tekućeg računa.

Specijalne ponude – Credit Agricole banka je u saradnji sa kompanijom Agropanonka Novi

Sad pripremila specijalnu ponudu beskamatnog kredita za finansiranja kompresora, a sa kompanijom Extra

Care beskamatni kredit za kupovinu Galen informacionog sistema namenjenog efikasnijem poslovanju

apotekarskih ustanova.

Kupovina vozila i opreme na lizing ‐ Finansiranje putničkog i opreme programa namenjeno je i preduzetnicima

i pravnim licima.

CA Leasing Srbija izlazio je u susret zahtevima i mogućnostima klijenata koji mogu doći do potrebne opreme i

vozila uz jednostavnu proceduru i brzo odobravanje.


8

1.2 Kratak opis kampanja za uvođenje novih proizvoda tokom 2014. godine

Vodeći princip poslovanja Credit Agricole banke u Srbiji je kontinuirani dijalog sa klijentima kako bi se došlo do

saznanja koje su njihove prave potrebe i na koji način Banka može na njih najefikasnije da odgovori kreiranjem

novih proizvoda.

Kako bi klijenti bili upoznati sa svim novitetima u ponudi, koriste se različiti kanali komunikacije istih – interni i

eksterni.

Banka je tokom 2014. godine sprovela dve ATL kampanje koje su podrazumevale oglašavanje putem:

nacionalnih televizija, dnevnih novina i nedeljnih magazina, internet portala, socijalnih mreža. Svaka kampanja

je bila podržana štampanim materijom u formi postera i lifleta koji su bili izloženi u filijalama Banke. Takođe,

sve relevantne informacije su bile dostupne i posetiocima website‐a Banke i prilikom korišćenja bankomata.

Značajne događaje predstavljala su dva Sajma – Sajam automobila u Beogradu i Sajam poljoprivrede u Novom

Sadu, za koji je Credit Agricole banka pripremila štampani materijal u cilju informisanja svih posetilaca o

raznovrsnoj ponudi koja je bila pripremljena za ova dva događaja.

Sve kampanje u vezi sa uvođenjem novih proizvoda se komuniciraju kako eksterno, tako i interno ‐

zaposlenima CAS putem internog portala i internog magazina.

Na ovaj način su svi korisnici Credit Agricole proizvoda i usluga upoznati sa novim proizvodima i

funkcionalnostima istih.


9

1.3 Unutrašnja organizacija i organizaciona struktura

Unutrašnja organizacija, organizacione jedinice i njihov delokrug, utvrđuju se prema potrebama i planovima

rada i poslovanja Banke, tako da se obezbedi jedinstvo procesa rada, optimalno funkcionisanje Banke, puna

zaposlenost i racionalno korišćenje znanja i sposobnosti zaposlenih. Unutrašnja organizacija, odnosno

organizaciona struktura Banke treba da obezbedi podelu dužnosti, nadležnosti i odgovornosti zaposlenih na

način kojim se sprečava sukob interesa i obezbeđuje transparentan i dokumentovan proces donošenja i

sprovođenja odluka. Poslove iz delatnosti Banke zaposleni obavljaju primenom jedinstvene tehnološke,

ekonomske i organizacione povezanosti, u skladu sa standardima utvrđenim na nivou Banke i CA Grupacije.

Banka deluje i obavlja svoje poslovanje putem Divizija kao osnovnih organizacionih funkcionalnih jedinica.

U Banci su organizovane sledeće osnovne organizacione jedinice (Divizije):

Divizija pravnih poslova i globalnog razvoja,

Retail market Divizija,

Divizija prodajne mreže i multikanala,

Divizija za korporativno i poljoprivredno bankarstvo,

Divizija za operacije,

Divizija za finansije,

Divizija rizika i trajne kontrole,

Divizija za ljudske resurse,

Divizija interne revizije,

Divizija usklađenosti poslovanja banke i finansijske bezbednosti.

Unutar Divizija formiraju se unutrašnje organizacione jedinice i to: Sektori, Odeljenja i Službe, kao unutrašnje

organizacione jedinice, koje se obrazuju u skladu sa organizacionim potrebama rada.

Organi upravljanja Bankom su Upravni i Izvršni odbor, koji su organizovani i deluju u skladu sa odredbama

Zakona o bankama.

Posebne organizacione jedinice ‐ Odbori formirani u skladu sa Zakonom o Bankama i potrebama organizacije

rada su: Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju), Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom

i pasivom, Odbor za nagrade i naknade.

Organizacione jedinice koje su u Banci organizovane po teritorijalnom principu su: Regionalne filijale, Glavne

filijale i Filijale. Postoje 4 Regionalne filijale (Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš), 14 Glavnih filijala (4 u okviru

Regionalne filijale Novi Sad, 4 u okviru Regionalne filijale Beograd, 3 u okviru Regionalne filijale Kragujevac i 3

u okviru Regionalne filijale Niš) i 81 Filijala (22 u okviru Regionalne filijale Novi Sad, 22 u okviru Regionalne

filijale Beograd, 21 u okviru Regionalne filijale Kragujevac i 16 u okviru Regionalne filijale Niš).


10

Skupština Banke

Upravni odbor

Izvršni odbor

Odbor za praćenje poslovanja

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom

Interna revizija

Usklađenost poslovanja i finansijskа bezbednost

Divizija za operacije

Divizija za finansije

Divizija prodajne mreže

i multikanala

Divizija za korporativno i poljoprivredno

bankarstvo

Divizija rizika i trajne kontrole

Divizija za ljudske resurse

Divizija pravnih poslova i globalnog

razvoja

Sredstva

Pravni sektor

Sekretar za odbore Banke

Risk analiza za pravna lica

Rizici u poslovanju sa

stanovništvom i malim

preduzećima

Kontrola kreditnog rizika

Kreditno odeljenje za

mala i srednja preduzeća

Poslovanje sa malim i srednjim

preduzećima

Sektor razvoja prodaje i

organizacije mreže

Marketing, komunikacija i poslovanje sa fizičkim licima

Pregovori i naplata

Regioni

Odeljenje za Long Channel

Bezbednost

Podrška altern. kanalima

distribucije

Informaciono-komunikacione

tehnologije

Organizacija

Logistika i upravljanje

imovinom Banke

Podrška kreditnih poslova

Pozadinski poslovi depozita

Kotrola rukovodstva i

MIS

Računovodstvo

SME I MLCI

Komercijalna podrška i razvoj

Poljoprivredno bankarstvo

Služba za rad sa specijalnim klijentima

Razvoj zaposlenih

Kompenzacije i beneficije

Selekcija i odabir

Trgovanje

Finansijska bezbednost

Trajna kontrola

Divizija Sektor Radno mestoOdeljenje

Operacije plaćanja

Kotrola troškova i izveštavanje

Odeljenje za tržišne rizike

Retail market divizija

HR administracija

ORGANIZACIONA STRUKTURA CRÉDIT AGRICOLE BANKE

Odeljenje podrške mreži

filijala

Preuzimanje i prodaja

nepokretnosti

ORGANIZACIONA STRUKTURA CA LEASING SRBIJA


11

2. FINANSIJSKI POLOŽAJ I REZULTATI POSLOVANJA

2.1 Makroekonomski pokazatelji

Nakon rasta od 2.5% u 2013. godini, bruto domaći proizvod Srbije zabeležio je u 2014. godini realni pad od

1.8%. Posmatrano po tromesečjima, pad BDP iznosio je 0.2% u prvom, 1.2% u drugom, 3.8% u trećem i 1.8% u

četvrtom tromesečju.

Katastrofalne poplave koje su pogodile Srbiju u maju 2014. godine u značajnoj meri doprinele su ovom padu,

pogodivši najviše sektore rudarstva i proizvodnje električne energije. Ukupna šteta od poplava (direktna i

indirektna) procenjena je na 1.5 milijardu EUR.

Na nivou godine, industrijska proizvodnja je smanjena za 6.5%. Prerađivačka industrija zabeležila je pad od

1.4%, dok je sektor rudarstva ostvario pad od 16.7%, a sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i

parom zabeležio pad od čak 20.1%.

Rast poljoprivredne proizvodnje u 2014. godini procenjen je na 1.5%.

U toku 2014. godine inflacija je dostigla rekordno niske vrednosti. Na kraju godine iznosila je 1.7% što je ispod

donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja NBS (4±1.5%). Niska godišnja inflacija je posledica niske

agregatne tražnje ali u značajnoj meri i izostanka rasta regulisanih cena.

Prema proceni Narodne banke Srbije, nakon januara 2015. godine očekuje se umereni rast međugodišnje

inflacije i njeno postepeno približavanje donjoj granici dozvoljenog odstupanja od cilja do sredine godine.

Vlada Srbije postigla je krajem 2014. godine sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom o standby

aranžmanu iz predostrožnosti u iznosu od oko 1.2 milijarde EUR u trajanju od 36 meseci, kao podrška

dogovorenom ekonomskom programu. Ovaj sporazum odobren je od strane Izvršnog odbora MMF‐a u

februaru 2015. godine.

Glavni ciljevi dogovorenog ekonomskog programa odnose se na jačanje javnih finansija, sprovođenje plana

strukturnih reformi i povećanje stabilnosti finansijskog sektora. Ostvarivanje ovih ciljeva treba da omogući

rešavanje makroekonomskih neravnoteža, pre svega uspostavljanjem održivog nivoa javnog duga, odnosno

njegovim smanjenjem počev od 2017. godine, jačanje finansijskog sektora i njegove uloge u podsticanju

privrednog rasta, kao i unapređenje konkurentnosti privrede. Na taj način stvoriće se osnova za održivi

privredni rast.

Radi postizanja ciljeva ekonomskog programa koji je podržan ovim aranžmanom, sprovodiće se mere fiskalne

konsolidacije, započete krajem 2014. godine a koje se odnose na štednju u javnom sektoru i ograničenje

državne pomoći državnim preduzećima.

Pored mera fiskalne konsolidacije koje uključuju smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, Skupština Srbije je

na predlog Vlade u toku 2014. godine donela nekoliko izmena zakona koje imaju za cilj unapređenje poslovnog

ambijenta od kojih su najznačajnije izmene Zakona o radu.


12

Značaj mera fiskalne konsolidacije ogleda se u činjenici da je javni dug na kraju 2014. godine dostigao nivo od

70.9% BDP, dok je godinu dana ranije bio na nivou od 59.6% BDP. Fiskalni deficit u 2014. iznosio je 6.6% BDP.

Vlada R Srbije planira njegovo smanjenje na 5.8% BDP u 2015. godini.

Stopa anketne nezaposlenosti u četvrtom tromesečju 2014. godine iznosila je 16.8% dok je godinu dana ranije

iznosila 20.1%.

U toku 2014. godine, dinar je nominalno depresirao u odnosu na evro za 5.2% tako da je na kraju godine kurs

dinara prema evru iznosio 120,9583 (na kraju 2013. godine: 114,6421).

Narodna banka Srbije je u 2014. godini, nastojeći da ublaži prekomerne kratkoročne oscilacije deviznog kursa,

intervenisala u oba smera ‐ prodajom 1.880 miliona evra i kupovinom 260 miliona evra.

Prema preliminarnim podacima, izvoz robe i usluga je u 2014. godini porastao je 3,5%, dok je uvoz porastao za

1,7%. Deficit tekućeg računa platnog bilansa bio je na nivou od 6,3% BDP što predstavlja blagi porast u odnosu

na prethodnu godinu (6.1% BDP).

Narodna banka Srbije snižavala je referentnu kamatnu stopu tri puta u toku 2014. godine za po 50 baznih

poena, sa početnih 9,50% na 8,00% (poslednje sniženje u novembru).

U cilju podrške kreditnoj aktivnosti banaka, NBS je u novembru i decembru 2014. godine izmenila regulativu o

oblasti obavezne rezerve, tako što je smanjila stopu devizne obavezne rezerve (ukupno za dva procentna

poena, u zavisnosti od ročnosti) uz istovremeno povećanje dela devizne obavezne rezerve koji se izdvaja u

dinarima (ukupno za četiri procentna poena). Dodatno smanjenje stope devizne obavezne rezerve za jedan

procentni poen, uz povećanje njenog dinarskog dela za dva procentna poena, izvršeno je u januaru 2015.

godine.

Bankarski sektor Srbije je likvidan i dobro kapitalizovan, a najveći izazov predstavlja rešavanje pitanja

problematičnih kredita (NPL). Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora na kraju

trećeg tromesečja 2014. godine iznosilo je 23%. Ovo predstavlja stabilizaciju u odnosu na jun 2014. godine,

nakon šest uzastopnih tromesečja u kojima je ostvaren rast stope NPL.

U 2015. godini očekuje se da srpska ekonomija ostvari pad od 0,5%, dok se u 2016. godini očekuje rast bruto

domaćeg proizvoda od 1,5%.

Izvor: Statistički bilten NBS


13

2.2 Neto rezultat Grupe (apsolutni pokazatelji i grafički prikaz promena od 2010 ‐ 2014)

2.3 Ukupna aktiva Grupe (apsolutni pokazatelji i grafički prikaz promena od 2010‐ 2014)

2.4 Neto prihod od kamata Grupe (apsolutni pokazatelji i grafički prikaz promena od 2010 ‐ 2014)


14

2.5 Neto prihod od naknada Grupe (apsolutni pokazatelji i grafički prikaz promena od 2010 ‐ 2014)

2.6 Ukupni krediti Grupe ( kratak opis tržišta kredita tokom 2014. i 2013. godine, udela na tržištu, grafički

prikaz promena datih kredita od 2010 – 2014.)

Plasmani korisnicima finansijskih usluga ostvarili su rast od 6,49% u 2014. godini. Do blagog oporavka

kreditne aktivnosti došlo je u trećem tromesečju 2014. godine, uglavnom kao rezultat subvencionisanih kredita

pravnim licima.

Učešće kredita sa valutnom klauzulom smanjeno je u toku 2014. godine sa početnih 73,2% na 69,0%.

U poslednje četiri godine, Credit Agricole Srbija ostvarila je kontinuiran porast tržišnog učešća u kreditima

klijentima sa 2,09% na kraju 2010. godine na 2,79% na kraju novembra 2014. godine1.

1 U trenutku izrade ovog izveštaja, nisu objavljeni statistički podaci NBS za kredite i depozite u bankarskom sektoru za decembar 2014. godine.

2.7 Ukupni depoziti Grupe (kratak opis tržišta depozita, strukture depozita, tržišnog udela Grupe u

depozitnom poslovanju, grafički prikaz primljenih depozita od 2010. ‐2014. godine).

Depoziti klijenata u bankarskom sektoru ostvarili su u 2013. godini rast od 3,3% (izraženo u EUR rast je

iznosio 2,4%), dok je u prvih jedanaest meseci 2014. godine rast depozita iznosio 6,1% (izraženo u EUR rast je

iznosio 0,9%). Time je nastavljen višegodišnji trend bržeg rasta depozita od kredita, što dovodi do smanjenja

racija krediti/depoziti.

U poslednje četiri godine, Grupa ostvarila je porast tržišnog učešća u depozitima klijenata sa 1,63% na 2,45%.

2.09% 2.16%2.47%

2.64% 2.79%

0.00%

0.50%

1.00%

1.50%

2.00%

2.50%

3.00%

dec.10 dec.11 dec.12 dec.13 dec.14

Tržišno učešće ‐ plasmani


1

AKTIVA Banka 2014

Struktura %Banka 2013

Struktura % Grupa 2014 Struktura % Grupa 2013 Struktura %

13,850,517 21.08% 11,669,942 18.96% 13,850,517 20.03% 11,669,942 17.98%

0 0.00% 93,843 0.15% 0 0.00% 93,843 0.14%

1,074,584 1.64% 0 0.00% 1,074,584 1.55% 0 0.00%

837,549 1.27% 4,491,944 7.30% 830,306 1.20% 4,491,900 6.92%

47,684,973 72.59% 43,168,029 70.12% 51,208,735 74.06% 46,505,522 71.67%

78,667 0.12% 78,667 0.13% 0 0.00% 0 0.00%

150,781 0.23% 170,389 0.28% 151,667 0.22% 172,017 0.27%

1,426,927 2.17% 1,461,477 2.37% 1,449,613 2.10% 1,485,345 2.29%

122,178 0.19% 126,469 0.21% 102,824 0.15% 106,327 0.16%

0 0.00% 0 0.00% 2,230 0.00% 6,040 0.01%

187,210 0.28% 195,619 0.32% 187,558 0.27% 196,127 0.30%

279,359 0.43% 107,659 0.17% 290,982 0.42% 161,569 0.25%

65,692,745 100.00% 61,564,038 100.00% 69,149,016 100.00% 64,888,632 100.00%

PASIVA Banka 2014

Struktura %Banka 2013

Struktura % Grupa 2014 Struktura % Grupa 2013 Struktura %

13,877,959 21.13% 13,469,436 21.88% 17,282,663 24.99% 16,735,069 25.79%

40,060,986 60.98% 36,510,480 59.30% 40,060,986 57.93% 36,510,480 56.27%

2,434,608 3.71% 2,316,433 3.76% 2,434,608 3.52% 2,316,433 3.57%

218,817 0.33% 112,268 0.18% 219,433 0.32% 113,116 0.17%

10,091 0.02% 0 0.00% 10,091 0.01% 0 0.00%

0 0.00% 14,087 0.02% 0 0.00% 14,087 0.02%

674,635 1.03% 705,467 1.15% 699,974 1.01% 732,768 1.13%

57,277,096 87.19% 53,128,171 86.30% 60,707,755 87.79% 56,421,953 86.95%

14,645,184 22.29% 14,645,184 23.79% 14,645,184 21.18% 14,645,184 22.57%

46,062 0.07% 32,116 0.05% 71,610 0.10% 62,928 0.10%

6,385,601 9.72% 6,417,717 10.42% 6,385,601 9.23% 6,417,717 9.89%

110,004 0.17% 176,284 0.29% 110,068 0.16% 176,284 0.27%

8,415,649 12.81% 8,435,867 13.70% 8,441,261 12.21% 8,466,679 13.05%

65,692,745 100.00% 61,564,038 100.00% 69,149,016 100.00% 64,888,632 100.00%

Rezervisanja

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim f inansijskim organizacijama i centralnoj banci

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima

Gubitak

Rezerve

UKUPNO KAPITAL

UKUPNA PASIVA

Dobitak

KAPITAL

UKUPNE OBAVEZE

Ostale obaveze

Tekuće poreske obaveze

Odložene poreske obaveze

Tekuća poreska sredstva

Nematerijalna ulaganja

Nekretnine postrojenja i oprema

Investicije u zavisna društva

Subordinirane obaveze

Ostala sredstva

UKUPNA AKTIVA

Odložena poreska sredstva

Gotovina i sredstva kod centralne banke

Krediti i potraživanja od banaka i drugih f inansijskih organizacija

Krediti i potraživanja od komitenata

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Investicione nekretnine

OSNOVNI POKAZATELJI POSLOVANJA BANKE I GRUPE

BILANS STANJA


2

PozicijaBanka 2014

Banka 2013

Grupa 2014 Grupa 2013

Prihod od kamata 3,890,457 4,071,407 4,110,541 4,272,654

Rashod od kamata 1,236,106 1,566,565 1,297,977 1,615,673

Neto prihod po osnovu kamata 2,654,351 2,504,842 2,812,564 2,656,981

Prihodi od naknada i provizija 1,516,695 1,484,051 1,531,156 1,500,666

Rashodi od naknada i provizija 398,539 371,185 428,018 395,689

Neto prihod na osnovu naknada i provizija 1,118,156 1,112,866 1,103,138 1,104,977

Neto dobitak po osnovu zaštite od rizika 244 245 244 245

Neto dobitak po osnovu f inansijskih sredstava raspoloživih za prodaju

93,320 0 93,320 0

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule

18,308 15,989 21,213 17,127

Ostali poslovni prihodi 198,970 108,709 158,236 84,226

Neto rashodi po osnovu umanjenja obezvređenja f inansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki

321,282 286,157 326,158 289,367

UKUPAN NETO POSLOVNI PRIHOD 3,762,067 3,456,494 3,862,557 3,574,189

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rasodi 1,752,884 1,727,299 1,805,818 1,780,158

Troškovi amoritzacije 199,023 237,101 202,128 240,869

Ostali rasodi 1,745,598 1,481,128 1,781,712 1,521,111

DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 64,562 10,966 72,899 32,051

Porez na dobitak 10,091 0 21,761 9,688

Dobitak po osnovu odloženih poreza 0 34,522 0 34,522

Gubitak po osnovu odloženih poreza 8,409 13,372 8,567 14,614

DOBITAK NAKON OPOREZIVANJA 46,062 32,116 42,571 42,271

REZULTAT PERIODA - DOBITAK46,062 32,116 42,571 42,271

BILANS USPEHA

Pokazatelj poslovanja Propisana vrednost Ostvarena vrednost 2014. Ostvarena vrednost 2013.Ulaganje u osnovna sredstva i lica koja nisu u finansijskom

sektorumaksimum 60% 19,10% 2,66 %

Izloženost prema licima povezanim s bankom maksimum 20% 3,26% 2,13%

Zbir velikih izloženosti banke maksimum 400% 84,39% 111,13%

Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti:

– u prvom kvartalu izveštajnog perioda minimu. 1,00 1,24 1,17

– u drugom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,14 1,18

– u trećem kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,11 1,20

– u četvrtom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,17 1,18

Pokazatelj deviznog rizika maksimum 20% 0.59 1,17%

Izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezani lica maksimum 25% 18,26% 22,17%

Izloženost banke prema licu povezanim sa bankom maksimum 5% 3,23% 2,12%

Adekvatnost kapitala mininum 12% 16,40% 16,43%


3

Tabela tržišnog učešća CA Leasing Srbija d.o.o. na dan 31. decembra 2014. godine:

Ukoliko posmatramo lizing kuće po novim plasmanima tokom 2014. godine, CA Leasing Srbija d.o.o. je zauzeo 7% od ukupnog tržišta. Pri tom ne možemo, a da ne izdvojimo da je CA Leasing zauzeo prvo mesto u finansiranju poljoprivredne pokretne opreme kao i drugo mesto u finansiranju komercijalnih teških vozila na kraju 2014. godine. Izvor: Asocijacija lizing kompanija Srbije

3. DRUŠTVENA ODGOVORNOST

Crédit Agricole Srbija se priključila svetskom trendu aktivnog učešća u akcijama održivog razvoja,

korporativne društvene odgovornosti i Globalnog dogovora UN, na inicijativu Crédit Agricole grupe. Od tog

trenutka, u Crédit Agricole Srbija održivi razvoj i korporativna društvena odgovornost predstavljaju imperative

od posebnog značaja.

„Globalni dogovor“ očekuje od kompanija da prihvate, podrže i uspostave, u okviru svoje sfere uticaja, niz

vrednosti iz oblasti ljudskih prava, prava na rad, zaštite životne sredine i anti‐korupcione politike. Crédit

Agricole Srbija redovno izveštava o napretku u ovim oblastima i to je jedan od načina da se klijenti upoznaju sa

aktivnostima, uspesima i ambicijama za budućnost.

Jedan od prioriteta Banke je intenzivnija i celishodnija integracija u lokalnu zajednicu. Uz podršku svoje Grupe,

Credit Agricole Banka Srbija je kao odgovoran član srpske zajednice rešila da podrži obnovu poplavom

pogođenog Obrenovca.

Budući da je kvalitet života dece i omladine u Obrenovcu naročito bio

pogođen majskim poplavama, odlučeno je da se dodele tri donacije

koje bi bile u skladu sa opštom politikom Banke da se aktivno zalaže

za kvalitetniji život dece i promoviše njihova prava.

Prva donacija u vrednosti od 30.000 Evra dodeljena je osnovnoj školi

„Jefimija“ za obnovu kuhinje i dnevnog boravka‐trpezarije za učenike.

Rang Davalac Leasinga Bilansna Aktiva Učešće1 HYPO ALPE‐ADRIA LEASING DOO 8,993 14,0%

2 INTESA LEASING DOO BEOGRAD 7,378 11,4%

3 UNICREDIT LEASING SRBIJA DOO BEOGRAD 6,797 10,5%

4 VB LEASING DOO BEOGRAD 5,943 9,2%

8 CA LEASING SRBIJA DOO BEOGRAD 3,947 6,1%

UKUPNA AKTIVA 64,492


4

Druga donacija je dodjeljena Centru za dnevni boravak dece i omladine MNRO Obrenovac za nabavku specijalnog kombi vozila koje transportuje decu sa invaliditetom do Centra i olakšava im boravak u Centru.

Treća donacija u vrednosti do 10.000 evra dodeljena je Kajak‐kanu‐tenis klubu „Zabrežje“ za obnovu prostorija i nabavku kajaka koji bi nadomestili uništene.

Sve tri donacije su u direktnoj vezi sa kvalitetom života u zajednici i stoga se smatraju kao projekti koji su od značaja za očuvanje životne sredine u izvanrednim okolnostima, kao što su poplave nesagledivih razmera koje su se dogodile u maju 2014. godine.

Takođe, zavisno društvo CA Leasing Srbija d.o.o. svoj doprinos u očuvanju životne sredine i zdravog okruženja daje svakodnevnim adekvatnim ponašanjem, koje se ogleda kroz primenu štednje električne energije, reciklaže papira i elektronskog otpada.

Suočeni sa jakom konkurencijom tokom 2014. godine CA Leasing Srbija d.o.o je pripremio akciju subvencionisane kamate sa pojedinim dilerima. Akcija je imala značajan odjek u sektoru poljoprivrede što je rezultiralo da CA Leasingu pripadne 20% od ukupnog učešća AGRO sektora.

Tokom 2014. godine društvo je imalo značajnu akciju za fizička lica, što se odrazilo kroz saradnju sa dilerom FIAT AUTOMOBILI. Akcija je implicirala rast portfolia putničkih automobila u procentu od 7.6%.

U martu 2014. godine održan je Car Show (sajam automobila), na kom CA Leasing Srbija d.o.o. svake godine ima aktivno učešće.

4. PLANIRANI BUDUĆI RAZVOJ

Upravni odbor Banke usvojio je u januaru 2015. godine srednjoročni plan do 2017. godine i budžet za 2015.

godinu čime je nastavljena praksa prilagođavanja strategije u trogodišnjim vremenskom horizontu. Banka je

definisala svoje strateške ciljeve na sledeći način:

da nastavi da poboljšava dugoročnu profitabilnost;

da poveća ukupno tržišno učešće u određenim odabranim segmentima;

da obezbedi povećanje zadovoljstva klijenata i privuče nove klijente;

da poboljša pokazatelje produktivnosti;

da diverzifikuje izvore finansiranja;

da nastavi da poboljšava upravljanje rizicima.

Prilikom određivanja strateških ciljeva uzete su obzir karakteristike makroekonomskog okruženja u kome se

očekuje vrlo blag rast, kao i rezultati poslovnih politika primenjivanih u proteklim godinama koje su dovele do

rasta broja klijenata, smanjenja troškova finansiranja i poboljšavanja kvaliteta kreditnog portfolija.

Cilj je da se u narednom periodu obezbedi stabilan rast tako što će se pratiti oporavak privrede, inovirati

usluge i ojačati aktivnosti i segmenti poslovanja koji su se pokazali otpornim na krizne makroekonomske

uslove, te pozitivno doprinose ukupnoj profitabilnosti.

Takođe, CA Leasing Srbija d.o.o. je pripremio plan razvoja i napredovanja u predstojećem periodu. Ključni cilj je

u pronalaženju optimalne ravnoteže između obima novih poslova, troškova, rizika i profitabilnosti, ali i

učvršćivanje saradnje sa najboljim klijentima i dilerima.


5

CA Leasing Srbija d.o.o. ostaje fokusiran na rast porfolia, kao i na održavanju njegovog kvaliteta. To će biti

učinjeno kroz stalno praćenje i saradnju kako postojećih tako i novih klijenata. Program kontrole troškova se

nastavlja i biće veoma važan u budućnosti. Dodatno će biti istraživane mogućnosti smanjenja troškova u

svakom segmentu.

5. AKTIVNOSTI ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA

Osnov poslovanja Grupe u Srbiji zasniva se na ulozi finansijskog savetnika koja podrazumeva kontinuirani fokus

na potrebe klijenata koje moraju da budu zadovoljene na pravi način.

Formulisanje strategije uvođenja novih proizvoda podrazumeva izbor izvodljivih strategijskih alternativa na

bazi uparene analize trendova iz okruženja, sa jedne strane, i internih resursa i kompetencija preduzeća, sa

druge strane. Jako je važno izvršiti analizu opšteg, konkurentskog i internog okruženja.

Jedan od značajnih inputa za definisanje strategije uvođenja novih proizvoda i poboljšanja funkcionalnosti

postojećih je Istraživanje zadovoljstva klijenata koje Banka sprovodi svake godine. Svaki odgovor i sugestija

klijenta predstavlja važnu smernicu za proces lansiranja novog proizvoda.

Taj proces podrazumeva i kontinuirano istraživanje i osluškivanje tržišta – posmatranje makroekonomskih

pokazatelja, kupovne moći stanovništva, stope inflacije, stope nezaposlenosti, i naravno, sve aktivnosti

konkurencije.

Svako uvođenje novog proizvoda podrazumeva i analiziranje profitabilnosti istog, pronalaženjem

najadekvatnijeg načina kojim bi se usaglasili interesi klijenata i Grupe. Neophodno je definisati profit po jedinici

proizvoda, IT troškove i ostale direktne troškove. Takođe, neophodno je sagledati pravni aspekt i kako proizvod

utiče na imidž Banke.

U skladu sa tim, a sve u cilju sagledavanja svih aspekata uvođenja novog proizvoda, Grupa saziva Komitet koji

se sastoji od svih relevantnih sektora koji moraju da provere adekvatnost proizvoda ‐ Pravni sektor,

Compliance sektror, Rizici i Permanentna kontrola, Finansije i Operacije. Nakon definisanja svih karakteristika

proizvoda usaglašavanjem internih i eksternih procedura, pristupa se komunikaciji proizvoda krajnjim

korisnicima tj. klijentima, putem različitih kanala komunikacije.

6. INFORMACIJE O OTKUPU SOPSTVENIH AKCIJA, ODNOSNO UDELA

Grupa nema otkupljenih sopstvenih akcija.


6

7. POSTOJANJE OGRANAKA

Poslovna mreža – adresa svih filijala i ogranaka:

Regionalni raspored filijala Banke u Republici Srbiji:

Na dan 31. decembra 2014. godine, CA Leasing Srbija d.o.o je imalo sledeće ogranke:

CA Leasing Srbija doo Beograd ‐ ogranak Novi Sad

CA Leasing Srbija doo Beograd ‐ ogranak Čačak

Rb Filijala Adresa1 Novi Sad, Metro PUT NOVOSADSKOG PARTIZ. ODREDA 5 (METRO), 2 Bačka Palanka KRALJA PETRA I 5, 21400 BAČKA PALANKA3 Novi Sad,Braće Ribnikar BRAĆE RIBNIKAR 4-6 (FILIJALA), 21000 NOVI SAD4 Novi Sad,Bulevar BULEVAR OSLOBOĐENJA 54, 21000 NOVI SAD5 Novi Sad,Mihajla Pupina BULEVAR MIHAJLA PUPINA 10, 21000 NOVI SAD6 Novi Sad,Futoški put FUTOŠKI PUT 42-44 (FILIJALA), 21000 NOVI SAD7 Sremska Mitrovica KRALJA PETRA I 5, 22000 SREMSKA MITROVICA8 Inđija NOVOSADSKA 17, 22320 INĐIJA9 Šid KARAĐORĐEVA 13, 22240 ŠID10 Stara Pazova SVETOSAVSKA 3, 22300 STARA PAZOVA11 Ruma GLAVNA 162, 22400 RUMA12 Novi Bečej MARŠALA TITA 11, 23272 NOVI BEČEJ13 Ada LENJINOVA 19, ADA14 Bečej ZELENA 52, 21220 BEČEJ15 Zrenjanin ŽITNI TRG 8-12, 23000 ZRENJANIN16 Vršac STERIJINA 26, 26300 VRŠAC17 Temerin NOVOSADSKA 326, 21235 TEMERIN18 Subotica,Metro SEGEDINSKI PUT BB, 24000 SUBOTICA19 Subotica DIMITRIJA TUCOVIĆA BR. 2, 24000 SUBOTICA20 Vrbas SAVE KOVAČEVIĆA 1, 21460 VRBAS21 Kikinda BRAĆE TATIĆ 2, 23300 KIKINDA22 Sombor DOSITEJA OBRADOVIĆA 9, 25000 SOMBOR23 Niš,Metro NASELJE MILKE PROTIĆ 1 (METRO), 18000 NIŠ24 Niš BULEVAR NEMANJIĆA 30, 18000 NIŠ25 Niš,Obrenovićeva OBRENOVIĆEVA 10, 18000 NIŠ26 Aleksinac KNJAZA MILOŠA 153, 18220 ALEKSINAC27 Knjaževac KNJAZA MILOŠA 41, 19350 KNJAŽEVAC28 Zaječar NIKOLE PAŠIĆA 1, 19000 ZAJEČAR29 Bor NIKOLE PAŠIĆA 30, 19210 BOR30 Prokuplje JUG BOGDANOVA 100, 18400 PROKUPLJE31 Pirot BRANKA RADIČEVIĆA 2, 18300 PIROT32 Leskovac BULEVAR OSLOBOĐENJA BB, 16000 LESKOVAC33 Vranje STEFANA PRVOVENČANOG 38, 17500 VRANJE34 Trstenik KNEGINJE MILICE BB, 37240 TRSTENIK35 Ćuprija KNEZA MILOŠA 44, 35230 ĆUPRIJA36 Paraćin KRALJA PETRA I, LAMELA 4, 35250 PARAĆIN37 Kruševac VECE KORČAGINA 23, 37000 KRUŠEVAC38 Jagodina VUKA KARADŽIĆA 1, 35000 JAGODINA39 Kragujevac,Metro LEPENIČKI BULEVAR 1A (METRO), 34000 40 Smederevska Palanka I SRPSKOG USTANKA 107, 11420 SMEDEREVSKA

Rb Filijala Adresa41 Velika Plana MILOŠA VELIKOG 79, 11320 VELIKA PLANA42 Požarevac VELJKA DUGOŠEVIĆA 42, 12000 POŽAREVAC43 Kraljevo VOJVODE PUTNIKA BB, 36000 KRALJEVO44 Svilajnac SVETOG SAVE BB, 35210 SVILAJNAC45 Novi Pazar STEVANA NEMANJE 10, 36300 NOVI PAZAR46 Kragujevac KRALJA PETRA I 7, 34000 KRAGUJEVAC47 Smederevo MILOŠA VELIKOG 1, 11300 SMEDEREVO48 Gornji Milanovac SINĐELIĆEVA 6, 32300 GORNJI MILANOVAC49 Požega TRS SLOBODE 3, 31210 POŽEGA50 Užice DIMITRIJA TUCOVIĆA 95, 31000 UŽICE51 Arilje SVETOG AHILIJA 20, 31230 ARILJE52 Čačak GRADSKO ŠETALIŠTE 185, 32000 ČAČAK53 Šabac CARA DUŠANA 1, 15000 ŠABAC54 Aranđelovac KNJAZA MILOŠA 222, 34300 ARANĐELOVAC55 Valjevo VUKA KARADŽIĆA 17, 14000 VALJEVO56 Lazarevac KARAĐORĐEVA 41, 11550 LAZAREVAC57 Bogatić PAVLA ORLOVIĆA 1, 15350 BOGATIĆ58 Obrenovac VOJVODE MIŠIĆA 190, 11500 OBRENOVAC59 Loznica TRG VUKA KARADŽIĆA BB, 15300 LOZNICA60 Krnjača,Metro ZRENJANINSKI PUT 11M (METRO), 11210 61 Pančevo KARAĐORĐEVA 21, 26000 PANČEVO62 Beograd, Kolarčeva 9 KOLARČEVA 9, 11000 BEOGRAD63 Beograd,Makenzijeva MAKENZIJEVA 37, 11000 BEOGRAD64 Beograd,Kraljice Marije KRALJICE MARIJE 17-19 (K. MARIJE), 11000 65 Beograd,Borča VALJEVSKOG ODREDA 45, 11211 BEOGRAD, 66 Beograd,Vidikovac IBARSKI PUT 20, 11000 BEOGRAD67 Beograd,Birčaninova BIRČANINOVA 33, 11000 BEOGRAD68 Beograd,Voždovac VOJVODE STEPE 71, 11141 BEOGRAD - 69 Beograd,Vidikovac VIDIKOVAČKI VENAC 2G, 11000 BEOGRAD70 Beograd,Požeška POŽEŠKA 70, 11000 BEOGRAD71 Beograd,Vojislava Ilića VOJISLAVA ILIĆA 45A-47A, 11000 BEOGRAD72 Beograd,Bulevar 2 BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 518, 11000 73 Beograd,Leštane SMEDEREVSKI PUT BB, 11309 BEOGRAD, LEŠTANE74 Beograd,Mirijevo MIRIJEVSKI VENAC 25B, 11000 BEOGRAD75 Beograd,Bulevar Kralja BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 103, 11000 76 Zemun,Metro AUTOPUT ZA NOVI SAD 120 (METRO), 11080 77 Beograd,Savograd MILENTIJA POPOVICA 5A, 11070 NOVI BEOGRAD78 Beograd,B92 BUL.ZORANA ĐINĐIĆA 64, 11070 NOVI BEOGRAD79 Beograd,Zemun 22. OKTOBRA 15, 11080 BEOGRAD, ZEMUN80 Beograd,Jurija Gagarina JURIJA GAGARINA 28, 11070 BEOGRAD, NOVI 81 Beograd,Surčin VOJVODJANSKA 100, 11180 BEOGRAD, SURČIN


22

8. FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Detaljan prikaz finansijskih instrumenata Grupa je obelodanila u Napomenama uz konsolidovane

finansijske izveštaje za godinu koja se završava 31. decembra 2014. godine koje su dostupne na

službenim internet stranicama Banke www.creditagricole.rs.

9. UPRAVLJANJE RIZICIMA

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog

identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi

upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Grupe i svaki pojedinac u Grupi

je u svom domenu odgovoran za izloženost riziku.

Struktura upravljanja rizikom

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za

odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima.

Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Grupi.

Odbor za upravljanje rizicima ima sveobuhvatnu odgovornost za razvoj strategije upravljanja rizicima i

implementaciju principa, okvira, politika i limita. Odbor je odgovoran za fundamentalne nalaze po pitanju

rizika kao i za upravljanje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik.

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik.,

čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.

Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitima

definisanim u Grupi. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošću

za nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizika

koji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ova jedinica takođe obezbeđuje

kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku.

Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovorno za upravljanje aktivom i obavezama Grupe kao i

sveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost

Grupe.

Proces upravljanja rizikom u Grupi se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije,

koja ispituje adekvatnost procedura kao i usaglašenost Grupe sa usvojenim procedurama. Interna revizija

diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Grupe i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima i

preporukama.

Rizici Grupe se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnim

okolnostima i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkim

modelima.

Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako da odražava

trenutno ekonomsko okruženje. Grupa takođe koristi metod najgorih scenarija koji se mogu desiti kao

posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode.


23

Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavaju

poslovnu strategiju i tržišno okruženje Grupe. Kao i nivo rizika koji je Grupa spremna da prihvati.

Dodatno, Grupa prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu

izloženost svim tipovima rizika i aktivnostima.

Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i

kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru,

Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnu

izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racia

likvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Grupe kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki

vrednosti plasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji

sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Grupa izložena.

Za svaki nivo u Grupi sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sve

poslovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama.

Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Grupe o

iskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije.

Grupa je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznom

riziku, operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik

koncentracije), riziku trajnih ulaganja i riziku zemlje porekla.

Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da pojedina potraživanja Grupe neće biti potpuno naplaćena pod uslovima

pod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili nespremnost dužnika da izmiri svoje

obaveze u skladu sa odredbama ugovora. Pod dužnikom se smatra svako pravno ili fizičko lice koje ima

bilansnu i/ili vanbilansnu obavezu prema Grupi.

Proces upravljanja kreditnim rizikom zasniva se na primeni opštih principa:

1) Primena konzistentnog pristupa i jedinstvenih standarda u procesu donošenja odluka o plasmanima Grupe;

2) Grupa utvrđuje limit ukupne izloženosti prema jednom dužniku, gde se pod jednim dužnikom podrazumeva i grupa povezanih lica u skladu sa odredbama Zakona o bankama;

3) Grupa prati i upravlja nivoom ukupne izloženosti dužnika u skladu sa usvojenom kreditnom politikom Grupe;

4) Sve pojedinačne odluke o plasmanima kao i sve materijalno značajne izmene zaključenih ugovora isključivo odobrava nadležni organ;

5) Nadležnost pojedinca u procesu odlučivanja o plasmanima Grupe utvrđena je u skladu sa njihovom kvalifikacijom, stručnošću i iskustvom, a što je predmet periodične provere.


24

Ključni element umanjenja kreditnog rizika su interni kriterijumi kreditnog rangiranja razvijeni od strane

Grupe. Ovi kriterijumi, osim što su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, usklađeni su i sa

standardima i kriterijumima Credit Agricole Grupe. Metodologija kreditne procene dužnika se zasniva na

analizi: 1) finansijskih izveštaja klijenata iz prethodnog perioda (do 3 godine); 2) sadašnjih i budućih

planova i očekivanja u poslovanju klijenta; 3) kreditne istorije klijenta; 4) kvalitetu sredstava

obezbeđenja; 5) nefinansijskih parametara klijenata (organizacione strukture klijenta, kvaliteta

menadžmenta klijenta, konkurentne sposobnosti i imidža klijenta itd.); 6) kvalitetu i broju jemaca plataca

koji garantuju vraćanje kredita, itd, i to prvo prilikom pregleda i analize zahteva za odobravanje kredita, a

kasnije i prilikom praćenja i vraćanja kredita.

Svi jemci‐platci po svakom potraživanju Grupe, prolaze isti proces procene kreditne sposobnosti, kao i

osnovni dužnik.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima Narodne Banke Srbije, u Grupi su formirane organizacione

jedinice za zaštitu od rizika kao i odeljenje za podršku korisnicima koje je zaduženo da obaveštava

klijente o njihovim obavezama prema Grupi, tekućim dospećima, mogućim kašnjenjima i otvorenim

pitanjima. Ovo odeljenje sprovodi i postupak prinudne naplate u slučaju neispunjavanja obaveza klijenta

u skladu sa ugovorenim rokovima i dostavlja podatke advokatskoj kancelariji koja pokreće dalje pravne

radnje u cilju naplate.

Rizici po potencijalnim obavezama srodni kreditnom riziku

Grupa izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Grupa ima potencijalnu

obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Grupa se izlaže rizicima srodnim kreditnom

riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama.

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik gubitka koji proizilazi iz velike izloženosti Grupe određenoj grupi dužnika ili

pojedinačnom dužniku. Koncentracija kreditnog rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada

istoj industriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike, izloženi su istim

faktorima koji utiču na prihode i rashode komitenata što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih

ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih

jednako pogađaju. Da bi se i ostvario i održao sigurniji kreditni porfolio i da bi se minimizirao rizik

koncentracije, ustanovljavaju se mere bezbednosti definisanjem maksimalnog nivoa izloženosti i

kreditnih limita kao i redovnim praćenjem poštovanja ustanovljenih limita.

Detaljan prikaz upravljanja kreditnim rizikom Grupa je obelodanila u Napomenama uz konsolidovane finansijske izveštaje za godinu koja se završava 31. decembra 2014. godine koje su dostupne na službenim internet stranicama Banke www.creditagricole.rs.


25

Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata po finansijski rezultat i kapital Grupe usled

nemogućnosti Grupe da ispunjava svoje dospele obaveze kao posledice povlačenja postojećih izvora

finansiranja i / ili nemogućnosti obezbeđenja novih izvora finansiranja (finansiranje rizika likvidnosti), ili

teškoća u konvertovanju imovine u likvidna sredstva, zbog poremećaja na tržištu (rizik tržišne likvidnosti).

U skladu sa dugoročnim ciljevima, Grupa upravlja rizikom likvidnosti na način da postigne optimalno

prihvatljiv nivo rizika, sa ciljem da se smanje potencijalni negativni efekti na finansijski rezultat i kapital

Grupe.

Strategija Grupe je usmerena na obezbeđenje takvog nivoa likvidnosti koji zadovoljava očekivane i

neočekivane potrebe za novčanim sredstvima. Takvo planiranje obuhvata identifikaciju i predviđanje

poznatih, očekivanih i potencijalnih novčanih odliva, kao i izradu različitih strategija za upravljanje

aktivom i pasivom, kako bi se osigurale potrebe Grupe u pogledu priliva gotovine i uskladili prilivi i odlivi

gotovine Grupe.

Politikom upravljanja rizikom likvidnosti banka propisuje metodologiju za identifikaciju i merenje rizika

likvidnosti, mere za ublažavanje rizika likvidnosti, način uspostavljana sistema limita, proces odlučivanja

o poslovnim transakcijama koje dovode do prekoračenja utvrđenih limita, kao i način i učestalosti stres‐

testiranja i mere preduzete u slučaju nepovoljnih rezultata stres‐testova.

Pored limita i mera za izloženost riziku likvidnosti koje je definisala Narodna banka Srbije svojim

propisima, Grupa takođe definiše svoje interne limite i mere. Interne mere i limiti likvidnosti se dele na

kratkoročne, koji se koriste za kratkoročno upravljanje rizikom likvidnosti i srednjoročne i dugoročne,

koje se koriste za srednjoročno i dugoročno upravljanje rizikom likvidnosti. Uspostavljene mere i limiti

odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Grupe, kao i nivo rizika koji je Grupa spremna da

preuzme. Izloženost Grupe riziku likvidnosti i razvoj ove izloženosti se porede sa uspostavljenim limitima

rizika likvidnosti.

U cilju obezbeđenja pravovremenog i adekvatnog reagovanja u slučaju povećanog rizika likvidnosti,

Grupa je usvojila plan poslovanja u slučaju nastanka krize likvidnosti. Ovaj plan se testira na godišnjem

nivou i modifikuje ako je potrebno, u skladu sa rezultatima analize scenarija.

Diversifikacija izvora i stabilni rast baze depozita sa smanjenjem stope kredita prema depozitima je

srednjoročni cilj koji će banka postići prikupljanjem depozita fizičkih lica preko specijalno dizajniranih

proizvoda, a u oblasti malih i mikro preduzeća privlačenjem kupaca radi povećanja prometa preko računa

u Grupi.

Rizik promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik od mogućih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe po osnovu

pozicija usled promena kamatnih stopa.

U skladu sa svojim dugoročnim ciljevima, Grupa upravlja rizikom kamatne stope na način da se postigne

optimalno prihvatljiv nivo rizika, sa ciljem da se smanje potencijalni negativni efekti na finansijski rezultat

i kapital Grupe.


26

Grupa kreira svoju politiku kamatnih stopa sa ciljem postizanja dobiti i u skladu sa monetarnom

politikom Narodne banke Srbije, kao i razvojem tržišnih stopa.

Grupa upravlja različitim vrstama rizika kamatne stope analizom predviđenih gepova aktive i pasive u

bankarskoj knjizi. Pored toga, Grupa vrši mesečne stres testove za analizu uticaja promene krive prinosa

na finansijski rezultat i kapital Grupe. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom određuje limite izloženosti

riziku kamatne stope.

Politika Grupe za upravljanje rizikom kamatne stope propisuje metode za identifikaciju i merenje

kamatnog rizika, mere za ublažavanje rizika, metode za definisanje limita, proces odlučivanja o

poslovnim transakcijama koje dovode do prekoračenja postavljenih limita, kao i metod i učestalost stres‐

testiranja i korake koji se preduzimaju u slučaju nepovoljnih rezultata stres‐testova.

Strategija je da se postigne održiv nivo prihoda u odnosu na troškove na dugi rok strogim pridržavanjem

načela određivanja cena i stalnim praćenjem cena preko nadležnih organa Grupe (GMC, Kreditni odbor

itd).

Devizni rizik

Tržišni rizici predstavljaju mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe

usled promena u vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki koje proističu iz promena cena na

tržištu.

Tržišni rizici uključuju devizni rizik, rizik cena dužničkih hartija od vrednosti, cenovni rizik po osnovu

vlasničkih hartija od vrednosti i robni rizik, u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka.

Strategija Grupe je da se ne ulazi u pozicije sa špekulativnom namerom. Trenutno, Grupa ne zauzima

nikakve sopstvene pozicije u finansijskim instrumentima (sopstvena sredstva), i njen cilj je pružanje

usluga klijentima. Osnovna delatnost se odnosi na Sektor sredstava i stranih valuta. Takođe Grupa

upravlja nekolicinom terminskih poslova (Forward outright, kupovine ili prodaje na deviznom tržištu za

bilo koju isporuku osim promptnu koja se obavlja na nezvaničnoj berzi), u limitiranom broju i sa strogo

definisanim okvirom.

Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe

usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i

procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nastupanja

nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik.

Grupa identifikuje i procenjuje događaje i izvore zbog kojih mogu nastati gubici u vezi sa operativnim

rizikom, uzimajući u obzir sve značajne unutrašnje i spoljne faktore.

Grupa meri, odnosno procenjuje izloženost operativnom riziku uzimajući u obzir mogućnost, odnosno

učestalost nastanka tog rizika, kao i njegov potencijalni uticaj na Grupu, s posebnim osvrtom na događaje

za koje je malo verovatno da će nastati, ali mogu izazvati velike materijalne gubitke.

Grupa za potrebe izračunavanja kapitalnog zahteva za operativni rizik primenjuje pristup osnovnog

indikatora u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke.


27

Investicioni rizici

Investicioni rizici Grupe (ili rizik ulaganja) obuhvataju rizike njenih ulaganja u druga pravna lica i u

osnovna sredstva.

Grupa investira u osnovna sredstva u skladu sa svojim poslovnim potrebama. Strategija Grupe je samo

ulaganje u osnovna sredstva neophodna za podršku poslovanju Grupe. Takođe, strategija je da se

ograniče ove investicije u odnosu na nivo kapitala Grupe i da budu sve vreme u skladu sa Odlukom NBS‐a

o upravljanju rizicima.

Strateški rizik

Strateški rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat ili kapital Grupe zbog

nepostojanja adekvatnih politika i strategija, ili zbog njihove neadekvatne primene, i usled promena u

okruženju u kome Grupa posluje, ili neuspeha Grupe da adekvatno reaguje na te promene.

U cilju ograničavanja strateškog rizika, Grupa vodi računa o konzistentnosti razvoja u vezi sa godišnjim

planom poslovanja i godišnje strategije rizika sa globalnom strategijom Grupe koja se definiše u okviru

srednjoročnog plana.

Rizici ulaganja

Rizici ulaganja Grupe, obuhvataju rizike ulaganja u kapital drugih pravnih lica i u osnovna sredstva.

U skladu sa regulativom Narodne Banke Srbije, Grupa prati visinu ulaganja i visinu regulatornog kapitala.

U skladu sa svojoj strategijom Grupa je definisala obim i dinamiku ulaganja. Grupa investira u osnovna

sredstva u skladu sa svojim poslovnim potrebama. Strategija Grupe je samo ulaganje u osnovna sredstva

neophodna za podršku poslovanju Grupe . Takođe, strategija je da se ograniče ove investicije u odnosu

na nivo kapitala Grupe i da budu u skladu sa zahtevima Narodne Banke Srbije. Osim toga Grupa nema

strategiju da investira u druge entitete u finansijskom i nefinansijskom sektoru.

Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Grupa izložena podrazumevaju se

negativni efekti koji bi mogli uticati na njen finansijski rezultat i kapital zbog nemogućnosti Grupe da

naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u

zemlji porekla tog lica.

Izloženost Grupe ovom riziku je niska, jer Grupa nema u svom kreditnom portfoliu plasmane fizičkim

licima koja nisu rezidenti. Pravnim licima koja nisu finansijske institucije, Grupa plasira sredstva samo

onim licima koja su registrovana u Republici Srbiji. U slučaju lica sa sedištem, odnosno prebivalištem van

Republike Srbije, Grupa ne može da posluje sa zemljama čiji je rejting ispod rejtinga Republike Srbije.

Reputacioni rizik

Reputacioni rizik je rizik gubitka tekućeg ili budućih prihoda i kapitala zbog negativnog javnog mišljenja o

načinu poslovanja Grupe. Grupa nije izložena ovom riziku zbog konstantne interne politike upravljanja

ovim rizikom.


28

9.1 Dugoročni ciljevi

Dugoročni ciljevi za upravljanje rizicima Grupe su:

razvoj aktivnosti u skladu sa Poslovnom strategijom i mogućnostima i razvojem tržišta u cilju

stvaranja konkurentskih prednosti;

izbegavanje ili minimiziranje rizika u cilju održavanja poslovanja u okvirima prihvatljivog nivoa

rizika;

minimiziranje negativnih efekata na kapital Grupe;

održavanje potrebnog nivoa adekvatnosti kapitala;

diversifikacija rizika kojima je Grupa izložena;

Ciljevi upravljanja rizicima usklađeni su Planom poslovanja Grupe i mogu biti modifikovani tokom godine.

Proces upravljanja rizicima uključuje jasno definisanje i dokumentovanje profila rizičnosti, kao i

usklađivanje profila rizičnosti sa sklonošću Grupe za preuzimanje rizika.

Sklonost ka rizicima podrazumeva nameru Grupe da preuzme rizike radi ostvarivanja svojih strategija i

politika, kao i određivanje ovog preuzimanja na prihvatljivom nivou rizika.

9.2 Osnovna načela preuzimanja i upravljanja rizicima

Osnovna načela preuzimanja rizika:

utvrđivanje eksplicitnih i jasnih pravila za upravljanje pojedinačnim vrstama rizika, sa pratećim

politikama i porcedurama za upravljanja pojedinačnim vrstama rizika sa odgovarajućim ciljevima

delovanja na nivou Grupe,

prikupljanje potpunih, pravovremenih i istinitih podataka važnih za upravljanje rizicima i

obezbeđenje adekvatnih kapaciteta za čuvanje i obradu podataka;

konzervativnost preuzimanja rizika – podrazumeva da je odnos prema rizicima koje Grupa

preduzima takav da, očekivani prinosi značajno nadmašuju gubitke koji mogu nastati

preuzimanjem rizika;

donošenje poslovnih odluka na temeljima kvalitativnih i kvantitativnih analiza sa osnovom

primenjivih parametara rizika;

korišćenje većeg broja metoda za identifikaciju i merenje rizika – prilikom upravljanja rizicima

Grupa pored regulatorno propisanih okvira i pristupa za upravljanje rizicima primenjuje i interne

metode vodeći računa o njihovoj primenljivosti i opravdanosti sa stanovišta ulaganja u njihov

razvoj i opravdanost njihovih primena sa stanovišta složenosti i obima poslovnih aktivnosti;

razvoj mehanizma kvantitativnog modeliranja koji omogućava analizu merenja učinka promena u

poslovnom i tržišnom okruženju na profil izloženosti riziku Banke i dalji uticaj na profitabilnost,

likvidnost i neto vrednost Grupe.


29

9.3 Politike upravljanja rizicima

Prilikom upravljanja rizicima je utvrđeno:

sprovođenje strategije upravljanja rizicima po svim vrstama rizika: kreditni rizik, tržišni, kamatni, rizik likvidnosti i operativni rizik;

način organizovanja procesa upravljanja rizicima Grupe i jasno razgraničenje odgovornosti zaposlenih u svim fazama tog procesa;

način procene rizičnog profila Grupe i metodologije za identifikovanje i merenje, odnosno procenu rizika;

način praćenja i kontrole rizika i uspostavljanje sistema limita, odnosno vrste limita koje Grupa koristi i njihova struktura;

mere za ublažavanje rizika i pravila za primenu tih mera;

način i metodologiju za sprovođenje procesa interne procene adekvatnosti kapitala Grupe,

principi funkcionisanja sistema unutrašnjih kontrola;

okvir i učestalost stres testiranja, kao i pristupanje u slučajevima nepovoljnih rezultata stres testova;

Eksterno izveštavanje Grupe sprovodi se shodno zakonskim, podzakonskim propisima Narodne banke Srbije. Na mesečnom, kvartalnom i godišnjem nivou interno se izveštavaju organi Grupe (Upravni odbor, Izvršni odbor, Odbor za reviziju, ALCO, Kreditni odbor).


30

10. IZLOŽENOSTI RIZICIMA

Izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost Grupe kreditnom riziku izražena je kroz bruto vrednost finansijskih sredstava u Bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita, maksimalni iznos izloženosti jeste iznos obaveze. U 2014. godini iznos od RSD 11.441.100 hiljada se sastoji od RSD 871 hiljada neopozivih i RSD 11.440.229 hiljada opozivih obaveza (2013: RSD 951.679 hiljada opozivih i RSD 11.105.838 hiljada neopozivih obaveza).

Izloženost riziku likvidnosti

Izloženost riziku likvidnosti Grupa prati na nivou eksterno i interno propisanih limita.

Narodna banka Srbije propisala je minimalnu vrednost pokazatelja likvidnosti, što predstavlja eksterni

limit izloženosti riziku likvidnosti i isti iznosi:

najmanje 1.0 kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu;

ne manje od 0.9 duže od tri uzastopna radna dana;

najmanje 0.8 kada je obračunat za jedan radni dan;

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke („Sl. Glasnik RS“ br. 45/11, 94/11, 119/12, 123/12,

23/13, 43/13 i 92/13), Grupa je u obavezi da prati uži pokazatelj likvidnosti koji iznosi:

najmanje 0.7 kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu;

ne manje od 0.6 duže od tri uzastopna radna dana;

najmanje 0.5 kada je obračunat za jedan radni dan;

Pokazatelj likvidnosti, Grupa obračunava svakog dana i mesečno i u propisanim rokovima i na propisani način dostavlja Narodnoj banci Srbije – dnevne i mesečne izveštaje o pokazatelju likvidnosti.


Maksimalna bilansna izloženost kreditnom

riziku

Ispravka vrednosti

od čega grupna procena

Neto bilansna izloženost

kreditnom riziku

Maksimalna bilansna

izloženost kreditnom riziku

Ispravka vrednosti

od čega grupna procena

Neto bilansna izloženost

kreditnom riziku

Sredstva kod Centralne Banke 12.234.143 - - 12.234.143 10.026.727 - - 10.026.727

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

1.074.584 - - 1.074.584 - - - -

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - - - - 93.914 71 71 93.843

Krediti i potražvanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

834.955 4.649 4.649 830.306 4.494.206 2.306 104 4.491.900

Krediti i potraživanja od komitenata 55.413.751 4.205.016 1.501.151 51.208.735 50.969.827 4.464.305 1.345.527 46.505.522

Ostala sredstva 113.121 50.501 35.473 62.620 116.280 53.024 33.986 63.256

Stanje na dan 31. Decembra 69.670.554 4.260.166 1.541.273 65.410.388 65.700.954 4.519.706 1.379.688 61.181.248

Plative i činidbene garancije 8.243.429 130.380 41 8.113.049 8.293.624 2.935 52 8.290.689

Nepokriveni akreditivi i dati avali 919.363 3 3 919.360 773.669 2 2 773.667

Neiskorišćene preuzete obaveze 11.441.100 2.409 2.409 11.438.691 12.057.517 2.646 2.646 12.054.871

Stanje na dan 31. Decembra 20.603.892 132.792 2.453 20.471.100 21.124.810 5.583 2.700 21.119.227

UKUPNO 90.274.446 4.392.958 1.543.726 85.881.488 86.825.764 4.525.289 1.382.388 82.300.475

31.12.2013. 31.12.2014.


31

Pokazatelj likvidnosti 2014 2013

Prosek za period 1.17 1.18

maksimalan za period 1.34 1.30

minimalan za period 1.00 1.06

Na dan 31. decembra 1.09 1.22

Uži pokazatelj likvidnosti 2014 2013

Prosek za period 1.05 1.07

maksimalan za period 1.23 1.19

minimalan za period 0.88 0.96

Na dan 31. decembra 0.97 1.10

Pored limita i mera izloženosti riziku likvidnosti koji su definisani eksternim propisima, Grupa takođe definiše sopstvene interne limite izloženosti riziku likvidnosti i iste prati kroz interne izveštaje o dinarskoj i deviznoj likvidnosti Grupe koji se dostavljaju rukovodstvu Grupe na dnevnom nivou.

Jedan od ključnih prioriteta Grupe je da osigura da se sve dospele obaveze izmiruju na vreme i da u isto

vreme u potpunosti ispunjava regulativu koju propisuje Narodna banka Srbije. S tim u vezi Grupa je

obezbedila adekvatan sistem za praćenje i planiranje likvidnosti koji omogućava efikasno upravljanje

imovinom, i obavezama sa gledišta finansijskih tokova, novčanih tokova i s gledišta njihove koncentracije,

a s ciljem usklađivanja novčanih priliva i odliva. Planiranje likvidnosti podrazumeva procenu budućih

potreba za likvidnim sredstvima imajući u vidu anticipaciju promena u ekonomskim, političkim i

zakonskim uslovima poslovanja. Takvo planiranje podrazumeva izradu različitih strategija upravljanja

imovinom i obavezama kako bi se osigurale potrebe Grupe za novčanim prilivima.

U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja pokazatelja likvidnosti i GAP‐ova likvidnosti u skladu sa usvojenim limitima, po valutama (RSD i EUR), po segmentima, po proizvodima, po mesečnim kamatnim stopama, pri čemu podaci korišćeni za analizu strukture bilansa stanja Grupe obezbeđuju takođe i osnovu za uspostavljanje indikatora strukture i indikatora koncentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizika likvidnosti.

Pokazatelj likvidnosti za 2014. godine i 2013. godinu je prikazan kako sledi:

Uži pokazatelj likvidnosti za 2014. godine i 2013. godinu je prikazan kako sledi:

Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Grupe na osnovu ugovorenih uslova plaćanja. Ugovoreni rokovi dospeća sredstava i obaveza određeni su na osnovu preostalog perioda na dan bilansa stanja u odnosu na ugovoreni rok dospeća. Ročna struktura sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2014. godine, prikazana je kako sledi:


32

Do mesec dana

Od 1 do 3 meseca

Od 3 meseca do 12 meseci

Od 1 do 5 godina Preko 5 godina Ukupno 2014.

AKTIVA

Gotovina i sredstva kod centralne banke 13.850.517 - - - - 13.850.517

Finansijska sredstva do dospeća - 538.797 35.787 500.000 - 1.074.584Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

830.306 - - - - 830.306

Krediti i potraživanja komitenata 4.079.680 579.127 8.142.615 21.319.212 17.088.101 51.208.735

Ukupna finansijska sredstva 18.760.503 1.117.924 8.178.402 21.819.212 17.088.101 66.964.142

OBAVEZEDepoziti i ostale obaveze prema bankama. DFO i centralnoj banci

3.453.800 50.000 389.261 7.477.347 5.912.255 17.282.663

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 24.903.347 2.092.613 7.259.208 5.774.771 31.047 40.060.986

Subordinirane obaveze 15.441 - - - 2.419.167 2.434.608

Ukupne obaveze 28.372.588 2.142.613 7.648.469 13.252.118 8.362.469 59.778.257

Ukupno kapital - - - - 8.441.261 8.441.261

Ukupno pasiva - - - - - 68.219.518

Ročna neusklađenost na dan:

-31. decembar 2014. godine (9.612.085) (1.024.689) 529.933 8.567.094 284.371

-31. decembar 2013. godine (410.462) (3.101.445) (2.224.116.) 1.122.088 3.255.481


33

Izloženost kamatnom riziku

Sledeće tabele prikazuje izloženost Grupe riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2014. i 2013 godine. Finansijska sredstva i obaveze su prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji:

Do mesec dana

Od mesec do tri

Od tri do šest meseci

Od šest meseci do godinu dana

Preko jedne godine

Nekamatonosno Ukupno 2014.

A KT IVA

Gotovina i sredstva kod centralne banke 5.842.852 - - - - 8.007.665 13.850.517

Finansijska sredstva do dospeća - 538.797 35.787 - 500.000 - 1.074.584

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

- - - - - 830.306 830.306

Krediti i potraživanja komitenata 1.145.218 198.760 91.045 6,839,424 42.427.318 506.970 51.208.735

OB A VEZ E

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, DFO i centralno j banci

565.599 478.018 1.816.374 1.095.357 12.733.506 593.809 17.282.663

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 11.045.729 1.425.218 962.986 6.167.489 9.148.829 11.310.735 40.060.986

Subordinirane obaveze - - - - 2.434.608 - 2.434.608

(4.623.258)

-31. decembar 2014. go dine

A KT IVA

Gotovina i sredstva kod centralne banke 5.022.626 - - - - 6.647.316 11.669.942

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - - - - - 93.843 93.843

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

3.900.000 - - - - 591.900 4.491.900

Krediti i potraživanja komitenata 2.497.690 152.969 241.981 9.260.845 33.804.504 565.533 46.505.522

Ukupna f inansijska sredstva

OB A VEZ E

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, DFO i centralno j banci

626.659 317.321 1.397.106 2.551.391 11.330.883 511.709 16.735.069

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 9.854.055 2.838.114 714.806 6.264.976 8.278.997 8.559.532 36.510.480

Subordinirane obaveze - - - - 2.316.433 - 2.316.433

Ukupno f inansijske o baveze

921.602

-31. decembar 2013. go dine

1.903.236

Nekamatonosno

Ukupno f inansijska sredstva

Ukupno f inansijske o baveze

66.964.142

11.611.328

11.878.191

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri do šest meseci

Od šest meseci do godinu dana

Preko jedne godine

241.981

(1.172.649)

21.926.313 9.071.241 55.561.982

N eto izlo ženo st kamatno m riziku na dan: (3 .002.466) (1.869.931) 7.199.225(444.478)

11.904.544 59.778.257

10.480.714 3.155.435 2.111.912 8.816.367

9.260.845 33.804.50411.402.316 152.969 62.761.2077.898.592

Ukupno 2013.

N eto izlo ženo st kamatno m riziku na dan: (1.165.679) (2.652.528) 7.185.885(423.422) 18.610.375 (2.559.603)

2.779.360 7.262.846 24.316.943

6,839.424 42.927.318 9.344.9416.988.070 737.557 126.832

Documents

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SAD · PDF file· MRS 39 Finansijski instrumenti (dopuna): Priznavanje i vrednovanje – Obnavljanje derivata i nastavak računovodstva hedžinga