Priznavanje Stranih Visokoskolskih Diploma u Srbiji

Mihajlo Babin Tatjana Papi

MIH

AJL

O B

ABI

NH

ELEN

A H

IRE

NBE

RGER

TAT

JAN

A P

API

Helena Hirenberger

Priznavanje

PR

IZN

AVA

NJE

STR

AN

IHV

ISO

KO

KO

LSK

IH D

IPLO

MA

U S

RB

IJI

stranih visokokolskih

diploma u Srbiji

Grupa za razvojne politike (GRP)je neprofitna organizacija, osno-vana sa ciljem da prui nezavisnu istrunu analizu pitanja koja se tiuprocesa evropskih integracija uSrbiji, posebno u oblastima prava,ek nomije, javne uprave, ivotnesredine i obrazovanja.

elimo da detaljnim istrai-vanjem odreenih pitanja dopri-nesemo procesu formiranja poli-tika u ovim oblastima s ciljem dapomognemo da se strateke odlu-ke u Srbiji donose na osnovu pro-verenih i relevantnih informacija.

www.gdp.rs

o

Savetodavni odbor

dr Milica Delevi

prof. dr Vojin Dimitrijevi

prof. dr Gao Kneevi

prof. dr Gordana Matkovi

prof. Vida Ognjenovi

prof. dr Goran Piti

prof. dr Vesna Raki Vodineli

dr Goran Svilanovi

prof. dr Srbijanka Turajli

prof. dr Nevenka arki Joksimovi

:

ISBN 978-86-89369-00-7

9 788689 369007

MC

Y K

MC

Y K

MC

Y K

MC

Y K

011/2

42 2

298

CT

Pd

o B

2Z

ele

na P

an

ton

e 3

96

:

250 g

500 k

om

.

PRIZNAVANJE STRANIH VISOKOKOLSKIH DIPLOMA U SRBIJI

Mr Mihajlo Babin Helena Hirenberger dr Tatjana PapiPRIZNAVANJE STRANIH VISOKOKOLSKIH DIPLOMA U SRBIJI

IzdavaGrupa za razvojne politikeHilandarska 34, Beogradwww.gdp.rse-mail: [email protected]

Urednikdr Tatjana Papi

Recenzenti

prof. dr Srbijanka Turajliprof. dr Gao Kneevi

Otvoren pristup. Neka prava zadrana.

Kao izdava ove publikacije, Grupa za razvojne politike eli da ohrabri njeno kori-enje u to veem obimu, istovremeno zadravajui odreena autorska prava. Sto-ga, imamo politiku otvorenog pristupa koja omoguava svakome da on-line pristupi naim sadrajima bez naknade.

Svako moe da preuzme, sauva i distribuira ovaj rad u bilo kom formatu, bez pisa-nog odobrenja, pod uslovom da:

naznai Grupu za razvojne politike i autor(e) rada;

prikae ovaj saetak i internet adresu www.gdp.rs;

ne menja rad i koristi ga u celini;

ne prodaje rad;

kopiju rada ili njegov link, ako je postavljen on-line, poalje Grupi za razvoj-ne politike.

Slobodno nam se obratite za dozvolu za korienje rada u svrhe koje ovde nisu na-znaene.

prof. dr Vojin Dimitrijevi

Mihajlo BabinHelena Hirenberger

Tatjana Papi

PRIZNAVANJE STRANIH VISOKOKOLSKIHDIPLOMA U SRBIJI

Beograd, 2012.

Ova publikacija je rezultat projektaPrevazilaenje prepreka u priznavanju diploma,

koji je podravala vajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).

Miljenja izneta u ovoj publikaciji su stavovi autorai nuno ne odraavaju stavove SDC.

Swiss Agency for Developmentand Cooperation SDC

5SADRAJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Saetak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

1. Modeli priznavanja stranih visokokolskih isprava u Evropi. . . . 151.1. Proces harmonizacije sistema visokog obrazovanja

u Evropi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

2. Lisabonska konvencija (1997) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192.1. Opseg, ciljevi i naela Lisabonske konvencije. . . . . . . . . 202.2. Ishodi procesa priznavanja stranih diploma prema

Lisabonskoj konvenciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222.3. Tela nadlena za sprovoenje Lisabonske konvencije. . . . 24

3. Pravni okvir i praksa priznavanja stranih diploma u Srbiji . . . . 273.1. Meunarodni sporazumi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

3.1.1. Bilateralni sporazumi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303.2. Zakon o visokom obrazovanju (2005). . . . . . . . . . . . . . . 33

3.2.1. Dodatak diplome i njegov znaaj u postupkupriznanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

3.3. Sprovoenje postupka priznavanja stranih diploma . . . . . 373.3.1. Postupak priznavanja stranih diploma u Srbiji . . . . . . 40

3.3.1.1. Trajanje i cena postupka priznavnaja stranihdiploma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

3.3.1.2. Mogui razlozi za uskraivanje priznavanjastrane diplome . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

3.3.1.3. Posebni izazovi u postupku priznavanja stranediplome . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

4. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

5. Preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

7Predgovor

Jedan broj mladih iz Srbije odlazi na studiranje ili nastavak stu-diranja u inostranstvo. U praksi je uoeno da se oni, koji nakon studi-ranja u inostranstvu, odlue da se vrate u Srbiju, suoavaju s brojnim preprekama u priznavanju steenih diploma. Takva praksa ne pogaa samo njih, ve i privredu, univezitete i drutvo u celini. Naime, obez-beivanjem dobrog i efikasnog sistema priznavanja stranih diploma poboljava se mobilnost radne snage, koja je znaajni inilac razvoja privrede, kao i konkurentnost univerziteta. Zato je Grupa za razvojne politike (GRP) odluila da svoj prvi poduhvat posveti izuavanju teme priznavanja stranih diploma u Srbiji u elji da ukae na mogue naine uklanjanja prepreka u tom polju ili ovoj oblasti.

Ova studija je rezultat zajednikog rada njenih autora. Mr Mihajlo Babin je napisao delove o evropskim modelima priznavanja diploma, Helena Hirenberger one koji se tiu priznavanja stranih diploma u Sr-biji, dok je dr Tatjana Papi analizirala meunarodnopravne aspekte ovih pitanja i uradila redakciju teksta. Rad na studiji je okonan 29. septembra 2012.

Dragocene savete tokom rada na studiji su dale prof. dr Aleksandr avoki i dr Jelen Jerini. Neizmernu tehniku podrku su nam pruili Mirko Milievi i Irena akovi u tampanju ove studije, Jovana Olja-a u njenom dizjnu, i Jasna Alibegovi u lekturi i korekturi. Svima im se zahvaljujemo.

Zahvalnost dugujemo i vajcarskoj agenciji za razvoj i saradnju (Swiss Agency for Development and Cooperation SDC), gde posebno izdvajamo Lidiju Vujii, zbog toga to je prepoznala znaaj priznavanja stranih visokokolskih diploma u Srbiji i podrala izradu ove studije.

Posebnu zahvalnost dugujemo recenzentima ove studije iji su sa-veti znaajno doprineli njenom kvalitetu prof. dr Srbijanki Turajli, prof. dr Gai Kneeviu i prof. dr Vojinu Dimitrijeviu, koji je pre objav-ljivanja ove studije iznenada preminuo. Njemu posveujemo ovu studiju.

Grupa za razvoje politikeBeograd, oktobar 2012.

9Saetak

Srbija je pristupanjem Bolonjskom procesu i ratifikacijom Konven-cija o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u regionu Evrope (nadalje: Lisabonska konvencija) iskazala nedvosmisleno stra-teko opredeljenje da svoj sistem visokog obrazovanja usklauje s op-tim smernicama i naelima Evropskog prostora visokog obrazovanja. Donoenjem Zakona o visokom obrazovanju (2005) ova opredeljenja su dobila svoju zakonsku formu i postala obaveza svih visokokolskih usta-nova u Srbiji.

Meutim, iako Zakon predvia da se u postupcima priznavanja stra-nih visokokolskih diploma iskljuivo gleda na ishode uenja, u praksi visokokolske ustanove, u ijoj je nadlenosti priznavanje stranih viso-kokolskih diploma, i dalje nastavljaju s detaljnim uporeivanjem stu-dijskih programa steene i traene kvalifikacije, tj. nostrifikacijom.

Ovo je glavni razlog zbog kojeg se podnosioci zahteva za prizna-vanjem stranih visokokolskih diploma u Srbiji suoavaju s brojnim preprekama, koje ukljuuju neizvesnost ishoda, prekomerno trajanje i visoke trokove naknade. Meutim, te prepreke ne lee samo u praksi visokokolskih ustanova, ve i u konkretnim reenjima Zakona o viso-kom obrazovanju koje reguliu pitanje priznavanja stranih diploma.

Naime, Zakon ne regulie kada se priznavanje strane diplome moe odbiti, kako to ini Lisabonska konvencije predviajui da je to mogue kada postoje sutinske razlike izmeu traene i steene kvalifikacije.

Drugo, Zakon ne razlikuje postupak akademskog od postupka profe-sionalnog priznavanja; priznavanje bez obzira na svrhu stavlja u nadle-nosti visokokolskih ustanova. Davanje pune ingerencije visokokolskim ustanovama da odluuju o priznavanju stranih diploma radi nastavka obrazovanja (akademsko priznavanje) je u osnovi dobro reenje. One i treba da, na osnovu svojih unutranjih pravila, same odlue da li neko ispunjava uslove da kod njih nastavi obrazovanje. To, meutim, treba da ine gledajui na ishode uenja steene kvalifikacije, a ne na njena formalna obeleja. U sluaju priznavanj stranih diploma radi nastavka

10


obrazovanja razliiti ishodi postignuti na razliitim ustanovama mogu da imaju svoje opravdanje, budui da zavise od uslova za konkretne studijske programe koje domaa ustanova nudi.

Meutim, u sluaju da se priznavanje strane visokokolske isprave trai radi pristupa tritu rada i prava na korienje odgovarajueg strunog, akademskog, odnosno naunog naziva (profesionalno prizna-vanje), ini se da davanje iskljuive nadlenosti visokokolskim usta-novama nije odgovarajue reenje. Ono moguva razliite rezultate postupaka priznavanja iste diplome pred razliitim visokokolskim usta-novama, ime se otvara put nejednakom tretmanu. Prava koja stranka, priznavanjem jedne diplome, stie u sistemu jednog i jedinstvenog tr-ita rada ne bi smela da se razlikuju. Naime, priznavanje radi pristupa jedinstvenom tritu rada trebalo bi da bude regulisano na nacional-nom nivou, a ne da bude preputeno razliitim internim pravilama i kriterijuma svake pojedinane visokokolske ustanove.

Pored toga, u Srbiji poseban izazov predstavlja primena meuna-rodnih sporazuma o priznavanju stranih diploma, koji prema Ustavu imaju jau pravnu snagu od Zakona o visokom obrazovanju. Naime, sa sadrinom tih sporazuma nisu upoznati oni koji o zahtevima za prizna-vanjem stranih diploma odluuju, niti postoji jedinstven spisak tih spo-razuma. Tako se dogaa da se strana diploma, steena u dravi s kojom imamo ugovorne obaveze, ne priznaje na nain kako je to ugovorom naloeno.

Sve izloeno ukazuje na nedostatke kako u ustrojstvu sistema pri-znavanja stranih diploma (nerazlikovanje akademskog od profesional-nog priznavanja), tako i u pogledu primene dobrih reenja iz Zakona o visokom obrazovanju i obavezujuih meunarodnih sporazuma.

Da bi se ustanovio efektivan i efikasan sistem priznavanja stranih visokokolskih diploma u Srbiji, ova studija preporuuje dravi i univer-zitetima niz mera koje ukljuuju izmenu zakonskih propisa, univerzi-tetskih akata i politike u visokom obrazovanju.

Drava treba da izmeni zakonske propise kako bi se jasno definisali kriterijumi na osnovu kojih je opravdano odbiti priznavanje za traene vrsta i nivo studija, kao i struni, akademski, odnosno nauni naziv. To podrazumeva ukljuivanje i preciznije definisanje pojma sutinske razlike izmeu steene kvalifikacije i priznanja koje se trai, to je jedini osnov po kome se moe odbiti zahtev za priznavanjem strane di-plome. Zatim je neophodno razdvojiti postupak profesionalnog prizna-

11

SAETAK

vanja od postupka akademskog priznavanja. Treba ustanoviti centralni organ koji bi bio nadlean za postupke priznavanja stranih diploma radi profesionalnog priznavanja, tj. ostvarivanja prava na zapoljavanje i korienje odgovarajueg naziva.

Uz to, Srbija treba da olaka primenu vaeih meunarodnih spo-razuma o priznavanju stranih diploma, tako to e sainiti njihovu je-dinstvenu bazu. Na taj nain bi i podnosioci zahteva za priznavanjem i ustanove koje o tim zahtevima odluuju bili upoznati s vaeim pro-pisima. Korisno bi bilo i sprovoenje obuke o primeni meunarodnih sporazuma za one koji rade na poslovima priznavanja stranih diploma u nadlenom ministarstvu i na univerzitetima.

Neophodno je i da Srbija usvoji Nacionalni okvir kvalifikacija, koji je preduslov za koherentan okvir celokupog obrazovnog sistema, kako bi se omoguila bolja prepoznatljivost visokog obrazovanja Republike Srbije. Uz to, treba osavremeniti Nacionalni sistem kvalifikacija, kako bi nova zanimanja dobila odgovarajuu ifru u evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje. Potrebno je i izmeniti Pravilnik o listi stru-nih, akademskih i naunih naziva, kako bi se on uinio fleksibilnijim za prepoznavanje steenih kvalifikacija prema ishodima uenja i u slua-jevima kada ne postoji srodan akreditvan studijski program u Republi-ci Srbiji.

Univeziteti treba da odluke o priznavanju stranih diploma zasniva-ju iskljuivo na ishodima uenja steene diplome. Tome e doprineti odreivanje preciznih i jasnih kriterijuma po kojima se utvruje posto-janje sutinske razlike izmeu traene i steene kvalifikacije. Univer-ziteti treba da primenjuju vaee meunarodne sporazume u postupku priznanja stranih diploma. Uz to, postupak priznavanja visokokolskih diploma treba uiniti znatno efikasnijim i transparentnijim, a treba i teiti smanjivanju njegovih trokova.

13

Uvod

Dobro ustanovljen i efikasan postupak priznavanja visokokolskih diploma1 ali i drugih visokokolskih isprava steenih u inostranstvu2 je od ogromne vanosti za svaku dravu. Njime se omoguava priliv moz-gova (brain gain), tj. obezbeuje da visokokvalifikovane osobe ima-ju pristup zapoljavanju na lokalnom tritu i nastavak obrazovanja u njoj.3 Pored toga, njime se postavljaju osnove za unapreenje dvostra-ne mobilnosti studenata u toku studija (poveanje broja i odlazeih i dolazeih studenata) i trita radne snage.

Ova studija analizira priznavanje stranih visokokolskih diploma u Srbiji kroz pravni okvir i praksu. To ini s posebnim osvrtom na pitanje usklaenosti naeg sistema priznavanja stranih diploma s meunarod-nim obavezama koje je Srbija preuzela i s evropskom praksom. U Delu 1 e se ukratko predstaviti geneza usaglaavanja pravila meu evropskim dravama, naroito u svetlu Bolonjskog sistema harmonizacije visokog obrazovanja. Deo 2 je posveen analizi Lisabonske konvencije koja, izmeu ostalog, ureuje priznavanje stranih diploma u Evropi, pravei most izmeu razliitih sistema visokog obrazovanja. Budui da se Sr-bija obavezala na potovanje ove konvencije jo 2004, analiza njenih ciljeva, naela i ishoda postupka priznanja koje predvia, predstavlja polaznu osnovu za ispitivanje zakonskih i drugih pravnih pravila, koje je na osnovu nje na nacionalnom nivou usvojila. Deo 3 analizira t nacionalni pravni okvir koji postavlja Zakon o visokom obrazovanju, na osnovu kojeg e se razmatrati i postupak priznavanja stranih diploma u Srbiji, koji sprovode univerziteti. Analiza obuhvata est univerziteta,

1 Diplomu izdaje nadlena visokokolska ustanova i ona svedoi o uspeno savladanom studijskom programu visokog obrazovanja, koji je ocenjen i dokumentovan.

2 Tu spadaju uverenja, sertifikati, potvrde i sl. kojima visokokolska ustanova potvruje da je student zavrio studijski program ili odreeni njegov deo i poloio ispite na odgo-varajuim predmetima.

3 Priznavanje strane diplome je posebna dodata vrednost u sluajevima kada u sticanju strane visokokolske diplome nisu korieni resursi drave (stipendiranjem ili kreditira-njem za studiranje u inostranstvu) u kojoj se priznavanje trai.

14


etiri dravna4 i dva privatna.5 U ovom delu e se ukazati i na pote-koe do kojih dolazi u praksi i dati ocena reenja postupka priznavanja stranih diploma u Srbiji. Deo 4 saima zakljuke ove studije, dok Deo 5 sadri konkretne preporuke namenjene poboljavanju pravnog okvira i prakse, koji treba da vodi i prevazilaenju izazova s kojima se Srbija u oblasti priznavanja stranih diploma suoava.

4 Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Kragujevcu, Univerzitet u Novom Sadu i Univer-zitet u Niu.

5 Univerzitet Megatrend i Univerzitet Singidunum.

15

1. Modeli priznavanja stranihvisokokolskih isprava u Evropi

Priznavanja strane visokokolske diplome je dugo bio izazov kako za pojedince koji su eleli da im se steena diploma prizna, tako i za dravu u kojoj je zahtev za priznavanjem podnet. Naime, znaaj-ne razlike koje su postojale u sistemima visokog obrazovanja u Evropi su stvarale brojne potekoe i onemoguavale ispunjenje dva osnovna cilja zbog kojih se priznavanje trai: zapoljavanje i nastavak obrazo-vanja.

1.1. Proces harmonizacije sistema visokog obrazovanja u Evropi

Od pedesetih do sredine sedamdesetih godina XX veka, u Evropi je preovlaivao model ekvivalencije, ija je najvanija karakteristika bila uporeivanje svakog konkretnog ispita poloenog u jednoj dravi s ispitima koji postoje na odgovarajuem studijskom programu na uni-verzitetu u dravi u kojoj se priznavanje diplome trai. Primena mo-dela ekvivalencije je stvarala mnogobrojne probleme u praksi jer je potpuna identinost studijskih programa na univerzitetima u razliitim zemljama teko zamisliva.

Osamdesetih godina je ovaj model potisnuo novi model priznavanja u okviru koga su razmatrane steene diplome, kvalifikacije i zavreni moduli/kursevi. Model priznavanja se razlikuje od modela ekvivalenci-je jer se zasniva na principu uporedivosti strane visokokolske diplome, a ne njene identinosti, kao i uporedivosti funkcije i statusa koju ona nosi, ak i u sluaju postojanja razlika u pojedinim elementima.6 Model priznavanja je uveo veu fleksibilnost u odnosu na model ekvivalencije i pomerio je teite s formalnih na sadrinska pitanja. U tom modelu

6 Divis, J, The International Labour Market: Professional Recognition of Qualifications, (2004), dostupno na http://www.aic.lv/rigaseminar/documents/Haaksman.pdf (pose-eno 6. avgusta 2012).

16


su ishodi uenja od sutinskog znaaja a ne formalna obeleja nekog studijskog programa.7

Meutim, ni model priznavanja nije mogao da postigne eljene efekte zbog primene razliitih propisa meu dravama. Stoga se na-stavilo s radom na tome da model priznavanja bude unapreen putem ujednaavanja prakse priznavanja stranih diploma. Evropska komisija je 1984. godine osnovala mreu nacionalnih informacionih centara za akademsko priznavanje (National Academic Recognition Information Centres, nadalje: NARIC), kako bi poboljala mobilnosti studenata i uklonila prepreke u postupku priznavanja.8 Uloga nacionalnih informa-cionih centara se ogleda u razmeni informacija o nacionalnim siste-mima visokog obrazovanja i visokokolskim ustanovama neophodnih za proces priznavanja.

Na osnovu iskustava mree NARIC, Savet Evrope (nadalje: SE) i Or-ganizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (nadalje: UNESKO) su ustanovili 1994. godine Evropsku mreu nacionalnih informacionih cen-tara za akademsku mobilnost i priznavanje diploma (European Network of National Information Centres on academic mobility and recognition, nadalje: ENIC), kako bi se prakse priznavanja unapredile. Rad mre-a ENIC/NARIC je komplementaran i sistemski povezan, to pokazuje i zajedniko odravanje godinjih konferencija na kojima se razmatraju relevantna pitanja vezana za priznavanje.9

Pored toga, pod okriljem SE i UNESKO, 1997. godine je usvojena Konvencija o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u regionu Evrope (nadalje: Lisabonska konvencija).10 Meutim, ubrzo je model priznavanja u Evropi prerastao u model harmonizacije sistema visokog obrazovanja usvajanjem Zajednike deklaracije ministara obra-

7 Rauhvargers, A, Improving the Recognition of Qualifications in the Framework of the Bologna Process, European Journal of Education, Vol. 39, No. 3, (2004), str. 1314, dostupno na http://www.parlement.com/9353210/d/wetenschappelijke%20publicatie %20erkenning%20kwalificaties%20in%20kader%20bologna.pdf (poseeno 10. septembra 2012).

8 Vidi http://www.enic-naric.net/index.aspx?s=n&r=g&d=about (poseeno 15. avgusta 2012).

9 Vidi vie www.enic-naric.net (poseeno 15. avgusta 2012).10 Convention on the Recognition of Qualifications concerning Higher Education in the Eu-

ropean Region, CETS No. 165, 11. april 1997, stupila na snagu 1. februara 1999. Dostupna na http://conventions.coe.int/Treaty/Commun/QueVoulezVous.asp?NT=165&CL=ENG (poseeno 30. avgusta 2012). Sl. list SCG Meunarodni ugovori, br. 7/2003. Na srp-skom jeziku Konvencija je dostupna i na http://www.podaci.net/_z1/8122806/K-pko-voe01v0307.html (poseeno 30. avgusta 2012).

17

1. MODELI PRIZNAVANJA STRANIH VISOKOKOLSKIH ISPRAVA U EVROPI

zovanja evropskih draava usvojene u Bolonji 19. juna 1999. godine (nadalje: Bolonjska deklaracija)11 i pokretanjem Bolonjskog procesa12 u cilju stvaranja jedinstvenog evropskog prostora visokog obrazovanja (European Higher Education Area, nadalje: EHEA).

Jedan od najvanijih ciljeva Bolonjskog procesa harmonizacije ra-zliitih sistema visokog obrazovanja, koji je u praksi pokazao i brojna negativna obeleja,13 jeste otklanjanje prepreka koje su onemogua-vale poveanje mobilnosti studenata.14 Ovo je posebno znaajno za univerzitete jer, u krajnjem ishodu, doprinosti poveanju njihove kon-kurentnosti i unapreenju pozicije na meunarodnom nivou.15 Naime, nije bilo realno oekivati poveanje mobilnosti studenata u sluaju kada neku visokokolsku diplomu steenu u jednoj dravi ne priznaju univerziteti druge, te ona ne predstavlja prepoznatljiv proizvod obra-zovnog procesa za poslodavce. Da bi takve prepreke uklonila i tako do-prinela mobilnosti radne snage, EU je 2005. godine usvojila Direktivu o priznanju profesionalnih kvalifikacija,16 omoguavajui time nesmetani pristup tristu rada onima koji su u drugoj dravi lanici stekli neku profesionalnu kvalifikaciju.

11 Joint declaration of the European Ministers of Education convened in Bologna on the 19th of June 1999, dostupno na http://ec.europa.eu/education/policies/educ/bolo-gna/bologna.pdf (poseeno 29. avgusta 2012). U usvajanju ove deklaracije uestvovalo je 29 drava Evrope: Austrija, Belgija, Bugarska, eka, Danska, Estonija, Finska, Fran-cuska, Nemaka, Grka, Maarska, Holandija, Island, Irska, Italija, Letonija, Litvani-ja, Luksemburg, Malta, Norveka, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovaka, Slovenija, panija, vedska, vajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo. Tekst Bolonjske deklaracije na srpskom je dostupan na http://www.edukacija.rs/EDUKACIJA-Bolonjski-proces_60 (po-seeno 30. avgusta 2012).

12 Bolonjski proces je proces reforme visokog obrazovanja zasnovan na meunarodnoj saradnji i akademskoj razmeni, koji je zapoet 1999. potpisivanjem Bolonjske deklara-cije.

13 The Black Book of the Bologna Process, ESIB-National Unions of Students in Europe, Bergen (2005). Dostupno na http://www.aic.lv/bolona/Bologna/contrib/ESIB/0505_ESIB_blackbook.pdf (poseeno 30. avgusta 2012).

14 Vukasovi, M. Babin, M, Mobilnost studenata-sadrinske, proceduralne i struktural-ne prepreke, u Kati, V. (ur.), TREND 2008: Efikasnost i kvalitet bolonjskih studija, (2008).

15 Babin, M. Savi, N. Piti, G, Kako poveati konkurentnost univerziteta?, u Kati, V. (ur.), TREND 2012: Internacionalizacija univerziteta, (2012).

16 Vidi Directive 2005/36/EC of the European Parliament and of the Council of 7 September 2005 on the recognition of professional qualifications, Official Journal of the European Union, L. 255/22, dostupno na http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2005:255:0022:0142:en:PDF (poseeno 7. septembra 2012), st. 3. No, ova direktiva ne ukljuuje sluajeve takozvanih regulisanih profesija (vidi infra fn. 30), st. 6.

18


Sistem priznavanja stranih visokokolskih isprava17 ustanovljen Li-sabonskom konvenvcijom i Bolonjski proces predstavljaju formalno-pravno odvojene celine. Meutim, analiza ciljeva, instrumenata i nain definisanja pravila ukazuju da su oni neodvojivi deo jedne ire celine harmonizacije razliitih sistema visokog obrazovanja u Evropi. Njihova kompatibilnost je klju u reavanju izazova u poveavanju mobilnosti studenata.

Bolonjska deklaracija i pratei akti,18 usvajani na zajednikim konferencijama ministara obrazovanja zemalja potpisnica te deklara-cije, proklamuju opredeljenja, smernice i ciljeve neophodnih reformi potrebnih radi harmonizacije sistema visokog obrazovanja i stvaranja EHEA. Unapreenje procesa priznavanja diploma, kroz primenu odred-bi Lisabonske konvencije, stvorilo je mehanizme ijom primenom se moe obezbediti efikasno i efektivno priznavanje stranih diploma i time doprineti stvaranju pozitivnih efekata internacionalizacije visokog obrazovanja.19

17 To pored priznavanja diploma obuhvata i pitanje priznavanja perioda studiranja (vidi supra fn. 2 i tekst koji prati), koje nije predmet ove studije.

18 Dostupno na http://www.ond.vlaanderen.be/hogeronderwijs/bologna/documents/MDC/PRAGUE_COMMUNIQUE.pdf, http://www.bologna-berlin2003.de/en/aktuell/ha-upt.htm, http://www.bologna-bergen2005.no/Docs/00-Main_doc/050520_Bergen_Co-mmunique.pdf (poseeno 30. avgusta 2012).

19 Babin, M. Piti, G. Savi, N, Efekti internacionalizacije visokog obrazovanja, u Kati, supra fn. 15.

19

2. Lisabonska konvencija (1997)

Osnovni cilj Lisabonske konvencije je otklanjanje prepreka i obezbe-ivanje nesmetane prepoznatljivosti diploma.20 Sistem koji je uvela ova konvencija pravi most izmeu razliitih sistema visokog obrazovanja, pa je ona jedan od noseih stubova poveanja mobilnosti studenata, ali i uvoenja vee fleksibilnosti kako na univerzitetima tako i na tritu rada. Ova Konvencije ima 53 drave ugovornice,21 meu kojima je i Srbija.22

Ovde e se izloiti pravni okvir Lisabonske konvencije i obaveze koje iz njega proizilaze za drave ugovornice, a posebna panja e se posvetiti ishodima procesa priznavanja stranih diploma koje one treba da obezbede.

2.1. Opseg, ciljevi i naela Lisabonske konvencije

Lisabonska konvencija obuhvata tri oblika priznavanja stranih viso-kokolskih kvalifikacija i to:

(1) kvalifikacija kojima se stie pristup visokom obrazovanju (l. IV.1-IV.9);

20 Konvencija koristi izraz kvalifikacija, koji je veoma fleksibilan, i obuhvata sluajeve: ste-enog stepena obrazovanja, diplome ili bilo kog sertifikata koji je izdala ovlaena insti-tucija i na taj nain potvrdila zavretak odreenog programa visokog obrazovanja (l. I).

21 To su evropske zemlje Albanija, Andora, Austrija, Azerbejdan, Belorusija, Belgija, Bo-sna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, eka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Gruzija, Holandija, Hrvatska, Irska Island, Itallija, Jermenija, Kipar, Letonija, Litvanija, Lihtentajn, Luksemburg, Maarska, Malta, Moldavija, Makedonija, Nemaka, Norveka, Poljska, Portugalija, Rumunija, Rusija, San Marino, Sveta Stolica, Slovaka, Slovenija, panija, vedska, vajcarska, Turska, Ukrajina, Ujedinjeno Kraljevstvo, kao i vanevrop-ske: Australija, Izrael, Kazahstan, Kirgistan, Novi Zeland i Tadekistan. SAD i Kanada su potpisale ovu Konvenciju jo 1997, ali je jo uvek nisu ratifikovale. Vidi http://conven-tions.coe.int/Treaty/Commun/ChercheSig.asp?NT=165&CM=&DF=&CL=ENG (poseeno 7. septembra 2012).

22 Dravna zajednica Srbije i Crne Gore (nadalje: SCG) je potpisala i ratifikovala Kon-venciju 3. marta 2004. godine. Ona je stupila na snagu 1. maja 2004. Vidi http://conventions.coe.int/Treaty/Commun/ChercheSig.asp?NT=165&CM=3&DF=18/08/2012&CL=ENG (poseeno 20. avgusta 2012). Kako Srbija ima kontinuitet sa SCG (koja je nakon proglaenja nezavisnosti Crne Gore (juna 2006) prestala da postoji) tako je ova Kon-vencija obavezuje od stupanja na snagu za bivu Dravnu zajednicu.

20


(2) kvalifikacij koje se stiu posle odreenih perioda studiranja (l. V.1-V.3); i

(3) visokokolskih kvalifikacija (diploma) (l. VI.1-VI.5).

Pristup visokom obrazovanju ima optiji karakter i tie se prava nosioca strane diplome (ukljuujui i srednjokolske) da konkurie i da upie vii nivo obrazovanja.

Period studiranja predstavlja deo odreenog obrazovnog ciklusa i tie se nastavka studiranja na univerzitetu u dravi u kojoj se prizna-vanje trai.

Visokokolska kvalifikacija se odnosi na situaciju u kojoj je zao-kruen proces studiranja sticanjem diplome ili drugog oblika isprave kojom se dokazuje zavretak nekog obrazovnog ciklusa. Njeno prizna-vanje podnosiocu zahteva obezbeuje uivanje sledeih prava:

1. pristup daljim studijama visokog obrazovanja,23 pod jednakim uslovima koji vae za nosioce domaih kvalifikacija (l. VI.3, st. 1(a))

2. korienje akademskog zvanja (l. VI.3, st. 1(b)) i

3. pristup tritu rada (l. VI.3, st. 2)..

Navedena prava odslikavaju i osnovne ciljeve Lisabonske konven-cije: olakavanje mobilnosti studenata meu dravama ugovornicama i obezbeivanje ravnopravnog poloaja nosiocima stranih diploma pri nastavku obrazovanja i zapoljavanju.

Lisabonska konvencija predvia naela na kojima treba da se zasni-va postupak priznavanja. To su:

1. adekvatnost pristupa oceni kvalifikacija u zemlji potpisnici Kon-vencije i zabrana diskriminacije podnosioca zahteva za prizna-vanje po osnovu pola, rase, boje koe, posebnih potreba, jezi-ka, religije, politikog miljenja, nacije, etnikog ili socijalnog porekla (l. III.1);

2. transparentnost, koherentnost i pouzdanost postupka i kriteriju-ma priznavanja (l. III.2);

3. saradnja univerziteta, tj. razmena informacija radi obezbeiva-nja podataka potrebnih za postupak priznavanja (l. III.3 i 4);

23 to ukljuuje i pripreme za doktorat (l. VI.3).

21

2. LISABONSKA KONVENCIJA (1997)

4. efikasnost sprovoenja postupka, tj. sprovoenje postupak pri-znavanja u razumnom vremenskom roku (l. III.5).

Iz navedenog se moe zakljuiti da naela sadre sve elemente po-trebne za dobro sprovoenje procesa priznavanja. Uz to, teret dokazi-vanja postojanja odreenih manjkavosti diplome, prenet je na institu-ciju koja sprovodi postupak priznavanja (l. III. 3, stav 5).

Sve strane ugovornice Lisabonske konvencije trebalo bi da se, pri donoenju nacionalnih propisa, dre definisanih naela i ciljeva i da svojim delovanjem sprovode odredbe Konvencije. Kako odredbe Lisa-bonske konvencije spadaju u onu vrstu meunarodnih normi koje nisu samoizvrive,24 njeno sprovoenje zahteva dodatnu aktivnost domaeg zakonodavca. Tako je u Srbiji, u Zakonu o visokom obrazovanju iz 2005. godine,25 regulisano pitanje priznanja na osnovama Lisabonske konven-cije. Njegova analiza e pokazati koliko je domai zakonodavac uspeo da ciljeve i naela Lisabonske konvencije uini operativnim na nacio-nalnom nivou.26

2.2. Ishodi procesa priznavanja stranihdiploma prema Lisabonskoj konvenciji

Lisabonska konvencija obavezuje drave ugovornice da obezbede priznavanje kvalifikacija visokog obrazovanja (diploma) steenih u dru-goj dravi ugovornici, osim u sluaju da postoji sutinska razlika27 izme-u traene i steene kvalifikacije (l. VI.1).28 Meutim, ona ne odreuje znaenje izraza sutinska razlika, ve se u Prateem izvetaju uz Kon-venciju, koji predstavlja autentino tumaenje njenog teksta, naglaa-va da se priznavanje strane diplome ne moe uskratiti iz razloga koji su nevani za kvalifikaciju ili svrhu u koju se priznavanje trai.29

24 Dimitrijevi, V. Rai, O. eri. V. Papi, T. Petrovi, V. Obradovi, S, Osno-vi meunarodnog javnog prava, Beogradski centar za ljudska prava (2. izdanje, 2007) (nadalje: Dimitrijevi et al), str. 64.

25 Sl. glasnik RS, br. 76/05, 44/10.26 Vidi deo 3.2.27 Problem koji moe nastati u sluaju postojanja sutinske razlike je naveden i u sluaju

priznavanja perioda studiranja (lan V.1).28 Isti caveat stoji i u sluaju priznavanja kvalifikacija za pristup visokom pbrazovanju

(l. IV.1) i perioda studiranja (l. V.1).29 Kurziv na. Vidi xplanatory Report to the Convention on the Recognition of Qualifica-

tions concerning Higher Education in the European Region, dostupno na http://conven-

22


Dakle, sutinska razlika se tie ishoda uenja, a ne formalnih obeleja zavrenog studijskog programa ili dela studijskog programa, poput: naziva predmeta, godine studija na kojoj se predmeti izuava-ju, razlike u broju ESPB izmeu pojedinih predmeta ili manje razlike u duini trajanja studija. Sutinska razlika opravdano moe postojati samo onda kada ishodi uenja steeni u inostranstvu u znatnoj meri odstupaju od ishoda uenja koji se stiu na srodnom studijskom pro-gramu u zemlji u kojoj se priznavanje trai. Posebno je vano istai da pri utvrivanju postojanja sutinske razlike ne treba gledati isho-de uenja pojedinih predmeta i vriti njihovo meusobno uporeiva-nje, ve ishode uenja zavrenog dela studija, ili celog obrazovnog ciklusa.

Ipak, propisivanje kriterijuma postojanja sutinske razlike, na osno-vu koje se moe odbiti priznavanje strane isprave, ostavlja veliku dis-kreciju organu koji odluuje o priznavanju. Diskrecija tog organa moe biti smanjena ako se jasno definie da organ mora precizno da obra-zloi: a) u emu se kvalifikacije sutinski razlikuju, b) koji vani ishodi uenja nedostaju i c) zbog ega podnosilac zahteva ne moe da uiva ista prava kao i lice koje je steklo domau visokokolsku ispravu.

S druge strane, drave imaju pravo da samostalno predvide dodat-ne uslove vezane za regulisane profesije30 i propiu minimalne standar-de neophodne za njihovo priznavanje. Tako Pratei izvetaj Lisabonske konvencije kao primer dodatnih uslova navodi studentsku praksu tokom trajanja ili nakon zavretka studija i odgovarajui nivo znanja slu-benog jezika. Samim tim, svaka strana ugovornica ima mogunost da zatiti svoje interese i da obezbedi minimalni nivo kvaliteta na tritu rada.

Proces priznavanja strane diplome je usmeren ka osiguravanju sle-deih prava:

korienje odgovarajueg naziva31 u skladu s pravilima drave u kojoj se priznavanje trai (l. VI.3, st 1.b);

tions.coe.int/Treaty/en/reports/html/165.htm (poseeno 18. avgusta 2012), odeljak VI, l. VI.1, st. 2.

30 Ibid. To su profesije koje su od posebnog znaaja za dravu (medicina, stomatologi-ja, obrazovanje, inenjerstvo i dr.) jer nedovoljna kompetentnost zaposlenog moe da stvori brojne negativne posledice po drutvo.

31 Struni, akademski ili nauni naziv u zavisnosti od stepena visokog obrazovanja.

23


obezbeivanje pristupa daljim studijama visokog obrazovanja (l. VI.3, st. 1.a);

olakavanje pristupa tritu rada (l. VI.3, st. 2).

Lisabonska konvencija ne predvia da se postupak priznavanja sprovodi jedinstveno, tj. bez obzira na svrhu za koju se priznavanje trailo. Budui da je pitanje pristupa daljem obrazovanju kompleksni-je od pitanja korienja akademskog naziva (zvanja) i zapoljavanja opravdano bi bilo ustanovljavanje razliitih postupaka u razliite svrhe. To Konvencija ne samo da ne zabranjuje, ve bi takva praksa u potpu-nosti bila u njenom duhu usmerenom ka nesmetanoj prepoznatljivosti stranih diploma, to podrazumeva efikasno sprovoenje postupka pri-znavanja.

U sluaju priznavanja stranih diploma radi pristupa daljem obra-zovanju (akademsko priznavanje), ocena da li je prethodno steeno obrazovanje odgovarajue za nastavak studiranja na eljenom studij-skom programu treba da lei na univezitetu na kome se eli nastavi-ti kolovanje. To je u skladu s naelom autonomije univerziteta,32 u koje spada i pitanje definisanja kriterijuma za upis i prijem kandidata na studijske programe. U ovom pogledu ne treba da postoji razlika u tretiranju domaih i stranih diploma jer je mogue da i studenti koji su zavrili neki studijski program u domaoj zemlji ne ispunjavaju sve uslove potrebne za upis eljenog studijskog programa, te se i u odnosu na njih postavljaju dopunski uslovi.33

Meutim, priznavanje strane diplome radi zapoljavanja ili korie-nja naziva (profesionalno priznavanje) se vri radi pristupa jedinstve-nom tritu rada i utoliko bi ga trebalo regulisati na drugaiji nain. Stoga su neke drave ugovornice Lisabonske konvencije razdvojile po-stupke priznavanja strane diplome radi nastavka kolovanja i njenog priznavanja radi zapoljavanja.34

32 U Republici Srbiji autonomija univerziteta je ustavna kategorija (l. 72), Ustav Republi-ke Srbije, Sl. glasnik RS, br. 98/06.

33 Dodatni predmeti, moduli ili polaganje prijemnog ili kvalifikacionog ispita.34 Vidi, npr. sluajeve Nemake (http://www.kmk.org/fileadmin/pdf/Wissenschaft/

BE_080918_Bericht_Zertifizierung_NQF_engl_final.pdf, str. 7), Francuske (priznavanje u svrhu nastavaka obrazovanja, http://www.ciep.fr/en/enic-naricfr/poursuite.php cf. priznavanje u svrhu zaposlenja http://www.ciep.fr/en/enic-naricfr/exercer.php), Holandije (priznanje u svrhu nastavka obrazovanja http://www.nuffic.nl/en/diploma-recognition/diploma-recognition/incoming-mobility cf. priznavanje u svrhu zaposlenja

24


2.3. Tela nadlena za sprovoenjeLisabonske konvencije

Lisabonska konvencija ustanovljava dva tela, koja imaju zadatke nadzora, unapreenja i olakavanje njene primene (l. X.1). To su Ko-mitet Konvencije za priznavanje kvalifikacija iz oblasti visokog obra-zovanja u regionu Evrope (nadalje: Komitet) i Evropska mrea naci-onalnih informacionih centara o akademskoj mobilnosti i priznavanju (nadalje: mrea ENIC).35 Ustanovljavanjem ovih tela omogueno je da se prevaziu budui izazovi i potekoe s kojima se drave ugovornice suoavaju u praksi.

U tom svetlu, a na osnovu nadlenosti predvienih Lisabonskom konvencijom (l. X.2, taka 5),36 Komitet je usvojio nekoliko dokume-nata usmerenih ka unapreenju njene primene:

a) Preporuku o priznavanju kvalifikacija za pristup visokom obra-zovanju,37

b) Preporuku o kriterijumima i postupcima za razmatranje stranih kvalifikacija i perioda studiranja,38

c) Kodeks dobre prakse u oblasti transnacionalnog obrazovanja,39

d) Preporuku o priznavanju zajednikih diploma,40 i

http://www.idw.nl/international-credential-evaluation.html) i Hrvatske, http://www.azvo.hr/enic/priznavanje-kvalifikacija (poseeno 7. septembra 2012).

35 Vidi http://www.enic-naric.net/.36 Ta ovlaenja su unapreenje primene i nadgledanje sprovoenja Lisabonske konven-

cije.37 The Recommendation on the Recognition of International Access Qualifications (1999),

dostupno na http://www.coe.int/t/dg4/highereducation/recognition/international ac-cess qualifications_EN.asp (poseeno 30. avgusta 2012).

38 The Recommendation on Criteria and Procedures for the Assessment of Foreign Qua-lifications and Periods of Study (2001), dostupno na http://www.coe.int/t/dg4/highe-reducation/recognition/criteria and procedures_EN.asp (poseeno 30. avgusta 2012). Pored toga, kao deo ove preporuke Komitet je usvojio ematski prikaz preporuenog postupka za razmatranje stranih kvalifikacija, iji je cilj da bude kontrolna lista za ko-rake koje drave ugovornice u ovoj oblasti treba da preduzmu. Vidi Schematic Outline of the Recommended Procedures for the Assesment of Foreign Qualifications, ibid.

39 The Code of Good Practice in the Provision of Transnational Education (2001), dostu-pno na http://www.coe.int/t/dg4/highereducation/recognition/code%20of%20good%20practice_EN.asp (poseeno 30. avgusta 2012).

40 The Recommendation on the Recognition of Joint Degrees (2004), dostupno na https://wcd.coe.int/com.instranet.InstraServlet?command=com.instranet.CmdBlobGet&InstranetImage=320284&SecMode=1&DocId=822138&Usage=2 (poseeno 30. avgusta 2012).

25


e) Zajedniku povelju aktivnosti i usluga mree ENIC/NARIC.41

Iako predvia da ovi dokumenti ne obavezuju drave ugovornice, Konvencija nalae da se drave lanice njima rukovode u sprovoenju i razmatranju zahteva za priznavanje kvalifikacija visokog obrazovanja (l. X.2, taka 5). Drave ugovornice imaju obavezu da tee da spro-vode dokumenta, da o njima obaveste nadlene organe i da podstiu njihovu primenu (l. X.2, taka 5).

Dokumenti koje je Komitet usvojio ine sastavni deo procesa har-monizacije prakse drava ugovornica u oblasti priznavanja kvalifika-cija i zajednikog reavanja otvorenih pitanja. Naime, ve u Lisabon-skoj konvenciji, samim davanjem ovakvih nadlenosti Komitetu i mrei ENIC, uoena je potreba dalje harmonizacije i unapreenje prakse dr-ava u oblasti priznavanja kvalifikacija. Komitet je na tome radio,42 ali je svojim delovanjem obuhvatio i pitanja koja se nisu nametnula u pro-cesu pripreme i usvajanja Lisabonske konvencije, ve su potom postala aktuelna.43 Kako je razvoj visokog obrazovanja veoma dinamian i nije mogue unapred predvideti i obuhvatiti sve budue pravce razvoja, treba oekivati da e Komitet svojim daljim radom davati preporuke u specifinim sluajevima koji budu nastajali.

41 Joint ENIC/NARIC Charter of Activities and Services (2004), dostupno na http://www.enic-naric.net/documents/Charter.en.pdf (poseeno 30. avgusta 2012).

42 Usvojivi Preporuku o priznavanju kvalifikacija za pristup visokom obrazovanju, Pre-poruku o kriterijumima i prostupcima za razmatranje stranih kvalifikacija i perioda studiranja i Kodeks dobre prakse.

43 Tako Kodeks dobre prakse o transnacionalnom obrazovanju i Preporuka o priznavanju zajednikih diploma ne samo da olakavaju prepoznatljivost ovih vanih tema, ve i pruaju reenja, kojima se spreava sukob nadlenosti i otklanjaju nedoumice o spro-voenju postupka priznavanja u ova dva nova polja.

27

3. Pravni okvir i praksa priznavanjastranih diploma u Srbiji

U Srbiji se priznavanje stranih visokokolskih diploma sprovodi na osnovu sledeih zakonskih propisa:

meunarodnih sporazuma, multilateralnih (kakva je na primer Lisabonska konvencija) i bilateralnih sporazuma o uzajamnom priznavanju svedoanstva i diploma,

Zakona o visokom obrazovanju,44 i

Zakona o optem upravnom postupku.45

Vano je napomenuti da, prema Ustavu Srbije, ratifikovani meu-narodni ugovori imaju veu pravnu snagu od zakona i drugih optih aka-ta.46 Tako sva zakonska reenja o priznavanju strnih diploma moraju biti u skladu s meunarodnim sporazumima koje je Srbija u ovoj oblasti ratifikovala, ime je uspostavljena hijerarhija meu pravnim aktima.

3.1. Meunarodni sporazumi

Srbija je strana ugovornica etiri multilateralne konvencije koje reguliu priznavanje stranih visokokolskih diploma meu dravama ugovornicama.

Lisabonska konvencija (1997)47 ureuje priznavanje diploma iz-meu Srbije i svih evropskih zemlja,48 osim Grke i Monaka, kao i izme-u Srbije i Australije, Izraela, Kazahstana, Kirgistana, Novog Zelanda i Tadikistana.49

44 Vidi supra fn 25.45 Nadalje: ZOUP, Sl. list SRJ, br. 33/97, 31/01 i Sl. glasnik RS, br. 30/10.46 l. 194, st. 5 Ustava Srbije, supra fn. 32.47 Vidi deo 2.48 Ova referenca ukljuuje drave lanice Saveta Evrope, ali i evropske drave koje nisu

lanice ove organizacije, tj. Belorusiju i Svetu Stolicu. Vidi supra fn. 21.49 Vidi supra fn. 21.

28


Uz to, Srbija je ugovornica i Konvencije o priznavanju studija, diploma i zvanja u oblasti visokog obrazovanja u dravama koje pri-padaju evropskom regionu (1979) (nadalje: Konvencija za evropski region).50 Meutim, ova konvencija se primenjuje samo u odnosu na one drave ugovornice koje istovremeno nisu i lanice Lisabonske kon-vencije.51 To su Kanada i Turkmenistan.52

Pored ovih, Srbija je ugovornica jo dve multilateralne konvencije na ovom polju. Prva je Konvencija o priznavanju visokokolskih stu-dija, diploma i stepena u mediteranskim arapskim i evropskim dra-vama (1976) (nadalje: Konvencija mediteranskih arapskih i evropskih drava),53 koja regulie sistem priznanja diploma steenih u Aliru,54 Egiptu i Maroku.55 Druga je Regionalna konvencija o priznavanju viso-kokolskih studija, diploma i stepena u Latinskoj Americi i Karibima (1974) (nadalje: Regionalna konvencija za Latinsku Ameriku i Karibe),56 koja regulie pitanja priznanja u odnosu na diplome steene u Boliviji, Brazilu, ileu, El Salvadoru, Ekvadoru, Kolumbiji, Meksiku, Nikaragvi,

50 Convention on the Recognition of Studies, Diplomas and Degrees concerning Higher Edu-cation in the States belonging to the Europe Region (1979), UNTS. 20966, dostupno na http://unesdoc.unesco.org/images/0012/001223/122318mo.pdf#page=14 (poseeno 11. septembra 2012). Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 1/81.

51 Naime, nju Lisabonska konvencija stavlja van snage meu svojim ugovornicama (l. XI.4.1).

52 Vidi http://www.unesco.org/eri/la/convention.asp?KO=13516&language=E&order=alpha (poseeno 11. septembra 2012).

53 The International Convention on the Recognition of Studies, Certificates, Diplomas and Degrees in Higher Education in the Arab and European States bordering on the Medi-terranean (1976), UNTS No. 16889, dostupno na http://portal.unesco.org/education/en/ev.php-URL_ID=14082&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html (poseeno 11. septembra 2012). Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 10/77.

54 S tim da s Alirom postoji bilateralni ugovor, koji preciznije ureuje pitanje priznanja te se on ima primenjivati u odnosu na tu dravu. Vidi infra fn. 60.

55 Pored njih ugovornice ove konvencije su i Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Italija, Malta, Makedonija, Turska i Slovenija. Vidi http://www.unesco.org/eri/la/con-vention.asp?KO=13514&language=E&order=chrono (poseeno 11. septembra 2012). No, kako su ove drave i lanice Lisabonske konvencije, koja iskljuuje primenu Konvencije mediteranskih arapskih i evropskih drava meu svojim ugovornicama (l. XI.4.1), tako pitanje priznanja izmeu njih i Srbije nisu regulisana potonjom ve Lisabonskom kon-vencijom.

56 Convention on the Recognition of Studies, Diplomas and Degrees in Higher Education in Latin America and the Caribbean (1974), UNTS No. 14287, dostupno na http://unes-doc.unesco.org/images/0012/001224/122457mo.pdf (poseeno 11. septembra 2012). Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 1/81.

29

3. PRAVNI OKVIR I PRAKSA PRIZNAVANJA STRANIH DIPLOMA U SRBIJI

Peruu, Surinamu, Venecueli i na Kubi, kao i u Crnoj Gori, Holandiji, Makedoniji, Sloveniji i Svetoj Stolici.57

Kao i Lisabonska konvencija, i sve tri novopomenute konvencije (u lanu 1) kao svrhu priznanja stranih diploma predviaju nastavak ko-lovanja i zapoljavanje. to se tie obaveza koje se odnose na prizna-vanje radi zapoljavanja, one i nalau isto postupanje dravama, tj. usvajanje neophodnih mera za sprovoenje postupka priznavanja.58

Ista obaveza (usvajanje neophodnih mera) predviena je Konvenci-jom za evropski region i Konvencijom arapskih mediteranskih i evropskih drava i za priznavanje strane diplome u svrhu nastavka visokog kolo-vanja.59 Meutim, u ovom pogledu Regionalna konvencija za Latinsku Ameriku i Karibe, obavezuje ugovornice na priznavanje stranih visoko-kolskih diploma drugih ugovornica u svrhu nastavka kolovanja (l. 4), ne postavljajui nikakve dodatne zahteve. Dakle, u Srbiji bi visokokol-ske diplom steene u Boliviji, Brazilu, ileu, El Salvadoru, Ekvadoru, Kolumbiji, Meksiku, Nikaragvi, Peruu, Surinamu, Venecueli i na Kubi, kao i u Crnoj Gori, Holandiji, Makedoniji, Sloveniji i Svetoj Stolici treba-lo automatski da se priznaju za svrhe nastavka obrazovanja.

Iz ovoga se moe zakljuiti da Lisabonska konvencija in favorem i preciznije regulie mogunost priznanja strane diplome od druge tri multilateralne konvencije koje obavezuju Srbiju (s izuzetkom opisane odredbe iz Regionalne konvencije za Latinsku Ameriku i Karibe). Nai-me, Lisabonska konvencija dozvoljava da se priznavanje odbije samo ako postoje sutinske razlike izmeu steene i traene kvalifikacije, dok ostale konvencije obavezuju samo na preduzimanje mera u pravcu olakavanja priznavanja stranih diploma.

57 Budui da su Crna Gora, Holandija, Makedonija, Slovenija, Sveta Stolica ugovornice i Lisabonske konvencije, a ni ona niti Regionalna konvencija za Latinsku Amerku i Karibe ne sadre odredbu koja bi regulisala situaciju u kojoj postoje dva ugovora iste prav-ne snage u odnosima ugovornica, postavlja se pitanje koji e se ugovor u odnosu na ove zemlje primeniti. Lisabonska konvencija ima prevagu u pogledu priznavanja radi zapoljavanja budui da je preciznija i skorija (prema naelima tumaenja lex poste-rior derogat legi priori i lex specialis derogat legi generali). Regionalna konvencija za Latinsku Amerku i Karibe bi trebalo da ima prevagu kod priznavanja radi nastavka obrazovanja, jer je povoljnija po nosioca strane diplome (vidi l. 4 ove konvencije u tekstu).

58 Konvencije mediteranskih arapskih i evropskih drava, l. 4 i 5; Regionalna konvencija za Latinsku Ameriku i Karibe, l. 5 i Konvencija za evropsku region, l. 5.

59 Vidi l. 4 Konvencije mediteranskih arapskih i evropskih drava i Konvencije za evrop-ski region.

30


3.1.1. Bilateralni sporazumi

Pored multilateralnih konvencija, Srbiju obavezuju i bilateralni spo-razumi koje je zakljuila, na primer, oni s Alirom, Bugarskom, Italijom i Libijom.60 Svi oni, izmeu ostalog, obavezuju na uzajamno priznava-nje visokokolskih diploma, s tim da neki sadre i dodatne kriterijume priznanja.

Sporazum s Libijom nalae uzajamno priznavanje diplome o za-vrenim visokokolskim studijama odgovarajueg smera,61 dok se magistarske/master i doktorske diplome priznaju bez ovog uslova.62 Sporazum s Alirom predvia uzajamno priznavanje u skladu s listom odgovarajuih zvanja, stepena i diploma, koje u prilogu sadri.63

Sporazum s Bugarskom predvia da se visokokolske diplome ste-ene u Bugarskoj i Srbiji priznaju kao ravnopravne, i isto ini za na-uno-nastavna zvanja.64 Sporazum s Italijom,65 predvia uzajamno priznavanje diploma i strunih naziva kod kojih je utvrena podudar-nost, a koji su navedeni u prilogu sporazuma, bez obaveze polaganja dopunskih ispita. U ostalim sluajevima predvia da se priznavanje moe usloviti polaganjem dodatnih ispita i drugim uslovima kojima podlee obavljanje profesionalne delatnosti u svakoj od dve strane ugovornice.66

60 Vidi Zakon o ratifikaciji Sporazuma o uzajamnom priznavanju strunih naziva, naunih stepena i diploma visokog obrazovanja izmeu Saveznog izvrnog vea Skuptine SFRJ i Vlade DNR Alir, Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 9/90; Zakon o ratifikaciji Sporazuma o uzajamnom priznavanju svedoanstava, diploma i naunih stepena iz-meu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Socijalistike Narodne Libijske Arapske Damahirije, Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 3/80; Zakon o ratifi-kaciji Sporazuma izmeu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Republike Italije o uzajamnom priznavanju diploma i strunih naziva steenih na univerzitetima i ustanovama visokokolskog obrazovanja, Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 9/83; Zakon o ratifikaciji Sporazuma izmeu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Bugarske o uzajamnom priznavanju svedoanstava, diploma i na-unih zvanja, Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 9/85. Od pomenutih, samo ugo-vor s Bugarskom (l. 6) i Libijom (l. 1), prepoznaju priznavanje u dve svrhe: nastavak obrazovanja i obavljanje profesionalne delatnosti. Ibid.

61 Ibid, l. 4.62 Ibid, l. 8 i 9.63 Vidi supra fn. 60, l. 3.64 Vidi supra fn. 60, l. 6 i 7.65 On je sainjen u formi razmene pisama izmeu tadanjih ministara spoljnih poslova

SFRJ i Italije, Lazara Mojsova i Emilija Kolomba (Emilio Colombo).66 Supra fn. 60.

31


Kako pitanje priznavanja stanih diploma drava s kojima Srbija ima bilateralne sporazume, u nekim sluajevima, regulie i odgovarajua multilateralna konvencija (u odnosu na Bugarsku i Italiju Lisabonska konvencija, a u odnosu na Alir Konvencije o priznavanju visokokol-skih studija, diploma i stepena u mediteranskim arapskim i evropskim dravama), postavlja se pitanje koji ugovor u odnosu na konkretnu ze-mlju valja primeniti, tj. pitanje hijerarhije izvora prava.

Najpre treba istai da uvek valja primenjivati sporazum koji pred-via povoljnije uslove za one koji priznaje strane diploma trae, budu-i da se ovakvi sporazumi i sklapaju da bi se olakalo priznavanje tih diploma. Drugi kriterijum za utvrdjivanje hijerarhije je nain na koji ugovor ureuje pitanje priznavanja: onaj koji ga preciznije regulie treba da ima prevagu.67

Primenjujui ove kriterijume, u odnosu na Alir, trebalo bi primeniti bilateralni ugovor jer je on povoljniji a i preciznije regulie pitanje pri-znanja.68 Isto vai i za Bugarsku, dok se u sluaju Italije, bilateralni ugo-vor ima primenjivati samo kada je u pitanju priznavanje diploma koje su navedene u njegovom prilogu. U odnosu na druge diploma steene u Italiji, smatramo da treba primeniti Lisabonsku konvenciju, budui da je ona povoljnija za podnosioca zahteva za priznavanjem, poto odreuje kriterijum po kome priznavanje moe odbiti, dok bilateralni sporazum samo upuuje na domai zakon, koji ovaj kriterijum ne sadri.69

Pored ovih meudravnih ugovora, u Srbiji je na snazi i Sporazum o uzajamnom priznanju dokumenata u obrazovanju i regulisanju sta-tusnih pitanja uenika i studenata s Republikom Srpskom, entitetom Bosne i Hercegovine od 25. aprila 2005.70 On omoguava priznavanje visokokolskih diploma iz ovog entiteta u svrhu nastavka obrazovanja bez potrebe provoenja nostrifikacije (l. 4), dok se uzajamno pri-znavanje u svrhu zapoljavanja vri na osnovu strunosti na koje di-ploma glasi u skladu s propisima koji vae. (l. 5).

Dakle, u pogledu priznavanja stranih diploma u Srbiji u najpo-voljnijem poloaju se nalaze oni koji su visokokolsku diplomu stekli

67 Prema naelu lex specialis derogat legi generali.68 Naelo lex specialis derogat legi generali i naelo lex posterio derogat legi priori.69 Vidi tekst koji prati infra fn. 82.70 Tekst sporazuma dostupan na http://www.ni.ac.rs/viewcategory/11-centar-za-prizna-

vanje-stranih-visokoskolskih-isprava.html?dir=asc&limitstart=0&order=date (poseeno 17. septembra 2012).

32


u Republici Srpskoj, budui da ne moraju da prolaze kroz postupak priznanja u sluaju da u Srbiji ele da nastave kolovanje. Ako ele priznavanje svoje diplome u svrhu zapoljavanja, onda se na njih pri-menjuju odredbe Lisabonske konvencije, budui da je njihova drava, Bosna i Hercegovina, strana ugovornica ovog sporazuma. Posdredno na njih se primenjuju i odredbe Zakona o visokom obrazovanju.

Najvea prepreka u pri meni meunarodnih spo razuma lei u tome to njihovo postojanje uglavnom ostaje nepoznato univezitetima koji bi trebalo da ih primenjuju u postupku priznavanja stranih diploma.71 Oni se ne pominju ni na internet stranici resornog ministarstva, ni na drugim mestima, a njihovog jedinstvenog spiska nema.72

Nepotovanje meunarodnih ugovora koje je Srbija ratifikovala, a koji prema slovu Ustava imaju jau pravnu snagu od obinih zakona,73 ne samo da povreuje pravni poredak nae zemlje, ve otvara i pitanje meunarodne odgovornosti Srbije za nepotovanje preuzetih meuna-rodnih obaveza.74

3.2. Zakon o visokom obrazovanju (2005)

Zakon o visokom obrazovanju75 iz 2005. godine je usvojen radi uskla-ivanja visokog obrazovanja u Srbiji sa smernicama Bolonjskog procesa i ukljuivanja Srbije u EHEA. Izmeu ostalih novina,76 ovaj zakon, koji je kvalifikovan kao reformski,77 uveo je i novi sistem formalnog potvriva-

71 Ministarstvo je univerzitete zvanino obavestilo samo o Sporazumu s Republikom Srp-skom (ibid), dok o ostalim multilateralnim i bilateralnim sporazumima nisu dobili zva-nina obavetenja, niti uputstva za postupanje. Razgovori voeni sa strunim sarad-nicima za priznavanje stranih visokokolskih isprava na univerzitetima u Novom Sadu (septembar 2011), Beogradu, Niu i Kragujevcu, jun 2009 (arhiva GRP).

72 Razgovor s predstavnikom ENIC centra Republke Srbije i Grupom za pravne poslove Ministarstva prosvete i nauke, septembar 2012 (arhiva GRP).

73 Vidi supra fn. 46.74 Vidi Dimitrijevi et al, supra fn. 24, str. 69.75 Sl. glasnik RS, br. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10 (nadalje: ZVS).76 Npr. uvedena su tri ciklusa studija u skladu s Bolonjskom deklaracijom, korienje

Evropskog sistema prenosa bodova (ESPB), akreditacija i osiguranje kvaliteta studijskih programa i visokokolskih ustanova itd. Vidi Jari, I. Vukasovi, M, Bolonjska refor-ma visokog kolstva u Srbiji: mapiranje faktora niske efikasnosti studiranja, Filozofija i drutvo 2/2009, str. 112, dostpuno na http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/03535738/2009/035357380902119J.pdf (poseeno 24. avgusta 2012).

77 Vidi izjavu ministra prosvete i nauke Srbije, arka Obradovia, Politika, Dobili smo realnu ocenu, 18. mart 2012, dostupno na http://www.politika.rs/rubrike/Tema-ne-

33


nja vrednosti visokokolskih isprava (diploma, sertifikata, uverenja) ste-enih u inostranstvu, zamenivi postojei sistem nostrifikacije i ekviva-lencije priznavanjem i vrednovanjem stranih visokokolskih isprava. Na taj nain je nainjen korak u primeni Lisabonsk konvencij, koja Srbiju obavezuje od maja 2004. godine.78 Zakon o visokom obrazovanju je preuzeo i osnovne smernice Lisabonske konvencije.79 Pod njegov op-seg spada priznavanje perioda studiranja i visokokolskih kvalifikacija, dok je priznavanje kvalifikacija kojim se stie pristup prvom ciklusu visokog obrazovanja regulisano Zakonom o srednjoj koli.80

Odeljkom XIV Zakona o visokom obrazovanju (Priznavanje stranih visokokolskih isprava i vrednovanje stranih studijskih programa) u dva lana dat je pravni okvir za blie ureenje postupaka priznavanja stranih visokokolskih isprava (l. 104) i vrednovanja stranih studijskih programa (l. 105).

U pogledu prava koja nosilac inostrane visokokolske kvalifikacije sti-e, Zakon o visokom obrazovanju prepoznao je dve svrhe priznavanja:

Priznavanje radi nastavka obrazovanja u sistemu visokog obra-zovanja, koje obuhvata priznavanje perioda studija (potvrda, uverenja i sertifikata koji svedoe u uspeno savladanom delu studijskog programa) radi nastavka zapoetog ciklusa i prizna-vanje visokokolskih kvalifikacija radi ukljuivanja u dalje nivoe visokog obrazovanja (l. 104, st. 3);

Priznavanje radi zapoljavanja, pri emu se u ovom postupku priznavanja nosiocu isprave utvruje vrsta i nivo studija, kao i struni, akademski, odnosno nauni naziv (l. 104, st. 4).

Nadlenost za postupke priznavanja imaju visokokolske ustanove univerziteti, akademije strukovnih studija, visoke kole, odnosno vi-soke kola strukovnih studija (l. 104, st. 5), bez obzira na svrhu za koju se priznavanje trai. Dakle, te ustanove utvruju imaocu visoko-kolske diplome81 pravo i u pogledu nastavka obrazovanja, i u pogledu

delje/Sve-nase-bolonjske-ocene3/Dobili-smo-realnu-ocenu.lt.html (poseeno 24. av-gust 2012).

78 Vidi supra fn. 22.79 Vidi deo 2.80 Zakon o srednjoj koli, Sl. glasnik RS, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02,

25/02, 62/03, 64/03, 101/05 i 72/09, l. 9398.81 Zakon ne regulie samo priznavanje visokokolskih diploma, ve svih stranih visokokol-

skih isprava (o tim ispravima vidi vie supra fn. 2). Meutim, kako se ova studija bavi

34


zapoljavanja (l. 104, st. 1), a u skladu sa svojim internim pravilima (l. 104, st. 5).

Zakon detaljnije ne ureuje postupak priznanja, niti obezbeuje mehanizme kontrole priznavanja koji se sprovode na univerzitetima. Samim tim, on otvara mogunost postojanja razliitih pravila i ishoda procesa priznavanja u konkretnim sluajevima, a na razliitim univer-zitetima u Srbiji.

Prilikom priznavanja treba uzeti u obzir: a) sistem obrazovanja u dravi u kojoj je steena strana visokokolska isprava, b) studijski pro-gram, c) uslove upisa na studijski program, d) prava koja daje ta vi-sokokolska isprava u zemlji u kojoj je steena i e) druge injenice od znaaja za priznavanje (l. 104, st. 8).

Zakon predvia da se priznavanje strane diplome vri na lini za-htev njenog imaoca (l. 104, st. 9), a u skladu sa zakonom, meuna-rodnim ugovorom i posebnim pravilnicima, koji donose struni organi samostalnih visokokolskih ustanova (vidi l. 104, st. 2 i 5). Postupak priznavanja strane visokokolske isprave podrazumeva vrednovanje stranog studijskog programa na osnovu vrste i nivoa postignutih znanja i vetina (l. 105, st. 1). To treba da se vri na osnovu vrsta i nivo stu-dija (akademske ili strukovne studije, prvog (osnovne), drugog (master) ili treeg (doktorske) ciklusa), i ishoda uenja koji blie svedoe o po-stignutim znanjima i vetinama. Postupak vrednovanja sprovodi struni organ samostalne visokokolske ustanove, uzimajui u obzir podatke o stranoj visokokolskoj ustanovi na kojoj se studijski program izvodi, a koje pribavlja od Ministarstva (l. 105, st. 3), tj. nacionanog ENIC/NARIC. Jednom izvreno pozitivno vrednovanje odreenog stranog stu-dijskog programa vai za sve naredne sluajeve kada se radi o istom studijskom programu (l. 105, st. 2).

Valja napomenuti da Zakon o visokom obrazovanju ne sadri klju-an pojam sutinske razlike82 (izmeu steene i traene kvalifika-cije), koja prema Lisabonskoj konvenciji moe biti jedini osnov od-bijanja priznavanja strane kvalifikacije. Meutim, to ne znai da se visokokolske ustanove i Ministarstvo ne moraju njime rukovoditi u po-stupcima priznavanja i vrednovanja. Kako na osnovu Ustava Srbije, Lisabonska konvencija ima jau pravnu snagu od Zakona o visokom

samo pitanjem priznavanja diploma, u analizi e referirati samo takvu visokokolsku ispravu.

82 Vidi deo 2.2.

35


obrazovanju,83 to naglaava i sam zakon,84 tako se samo u sluajevi-ma postojanja sutinske razlike izmeu steene i traene kvalifikacije moe odbiti priznavanje strane visokokolske kvalifikacije.

Meutim, imajui u vidu da nadlenost za priznavanja stranih viso-kokolskih kvalifikacija lei na svakoj pojedinanoj visokokolskoj usta-novi, neregulisanje tako vanog pitanja na optem nivou ostavlja veliki prostor za diskreciju i postupanja suprotna Lisabonskoj konvenciji. To dovodi do razlike u praksi priznavanja na razliitim univerzitetima i time do niza potekoa s kojima se susreu podnosioci zahteva i usta-nove koje vre priznavanje.85 Tim potekoama doprinosi i to to u Zakonu nisu odreeni delokrug rada ENIC/NARIC centra ni razlikovanje procesa priznavanja radi nastavka obrazovanja u odnosu na proces pri-znavanja radi zapoljavanja.

3.2.1. Dodatak diplome i njegov znaaj u postupku priznanja

Po uzoru na druge drave lanice Evropskog prostora visokog obra-zovanja, a u skladu s obavezama Bolonjskog procesa, Zakon o viso-kom obrazovanju je uveo kategoriju Dodatak diplome (Diploma Supple-ment) (l. 99101). On je javna isprava koja se izdaje uz diplomu o visokom obrazovanju, koja je u mnogome olakala poloaj studenata koji iz Srbije odlaze u inostranstvo, bilo da nastave studije ili radi za-poljavanja, kao i mobilnost studenata izmeu domaih univerziteta.

Dodatak diplome je posebno vaan u svetlu drugih novina uvedenih Zakonom 2005. godine, meu kojima su i izborni predmeti. Oni omogu-avaju studentima na istom studijskom programu da deo svojih izlaznih znanja i vetina biraju u skladu sa sopstvenim interesovanjima. Kako uspenim zavretkom istog programa svi studenti stiu isti naziv (stru-ni, akademski ili nauni), koji sam po sebi ne ukazuje za ta je to sve student osposobljen u pogledu konkretnih znanja i vetina, to dodatak diplome slui da prui ove vane podatke.86

83 Vidi supra fn. 46.84 l. 104, st. 2 predvia: Postupak priznavanja sprovodi se u skladu s odredbama ovog

zakona, ukoliko meunarodnim ugovorom nije predvieno drugaije (kurziv na).85 Politika, Srbija stranim diplomama ne veruje, 14. juni 2012, dostupno na http://

www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbija-stranim-diplomama-ne-veruje.sr.html (posee-no 10. septembra 2012).

86 To su informacije o ishodima uenja studijskog programa: lista obaveznih i izbornih predmeta, ukupno optereenje studenata (broj bodova ESPB), trajanje studija, prose-na ocena, informacije o sistemu visokog obrazovanja u Srbiji, steenim pravima i sl.

36


Dodatak diplome je od presudne vanosti i za postupke priznava-nja (kako radi nastavka studija tako i radi zapoljavanja) budui da omoguava da se eventualno utvrivanje sutinskih razlika bazira na ishodima uenja, a ne na detaljnom uporeivanju formalnih aspekata i sadraja studijskih programa.87 Kao takav, dodatak diplome predstavlja deo obavezne dokumentacije koja se, prema optim aktima visoko-kolskih ustanova, podnosi zajedno sa zahtevom za priznavanje strane diplome.88

Ipak, svoj najvaniji doprinos dodatak dipome bi trebalo da prui na tritu rada, gde poslodavci iz njega po prvi put imaju prilike da steknu jasan uvid u kompetencije kandidata za posao, bez obzira u kojoj dravi je kandidat zavrio studije.

3.3. Sprovoenje postupka priznavanjastranih diploma

Sledei odredbe Zakona, samostalne visokokolske ustanove su pi-tanje priznavanja stranih visokokolskih isprava uredile svojim statuti-ma i pravilnicima. To je otvorilo mogunost da se pravni okvir, u njima odreen, razlikuje od univerziteta do univerziteta.

Ova studija prouava pravila priznavanja stranih diploma usvojena na etiri dravna univerziteta (Beograd, Kragujevac, Novi Sad i Ni) i dva najvea privatna (Megatrend i Singidunum).

Zakonom o visokom obra zovanju nije je regulisa voenje jedin-stvene evidencije o podnetim zahtevima za priznavanje stranih di-ploma i njihovim ishodima na nacionalnom nivou.89 Tako, naalost,

87 Vidi supra fn. 7.88 Pravilnik o priznavanju stranih visokokolskih isprava Univerziteta u Niu, http://www.

ni.ac.rs/viewcategory/11-centar-za-priznavanje-stranih-visokoskolskih-isprava.html (poseeno 24. avgusta 2012), (nadalje: Pravilnik UNI), l. 7, st. 1, t. 1; Pravilnik o pri-znavanju stranih visokokolskih isprava Univerziteta u Novom Sadu, http://www.uns.ac.rs/sr/statut/pravilnici/pravilnikPriznavanje.pdf (poseeno 24. avgusta 2012), (nada-lje: Pravilnik UNS), l. 7, st. 1, t. 1; Pravilnik o priznavanju stranih visokokolskih ispra-va Univerziteta Megatrend, http://www.megatrend-edu.net/osnovnadokumenta/07_Pravilnik%20o%20priznavanju%20stranih%20visokoskolskih%20isprava.pdf (poseeno 24. avgusta 2012), (nadalje: Pravilnik UM), l. 4, st. 3, t. 1.

89 Prethodnim zakonskim reenjem akt o nostrifikaciji se dostavljao nadlenom ministar-stvu u roku od 15 dana (infra fn. 125, l. 142), a fakulteti i univerziteti su bili u obavezi da trajno uvaju dokumentaciju, dok je nain voenja evidencije propisivalo ministar-stvo (infra fn. 125, l. 143). Sada samostalne visokokolske ustanove imaju obave-

37


nisu dostupni zbirni podaci o sprovedenim postupcima priznavanja i vrednovanja.

Iz perspektive akademskog priznavanja tj. priznavanja strane diplo-me radi nastavka obrazovanja, iskljuiva nadlenost visokokolskih usta-nova je sasvim opravdana. Budui da se u ovom postupku90 procenjuje da li je kandidat stekao uslove da nastavi zapoeto ili se ukljui u vii nivo obrazovanja u okviru ustanove kojoj i podnosi zahtev za priznava-nje, visokokolska ustanova na kojoj podnosilac zahteva eli da nastavi obrazovanje ima punu autonomiju da zahtev proceni i o njemu odlui na osnovu svojih internih pravila, a uz potovanje svih principa Lisabonske konvencije i nacionalnog zakonodavstva.

S druge strane, u sluaju da se priznavanje strane visokokolske isprave trai radi zapoljavanja i prava na korienje odgovarajueg strunog, akademskog, odnosno naunog naziva (profesionalno prizna-vanje), ini se ovo nije odgovarajue reenje. Ovo stoga to iskljuiva nadlenost visokokolskih ustanova i u ovom sluaju ostavlja mogunost da se ishodi postupaka priznavanja iste diplome razlikuju meu ustano-vama. Razliiti ishodi postupaka dodeljuju stranci i razliita prava (ste-pen strune spreme i struni, akademski, odnosno nauni naziv) iako je u osnovi u pitanju pravo pristupa jednom i jedinstvenom tritu rada i zapoljavanja u Republici Srbiji. Poto ne postoji jedinstvena evidencija o podnetim zahtevima za prizavanjem strane diplome, to stranka koja nije zadovoljna ishodnom postupka priznavanja u jednoj ustanovi, zah-tev moe podneti drugoj, birajui potom da dalje, prilikom zapoljava-nja, koristi ono reenje i pripadajua prava koja smatra najpovoljnijim u datom trenutku.

Mogunost da do ovakvih razliitih ishoda u postupku priznanja radi zapoljavanja doe ukazuje na veliku manjkavost sistema. Sistem ne

zu da vode sopstvenu evidenciju o postupcima priznavanja, ali ne postoji zakonska obaveza da je prosleuju nadlenom ministarstvu. Vidi Pravilnik o priznavanju stranih visokokolskih isprava Univerziteta u Beogradu, http://www.bg.ac.rs/csrp/univerzitet/univ_propisi/pdf/Pravilnik o priznavanju stranih v. i.pdf (poseeno 24. avgusta 2012), (nadalje: Pravilnik UBG), l. 12; Pravilnik UNS, l. 17; Pravilnik UNI, l. 21; Pravilnik o priznavanju stranih visokokolskih isprava i vrednovanje stranih studijskih progra-ma Univerziteta u Kragujevcu, http://www.kg.ac.rs/Docs/PravilnikDiplome020306.pdf (poseeno 24. avgusta 2012), (nadalje: Pravilnik UKG), l. 15; Pravilnik o priznavanju stranih visokokolskih isprava Univerziteta Singidunum, http://www.singidunum.ac.rs/index.php?add=page&type=popup&pid=159&title=&h=410&w=900 (poseeno 24. avgusta 2012), (nadalje Pravilnik US), l. 12; Pravilnik UMegatrend, l. 12.

90 Vidi deo 2.2.

38


moe tolerisati da jedna ista diploma na jedinstvenom tritu rada, proizvodi razliita dejstva. Njih treba da odreuju objektivni fakto-ri poput 1) sistema obrazovanja u zemlji u kojoj je steena isprava,2) studijskog programa, 3) uslova upisa na studijski program, 4) ishoda uenja i 5) ukupnog optereenja studija izraenog u ESPB, 6) prava koja se tom diplomom stiu u zemlji u kojoj su zavrene studije, i eventualno neke druge injenica od znaaja. Dejstva priznanja diplo-me nikako ne smeju da zavise od internih pravila i prakse priznavanja ustanove kojoj se stranka obratila sa zahtevom. Decembra 2011. go-dine najavljeno je usvajanje posebnog zakona koji bi regulisao oblast priznavanja stranih diploma, kojim bi se prevazili ovi problemi.91 No, do okonanja rada na ovoj studiji, javnosti nije bio dostupan predlog ovog zakona.92

Priznavanje stranih visokokolskih isprava bi, zapravo, trebalo da se sprovodi u dva odvojena postupka, zavisno od svrhe podnoenja zahte-va: (1) radi nastavka obrazovanja (akademsko priznavanje) ili (2) radi zapoljavanja i korienja naziva (profesionalno priznavanje). Meutim, veina univerziteta priznavanje po zahtevu stranke sprovode prema je-dinstvenim pravilnicima koji po obimu dokumentacije, sloenosti voe-nja i duini trajanja postupka ne razlikuju priznavanje u zavisnosti od svrhe podnoenja zahteva,93 ili pak to ine samo formalno.94 Jedini izu-zetak je Univerzitet u Beogradu, koji je usvojio Pravilnik o priznavanju stranih visokokolskih isprava radi nastavka obrazovanja95 kojim, u po-

91 Vidi B92, Uskoro lake priznavanje diploma, 20. decembar 2011, dostupno na http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=12&dd=20&nav_category=12&nav_id=567408 (poseeno 10. septembra 2012).

92 Do 29. septembra 2012.93 Pravilnik US, l. 4; Pravilnik UNI, l. 67; Pravilnik UNS, l. 56; Pravilnik UKG, l.

58; Pravilnik UM, l. 48.94 Tako to ove odvojene postupke opisuju u razliitim odeljcima i/ili lanovima pravilni-

ka i prepoznaju razliita tela i organe koji uestvuju u voenju postupaka, zavisno da li je re o akademskom ili profesionalnom priznavanju. Pravilnik US, l. 5 9; Pravilnik UNI, l. 8114; Pravilnik UNS, l. 715.

95 Pravilnik o priznavanju stranih visokokolskih isprava radi nastavka obrazovanja, do-stupno na http://www.bg.ac.rs/csrp/univerzitet/univ_propisi/pdf/PravilnikoPriznava-njuStranih_NastObraz.pdf (poseeno 13. avgusta 2012), (nadalje: Pravilnik UBG NO). Ovaj pravilnik je sainila grupa domaih i stranih strunjaka, u okviru projekta Tempus Unapreenje sistema visokog obrazovanja u Srbiji. To je uinjeno u tenji da postu-pak priznavanja radi nastavka studija dostigne norme i efikasnost uobiajene na veini ustanova visokog obrazovanja u zemljama potpisnicama Lisabonske konvencije. Vidi http://www.coe.org.rs/def/tdoc_sr/coe_office_in_belgrade/projects_sr/?conid=62 (poseeno 7. septembra 2012).

39


stojeim zakonskim okvirima, maksimalno skrauje i pojednostavlju-je postupak, uvoenjem kraih rokova96 i smanjenjem obima potrebne dokumentacije.97

Vano je napomenuti da je nerazlikovanje ili samo formalno razli-kovanje postupaka u zavisnosti od svrhe priznavanje, u pogledu obima dokumentacije i trajanja postupka, suprotno praksi evropskih zema-lja98 i dodatno oteava akademsku mobilnost.

3.3.1. Postupak priznavanja stranih diploma u Srbiji

Internim pravilnicima o priznavanju stranih diploma univerziteti su nadenost za sprovoenje postupaka vrednovanja studijskih programa i priznavanje inostranih kvalifikacija preneli na svoja odgovarajua tela i organe, u skladu sa sopstvenom organizacionom strukturom.99

Zahtev za priznavanje strane diplome se na tim visokokolskim ustanovama, bez obzira na svrhu u koju se priznavanje trai, podno-si direktno univerzitetu.100 Po pravilu se univerziteti, po prijemu za-

96 Pravilnikom se propisuje da se odluka o mogunosti priznavanja visokokolske diplome donosi u roku od 15 dana od dana prijema dokumentacije. Ibid, l. 13, st. 2.

97 Danas, Jeftinija nostrifikacija diploma, 4. mart 2010, dostupno na http://www.da-nas.rs/danasrs/drustvo/jeftinija_nostrifikacija_diploma_.55.html?news_id=185118 (po-seeno 10. septembra 2012)

98 Vidi supra fn. 34. 99 Tako na Univerzitetu u Beogradu, u postupku priznavanja radi zapoljavanja, Senat

imenuje jedinstvenu Komisiju za priznavanje stranih visokokolskih isprava na nivou Univerziteta (Pravilnik UBG, l. 5). lanove komisije imenuje rektor na predlog Vea grupacija fakulteta, s mandatom od tri godine, a ovim telom predsedava prorektor Univerziteta koga rektor ovlasti (ibid, l. 6). Za razliku od Univerziteta u Beogradu, na veini ostalih ustanova komisije za priznavanje koje su nadlene za analizu podnete dokumentacije i pripremu izvetaja s predlogom odluke, imenuje rektor ili senat, na predlog dekana odgovarajueg fakulteta ili strunog vea univerziteta (Pravilnik UNS, l. 7, st. 4; Pravilnik UKG, l. 7; Pravilnik UNI, l. 8a). Tako odluku po zahtevu stranke, na osnovu izvetaja komisije donose struni organi univerziteta: senat (Pravilnik US, l. 10; Pravilnik UNI, l. 16; Pravilnik UKG, l. 12) ili struna vea (Pravilnik UNS, l. 11). U veini sluajeva senat univerziteta predstavlja i drugostepeni organ (Pravilnik UBG, l. 10; Pravilnik UNI, l. 17; Pravilnik UKG, l. 13), kome stranka moe podneti albu na prvostpenu odluku. Na Univerzitetu u Niu se javlja i nova organizaciona jedinica u vidu Centra za priznavanje stranih visokokolskih isprava, koji ine svi zaposleni koji rade na poslovima priznavanja (Pravilnik UNI, l. 19).

100 S tim da se na Univerzitetu u Beogradu, zahtev za priznavanje radi sticanja prava na zapoljavanje i prava na korienje odgovarajueg strunog, akademskog, odno-sno naunog naziva, podnosi se jednom od fakulteta u sastavu Univerziteta. Postupak priznavanja se vodi na fakultetu, to on ureuje svojim optim aktom (ibid, l. 7). Po zavrenom postupku, vee fakulteta donosi predlog odluke o priznavanju i upuuje

40


hteva za priznavanje strane visokokolske isprave, obraaju resornom Ministarstvu,101 a u Vojvodini Pokrajinskom sekretarijatu nadlenom za obrazovanje,102 (tj. nacionalnom ENIC/NARIC centru pri ovom ministar-stvu/sekretarijatu).103 Univerziteti podnose zahtev da mu ovi organi pribave i dostave podatke o stranoj visokokolskoj ustanovi koja je iz-dala visokokolsku ispravu za koju se priznavanje trai, to podrazume-va i podatke o stranom obrazovnom sistemu i konkretnom studijskom programu.104 Na osnovu toga nadleni organi univerziteta vre dalje vrednovanje studijskih programa.

U postupku priznavanja strane diplome, univerziteti uzimaju u ob-zir sledee: a) sistem obrazovanja u dravi u kojoj je isprava steena, b) trajanje studija, c) studijski program,105 d) uslove upisa na studijski program, e) prava koja daje steena isprava,106 i f) druge injenice od

ga Komisiji Univerziteta na odluivanje (ibid, l. 8). Komisija Univerziteta na predlog fakultetske komisije donosi odluku o priznavanju (ibid, l. 9), i obavetava podnosioca zahteva koji moe, u roku od 8 dana od prijema odluke, podneti albu Senatu.

101 Shodno l. 105, st. 4 ZVS, supra fn. 75.102 Na osnovu l. 35, st. 1, t. 12 Zakona o utvrivanju nadlenosti AP Vojvodine, Sl. glasnik

RS, br. 99/09, 67/12.103 Inae, nacionalni ENIC/NARIC centar je deo Evropske mree nacionalnih izvetajnih

centara o akademskoj pokretljivosti i priznavanju (vidi deo 1.1). Iako je uloga ENIC centra kljuna za sve postupke priznavanja, podaci o njemu i njegovom radu su teko dostupni javnosti, poto ih nema na sajtu nadlenog ministarstva. Nacionalna ENIC/NARIC kancelarija se samo pominje u opisu poslova Ministarstva prosvete, nauke i teh-nolokog razvoja, Sektor za visoko obrazovanje, Grupa za sistem visokog obrazovanja i evropski obrazovni prostor, vidi http://www.mpn.gov.rs/sajt/page.php?page=41 (pose-eno 31. avgusta 2012).

104 Pravilnik UBG, l. 7, st. 2; Pravilnik UBG NO, l. 11; Pravilnik UNS, l. 7, st. 6. i l. 12, st. 4; Pravilnik UKG, l. 7, st. 5; Pravilnik UNI, l. 8, st. 45; Pravilnik UM, l. 8, st. 4. Po usvajanju Zakona o visokom obrazovanju, univerziteti su se suoavali s viemesenim ekanjem na traene podatke od Ministarstva (vidi http://www.coe.org.rs/REPOSITORY/947_%28microsoft_powerpoint_-_priznavanje_stranih_diploma_-_univerzitet_u_ni%C5%A1u.pdf (poseeno 13. avgusta 2012), Priznavanje stranih viso-kokolskih isprava na Univerzitetu u Niu, seminar o primeni Lisabonske konvencije o priznavanju kvalifikacija i njenih prateih dokumenata, oktobar 2008, str. 4). Meutim, takva praksa je promenjena nakon zajednikog uea u projektu Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu o okviru programa TEMPUS Unapreenje sistema visokog obrazova-nja u Srbiji. Ovaj projekat je bio namenjen izgradnji dobre komunikacije i neophodne strune saradnje izmeu ENIC centra i ustanova koje vre priznavanje. Vidi vie na na http://www.coe.org.rs/def/tdoc_sr/coe_office_in_belgrade/projects_sr/?conid=62 (poseeno 13. avgusta 2012).

105 Za diploma steene u EHEA uzima u obzir i ukupno optereenje studenta izraeno u ESPB.

106 To su podaci koje pribavlja nacionalni ENIC/NARIC centar Ministarstva prosvete.

41


znaaja za priznavanje.107 Ovi kriterijumi koresponiraju onima koje sa-dri Zakon o visokom obrazovanju (l. 104, st. 8).

Prema Zakonu, u postupku priznavanja strane diplome radi zapo-ljavanja utvruje se vrsta i nivo studija, kao i struni, akademski, odnosno nauni naziv108 iz liste naziva koju propisuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje.109

Zahtev stranke za priznavanjem strane diplome se moe prihvatiti u potpunosti, prihvatiti uslovno, ili se moe odbiti reenjem.110

U postupku priznavanja radi nastavka obrazovanja reenje je in-terni dokument ustanove u kome se navodi da je stranka stekla pravo pristupa odreenom studijskom programu i namenjeno je administra-tivnim slubama ustanove i potrebama inspekcijskog nadzora nadle-nog ministarstva. S druge strane, reenje o priznavanju u svrhu za-poljavanja je namenjeno tritu rada, dravnim slubama radi upisa kvalifikacije u radnu knjiicu, a prvenstveno potencijalnim poslodav-cima.

Nakon usvajanja konane pozitivne odluke, rektor donosi reenje o priznavanju, koje je konano u upravnom postupku (l. 104, st. 10 Zakona o visokom obrazovanju).

3.3.1.1. Trajanje i cena postupkapriznavnaja stranih diploma

Kako je ve napomenuto, Zakon o visokom obrazovanju ne odreu-je rok u kome se postupak priznavanja strane diplome ima okonati.111 Stoga se primenjuje rok iz Zakona o optem upravnom postupku, koji predvia donoenje reenja u roku od dva meseca.112

107 Pravilnik UBG, l. 4; Pravilnik UNS, l. 8; Pravilnik UM, l. 8; Pravilnik UKG, l. 9. Uni-verzitet u Beogradu u postupku uzima u obzir i renome visokokolske ustanove koja je izdala ispravu (Pravilnik UBG, l. 4, st. 1, t. 4.)

108 ZVS, supra fn. 75, l. 104, st. 4.109 Na osnovu nadlenosti iz ZVS, supra fn. 75, l. l. 11, t. 14. Pravilnik o listi strunih, aka-

demskih i naunih naziva, Sl. glasnik RS, br. 30/07, 112/08, 72/09, 81/10, 39/11 i 54/11. 110 Pravilnik UNS, l. 11, st. 23; Pravilnik UNI, l. 10, st. 1, al. 5; Pravilnik UM, l. 9, st.

2, al. 6; Pravilnik US, l. 10. 111 Pored toga, ZVS ne odreuje ni u kom roku je Ministarstvo duno da dostavi podatke

o stranoj visokokolskoj ustanovi na osnovu kojeg ona vri vrednovanje studijskog pro-grama na kome je steena diploma ije se priznavanje trai. Vidi ZVS, supra fn. 75, l. 105, st. 3.

112 ZOUP, supra fn. 45, l. 208, st. 1. Ako u tom roku nadleni organi ne ree zahtev za priznavanjem strane diplome (tzv. utanje uprave), prema istom tom Zakonu bi

42


Inae, trajanje postupka nije definisano nijednim od univerzitet-skih pravilnika, iako su propisani rokovi za pojedine radnje.113 U praksi se esto dogaa da se i ti rokovi za pojedine radnje proputaju, pri emu podnosilac zahteva nema mogunost, niti instancu, kojoj moe da uloi albu zbog duine trajanja postupka i kanjenja u donoenju reenja po zahtevu.114

Trajanje postupaka priznavanja stranih diploma zavisi od vie fak-tora: od sloenosti postupka, broja nivoa odluivanja i dinamike sa-stajanja univerzitetskih organa koji uestvuju u odluivanju, kao i od strunosti i efikasnosti lanova komisije koja odluuje o priznavanju. U proseku postupci priznavanja, u kojima se ne javlja potreba za do-punskim uslovima poput dostavljanja dodatne dokumentacije ili izme-ne lanova komisije, traju oko 3 meseca,115 ime se kri rok iz Zakona o optem upravnom postupku.116 U nekim ekstremnim sluajevima ti postupci traju izmeu dve i tri godine.117 Takoe, odreeni broj postu-paka se ne okona donoenjem reenja o priznavanju, ve obustavom postupka na zahtev kandidata, a zbog utanja administracije.118

trebalo da se smatra da je reenje negativno (Ibid, l. 208, st. 2). Tada bi podnosilac zahteva imao mogunost da pokrene upravni spor (ibid, vidi i infra fn. 128), poto Zakon o visokom obrazovanju ne predvia dvostepenost postupka priznavanja stranih diploma, ve odreuje da je reenje visokokolske ustanove konano (ZVS, supra fn. 75, l. 104, st. 10). Ipak, podnosoci zahteva ne pribegavaju ovoj mogunosti, ve ekaju kakvo takvo reenje visokokolske ustanove. To je sasvim oekivano, jer ak i da su upoznati s ovom mogunou, ona svakako iziskuje dodatna finansijska sredstva a pri tom ne osigurava reavanje pitanja priznavanja njihove strane diplome u razu-mnom roku.

113 Propisani su rokovi za imenovanje komisije, dostavljanje izvetaja po zahtevu i rok za albu. Pravilnik UBG NO, l. 13; Pravilnik UNS, l. 7, st. 4, l. 10, st. 2, l. 12, st. 2; Pravilnik UNI, l. 8a, l. 16, st. 1; Pravilnik UKG, l. 11, st. 2.

114 Pojedini pravilnici predviaju pravo albe, ali samo na prvostepenu odluku: Pravilnik UBG l. 9, st. 2; Pravilnik UNI, l. 17, st. 1; Pravilnik UKG, l. 13, st. 1; Pravilnik UM, l. 10, st. 2.

115 Razgovor sa strunim saradnikom za poslove priznavanja na Univerzitetu u Novom Sadu, voen oktobra 2012. (arhiva GRP) i statistiki podaci o trajanju postupaka na fakultetima Univerziteta u Beogradu (deo postupka priznavanja radi zapoljavanja vodi se na fakultetu, Pravilnik UBG, l. 7, st. 1, nakon ega odluku donose organi Univer-ziteta, Pravilnik UBG, l. 810) dostupno na http://www.bg.ac.rs/csrp/obrazovanje/pdf/Statistika_priznavanja.pdf (poseeno 22. septembra 2012).

116 Vidi tekst koji je prati supra fn. 112.117 Vidi B92, Uskoro lake priznavanje diploma, supra fn. 91.118 Razgovor sa strunim saradnikom za poslove priznavanja na Univerzitetu u Novom

Sadu, voen oktobra 2012. (arhiva GRP).

43


Duina trajanja postupka priznavnaja strane diplome moe znaaj-no da utie na podnosioca zahteva. Ako taj postupak traje prekomerno to moe imati izrazito nepovoljne ekonomske efekte po podnosioce za-hteva koji mesecima ili godinama eka na pravo da nastavi kolovanje, ili eka da se zaposli ili da konkurie za posao.

Cenu postupaka priznavanja strane diploma propisuje svaka viso-kokolska ustanova svojim internim dokumentima. Neki od univerzite-ta su te podatke uinili javno dostupnim na svojim sajtovima,119 dok ostali informaciju dostavljaju po upitu. Trokovi postupaka priznava-nja na dravnim univerzitetima su relativno usklaeni i iznose izmeu 10.000 i 20.000 RSD (od 86 do 172 evra)120 za priznavanje radi nastavka obrazovanja,121 odnosno od 24.000 RSD (206 evra), koliko staje taksa za priznavanje diplome osnovnih studija za dravljane Republike Srbije, do 111.000 RSD (956 evra), koliko se naplauje postupak priznavanja doktorske diplome za strane dravljane radi zapoljavanja.122 Privatni univerziteti, poput Univerziteta Singidunum, priznavanje radi nastavka studija u okviru istog ciklusa vre bez naknade, priznavanje diplome radi upisa u naredni obrazovni ciklus na nekom od studijskih programa koje realizuje Univerzitet naplauje se oko 173.000 RSD (1.500 evra), dok cena za priznavanje radi zapoljavanje isnosi oko 288.000 RSD (2.500 evra).123

119 Univerzitet u Novom Sadu, http://www.uns.ac.rs/sr/obrasci/priznavanje.html (pose-eno 20. sepembra 2012), Univerzitet u Beogradu, http://www.bg.ac.rs/csrp/obrazo-vanje/pdf/PrizStrIspNastavakObrazovanja.pdf i http://www.bg.ac.rs/csrp/obrazova-nje/pdf/PrizStrIspZaZaposljavanje.pdf (poseeno 20. septembra 2012).

120 Iznosi koji su u tekstu koji sledi navedeni u dinarima su prema srednjem kursu Narodne banke Srbije od 24. septembra 2012. naznaeni i u evrima. Vidi http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/ondate.html. Prema istom kursu su navedeni iznosi u evrima koji prati infra fn. 123.

121 Vidi supra fn. 119.122 Na Univerzitetu u Beogradu i Univerzitetu u Novom Sadu naknada za priznavanje stra-

nih visokokolskih isprava radi zapoljavanja za dravljane Republike Srbije za diplo-mu osnovnih studija iznosi 24.000 RSD (208 evra), diploma master, magistarskih i spe-cijalistikih studija 36.000 RSD (312 evra), a diplomu doktora nauka 54.000 RSD (468 evra). Za strane dravljane priznavanje diplome osnovnih studija iznosi od 48.000 (Univerzitet u Bgd) do 51.000 RSD (Univerzitet NS) (416 do 442 evra), diplome master, magistarskih i specijalistikih studija 72.000 RSD (624 evra), a diplome doktora nauka od 108.000 (Univerzitet u Bgd) do 111.000 RSD (Univerzitet NS) (936 do 962 evra), vidi supra fn. 119.

123 Telefonski razgvor sa sekretarom Univerziteta Singidunum voen septembra 2012. godi-ne (arhiva GRP). U razgovoru su navedene cifre u evrima, koje su prevedene u cifre u dinarima prema supra fn. 120.

44


3.3.1.2. Mogui razlozi za uskraivanjepriznavanja strane diplome

Kako je zakonodavac na najoptijem nivou uredio da priznava-nje obavlja samostalna visokokolska ustanova, na nain i po postup-ku propisanim optim aktom te ustanove (l. 104, st. 5), tako vei-na visokokolskih ustanova u Srbiji nastavlja, po inerciji, s ustaljenom praksom detaljnog uporeivanja studijskih programa (nostrifikacija),124 koji je predviao stari Zakon o univerzitetu.125 Dok su se u sistemu nostrifikacije strane diplome izjednaavale s diplomama steenim u u Srbiji,126 novi sistem priznavanja i vrednovanja stavlja fokus na ishode uenja (l. 105, st. 1) i prava koja steena kvalifikacija prua u pogle-du nastavka obrazovanja, odnosno zapoljavanja. Stoga se ini da, upr-kos reformskom karakteru Zakona iz 2005. i intenciji zakonodavca, nisu preduzeti potrebni koraci da se postojea logika nostrifikacije i ekviva-lencije zameni priznavanjem stranih visokokolskih isprava u skladu s odredbama Lisabonske konvencije i njenih prateih dokumenata.

Uskraivanje priznavanja moe se zasnivati na formalnim i materi-jalnim razlozima.

Documents

Priznavanje Stranih Visokoskolskih Diploma u Srbiji