Danijela Ćirić

Marijana Mišić AndrićMarijana Topo

PREDUZETNIŠTVO IZ ŽENSKOG UGLA

Danijela Ćirić

Maja Stančetić

Marijana Mišić Andrić

Marijana Topo

Novi Sad, 2018. godina

IzdavačStudentska asocijacija Univerziteta u Novom Sadu

Autori Danijela Ćirić, mast.ekon, asistent-master i doktorantkinja na Fakultetu

tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Predsednica udruženja EduNSMaja Stančetić, mast. inž. menadžm, mast. ekon, Konsultantkinja u oblasti

razvoja ljudskih resursa, udruženje EduNSMarijana Mišić Andrić, mast. inž. menadžm, preduzetnica i doktorantkinja

Centra za rodne studije, ACIMSI, Univerzitet u Novom SaduMarijana Topo, mast. inž. menadžm, dipl.filoz, Predsednica Studentske

asocijacije Univerziteta u Novom Sadu

Volumen1000

Monografija je rezultat projekta Space4Women finansiranog od strane Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj Republike Srbije.

Copyright © Danijela Ćirić, Maja stančetić, Marijana Mišić Andrić i Marijana Topo. Sva prava zadržavaju autori.Nijedan deo ove publikacije se ne može reprodukovati ili prenositi u bilo kojoj formi ili na bilo koji način, elektronski, mehanički ili drugačije, uključujući (ali ne samo ograničeno) na fotokopiranje, zapisivanje ili korišćenje informacija istraživanje, bez pismene dozvole autora ili vlasnika autorskih prava.

3

Drage naše čitateljke i buduće preduzetnice,

u vašim rukama se trenutno nalazi nešto što predstavlja rezultat rada jednog iskrenog i entuzijastičnog tima čija je želja da utiče pozitivno na percepciju mladih žena u preduzetničkom svetu.

Ova publikacija je kreirana sa ciljem da vam pomogne i bude vaš verni pratilac na putu uspeha. Nastala je sa idejom da predstavlja jedinstvenu kombinaciju teorijskih i praktičnih sadržaja, koji će vam omogućiti da se upoznate sa temom ženskog preduzetništva, a potom i da razvijate svoje veštine i potencijale radom na praktičnim vežbama koje smo pripremile za vas. Svesne značaja kontinuirane edukacije, kao i povezivanja teorijskih koncepata sa realnom primenom u svakodnevnom životu, potrudile smo se da napravimo kvalitetan balans tema koje će biti edukativne, inspirativne i važne za vaš dalji razvojni put u ovoj oblasti.

Na stranicama koje slede naći ćete mnogo toga, od istorijske priče o preduzetništvu i vraćanja u prošlost, pa sve do aktuelnih kretanja i zanimljivih statistika koje će vam pomoći da steknete bolju sliku o ženskom preduzetništu i trendovima u ovaj oblasti. Čitaćete i o preprekama koje se pojavljuju na ovom putu, jer su i prepreke sastavni deo svake uspešne priče, a čitaćete i o tome kako da ih prevaziđete i kako su preduzetnice iz sveta i Srbije vodile svoje bitke za uspeh. Kreirali smo za vas i poseban deo u kom ćete naći praktične materijale koji služe da vas podsete na istrajete i da se razvijate.

Naša misija je da vam kroz projekat Space4Women i ovu publikaciju pomognemo da zakoračite i istrajete na svom putu uspeha, kao i to da vas podstaknemo na korišćenje inovativnog potencijala koji imate, a koji proizilazi iz vašeg najvrednijeg resursa, a to je ZNANJE. Nadamo se da će vam strane koje slede biti korisne ali i da ćete im se vraćati. Možda će vam za nekoliko godina biti lepa uspomena na to kako ste zakoračile u svet preduzetništva.

Vaš Space4Women Tim

Uvodna reč autorskog tima

4

Sadržaj

Predgovor ...........................................................................................................5

I deo - O ženskom preduzetništvu .....................................................................7

Pojam preduzetnišva ..........................................................................................8

Preduzetnice i žensko preduzetništvo .............................................................10

Istorija ženskog preduzetništva ........................................................................11

Međunarodni standardi i inicijative .................................................................17

Okvir za razumevanje ženskog preduzetništva u Srbiji ...................................23

Društveni kontekst ............................................................................................24

Ekonomski položaj žena u kontekstu ženskog preduzetništva ......................26

Normativni okvir ...............................................................................................29

Institucionalni okvir ..........................................................................................31

Izazovi i diskriminacije u ženskom preduzetništvu ..........................................32

Zaključak ...........................................................................................................36

II deo - Kako uspeti i gre naći motivaciju? ........................................................38

A šta kažu uspešne preduzetnice iz Srbije? .....................................................54

Šta to karakteriše uspešne preduzetnice? ......................................................80

Kako doći do te „Velike ideje“? .........................................................................82

Zašto je važno verovati u svoje ideje? .............................................................83

III deo - Beležnica na putu do uspeha ..............................................................86

Šta vas sprečava da pokrenete biznis? ...........................................................88

Samo zamislite... ...............................................................................................89

Ah, ta “Velika ideja”... .......................................................................................90

Podsetnik i planer za narednu godinu ............................................................95

Lista za čitanje .................................................................................................120

Korisne adrese ................................................................................................121

Reference ........................................................................................................122

5

Kreativni i poslovni potencijali koje u sebi krije žensko preduzetnišvo nisu u potpunosti iskorišćeni u većini zemalja. Ovo je tema koja je relativno nova u Srbiji, kao i u svetu. Kao takva, nosi sa sobom brojne nepoznanice, ali istovremeno, i širok spektar mogućnosti. Moderno društvo koje sve više zahvataju promene u eri digitalizacije, novih tehnologija i novih načina poslovanja zahteva i nove pristupe, kao i nove ideje. Žensko preduzetništvo može biti jedan od pokretača napretka kao oblast koja otvara neiskorišćene resurse i pruža drugačiji pogled na biznis. Projekat Space4Woman ima za cilj da promoviše koncept i potencijale inovacionog preduzetništva među ženskom studentskom populacijom, pre svega, kao i da edukuje i ohrabri studentkinje Univerziteta u Novom Sadu na započinjanje sopstvenog biznisa. Pored studentkinja kao primarne ciljne grupe našeg projekta, širi povoljan uticaj vidimo i kroz podizanje svesti o važnosti ženskog preduzetništva u Srbiji. U tom smislu realizacija projekta Space4Women zapravo je šira društvena podrška ličnim inicijativama, inovacijama i individualnosti mladih žena. Opšti cilj projekta je promocija i afirmacija ženskog inovacionog preduzetništva kao i razvoj održivog komunikacionog okvira koji će dugoročno doprineti promociji ženskog inovacionog preduzetništva i podsticanju preduzetničke inicijative kod ženske studentske populacije na Univerzitetu u Novom Sadu. Istorijski, položaj žena u poslovnom svetu, uglavnom je bio nepovoljan i nedovoljno okrenut razvoju biznisa. Uloga žena u društvu se sve više menjala kroz vreme te je danas sve češći slučaj da žene započinju sopstveni biznis i tako doprinose ekonomskom razvoju društva, kao i kreiranju drugačijeg pogleda na poslovanje koje je dugo bilo rezervisno samo za muškarce, bar u oblasti vodjenja sopstvenog biznisa. Praćenje na međunarodnom nivou pokazalo je da preduzetništvo žena daje značajan doprinos svetskoj ekonomiji i to posebno u zemljama niskog i srednjeg dohotka (Allen et al., 2007).

Kako bi ovaj put bio što prohodniji, neophodni su razvojni programi koji će podržati žene u svojoj borbi u poslovnom svetu. U Srbiji se proteklih godina sve više pokreću inicijative iz ove oblasti, sa ciljem poboljšanja tržišne klime koja bi bila podsticajna za razvoj preduzetništva. Važnost ekonomskog osnaživanja žena i benefiti koji se mogu materijalizovati od toga su neosporni. Ipak, u realnosti još uvek nije ostvarena jednakost između žena i muškaraca. Statistika

Predgovor

6

pokazuje da žene u Srbiji imaju za 30% manje šanse da se zaposle u odnosu na muškarce. Uključivanje žena u preduzetništvo je konstantno ispod nivoa uključivanja muškaraca, a može se reći i da vremenski za njim zaostaje (Secons, 2011). Pored toga, veliki deo ukupno radno sposobne ženske populacije je ekonomski neaktivno. Naravno, razlike se pojavljuju i u varijablama kao što su starost, stepen obrazovanja i mesto gde žive. Zbog toga je važno okretanje preduzetništvu kao mogućnosti za rast i razvoj svake zemlje. Evropska unija je prepoznala preduzetništvo kao glavni faktor budućeg napretka. Uprkos tome, širom Evrope, pa i u Srbiji, preduzetnički potencijal žena je velikim delom neiskorišćen ili nedovoljno razvijen. Otklanjanje barijera i podrška ženama da kroče u razvoj sopstvenog biznisa, važan je korak u izgradnji podržavajućeg okruženja za razvoj ženskog preduzetništva kroz promociju, podizanje svesti, obrazovanje, mere finansiranja, podršku inovacijama i podsticajne programe koji će sve to objediniti i ponuditi sveobuhvatnu podršku svim preduzetnicama i onima koje će to postati. Uzevši sve navedeno u obzir, rekli bismo da će učešćem u programu i promotivnim aktivnostima organizovanim u okviru projekta Space4Women mlade studentkinje postati ambasadorke inovacionog preduzetništa ne samo među svojim kolegama, nego i u mestima iz kojih dolaze, širom Vojvodine i Republike Srbije.

7

I DEO

O ŽENSKOM PREDUZETNIŠTVU

“Učili su me da put do uspeha nije ni brz, a ni lak.” - Marie Curie

8

U svakodnevnom govoru čujemo reč preduzetnik, preduzetništvo. Jesmo li se ikada zapitali šta ti pojmovi stvarno znače?Preduzetništvo je pojam koji predstavlja spremnost pojedinca ili više partnera da uz određeno ulaganje kapitala i preuzimanje rizika, uz određene neizvesnosti uđe u poslovni poduhvat sa ciljem stvaranja profita. To je način delovanja u kojem preduzetnik/ca odlučuje šta, kako i za koga stvoriti i realizovati na tržištu, na taj način ulazeći u preduzetnički poduhvat na svoj trošak i rizik s ciljem sticanja dobiti. Bit preduzetništva je u dinamici, stalnom traženju novih ideja, maštovitosti u pronalaženju novih mogućnosti u poslovanju, pouzdanoj intuiciji i proceni te veštini i borbenosti. Kada pokušamo da definišemo preduzetništvo, i posegnemo za literaturom, otkrićemo da je prepuna različitih tumačenja i definicija brojnih autora.

Pojam preduzetnik vodi poreklo od nekoliko francuskih reči:entree, franc. - ulaz, nastup, početakentreprenant, franc. - preduzimljiv, odvažan, nametljiventreprendere, franc. - preuzeti, ustremiti se, navaljivatientrepreneuer, franc. - preduzimač, industrijalac, poslodavac

Ovaj pojam je prvi put upotrebljen 1755. godine u delu Rišarda Kantiljona „Rasprava o prirodi trgovine“ (Cantillion, nav. prema Bolčić, 1994).

Najuopšteniji opis ovog pojma bi moglao da obuhvati sve aktivnosti koje su usmerene ka kreiranju profita na tržištu uz sposobnost preuzimanja rizika.U Websterovom rečniku preduzetnik se definiše kao osoba, koja organizuje i upravlja biznis poduhvatom, preuzimajući rizik u cilju ostvarivanja profita. Od 70-ih godina prošlog veka, pokušaji da se definiše preduzetništvo su sve brojniji, što ne treba da čudi, jer su neki autori označili preduzetništvo „pokretačem ekonomskog i društvenog razvoja” (Audretsch, 2003), zajedno sa Šumpeter-om koji ga je smatrao „pokretačem inovacija i ekonomskih promena” (Schumpeter 1942; Shane, Venkatamaran, 2000). OECD je 2009-e proglasio preduzetništvo kao osnovu za dugoročnu održivost i konkurentnost nacionalnih ekonomija. Ipak, standardizovana definicija ne postoji, što sprečava poređenja na regionalnom, međunarodnom, pa čak i nacionalnom nivou.

Pojam preduzetnišva

9

Za Šumpetera, ovaj pojam je usko povezan sa inovacijama, te on smatra da je preduzetnik isto što i innovator, koji je fokusiran na ekonomsku stranu pronalaska i njegovu isplativost, uz napomenu da to nije nužno onaj koji dolazi do samih “pronalazaka”. Draker takođe daje fokus na inovacijama, te ih smatra “specifičnim oruđem preduzetnika, sredstvom koje služi da se promene pretvore u poslovni poduhvat” (Drucker, 1985), dok Kantijon fokus stavlja na rizik i kaže da je to osoba koja je sklona preuzimanju rizika (Cantillion, nav. prema Bolčić, 1994). Zbog važnosti preduzetništva i uticaju na savremeno poslovanje, važnost praćenja kretanja u ovoj oblasti je porasla te je neophodno, da se stvore empirijske osnove za formulisanje odgovarajućih politika podrške i da se prate efekti tih politika i na njima zasnovanih mera. Zbog toga su nakon 2000-e godine sve češće inicijative u oblasti kreiranja standardizovanih definicija u nacionalnim i međunarodnim okvirima. Preduzetništvo je izuzetno složen i kompleksan fenomen, mada se većina autora slaže da su dva najvažnija elementa koja ga opisuju zapravo:

- spremnost da se preuzme rizik- sposobnost iznalaženja kreativnih rešenja u cilju stvaranja bogastva.

Za područje Evropske unije, Evropska komisija definisala je preduzetništvo kao „proces stvaranja i razvoja ekonomske aktivnosti putem kombinovanja aktivnosti preduzimanja rizika, kreativnosti i/ili inovacije sa snažnim upravljanjem, u okviru nove ili postojeće organizacije” (CEC, 2003).2006-e godine OECD razvija indikatore za praćenje preduzetništva u saradnji sa Eurostatom (Entrepreneurship indicator programme – EIP).Konceptualna definicija preduzetnika/ca, preduzetničke aktivnosti i preduzetništva koja je usvojena je ona koju su dali Ahmad i Sejmur: Preduzetnici/e su osobe (vlasnici/e biznisa) koji nastoje da stvore vrednost osnivanjem ili proširivanjem ekonomske aktivnosti putem identifikovanja i eksploatisanja novih proizvoda, procesa ili tržišta. Preduzetnička aktivnost je ljudska akcija usmerena na stvaranje vrednosti osnivanjem ili proširivanjem ekonomske aktivnosti putem identifikovanja i eksploatacije novih proizvoda, procesa ili tržišta (Ahmad, Seymour, 2008).

10

Preduzetnice i žensko preduzetništvo

Da bismo nastavili dalje, važno je da jasno odredimo pojam ženskog preduzetništva i shvatimo ko su zapravo preduzetnice.Neke od najčešćih definicija koje se koriste u akademskom sektoru biće navedene u nastavku teksta, te tako nekoliko autora navodi da su preduzetnice u svojoj osnovi zapravo žene koje su osnovale firme (Bennett & Dann, 2000; Hisrich & Brush, 1986; Inman, 2000;), dok drugi autori kao što je Aidis, smatraju da su preduzetnice vlasnice firmi (Aidis, 2005; Izyumov &Razumnova, 2000), bez obzira da li su ih one osnovale ili na neki drugi način stekle: kupile, nasledile ili dobile. Hisrich i Fulop su otišli i dalje, te preduzetnicma smatraju samo one žene koje zapošljavaju druge, tj. žene koje delaju kao poslodavci (Hisrich & Fulop, 1994; Inman, 2000). Tu dolazimo do oprečnih mišljenja, jer se preduzetnicama često smatraju i žene koje su samozapošljena lica, i koje ne zapošljavaju druge. Neki autori smatraju da su preduzetnice žene koje su istovremeno vlasnice i direktorke u preduzeću (Aidis, 2002; Inman, 2000; Lee-Gosselin & Grise, 1990). Benet i Dan kažu da su preduzetnice žene koje su osnovale firmu radi ostvarenja profita i rasta.

Na osnovu svega navedenog, možemo reći da bi neka od uopštenijih definicija mogla da kaže da su preduzetnice žene koje su vlasnice više od 50% firme, koje aktivno učestvuju u vođenju te firme, kreiraju zaposlenje za sebe i druga lica, bez obzira na način kako su stekle to vlasništvo. Ovako zahtevna definicija može biti izazovna za stanje u Srbiji u kom je tradicija preduzetništva istorijski diskontinuirana, u kom se reforme i nastojanja da se preduzetnička aktivnost podstakne odvijaju u uslovima otežane transformacije i efekata ekonomske krize i u kom postoje izražene rodne nejednakosti koje suštinski mogu sputati preduzetničke potencijale žena, a nekada ih i zamaskirati. U kontekstu uopštavanja priče o ženskom preduzetništvu, možemo zaključiti da je preduzetnica osoba koja pokreće i organizuje sopstveni biznis sa ciljem koji se odnosi na ostvarenje profita, uz preuzimanje rizika koji taj poduhvat nosi.Pored ovoga, važno je navesti da se žensko preduzetništvo različito shvata u razvijenim i nerazvijenim zemljama. Zemlje u tranziciji imaju poseban tretman preduzetništva koje se najčešće naziva socijalnom kategorijom, što je posledica toga da su se u preduzetničke vode obično otiskivali oni koji nisu imali drugi izbor na tržištu rada osim da postanu tzv. “preduzetnici iz nužde”. Žene su često bile u ovoj kategoriji, te se u ovim zemljama najčešće motivi za

11

pokretanje sopstvenog biznisa mogu pronaći u nemanju izbora za neki drugačiji vid zaposlenja. U Srbiji su kretanja u ovoj oblasti bila uslovljena socijalno-političkom situacijom, te možemo reći da su se žene počele aktivirati u ovoj oblasti onda kada su se stvorili zakonski uslovi i kada su reforme to propratile. Ipak, poredeći razvoj muškog preduzetništva i brzinu kojom se odvija, možemo reći da je razvoj ženskog preduzetništva poprilično kaskao i kaska i dalje. Veći porast u ovoj oblasti se primećuje u 2000-e i 2004-e godine. 2008-a godina je bila važna u tom smislu što je tada usvojen Zakon o malim preduzećima (Small Business Act-SBA) čije je usvajanje omogućilo stvaranje povoljnije klime u oblasti preduzetništva. 2010-a godina donosi globalnu ekonomsku krizu koja se nepovoljno odrazila i na trend započinjanja biznisa od strane žena. Ipak, podatak koji ohrabruje je onaj koji kaže da je polovina biznisa koja je osnovana od strane žena uspela da preživi kritične tri godine i nastavi da posluje, te su bez obzira na stav da je preduzetništvo socijalna kategorija koja se dešava iz nužde, počeli da se potvrđuju i stavovi da je žensko preduzetništvo i ekonomska kategorija koja u Srbiji ima veliki potencijal za generisanje privrednog rasta i razvoja.

Zanimljivo je napomenuti da je praćenja ženskog preduzetništva još uvek nedovoljno razvijeno i u zemljama Evropske unije, pre svega zbog nove metodologije i nedostupnosti kvalitetnih podataka. Uglavnom se sve informacije odnose na individualne slučajeve, mada se sve više pojavljuju studije koje se bave i opštim kretanjima u ovoj oblasti, primerima dobrih praksi, izazovima sa kojima se suočavaju preduzetnice, njihovim vizijama i potencijalima. Najveći izazov je povezivanje teorije i relevantnih istraživanja zbog česte nedostupnosti podataka.

Istorija ženskog preduzetništva

Trendovi koje donosi ekonomska globalizacija i jednakost polova sve su češća tema. Koliko su ova globalna dešavanja uticala na razvoj ženskih preduzeća najviše zavisi od zemlje koju posmatramo, kao i privrednog sektora. Pored toga, stepen prepoznavanja važnosti i iskorišćenosti potencijala ženske radne snage je različit.

Da bismo razumeli aktuelna kretanja, važno je da razumemo šta se dešavalo u prošlosti i kako se razvijalo žensko preduzetništvo kroz istoriju.

12

Ukoliko odemo u prošlost i počnemo da istražujemo ovu temu, jedno ime će se sigurno pojaviti. Profesor Jeffry A. Timmons (1941–2008) bio je američki profesor koji je poznat kao pionir u polju istraživanja na temu preduzetništva, kao i edukacije na pomenutu temu. Tokom svoje karijere objavio je nekoliko knjiga i više desetina članaka i radova iz ove oblasti. U 2004-oj godini dobija naziv „Entrepreneurship Educator of the Year by the United States Association for Small Business Entrepreneurship“ i prvi je koji je koristio reč „preduzetnički“ u naslovu doktorske disertacije 1971-e godine (koja se u originalu zvala: “Entrepreneurial and Leadership Development in an Inner City Ghetto and a Rural Depressed Area”). Bio je jedna od najvažnijih figura prilikom podizanja svesti o značaju preduzetništva. Najveći doprinos dao je objavljivanjem knjige “New Venture Creation – Entrepreneurship For The 21st Century” koja je svoje prvo izdanje imala 1974-e i od tada doživela nekoliko izdanja. Ovaj ugledni profesor definiše preduzetništvo kao proces u kojem se gradi nešto gotovo ni iz čega.

“Mi smo u sredini tihe revolucije, trijumfu kreativnog i preduzetničkog duha ljudske rase svuda u svetu. Ja veruejm da će njen uticaj u 21-om veku biti isti ili veći nego uticaj industrijske revolucije u 19-om i 20-om.“ -Timmons, J.1989.

Po njemu, preduzetnica je osoba koja u procesu prepoznavanja prilike, skupljanja sredstava za njegovu realizaciju i stvaranju i raspodeli nove vrednosti preuzima rizik u novcu, vremenu i ugledu.

Ukoliko posmatramo stanje koje je vladalo do 20-og veka, možemo zaključiti da su žene uglavnom radile kako bi dopunile svoj kućni budžet i tako prehranile sebe i svoju porodicu. U to vreme, nije bilo mnogo preduzetničkih poduhvata kojima su se bavile žene. Ta oblast je kao i dugo godina posle toga ostala rezervisana za muškarce. Žene su se više uključile u svet biznisa u trenutku kada je ta ideja postala prijemčiva široj javnosti, što se desilo mnogo godina kasnije. Ipak, bilo je sporadičnih pokušaja žena da se uključe u poslovne poduhvate, pre svega u Americi. U 17-om veku, holandski kolonisti koji su došli na teritoriju današenjeg Njujorka imali su u svojim redovima žene koje su nasledile novac i posedovale zemljišne posede i tako, po osnovu nasledstva, postale i vlasnice biznisa na neki način. Jedna od najuspešnijih žena toga doba bila je Margaret Hardenbruk koja je bila veoma imućna, posedovala je brod i bila veoma važna figura u trgovini toga doba.

13

Tokom 18-og veka bilo je popularno da žene poseduju neke biznise koji nisu imali baš dobru reputaciju poput: pivnica, bordela, taverni i prodavnica. Većina ovih žena bila je podvrgnuta osudama okoline i smatrano je sramnim da se žene bave takvim poslovima. Društvo ih je osuđivalo. Kasnijih godina18-og i 19-og veka, žene su počele da se suprostavljaju ugnjetavanjima i ograničavanjima koje je društvo nametalo. Tada se pojavljuju žene poput Rebeke Lukens ((1794–1854) Rođena kao Rebeka Veb Penkok-bila je vlasnica i direktor kompanije za proizvodnju gvožđa i čelika koja je kasnije postala: „Lukens Steel Company of Coatesville, Pennsylvania“. Fortune Magazin ju je nazvao prvom ženom koja je bila izvršni direktor jedne industrijske kompanije (eng. “America’s first female CEO of an industrial company“).

Oko 1900-e zbog naprednijeg načina razmišljanja, kao i razvoja feminizma, termin preduzetnica je postajao sve više prihvaćen. Žene su stekle pravo da glasaju u 1920-oj, a dve godine kasnije, Klara i Lillian Westropp osnovale su organizaciju za štednju i pozajmice koja je bila namenjena ženama – „Women’s Savings & Loan“. Ovo je pomoglo ženama da nauče da upravljaju pametno svojim novcem i da uče kako da investiraju.

Kako je društvo napredovalo, preduzetnice su postajale sve uticajnije. Baš u to vreme tekstilna indrustija je počela ubrzano da se razvija, i žene su dobijale sve značajniju ulogu u biznisu koji je u većem delu bio namenjen njima kao potrošačima. Pored toga, prodaja kozmetičkih proizvoda je postala sve aktuelnija. Tada na biznis scenu stupa i prva žena preduzetnica, Sarah Breedlove (1867 –1919), poznata kao Madam C. J. Voker. Ona je prva žena koja je postala tzv. „self made millionaire“ ili prva žena koja je napravila milionski biznis u Americi. Jedna je od najuspešnijih žena vlasnica biznisa koje su afričko-američkog porekla. Njen recept za uspeh bio je da se bavi biznisom koji se odnosi na proizvodnju i prodaju kozmetičkih proizvoda za žene širom Amerike. Kompanija se zvala „Madame C.J. Walker Manufacturing Company“. Pored toga, razvojem njene kompanije, stvorio se dodatni benefit, a to je mogućnost da se druge žene zaposle i rade u njenoj kompaniji.

Keri Kraford Smit bila je jedna uticajna preduzetnica, zapravo vlasnica agencije za zapošljavanje od 1918-e i takođe je pomogla mnogim ženama da pronađu odgovarajući posao.

Tokom Velike depresije, žene su počele ponovo da se okreću tradicionalnijim rolama u društvu. Ipak, neke žene su upravo zbog toga bile motivisane da se

14

posvete razvoju sopstvenog biznisa, pre svega pokušavajući da prežive u ovim teškim vremenima. Jedna od njih je Hejti Ostin, koja je počela da prodaje specijalitete od piletine nakon smrti svog muža i tako otvorila preduzetničku radnju „Hattie’s Chicken Shack in Saratoga Springs“, NY 1938-e.

Tokom Drugog svetskog rata, mnoge žene su počele da popunjavaju prazna radna mesta koja su se upraznila zbog odlaska muškaraca u rat. Neke od njih su to počele da rade iz patriotskih pobuda, dok su druge želele da počnu sopstveni biznis i tako se osamostale. Jedna od ovih žena je bila Paulina Trigere koja je došla iz Njujorka u Pariz 1937-e, i otvorila krojačku radnju koja je kasnije prerasla u kuću visoke mode i milionski biznis. Vremenom joj se to dopalo i stvorila je biznis imperiju vrednu nekoliko miliona dolara. Svojevremeno je izjavila šta je motivisalo da pokrene svoj biznis: “There was no drive because I wanted to become a great designer. I had two small children and a mother and we all had to eat. That’s the drive I had.”

Još jedna žena koja je to učinila je Ester Lauder koja je u godini završetka rata 1946-oj, lansirala svoju liniju proizvoda za negu lepote.

Kada se rat završio, mnoge žene su zadržale svoje mesto u svetu biznisa. Već tada su se razvijala i udruženja koja su potpomagala žene da se upuste u svet biznisa. Jedno od njih je „The Federation of Business and Professional Women’s Clubs“. Čak i tada, organizovane su radionice i predavanja koje su imale za cilj da se mlade preduzetnice motivišu i inspirišu kroz razgovore sa već ostvarenim preduzetnicama, poput Elizabet Arden.

U ovom periodu, uporedo sa razvojem preduzetništva u Americi, ono je počelo da se razvija i u Evropi. Koreni ženskog preduzetništva u Evropi zasađeni su u Francuskoj u periodu oko Drugog svetskog rata, kada su žene počele da osnivaju sopstvene biznise u pokušaju da se priviknu na teško stanje koje su donele ratne godine. Ako se vratimo na početak dolazimo do jednog imena koje je važno u svetu ženskog preduzetništva - Madam Ivon Fonant (franc.Yvonne Edmond Foinant) vlasnica fabrike čelika, koja je osnovala prvu asocijaciju žena preduzetnica 1945. godine u Francuskoj pod nazivom „Femmes Chefs d’Entreprises“. Nakon toga, istomišljenice u drugim državama su počele da se organizuju u Belgiji, Holandiji i kao rezultat toga, presednici ovih zemalja potpisuju Statut Evropske asocijacije žena preduzetnica (European Association of Women Entrepreneurs) u Briselu 15-og januara 1950-e. Na početku 1953-e godine, madam Foinant je zajedno sa Tinou Dutry koja je bila članica organizacije,

15

poreklom Belgijanka i vlasnica biznisa u Londonu, dogovorila osnivanje slične asocijacije u Velikoj Britaniji. Upućen je poziv britanskim biznismenima da dođu u njene kancelarije u Hajd Parku gde je i objavljeno osnivanje novog udruženja. Kao rezultat toga Meiko Orr Ewing i Stella Fisher, preduzetnice iz Britanije se pojavljuju u Parizu na Kongresu ove ženske organizacije. Tako je i nastala Britanska asocijacija preduzetnica „British Association of Women Entrepreneurs (BAWE)“ danas jedna od najuglednijih asocijacija na svetu u ovoj oblasti.

Udruženje koje je osnovala Ivon Fonant 1945. godine je uticalo na ženske pokrete širom sveta u godinama koje su dolazile, te je tako FCEM (Femmes Chef d’Enterprises) iz francuskog udruženja prerastao u Svetski savez preduzetnica u koji je učlanjeno 30 država.

Tokom 50-ih, stanje u Evropi i Americi je bilo slično. Posleratno društvo je počelo da se bavi ulogom žene u društvu i da se zalaže za to da žene treba da budu domaćice i majke. Opšta javnost je bila zabrinuta za porodicu i porodični život i to kako će on izgledati ako žene počnu sve više da rade. Poslovi koji se rade od kuće, tzv. „home-based” (poslovi od kuće) pomogli su da se reši veliki deo ovih problema i tako je omogućeno ženama da budu i majke, a da ipak rade dok porodica ne trpi. Svetao primer je poduhvat Lilian Vernon koja je tokom svoje prve trudnoće počela svoj sopstveni posao koji se odnosio na pravljenje personalizovanih poklona za venčanje, a kasnije i za druge prilike. Lillian Vernon je osnovala “Lillian Vernon Corporation” koja i danas posluje uspešno. 1987-e njena kompanija je bila prva kompanija u vlasništvu žene čijim akcijama se trgovalo na Američkoj berzi.

Priča Meri Krovli je takođe veoma zanimljiva. Ona je osnovala kompaniju „Home Decorating and Interiors“ sa ciljem da pomogne ženama da rade od kuće, tako što će moći da priređuju zabave i prodaju proizvode u udobnosti sopstvenog doma. Još jedna samohrana majka je primer kako se hrabrost isplati. U pitanju je Bet Nismit Grejam, koja dolazi do pozicije izvršne sekretarice u banci, što je u vremenu, neposredno posle Drugog svetskog rata, bila najviša pozicija za ženu u konzervativnom Teksasu. Dodatno je zarađivala crtajući, što je navelo da razmišlja o mogućnostima da slikarska rešenja primeni u svom svakodnevnom poslu. Izjavila je da slikar nikada ne briše ništa sa svoje slike, samo nanošenjem druge boje učini da prethodno nestane. Upravo takav izum bio je potreban da bi se rešio problem grešaka pri kucanju na mašinama za pisanje. Pet godina je u tajnosti koristila svoj izum i konstantno ga unapređivala. Konačno, 1956-e

16

godine lansirala je proizvod pod imenom “Mistake out”, da bi se nešto kasnije, na tržištu njen proizvod reklamirao kao “tečni papir”. Fabriku “tečnog papira”, „Bet Nismit Grejam“, 1979. godine prodala je kompaniji „Gillete“ za 47,5 miliona dolara. U tom trenutku, njena fabrika, imala je oko 200 zaposlenih i proizvodnju od 25 miliona bočica “tečnog papira” godišnje. Zanimljiv podatak je bio da se često potpisivala kao B.Smith kako niko ne bi mogao da zna da je žena i da je zbog toga diskriminiše.

U periodu 60-ih i kasnih 70-ih, dogodile su se još neke promene u društvu, a jedna od njih je povećana stopa razvoda. To je uticalo na mnogo žena da se ponovo nađu u situaciji da moraju da same zarađuju za život. Njihov povratak u svet muškaraca, kakav je do tada bio poslovni svet nije bio baš najbolje prihvaćen. Čim bi nastupila potreba za otpuštanjem, žene su prve otpuštane. Još jednom, pokretanje sopstvenog biznisa je bio jedini izlaz za žene da se ostvare i zarade novac i učestvuju u tržišnoj utakmici. Mary Kay Ash koja je osnovala „Mary Kay Cosmetics“ i Ruth Fertel vlasnica „Ruth’s Chris Steak House“ bile su jedne od njih.

80-e i 90-e su donele nove uspešne borbe ženama za mesto u društvu, bilo u pogledu zapošljavanja, bilo u pogledu pokretanja sopstvenog biznisa. Marta Stjuart i Vera Bradley su ušle u 21% žena koje su imale svoj biznis. Marta Stjuart danas može da se nazove osobom koja je pravi reprezent ideje američkog sna, ženu koja je postala preduzetnica i svoju strast za otmenim životom i neverovatan apetit za perfekcijom pretvorila u fenomenalan biznis. Društvo je postajalo naklonjenije i ohrabrujuće prema ženama koje su se odlučile na ovakav korak i počela se isticati njihova uloga u ekonomskom rastu i razvoju.

Veliki korak napred donelo je osnivanje Nacionalne asocijacije žena vlasnica biznisa u Americi (eng. The National Association of Women Business Owners (NAWBO)) 1975-e godine čija je svrha bila da umreži i okupi oko 10.6 milliona žena koje su posedovale sopstvene biznise. Ideja je bila da im ova organizacija omogući da se povežu, dele znanja i iskustva, razmenjuju ideje i razvijaju svoje potencijale, kao i da zajednički istupaju u društvu i tako utiču na pozitvnu sliku javnosti o ženama u biznisu. Značajan doprinos ove organizacije je bio u tome što je pomogla da se u Kongresu izglasa Women’s Business Ownership Act 1988-e, koji je zabranjivao diskriminaciju žena prilikom pozajmica i kredita koja je zahtevala da sve udate žene imaju muževljev potpis na svim zahtevima za zajmove i tako ih direktno vezivala za njihovu volju. Dodatno, prihvatanjem ovog akta, žene su dobile priliku da apliciraju za državna podsticajna sredstva.

17

Tokom narednih godina počele su da se otvaraju prilike za sve veći razvoj ženskog preduzetništva, razvoj organizacija, grupa podrške i organizacija seminara i edukacija na tu temu. Bez obzira na sve inicijative, žene preduzetnice su i dalje zaostajale u poređenju sa muškarcima.

90-ih godina sa razvojem tehnologije, interneta i upotrebom računara, stvorili su se novi uslovi za podsticaje uključivanja žena u biznis. Nove tehnologije su omogućile ženama da pokažu svoje veštine na transparentiji način i da uđu u fer takmičenje sa muškarcima. Bez obzira na sve to, žene su se i dalje borile za svoj položaj u preduzetničkom svetu. Tako je i danas. 2008-a godina i ekonomske promene na globalnom nivou nisu mnogo pomogle. Međutim, sve više zemalja ima programe za pomoć i podršku ženama da razviju svoj biznis. Razvoj novih tehnologija je doprineo da je informisanje lakše, te se mnogo informacija i pomoći se može pronaći samo na jedan klik. Sve dostupniji su i fondovi za finansiranje razvoja biznisa koji su dostupni i namenjeni isključivo ženama. Zbog toga sa pravom kažemo da je klima za podsticanje preduzetništva sve povoljnija.

Međunarodni standardi i inicijative

Jedna od najvažnijih tema koja se pokreće uporedo sa temom ženskog preduzetništva, jeste tema rodne ravnopravnosti. Bez ravnopravnosti, ne postoje ni ravnopravne prilike. U nastavku teksta ćemo se osvrnuti na međunarodne standarde koji imaju za cilj podizanje svesti o rodnoj ravnopravnosti. Ovo pitanje je tema kojom se podjednako bave međunarodne institucije, kao i nacionalne, a posebno je jačanje ekonomske aktivnosti žena predmet regulisanja brojnih međunarodnih akata, naročito akata donetih u okviru sistema Ujedinjenih nacija i Evropske unije. Po svojoj prirodi, ovi akti imaju obaveznu snagu za države koje su ih ratifikovale, ili imaju oblik preporuka koje nalažu državama da preduzmu odgovarajuće akcije u cilju njihovog sprovođenja na nacionalnom nivou. Prvi međunarodni dokumenti koji proklamuju jednakost muškaraca i žena u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava su:

- Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948);- Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966) usvojene u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija;

18

- UN Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) doneta 1979. godine predstavlja najznačajniji univerzalni dokument iz oblasti ženskih ljudskih prava poznat kao „Međunarodna povelja prava žena“, koji je Generalna skupština UNa usvojila 1979. godine; - Dana 19. decembra 2016. godine UN Women, u saradnji sa UN Inter-Agency Network on Youth Development, objavili su tekst Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena za mlade (CEDAW for Youth).

Naime, radi se o verziji teksta Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) koja je prilagođena mlađoj populaciji i objašnjava zašto je CEDAW važan za mlade, opisuje njen uticaj na promovisanje jednakosti polova i ljudskih prava žena i devojaka, rezimira odredbe, uključujući i posebne oblike diskriminacije. Takođe, opisuje načine na koje se ova konvencija primenjuje kao i kako se prati njeno sprovođenje u državama članicama. Od velikog je značaja da mladi poznaju i razumeju svoja ljudska prava kao i da budu osnaženi u pogledu njihove zaštite i unapređenja. Zato je CEDAW za mlade dobar instrument za sve mlade ljude koji nastoje iskoreniti neravnopravnost i diskriminaciju.

„Jednakost polova nije usluga, već osnovno ljudsko pravo. Mnogi mladi moje generacije, a posebno mlade žene, ne znaju šta je Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena te nisu informisane o tome koja ljudska prava imaju. Zbog toga je CEDAW za mlade toliko važan”, izjavila je Puxa Kana, koautorka teksta.

Poseban značaj imaju odredbe Konvencije koje se odnose na:

- obavezu država potpisnica da unesu u nacionalne ustave i odgovarajuće zakone princip ravnopravnosti muškaraca i žena, i da obezbede praktičnu primenu tog principa (član 2.)- obavezu preduzimanja svih podesnih mera radi eliminisanja diskriminacije žena u oblasti zapošljavanja (član 11.)- obavezu obezbeđenja ravnopravnosti muškaraca i žena u oblasti bankarskih zajmova, hipotekarnih i drugih vrsta finansijskih kredita (član 13. stav b)- obavezu razmatranja posebnih problema žena u seoskim područjima i obezbeđenje da one učestvuju u razvoju sela i da od toga imaju koristi (član 14.)

19

Za razliku od većine međunarodnih akata koji uglavnom predviđaju obavezu inkorporisanja odredbi ratifikovanog akta u nacionalno zakonodavstvo države potpisnice, CEDAW konvencija predviđa posebne obaveze država. Naime, ova Konvencija propisuje obavezu države potpisnice na podnošenje izvještaja Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija o zakonodavnim, sudskim, upravnim ili drugim merama koje su usvojene radi primene odredaba Konvencije (član 18.). Države potpisnice podnose dve vrste izveštaja : jedan izveštaj priprema Vlada sa svojim institucija, dok drugi izveštaj pripremaju nevladine organizacije. Na osnovu izveštaja koje podnose države potpisnice Konvencije CEDAW komitet državama Zaključke i preporuke za dalje korake. Srbija je zemlja potpisnica ove konvencije.

Korak dalje u podsticanju ekonomske aktivnosti i davanju većih ovlašćenja ženama predstavlja Pekinška deklaracija i platforma za akciju doneta na Četvrtoj svetskoj konferenciji o ženama, 1995. godine. Ovaj dokument predstavlja najširu političku osnovu za kreiranje politika, strategija i planova za obezbeđenje jednakosti i ravnopravnosti između žena i muškaraca. Značajne podsticaje ženskom preduzetništvu predstavljaju strateški ciljevi koji se postavljaju u okviru problema siromaštva i učešća žena u oblasti privrede :

- Strateški cilj A.2. : Revidirati zakone i administrativnu praksu tako da se osiguraju jednaka prava žena i pristup ekonomskim resursima;- Strateški cilj A.3. : Obezbediti ženama pristup štednim i kreditnim mehanizmima i institucijama- Strateški cilj F.1.: Unapređivati ekonomska prava i nezavisnost žena, uključujući pristup zaposlenju, odgovarajuće radne uslove i upravljanje nad ekonomskim resursima;- Strateški cilj F.2. : Omogućiti lakši pristup žena resursima, zapošljavanju, tržištu i trgovini;- Strateški cilj F.4. : Jačati ekonomsku sposobnost žena i ženske komercijalne mreže.

Pored međunarodnih akata donetih pod okriljem Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, institucije Evropske unije su donele veliki broj strateških dokumenata u cilju ekonomskog osnaženja žena.

Posmatrajući preduzetništvo kao sredstvo za povećanje konkurentnosti ekonomije, podobne za održiv ekonomski rast i veću socijalnu koheziju Evropska komisija je usvojila Zelenu knjigu o preduzetništvu 2003. godine. Na osnovu

20

reakcija na ovaj dokument 2004. godine Evropska komisija donosi Akcioni plan EU za preduzetništvo, kojim predviđa set mera koje je neophodno preduzeti u cilju razvoja preduzetništva. Dok Zelena knjiga o preduzetništvu donosi preporuku povećanja dostupnosti preduzetništva svim članovima društva, naročito ženskoj populaciji i ostalim nedovoljno zastupljenim grupama, Akcioni plan EU za preduzetništvo nešto konkretnije uređuje ovo pitanje predviđajući između ostalog pomoć nacionalnim i regionalnim vlastima u oblastima u kojima potrebe preduzetnica još uvek nisu adekvatno zadovoljene, naročito u oblasti pristupa finansijama i preduzetničkim mrežama.

Kako bi definisala prioritetne oblasti i intervencije u cilju postizanja potpune jednakosti muškaraca i žena, Evropska komisija 2006. godine usvaja Mapu puta za jednakost žena i muškaraca 2006-2010. Ova Mapa puta navodila je šest prioritetnih područja aktivnosti EU vezanih za jednakost polova za period 2006-2010. godine:

- Postizanje jednake ekonomske nezavisnosti žena i muškaraca- Podsticanje usklađivanja poslovnog, privatnog i porodičnog života- Promovisanje jednakog učešća žena i muškaraca u donošenju odluka- Iskorenjivanje nasilja na osnovu pola i trgovine ljudima- Uklanjanje rodnih stereotipa u društvu- Promovisanje jednakosti polova van EU

U cilju postizanja jednake ekonomske nezavisnosti žena i muškaraca, Mapa puta za jednakost žena i muškaraca 2006.-2010. upućuje na učinkovitiju implementaciju preporuka Akcionog plana EU za preduzetništvo, posebno u pogledu povećanja pokretanja preduzetničkih poduhvata žena, olakšavanja pristupa finansijama i razvojnim i preduzetničkim mrežama.Strategija Evropa 2020 koju je Evropska komisija donela 2010. godine postavlja tri prioritetna cilja koje je potrebno ostvariti do 2020. godine :

- pametan razvoj : razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovaciji;- održiv razvoj : promovisanje ekonomije koja efikasnije koristi resurse, koja je zelenija i konkurentnija;- inkluzivan rast predviđa jačanje ekonomije visoke zaposlenosti, so-cijalne i teritorijalne kohezije.

Iste godine, povodom Međunarodnog dana žena i u cilju obeležavanja 30 godina od donošenja Konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije žena Evropska komisija predstavila je Žensku povelju čiji je cilj borba protiv rodne

21

nejednakosti u privatnom životu i na poslu u Evropi i šire. Povelja definiše pet ključnih akcijskih područja: ravnopravnost na tržištu rada i jednaka ekonomska nezavisnost za žene i muškarce, jednake plate za jednaki rad, ravnopravnost u donošenju odluka, iskorijenjivanje rodno specifičnog nasilja i ravnopravnost izvan granica EU-a.Iako sama Strategija Evropa 2020. ne navodi razvoj ekonomske aktivnosti žena kao jedan od svojih prioriteta, Strategija za ravnopravnost žena i muškaraca od 2010. do 2015. godine navodi da je ostvarivanje ciljeva strategije Evropa 2020. nemoguće bez efikasnijeg korišćenja potencijala i talenta žena. Ova strategija se nadovezuje na Žensku povelju i propisuje konkretne aktivnosti koje je potrebno preduzeti radi ostvarenja ciljeva koje Ženska povelja predviđa.Na razvoj i unapređenje ženskog preduzetništva značajan uticaj ima Evropska mreža za promociju ženskog preduzetništva (WES). Osnovano od strane Evropske komisije, ovo telo čine predstavnici nacionalnih vlada i institucija koje su odgovorne za promociju ženskog preduzetništva u 31 evropskoj državi (članice EU, Hrvatska, Island, Norveška i Turska). Evropska mreža za promociju ženskog preduzetništva ima nekoliko funkcija :

- Promocija ženskog preduzetništva;- Povećanje vidljivosti postojećih preduzetnica;- Stvaranje okruženja povoljnog za razvoj ženskog preduzetništva;- Povećanje broja novih preduzetnica;- Savetovanje, podrška, informisanje o postojećim mehanizmima podrške ženskom preduzetništvu;- Identifikacija primera dobre prakse.

22

Zanimljiva statistika Istraživanja pokazuju da žene najčešće započinju sopstveni biznis kao drugo ili treće zanimanje.

Najčešće se odlučuju da biznis započnu u periodu između 40-60 godine života i za to su uglavnom motivisane životnim uslovima u kojima se nalaze.

Većina ima visoko obrazovanje.

Prosečna stopa samozapošljavanja žena ispod 25 godina u OECD zemljama je 7.2%. Ovaj broj se stalno povećava u poslednje 3 decenije. Mnoge preduzetnice rade od kuće i takvi su trendovi svuda u svetu. Većina poslova kojima se bave se odnosi na trgovinu, proizvodnju i modu. Preduzetnice uglavnom rade u sektoru usluga.

Većinu zemalja karakteriše nizak procenat preduzetnica u odnosu na preduzetnike muškog pola.

1972-e u Americi je bilo 1.5 miliona žena koje su bile samozapošljene, dok je 1979 taj broj bio 2.1, a 1984-e se popeo na 3.5 miliona i od tada je konstantno rastao. U svetu ovi procenti variraju, pa je tako u Pakistanu procenat preduzetnica oko 1%.

USA: žene su u vlasništvu 38 % svih firmi (8 miliona firmi), koje zapošljavaju 27,5 miliona ljudi i stvaraju u $ 3.6 triliona godišnje prodaje

Japan: 23 % privatnih firmi osnovale su žene.

Kina: žene su osnovale više od 25 % preduzeća od 1978. godine

Nemačka: žene su osnovale više od 1/3 svih novih poslova od 1990. godine sa preko 1 milion radnih mesta.

Mađarska: žene su od 1990. godine osnovale više od 40 % svih novih poslova.

Evropska unija: 1/3 novih poslova započinju žene. Pojava i razvoj ženskog preduzetništva u proteklih 20 godina tesno je povezana sa procesom izjednačavanja muških i ženskih prava i demokratizacijom društva u celini.

23

Okvir za razumevanje ženskog preduzetništva u Srbiji

Inovativno preduzetništvo je ključni faktor rasta i razvoja svake zemlje. Ono se kao karakteristika savremenog poslovanja smatra glavnim činiocem dinamične i savremene privrede zasnovane na ekonomiji znanja. Poslednjih decenija preduzetništvo i preduzetnička kultura kao društveni fenomeni u fokusu su pažnje naučne zajednice koja nastoji da objasni njihov doprinos u domenu ekonomskog rasta, inovacija, zapošljavanja kao i u razvoju karijere žena (Popović Pantić, 2012). Posmatrano na internacionalnom nivou žensko preduzetništvo nesumnjivo doprinosi razvoju svetske ekonomije, a naročito u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom (Allen et al., 2007). Takođe, jedan od indikatora razvoja određenog društva je i stepen uključenosti žena u preduzetničke aktivnosti što je važan pokazatelj njihovog ekonomskog položaja u društvu. Iako se u većini savremenih društava implementiraju različiti programi i politike za podsticaj ženskog preduzetništva sa ciljem afirmisanja njihovog ekonomskog položaja ali i opšteg socio-ekonomskog progresa društva, ono je i dalje na značajno nižem nivou u odnosu na preduzetništvo muškaraca.

U istorijskom kontekstu preduzetništvo u Srbiji je koncept koji – iako svoje početke beleži u prvoj polovini 20. veka – se potpunije razvio tek od 2000. godine sa promenom političkog režima i pod uticajem sveobuhvatnih reformi i restruktuiranja ekonomije. Međutim, i pored više od jedne decenije postojanja pravnog i institucionalnog okvira za razvoj i unapređenje preduzetništva u Srbiji, ono se i dalje nije u punom obimu afirmisalo a preduzetnici se suočavaju sa nizom barijera u svom poslovanju. U takvom društveno-ekonomskom miljeu uslovi za razvoj preduzetništva bili su izrazito nepovoljni za žene ali i za muškarce. Naime, iako su žene u periodu socijalizma ostvarile značajnu emancipaciju pre svega u oblasti obrazovanja kao i u domenu tržišta radne snage, u sferi privatnog života one su i dalje primarno odgovorne za brigu o domaćinstvu, deci i starima. Ovakav njihov položaj izraz je postojanja duboko ukorenjenog patrijahalnog rodnog režima obeleženog izrazitom rodnom neravnopravnošću. Ekonomsko učešće žena u preduzetništvu i danas je na niskom nivou u odnosu na muškarce, što je refleksija generalno posmatrano neadekvatnih uslova za razvoj preduzetništva.

Za potpunije razumevanje karakteristika preduzetništva žena u Srbiji važno je sagledati relevantni društveno i ekonomski kontekst sa fokusom na ekonomski položaj žena, kao i pravni i institucionalni okvir u kome ono deluje, oblikuje se i razvija, te će stoga sve navedeno biti sažeto prikazano u sledećim poglavljima.

24

Društveni kontekst

Posmatrano u istorijskom kontekstu počeci preduzetništva u Srbiji datiraju iz perioda – prve polovine 20. veka - u fazi kratkog postojanja kapitalističke industrijalizacije. Navedeni period bio je kratkog veka nakon čega je uspostavljen socijalistički društveno-ekonomski režim. Za ovaj period bilo je karakteristično da se ne može govoriti u pravom smislu reči o preduzetništvu, iz razloga jer nije postojalo tržište kao ni privatno vlasništvo. Ekonomija je u potpunosti bila regulisana od strane države. Donekle, izuzetak u ovakvom poslovnom ambijentu bile su malobrojne zanatlije – koje se ne mogu nazvati preduzetnicima - koje su poslovale na marginama u ekonomiji. Nakon pada socijalističkog režima i ulaska Srbije u postsocijalističku transformaciju veliki broj građana izašao je iz zone formalne zaposlenosti i bio prinuđen da obezbedi egzistenciju u nepovoljnim ekonomskim i društvenim uslovima uglavnom u sferi neformalne ekonomije (Bolčić, 2006,2008). O realnim počecima preduzetništva kod nas možemo govoriti tek nakon 2000. godine kada dolazi do intenziviranja sveobuhvatnih reformi u društvu, naročito u sektoru ekonomije što je stvorilo uslove njegovog razvoja. Iako više od jedne decenije beležimo značajan pomak u razvoju tržišne ekonomije, preduzetništvo nije u dovoljnoj meri afirmisano a preduzetnici se u svom poslu suočavaju sa različitim preprekama u poslovanju. Neadekvatan položaj preduzetnika u društvu rezultira da se preduzetništvo u Srbiji ne vidi kao osnovni pokretač ekonomskog razvoja i prosperiteta. U ovakvom društvenom ambijentu uslovi za razvoj preduzetništva nepovoljni su za muškarce, ali i naročito za žene. Naime, iako su žene u period socijalizma kroz emancipaciju ostvarile značaj pomak u sferi obrazovanja i tržišta radne snage, u privatnoj sferi one su ostale primarno odgovorne za brigu o domaćinstvu i porodici. Ovakav položaj žene posledica je postojanja patrijahalnog rodnog režima koji karakteriše rodna neravnopravnost u svim sferama društvenog života. Nakon pada socijalizma u kontekstu ekonomske krize, ratnih dešavanja i pada materijalnog standarda građana, uočavaju se trendovi retradicionalizacije i repatrijahalizacije (Blagojević, 2002). U ovakvim uslovima žene se značajno povlače iz javne sfere, prevashodno sa tržišta radne snage, u privatnost u kojoj moraju da obezbede opstanak porodice i domaćinstva (Blagojević, 2002). Prema podaci iz sveobuhvatnog istraživanja sprovedenog 2012. godine u pogledu različitih aspekata iz svakodnevnog života građana/ki sa rodnim aspektom može se sagledati savremeni srpski društveni kontekst (Blagojević Hjuson, 2012). Naime, i muškarci i žene porodicu smatraju važnijom od posla, koji

25

zapravo treba u osnovi da obezbedi egzistenciju. I dalje se kao “idealan posao” percipira onaj u državnoj službi, koji omogućava sticanje različitih društvenih beneficija. U pogledu porodičnog statusa evidentne su rodne razlike koje idu u pravcu da žene češće od muškaraca žive u vanbračnoj zajednici, češće su u braku bez dece ali češće su i u braku sa decom. U pogledu jednoroditeljskih porodica, učešće žena (samohranih majki) je izraženije od muškaraca, čak sedam puta veće od učešća muškaraca. Takođe, rodna asimetrija u pogledu rodnih uloga u privatnoj sferi izražena je kroz različito ulaganje vremena u plaćene i neplaćene aktivnosti, gde žene više obavljaju neplaćene poslove za oko sat i petnaest minuta dnevno. Ipak, primetno je da je sve veći broj obaveza vezanih za domaćinstvo i decu, žene i muškarci obavljaju “zajedno” što govori o jačanju položaja žene u ovoj sferi po modelu “samožrtvujućeg mikromatrijarhata”. Izražene rodne nejednakosti očitavaju se i u domenu eksploatacije ženskih resursa u privatnoj sferi u odnosu na njihov položaj na tržištu rada gde se uočava negativna veza. Ovo je naročito izraženo na primer kod žena sa mlađom decom koje nemaju obezbeđeno čuvanje dece, a očitava se u njihovim smanjenim mogućnostima za traženjem posla, pohađanjem različitih poslovnih kurseva i sl. Takođe, još uvek su evidentne rodne razlike u pogledu ekonomske samostalnosti posmatrano kroz porodični status i broj dece, gde se žene isključuju i stvara se njihova ekonomska zavisnost.Već pomenuti patrijahalni rodni režim, odnosno duboko ukorenjeni rodni obrasci i norme - koji se prenose sa generacije na generaciju – vode ka kreiranju različitih uslova za lični i profesionalni razvoj žena i muškaraca. Ovi rodno različiti uslovi utiču na mogućnosti i odgovornosti žena i muškaraca u društvu. U ovakvom kontekstu kreiraju se i jačaju rodni stereotipi i predsrasude prema ženama uopšte a naročito prema ženama sa preduzetničkim potencijalom i onima koje već imaju preduzetničku karijeru. Žene se percipiraju kao osobe sa manje profesionalnog potencijala, pa i kada se on nedovodi u pitanje evaluacija rada žena se vrlo često ocenjuje niže nego kod muškaraca. Rodne predsrasude utiču i na formiranje idealne slike preduzetnika. Nedavno sprovedena naučna studija o preduzetništvu iz 2012. godine ukazala je da su žene preduzetnice iskusile različite forme rodne diskriminacije u svojoj preduzetničkoj karijeri (Babović, 2012). U nekim slučajevima, klijenti su odbili da pregovaraju sa preduzetnicom i tražili su da “pošalje” šefa, muža ili nekog drugog muškog suvlasnika a u drugim slučajevima nisu mogle da zaključe posao dok “nedovedu” muškarca da prisustvuje tom činu. Postojeći društveni kontekst u kojem egzistira žensko preduzetništvo nije ohrabrujući za njegov dalji razvoj i prosperitet. U ambijentu u kojem načelno postoji konsenzus da je važno promovisati i u realnosti primeniti načelo rodne

26

ravnopravnosti i jednakosti čini se da još mnogo toga treba učiniti kako bi se taj princip u značajnijem obimu inkorporirao u domenu preduzetništva. Pored svega navedenog, zanimljivo je da su podaci pokazali i to da je, gledano po pravnim formama preduzeća, najmanji broj žena koje vode privredna društva. Jedan od razloga je taj što je u takvim strukturama verovatno teže doći do upravljačkih pozicija u konkurenciji sa puno muškaraca, jer ovakve privredne forme najčešće imaju veliki broj vlasnika i upravljača. Interesantno je ukazati da su podaci pokazali da ne postoje značajne razlike po regijama u Srbiji. Žene se uglavnom odlučuju za samostalne radnje, a ne za privredna društva. Ipak, ne tako motivišući podatak je ona koji govori da je stopa gašenja preduzeća koje su osnovale žene značajno viša u odnosu na ona osnovana od strane muškaraca. Posebno brinu podaci o stopi gašenja preduzeća osnovanih u skorijem periodu, tj. oni koji pokazuju da novoosnova preduzeća obično ne prežive početnih 5 godina poslovanja.Kada posmatramo sektore delatnosti, zaključujemo da postoje značajne razlike u preduzetništvu po polovima. U praksi, ove razlike se ispoljavaju tako što su žene sklonije trgovini i sektoru usluga, dok su muškarci okrenuti trgovini, ali više nego žene skloni poslovanju u sektoru saobraćaja i građevine. Zanimljivo je napomenuti da je distribucija delatnosti koje žene biraju prilikom svojih preduzetničkih poduhvata drugačija u odnosu na region, te se u Beogradu i okolini više osnivaju ženska preduzeća okrenuta uslugama i IT-ju, dok se van Beograda pretežno osnivaju proizvodne i firme okrenute trgovini. Više učešće poslovanja žena u oblasti IT industrije, finansija i nekretnina, posledica je visokog učešća računovodstvenih i knjigovodstvenih usluga, koje su tradicionalno „ženski domen “, a ne novih formi ekonomije znanja (IT, tehnoloških inovacija i finansijskih tržišta), mada se ovakvi trendovi sve više menjaju u poslednjih nekoliko godina kada i tema ženskog preduzetništva postaje sve važnija.

Ekonomski položaj žena u kontekstu ženskog preduzetništva

Za sagledavanje potpunije slike ženskog preduzetništva a posmatrano u srpskom ekonomskom kontekstu važno je prikazati najznačajnije karakteristike njihovog ekonomskog pozicioniranja. Pitanje ekonomskog položaja žena je važno ne samo za njihovo učešće u oblasti preduzetništva, već i za njihov ukupni položaj u društvu i “osnaživanje” žena kao društvene grupe. Njačešći indikatori za merenje ekonomskog položaja žena su nezaposlenost/zaposlenost, nivo

27

stručnog obrazovanja, zastupljenost u određenim zanimanjima i u sektorima rada i posedovanju imovine.U većini zemalja sveta žene čine polovinu radno sposobnog stanovništva, a ipak su u neravnopravnijem ekonomskom položaju u odnosu na muškarce. U poređenju sa muškarcima, u većini zemalja, žene su u većem procentu nezaposlene, manje plaćene za iste poslove, u manjem procentu vlasnice imovine, podzastupljene u organima gde se donose važne odluke za društvo te više opterećene neplaćenim kućnim poslovima (Stanković & Markov, 2011). Podaci mnogih istraživanja sprovedenih u različitim društveno-ekonomskim kontekstima ukazuju na opšti obrazac da što je zemlja siromašnija, to je rodni jaz u ekonomskom položaju veći (Stanković & Markov, 2011). Shodno navedenom rodna neravnopravnost je i u Srbiji izražena u mnogim domenima društvenog života. Ona se ogleda u podzastupljenosti žena u politici i biznis sektoru, kroz ekonomske nejednakosti, rodni jaz u podeli obaveza u privatnoj i profesionalnohj sferi i u drugim aspektima, što kreira nepovoljne uslove i nepodsticajan milje za žensko preduzetništvo. U našem društvu zaposlenost žena, kao kulturni obrazac široko je prihvaćena što je posledica visokog učešća žena u zaposlenosti u period socijalizma ali i u period ekonomske krize gde plaćeni rad žena predstavlja neophodnost za opstanak porodice (AŽIN, 2008). Poslednju deceniju položaj i žena i muškaraca na tržištu radne snage je nepovoljan, stim da je status žena u ovom segmentu kontinuirano nepovoljniji na šta ukazuju podaci ARS iz aprila 2011. godine prema kojima je 360.000 žena bilo zaposleno manje nego u 2.000 godini (RZS, 2011a, 2011b). Takođe, noviji podaci samo potvrđuju prethodno rečeno te je tako rodni jaz najizraženiji u oblasti podele i kvaliteta rada na šta sugeriše sledeće: zaposlenih žena je 16% manje u odnosu na muškarce (42% u odnosu na 58%); samozaposlenih muškaraca ima dvostruko više u odnosu na žene u starosnoj dobi od 15-64 godine (29% muškaraca I 14% žena); kao nosioci gazdinstva žene su zastupljene sa 17,3%, iako obavljaju u dalekom većem procentu poljoprivredne aktivnosti na gazdinstvu i žene su ređe zaposlene sa punim radnim vremenom u odnosu na muškarce a rade u proseku 5 godina kraće od njih (Babović, 2016; Republički zavod za statistiku, 2014). U domenu podele poslova u privatnoj sferi podaci istraživanja su obeshrabrujući, jer ukazuju da su i dalje žene primarno odgovorne za brigu o porodici, deci i starima, što veoma značajno troši njihovo vreme i resurse (Babović, 2010). Navedeno, upotpunjuju i najnoviji istraživački podaci iz 2016. godine koji ukazuju da žene rade više od 4 sata dnevno na neplaćenim kućnim poslovima, dok za vikend one provedu više vremena u tim poslovima nego muškarci u ukupnim

28

poslovnim aktivnostima (Republički zavod za statistiku, 2016). Nepovoljan položaj žena na tržištu rada ispoljava se i kroz feminizaciju u zanimanjima, profesijama i sektoru rada (Stanković & Markov, 2011). Širom sveta žene se kroz socijalizaciju usmeravaju ka određenim zanimanjima, profesijama i samim tim sektorima rada koji se smatraju društveno poželjnim, odnosno rodno stereotipno prikladnim za žene jer ih odlikuje briga i pažnja za druge (vaspitačice, učiteljice, medicinske sestre i dr.) što vodi ka rodnoj sagregaciji u ovom domenu. Takođe, žene su sa najvećim učešćeme u niskoakumulativnim sektorima rada (zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita, trgovina i dr.). Navedeno potvrđuju i podaci iz 2016. godine za Srbiju koji ukazuju da su žene većinom skoncentrisane u sektorima obrazovanja, zdravstva i socijalnog rada, (tzv. „ sektorima brige”). Rodna diskriminacija prisutna je i u biznis sektoru, gde je učešće žena svega 25,8% na najvišim pozicijama u odlučivanju, a u segment preduzetništva ih je 31,7%. U preduzetništvu, većina ih je preduzetnica iz nužde (66%), posluju u segment uslužnih delatnosti, na lokalnom tržištu i ne potiču iz porodica sa preduzetničkom tradicijom (Vrbanac, 2018). Rodne razlike u posedovanju imovine i pristupu mnogim resursima (naročito finansijskim) faktori su koji imaju najvećim delom presudan uticaj na ekonomski položaj žena. Globalno posmatrano, ove razlike ispoljavaju se s jedne strane, kroz koncentrisanje ekonomske moći muškaraca, a s druge strane ekonomske nemoći žena na šta ukazuju činjenice da su žene vlasnice manje od stotog dela celokupnog svetskog bogatstva i da ostvaruju desetinu svetskih prihoda pri čemu rade 2/3 radnih sati (Stanković & Markov, 2011). Navedeno je odlika i društva u Srbiji, gde su žene ređe vlasnice imovine (zemljište, kuća, stan, poslovni prostor i dr.) što predstavlja značajan ekonomski kapital za pokretanje sopstvenog posla. Prema podacima istraživanja sprovedenog 2010. godine, svega 18% žena poseduje poljoprivredno zemljište, 19% su vlasnice poslovnog prostora a njih 45,5% koje su vlasnice poslovnog prostora ujedno su i preduzetnice (Babović & Vuković, 2010). Pored navedenih rodnih razlika, one su evidentne i u pristupu finansijskim institucijama. Prema podacima iz 2009. godine 55,6% stanovništva je posedovalo račun u banci, od toga 54% muškaraca i 46% žena (UNDP, Istraživanje o socijalnoj isključenosti). U pogledu zahteva za kredit (bilo koje vrste) zahtev je podnelo svega 24% žena i 29% muškaraca a kredit je odobren za 94% žena i 92% muškaraca. Ove podatke treba uzeti sa oprezom, jer oni ukazuju da iako je rodna razlika neznatna ipak razlozi odbijanja zahteva za kredit se razlikuju između žena i muškaraca (Babović, 2012). Naime, češći razlozi za odbijanje zahteva za kredit kod žena nego kod muškaraca su odsustvo ili nepovoljna kreditna istorija, dok kod muškaraca češći razlozi su

29

neodgovarajući biznis plan, nedekvatna dokumentacija i drugi razlozi (Ibid.)S obzirom da se Srbija nalazi u procesu “produžene” tranzicije, opisani socio-ekonomski kontekst sugeriše na prilično nepovoljan i nepodsticajan ambijent za žensko preduzetništvo. Kako bi se na sveobuhvatniji način razumeo celokupni okvir u kojem deluje i razvija se žensko preduzetništvo važno je sagledati i pravni i institucionalni okvir problema.

Normativni okvirU zemljama zapadnog kulturnog konteksta MSP i samozaposlenost važni su činioci sticanja ekonomske moći i socijalne nezavisnosti građana, ali i u takvom kontekstu znatno je manje učešće žena u preduzetništvu (Carter, 2000). Za zamlje u procesu tranzicije, pokretanje sopstvenog posla i njegov opstanak jedina su mogućnost žena, kako bi mnoge od njih prevazišle diskriminaciju na tržištu rada i ublažile siromaštvo (Moghdam, 1992). Za afirmaciju žena u oblasti preduzetništva jedno od najvažnijih demokratskih načela je i načelo rodne ravnopravnosti koje je integrisano u svim najvažnijim dokumentima u zemljama Evropske unije. Ovo načelo sadržano je u “Putokazima ka ravnopravnosti žena i muškaraca za period 2006.-2010.” prema kojem je jedna od prioritetnih oblasti i postizanje ravnopravnosti u ekonomskoj nezavisnosti žena i muškaraca, odnosno ovaj dokument nastoji da poveže sve posebne inicijative usmerene na poboljšanje položaja žena u ekonomiji i društvu kao i da te inicijative integriše u sve politike Evropske unije. Ove inicijative su sadržane i u dokumentima kao što su “Zelena knjiga o preduzetništvu”, Zakon o maloj privredi, “Počnimo od najmanjih” i u Programu za inovacije i konkurentnost Evropske unije i predstavljaju strateški okvir za podsticanje ženskog preduzetništva u Evropskoj uniji. Krajem 80-tih i 90-tih godina 20. veka u Srbiji su preduzeti prvi koraci ka stvaranju platforme za razvoj preduzetništva donošenjem Zakona o preduzećima, (Sl. list SFRJ, br. 77/88, 40/89, 46/90,61/9129/1996, 33/1996, 29/1997, 59/1998, 74/1999 i 36/2002) koji je dao mogućnost osnivanja preduzeća u privatnom vlasništvu. Danas je preduzetništvo i osnivanje i delovanje privatnih preduzeća regulisano Zakonom o privrednim društvima (Sl. glasnik RS br.125/2004, 36/2011, 99/2011, 83/2014 –drugi zakon, 5/2015 i 44/2018) i Zakonom o privatnim preduzetnicima (Sl. glasnik SRS 54/89, 9/90, Sl. Glasnik RS 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/2002, 101/2005). Ovaj normativni okvir pravi razliku u u odnosu na pravnu formu organizovanja društva/preduzetnika, te predviđa da se društvo može organizovati u sledećim tipovima:

30

komanditno, ortačko, akcionarsko I društvo sa ograničenom odgovornošću (čl. 3 Zakona o privrednim društvima), dok privatni preduzetnici mogu osnivati radnje, studija, agencije i dr. (čl. 3 Zakona o privatnim preduzetnicima). Proces registracije regulisan je Zakonom o registraciji privrednih subjekata (Sl. glasnik RS 55/2004, 61/2005) a za poslove registracije zadužena je Agencija za privredne register čije je osnivanje I delovanje regulisano Zakonom o Agenciji za privredne registre (Sl. glasnik RS 55/2004; 111/2009). Poslovanje preduzeća i preduzetnika regulisano je nizom različitih pravnih propisa koji regulišu različite aspekte poslovanja kao što su plaćanje finansijskih obaveza i poreza, oblast radnih odnosa, sprečavanje zlostavljanja na radu, zapošljavanja, bezbednosti i zaštite zdravlja na radu i drugo. U navedenim pravnim propisima nije integrisana rodna perspektiva, te je zaštita od njihove rodno diskriminativne primene omogućena kroz primenu Zakona o zabrani diskriminacije (Sl. glasnik 22/2009) I Zakona o ravnopravnosti polova (Sl. glasnik RS, 104/2009). Zakon o zabrani diskriminacije razlikuje pol i rod kao dve zasebne kategorije a diskriminaciju po ovom osnovu karakteriše kao postupak protivan načelu ravnopravnosti polova (čl. 13). Takođe, on definiše diskriminaciju kao “svako neopravdano pravljenje razlike ili neopravdano postupanje” po različitim osnovama (čl. 1). Zakon o ravnopravnosti polova kao i prethodni zabranjuje diskriminaciju prema polu i predviđa podsticajne mere za ostvarivanje politike jednakih mogućnosti. Ove mere navedeni zakon predviđa u ključnim oblastima kao što su: zapošljavanje, zdravstvena i socijalna zaštita, porodični odnosi, obrazovanje, kultura, sport, politički i javni život. Pored navedenog pravnog okvira i različite Strategije regulišu niz aspekata afirmacije preduzetništva uopšte, unapređenja zapošljavanja kao i unapređenja rodne ravnopravnosti i ekonomskog osnaživanja žena. Važno je napomenuti da nijedna od Strategija nije usmerena neposredno na podsticaj i razvoj specifično ženskog preduzetništva. Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih I srednjih preduzeća za period od 2008. – 2013. godine (Sl. glasnik 55/05, 71/05, 101/07, 65/08) od neposrednog je značaja za razvoj preduzetništva žena, ali je suštinski opšteg karaktera, bez integrisane rodne perspektive i bez akcionog plana kojim bi se predviđene mere sprovele u realnom životu. U Nacionalnoj strategiji za poboljšanje žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti (Sl. glasnik RS, br. 55/05 i 71/05) jedan od ključnih ciljeva je poboljšanje ekonomskog položaja žena i ostvarivanje rodne jednakosti u ekonomskoj participaciji. Ova strategija eksplicitno predviđa različite instrumente za ostvarivanje ciljeva od kojih su najvažniji: formiranje i stvaranje uslova za rad centara za žensko preduzetništvo; pružanje podrške kroz informaciono-komunikacione tehnologije; obezbeđivanje kredita za podsticaj ženskog preduzetništva i

31

samozapošljavanja i drugo. Problem neravnopravnog položaja žena na tržištu radne snage prepoznat je u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja (Sl. glasnik RS, 55/05, 71/05, 101/07,65/08, 16/11) koja predviđa u ciljevima ostvarivanje jednakih mogućnosti u zapošljavanju i pozicioniranju na tržištu rada, te u kontekstu ženskog preduzetništva navodi da je važno unapređivati kreditne podsticaje za ovaj vid preduzetništva kao i za samozapošljavanje. Značaj MSP u razvoju industrije prepoznaje se i u Strategiji i politika razvoja industrije Republike Srbije za period od 2011. – 2020. godine koja nažalost ne predviđa posebne mere za afirmaciju ženskog preduzetništva u industriji. Navedeni normativni okvir predstavlja tek jedan deo složenog sistema pravnih propisa – kod kojih su česte promene i dopune - što u velikoj meri predstavlja izazov za preduzetnike u njihovom poslovanju s obzirom na sve druge nepovoljne okolnosti u okruženju na koje moraju biti spremni da odgovore. Takođe, slabost strateškog okvira ogleda se u odsustvu integrisanosti rodne dimenzije te i u pogledu nepostojanja budžeta, pa je sprovođenje strategija sporadično.

Institucionalni okvirNadležnost za ostvarivanje različitih aspekata u oblasti preduzetništva u Srbiji podeljena je na niz različitih institucija koje deluju na različitim nivoima državne uprave. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je nadležno za poslove državne uprave u oblasti regulisanja ekonomskog sistema i njegovog unapređivanja, regionalnog razvoja, unapređenja ekonomskog sistema sa inostranstvom, razvoja turizma i zapošljavanja. Ono definiše politike koje se odnose i na preduzetništvo, te predviđa i sprovodi podsticajne mere u ovoj oblasti. Od značaja za žensko preduzetništvo je i Ministarstvo rada i socijalne politike koje obavlja poslove državne uprave u oblasti radnih odnosa i uslova rada kao i u oblasti socijalne zaštite. Deo ministarstva čini Uprava za rodnu ravnopravnost koja nadzire stanje u oblasti rodne ravnopravnosti i preduzima različite aktivnosti radi njenog unapređivanja i osnaživanja žena. Ministarstvo finansija je od značaja za preduzetništvo, s obzirom da putem politika i mera kreira uslove finansijskog poslovanja preduzetnika i vrši nadzor na njihovim finansijskim poslovanjem. Za poslove registracije privrednih subjekata nadležna je Agencija za privredne registre, koja je do sada ostvarila značajan korak u olakšavanju registracije, jer je omogućila da se na jednom mestu (šalteru) obave osnovni poslovi registrovanja firme. Od značaja za praćenje zakonitosti preduzetničkih aktivnosti su i različite inspekcijske službe ministarstava, od kojih su najznačajnije Inspekcija rada koja

32

nadzire bezbednost i zdravlje na radu, uslove rada i drugo; Tržišna inspekcija koja nadzire promet robe i vršenje usluga i drugo; Poreska inspekcija koja vrši kontrolu izvršavanja poreskih obaveza i druge. Poseban niz različitih institucija ima funkciju pružanja usluga kroz različite programe podrške preduzetništvu. Jedna od njih je i Fond za razvoj Republike Srbije koji obezbeđuje kredite MSP-a i preduzetnicima. Za finansiranje izvoza preduzeća odgovorna je Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza. Nacionalna agencija za regionalni razvoja je značajna jer pruža podršku kroz programe razvoja konkurentnosti, obuku preduzetnika/ca, pruža usluge mentoringa i realizuje druge aktivnosti. Takođe, i Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi programe obuke za preduzetništvo, subvencioniše samozapošljavanje te daje subvencije za otvaranje novih radnih mesta. Kao i pomenute institucije i Privredna komora Srbije, kao i regionale/lokalne privredne komore predstavljaju mrežu institucija koje pružaju podršku preduzećima i preduzetnicima kroz informisanje, konsultacije, promocije i druge aktivnosti. Izloženi institucionalni okvir pokriva najznačajnije aspekte delovanja preduzetnika/ca i preduzeća. Ipak, u realizaciji podrške od strane različitih institucija postoje manjkavosti koje se u osnovi ogledaju u njihovom nekoherentnom delovanju i neadekvatnom budžetskom finansiranju. Takođe, sa aspekta ženskog preduzetništva nepostoji nijedna služba kao ni programi koji specifično targetiraju žene preduzetnice.

Izazovi i diskriminacije u ženskom preduzetništvuIako broj žena preduzetnica sve više raste, brojne su prepreke i izazovi sa kojima se one suočavaju. Jedan od najvećih je tradicija. Bez obzira što društvo sve više napreduje, stare stege koje su se godinama stvarale i dalje su tu. Još uvek se smatra da je preduzetništvo namenjeno uglavnom muškarcima. Čak i neke žene imaju takvo mišljenje. Stara uverenja kreiraju nove prepreke. Generalno, žene imaju niža primanja i niža finansijska sredstva nego muškarci. Poznata je činjenica da su veoma često, za obavljanje istih poslova, na istim pozicijama, žene manje plaćene nego muškarci. Žene kontrolišu manje kapitala i samim tim imaju manje sredstava za ulaganje. Pitanje koje se odnosi na finansiranje biznisa koje pokreću žene sve je aktuelnije. Jedan od mogućih važnih faktora je taj što su 96% investitora koji ulažu u biznise muškarci. Ipak, situacija se možda polako popravlja. Studija sa Babson koledža pokazuje da je 1999-e manje od 5% investicija otišlo u kompanije koje su imale žene na upravljačkim funkcijama, 2011-e taj procenat je bio 9%, da bi 2013-e on bio 13%.

33

Zanimljiva priča o diskriminaciji Onlajn biznis Witchsy i imaginarni startap preduzetnik Keith

Zanimljiv je i podatak da su žene suočene sa problemima dobijanja sredstava za finansiranje sopstvenog biznisa pribegavale i različitim zanimljivim načinama da zaobiđu diskriminaciju. Jedna od priča se odnosi na Penelope Gazin i Kate Dwyer koje su se suočile sa dosta diskriminacije i osuđivanja kada su pokrenule svoj onlajn biznis Witchsy za prodaju zanimljivih kreativnih umetničkih predmeta i odevnih komada direktno od umetnika koji su ih kreirali, sve dok nisu predstavile svog partnera Keith-a. Prva prepreka sa kojom su se suočavale odnosi se na to kako su ih shvatili kada su predstavile svoju biznis ideju. Kažu da su često nailazile na komentare poput: “Jako sladak hobi” i “Baš simpatična ideja”. Pored toga, jedan od web developera ih je ucenio kada je Gazin odbila da izađe na sastanak sa njim. Ipak, većina prepreka je bila suptilnija. Većina saradnika sa kojima su počele da sarađuju, pokazivala je nepoštovanje i neprofesionalnost. Jedan od njih im je napisao: “Okej devojke...” (eng. „Okay girls“). Tada su Gazin i Dwyer predstavile svog trećeg partnera, muškarca Keitha Manna. On je preuzeo e-mail korespoenciju. Od tada, kako kažu, svi su redovno odgovarali na mailove i nudili dodatne informacije. Ono što je najzanimljivije je to da Keitha nije stvaran, već izmišljen lik iza kog su se krile one. Čak i danas, na svom sajtu imaju zanimljivu infomaciju koja podseća na diskriminaciju na rodnoj osnovi na zanimljiv način, a koju možete videti na fotografiji ispod:

34

Imaginarni startap preduzetnik Keith neće iznenaditi mnoge žene koje rade u tzv. „tech“ industriji, ili bilo koga ko prati dešavanja u Silikonskoj dolini u svetlu poslednjeg skandala koji se odnosi na mail koji je kružio u „Google-u“, a koji se tiče tzv. anti-diversity manifesta. Naime, jedan sada već bivši zaposleni, je poslao mail u kome navodi razloge zbog kojih žene i muškarci ne treba da budu isto tretirani u svetu biznisa. Pokretanje ovakvih tema na globalnom nivou je važno, da bi se osvestio stepen diskriminacije sa kojim se žene suočavaju zbog toga što su žene.

Istraživanja pokazuju da se žene bore sa raznim stereotipima na dnevnom nivou. Poslovni odnosi od klijenata preko dobavljača i banaka, konstantno podsećaju preduzetnice da su drugačije, ponekad čak i na “dobar” način i to uglavnom hvaljenjem kako su uspešne bez obzira što su žene. Zaposleni često imaju sliku o tome da žene menadžeri imaju i tu ulogu “majke” i često takav stav utiče negativno na rezultate i očekivanja. Ipak, preduzetnice kažu da bez obzira na svu opterećenost koju na svojim leđima nose, kao i često manja i nesigurna primanja-one imaju veću satisfakciju u odnosu na onu koju imaju kada su bile zaposlene kod nekog drugog.

Ono što je takođe važno pomenuti, jeste sumnja u vlastite sposobnosti i tendencija žena da ciljaju na manje ambiciozne ciljeve kada pokreću svoj biznis. Važna je i zavisnost razvoja biznisa od početnih ulaganja, tako da žene najčešće pokreću biznis sa manje ulaganja, što dalje često rezultira i manjim i sporijim razvojem tog biznisa. Studija koju je sprovela “Kauffman Foundation” sastojala se od 570 „high-tech“ kompanija koje su osnovane 2004-e godine, pokazala je da su one koje su bile u ženskom vlasništvu imale više verovatnoće da budu organizovane kao male i samostalne preduzetničke kompanije bez tendencije da previše rastu u odnosu na one koje su vodili muškarci. Preduzetnice su takođe češće pokretale biznis od kuće i sa manje zaposlenih ljudi. Ovi podaci pokazuju da su žene pokazivale i više sumnje u uspeh njihovog biznisa i manje vere u ono što rade. Može pokazati i manju sklonost preuzimanju rizika, koja se pripisuje tendenciji da žene budu opreznije prilikom poslovnih poduhvata. Bez obzira na sve, postoje jasni indikatori da biznisi koje pokreću žene postižu značajan rast, bez obzira da li posluju u zemljama u razvoju ili u razvijenim ekonomijama.

Žene preduzetnice su zbog toga prepoznate kao važan faktor ekonomskog razvoja, pre svega zbog stvaranja svog biznisa kao motora razvoja, i ujedno zbog novih radnih mesta za druge, kao i zbog novih rešenja koja nude, zdrave tržišne konkurencije. Ipak, one još uvek čine mali deo ukupnih preduzetničkih

35

poduhvata. Neki od razloga su rodno zasnovane barijere: bračni i zakoni nasledstva u nekim zemljama, kultura u kojoj žive, otežan pristup finansiranju, ograničen pristip informacijama, predrasude...

36

Zaključak

Preduzetništvo u Srbiji odlikuje diskontinuitet u razvoju i slaba razvijenost. Tek nakon pada socijalizma, podsticaj za razvoj preduzetništva podrazumevao je sveobuhvatne reforme u društvu, od uspostavljanja ekonomske stabilnosti, restruktuiranja ekonomije do kreiranja mera i njihove realizacije u pogledu afirmacije u osnivanju preduzeća i preduzetništva. Ipak, značajan obim problema ni danas nije rešen a najviše se ogleda u slaboj konkurentnosti na tržištu, niskoj inovativnosti, teškoćama u naplati potraživanja, administrativnim preprekama i slično. Pored navedenih nepovoljnih uslova i izrazita rodna neravnopravnost u svim oblastima života, a naročito u sferi ekonomskog učešća žena otežavajući je faktor u razvoju i afirmisanju ženskog preduzetništva. Ovo potvrđuje i činjenica da su se u Srbiji žene uključile u značajnijoj meri u oblast preduzetništva tek nakon 2004. godine, što implicira da je njihovo učešće konstantno ispod nivoa uključenosti muškaraca, a može se reći i da vremenski za njim zaostaje (Secons, 2011).

U analizi društveno-ekonomskog konteksta u kome se oblikuje i razvija žensko preduzetništvo evidentno je da ono kreira veoma nepovoljnu sredinu za njegov dalji razvoj. Naime, poslednjih decenija u Srbiji društvo se suočilo sa nizom teškoća koje su negativno uticale na ekonomiju kao što su pad ekonomskog rasta, slaba konkurentnost, teškoće u poslovanju MSP-a i preduzetnika/ca, nepovoljna poslovna klima i nizak nivo inovativnosti. Pored svih ovih prepreka kao ograničavajući faktor za razvoj ženskog preduzetništva javljaju se i izražene rodne nejednakosti u svim oblastima života. Ove nejednakosti stvaraju barijere koje snažno utiču na žene kako pri ulasku ali i kasnije tokom vođenja i razvoja sopstvenog posla (Babović, 2012). Jedna od najznačajnijih prepreka koju žene percipiraju kao važnu za ulazak ali i opstanak u preduzetničkom poslu jeste nepovoljna poslovna klima čije su najvažnije odlike: nepovoljna slika o preduzetnicama – što je posledica jačanja patrijahalnog rodnog režima kao i reafirmacija rodnih stereotipa i predrasuda, neadekvatan podsticaj za preduzetništvo u obrazovnim institucijama kao i druge prepreke (Babović, 2012).Analizirajući normativni okvir u Srbiji može se zaključiti da nepostoji definicija ženskog preduzetništva a uvidom u postojeće statistike nema ni adekvatnog sistema praćenja preduzetništva po polu, što onemogućava da se kreiraju adekvatne mere za afirmaciju ženskog preduzetništva. Takođe, pravna regulativa je izuzetno složena, što predstavlja poteškoću naročito malim preduzetnicima/

37

cama u poslovanju koje već egzistira u nestabilnom ekonomskom ambijentu. Uvidom u kompleksnu normativu evidentno je da rodna perspektiva nije integrisana, što implicira da nisu prepoznati specifični problemi i potrebe žena u biznisu. U pogledu institucionalnog okvira koji se odnosi na preduzetništvo evidentno je da je poslednje decenije ono veoma razvijeno, ali ga ipak karakterišu određene ključne slabosti kao što su neefektivno sprovođenje pravnih propisa i njihova kontrola izvršavanja i neadekvatan budžet za realizaciju različitih programa i politika u oblasti osnaživanja žena i razvoja ženskog preduzetništva. Sumirajući sve što je do sada izloženo u pregledu najvažnijih odlika društveno-ekonomskog, pravnog i institucionalnog okvira od značaja za žensko preduzetništvo mogu se istaći određene ključne preporuke za poboljšanje stanja. Najpre, je važno da se na adekvatan način promoviše žensko preduzetništvo kako u obrazovnim institucijama tako i u široj javnosti. Ovo bi doprinelo i “razbijanju” rodnih stereotipa i predrasuda o ženama u biznisu što bi pozitivno uticalo na žene koje imaju potencijal za preduzetništvo ali i na one koje već imaju preduzetničku karijeru da u njoj istraju. Putem različitih medija – kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou- važno bi bilo prezentovati osnovne korake u osnivanju samostalnog preduzeća kao i programe podrške nakon osnivanja u delovima lokalnih zajednica koje većinom posećuju žene. U pogledu pravnog okruženja mogućnost unapređenja bi išao u pravcu pojednostavljenja pravnih procedura prilikom osnivanja preduzeća ali i u periodu daljeg poslovanja. Kada je u pitanju institucionalni okvir mogućnost poboljšanja u ovom segmentu odnose se na integrisanost rodne perspektive u politike i programe, izradu posebne stategije o ženskom preduzetništvu kao i preispitivanju postojećih programa države koji se odnose na žene preduzetnice. Preporuke u cilju unapređenja ženskog preduzetništva ogledaju se i u kreiranju i primeni mera afirmativne akcije kod start-up programa kako bi se povećlo učešće žena u ukupnom obimu preduzetništva.

38

II DEO

KAKO USPETI I GDE NAĆI MOTIVACIJU?

“Samo nemojte da odustanete od svojih snova. Gde ima ljubavi i inspiracije, ne postoje nepremostive prepreke. Stvarno verujem da

ne može ništa da pođe loše.” – Ella Fitzgerald

39

Drage čitateljke i buduće preduzetnice,

Svesne smo da inspiracija može da se nađe svuda oko nas, kroz razgovore, čitanjem litearture, u predmetima, novim mestima ali i u uspesima drugih i zbog toga, u narednom delu donosimo neke od priča o ženama koje su menjajući svoj život „promenile svet“ kao i živote mnogih drugih. Pored svetski poznatih preduzetnica, pisaćemo i o damama iz Srbije koje hrabro koračaju preduzetničkim stazama i koje su tu oko nas. Verujemo da ćete i ove kratke priče čitati sa zadovoljstvom i da ćete naći dodatnu inspiraciju i motivaciju na stranicama koje slede...

Sa zadovoljstvom,Vaš Space4Women Tim.

40

Madam Si-Džej Voker

“Don’t sit down and wait for opportunity!”

“I got my start by giving myself a start!”

“I am a woman who came from the cotton fields of the South. From there I was promoted to the washtub. From there I was promoted to the cook kitchen. And

from there I promoted myself into the business of manufacturing hair goods and preparations….I have built my own factory on my own ground.”

“I am endeavoring to provide employment for hundreds of women of my race.”

“Girls and women must not be afraid to wring success out of a number of business opportunities that lie at their very doors.”

41

Za nju kažu da je bila prva preduzetnica u Americi i da je prva žena afričkog porekla koja je stekla milione svojim radom. Rođena je kao dete dva roba u državi Luizijana, i veoma rano je ostala bez roditelja. Menjala je porodice u kojima je živela i sa 14 godina se udala, da bi sa 18 postala majka. Veoma brzo doživljava još jednu tragediju, i gubi svog muža. Da bi prehranila ćerku, radila je kao kućna pomoćnica i kuvarica. Zbog velikog stresa kom je bila izložena, doživela je da joj opadne gotovo sva kosa. Dugo je pokušavala da nađe preparat koji će joj pomoći, međutim, nije bilo rezultata. Tada je odlučila da napravi preparat za koji je verovala da će joj rešiti problem, i stvorila je inovativan proizvod za rast kose, koji je kasnije proizvodila njena kompanija. Zanimljivo je to da je rekla da je sanjala magični recept i to tako što joj se u snu javio „Veliki crni čovek koji joj je rekao kako da napravi preparat“. Nekoliko nedelja kasnije, kosa joj je rasla brže nego ikada i skoro nikada nije opadala. Podelila je preparat sa nekoliko svojih prijateljica i kada je shvatila da zaista efikasan, odlučila je da istraži tržište jer joj se činilo da njen proizvod može pomoći mnogima. Došla je do zanimljivog otkrića. U moru preparata za negu kose, nije bilo ni jednog koji je prilagođen ženama tamne puti. Odlučila je da će ona to da ponudi tržištu. Put nije bio lak i danju je radila kao kuvarica, a noću „mućkala“ preparate. Ubrzo se i udala drugi put za C.J. Vokera i sa njim pokrenula kompaniju „Madam C.J. Walker Manufacturing Company“ koja je od trenutka osnivanja, pa u nekoliko narednih godina munjevito rasla. Jedna od novina koju je uvela, bila je prodaja „od vrata do vrata“, a u prodajnoj mreži ove kompanije radilo je čak 1000 žena nakon samo 2 godine od uvođenja ove vrste prodaje. Time je Sara podsticala i zapošljavanje drugih žena, i uticala povoljno na njihov položaj u društvu, što je bio još jedan važan motiv za nju. Za samo 9 godina, postala je prva žena milionerka. Ono što je sigurno, bilo da su žene bile tamne ili bele puti, ova žena im je bila inspiracija da idu dalje i pokrenu svoj biznis.

42

Koko Šanel

“The most courageous act is still to think for yourself. Aloud.”

“There is no time for cut-and-dried monotony. There is time for work. And time for love. That leaves no other time.”

“A girl should be two things: who and what she wants.”

43

Svi koji su ikada pratili modu, moraju znati njeno ime, tj. njen nadimak. Pravo ime Koko Šanel je zapravo bilo Gabrijela Šasnel, da bi greškom crkvenog službenika njeno prezime bilo zapisano kao Šanel, a nadimak Koko je dobila godinama kasnije kada je nastupala kao zabavljačica na Montmartru. Žena koja je kreirala potpuno novi modni stil koji je promenio modu 20-og veka, a koji i danas živi i predstavlja simbol elegancije i otmenosti. Otvorila je svoju prvu prodavnicu 1909-e u kojoj su se prodavali ženski šeširi, tada važan detalj u odevnoj kombinaciji svake dame. Kasnije, Koko je počela da kreira i prodaje i garderobu, torbe, nakit i parfeme. Šanel broj 5 je prvi parfem koji se našao na policama širom sveta. Njeno modno carstvo rodilo se još dok je mala Gabrijela bila u širotištu. Naime, nakon smrti njenih siromašnih roditelja, Gabrijela je data na staranje opaticama koje su vodile pomenuto sirotište. Tamo je naučila krojački zanat koji će je proslaviti u celom svetu. Obožavala je modu i želela je da dizajnira šešire i garderobu. Novac za pokretanje svog biznisa dobijala je od svojih uticajnih prijatelja, a svoju šansu je maestralno iskoristila. Već nakon nekoliko godina od otvaranja prvog malog butika, Šanel je bila poštovana modna kuća sa nekoliko stotina radnika...Početkom 20-ih godina prošlog veka, Koko širi područje svog kreativnog delovanja na visoki modni dizajn, kreirajući komforne i elegantne kostime, haljine, ženske pantalone, nakit i parfeme.

44

Opra Vinfri

„Doing the best at this moment puts you in the best place for the next moment“.

„Surround yourself with only people who are going to lift you higher“.

“Do the one thing you think you cannot do. Fail at it. Try again. Do better the second time. The only people who never tumble are those who never mount the high wire.”

“You know you are on the road to success if you would do your job, and not be paid for it.”

“The big secret in life is that there is no big secret. Whatever your goal, you can get there if you’re willing to work.”

45

Najčešći opis priče Opre Vinfri je onaj koji govori da su čuda ipak moguća u životu. Ona je jedna od najuticajnijih žena na svetu. Pored toga se lako može nazvati kraljicom medija sa višemilionskim auditorijumom. Opra je i preduzetnica koja je ostavrila svoje snove i inspirisala milione žena da uzmu život u svoje ruke. Od razmišljanja o samoubistvu dok je bila tinejdžerka do toga da bude inspiracija svim ženama, Opra je prešla dug put.„Nikada o sebi nisam razmišljala kao o devojčici koja je siromašna i bez zaštite, već o nekome ko je predodređen da se sam bori za sebe i odgovora za svoje postupke“, rekla je u svojoj biografiji. Priča Opre Vinfri je veoma neobična, a rekli bismo sa sigurnošću i veoma teška. Rođena kao vanbračno dete jedne siromašne mlade žene, radnice koja je radila u fabrici pamuka u malom mestu u državi Misisipi 1954 godine. Njeno detinjstvo je odista bilo veoma teško. Ipak imala je i tu sreću da njena baka, koja ju je odgajala, smatrala da je za jednu crnu ženu ključ opstanka u modernom svetu obrazovanje i neprestano je motivisala Opru da uči i da se edukuje. Već sa 3 godine, ona je znala da čita i piše. „Učvrstila me u uverenju da mogu težiti tome da u životu puno postignem“ - rekla je Opra u svojoj biografiji i tako potvrdila da je korene njenog uspeha posadila njena baka još u detinjstvu. Kasnije, Opra je bila kod majke, pa kod oca i od tada je preživljavala zaista težak period, praćen nemaštinom i seksualnim zlostavljanjem. Opra ipak nije odustala. Kompletna stipendija na Univerzitetu u Tenesiju bila je ono što joj je dalo vetar u leđa. Tamo je studirala komunikaciju, a posle škole i vikendom je čitala vesti za 100 dolara nedeljno. Dolazak u Čikago 1983-e je za nju bio prekretnica. Mnogi su je uveravali da tamo neće uspeti jer je Čikago rasistički grad, a da je „talk-show“ kao format nešto što niko ne gleda. Ipak, istrajala je i njen stil rada ju je povezao sa ženama širom Amerike koje su je sve više pratile. Nekoliko meseci kasnije, vinula se u visine šou-biznisa. Pored toga, dobila je ulogu u filmu „Boja purpura“ za koju je nominovana za Oskara za najbolju sporednu žensku ulogu, a film je kasnije pretvoren u mjuzikl koji je premijeru imao na Brodveju 2005. godine. Opra je bila potpisana kao producent. U oktobru 1998. glumila je u filmu Ljubljeni, koji je osvojio Pulicerovu nаgrаdu. Od tog trenutka, njeno bogatstvo je bilo sve veće. Dobila je brojne nagrade za to što je inspirisala i pokazala da žene mogu da se popnu na one pozicije koje žele. Opra je često govorila da je za uspeh najvažniji stav i da ga je ona uspešno promenila od onoga: „ O, Bože, šta da radim“ do ovoga: „Ja mogu da uradim što god hoću!“Danas je producent i domaćin svog The Oprah Winfrey Show, kao i urednica svog magazina „O“ i webportala Oprah.com. „Oprah’s Angel Network“ je prikupila više od 70 milliona dolara i bavi se humanitarnim radom. Njena producentska kompanija „Harpo Productions Inc.“, kreirala je još jedan čuveni televizijski hit „Dr. Phil“, 2002-e.Pored toga, ona je suosnivač „Oxygen Media“, kablovske televizije koja emituje dvadesetčetvoročasovni program za žene. Od producenta do glumice, filantropa, izgleda da nema limita onome što Opra može da uradi.

46

Marta Stjuart

„Without an open-minded mind, you can never be a great success.“

“Build your business around something that you love – something that is inherently interesting to you.”

“I believe in a man and women being equal. I really believe that we can achieve anything we can set our minds to.”

“I really encourage entrepreneurs, if they have a great idea, to run with it. Find ways to finance, build, market.”

47

Njeno ime je svetski poznato i često se vezuje za ostvarenje tzv. „Američkog sna“. Poznavaoci kažu da je zajedno sa Oprom ona jedna od najuticajnijih žena u šou-biznisu. Njena poslovna imperija vredi nekoliko milijardi, a njen život je zanimljiv i buran. Marta je rođena u porodici poljskih doseljenika u okolini Nju Dzersija. Kako je porodica bila veoma skromna, takvo je bilo i Martino odrastanje. Ono što joj je kasnije donelo zlata vrednu biznis ideju jeste upravo ljubav koju su joj roditelji usadili prema kućnim i poslovima oko kuće: kuvanju, šivenju, sređivanju doma, vrtlarstvu...Bez obzira na to što je diplomirala istoriju i umetnost, što se bavila manekenstvom, i neko vreme radila kao agent na berzi-njen pravi uspon počinje sa objavljivanjem jedne knjige. Naime, Marta je u mestu Vesport gde je tada živela počela da se zanima za francusku kuhinju, te polako upušta u ugostiteljski biznis. U tome je bila veoma uspešna i lokalno poznata, te je i napisala knjigu koja se zove „U gostima kod Marte Stjuart“ gde je opisivala neke od njenih najboljih recepata, a pored toga je davala i savete o uređenju doma, planiranju venčanja...Kako je knjiga izazvala veoma pozitivne reakcije, Marta je postala poznata u celoj Americi. Nakon toga, počinje saradnju sa „K-martom“ čuvenim trgovinskim lancem, pokrenuvšu liniju proizvoda za domaćinstvo, a nešto kasnije i svoj magazin. Od tada, njeno poslovno carstvo je stalno raslo. Pored toga, u jednom periodu svoje karijere je bila i u zatvoru zbog malverzacije sa deonicama. Ipak, i od tog gubitka se oporavila i danas važi za jednu od najbogatijih Amerikanki, ženu koja je svoju strast ka udobnom i luksuznom životu pretvorila u biznis.

48

Džesika Alba

„I founded The Honest Company because I wanted safe, effective products that perform. After all, you shouldn’t have to choose between what works and what’s

good for you“.

49

Džesika Alba nije samo glumica, iako većina ljudi to misli i po tome je poznaje. Ona je uspešna poslovna žena koja je za nekoliko godina uspela da izgradi kompaniju koja vredi nekoliko milijardi. Osnivačica je startapa „Honest Co.“ koji se bavi proizvodnjom ekoloških proizvoda za domaćinstvo. Primer je kako uspešan biznis nastane kada otkrijete da na tržištu nema nečega što bi zadovoljilo vaše potrebe i odlučite da to napravite. Na ideju je došla kada je počela da traži bezbedne, ekološke, a efikasne proizvode za sebe i svoju porodicu, i nije bila zadovoljna. Odlučila je da je to ideja koja je vredna ulaganja. Ono što je zanimljivo je da Džesika kaže da joj je njena pređašnja slava pomogla u biznisu na dva načina: mogla je da bude stub sopstvenog brenda i lako se suočavala sa odbijanjem investitora, jer je kao glumica često bila izložena odbijanju na audicijama.

50

Gvinet Paltrou

“I look for people who have a slightly different perspective and are trying to move the needle a little bit and push boundaries.”

51

Još jedna čuvena glumica je odlučila da pokrene svoj biznis i to joj je donelo dobru zaradu. Gvinet za sebe kaže da je oduvek volela da preporučuje stvari, a danas je vlasnica poslovne imperije upravo zbog te svoje odlike. Tako je osnovala „Goop“ kompaniju koja je imala za cilj da preporučuje drugima, gde da idu, šta da kupe, šta da jedu... Zanimljiv je i podatak da je ime svoje kompanije kreirala tako što je između svojih inicijala dodala dva „oo“ jer je negde čula da sve uspešne kompanije imaju „oo“ u svom imenu. I tako je nastao Goop. Danas je to biznis koji donosi zavidne prihode bez obzira na to što je poslovanje praćeno brojnim kontraverzama. Veoma često je Gvinet nailazila na osude javnosti zbog promovisanja elitizma, neproverenih teorija o zdravlju i saveta koji nisu bili potkrepljeni činjenicama. Paradoksalno, to je uvek uticalo na sve veći promet na sajtu i sve veću vrednost biznisa.

52

Riz Viterspun

„I started this company to honor my Southern heritage and in particular my grandparents who were, and still are, the greatest influences in my life“

(about Draper Jeans)

„Hello Sunshine is on a mission to change the narrative for women“. (about Hello Sunshine)

53

Da se poznate dame često odlučuju za započinjanje sopstvenog biznisa bez obzira koliko su poznate i uspešne, dokaz je i dobitnica Oskara koja se može nazvati strastvenom preduzetnicom. Poslednjih nekoliko godina, osnovala je čak 3 kompanije. Osnovala je čak tri kompanije u proteklih nekoliko godina. Od produkcijske kuće, pa do modnog brenda „Draper Jeans“ čije i zaštitno lice, sve do multimedijske kompanije pod nazivom “Hello Sunshine”, koja će se baviti uključivanjem “ženske” literature u TV i film. Njena misija je da svaki svoj biznis razvije što uspešnije, a motive za započinjanje biznisa je najčešće nalazila u sebi i onome što voli.

54

A šta kažu uspešne preduzetnice iz Srbije?

A šta kažu uspešne preduzetnice iz Srbije?

55

Ana BabicBrend “ŠKRABAC”

Pronalazi inspiraciju svuda oko nas, luckasti crteži koji su preslikani na majice i ostale odevne i dekorativne predmete, imaju za cilj da nam predstave životne poruke kroz humor i zagonetke. Reč je o domaćem brendu „Škrabac“.Njihove radnje možete da pronađete u Beogradu i Novom Sadu, a svoje su proizvode plasirali na online platformu. Reči oca osnivačice Ane Babić glase: “ Idi gde god te zovu“, a ono što bi ona dodala jeste da ne ulazimo u preduzetništvo samo zbog novca nego iz ljubavi prema određenoj sferi.

Recite nam nešto o Vašem biznisu?

Škrabac je domaći brend u čijoj ponudi se mogu naći majice, dukserice, pidžame, šolje, rokovnici, čarape, kao i razni dekorativni i odevni predmeti sa šaljivim ilustracijama. U to ime vas pozivamo da bacite pogled na sajt www.skrabac.com, jer smo sigurni da će se za sve vas naći barem jedna poruka u kojoj ćete rado šetati. Škrabac proizvodi se prave od nule, a ono što je nama jako bitno je to da sarađuje sa domaćim proizvodnjama i dobavljačima, tako da je sve zaista *Made in Serbia with love*.

Kako ste došli na ideju da postanete preduzetnica, koji su bili Vaši motivi da krenete u realizaciju svog sna?

Postoje dva razloga zašto sam postala preduzetnica – nezadovoljstvo tadašnjom poslovnom situacijom i ljubav prema crtanju. U samom startu je postojao jedan “sketchbook” u kom sam ja na dnevnom nivou crtala razne stvari - anegdote, dešavanja, misli, mudrosti, poslovice, izreke, sve što može da se čuje svakodnevno. Zbog pozitivnih reakcija ljudi na crteže i posle dužeg razmatranja šta sa njima, rodila se ideje da se primene na neke konkretne proizvode.

56

Kako su izgledali Vaši poslovni počeci, i da li su Vas prepreke na koje ste nailazili terale da preispitate odluku o pokretanju posla ili su Vas dodatno motivisale da se borite još više?

Na početku jeste teško jer ima puno nepoznatih stvari, ali je i zabavno u isto vreme. Sve zavisi od ugla gledanja . I danas je isto kao na početku, uvek ima nešto novo i nešto što ne znaš, tako da je bitno negovati entuzijazam svaki dan. A što se tiče motivacije za pokretanja posla, bitno je naći stvar koja je samo vaša, nešto što biste voleli da radite čak i ako ne biste zarađivali od toga.

Koliki je izazov biti žena preduzetnica u današnje vreme?

Kao što sam već spomenula, svaki dan je novi izazov. Nema to veze sa vremenom u kom živiš, ima veze sa tim koliko s fleksibilan i spreman da se prilagodiš uslovima.

Koje su to osobine koje po Vašem mišljenju treba da poseduje žena koja želi da bude uspešna preduzetica?

Sposobnost sagledavanje situacije iz više uglova, tvrdoglavost, svojeglavost, spremnost na žrtvovanje ponekad, dečiji entuzijazam, gomila živaca i osmeh na licu .

Šta je po Vašem mišljenju to što definiše razliku između uspešnog i propalog preduzetničnog poduhvata?

Razlika nastaje kad se stvari od samog početka ne postave kako treba. Kada na lošim temeljima ponavljate iste rutine na svakodnevnom nivou, definitivno idete ka tome da propadnete. Ukoliko zapne i ne ide, pogledaj na drugi način, probaj na 10 načina, pitaj nekog za savet. Svaki dan je dobro napraviti mini analizu svih aspekata posla. Takođe bez kompletne posvećenosti, lako se izgube konci.

Koliko je važno pratiti novine koje industrija i trzište donosi, i da li je teško izboriti se sa konkurencijom?

Trudim se da budem upućena u tokove kao i da pratim rad konkurencije. Ne bih to nazvala borbom, jer svako ima svoju publiku, niko nikom ne „otima“ kupce. Po meni je bitnija stvar zadržati kupce, dobiti njihovo poverenje i truditi se da se zadrži kvalitet proizvoda. To će vas svakako odvojiti od konkurencije.

57

Da li Vi pratite inovacije i trendove u Vašoj oblasti?

Kao što već napisah, trudim se da imam uvid u novine. Trudim se da pored kreative pratim i ostale aspekte posla.

Kojim životnim lekcijama Vas je naučio ovaj životni potez i izbor?

Iako zvuči kao kliše, naučio me je da je sve moguće, samo treba naći pravi način kako doći do toga.

Šta biste poručili budućim preduzetnicama?

Izaberite stvar koju zaista volite, ne ulazite u preduzetništvo isključivo zbog novca. Ukoliko se trudite i radite svaki dan, novac će sigurno doći kao rezultat. Ne plašite se da postavljate pitanja, čak i ona za koje mislite da su glupa. Ako zapne, složi kockice na novi način. I što bi rekao moj tata „Gde god te zovu, ti idi“, nikad ne znaš koja prilika gde te čeka.

58

Vanja Valok„UNIKATNI KUTAK“

“Unikatni kutak” nije bio njen san iz detinjstva, ali da uz upornost treba i dobra ideja, svedoči nam osnivačica kompanije Vanja Valok. Smatra da konkurencija nije veliki problem jer u biznisu svako ima nešto drugačije da ponudi tržištu, unikatnost pogotovo. Njen put kreće od nule, a koliko je truda uložila u sve, ispričala nam je kroz razgovor.

Recite nam nešto o Vašem biznisu?

Moj “biznis” se zove Unikatni kutak i postoji više od 5 godina. Osmišljen je od početka kao neka vrsta Concept stor-a. Počeo je kao udruženje pa preko zanatske radnje do danas, već ozbiljnog, doo preduzeća. Upravo taj početak, odnosno udruženje je i sama ideja radnje. Udruženje umetnika, hobista, dizajnera i svih kreativnih ljudi koji žele da plasiraju svoje kreativne radove široj publici.

Kako ste došli na ideju da postanete preduzetnica, koji su bili Vaši motivi da krenete u realizaciju svog sna?

Nemam neki konkretan odgovor na ovo pitanje. Ne bih bila iskrena kada bih rekla da je ovo moj san iz detinjstva. Desilo se nizom čudnih okolnosti da sam već imala postojeću firmu koja mi je na neki način nametnuta i koja se bavila poslom koji meni nije niti u jednom segmentu blizak. Kako sam se duže vreme “gušila” u tom poslu počela sam da tražim beg ili način da se bavim nečim što mi je blisko, što volim i u čemu bih mogla da se snađem. Kako volim da crtam, volim modu, oduvek prekrajam i smišljam nove stvari poželela sam da to bude neka vrsta modnog studija, zatim upoznajem Jasminu koja slika na svili,

59

predlažem joj da svoje ešarpe prodaje kod mene, ona daje neke nove predloge i tako malo po malo dođemo do ideje koja je ustvari danas Unikatni kutak.

Kako su izgledali Vaši poslovni počeci, i da li su Vas prepreke na koje ste nailazili terale da preispitate odluku o pokretanju posla ili su Vas dodatno motivisale da se borite još više?

Počeci su bili, da se tako izrazim-grozni. Znaš manje od ništa, imaš ideju ali ne postoji niko ko može da ti objasni kako treba da posluješ da bude u skladu sa zakonom, da sve bude kako treba odnosno regularno. Obilazile smo knjigovođe, pravnike, advokate, poreske službenike i inspektore i svi su imali potpuno različito mišljenje i stav o tome kako treba da se firma otvori, u kom obliku, pod kojojm šifrom dealtnosti....Sve što imalo iskače iz šablona u našoj administraciji jednostavno nema rešenje a u Unikatnom kutku ništa nije bilo po šablonu. Moram da priznam da je Jasmina tu odradila lavovski deo posla, ona je onaj tip čoveka koji ispita sve opcije, ne stidi se da kuca na vrata silnih kancelarija, zove, pita, traži...Ja sam onaj kreativni čudak što više voli da smišlja rešenja ali ipak ostane u senci. I pored nje takve, neumorne, bilo je mnogo situacija kada smo htele da dignemo ruke od svega, tu onda opet stupam ja da je ohrabrim, izmislim neki novi način koji predložimo ustanovama i pravnicima i knjigovođama i eto... Na kraju smo se izborile. Nije nas niti jednog trenutka ta “nerešiva” situacija motivisala da se borimo više, motivisala nas je samo naša ideja, koja je lepa i kreativna i samo zbog te ideje i vere u nas smo nastavile borbu.

Koliki je izazov biti žena preduzetnica u današnje vreme?

Ne mislim da je ništa manje niti više teško nego muškarcu preduzetniku-početniku. U ovoj našoj crnoj rupi administracije mislim da svi plivamo isto. Ukoliko imaš snage i volje nekako i isplivaš- ili ne. Mora baš mnogo stvari da se poklopi da bi uspeo da se izboriš i mislim da je pol u toj priči poslednja stavka na spisku. Izazov je upuštati se u privatan posao i nije ni malo lako.

Koje su to osobine koje po Vašem mišljenju treba da poseduje žena koja želi da bude uspešna preduzetica?

Dobra ideja na prvom mestu. Bez dobre ideje vam ni upornost neće mnogo značiti. Zatim upornost, široki vidici, želja za usavršavanjem i napredovanjem i

60

vera u sebe i svoju ideju. Sposobnost da saslušate svakoga ali da imate odličan filter i znate šta je za vas a šta nije. Jasan cilj i iskrenost prema sebi, na kraju krajeva, mnogo je bitno da ste sami svesni šta možete a za šta vam je potreba pomoć.

Šta je po Vašem mišljenju to što definiše razliku između uspešnog i propalog preduzetničnog poduhvata?

Jasan cilj i iskrenost, kao što rekoh, je jako bitna stavka. Sam cilj i sve preko toga su ozbiljni uspesi, bilo da su na nivou hobija ili ozbiljnog posla.

Koliko je važno pratiti novine koje industrija i trzište donosi, i da li je teško izboriti se sa konkurencijom?

Smatram da je bitno, treba ih uvek pratiti ali ih se ne treba slepo pridržavati. Kada smo počinjale nismo imale konkurenciju i u početku kada su počele da se otvaraju radnje sličnog tipa u Novom Sadu, moram priznati da sam bila malo u strahu, međutim shvatila sam da smo svi različiti i da upravo to nas i definiše. Svaka priča je drugačija i ima mesta za sve ukoliko uvek ostavite svoj pečat u onome što radite.

Da li Vi pratite inovacije i trendove u Vašoj oblasti?

Uvek pratim sve trendove, drugačije ne bih opstala na tržištu.

Kojim životnim lekcijama Vas je naučio ovaj životni potez i izbor?

Ne igraj na prvu loptu! To sam shvatila na teži način.Šta biste poručili budućim preduzetnicama?Teško je i stresno i naporno i puno apsurda, ali ukoliko verujete u svoju ideju samo napred. Uspeh ne dolazi brzo, potrebne su godine da stignete po prvog zacrtanog cilja, posle samo podižete lestvicu (postepeno) i svaki svedeći ostvaren cilj donosi ogromno zadovoljstvo.

61

Ivana Stevanovic“POLY PAPER”

Društvene mreže su koristile kako bi mlada i uspešna grafička dizajnerka, Ivana Stevanović, putem fotografija predstavila svoje proizvode od papira. Njen profil na Instagramu pod nazivom “Poly paper” trenutno broji oko 7,110 pratilaca, a kako sama kaže, verovanje i oslanjanje na samu sebe je u suštini dovelo do pokretanja biznisa prekoonline platforme i istrajnosti u istom.

Recite nam nešto o Vašem biznisu?Bavim se izradom “Poly Paper” figura. Prva realizacija je krenula nakon što sam drugarici za rođendan napravila rukotvorinu od papira, te sam nakon toga uz mnogobrojne pohvale došla do zaključka da je ovo moj “prozor u svet”. Moj biznis traje relativno kratko, a ono što bih istaknula da mi za pokretanje biznisa nije trebalo mnogo uloga, samo papir i internet za promovisanje.Kako ste došli na ideju da postanete preduzetnica, koji su bili Vaši motivi da krenete u realizaciju svog sna? Izrada geometrijskih figura od papira se rodila prošle godine u decembru. Znala sam da imam proizvod koji je jedinstven na domaćem tržištu, a i prvobitna potražnja me je ohrabrila da se slobodno upustim u preduzetničke vode. Kad osetiš čari posla, retko ko može da odustane, pogotovo jer je ta početna motivacija uvek za 20 posto veća od trenutne mogućnosti.

Kako su izgledali Vaši poslovni počeci, i da li su Vas prepreke na koje ste nailazili terale da preispitate odluku o pokretanju posla ili su Vas dodatno motivisale da se borite još više?Prepreka zaista nije bilo, nalazila sam samo za pozitivne komentare i jako brzu potražnju za mojim proizvodima, tako da mi je to “dalo vetar u leđa” da se posvetim tome potpuno.

62

Koliki je izazov biti zena preduzetnica u danasnje vreme?

Verovatno to što i dalje postoje ljudi koji više veruju muškarcu kada je bilo koji posao u pitanju, a žene se često smatraju neozbiljnim i nedovoljno stučnim. Meni je to samo izazov više da dokažem suprotno. Koja uspešna žena ne bi potvrdila ove moje reči?

Koje su to osobine koje po Vašem mišljenju treba da poseduje žena koja želi da bude uspešna preduzetnica?

Važno je da jako dobro poznaje oblast svog preduzetništva i proizvod, da bude vrlo sigurna u sebe i to što radi, svaka sumnja i nesigurnost je uočljiva, i samim tim ne pokazuje lepu sliku niti o sebi niti o svom proizvodu.

Šta je po Vašem mišljenju to što definiše razliku između uspešnog i propalog preduzetničnog poduhvata?

Upornost i požrtvovanost. Kad radiš za sebe, ne postoji dovoljan broj sati rada, premalo sna, previše zalaganja u svoj proizvod. Dati uvek svoj maksimum i na kraju se uvek to isplati, ali zaista uvek.

Koliko je važno pratiti novine koje industrija i trzište donosi, i da li je teško izboriti se sa konkurencijom?

Vrlo je važno pratiti novine, i ne samo pratiti nego ih i stvarati, a za sve to je potrebna volja, jaka želja i kreativnost, u nedostatku kreativnosti, upornost je glavni ključ uspeha.

Da li Vi pratite inovacije i trendove u Vašoj oblasti?

Naravno, uvek sam u toku sa svim novitetima, kao što sam spomenula u prethodnom pitanju, inovacije i konkurencija idu ruku pod ruku.

Kojim životnim lekcijama Vas je naučio ovaj životni potez i izbor?

Da ne mogu da se oslonim na nikoga sem na sebe samu, i to mi se pokazalo kao najbolji recept za uspeh. Ne očekivati ništa od drugih, nego samo gurati sebe do krajnjih granica, pa onda jos malo preko.

63

Dusica SavicDizajnerka istoimenog brenda odeće i modnih dodataka

“MUFFIN ACCESSORIES”

Dušica Savić, uspešna je mlada preduzetnica koja je razvila dva sopstvena brenda. Ona dizajnira modne dodatke pod nazivom “Muffin Accessories” i odeću potpisanu njenim imenom i prezimenom, poput majica i haljina. U razgovoru sa njom saznali smo da je ona počela sa željom da izrađuje unikatne predmete, kao i sa ciljem motivisanja žena da ne prate slepo trendove. Mlade preduzetnice savetuje da se sete svaki put kada budu na rubu od odustajanja koliko truda, novca i vremena su uložili da bi nešto ostvarili, jer onda je želja za napredovanjem, kako Dušica navodi, još veća.

Recite nam nešto o Vašem biznisu?

Već sedam i po godina bavim se ručnom izradom nakita i vlasnica sam brenda “Muffin Accessories”, a pet godina dizajniram i izrađujem odeću i torbe pod brendom “Dušica Savić”, namenjenom devojkama i ženama koje znaju da cene ručni rad, ne prate slepo trendove već za sebe biraju ono u čemu se dobro osećaju.

Kako ste došli na ideju da postanete preduzetnica, koji su bili Vaši motivi da krenete u realizaciju svog sna?

Najveći motiv jeste ljubav prema poslu koji radim, mogućnost da stvaram unikatne predmete, a da ujedno od toga i živim. Samim tim prirodno je bilo da pokrenem nešto svoje, gde mogu da utičem na kompletan proizvodni proces.

Kako su izgledali Vaši poslovni počeci, i da li su Vas prepreke na koje ste nailazili terale da preispitate odluku o pokretanju posla ili su Vas dodatno motivisale da se borite još više?

64

U mom slučaju sve je počelo kao hobi pre mnogo godina nastankom brenda nakita, dok sam bila student četvrte godine pejzažne arhitekture. Tada sam još uvek mislila da ću po završetku fakulteta raditi u struci. Međutim hobi je vremenom počeo da donosi veću zaradu i kroz nekoliko godina stekli su se finansijski uslovi da pokrenem nešto ozbiljnije, a to je bio brend garderobe, pre 5 godina. Bilo je dosta prepreka. Morala sam da učim mnogo o procesima od nastanka same ideje do plasiranja proizvoda na tržište. Prošla sam veliki broj obuka, radionica i seminara, što je zahtevalo mnogo vremena i učenja. Ne mogu da kažem da je to nešto što mi je teško palo jer se dešavalo nekako u hodu, polako sam usvajala jednu po jednu stvar i primenjivala je u praksi. Mnogo puta sam preispitivala svoje odluke, ali sam svaki put imala sve veću želju da nastavim dalje. Kada počnete da preispitujete svaki svoj korak u poslu setite se koliko truda, novca i vremena ste uložili kao i mnogih uspeha koje ste ostvarili do tog momenta i to je nešto što vas podstakne da se potrudite jos više.

Koliki je izazov biti žena preduzetnica u današnje vreme?

Izazov je velik jer sve zavisi od vas i od odluka koje donosite. Ako nemate stalan posao, a pokrećete nešto svoje pritisak je samim tim mnogo veći, jer ako ne uspete u tome ne samo da možete biti na nuli nego i u minusu. Na sreću danas postoji veliki broj radionica, seminara i konkursa gde možete steći potrebno znanje, dobiti finansijsku podršku kao i podršku u vidu savetovanja koje vam znatno mogu olakšati kompletan proces započinjanja i razvijanja posla.

Koje su to osobine koje po Vašem mišljenju treba da poseduje žena koja želi da bude uspešna preduzetica?

Moraju biti uporne i strpljive, jer se nekada stvari odvijaju mnogo sporije nego što smo zamislili.

Šta je po Vašem mišljenju to što definiše razliku između uspešnog i propalog preduzetničnog poduhvata?

Iza svakog uspešnog preduzetničkog poduhvata stoji osoba koja voli ono čime se bavi i tome je maksimalno posvećena. Potrebno je da imate jasnu ideju i detaljno razradite poslovni plan pre pokretanja bilo kakvog posla i time smanjite rizik od neuspeha.

65

Koliko je važno pratiti novine koje industrija i trzište donosi, i da li je teško izboriti se sa konkurencijom?

Smatram da je vrlo važno pratiti promene i novine. Naravno da ne treba nužno da usvojimo svaku od njih, jer možda nije svaka dobra za naš biznis, ali svakako da moramo biti u toku. Poslovni svet se menja iz dana u dan, pogotovo kada je reč o kreativnoj industriji. Konkurencija je velika, ali svaki brend je priča za sebe I to je ono čemu treba da težimo i verujem da na tržištu ima mesta za sve.

Da li Vi pratite inovacije i trendove u Vašoj oblasti?

Da, jer su trendovi i inovacije nešto što je neizostavno u kreativnoj industriji. Ali kada je reč o mojim kreacijama želim da ostanem dosledna svom stilu i budem prepoznatljiva po njemu.

Kojim životnim lekcijama Vas je naučio ovaj životni potez i izbor?

Da uvek moram da dam sve od sebe i da radim pet puta više, da nije svaka ideja dobra, da je ok pogrešiti, rizikovati i početi sve iz početka i što je najbitnije, da u najtežim momentima verujem u sebe jer možda baš tad niko drugi neće.

Šta biste poručili budućim preduzetnicama?

Da budu svesne da niko nije uspeo preko noći iako nam se često čini da je tako. Iza svačijeg uspeha stoji mnogo sati rada, planiranja, usavršavanja i ulaganja, da znaju da je u redu nekad zatražiti pomoć i podršku jer se niko od nas ne razume u sve. Verujte u sebe i budite ponosne na svaki svoj uspeh.

66

Jelena Rakic & Jelena DucicDizajnerke brenda “CITAT TORBE”

Bez obzira što postoje samo tri godine, Citat torbe su pronašle svoje “mesto na tržištu“. Naime, radi se o premium kožnim torbama koje u svojoj unutrašnjosti imaju citate po sopstvenom izboru. Šta je ono što ih je motivisalo da pokrenu biznis i kako su izgledali njihovi poslovni počeci, govoriće osnivačice Jelena&Jelena.

Recite nam nešto o Vašem biznisu?

Naš brend se zove Citat torbe i postojimo tri godine na tržištu. U pitanju su premium kožne ženske torbe koje naši divni majstori ručno izrađuju u malim serijama.

Kako ste došli na ideju da postanete preduzetnice, koji su bili Vaši motivi da krenete u realizaciju svog sna?

Citat torbe su posebne po tome što svaka ima citat u unutrašnjosti torbe koji stampamo na slikarskom platnu i oblažemo ga kožom. Omiljeni citat ili neku ličnu poruku, biraju kupci. Inspirisane smo estetikom i vrednostima zlatnog doba Holivuda, naši modeli su tako dobili imena po našim muzama. Tako da imamo modele: Merlin, Odry, Grejs, Brižit, Vivijen, Moniku...

Kako su izgledali Vaši poslovni počeci, i da li su Vas prepreke na koje ste nailazili terale da preispitate odluku o pokretanju posla ili su Vas dodatno motivisale da se borite još više?

Obe smo slabe na torbe, a inače smo ljubitelji i poštovaoci ručne izrade jer znamo koliko strpljenja, znanja i ljubavi je neophodno za takvu vrstu zanata koji izumire. Želele smo da izađemo iz zone konfora i da kroz ovaj posao izrazimo

67

svoju kreativnost i sebe na neki način. Poželele smo da radimo posao koji će u nama probuditi potencijal koji se nalazi u nama neiskorišćen. Ukoliko uđjete u neki poslovni poduhvat, u neku novinu, izuzetno je važno da sebe ne opteretite očekivanjima, strahovima. Poenta je da se zabavljate i da svaku prepreku posmatrate kao izazov. Beskrajna vera da je sve moguće uz odsustvo mračnih misli, kukanja na sistem i negodovanja. Pozitivna atmosfera i entuzijazam su izuzetno biti i kada ne ide i kada se čini da nema rešenja. Mi smo se zaista zabavljale i na samom početku iskoristite taj osećaj kada nemate pritiska i očekivanja da budete produktivni.Kasnije dolazi potreba da treba da budete sve bolji i bolji. Prepreke nisu samo na početku, prepreke su sastavni deo i života i posla. Važno je na koji način ih posmatrate i kojom eneregijom ih rešavate.

Koliki je izazov biti zena preduzetnica u današnje vreme?

Za sada ne osećamo u poslovanju ni prednost ni težinu toga što smo ženski pol. Ono što primećujemo jeste da su žene u poslu sve više solidarne i otvorene za podršku i saradnju. Da biste pronašli takve saradnike i partnere u poslu, neophodno je da radite na sebe i budete to što želite da dobijete u poslovanju.

Koje su to osobine koje po Vašem mišljenju treba da poseduje žena koja želi da bude uspešna preduzetica?

Iskrenost, dobra organizovanost, optimizam i osećaj kada treba biti uporan, a kada pustiti da se stvari odvijaju prirodnim putem su osobine koje nama služe u poslovanju i u odnosu jedna prema drugoj.

Šta je po Vašem mišljenju to što definiše razliku između uspešnog i propalog preduzetničnog poduhvata?

Mislimo da su prevelika očekivanja , manjak vere i upornosti, razlozi zbog kojih se ide ka neuspehu. Danas većina želi sve i odmah. Mi ulažemo dosta vremena, truda i učenja u naš posao koji nema radno vreme. Ako imate strast prema tome što radite i ljubav, onda i ne osećate da radite. Zarada ne dolazi odmah i to je razlog odustajanja, ali to je isto tako dokaz da je vaš početni inpuls bio novac, a ne ljubav. Novac je nešto što se događa kao rezultat ljubavi prema poslu koji radite.

68

Koliko je važno pratiti novine koje industrija i trzište donosi, i da li je teško izboriti se sa konkurencijom?

Novine koje industrija i tržište donosi su od velike važnosti i neophodno je uvek biti u toku ,ali još važnije je ne dozvoliti da postaneš deo mašine i zaboraviš svrhu svog puta, a to je da uživaš u procesu rada jer samo tako će posao opstati i kada naiđete na prepreke. Sto se tiče konkurencije, važno je poštovati svakog pojedinačno. Konkurenciju smatramo kao nekog ko nas podstice da budemo još bolji i verujemo da za svakog ima mesta na tržištu. Radujemo se tuđem uspehu.

Da li Vi pratite inovacije i trendove u vašoj oblasti?

Važno je odgovoriti na trendove koje tržište nudi, ali isto tako i zadržati svoj stil i biti prepoznatljiv po nečemu specifičnom. Smatramo da smo uspeli napraviti savršen balans između onoga sto je trenutno aktuelno i stare dobre klasike koja je naša vodilja.

Kojim životnim lekcijama Vas je naučio ovaj životni potez i izbor?

Ovo je put ne samo našeg poslovnog razvoja i sticanja mnogobrojnih veština iz sveta biznisa, nego i razvoj naše ličnosti gde smo toliko naučile o sebi, koliko možemo, koliko treba da verujemo u sebe, koliko je sve moguće. Lekcije nam često dolaze i na dnevnom nivou, o nama kao poslovnim ljudima, kao prijateljima, kao partnerima, kao ljudima. Ovo je put gde se zaista razvijate na više nivoa.

Šta biste poručili budućim preduzetnicama?

Budućim preduzetnicima savetujemo da pre samog početka poslovanja, prvo porade na svom ličnom razvoju. Na samopouzdanju ,optimizmu i da zavole sebe jer to je ona karika koja vas najčvršće drži i kada je najteže. Budite hrabre, smele i pratite svoje osećaje, oni će vas dovesti do svakog cilja.

69

Sanja Melkus i Violeta Ivkovic“TRUFFTRUFF” Tartufi

TruffTruff je mala porodična kompanija iz Novog Sada koju vode dve odvažne i veoma harizmatične žene, Sanja i Violeta. Njihovo poslovanje počinje 2017. godine, a prvenstveno za svoju kompaniju kažu da je porodična zbog toga što su njihove porodice uključene u izgradnju brenda TruffTruff. Za njih je svaki uspešan biznis pošten biznis sa zdravom osnovom , a zašto se smatraju ženama sa velikim Ž otkrile su nam kroz razgovor sa njima..

Recite nam nešto o Vašem biznisu?

Mi smo mala porodična kompanija, bavimo se proizvodima od tartufa i od njih pravimo različite namaze ili uljane marinade. Postojimo tek godinu dana ali za to vreme je uspele smo da zagolicamo maštu u mnogim ljubiteljima hedonističke hrane.

Kako ste došli na ideju da postanete preduzetnice, koji su bili Vaši motivi da krenete u realizaciju svog sna?

Na ideju da se bavimo preduzetništvom došle smo spontano u momentima kada smo se pojedinačno borile sa velikim nezadovoljstvom u kompanijama za koje smo radile. Motivi su bili različiti ali su svi vodili ka istom cilju, napraviti sopstvenu firmu od koje ćemo moći da živimo, a da se ne grčimo i ne provodimo dragocene sate u tuđim firmama. Za tuđu decu.

70

Kako su izgledali Vaši poslovni počeci, i da li su Vas prepreke na koje ste nailazili terale da preispitate odluku o pokretanju posla ili su Vas dodatno motivisale da se borite još više?

Posao koji smo izabrale, a to je sve vezano za tartufe, nije ni malo lak kako na prvu loptu izgleda. Sve je obavijeno velom tajne, niko ne želi da podeli svoje iskustvo, ne daj bože recept ili tako nešto slično, internet je nem o tartufima ustvari, tako da smo same morale sve, korak po korak. Zanimljivo je bilo i tad, a i sad se jos uvek provodimo kao u luna parku. Prepreke su tu da se prevaziđu, a nije se još niko probudio, a da ne treba da reši neki manji ili veći problem. Sve je korak po korak, nekad odeš i dva unazad, a samo pola napred. Ali ideš, po malo, pa se sve nekako složi.

Koliki je izazov biti zena preduzetnica u današnje vreme?

Pa, izazov svakako jeste veći. Žene imaju mnogo više obaveza od muškaraca u našem društvu. Ali, mi smo žene sa velikim Ž. Možemo sve. I sve istovremeno. Mada, da se uozbiljimo malo… Nije lako biti preduzetnik u Srbiji bilo da ste muškarac ili žena. U svakom slučaju moraš imati dobre i jasne motive i težiti da što pre stigneš do svog cilja.

Koje su to osobine koje po Vašem mišljenju treba da poseduje žena koja želi da bude uspešna preduzetica?

Treba da ima ono nešto što će je gurati napred i kad je loše volje, kad je život ošamari tako da ne zna kako da ustane. To je nešto iznutra. Adrenalin možda. Da je svesna sebe i ljudi oko sebe. Da se razmišlja o tome ko želi da postane. Mislimo da to nije uopšte stvar pola, nego osobe.

Šta je po Vašem mišljenju to što definiše razliku između uspešnog i propalog preduzetničnog poduhvata?

Po našem mišljenju uspešan biznis je pošten biznis, sa zdravim osnovama. Možda je cilj dalji, ali je jastuk noću mekši i udobniji. To je stvar vaspitanja. Neuspeh je takođe deo života. Ne ide sve uvek glatko, već skroz obrnuto. Malo slikovitije da objasnimo ovo. Na primer, skok sa motkom u atletici. Koliko se tom sportisti dešava da obori prečku u skoku? Ali šta radi kad je napokon preskoči? Diže visinu, dodaje sebi novi cilj. Tako je sa svim neuspesima. Otresi prašinu, pogledaj šta si naučio i napred.

71

Koliko je važno pratiti novine koje industrija i trzište donosi, i da li je teško izboriti se sa konkurencijom? Da li vi pratite inovacije i trendove u vašoj oblasti?

Naravno, možda je i najvažnije to da se kontroliše i prati i konkurencija i inovacije. Mi to radimo zbog usavršavanja sopstvenog brenda. Konkurencija je važna. Gledamo je sa zdravim stavom. Tera nas da budemo bolji, inovativniji i konkurentniji.

Kojim životnim lekcijama vas je naučio ovaj životni potez i izbor?

Životne lekcije. svaki dan učimo nešto novo. Strpljenje je najbitnije. Strpljen spašen. Naša parola!

Šta biste poručili budućim preduzetnicama?

Verujte u sebe. Podrška okoline je jako važna, ali ne presudna. Promišljajte svakodnevno o svojoj ideji, a u jednom trenutku stvoriće ti se jasna slika da je sad pravi momenat da se upustite u posao. Samo hrabro. Ako si žena možeš!

72

Jelena PopovicOrganska hrana

U nastavku ćemo se upoznati sa vrednom i ambicioznom apsolventkinjom Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu sa smera agroekonomija, Jelenom Popović, koja je pre dve godine počela sa proizvodnjom organskog voća i povrća. Bavljenje baštovanstvom i organskim uzgojem voća, povrća i začinskog i lekovito bilja protkano je i ljubavlju prema zdravom životu i prirodi.

Kako ste došli na ideju da postanete preduzetnica, koji su bili Vaši motivi da krenete u realizaciju svog sna?

Naveo me je jedan tužan životni događaj, a to je dedina smrt. To je bio taj neki presudni momenat kada sam donela odluku i obećala da ću preuzeti sve na sebe, iako mi tog trenutka niko nije verovao da sam ozbiljna i da ću to moći. Bio je tu i neki inat da napravim nešto svoje, da ne čekam da se posao nađe sam i da sedim kući i kukam. Znajući iz prethodnih iskustava koliko je teško raditi kod privatnika, s’ time što nemaš prava glasa i što samo ćutiš i radiš što ti se kaže, ja sam želela da stvorim nešto sama i da budem kako se kaže “sama svoj gazda”.

Kako su izgledali Vaši poslovni počeci, i da li su Vas prepreke na koje ste nailazili terale da preispitate odluku o pokretanju posla ili su Vas dodatno motivisale da se borite još više?

Na samom početku sam pravila plan kako da rasporedim kulture, i koje da posadim da bi sebi olakšala jer je površina poprilično bila velika za mene samu. Prvo što sam rešila da posadim jesu maline. Posadila sam oko 500 sadnica

73

sorte Polana i Vilamet, to mi je zauzelo oko trećinu bašte. Moja prva godina proizvodnje maline je ustvari bila i najlošija jer je cena na otkupu bila u pola manja od prethodne. Bilo mi je teško, ne mogu reći da nije. Snalazila sam se tako samo da bi bila bar na nekoj nuli što se tiče troškova. Te 2016-te godine sam odradila i sistem za navodnjavanje (kap po kap) i mrežu za zasenu maline. Budući da pet godina nismo koristili nikakva hemijska sredstva za tretiranje u bašti, odlučila sam da se bavim organskom poljoprivredom. Prvenstveno sam to želela zbog sebe i porodice, ali kako je prolazilo vreme odlučila sam da moji proizvodi budu dostupni i drugim ljudima koji žele da se hrane kvalitetno i zdravo. Te godine sam posadila i jagode-oko 200 sadnica. Sledeće što sam imala u planu bio je plastenik, jer je sve pored toga bilo teže za organizaciju. Kasnije se pokazalo da su kontrolisani uslovi mnogo bolji i olakšavaju rad. Sledeće godine sam odlučila da ipak ne odustajem od malina kao većina ljudi u mojoj okolini zato što je cena niska, već da nađem neku alternativu. Krenula sam da pravim domaće sirupe, pekmeze i likere od organski uzgajane maline. Počela sam da uzgajam i paradajz, papriku, krastavac, salatu, spanać, luk i mnogobrojno povrće kao i lekovito-začinsko bilje.

Koliki je izazov biti žena preduzetnica u današnje vreme?

Smatram da je veliki. Retko ko veruje u početku da žena može nešto sama da postigne, a pogotovo da istraje u tome. Ja sam se najviše naslušala pitanja: “Da li je moguće da se tako mlada devojka bavi poljoprivredom? Da li ti sve to sama radiš?”

Koje su to osobine koje po Vašem mišljenju treba da poseduje žena koja želi da bude uspešna preduzetnica?

Osobine koje žena preduzetnica treba da poseduje po meni: upornost, snalažljivost, da bude vredna, komunikativna, da ne da na sebe i da ne dozvoljava da je težak period i zli jezici sputavaju u njenoj zamisli.

Šta je po Vašem mišljenju to što definiše razliku između uspešnog i propalog preduzetničnog poduhvata?

Rekla bih da je uspešan poduhvat kada se vidi napredak, ako vi dajete 100 posto sebe u neki posao onda on ne može da bude neuspešan. Svakodnevno treba raditi, usavršavati se i učiti i napredak će doći sam od sebe. Ako uspete da svake godine uložite u nešto što ste zamislile, onda ste na pravom putu.

74

Koliko je važno pratiti novine koje industrija i trzište donosi, i da li je teško izboriti se sa konkurencijom?

Ja radim na malom tržištu i sama sebi formiram cene prema tome koliko cenim ono što sam proizvela. Ne bavim se toliko time šta i kako drugi rade, ali što se tiče konkurencije nje će uvek biti, zato je najbitnije da se stekne poverenje ljudi prvenstveno kvalitetom hrane koja se nudi pa tek onda cenom. Jednom kad se to poverenje dobije, kad ljudi krenu da Vas hvale iz dana u dan zaboravljate na konkurenciju, i trudite se da im ponudite još više i još bolje. Naravno konkurencija može biti i pozitivna stvar jer nismo svi isti, i na ljudima je da odluče ko im više odgovara.

Da li Vi pratite inovacije i trendove u Vašoj oblasti?

Trendovi i inovacije treba da se prate, ako je nešto monotono pre ili kasnije će da dosadi ljudima. Uvek treba da se trudite da im pružite nešto što je trenutno popularno i što se traži.

Kojim životnim lekcijama Vas je naučio ovaj životni potez i izbor?

Smatram da sam u ovaj posao ušla kao poprilično mlada osoba i da me još dosta toga čeka, ali ono što je sigurno jeste da sam naučila kako da se snađem u situacijama kada je najteže i kada niko ne veruje u vas. Uvek volim da kažem ‘Najlakše je uzeti i poseći sve maline ili ih jednostavno pustiti da urastu u travi. Treba sačuvati te iste sadnice za neke druge nadam se i bolje godine koje dolaze, i naći alternativu u tome kako na najpametniji način iskoristiti to zdravo voće’.

Šta biste poručili budućim preduzetnicama?

Verujte u sebe i svoj potencijal, i ne dozvolite da Vas nečije reči sputaju. Treba samo verovati u svoje snove i biti uporan, i oni će se vremenom ostvariti, dodala je ambiciozno Jelena.

75

Milana SadzakovRučna izrada leptir mašni

Za Milanu Sadžakov, ručna izrada leptir mašni svakodnevno predstavlja izazov. Smatra da svaki poduhvat može da propadne ako od njega odustanemo ili ne smišljamo nove načine za opstanak. Na svom ličnom primeru ispričala nam je o njenom kreativnom biznisu, kao i naporu sa kojim se žena susreće kada odluči da istovremeno bude uspešna preduzenica i majka.

Recite nam nešto o Vašem biznisu?

Bavim se proizvodnjom originalnih modnih dodataka od pleksiglasa, odnosno leptir mašni i nakita u obliku mašne, jedinstvenog dizajna i patentiranog načina izrade. Svaka mašna je ručni rad i unikatna je.

Kako ste došli na ideju da postanete preduzetnica, koji su bili Vaši motivi da krenete u realizaciju svog sna?

Posle fakulteta sam radila u privatnom, a onda i u državnom sektoru, ali sam sve vreme želela više i znala da mogu da postignem više od toga da samo radim za nekog, a da drugi ubire plodove. Međutim to iskustvo je i vrlo značajno, što kao podsticaj u teškim preduzetničkim trenucima, isto tako i kao veliko stečeno iskustvo, jer uglavnom posle fakulteta imamo puno drugačiju predstavu o poslu nego što je zaista u realnosti.

Kako su izgledali Vaši poslovni počeci, i da li su Vas prepreke na koje ste nailazili terale da preispitate odluku o pokretanju posla ili su Vas dodatno motivisale da se borite još više?

Bilo je raznih teških momenata i nažalost još uvek ih ima, znam i puno uspešnije od mene koji i dalje nailaze na prepreke. Moram priznati da je izuzetno teško nekad ostati na nogama i držati se svog sna. Zato je jako bitno imati jak motiv,

76

bilo da je to da nećete da se vratite na stari posao ili jednostavno želja da jednog dana vladate svetom. Mene su srećom sve prepreke do sad terale da budem još upornija i da dokažem sebi i svima da ja to mogu.

Koliki je izazov biti žena preduzetnica u današnje vreme?

Izazov je ogroman uopšte biti preduzetnik, bez obzira na pol. Nisam naišla još na bilo kakvo nipodaštavanje ili otežavanje od strane poslovnih saradnika zato što sam žena. Kad žena izgradi porodicu, tad je teže izbalansirati posao i privatni život, al ne bi bilo drugačije ni da radim u nekoj kompaniji.

Koje su to osobine koje po Vašem mišljenju treba da poseduje žena koja želi da bude uspešna preduzetica?

Žena mora biti borac, mora znati šta hoće i mora biti svestrana. Mora se pomiriti sa tim da će na početku sve sama morati da radi, i da vodi biznis i da vodi društvene mreže biznisa, i jos puno drugih stvari, sem ako naravno ne ulazi u biznis sa nekim većim kapitalom.

Šta je po Vašem mišljenju to što definiše razliku između uspešnog i propalog preduzetničnog poduhvata?

Mislim da svaka ideja ako se dovoljno dugo istraje sa njom i naravno uz dozu sreće može biti dobar preduzetnički poduhvat, svaki poduhvat će propasti ako od njega odustanete ili ne smišljate stalno nove načine kako da ga progurate i spasete.

Koliko je važno pratiti novine koje industrija i trzište donosi, i da li je teško izboriti se sa konkurencijom?

Izuzetno je bitno ići u korak sa novinama, ali treba i voditi računa i iskorisititi ih na pravi i pametan način. Nisam toliko imala problema sa konkurencijom, koliko mi je problem predstavljalo da takoreći popularizujem svoj proizvod jer, kod nas, ljudi mahom kupuju ono što su videli od drugih, a teško se odlučuju da oni budu prvi koji će nešto imati.

Da li Vi pratite inovacije i trendove u Vašoj oblasti?

Neminovno je da moram pratiti sve što se dešava oko mene, ali ako se nešto pokazalo dobro za nečiji biznis, ne mora značiti da će se dobro pokazati i za vaš, zato treba biti oprezan i dobro proceniti šta je to što će nam pomoći da napredujemo.

77

Kojim životnim lekcijama Vas je naučio ovaj životni potez i izbor?

Iskreno upoznala sam novu sebe, koja je borbenija, odlučnija, zrelija i spremna da se založi za svoju viziju i da odbrani svoj trud i rad. Naučila sam da podršku možete dobiti od onih od kojih najmanje očekujete i obrnuto, možete da se razočarate u one od kojih se najmanje nadate, kao i da se svetlo zaista nalazi na kraju svakog tunela koliko god se on nekad činio dugačak.

Šta biste poručili budućim preduzetnicama?

Ako ste dobile ideju zbog koje osećate leptiriće u stomaku, samo zagrizite i istrajte dok ne uspete i ne dajte da vas bilo ko pokoleba, odnosno proberite koje ćete savete slušati, a verujte biće puno savetodavaca. Jedino ćete vi u dubini duše znati koje korake treba da preduzmete. Verujte sebi i samo napred!

78

Mirjana Starcevic “GLINKA SAKSIJE”

Zbog nezadovoljstva prilikom traženja lepe saksije, Mirjana Starčević je odlučila da izradi svoju. Savetuje nas da uložimo samo onoliko koliko možemo da podnesemo u slučaju da rezultati ne budu onakvi kakve smo želeli, a kako je tekao put do stvaranja jedinstvene glinene saksije otkrijte u nastavku priče...

Recite nam nešto o Vašem biznisu?

Po profesiji sam diplomirani inženjer organizacionih nauka, do skoro sam radila kao producent ali sada se bavim dizajniranjem i ručnim farbanjem, glinenih, ručno izrađenih saksija, tehnikom oblikovanja gline na točku.

Kako ste došli na ideju da postanete preduzetnica, koji su bili Vaši motivi da krenete u realizaciju svog sna?

Ideja se pojavila spontano pre godinu dana, kada nisam mogla da nađem dovoljno lepu saksiju i odlučila sam da napravim svoju. Godinu dana mi je bilo potrebno da istestiram sve i pripremim, čak i sada kada sam u procesu realizacije ideje već 3 meseca, stalno imam neka nova saznanja.

Kako su izgledali Vaši poslovni počeci, i da li su Vas prepreke na koje ste nailazili terale da preispitate odluku o pokretanju posla ili su Vas dodatno motivisale da se borite još više?

Svi počeci su teški, definitivno morate da rizikujete i budete uporni, ja sam još na početku tako da se borim svakodnevno sa nekim novim izazovima i trudim se da unapredim poslovanje. Najbitnije je da verujete u to što radite i budete pozitivni, tako je sve mnogo lakše.

79

Koliki je izazov biti žena preduzetnica u današnje vreme?

Meni je bilo potrebno godinu dana da se odlučim i ohrabrim na ovaj korak, mislim da je najteže postići sve vremenski jer zaista je istina da kad radite nešto svoje i kada ste preduzetnik, radite 24/7.

Koje su to osobine koje po Vašem mišljenju treba da poseduje žena koja želi da bude uspešna preduzetica?

Treba da bude vredna, uporna i pozitivna.

Šta je po Vašem mišljenju to što definiše razliku između uspešnog i propalog preduzetničnog poduhvata?

Ono što se meni pokazalo kroz iskustvo jeste da je najbitnije da budete vredni i da se trudite, jer zaista taj trud mora da se isplati. I mislim da u početku ne treba sebe izlagati velikim ulaganjima, već ići postepeno i testirati svoje postupke, na taj način jedino može da se unapredi poslovanje i da se postignete uspeh.

Koliko je važno pratiti novine koje industrija i trzište donosi, i da li je teško izboriti se sa konkurencijom?

Naravno, svi se mi trudimo da budemo jedinstveni ali opet i da pratimo trend koji je aktuelan. Mislim da je imati konkurenciju dobro, jer na taj način se trudite da poboljšate svoj proizvod i da ga iznova unapređujete.

Da li Vi pratite inovacije i trendove u Vašoj oblasti?

Da, pošto je svrha Glinka saksije da ulepšaju enterijer, mi moramo da se prilagođavamo i pratimo trend koji je aktuelan.

Kojim životnim lekcijama Vas je naučio ovaj životni potez i izbor?

Ukoliko verujete u svoju ideju obavezno se ohrabrite i probajte. Uložite samo onoliko koliko možete da podnesete u slučaju da rezultati ne budu onakvi kakve ste želeli.

Šta biste poručili budućim preduzetnicama?

Poručila bih svim budućim preduzetnicama, da kad smisle nešto inovativno i jedinstveno, moram da naglasim jedinstveno, jer ovo tržište je malo za slične proizvode i mislim da je to razlog mnogih preduzetničkih neuspeha, da skupe hrabrosti, budu vredne i probaju jer jedino tada će znati da li je to njihov put.

80

Rezime i par reči autorki...Nadamo se da vam se svideo prethodni deo i da su vas neke od uspešnih priča inspirisale, kao što su inspirisale nas dok smo pisale ovu publikaciju. Na osnovu prethodno pročitanog, možemo zaključiti da je nebitno koje je je vaše polje interesovanja, čime ste se do sada bavili, koliko godina imate i da li imate iskustva u biznisu ili kvalifikacije da se bavite time.

Šta to karakteriše uspešne preduzetnice?Ključne karakteristike koje imaju uspešne preduzetnice proistekle su iz onog šta one imaju u sebi. Neke od njih su:

Odlučnost

Putanja do uspeha nikada nije glatka. To bi bilo lepo, ali predosadno, ako je tako! Kada radite za sebe često može da dođe do komplikacija i da bude teško. Moraćete da sami sebe motivišete jer uglavnom neće biti onih koji će vas vući napred. Ako odustanete na prvi znak nevolje, vaš posao će uvenuti. Dakle, pre nego što počnete, razmislite o tome da li ste odlučne da održite svoj posao u pravom smeru bez obzira na sve prepreke na koje možete da naiđete.

Težak rad

Iako možda deluje malo zastrašujuće, potrebno je da budete svesne da raditi za sebe ne znači imati niz pogodnosti. Naprotiv, reč je o velikoj posvećenosti i teškom radu u samom procesu razvijanja biznisa, pogotovo ukoliko želite zaista da uspete u onome što ste naumili. To često podrazumeva dosta odricanja, puno radnih sati i nespavanja.

Fokus na finansijama

Iako ne trebate biti opterećeni novcem, trebalo bi barem jednim okom da motrite na finansije jer na neki način one su garancija da je vaš biznis uspešan. Sasvim je u redu biti kreativan, ali svi uspešni poslovni poduhvati treba da se uhvate u koštac i sa svakodnevnim teškim i pomalo monotonim situacijama.

81

Dinamičnost

Imati ideju je odlična stvar, međutim ukoliko ih ne realizujete one predstavljaju samo nešto što je zapisano na papiru. Uspešna preduzetnica je ona koja može da realizuje i ostvari svoje zamisli kao i da mobiliše i motiviše one koji su u njenom okruženju. Ukoliko ste neko ko samo voli da priča iznova i iznova o svojim idejama, možda je bolje da potražite posao na radiju.

Strast

Ukoliko volite ono što radite, dobre su šanse da ćete biti dobri u tome. Ukoliko Vas ono što radite motiviše i uzbuđuje, dobre su šanse da će se to odraziti na vaše potencijalne klijente, članove time, investitore. Inspirišući druge je odličan način da mobilišete ljude da Vam pomognu u rastu i širenju Vašeg biznisa. Dakle, ukoliko se još uvek razmišljate kojom oblašću želite da se bavite, učinite sebi uslugu i izaberite nešto što Vam pomera tlo pod nogama.

Odmerenost

Uspešni ljudi slušaju šta im drugi govore. Uzimajući u obzir povratne informacije, kritike i ideje svojih korisnika, članova tima, stručnjaka i investitora je od velike važnosti. Zapitajte se da li dovoljno slušate odnosno osluškujete i ako ne, možda je vreme da uvežbate svoje ušne školjke.

Fleksibilnost

Fleksibilnost je veoma bitna stavka u uspešnom poslu. Suočavajući se sa izazovima, uspešni ljudi su spremni da se prilagode i promene u zavisnosti kako stvari ispadnu. Promene su dobre ukoliko vode ka pravom rešenju. Fleksibilnost omogućava da se lakše poprave i reše poteškoće kao i da se možda pronađu bolje staze koje vode ka uspehu.

Veštine u saradnji sa ljudima

Biznisi su izgrađeni na odnosima – sa mušterijama, dobavljačima, članovima tima…Ukoliko ste dobri sa ljudima, to je svakako velika prednost. Ukoliko vas vole, pre će želeti da sarađuju sa vama i ostati vam verni. Međutim, iako se možda smatrate čudnim u odnosu sa ljudima, nije sve izgubljeno. Uvek možete da izgradite tim i okružite se ljudima kojii maju veštine koje vama nedostaju. Na

82

kraju krajeva, bilo da imate ove karakteristike ili ne, na vama je da ostvarite šta god poželite na vama svojstven način. Put od kreiranja neke ideje do konačne realizacije uspešnog biznisa je veoma dug i naporan, ispunjen nedoumicama, izazovima i brojnim zamkama.

Kako doći do te „Velike ideje“?Ideje se nalaze na svakom uglu. Ideju možete dobiti na različite načine, sasvim slučajno, npr. posetom drugom gradu ili državi, kroz razgovor sa novim ljudima ili čitanjem literature koju inače ne čitate. Ko je u poslu taj i može imati ideju. Posao treba shvatiti u širem smislu, kao praksu i istraživanje. Odnosno, biznis ideja je rezultat kritičkog posmatranja stvarnosti i misaonog angažovanja pojedinca. Ono što je potrebno je da uvek posmatrate stvari preduzetničkim očima, da u svemu vidite ideju i da svaku ideju ocenjujete kao priliku. Akcija rađa neophodnost, potrebu, a ova ideju. Potrebno je dosta prakse i iskustva da brzo evaluirate ideju – da joj pravilno odredite dobre i loše strane i potrebno je da budete sigurni da radite nešto što je za vas. U skladu sa tim, postoje više faktora i stvari o kojima treba da razmislite, a koji mogu biti od koristi prilikom dolaženja do ideje koja najbolje odgovara vašim interesovanjima i veštinama. Potrebno je da preispitate: vaše ekspertize, veštine, strasti i vaše „must-have“ iliti stvari bez kojih vaš život nije potpun, bez kojih ne možete.

Vaše ekspertize

Ukoliko se budete bavili nečim za šta ste se školovali, obučavali, to je velika pogodnost za vaš biznis. Nebitno kojom se profesijom budete bavili, ukoliko dobro razumete oblast koja vas interesuje, dodatna pogodnost je što lako možete da uočite njene nedostatke i pronađete inovativna rešenja koja se odnose na tu oblast.

Vaše veštine

Ukoliko se ostave profesionalne veštine i kvalifikacije po strani, postavite sebi pitanje u čemu ste zaista dobri? šta su vaši bihevioralni kvaliteti? Na primer, “ja sam strpljiva”, “ja sam veoma dobro organizovana”, “veoma sam dobra sa brojevima”, “umem sa životinjama”. Ukoliko vam je teško da odgovorite na ta pitanja, možete ih postaviti prijateljima, kolegama ili članovima porodice da vam pomognu da spoznate u čemu ste dodatno dobri.

83

Vaše strasti

Šta u vama budi strast? Voditi neki posao podrazumeva dosta teškog rada, ali ukoliko volite ono što radite, to neće delovati toliko teško. Potrebno je da zapitate sebe da ukoliko bi trebalo da ustanete u 5 ujutru svako jutro da idete na posao, koji je to posao za koji vam tako nešto ne bi smetalo. Razmislite dobro šta je ono što u vama budi strast radeći to.

Vaše “must-haves”

Potrebno je da zastanete na par minuta i razmislite o tome bez kojih 10 stvari ne biste mogli da živite. To može da se odnosi na to da li želite da provodite sve vreme radeći napolju ili da radite tri puta nedeljno ili da budete deo nekog dinamičnog tima. Sa druge strane zapitajte se da li biste radije da radite sami, putujete često i da budete kreativne svaki dan? Šta je ono bez čega ili u kakvim okolnostima ne biste mogle da radite?Bez obzira na ove pojedinačne stavke, takođe ih možete grupisati i povezati i potom videti da li možda imaju nekakav rezultat. Možda postoje neke oblasti i interesovanja koja naizgled deluju nespojivo a da iz toga ispadne zaista nešto dobro, novo i da od toga napravite posao. Ne postoje pravila kojih morate striktno da se pridržavate! Samo pokušajte i možda nešto dobro ispadne iz toga.

Zašto je važno verovati u svoje ideje?Sigurno svako od vas zna ljude koji su imali sjajne ideje, a koje su pretvorili u još „sjajnije“ promašaje, kao što svako od nas zna i one druge koji su krenuli sa idejom u koju niko nije verovao i napravili sve što su želeli. Zbog toga se treba zapitati: Kako su uspeli? Sreća? Sudbina? Upornost? Ili možda nešto drugo, treće?Mora se priznati da su ove teme veoma interesantne i da treba češće razišljati o njima. Ponekad, kada čujete neku zanimljivu ideju kažite sebi: „Razmišljaj, razmišljaj, možda je sledeća ideja baš tu negde u tvojoj glavi”. Najčešće se ništa neće desiti. „Hm, možda drugi put“ - pomislićete. Ali setite se jedne stvari tada „Genije je jedan posto inspiracije i devedeset i devet posto znoja.“-Edison.Bilo koja priča o uspešnim idejama i verovanju u njih, kao i pokretanju biznisa ne može biti kompletna bez Stiva Džobsa i njegovih misli: „Vaš posao će uvek biti vaša beba, bez obzira koliko je mali ili veliki. I baš kao kada imate bebu, želite

84

da nađete dadilju koja će on njoj brinuti skoro isto kao što biste Vi“. Ovaj citat je odličan način da objasnimo naslov. Verujte u sebe i svoju ideju, kao što verujete u one koje volite. Za njih imajte puno ljubavi i birajte najbolje. Tretirajte svoje ideje kao nekoga ko Vam je jako važan. Može li biti jednostavnije? Ophodite se prema njima kao da su najvažnije na svetu. Razvijajte ih, verujte u njih, negujte ih, ulažite i ne odustajte. Kako?

Budite hrabri da podelite svoje ideje i da uradite nešto drugačije. Koliko puta ste čuli da je neka naizgled šašava ideja uspela i postala ozbiljan biznis.

Pratite svoju intuiciju, nekad je bolji putokaz od logike. Logika nas često ometa i vraća u okvire koji su nam poznati. A kada je ograničena okvirima i logikom - kreativnost umire i udara u zidove.

Pokrenite se, preduzmite nešto. Ako ne uradite nešto novo, ništa novo se neće ni desiti. Da bi živele, ideje neko mora da razvija, da radi na njima i da ih pretvori u dela. Ne čekajte da da drugi dođu i to učine za vas.

Okružite se ljudima koji će vas inspirisati da budete bolje svaki dan. Zamislite da se zabavljate dok radite, da to radite sa ljudima koji veruju u vas i vi u njih? To je već dovoljna prednost tima. Nađite one koji vas podstiču da budete uspešniji u svemu što radite. Nađite tim koji voli vaše ideje.

Stav je važan. Ako imate stav pobednika, velike su šanse da ćete jednog dana pobednik i biti. Ako zadržite pozitivan stav i kad ne ide, velike su šanse da ćete lakše naći izlaz iz problema.

Učite, učite, učite. Tipična priča o razvoju ideje i biznisa podrazumeva mnogo učenja. Slušajte šta drugi govore i učite od njih. Sigurno je da vam se neki komentari neće svideti i da ćete naići na ljude koji misle da je vaša ideja čisto gubljenje vremena ili simpatičan pokušaj da se zabavite. Ali, osluškujte, možda nešto korisno možete čuti i od onih koji vas ne odobravaju. Feedback je šansa da se poboljšate kroz prihvatanje drugačijih perspektiva. Što više feedback-a, više informacija za vas na čemu možete raditi.

Stvorite vrednost za druge. Jedno od najvažnijih stanovišta koje bi trebalo usvojiti jeste da razmišljate o tuđim potrebama i kako da stvorite vrednost koja

85

će im pomoći, a ne samo o tome šta vi želite. Kada vašim klijenima date ono što im treba, oni će vam uzvratiti tako što će vama dati ono što vama treba: uspešnu, tržišno prihvaćenu ideju.

Ostanite motivisani. Biće uspona i padova. Biće odbijanja. Biće osoporavanja. Biće neprospavanih noći. Setite se zašto ste počeli.

Vizualizujte. Zamišljajte sebe na cilju, to će vam pomoći da „živo“ vidite sliku vaše budućnosti. Mozak ne prepoznaje razliku između stvarne i zamišljene slike.

Ako ne ide, vreme je da pređete na sledeću ideju. Biznis ideje su tu da bi stvorile vrednost. Kao i vi. Da ostvarite ono što želite. Ako ste probali sve prethodno navedeno i ne ide-probajte nešto drugo.

Kad pomislite da odustanete od svojih ideja, nemojte

86

III DEO

BELEŽNICA NA PUTU DO USPEHA

“Nikada nisam sanjala o uspehu. Radila sam za uspeh.” - Estee Lauder

87

Drage naše čitateljke i buduće preduzetnice,

Pomoći na putu uspeha nikad dosta. Zbog toga je nastao i ovaj deo. Namera nam je da vam poklonimo nešto praktično čemu ćete moći da se vraćate svaki dan. A jednom će biti i lepa uspomena na to kako ste počele. Popunjavajte materijale koji slede, razvijajte se i radujte se svakom malom koraku koji je pred vama.

Sa zadovoljstvom,Vaš Space4Women Tim

88

Šta vas sprečava da pokrenete biznis?Šta vas brine i plaši kada pomislite na pokretanje biznisa? Šta vas sprečava?Zabeležite sve odgovore na ova pitanja...

Zapisivanje svojih briga je odličan način da ih skinete sa grudi. Razmotrite ih racionalno i procenite da li će vas te brige zaista zadržati i sprečiti na putu ka uspehu. Ako niste spremne da dozvolite ovim brigama da vam stanu na put, onda precrtajte ovu listu, iscepite ovaj list i bacite ga u kantu. Tako. Nije li to bolje? Sada, da počnemo!

„Ukoliko ne izgradiš svoje snove, neko drugi će te zaposliti kako bi mu ti pomogao da on izgradi svoje.“ - Dhirubhai Amban

89

Gde radite?

Kako provodite svoje dane?

Kako se osećate?

Koji su izazovi sa kojima se suočavate?

Šta vas je iznenadilo?

Šta vam se sve sviđa kod toga?

Samo zamislite...

Zamislite kako će vaš novi život uspešne preduzetnice da izgleda:Sada, zatvorite oči i zamislite kako će vaš novi život uspešne preduzetnice da izgleda. Pustite da vaš um luta i da se preispituje...Napravite beleške ovde...Nacrtajte mapu uma ili sliku ili samo zabeležite kratko svoje misli.

Ova stranica je zaista važna. Vizuelizacija ciljeva i vašeg novog života je prva faza u pravljenju toga.

“Sa ciljem pred očima i najsporiji napreduju brže nego oni najbrži bez cilja.” - Johann Wolfgang von Goethe

90

Ah, ta “Velika ideja”...

Kao što smo rekli u prethodnom delu potrebno je da preispitate: vaše ekspertize i kvalifikacije, veštine, strasti i vaše „must-have“ ili ti stvari bez kojih vaš život nije potpun, bez kojih ne možete...i zapišite ih u nastavku. To vam može pomoći na putu do pronalaženja te „Velike ideje“ koja najbolje odgovara vašim interesovanjima i veštinama.

Za šta ste se školovali, obučavali, koje su vaše ekspertize...Računovodstvo, prevođenje, upravljanje projektima, medicina, programiranje...?

A koje su veštine koje posedujete, vaši bihevioralni kvaliteti...Umete da slušate? Odlični ste sa brojevima ili sa decom? Veoma dobro ste organizovani ili ste odlični u upravljanju? Zapišite stvari u kojima ste baš dobri...

„Veliki umovi raspravljaju o idejama, prosečni umovi o događajima, a mali umovi o ljudima.“ - Elenor Ruzvelt

91

Ah, ta “Velika ideja”...

Šta u vama budi strast ? Zbog kog posla biste ustajali u 5 h svako jutro ako treba i to radili sa osmehom na licu?

Bez kojih 10 stvari ne biste mogli da živite? Šta je ono bez čega ili u kakvim okolnostima ne biste mogle da radite?

Neke stvari deluju nespojivo. Možda se vaše kvalifikacije ne podudaraju sa vašim strastima ili željama...ili su veštine koje posedujete potpuno irelevantne za posao za koji ste se školovali a još manje sa njima možete da radite nešto što u vama budi strast. ALI, negde na preseku ove četiri liste nalazi se vaša ideja...Ne postoje pravila kojih morate striktno da se pridržavate! Samo pokušajte i možda nešto dobro ispadne iz toga.

„Postoji jedna stvar jača od svih oružja na svetu, a to je ideja čije vreme dolazi. „ – Victor Hugo

92

Ah, ta “Velika ideja”...

Alternativna metoda je da koristite sledeći dijagram prilagođen prema originalnom dijagramu Bud Caddell-a. Jednostavno zabeležite odgovore u relevantni krug i otkrite vaše „srećno mesto“...:)

Ako želite nešto da radite i dobro ste u tome, ali ne možete to da naplatite, naučite kako da to monetizujete.

Ako ste dobri u nečemu i možete biti plaćeni da to uradite, ali ne volite to da radite, naučite kako da kažete „NE“.

Ako volite nešto da radite i možete to da naplatite, ali niste toliko dobri u tome,naučite to da radite bolje.

Kada nađete nešto što volite da radite, a radite to dobro i neko je spreman to da plati...to je vaše „srećno mesto“ i potencijalna „velika ideja“.

U CEMU SAM DOBRA

NAUCI DAMONETIZUJES

NAUCI DAKAZES NE

STA ZELIMDA RADIM

URADIOVOBOLJE

ZA STA SU LJUDISPREMNI DA PLATE

MOJESRECNOMESTO

93

Moj cilj je:

Važan mi je zbog toga što:

Vremenski rok do kada ću ga ostvariti je:

Znaću da sam dostigla svoj cilj:

Datum:

“Cilj bez plana je samo želja.” – Antoine de Saint-Exupery

Sada kada imate svoju “Veliku ideju” počnite da planirate svoj put ka uspehu i postavite svoje ciljeve.

94

Koraci koje ću preduzeti da bih ga ostvarila:

Veštine koje treba da razvijam da bih ostvarila cilj su:

1. 2. 3. 4.

Ukoliko ne bude išlo kako sam planirala:

Kada osetim da gubim motivaciju:

Proslaviću ostvarenje cilja sa:

“Ne planirati, znači planirati neuspeh.” – Benjamin Franklin

95

Podsetnik i planer za narednu godinuPodsetnik i planer za narednu godinu

„Ukoliko ne kreiraš sopstveni životni plan, velike su šanse da ćeš potpasti pod tuđi plan. I pogodi šta su oni planirali za tebe? Ne puno.“ - Džim Ron

“I learned to always take on things I’d never done before. Growth and

comfort do not coexist.” — Virginia Rometty

(CEO of IBM)

Januar

“To do” lista:

Beleške:

“If you push through that feeling of be-ing scared, that feeling of taking risk,

really amazing things can happen.” — Marissa Mayer

(Former President & CEO, Yahoo)

Februar

“To do” lista:

Beleške:

“The question isn’t who is going to let me; it’s who is going to stop me?”

— Ayn Rand

(Russian-American writer and philosopher)

Mart

“To do” lista:

Beleške:

“On my own I will just create, and if it works, it works, and if it doesn’t, I’ll create some-thing else. I don’t have any limitations on

what I think I could do or be.”- Oprah Winfrey

(Talk Show Hostess, Producer, Philanthropist)

April

“To do” lista:

Beleške:

“We need to accept that we won’t always make the right decisions, that we’ll screw up royally sometimes – understanding that fail-ure is not the opposite of success, it’s part of

success.”- Arianna Huffington

(Co-Founder of The Huffington Post)

Maj

“To do” lista:

Beleške:

“Entrepreneurship has no age or time lim-its...it thrives on hope and inspiration. Those who choose to participate can only make the

world a better place.”- Debbi Fields

(founder of Mrs. Fields Cookies)

Jun

“To do” lista:

Beleške:

“At the end of the day, you are the only one that is limiting your ability to dream, or to actually execute on your dreams. Don’t let

yourself get in the way of that.”-Falon Fatemi

(Osnivačica kompanije NODE.IO)

Jul

“To do” lista:

Beleške:

“The comfort zone is a nice place, but noth-ing grows there. Take the leap today and

start your business!”— Caroline Cummings

(Founder and CEO of Varo Ventures)

Avgust

“To do” lista:

Beleške:

“Starting a small business has been one of the best choices I ever made.”

— Rawa(Founder of Peachcake LLC)

Septembar

“To do” lista:

Beleške:

“If people are doubting how far you can go, go so far that you can’t hear them any-

more.”- Michele Ruiz

(President and CEO of Ruiz Strategies)

Oktobar

“To do” lista:

Beleške:

“You will be defined not just by what you achieve, but by how you survive.”

- Sheryl Sandberg(COO, Facebook)

Novembar

“To do” lista:

Beleške:

“There is no better personal development tool than running your own business.”

-Ali Brown(Award-Winning Entrepreneur and Business Coach)

Decembar

“To do” lista:

Beleške:

Lista za čitanje

“I Am That Girl: How to Speak Your Truth, Discover Your Purpose, and #bethatgirl” - Alexis Jones foreword by Sophia Bush

“Thrive: The Third Metric to Redefining Success and Creating a Life of Well-Being, Wisdom, and Wonder” - Ariana Huffington

“Disrupters: Success Strategies from Women Who Break the Mold” - Patti Fletcher foreword by Lisa Ling

“Lean in: Women, Work, and the Will to Lead” - Sheryl Sandberg

“The Little Black Book” - Otegha Uwagba

“Entrepreneurial You” - Dorie Clark

“Brand Brilliance” - Fiona Humberstone

“You Are A Badass” - Jen Sincero

Korisne adrese

Nacionalna služba za zapošljavanje: http://www.nsz.gov.rs

Razvojna agencija Srbije:http://ras.gov.rs/sr/razvoj preduzetnistva/projekti/podrska-preduzetnistvu

Privredna komora Srbije: http://www.kombeg.org.rs/Komora/centri/CentarZaPoslovnoObrazovanje.aspx?veza=3472

Ministarstvo privrede Republike Srbije: http://www.privreda.gov.rs

Konkursni glasnik: www.konkursi.rs

Web-stranica Evropskih strukturnih i investicionih fondova: www.eu-projekti.rs

Web-stranica Evropskog socijalnog fonda: www.ec.europa.eu/esf

Narodna banka Srbije - www.nbs.rs

Ministarstvo finansija i privrede - www.mfp.gov.rs

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike - www.minrzs.gov.rs

Fond za razvoj Republike Srbije - www.fondzarazvoj.gov.rs

Fond za inovacionu delatnost - www.inovacionifond.rs

Nacionalna služba za zapošljavanje - www.nsz.gov.rs

Agencija za privredne registre - www.apr.gov.rs

Nacionalna agencija za regionalni razvoj – www.narr.gov.rs

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza -www.siepa.gov.rs

Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza - www.aofi.rs

Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja - www.kornrp.gov.rs

Zavod za intelektualni svojinu - www.zis.gov.rs

Privredna komora Srbije - www.pks.rs

Regionalna razvojna agencija za razvoj istočne Srbije „RARIS“ - www.raris.org

Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj „BANAT“ - www.banat.rs

Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga - www.centarzarazvoj.org

Regionalna agencija za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga - www.kv-rda.org

Regionalna razvojna agencija „JUG“ - www.rra-jug.rs

Regionalna razvojna agencija „Zlatibor“ - www.rrazlatibor.co.rs

Regionalna razvojna agencija Bačka - www.rda-backa.rs

Regionalna razvojna agencija Srem - www.rrasrem.rs

Regionalna razvojna agencija Sandžaka - SEDA - www.seda.org.rs

Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja - www.redasp.rs

Agencija za regionalni razvoj opština Kolubarskog okruga – ARROKO - arrokolajkovac@gmail.com

Evropska mreža preduzetništva - www.een.rs

REFERENCE

• Allen, I. E., Elam, A., Langowitz, N. & Dean, M. (2007). Report on Women and Entrepreneurship. Babson, London: Global Entrepreneurship Monitor.

• Asocijacija za žensku inicijativu. (2008). Rodni barometer u Srbiji 2006: društveni položaj i kvalitet života žena i muškaraca (sažetak istraživanja). Beograd: Budimpešta: Altera

• Babović M. & Vuković, O. 2010 (2008): Žene na selu kao pomažući članovi poljoprivrednog domaćinstva: položaj, uloge i socijalna prava, UNDP, Beograd

• Babović M. (2016). Indeks rodne ravnopravnosti 2016. Merenje rodne ravnopravnosti u Srbiji 2014. Beograd: Vlada Republike Srbije. Tim za socijalno uključivanje I smanjenje siromaštva.

• Babović, 2012 Polazna studija o Preduzetništvu žena u Srbiji. Beograd. Program ujedinjenih nacija za razvoj Beograd.

• Bennett, R., & Dann, S. The changing experience of Australian female entrepreneurs. Australian Female Entrepreneurs, 7(2), 75-83., 2000.

• Blagojević Hjuson M. (2012). Rodni barometer u Srbiji: razvoj i svakodnevni život. Beograd: UN Women u Srbiji.

• Blagojević, M. (2002). Žene i muškarci u Srbiji 1990-2000: urodnjavanje cene haosa

• Bolčić, S., Milić, A. (ur.) Srbija krajem milenijuma: razaranje društva, promene i svakodnevni život, Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, str.: 283-314.

• Bolčić, S. (2006). Preduzetnici i socijalne osnove preduzetništva u Srbiji 1990-ih u: Tomano-Bolčić, S. (2008). Preduzetnici i preduzetničke firme u Srbiji 1992-2000. godine

• Bostwick, Heleigh. “History’s Top Women Entrepreneurs.” LegalZoom: Online Legal Document Services: LLC, Wills, Incorporation, Divorce & More. N.p., March 2009. Web. 18 Apr. 2014.

• Carter, S. (2000). Improving the numbers and performance of women-owned businesses: some implications for training and advisory services. Education and Training, v4/5, p326-334.

• Commission of the European Communities. (2008). Small Business Act for Europe”, „Think Small First “.

• Coulter, M., (2001), “Entrepreneurship in action”, New Jersey: Prentice Hall, p. 15

• Covin, J.G., Slevin, D.P., (1989). “The strategic management of small firms in hostile and benign environments”,Strategic Management Journal, 10(1), pp.75-87

• Drucker, P., (1991), Inovacije i preduzetništvo, praksa i principi, Privredni pregled,

• EC – DG Enterprise & Industry (2003). Green Paper on Entrepreneurship. (Zelena knjiga preduzetništva). EC – Brussels.

• EC DG for Employment, Social Affairs and Equal Opportunities. (2006). A Roadmap for equality between women and men, 2006-2010. (Putokazi ka ravnopravnosti žena i muškaraca 2006.-2010)

• EC EIPC Enterprenuership and Innovation Programme Management Committee. (2007). Competitiveness and Innovativness Framework Program –CIP, 2007-2013.

• EC, OECD, European Training Foundation, EBRD. (2009). Progress in the Implementation of the European Charter for Small Enterprises in Western Balkans, SME Policy Index 2009, OECD.

• European Commission. (2008). Social Protection and Social Inclusion in the Republic of Serbia, Directorate–General for Employment, Social Affairs and Equal Opportunities, Unit E2.

• Greene P., Hart M., Gatewood E., Brush C., Carter N.,Women Entrepreneurs

• Hisrich, Robert D. (2011). Entrepreneurship. McGraw-Hill Education. ISBN 978-0-07062-017-9.

• Izyumov & Razumnova, 2000) Izyumov, A., & Razumnova, I. Women entrepreneursin Russia: Learning to survive the market. Journal of Developmental Entrepreneurship,5(1), 1-19.,2000.

• Hisrich, Robert D., ed., Entrepreneurship, Intrapreneurship, and Venture Capital: The Foundations of Economic Renaissance. (Lexington, MA: Lexington Books, Inc., 1986.

• Jalbert S.E., Women Entrepreneurs in the Global Economy, Center For International Enterprise, Washington D.C., 2000.

• Kočišova, K. & Tartalova, A. (2010). Comparison of the Business Environment Quality in Countries V4 and Serbia, Journal of Women’s Entrepreneurship and Education, No. 1-2, str: 17-33.

• Moghadam V. M. (1992). Development and Women’s Emancipation: Is There a Connection, July 1992, Development and Change, Volume 23, Issue 3, Pages 1–324. Institute for Social Science. Moving Front and Center, An overview of Research and Theory,2003

• Pandey, Tarkeshwer (2016). “Women Entrepreneurship In Business Trends; Challenging Issue For Growth” (PDF). IJRDO-Journal of Applied Management Science. 1: 18–20.

• Popović Pantić, S. (2012). Žensko preduzetništvo kroz samozapošljavanje u Srbiji tokom tranzicije: uporedna analiza i empirijsko istraživanje. Doktorska disertacija. Preuzeto sa https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:6928/bdef:Content/download, 23. Novembar 2018.

• Promoting Entreprenurship Amongst Women, Best Report No 2, Office for Official Publications of the European Communities, Luxembourg, 2004.

• Republički zavod za razvoj (2009). Izveštaj o razvoju Srbije u 2008. Beograd.

• Republički zavod za statistiku (2011a): Anketa o radnoj snazi 2010, Beograd.

• Republički zavod za statistiku (2011b): Anketa o radnoj snazi, april 2011, Saopštenje, Beograd.

• Republički zavod za statistiku. (2010). Anketa o radnoj snazi. Beograd.

• Republički zavod za statistiku. (2014) Merenje rodne ravnopravnosti u Srbiji 2014. Beograd. Preuzeto sa: http://www.stat.gov.rs/sr-Latn/oblasti/stanovnistvo/statistika-polova

• Republički zavod za statistiku. (2016). Anketa o radnoj snazi. Beograd

• S.X. Zhang; J. Cueto (2015). “The Study of Bias in Entrepreneurship”. Entrepreneurship Theory and Practice: n/a. doi:10.1111/etap.12212.

• SECONS. (2011). Polazna studija o ženskom preduzetništvu. Beograd.

• Sreten (ur.): Društvo rizika, Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, str. 73-107.

• Stanković, F. & Markov, S., (2011). Rod i ekonomija. u: Milojević Ivana & Markov Slobodanka (ur.), Uvod u rodne teorije. Novi Sad: Mediteran Publishing.

• Stanković, F., i Vukmirović, N.: Preduzetništvo, Matica Srpska, Novi Sad, 1995

• Svetski ekonomski forum (World Economic Forum). (2009). The Global Competitiveness Report 2009-2010, Geneva, Switzerland.

• Schumpeter, J. A. (1942): Capitalism, Socialism and Democracy; Harper and Row, New York

• Timmons, A. J (1989) The Entrepreneurial mind. Brick House. ISBN 0931790859

• UNDP. (2009). Istraživanje o socijalnoj isključenosti. UNDP.

• Unija poslodavaca Srbije. (2013). Procena okruženja za žensko preduzetništvo u Republici Srbiji. Beograd: Unija poslodavaca Srbije.

• United Nations Economic Comission for Europe, Women’s Entrepreneurship in Eastern Europe and CIS Countries, United Nations, Geneva, 2002.

• Vlada Republike Srbije. Nacionalna strategija za poboljšanje žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti (Sl. glasnik RS, br. 55/05 i 71/05).

• Vlada Republike Srbije. Nacionalna strategija zapošljavanja (Sl. glasnik RS, 55/05, 71/05, 101/07,65/08, 16/11).

• Vlada Republike Srbije. Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije za period od 2011. – 2020. godine.

• Vlada Republike Srbije. Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća za period od 2008. – 2013. godine (Sl. glasnik 55/05, 71/05, 101/07, 65/08).

• Vlada Republike Srbije. Zakon o Agenciji za privredne registre (Sl. glasnik RS 55/2004; 111/2009).

• Vlada Republike Srbije. Zakon o preduzećima, (Sl. list SFRJ, br. 77/88, 40/89, 46/90,61/9129/1996, 33/1996, 29/1997, 59/1998, 74/1999 i 36/2002).

• Vlada Republike Srbije. Zakon o privatnim preduzetnicima (Sl. glasnik SRS 54/89, 9/90, Sl. Glasnik RS 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/2002, 101/2005).

• Vlada Republike Srbije. Zakon o privrednim društvima (Sl. glasnik RS br.125/2004, 36/2011, 99/2011, 83/2014 –drugi zakon, 5/2015 i 44/2018)

• Vlada Republike Srbije. Zakon o ravnopravnosti polova (Sl. glasnik RS, 104/2009).

• Vlada Republike Srbije. Zakon o registraciji privrednih subjekata (Sl. glasnik RS 55/2004, 61/2005).

• Vlada Republike Srbije. Zakon o zabrani diskriminacije (Sl. glasnik 22/2009).

• Vrbanac M. (2018). Barijere i pokretači ženskog preduzetništva u Srbiji. Doktorska disertacija. Preuzeto sa http://unionnikolatesla.edu.rs/doktorati/majavrbanac/disertacija.pdf, 23.novembra 2018

• Zlatkov Cvetković, M. (2015). Women entrepreneurship in Serbia, SLU, Dept. of Economics.

• Žensko preduzetništvo u Crnoj Gori Ipsos Strategic Marketing, 2011. str. 5

Web-sajtovi:

• https://www.entrepreneur.com/women

• https://en.wikipedia.org/wiki/Female_entrepreneurs

• https://www.biography.com/people/madam-cj-walker-9522174

• http://fcem.org/

• https://www.bawe-uk.org/

• https://www.womenshistory.org/articles/three-every-day-items-invented-women

Educate Develop Upgrade