93

Zaprimljeno: 19.04. 2006.LIDK: 343.9

STRUENI CI-RNEX

FENOMENOLOSTI OBELE LI I, PRESTUPNISTVAMLADIH U SRJ-u PERIODU OD 199l-2000 GODINE

Danica VasiljevidUniverzitet u Beogradu

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitacijuKatedra za prevenciju i tretman poremeiaja ponaSanja

Saietak

Predmet ovog radaje istraZivanje fenomenoloikih karakteristika prestupniina mladih u SRJ u periodu od 1991 do 2000 godine,

kao i kriviinopravne reakcije na prestupniitvo mladih u posmatranom periodu. Logiino je pretpostaviti da su te godine socijalne,politiike i ekonomske krize imale uticaj na porast maloletniikog prestupniina. Podaci za istra/ivanje su preuzeti iz Statistiikogbiltena Saveznog zavoda za statistiku. Uprkos oiiglednom porastu maloletniikog prestupniitva, zapaieno je opadanje poverenja u

zavodske vaspitne sankcije, dok su mere pojaianog nadpra i dalje dominantne vaspitne sankcije koje se izritu maloletnicima.

Kljutne reii: maloletni prestupnici, fenomenoloike karakteristike, kriviine sankcije

1. UVOD

Proudavanje poremeiaja u pona5anju mladih,a posebno onih pona5anja koja se mogu oznaditikao maloletnidka delinkvencija ima velik znadaj

u kreiranju politike krividnopravnog reagovanja.Otuda je veoma vaLno posvetiti paZnju ne samo

izudavanju uzroka nastanka, vei i fenomenolo5ihaspekata delinkvencije, kako bi se analizom struk-ture i dinamike prestupniStva mladih sticala saznan-ja koja 6e na najbolji nadin usmeravati praksu pre-vencije i resocijalizacije.

Kori5ienjem podataka iz Statistidkih biltenaSaveznog zavoda za statistiku u ovom radu je dat

prikaz obima, dinamike i strukture prestupni5tvamaloletnika, kao i krividnopravne reakcije naprestupni5tvo mladih u SRJ u periodu od 1991.

do 2000. godine. Ovaj period su obeleZile krupnedruStvene promene, ratovi u okruZenju, politidkapreviranja, socijalna i ekonomska kriza. OvakavdruStveni milje svakako je bio "dobra podloga" za

razvoj razliditih oblika socijalno-patolo5kih pojavai logidno je pretpostaviti da je imao znalajanuticaj na prestupni5tvo maloletnika na ovim pros-torima. Predmet ovog rada ne upuduje na analizuove meduzavisnosti, Sto bi zahtevalo pregled ne

samo statistidkih podataka u jednom duZem vre-menskom intervalu, vei i detaljnije kriminolo5ke

i sociolo5ke analize. Kao Sto navode Singer iMik5aj-Todorovii (1989:35), svodenje pojavnihoblika kriminalnog pona5anja maloletnika na prostopis delinkventnog pona5anja je iz vi5e razlogapogre5no. "Osim Sto su modaliteti i posljedicedelinkventnog ponaSanja veoma znadajan indikatorza procjenu vaZnosti i stupnja druStvene opasnostikrividnih djela i podinilaca, oni su vaZan elementza procjenu ozbiljnosti maloljetnidke delinkvencijekao dru5tvene pojave na odredenom podrudju i vre-menskom razdoblju". Ogranidit 6emo se stoga na

op5ti prikaz statistidkih podataka i poku5ati da anal-

izom nekih elemenata osvetlimo glavna obeleZjadinamike kretanja i strukture prestupni5tva, kao ikrividnopravne reakcije na prestupniStvo maloletni-ka u SRJ u poslednjoj deceniji XX veka, Sto ujednopredstavlja cilj ovog rada.

2. OBIM. DINAMIKA I STRUKTURAPRESTUPNISTVA MALOLETNIKA U SRJU PERIODU OD 1991. DO 2OOO. GODINE

Pravu sliku o stanju kriminaliteta na nekom pro-storu u praksi nikada ne moZemo sagledati iz pros-tog razloga Sto nijedna statistika ne beleZi razmerestvarnog kriminaliteta. Jedan od glavnih problemapredstavlja postojanje tamne brojke kriminaliteta,nepoznatog broja krividnih dela koja ostaju nereg-

istrovana. Aktivnost policije nejednakog intenziteta

94 Kriminologija i socijalna integracija. Vol. l5 (2006) Br. 2, l-100

dodatno komplikuje situaciju, jer broj neotkrivenihkrividnih dela moZe znalalno varirati tokom vre-mena. PrevazilaLenje problema tamne brojkesavremena kriminologija traLi u primeni razliditihtehnika za njenu Sto realniju procenu. U tu svrhuse koriste ankete samoprijavljivanja delinkvenata(self reported delinquency), izve5taji o viktimizaciji(svedodenje osoba koje su bile Zrtve kriminalnihakata) i ankete sa licima koja u okviru obavljanjasvoje delatnosti mogu imati saznanja o izvr5enimkrividnim delima (osoblje hotela, vedih prodavnica,zdravstveni radnici i sl.). Svaka od navedenihtehnika ima svoje prednosti i nedostatke, pa se

u najvedem broju sludajeva kriminolo5ke analizeoslanjaju na statistidke podatke o broju prijav-ljenih lica (policijska statistika), optuZenih lica(tuZiladka statistika) i podatke o licima osudenim zaizvr5ena krividna dela (sudska statistika). Kao Sto

navode Konstantinovid-Vilii i Nikoli6-Ristanovid(2003 :96), prema preovla<Iuju6em shvatanju u savre-menoj kriminologiji policijske statistike pruZajuverniju sliku kriminaliteta nego sudske, pogotovo usituaciji kada okolnosti u druStvu mogu bitno uticatina efikasnost organa krividnog gonjenja, kakav jesludaj sa SRJ u posmatranom periodu.

Analizom podataka o prijavljenim maloletnim ipunoletnim licima daiemo pregled obima, ude56a ikretanja kriminaliteta maloletnika u odnosu premaukupnom kriminalitetu u SRJ u periodu od 1991. do2000. godine. U tabeli I prikazani su sledeii podacipo kolonama: ukupan broj lica prijavljenih zbogkrividnih dela i dinamika kretanja, broj punoletnihlica, dinamika i ude5ie u ukupnom broju prijavljen-ih lica i broj prijavljenih maloletnih lica, dinamika iude5ie u ukupnom broju prijavljenih lica.

U periodu trajanja sveukupne ekonomske i soci-jalne krize od 1991. do 1994. godine uodavamokonstantan porast ukupnog broja lica prijavljenihzbog izvr5enih krividnih dela. Godine hiperinflacijeobeleZene su i "hiperprodukcijom" maloletnidkogprestupni5tva. U toku 1993. godine beleZi se porastukupnog broja prijavljenih lica za 41 indeksni poen,dok je broj prijavljenih maloletnih lica iltavih 5OVo

ve6i u odnosu na 1991. Iz ove tabele takode moZemovideti da od 1994. godine dolazi do opadanja ukup-nog broja prijavljenih lica, ali da u sludaju malolet-nika ima izvesnih kolebanja, pri demu je evidentanporast tokom 1996,anarodito 1997 godine. Podatakkoji svakako treba izdvojiti je i znalajan pad brojaprijavljenih maloletnih lica u toku 1999.

Posmatrajuii odnos broja prijavljenih malolet-nika i ukupnog broja lica prijavljenih za izvriena

krividna dela moZemo konstatovati da ude5iekriminaliteta maloletnika u ukupnom kriminal-itetu u posmatranom periodu varira od 3.4Vo do4.7Vo (prosedno ude5ie je a%). Koristedi statistikuosudenih lica dobiiemo bitno razlidite rezultate.Primera radi, analizirajudi statistidke podatke oosudenim licima Mila5inovid (2000:138) dolazi doalarmantne konstatacije o procentualnom ude5iumaloletnika u ukupnom kriminalitetu u 1993. godi-ni od 9.6Vo, dok "manje zabrinjavajufih 4.3Voproizilazi kao zakljudak iz gornje tabele. Ovarazlika se moZe objasniti i dinjenicom da je pro-cenat osudenih u odnosu na prijavljene maloletnikegeneralno, pa i u 1993. godini, daleko veii nego usludaju punoletnih lica(49.6Vo prema Zl%o).I poredizvesnih nedostataka policijskih statistika smatramoda one pruZaju realniju sliku obima kriminaliteta naodredenom prostoru.

U tabeli 2 pikazanje odnos broja prijavljenih iosudenih maloletnih lica u posmatranom periodu.Ekstremne vrednosti beleZimo tokom 1997. godine,kada porast prestupni5tva maloletnika nije praiensrazmemim brojem osudenih maloletnih lica (44. I Vo

osudenih od ukupnog broja prijavljenih malolet-nika) i 1999. godine, koja je vei oznadena kaogodina koju karakteri5e veliki procenat osudenihmaloletnika (79.3Vo).

Kao Sto se iz grafikona I mole videti, period od1991, koju smo odredili kao podetnu posmatranugodinu, do 1993. godine karakteri5e nagli porastbroja prijavljenih maloletnika. Linija koja oznadavakretanje osudenih maloletnika u navedenom peri-odu gotovo se podudara sa linijom prijavljenihmaloletnika. Od 1993. do 1994. godine indeks pri-javljenih maloletnika pokazuje tendenciju opadanja,dok uporedo posmatramo stagnaciju broja osu<lenihlica. JoS jedan karakteristidan period uodavamo od1997. do 1998. godine kada se beleZi inverzni trend

- opadanje broja prijavljenih i porast broja osutlenihmaloletnika.

Op5ta karakteristika prestupni5tva maloletnikajeste da je daleko ve6i procenat osudenih u odnosuna prijavljene maloletnike nego Sto je to sludaj kododraslih izvr5ilaca krividnih dela. Ovo nam govorine samo o efikasnosti organa krividnog gonjenja,vei i o svojevrsnom "amaterizmu" i neuspe5nostimaloletnih prestupnika da prikriju izvr5eno delo iizbegnu osudenje.

Thbela 3 prikazuje dinamiku sfukture osudenihmaloletnih lica, pri demu je disftibucija izvr5ena premavrsti krividnog dela. T,aptrebe naie analize izdvojilismo ona krividna dela koja prema obimu i stepenu

Danica Vasilievi6: FenomenoloSka obeleZja va maldih u SRJ-u, periodu od l99l-2000. godine

Tabela lz Struktura i dinamika lica prijavljenih zbog kriviinih dela izvrienih u SRJ u periodu od 1991. do 2000. godine

Tabela 2z Odnos brojct osuclenih prema prijavljenim maloletnim licima za kriviina dela izvriena Lt SRJ u periodu od

1991. do 2000. sodine

Ukupno Punoletna lica Maloletna lica

ffii'cootnu N lndex N index 7o N Index Vo

r99l 123189 100 t18242 100 96.0 4947 100 4.0

t992 135 105 110 129307 109 95.7 5798 n7 4.3

1993 173642 t4l r66216 t4l 95.7 7426 r50 +.3

r994 159016 t29 r53235 130 96.4 578 1 117 3.6

r995 l 3378s 109 128468 r09 96.0 53t7 107 4.0

r996 l 3 1043 106 r25624 106 95.9 5419 110 4.1

t991 127591 104 t21623 103 95.3 5968 t2l 4.7

1998 119572 97 114646 97 95.9 4926 r00 4.1

t999 93696 76 90549 tl 96.6 3147 64 3.4

2000 94s02 77 90780 77 96.1 3722 75 3.9

Maloletna lica / Godina T99I 1992 r993 t994 r995 1996 1997 1998 1999 2000

Prijavljena lica N 4941 5798 7426 578 l 5311 5419 5968 4926 3r47 3'722

Osudena licaN

Vo

2563 2983 3685 3707 3261 2688 2631 2999 2497 2372

51.8 51.4 49.6 64.1 6r.3 49.6 44.1 60.9 79.3 63.',I

Grafikon l: Dinamika kretanja priiav-ljenih i osudenih maloletnih lica u SRJ

od 1991. do 2000. godine

r60

140

120

r00

80

60

401 995 1 996

Godina

I 991

I

i

,l

i

I

96 Kriminologija i socijalna integracija. Vol. l5 (2006) Br. 2, l-100

Tabela 3: Dinamika strukture osudenih maloletnih lica prema pojedinim kriviinim delima u SRJ u periodu od 1991. do2000. godine

druStvene opasnosti smatrirmo najindikativnijim poka-zateljem op5te slike kriminaliteta mladih.

Tendencija konstantnog porasta broja najteZihkrividnih dela prema podacima u tabeli 3 ukazuje narazvoj agresivnih i destruktivnih impulsa kod mladih.Dinamika kretanja broja maloletnika osudenih zakrividna dela protiv Livota i tela, kao i protiv dosto-janstva lidnosti i morala nam jasno ukazuje na ovakavtrend. Posebno uodavamo podatak o porastu brojamaloletnika osudenih za krividna dela protiv Livota itela od celih 72Vo u odnosu na podetnu posmatranugodinu. Policijski izve5taji i hronike nam pruZaju slikunasilja koje se odlikuje izrazitombrutalno5iu, destruk-cijom i svirepo5iu, Sto se uklapa u sliku op5teg stanjaanomije u druStvu. Socijalna i ekonomska kriza, ratoviu okruZenju, dostupnost vatrenog oruZja, poveianjedruStvene tolerancije prema nasilju i drugim oblicimadevijantnih pojava uzrokuju praZnjenje agresije kodrnladih koja se u velikom broju sludajeva ne moZeracionalno objasniti.

Krividna dela protiv dostojanstva lidnosti i moralaizdvajaju se od ostalih dela po najveioj tamnoj bro-jci, a prema nekim procenama broj neprijavljenihkrividnih dela silovanja je i do 7 puta veii od brojaprijavljenih. Iz tog razloga broj lica osudenih za

krividna dela protiv dostojanstva lidnosti i morala nemoZe nam biti ni pribliLan pokazatelj realnog stanja.Cinjenica je da veliki broj dela ostaje neprijavljen ineotkriven, a glavni razlozi za odustajanje od traZenjapravne satisfakcije su tradicionalne predrasude i strahZrtve seksualnog delikta od eventualne sekundameviktimizacije ili osvete izvr5ioca.

Najveii procenat krividnih dela izvr5enih od stranemaloletnika predstavljaju dela protiv imovine. Iz tograzloga dinamika kretanja krividnih dela protiv imov-ine prati krivulju porasta ukupnog kriminaliteta rnladihuz konstataciju da su amplitude ne5to ve6e. Nakonrapidnog porasta prvih godina posmatranog perioda,koji dostiZe vrhunac 1993. pove6anjem od preko60Vou odnosu na 1991, dolazi do blagog opadanja, pa nakraju dekade beleZimo nivo osudenih maloletnih licapribliZno jednak podetnim vrednostima. Medutim, iovde moramo primetiti da je to rezultat veie efikas-nosti organa krividnog gonjenja, jer je prema apsolut-nim vrednostima broj prijavljenih lica daleko manjinego 1991. godine.

U tabeli 4 su izdvojeno prikazani podaci o malolet-nim licima osudenim za krividna dela protiv imovine,kao i njihovo procentualno ude5ie u odnosu na ukupanbroj osutlenih maloletnih lica. Krividna dela protiv

Tabela 4: Struktura osudenih maloletnih lica za kriviina dela protiv imovine u odnosu na ukupno osudena maloletnalica u SRJ od 1991. do 2000. sodine

Krividna dela orotiv tgqr 1992 1993 1994 t995 1.996 1997 1998 1999 2000Zivota i tela 156 180 175 207 184 t8r 188 268 209 202

Index 100 ll5 t12 133 118 116 L2l t72 134 129

dost. lidnosti i morala 20 22 18 l7 16 l5 t7 27 24 32

Index 100 il0 90 85 80 75 85 r35 t20 160

lmovlne 1999 2475 3228 3128 2772 2r93 2l4r 2364 2032 1909

Index 100 r24 l6l 156 r39 110 r07 118 r02 95

ostala dela 388 306 264 355 289 299 285 340 232 229

Index r00 79 68 91 74 77 aaIJ 88 60 59

Ukupno osudeno 2563 2983 3685 3707 3261 2688 2631 2999 2497 2372

Index 100 116 144 145 127 r05 103 n7 97 93

Malolernn licc lGni na 1991 1992 1993 tgq4 1995 1996 I ttrrTl 141sffi,1.1999 | 2ffX)Ukupno osudena

maloletna lica N 2563 2983 3685 3707 3261 2688 2631 2999 2497 2372

Osudeni za dela protirimovine

N r999 2475 3228 3128 2772 2r93 214l 2364 2032 1909

Vo 78.0 83.0 87.6 84.4 85.0 81.6 81.4 78.8 81.4 80.5

,1991 rwz I993 ::1W4. 1995 IW! itgg.fl i1998 rgw 20@

Maloletnidki zatvor 23 34 I6 30 31 l7 32 40 20

Vo 0.3 0.8 0.9 o.4 0.9 r.2 0.6 l.l 1.6 0.8

Disciplinske mere 912 I 153 1462 r370 t209 n32 tzrl 1191 r076 1055

Vo 35.6 38.7 39.7 37.0 37.r 42.r 46.O 39.7 43.1 44.5

index 100 126 160 150 133 124 133 131 118 116

Pojadani nadzor t 552 r639 2046 2198 l9l8 1422 r306 1697 1297 r205

Vo 60.6 54.9 55.5 s9.3 58.8 52.9 49.6 56.6 51.9 50.8

index 100 r06 r32 1.42 124 92 84 109 84 78

Zavodske mere 92 r68 r43 t23 104 103 97 79 84 92

Vo 3.6 5.6 3.9 3.3 3.2 3.8 3.7 2.6 3.4 3.9

index 100 183 155 r34 113 tt2 105 86 91 100

Ukupno izredeno sankcija 2563 2983 3685 3707 3261 2688 2631 2999 2497 2372

Danica Vasiljevii: Fenomenolo5ka obeleZja prestupni5tva maldih u SRJ-u, periodu od 199l-2000. godine 97

Tabela 5z Dinamika i struktura osudenih maloletnih lica prema izreienim kriviinim sankcijama u SRJ u periodu od

1991. do 2000. godine

privatne i druStvene imovine su zbimo prikazana.

Ovi podaci jasno govore o dominantnoj zastu-pljenosti krividnih dela protiv imovine koja u pos-

matranom periodu obuhvataju prosedno 82,2Vo uku-pnog broja osudenih maloletnika. Ovaj podatak je uskladu sa dinjenicom da je kriminalitet maloletnikapreteZno imovinski kriminalitet.

3. KRIVIENOPRAVNA REAKCUA NAPRESTUPNISTVO MALOLETNIKA U SRIU PERIODU OD 1991. DO 2OOO. GODINE

Pregledom podataka o strukturi, raspodeli i din-amici izredenih krividnih sankcija prema malolet-nim licima ukazademo na opredeljenja i tendencijerazvoja politike krividnopravne reakcije u SRJ uperiodu od 1991. do 2000. godine.

Kazna maloletnidkog zatvora, koja se moZe

izreii starijim maloletnicima, zastupljena je sa

prosedno 0.9Vo i predstavlja neznatan deo ukupnoizredenih sankcija, pa nam statistidki podaci na

tako malom uzorku ne mogu pomoii u utvrdivanju"ritma zlodina". Posmatrajuii apsolutne vrednosti

izredene sankcije maloletnidkog zatvora moZemo

konstatovati neravnomernu dinamiku koja samo

donekle prati kretanje op5teg kriminaliteta malo-letnika. Karakteristidan je porast izredenih kaznimaloletnidkog zatvora u 1995. i 1996, a narodito

1999, koja je vei oznadena kao godina u kojoj su

sudovi "trenirali strogo6u".

Uvidom u iznete podatke konstatujemo da je

medu vaspitnim merama dominantna mera pojadanog

nadzora koja se prosedno izride u 55.l%a sludajeva,

slede disciplinske mere sa 40.3Vo, dok se nastav-

lja smanjenje poverenja u efikasnost zavodskih

vaspitnih mera - prosedno 3.7Vo ukupno izredenih

sankcija.

Grafikon 2: Dinamika strukture vaspitnih mera

izretenih maloletnicima u Srbiji od 1960. do 1989. iSRJ od 1990. do 2000. godine

1964 1968 1972 1976 19EO 1984 1988 1992 1996 2000

Gdina

Ako ove podatke uporedimo sa ranijim statis-

tikama potvrdi6emo nastavak trenda koji izgleda

preti da definitivno "stavi katanac" na zavodske

ustanove. Naime, prema analizi Stakiia (1991) brojizredenih zavodskih mera prema maloletnicima uSrbiji od 1960. godine, kada je ude5ie u ukupnom

broju izredenih sankcija iznosilo 367o, konstantno

se smanjivao, kako procentualno tako i u apsolut-

nim vrednostima, da bi 1989. do5ao na nivo od 6Vo.

Tabela 6z Struktura izreienih kriviinih sankcija maloletnim licima u SRI 2000. godine prema krivi4nom delu i uzrastu

Koriste6i podatke o vaspitnim merama izredenimmaloletnim prestupnicima u Srbiji od 1960. do1989. (Staki6, 199l:16-18) i u SRJ od 1990. do2000. godine (Vasiljevi6, 2005:40) na grafikonu2 molemo pratiti kretanje procentualnog ude5iapojedinih vaspitnih mera u odnosu na ukupan brojvaspitnih mera izredenih maloletnicima.

Bez pretenzije da ponudimo odgovor na pitanjeho6e li "Sivi dom" postati uskoro turistidka atrak-cija, narednom analizom 6emo poku5ati da ga

barem glasnije postavimo. U tabeli 6 smo prika-zali strukturu krividnih sankcija izredenih malolet-nicima prema krividnom delu i uzrastu izvr5ilaca.Pregledom vrste sankcija izredenih za najteLakrividna dela poku5aiemo da ustanovimo kolikotendencija slabljenja poverenja u efikasnost zavod-skog tretmana ima opravdanosti.

Tokom 2000. godine ukupno je izrebeno 2373krividne sankcije, od toga 816 mlatlim, a 1556 stari-jim maloletnicima. Kazna maloletnidkog zatvora jeizredena u 20 sludajeva, a od vaspitnih mera 1055disciplinskih, 1205 mera pojadanog nadzora, dokje 92 maloletnika upu6eno u vaspitne i vaspitno-popravne ustanove.

Podatak koji mora izazvati zabrinutost jeste dabroj rnlatlih maloletnika osutlenih za krividna delaiznosi 34Vo od.ukupnog broja osu<lenih maloletnika.Ude56e mlatlih maloletnika u izvr5enju krividnihdela sa elementima nasilja (ubistvo, te5ke telesnepovrede, silovanje, razbojni5tvo) Eini l9%o ukupnogbroja maloletnih lica osudenih zanqtela dela.

Od ukupno 76 osuda za krividno delo nano5enja

te5ke telesne povrede (od dega je 54 izvr5eno odstrane starijih maloletnika) izredene su I kaznamaloletnidkog zatvora, 2 mere upudivanja u vaspit-no-popravnu ustanovu, a dak 24 disciplinskihsankcija. Krividna dela silovanja (2 izvriena odstrane mlatlih, a 9 od strane starijih maloletnika)sankcionisana su 1 kaznom maloletnidkog zat-vora, 3 zavodske mere i 7 mera pojadanog nad-zora. lzreilene sankcije za ukupno 150 krividnihdela razbojni5tva (129 izvr5enih od strane starijihmaloletnika) su slede6e: 9 kazni maloletnidkogzatvora,22 zavodske mere i 118 vaspitnih merapojadanog nadzora. Suvoparnim brojkama trebadodati i podatke o nadinu izvr5enja dela, koji se

odlikuje ekstremnim ispoljavanjem agresije dak i usludajevima najmlaclih izvr5ilaca.

4. ZAKLJUdAK

Posmatraju6i napred iznesene podatke moglibismo konstatovati da je u navedenom perioduprimetna tendencija porasta i opadanja kriminalitetamaloletnika u korelaciji sa periodima druStveno-politidkih i ekonomskih previranja u SRI. Ovepromene dinamike kriminaliteta maloletnika pos-

matrane u okviru Sireg druStvenog konteksta moguse dovesti u vezu sa ekonomskom, politidkom isocijalnom tranzicijom u zemlji.

U strukturi krividnih dela izvr5enih od stranemaloletnika dominiraju dela protiv imovine, Sto

potvrduje tvrdnju da je kriminalitet maloletnikapreteZno imovinski kriminalitet. dini se potpunologidnim i podatak da u periodu najvede ekonomskekrize na ovim prostorima (1993. godine) ude5de

Ubistvo i ubistvo na mah 2 l1 4 3 6

Ubistvo iz nehata 2 I I 2

Te5ka telesna povreda 22 54 I 24 49 2

Silovanje 2 9 I 7 3

Te5ka kra<la 323 522 2 318 494 3lRazbojni5tva i te5ki slu6. 2l 129 9 I 1r8 22

Ostala dela 444 830 3 712 533 26

Ukupno: 816 1556 20 1055 1205 92

Danica Vasiljevi6: Fenomenolo5ka obeleZja prestupni5tva maldih u SRJ-u, Periodu od l99l-2000

imovinskog kriminaliteta doseZe skoro 907o uku-pnog kdminaliteta maloletnika. Ono Sto posebno

zabrinjava jeste konstantan porast broja izvr5enih

najteZih krividnih dela u posmatranom periodu (dela

protiv Zivota i tela), Sto bi svakako moralo biti pred-

met jedne dublje socijalno-kriminolo5ke analize'

Najvedi procenat sankcija izredenih maloletnic-

ima u posmatranom periodu dine mere pojadanog

nadzora, zatim slede disciplinske vaspitne mere,

dok se zavodske sankcije izridu u najmanjem broju

sludajeva. Prateii dinamiku izticanja pojedinihsankcija prime6uje se tendencija smanjenja primene

mera institucionalnog karaktera.

Kada govorimo o reakciji druStva na krimi-nalitet maloletnika moramo se uzdrZati od decid-

nih zakljudaka. Ipak, ne ulazeii u kompetencijesudova, moZemo postaviti pitanje da li je pove6ana

tendencija izricania vaninstitucionalnih sankcija

maloletnicima u srazmeri sa opasno5iu zabeleZenog

kriminaliteta, kakvu poruku upuiuje u pogledu

specijalne i generalne prevencije i da li na adek-

vatan nadin moZe odgovoriti svrsi: za5titi druStva

i resocijalizaciji prestupnika. Svakako imamo u

vidu dinjenicu da se prilikom odreclivanja sankcije

prema maloletniku uzimaju u obzir brojne soci-jalne, psiholo5ke, kriminolo5ke i druge varijable,pa se ovakva kritika moZe udiniti preambicioznom.

Predmet ovog rada nije bila analiza konkretnih

sludajeva, 5to bi pojasnilo kriterijume sudova priodludivanju o celishodnoj sankciji prema malolet-

niku, ved su zakljudci izvedeni na osnovu dostupnih

statistidkih pokazatelja koji oslikavaju op5tu ten-

denciju kretanja kriminaliteta maloletnika na datom

prostoru u okviru navedenog vremenskog perioda,

kao i trenda druStvene reakcije na taj kriminalitet.Izbor opcija vaninstitucionalnog tretmana je pre-

poruka brojnih studija na temu evaluacije programa

tretmana i apsolutno je u skladu sa savremenim ide-jama resocij alizacije. Smatramo, medutim, da tret-

man u institucionalnim uslovima ima svoje mesto u

sistemu postupanja prema maloletnim delinkventi-

ma i dovoljno prostora za unapredenje metodologije

rada u skladu sa najnovijim dostignu6ima teorije iprakse resocijalizacije.

100 Kriminologija i socijalna integracija. Vol. 15 (2006) Br. 2, l-100

LITERATURA

Konstantinovid-Vili6 S., Nikoli6-Ristanovii V. (2003):

Kriminologija, NiS

Mila5inovii S. (2000): Kriza mladi kriminal, Beograd

Milutinovi6 M. ( I 973): Kriminologija, Beograd

Singer M., Mik5aj-Todorovi6 LJ. (1989): Delinkvencijamladih, Globus, Zagreb

Staki6 D. ( 1991): Metodika rada sa maloletnim delinkven-tima, Dedje novine, Gornji Milanovac

Statistidki bilten Saveznos zavoda za statistiku br. 23212a2000. godinu

Vasiljevii D. (2005): Psiho-socijalna obeleZja maloletnihdelinkvenata i primena metoda resocijalizacije, magi-starska teza, Defektoloski fakultet, Beograd

PHENOMENOLOGY OF JUVENILE OFFENDING IN SRIBETWBEN 1991-2000

Danica VasiljevidUniversitiy of Beograd

Faculty of special Education and RehabilitationDepartment of Prevention and Trestment of Behavioral Disorders

SUMMARY

The subject of this paper is to research characteristics ofjuvenile delinquency in SRl between 1991-2000, as well as juvenilejustice reaction to juvenile delinquency during this period. It is reasonable to presume that those years of social, political andeconomy crisis had a significant influence on increase of juvenile delinquency. Statistical data were collected from National Bureauof Statistics Bulletin. Despite the obvious increase of juvenile criminal behavion decrease of confidence in institutiorwl treatment isevident, while the sanction of intensified supervision is still dominant correctional discipline.

Key words: juvenile offenders, phenomenology, criminal sanctions