CVETLINČANKA

Na Ravnu goru išao sam,i s Ravne gore gledao sam.

Gledao sam nešto se zasjalo,a to Cvetlin sunce obasjalo.

I ugledam brezu tanku,a kraj breze Cvetličanku.

Cvetličanko moje rosno cvijeće,za nas dvoje nema više sreće.

Nema sreće, nema žara.Udaje se moja draga.

Udaje se to mi selo priča,udaje se za bogatog mladića.

Uvenula breza tanka.Otišla je Cvetličanka.

Otišla je, samog me ostavi.Našu ljubav ona zaboravi.