17

Поглавље 1

САДРЖАЈ ПОГЛАВЉА: ● Уводна разматрања ● Теоријско одређење појмова ● Значај система обезбеђења правних лица ● Kомпоненте система обезбеђења правних лица ● Субјекти обезбеђења

• Интерни субјекти обезбеђења - Интерни субјекти обезбеђења у ширем смислу - Интерни субјекти обезбеђења у ужем смислу

- Менаџер безбедности - Организационе целине интерних субјеката обезбеђења у ужем смислу

• Екстерни субјекти обезбеђења

ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ СИСТЕМА ОБЕЗБЕЂЕЊА ПРАВНИХ ЛИЦА

18

19

1.1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА Припадамо времену и генерацији која брзо живи и која је сва-

кодневно изложена великим и наглим променама. Просечном човеку, с обзиром на брзину промена које га окружују, се чини да има све мање утицаја на њих. Нов начин живота присиљава га да се прила-гођава новонасталим ситуацијама оним темпом који пропорционално одговара брзини сваке нове промене и његовим могућностима.

У појединим својим облицима те промене могу представљати и опасност, односно директно или индиректно угрожавање човека као појединца, али исто тако и његовог ужег или ширег окружења. Да би опстао у таквим условима, човек мора да заштити себе као појединца, блиске људе из свог окружења, материјална добра и друштвену заједницу којој припада.

У савременим условима човек на више расположивих начина може да организује и спроводи заштиту себе и својих добара. Пошто у просеку сваки човек већи део свог живота проведе радно, дакле у склопу неке организације – правног лица или институције, у даљем тексту разматраће се тај аспект његовог окружења и како га заштитити.

Свако правно лице има одређено пословно окружење. То окружење чине фактори који се могу груписати у четири целине: политичку, економску, друштвену и технолошку.

За свако правно лице је од животне важности да води рачуна о свом пословном окружењу. То се постиже дефинисањем могућих опасности које окружење намеће, водећи рачуна о сопственој снази и слабостима. Занемаривање пословног окружења обично доводи до неуспеха, а само успешни менаџери уважавају значај окружења и руководе се њиме при изради краткорочних и дугорочних планова развоја правног лица.

20

Свако успешно правно лице има добру организацију, а с об-зиром да има више организационих облика, организација зависи од карактера правног лица, задатака, метода и кадрова. Организацију треба непрестано усавршавати. Управљање, координација и контро-ла рада су у сталној функцији менаџмента.

Спектар опасности које угрожавају правно лице (његову имовину и пословање) је веома широк, а глобално се може поделити на унутрашње и спољашње. Овде се првенствено мисли на оне об-лике угрожавања који представљају инкриминисане радње и посту-пке изазване чињењем или нечињењем људи, облике угрожавања које руководство правног лица може благовремено да евидентира и, делујући превентивно, смањи објективни степен опасности по лица, имовину и пословање.

Ова проблематика подразумева не само утврђивање инкрими-нисаних радњи, појава и понашања које угрожавају правно лице, већ и облика система заштите који се примењују, као и средства и методе успостављања таквог система обезбеђења правног лица и главне носи-оце задужене за правилно и ефикасно функционисање овог система.

Да би правно лице успешно пословало, потребно је имати образоване, обучене кадрове са одговарајућим искуством из ба-зичног менаџмента и пословних вештина, како би се успешно при-лагођавали друштвеним и економским променама и благовремено реаговали на њих. Без обзира на облик организације, једно од бит-них места треба да заузима и систем обезбеђења као интегрална компонента успешног рада, развоја и функционисања правног лица.

Проблем обезбеђења и заштите лица, имовине и пословања правног лица је углавном занемарен. Узроке оваквог стања можемо наћи у непостојању законске регулативе која директно регулише ову област, у периоду транзиције, у разним својинским облицима влас-ништва и у наслеђу прошлости када је све било свачије и ничије. Сам процес својинске трансформације доноси неке промене у овој облас-ти, али су оне још увек недовољне из много разлога.

21

Систем обезбеђења почиње да добија на значају у периоду оснивања и експанзије приватних правних лица, мада је и ту било пуно импровизације и недовољног знања у пројектовању и експлоа-тацији постављеног система и то првенствено из више разлога који се генерално могу подвести под заједнички именитељ – незнање.

Поред наведеног, посебан проблем представља и веома су-жена законска регулатива која третира ову проблематику, чак се пре може рећи да не постоји закон којим би била на јединствен начин регулисана област система обезбеђења правног лица.

Довољно је рећи да један сегмент система - служба физичког обезбеђења, по укидању Закона о ОНО и ДСЗ, своју законску основу налази у Закону о оружју и још неким подзаконским актима. До данас није донет системски закон који би ову област регулисао. Ни Закон о привредним друштвима, као ни Закон о заштити пословне тајне, није у потпуности решио проблематику заштите правног лица.

Насупрот нашим искуствима, у пракси правног лица развије-них земаља присутан је систем обезбеђења правног лица, као инте-грална компонента пословања правног лица, односно менаџмента. Систем обезбеђења, у корелацији са другим елементима организаци-је правног лица и његовог рада, чини један од битних предуслова успешног наступа и његовог развоја у савременим условима.

Систем обезбеђења лица, имовине и пословања правног лица се састоји из три компоненте:

(1) Физичка компонента система, (2) Техничка компонента система и (3) Безбедносног менаџмента система обезбеђења. Свака од ових компоненти може да се уведе и да функцио-

нише као засебна целина, али исправан ефекат се постиже једино тада када се истовремено организује увођење комплетног система обезбеђења. Основу или темељ овог система чини безбедносни ме-наџмент који функционално повезује остале две компоненте и даје ново усмерење схватању појма обезбеђења правног лица.

22

Основни предуслов увођења система обезбеђења правног ли-ца је свест о потреби заштите, поготово код руководећег кадра – ме-наџмента. Спремност руководиоца да се баве овим проблемима је најважнији субјективни фактор, поготово у фази увођења система.

Интересовања и знања која руководиоци имају о проблему заштите, као и о непознатим и стално присутним угрожавајућим факторима из спољашњег окружења и у оквиру правног лица, најчешће су више него скромна. Из тог разлога често изостаје не-опходна и непосредна подршка руководства мерама у изградњи квалитетног система обезбеђења правног лица.

Пошто су за изградњу једног таквог система често потребна и одређена финансијска средства, то се разумевање и подршка у ре-шавању овог проблема најчешће своде на вербалну подршку.

Полазећи од општих начела изградње система обезбеђења правних лица, проактивно деловање представља основу функцио-нисања наведеног система. Негативна искуства нам углавном нису довољна и свака опасност која нас није озбиљно погодила има са-мо хипотетички значај. То је посебно присутно због неизграђене безбедносне културе у нашем окружењу, где посебно проактивно деловање нема одговарајуће место и значење. Тек када се догоди оно што је могло да се избегне, долази до наглих промена у пона-шању и схватању. Тада се узнемире духови, тражи кривац и ут-врђује одговорност. Међутим губитак више не може да се надокна-ди, већ једино преостаје да се активирају све унутрашње стручне снаге и финансијске могућности да се слично не понови.

Као што је претходно наведено, улога руководства је првора-зредна, јер оно мора благовремено да покрене ствар са мртве тачке, да иницира акцију, одреди опште циљеве, генералну политику и ширину програма заштите.

Страна искуства, веома мало прилагођена нашем окружењу, као и наша позитивна искуства из периода функционисања система друштвене самозаштите представљају добар предуслов за успоста-вљање и функционисање система који пружа адекватну заштиту ли-ца, имовине и пословања правног лица.

23

Једном успостављен систем обезбеђења правног лица не значи крај свих активности по том питању, већ напротив, кроз читав животни век једне организације – правног лица, овај систем дожив-љава стално нове допуне, измене и надградњу у складу са свим променама које битно утичу на његово функционисање.

Овакав облик обезбеђења – заштите пружа много варијанти и могућности и у сталном је процесу развијања.

Свако правно лице представља организацију за себе, једну микро целину која функционише по неким својим правилима и принципима у складу са условима на тржишту и знањима и вешти-нама менаџера. Самим тим и систем обезбеђења правног лица, не уводи се типски, на исти начин и у истим облицима увек и свуда, већ се прилагођава потребама конкретног правног лица.

Свака нова ситуација пружа могућност примене нових комбинација и облика обезбеђења лица, имовине и пословања правног лица.

Поред наведеног, изузетно велики проблем представља са-дашњи профил кадра запосленог поготово на пословима непосре-дног обезбеђења правног лица. Непостојање закона који регулише ову област, нелојална конкуренција, недовољан степен обучености и непримерно ниска плата, доводе до тога да су ови послови поста-ли сезонског типа.

Пошто систем обезбеђења заузима значајно место у функци-онисању правног лица, то је и носилац ових послова – менаџер без-бедности, саставни део управне структуре правног лица највишег нивоа руковођења.

На крају овог увода треба напоменути да је значај решавања овога проблема вишеструк, како директно за правно лице, тако и индиректно за ширу друштвену заједницу. Оно може допринети објективнијем планирању и организовању система обезбеђења, прављењу реалних процена ситуације и безбедносне угрожености правног лица, организације рада, планирања кадрова, њихове еду-кације, правилне употребе безбедносних ресурса као и руковођење

24

системом обезбеђења, а све то у циљу смањења губитака правног лица и успешнијег пословања и даљег развоја правног лица и по-већања профита. Конкретан пример користи за ширу друштвену заједницу може се сагледати и детаљније је обрађен у осмом по-глављу – Специјализовани систем обезбеђења малопродаја – у те-ми Губици малопродаја.

1.2. ТЕОРИЈСКО ОДРЕЂЕЊЕ ПОЈМОВА Систем обезбеђења је скуп међусобно повезаних и условље-

них мера, поступака и радњи којима се, ангажовањем физичке ком-поненте, уз примену техничке компоненте, и применом савремених метода, начина и организације рада (безбедносни менаџмент систе-ма обезбеђења), успешно проактивно (методом анализе, планирања, одвраћања и превенције) – и реактивно (санацијом евентуално на-сталих последица), елиминише и/или смањује могућност угрожавања лица и неовлашћеног присвајања имовине и резултата рада правног лица или институције.

Овај систем представља примену радних и техничких мера, техника, принципа и процедура управљања у односу на безбедност лица, имовине и пословања, кроз његов свакодневни рад и примену. Његова основна намена је смањење (умањење) и/или елиминација осетљивости и рањивости правног лица, као и претњи изазваних ра-зличитим изворима и облицима угрожавања, за све нивое организа-ције и рада, кроз најбољу и најефикаснију употребу свих располо-живих ресурса правног лица.

Основни циљеви система обезбеђења су безбеднији и бољи ус-лови рада правног лица кроз обезбеђење и заштиту вредности правног лица, што као крајњи резултат има бољи тржишни положај правног лица и повећање његовог профита. Самим тим, систем обезбеђења лица имовине и пословања представља важну пословну функцију и саставна је компонента највишег нивоа менаџмента правног лица.

Поред претходно изложених основних појмова, а због тога што не постоје дефиниције појмова који се односе искључиво на

25

проблематику система обезбеђења лица, имовине и пословања пра-вног лица, већ ти исти појмови фигурирају и у другим научним об-ластима, намеће се потреба терминолошког дефинисања ширих појмова везаних за област система обезбеђења.

Појмови су наведени по нивоу општости, међусобне повеза-ности и условљености.

Лица представљају све особе које долазе у непосредни кон-такт са правним лицем, односно запослени правног лица (руководи-оци и непосредни извршиоци), клијенти правног лица (посетиоци, купци роба и корисници услуга), пословни партнери (добављачи, извођачи радова), и друга лица (случајни пролазници – особе које немају објективан разлог за контакт са правним лицем).

Имовину правног лица представља све оно што је правно ли-це досадашњим радом и наступом на тржишту остварило: његов на-зив, заштитни знак, корпоративни имиџ, пословни подаци и инфор-мације, основна средства рада, производи, резервни делови, репро-материјал, процес производње, интелектуална својина, проналасци и иновације и профит.

Пословање правног лица је свакодневни активни однос и процес рада усмерен на остваривање бољег и стабилнијег положаја правног лица на тржишту и увећање његове имовине.

Под појмом правна лица, у даљем тексту, ће се подразумева-ти сва, првенствено привредна друштва, корпорације, финансијске, здравствене и образовне институције.

Објекти заштите су лица, имовина и пословање правног лица.

Вредности правног лица су лица са својим правима, имовина правног лица и друга имовина поверена правном лицу и његово по-словање.

Процедуре представљају унапред одређене, утврђене, успос-тављене и у писаној форми (ређе усмено) дефинисане методе и начине рада и поступака са којима су запослени упознати, а са циљем правилног функционисања процеса рада и извршавања постављених

26

задатака запосленима од стране руководства правног лица. Посебна категорија су процедуре система обезбеђења лица имовине и посло-вања правног лица које се односе на функционисање процеса обез-беђења. У ширем смислу оне су саставни део процедура процеса рада запослених, а у ужем смислу представљају методе и начин рада запо-слених који су директно ангажовани на пословима обезбеђења ЛИиП.

Нетипично штетно стање – изазвано штетним догађајем, представља опасно неочекивано стање нарушене сигурности, одно-сно ситуацију која је опасна по здравље и живот лица, и/или ситуа-цију која може проузроковати имовинску штету и/или крађу имови-не правног лица и на тај начин умањити радну и производну спосо-бност, односно радно-производни капацитет система и онемогућити га да испуни захтеве постављене пред њега, без обзира на трајање временског периода.

Безбедност је стање и/или процес и представља одсуство намерно и (не)свесно изазване опасности или сплета случајних околности.

Угрожавање безбедности је сваки непредвиђени догађај, случај, понашање, насилно деловање човека, природе или тех-ничких система у дужем периоду значајнијег обима, који доводи у опасност, односно угрожава живот лица и/или имовину правног лица, а може резултирати губицима живота, губицима у опреми и/или пословању правног лица (институције).

Безбедносни инцидент је сваки непредвиђени догађај или случај који може да изазове значајно оштећење имовине, односно повреду или смрт лица и/или да проузрокује директне или индирект-не губитке у приходима правног лица.

Претња безбедности је било који облик угрожавања – акти-вност (претња насиљем, упади, напади, крађе и сл.) која може проу-зроковати нарушавање безбедности правног лица.

Анализа претњи безбедности – процена угрожености пред-ставља процену сваке стварне и реалне или потенцијалне претње по правно лице која може да проузрокује повреду или смрт лица, и/или

27

уништење (губитак) имовине правног лица, и/или смањење профита, односно финансијске губитке без обзира на њихову величину. Од-носи се на постепену и систематску анализу радњи и поступака који проистичу из процеса рада правног лица, са циљем идентификације претњи правном лицу и израде проактивних препорука, решења и процедура за њихову елиминацију, и/или ублажавање последица у случају остварења претње у току рада правног лица.

Анализа последица је скуп мера и поступака који обухватају однос и узајамну везу између потенцијалних претњи правном лицу, његових вредности које морају бити заштићене, вероватноће могу-ћих остварења тих претњи и последице губитака тих вредности по рад правног лица.

Управљање претњама и спречавање губитака представља једну од важнијих функција безбедносног менаџмента који у овој области процењује последице потенцијалних претњи по безбедност правног лица, са аспекта њихове контроле или елиминације, уз ува-жавање могућности трошења расположивих и доступних људских и материјалних потенцијала (ресурса) правног лица.

Приликом елиминације претњи мора се водити рачуна да начини, односно мере и поступци супротстављања претњама, буду у складу са легалним – законом дефинисаним начинима, финансиј-ским могућностима и етичким нормама.

Решавање претњи представља анализу и спровођење акција усмерених на смањење ризика везаних за идентификоване претње, условно на најнижем практичном нивоу.

Програм система обезбеђења је комбинација задатака и ак-тивности безбедносног менаџмента система обезбеђења дефиниса-них у времену и простору са извршиоцима (система безбедносне анализе и анализе последица) који увећавају оперативну ефикасност и успешност, тако што се благовремено задовољавају и испуњавају безбедносни захтеви и смањују потенцијални губици кроз све фазе радног циклуса правног лица.

Опасна стања и радње су било каква стања или радње које могу довести у опасност живот лица и/или имовину и пословање правног лица.

28

Рањивост – повредивост (угроженост) су све оне каракте-ристике и особине лица (врста посла, број извршилаца, радно вре-ме), имовине и пословања правног лица које увећавају вероватноћу нарушавања безбедности.

1.3. ЗНАЧАЈ СИСТЕМА ОБЕЗБЕЂЕЊА ПРАВНИХ ЛИЦА

Значај функционисања система обезбеђења правног лица је велики и може се посматрати у друштвеном, теоријском, прак-тичном и педагошком смислу.

Смањење и/или елиминација губитака у пословању насталих деловањем разних извора угрожавања и безбедни услови рада су чињенице за које је друштво у целини природно заинтересовано. Анализа досадашњих искустава намеће значајна питања на које се морају дати одговори на основу до сада изнетих чињеница, тј. да ли су губици правног лица и криминалне радње саме по себи довољни и ваљани разлози за повећање (увећање) обавеза и дужности прав-ног лица (које представља инокосни орган - директор, односно вла-сника капитала) по питању заштите имовине, лица и пословања пра-вног лица. Јасан је одговор на постављено питање, али се уједно на-меће закључак да, са постојећом законском регулативом, ово питање остаје у домену факултативног решавања, од случаја до случаја, сходно процени и знањима руководних структура које су слабо или уопште нису упознате са овом проблематиком.

Једно решење је акција шире друштвене заједнице и/или од-говорних привредних ресурса самог врха управљања једном држа-вом, а у циљу предузимања одговорности и потребних системских решења, односно доношења закона о овој области, којим би се пре-вентивно деловало у овом сегменту рада правног лица.

Теоријски циљ је у тесној вези са практичним циљем. Односи се на неопходност даљег истраживања и рада у овој области, потребе едукације (како професионалног кадра, тако и свих запослених) и ус-постављање принципа и процедура пројектовања и реализације систе-ма обезбеђења правног лица у свакодневној пракси.

29

Одговорност послодавца (без обзира на облик власништва – приватно, државно или друштвено), односно формално-правног вла-сника правног лица, је да обезбеди адекватну заштиту и да, у складу са тим, спроведе потребне мере и процедуре засноване на процени степена угрожености и спровођењу активних радњи у циљу поспе-шења безбедности лица, имовине и пословања у оквиру правног лица.

Да закључимо, систем обезбеђења лица, имовине и послова-ња правног лица је скуп мера, поступака и радњи који се спроводи посредством физичког обезбеђења, техничких средстава заштите, уз примену савремених безбедносно-заштитних метода и начина рада. Основни циљ система је да се кроз успешно проактивно (методом анализе и одвраћања) и реактивно деловање (методом санације нас-талих последица), елиминишу, односно смање могућности угрожа-вања лица, неовлашћено присвајање имовине и резултата рада прав-ног лица, и на тај начин обезбеде безбедни услови за стабилнији и бољи рад правног лица и повећање профита.

1.4. KОМПОНЕНТЕ СИСТЕМА ОБЕЗБЕЂЕЊА ПРАВНИХ ЛИЦА

Општеважеће и уобичајено за све научне области је да се ра-зматра значење основних појмова. У том смислу, проблем са којим се сусрећемо у покушају одређивања компоненти система обе-збеђења правног лица је вишеструк и захтева одређена објашњења.

Наиме, домаћа теоријска мисао се до сада недовољно бавила овим проблемом. То је резултирало неусаглашеношћу теоретичара око тумачења самог појма безбедност, односно таквим утврђивањем теоријског оквира заштитне функције државе, где се она разматрала претежно на највишем нивоу општости. Безбедност је према томе, како смо већ напоменули, стање, организација, функција, систем, односно све то заједно.

Неспорно је да су различити облици угрожавања током времена, узроковали одређену диференцијацију унутар заштитне функције, услед чега у њој више не учествују само специјализовани

30

државни органи (полиција и војска), већ и други, такође државни органи (судови, тужилаштва, инспекције, царине и др). [Напомена: Облици угрожавања детаљније су објашњени у трећем поглављу – Облици угро-жавања лица, имовине и пословања правног лица.]

На овај начин можемо говорити о делимично интегри-саном јединственом систему безбедности (на највишем нивоу општости и занемарујући за сада организационе димензије таквог система где систем обезбеђења правног лица има своје истакнуто место), којег одликују сложеност структуре и специфичност снага, средстава, метода деловања, правила и норми рада унутар сваког дела безбедносног система.

Да бисмо могли говорити о заиста интегрисаном систему безбедности на државном нивоу, морамо напустити традиционални приступ разумевања безбедности као делатности државних органа и субјеката и овим пословима неизоставно додати и систем обез-беђења правног лица.

Теоријску заснованост ове идеје можемо наслутити у ставови-ма да савремене системе безбедности карактерише одређена делатност других друштвених субјеката којима послови безбедности не предста-вљају примарни задатак, а који опет, обављајући своју основну делат-ност, битно утичу на безбедност у најширем смислу (Стајић, 2003).

Овде је реч управо о системима обезбеђења лица, имовине и пословања, односно о овим субјектима система безбедности који (у случају да имају сопствене системе обезбеђења ЛИиП) представљају у одређеном смислу подсистеме система безбедности. Ови системи као и други делови (подсистеми наведени у традиционалном териј-ском приступу: војска, полиција и други државни органи) имају сопс-твене законитости, снаге, методе и правила рада. На овај начин, заш-титна функција се поистовећује са безбедносном функцијом.

Поред тога јавни сектор безбедности оптерећен је конфлик-том вредности које су диктиране одговорношћу према финансијама и стриктним правилима и процедурама, с једне и одговорношћу према резултатима и иновацијама с друге стране. Повећане безбеднос-не потребе, па тиме и услуге које обезбеђује јавни сектор безбедности

31

оптерећују државни буџет до нивоа због којег трпе социјална дава-ња, пореска политика и скоро сви аспекти националне економије (Кековић, 2003: 559). Из овог произилази још један разлог успоста-вљања система обезбеђења који ће, као подсистем макросистема безбедности, бити у могућности да одговорност за део послова које су до сада били у надлежности државе, преузме на себе.

Поред тога раслојавање у оквиру безбедносне функције, од-носи се и на подсистеме унутар самих система обезбеђења лица, имовине и пословања, јер није могуће да за делове система не важе опште законитости које важе и за остале делове система (сложеност структуре, специфичност снага и средстава, начини, правила и норме рада унутар сваког дела безбедносног система).

Оваквим теоријским приступом долазимо до проблема дефи-нисања компоненти микросистема, система обезбеђења правног лица.

Тако посматран систем обезбеђења правног лица, своју осно-вну функцију заснива и остварује кроз функционално повезивање људских, материјално-техничких и информационих (процесних) ре-сурса и процедура рада правног лица. Састоји се из три компоненте:

(1) физичка компонента система, (2) техничка компонента система и (3) безбедносни менаџмент система обезбеђења. Физичка компонента представља интерне субјекте обезбе-

ђења у ширем и ужем смислу. Техничка компонента се спроводи путем примене меха-

ничких и електронских средстава заштите. Безбедносни менаџмент система обезбеђења: - у ширем смислу представља безбедносни менаџмент као

начин организовања и управљања системом обезбеђења правног ли-ца који се бави човеком, као кључним елементом сваке организације и његовом корелацијом са унутрашњим и спољашњим окружењем;

- у ужем смислу то је менаџмент система обезбеђења правног лица која обухвата заштиту имовине и целокупног пословања прав-ног лица, адекватну организацију пословања правног лица са аспек-та система обезбеђења и правну регулативу истог.

32

Свака од набројаних компоненти може да функционише као засебна целина, одакле имамо потребу да сваку разматрамо посебно, што је и учињено у четвртом, петом и шестом поглављу.

Неопходно је напоменути да је за исправно функционисање система обезбеђења правног лица неопходно истовремено постојање свих наведених делова система, као и да основу система представља безбедносни менаџмент система обезбеђења који омогућава функ-ционално повезивање прве две компоненте.

1.5. СУБЈЕКТИ ОБЕЗБЕЂЕЊА Субјекте обезбеђења представљају сви људски потенцијали

који заједнички и координирано, проактивно наступају у циљу от-клањања и/или елиминације потенцијалних узрока настанка штетног догађаја који могу бити учињени од стране извора угрожавања, кроз облике угрожавања, као и реактивно, у умањењу и/или елиминиса-њу евентуалних последица штетног догађаја по лица, имовину и по-словање правног лица.

Они могу бити: - интерни субјекти обезбеђења и - екстерни субјекти обезбеђења.

1.5.1. ИНТЕРНИ СУБЈЕКТИ ОБЕЗБЕЂЕЊА Интерни субјекти обезбеђења у ширем смислу су руководио-

ци (менаџери) свих нивоа и запослени, док су у ужем смислу то запо-слени на пословима система обезбеђења правног лица.

Интерни субјекти обезбеђења у ширем смислу Руководиоци правног лица имају различите улоге као субјекти

обезбеђења и можемо их посматрати кроз улогу главног менаџмента (председник управног одбора, генерални директор...) и власника ка-питала и менаџера осталих организационих целина правног лица.

33

Главни менаџмент и власник капитала Правно лице ради, развија се и опстаје поштујући поред ос-

талог и законе тржишта. Иста правила се односе и на делове –секторе правног лица. У случају да неки сектор не функционише добро, мора да се мења и прилагођава тржишту, иначе губи сврху свог постојања. За послове у којима су менаџери правног лица вични, они брзо (или би бар требали брзо) увиђају промене и зах-теве тржишта и благовремено реагују на њих. Проблем и отпор на-стаје кад менаџери довољно не познају или не виде сврху обављања одређених послова, условно речено, кад не постоји свест о потреби обављања ових послова.

Основни предуслов функционисања система обезбеђења прав-ног лица и испуњења његове крајње намене – повећања профита кроз ефикасну заштиту лица, имовине и пословања, је свест (мишљење, схватање) главног менаџмента правног лица, као и власника капита-ла о неопходности постојања и функционисања система обезбеђења. Ова свест је углавном условљена конкретним користима које правно лице, односно власник може да има од система обезбеђења.

Те користи се огледају у умањењу или елиминацији крими-налних активности, безбеднијем радном окружењу (како за запосле-не, тако и за клијенте), смањењу трошкова за отклањање последица, очувању опреме, робе и средстава рада од умањења вредности, крађе и уништења. Самим тим на глобалном плану индиректно и директно се остварује повећање профита правног лица и омогућава се његов дуготрајнији рад и наступ на тржишту.

Менаџери организационих целина правног лица Менаџери свих организационих целина правног лица, однос-

но све организационе целине у склопу свог свакодневног рада спро-воде одређене радње у циљу обезбеђења лица, имовине и послова-ња. Менаџери који руководе организационим целинама, поред сво-јих свакодневних послова, који су дефинисани делокругом рада ор-ганизационе целине, свакодневно обављају и део послова који им је делегиран од стране система обезбеђења правног лица.

34

Делегирани послови се обављају свакодневно или перио-дично и обавезујући су за све организационе целине правног лица. Могу бити:

- општи – јединствени и - специфични. Општи – јединствени послови су идентични за све организа-

ционе целине и обухватају спровођење генерално свих мера и пос-тупака у функцији заштите лица, имовине и пословања (заштита по-датака и информација, контрола приступа, спречавање разних ин-кримисаних радњи,...). Поред тога, о сваком уоченом безбедносном проблему у свом сектору, менаџери су у обавези да у писменој фор-ми обавесте сектор безбедности.

Специфични послови се односе на сваку организациону цели-ну појединачно и директно зависе од делатности која се обавља. Због значаја и специфичности сарадње издвојили бисмо четири сек-тора правног лица и то: сектор људских ресурса, информациони се-ктор (IT сектор), комерцијални сектор (продаја и набавка робе и ус-луга) и сектор за односе са јавношћу.

Детаљнија разрада ове проблематике би требала бити у шес-том поглављу, у теми Сарадња и комуникација система обезбеђења. Због значаја и бољег разумевања појма субјекта обезбеђења и њего-ве суштинске важности за правно лице, у оквиру ове теме ћемо де-таљније објаснити улогу интерних субјеката обезбеђења у ширем смислу, кроз сарадњу поменутих сектора са сектором безбедности (обезбеђења), у функционисању система обезбеђења.

Сектор људских ресурса, у делокругу својих свакодневних послова, на основу анализе делатности правног лица и послова који се раде у њему, обавља планирање, регрутовање и селекцију канди-дата за одређена радна места. У сарадњи са непосредним руководи-оцима других организационих целина, у његовој надлежности је и праћење рада запослених, организација додатне обуке и образовања, затим награђивање и изналажење начина мотивисања запослених за постизање бољих резултата рада. Део послова односи се и на извр-шавање санкционисања запослених који недовољно добро испуња-вају своје радне обавезе кроз деградацију положаја у правном лицу

35

променом радног места. Уједно обављају послове отпуштања запос-лених, из било ког разлога, у складу са законским оквирима.

Менаџеру овог сектора, поред послова које редовно изврша-ва, од стране система обезбеђења делегирани су послови које обав-ља као интерни субјекат обезбеђења у ширем смислу. Део делегира-них послова односи се на процесе:

- регрутовања и селекције кадрова – запошљавање нових лица,

- престанка радног односа запосленог по било ком основу и - праћења рада запослених. Приликом регрутовања и селекције кадрова, односно запош-

љавања, без обзира на место и врсту заснивања радног односа, Сек-тор људских ресурса неизоставно обавештава Сектор безбедности. Сектор безбедности за одређена радна места спроводи безбедносно-радну проверу потенцијалних кандидата. Значајно је напоменути, да по извршеној безбедносно радној провери, менаџер безбедности обавештава Сектор људских ресурса о резултатима, без ширих об-јашњења разлога, како негативне, тако и позитивне провере. У случају да су резултати негативни по потенцијалног кандидата, он не може засновати радни однос са правним лицем, те је Сектор људ-ских ресурса у обавези да испоштује извештај менаџера безбедности. [Напомена: Безбедносно-радна провера детаљније је обрађена у шестом поглављу – Безбедносни менаџмент система обезбеђења – у теми Метод пријема нових рад-ника са аспекта система обезбеђења.]

Приликом заснивања радног односа, Сектор за људске ре-сурсе, поред сектора у коме ће запослени почети да ради, обавешта-ва и Сектор безбедности о новим запосленима, да би Сектор безбед-ности могао да уради део послова које је он у обавези да реализује (делегирање права приступа простору, обавештавање Информа-тичког сектора о отварању радног налога за ново запосленог).

Сектор људских ресурса по потписивању уговора о раду са новозапосленим, упознаје га са Правилником о пословној тајни и са Изјавом о чувању пословне тајне, коју по потписивању прилаже у персонални досије запосленог. [Напомена: Пословна тајна, Правилник о пословној тајни и Изјава детаљније су обрађени у шестом поглављу – Безбедно-сни менаџмент система обезбеђења – у теми Заштита и безбедност информација.]

36

У случају престанка радног односа по било ком основу, Сек-тор људских ресурса је у обавези да о томе благовремено обавести Сектор безбедности, који даље поступа по својим процедурама рада. Обавештење треба да садржи основне податке о запосленом (име и презиме, ИД број и радно место), разлог престанка радног односа и време када ће се престанак радног односа реализовати. Са аспекта система обезбеђења, на првом месту је потребно запосленом, коме је престао радни однос, укинути сва додељена права приступа, како пословном простору, тако и документима у електронској форми. Следећи корак, пошто му се у Сектору људских ресурса саопшти да му је престао радни однос, је спречавање запосленог да, из било ког разлога, учини неко по правно лице штетно дело. Спречавање извр-шења штетног дела спроводи Сектор безбедности који предузима даље мере из свог делокруга послова.

Сектор људских ресурса је и у обавези да обавести Сектор безбедности у случају да дође до било какве промене радног места запосленог, без обзира да ли је у питању напредовање на виши по-ложај у хијерархији рада, или деградација положаја запосленог из било ког разлога. Ови подаци су неопходни Сектору безбедности да би на основу њих могао да предузме адекватне проактивне мере у функцији обезбеђења вредности правног лица. Односе се на оства-рења одређених права запосленог са аспекта система обезбеђења, као и, ако то ситуација захтева, спровођење додатне мере праћења рада запослених, поготово после његове деградације.

Пример општих – јединствених послова за Сектор људских ресурса представља и заштита личних података запослених који се налазе у персоналном досијеу и онемогућавање увида у њихов са-држај непозваним лицима.

Информациони сектор (IT сектор), односно руководилац овог сектора, додељивање корисничких налога који дефинишу право приступа компјутерским ресурсима правног лица обавља у сарадњи са одговорним лицем из Сектора безбедности. Само по добијању овлашћења од Сектора безбедности може да креира на-лог новозапосленом, као и да затвори кориснички налог запосле-ном којем је престао радни однос. Руководилац овог сектора уједно

37

спроводи све мере и поступке у циљу заштите података и инфор-мација у електронској форми, самостално и у сарадњи са Сектором безбедности.

Такође је неопходно да Комерцијални сектор (продаја и на-бавка робе и услуга), као интерни субјекат у ширем смислу, ако је у питању нови клијент, приликом сваке набавке или продаје изврши основну проверу бонитета преко Агенције за привредне регистре и о томе обавести Сектор безбедности. [Напомена: Провера бонитета детаљни-је је обрађена у шестом поглављу – Безбедносни менаџмент система обезбеђења – у теми Провера бонитета.]

У случају да дође до неког штетног догађаја у оквиру прав-ног лица, Сектор за односе са јавношћу податке и информације о том догађају добија од Сектора безбедности. Затим се, по анализи и обради података, у којој учествују оба сектора, припрема саопштење за јавност, при чему се посебна пажња посвећује заштити корпора-тивног имиџа и угледа правног лица.

На основу до сада изложеног, на крају можемо закључити да су менаџери свих организационих целина активни субјекти обе-збеђења и да узимају удела у обављању делегираних послова и то тако што им дају безусловну подршку и приоритет, а уједно се и са-ми придржавају прописаних процедура које се односе на област обезбеђења лица, имовине и пословања.

Запослени Запослени представљају изузетно важан интерни субјекат

обезбеђења. Основни облик испољавања њихове активности огледа се у самозаштити, као једној од полазних основа функционисања система обезбеђења правних лица.

Самозаштита, као демократски конципирана категорија, мора бити окренута превентивним остварењима сигурности од било којих облика угрожености, са тенденцијом тоталне сигурности, и на тај начин демистификовати ограничено, парцијалне класнополитичке облике заштите који су деценијама били изражени кроз репресивне облике државне заштите (Крстић, 1997: 33).

38

Савремени трендови неминовно указују да процес обез-беђења не може да функционише уколико се ослања само на лица која професионално раде на овим пословима. Он мора да обухвати и обухвата сва лица која су природно заинтересована за сигурније и безбедније услове рада. Кроз своју свакодневну активност и рад ли-ца, као и послови на којима раде, изложени су разним облицима угрожавања који могу негативно да делују (утичу) како на њихов физички и психички интегритет, тако и на пословни интегритет пра-вног лица. Запослени на пословима система обезбеђења (интерни субјекти обезбеђења у ужем смислу) углавном нису у могућности да физички буду присутни на свим местима где постоји потенцијална опасност, па су самим тим остали запослени препуштени сами себи.

Овде посебно долази до изражаја потреба самозаштитне функције, која се огледа првенствено у проактивним мерама које запослени спроводе у току, а и ван радног времена.

Самозаштита треба да омогући и бољи рад система обез-беђења који кроз ову функцију може долазити до ваљаних подата-ка и информација који су од значаја за обављање његових послова.

Спровођење самозаштитне функције остварује се преко њене институционализације, едукације и контроле.

Први корак у функционисању самозаштитне функције је ње-на институционализација кроз интерна акта правног лица. У интер-ним актима неопходно је прецизно дефинисати мере у домену са-мозаштите које сваки појединац запослен у правном лицу мора да спроводи. Кршење ових мера би требало да представља тежу пов-реду радне дисциплине и да са собом носи адекватне санкције.

Други корак је едукација запослених за спровођење обавезују-ћих мера самозаштите. Едукација се изводи у форми основне (запос-лени усвајају основна знања из самозаштите) и периодичне едукаци-је (која је у функцији освежавања постојећих и усвајања нових знања).

Контрола се спроводи да би се уочили потенцијални пропу-сти у функционисању спровођења мера самозаштитне функције запослених и обављају је њихови непосредни руководиоци, као и Сектор безбедности.

39

Интерни субјекти обезбеђења у ужем смислу Интерне субјекте обезбеђења у ужем смислу представљају

лица који послове обезбеђења лица имовине и пословања обављају свакодневно као своју основну делатност и радну обавезу у оквиру правног лица – Сектор безбедности. Представља их менаџер безбед-ности као руководилац система обезбеђења и запослени у одређеним организационим целинама овог сектора.

Менаџер безбедности Менаџер безбедности координира и руководи пословима си-

стема обезбеђења правног лица. У хијерархији руковођења правним лицем његово место је непосредно уз генералног директора, однос-но власника капитала. Сложен и одговоран рад на пословима сис-тема обезбеђења захтева одређено образовање и мултидисципли-нарна знања и специфичне особине личности које су неопходне за обављање овог посла.

Менаџери се више баве људима, а мање системима (систе-мима у техничком смислу). Менаџер безбедности, између осталог, бави се патолошком страном људске природе, људском деструкци-јом. Целокупан систем обезбеђења у највећој мери служи проактив-ном спречавању људске деструкције. Веома мали део система служи да се одупре угрожавањима која произлазе од природних непогода, земљотреса и пожара. Управо из тог разлога послови менаџера бе-збедности захтевају мултидисциплинарна знања и вештине из раз-личитих области, као и свакодневно ангажовање и перманентну еду-кацију. Успешна припрема менаџера безбедности подразумева стално, у континуитету иновирано знање о:

- процесу рада и пословања правног лица, - облицима и изворима угрожавања, - проактивним и реактивним мерама система обезбеђења, - конкуренцији, - пословним партнерима, - клијентима. Менаџер безбедности своју успешну припрему и рад остварује: 1) Прикупљањем и анализом података и информација о

спољашњем и унутрашњем окружењу. Под спољашњим окружењем

40

подразумевају се спољашњи извори угрожавања, конкуренција, по-словни партнери и клијенти, а унутрашње окружење се односи на сопствено правно лице или институцију. Познавање, односно непо-знавање окружења често може да представља основни предуслов успешног рада, односно неуспеха. Прикупљање и анализа података представљају основну поставку за дефинисање даљих активности. У појединим случајевима менаџер безбедности у случају недостатка података и информација користи процену, односно предвиђање.

2) Изненађењем према спољашњем и унутрашњем окруже-њу, које постиже применом разноврсних и креативних облика (ме-тода) рада у зависности од захтева посла. Чак и кад је неопходно применити типизирани облик рада, послу треба приступити тако да не буде у потпуности урађен као претходни.

3) Прикривањем стварних намера и стања кроз правило да се оно спроводи и према спољашњем и према унутрашњем окруже-њу. Тајност је предуслов успешног рада у неким сегментима систе-ма обезбеђења. Ако конкуренција или запослени који чини инкри-мисане радње, открије да је менаџер безбедности усмерио свој рад према њој, тај рад више нема свој смисао и сврху. Увек треба да предузима мере које ће онемогућити/или отежати откривање ствар-них намера и активности. Са намерама и циљевима рада у потпуно-сти се упознаје само генерални директор и /или власник капитала. Према осталим руководиоцима било ког нивоа и најужем кругу са-радника, односно лицима која су укључена у конкретну активност, примењује се принцип довољности података за квалитетно обавља-ње задатог посла.

Принцип довољности података означава давање података са-радницима у обиму који је неопходан за обављање посла, ни мање ни више од тога, увек само по деловима који се раде, а никад у пот-пуности за целу активност. Супротно прикривању намера је свесно откривање "намере" и спроводи се због обмане окружења. Менаџер безбедности увек полази од става да је неопходно прикрити сопс-твене намере и пројектоване послове, а уједно открити стварне на-мере и/или поступке окружења.

4) Заобилажењем препрека ка остварењу циља. Стићи до циља могуће је савлађивањем препрека које се налазе на путу до њега.

41

У већем делу послова које обавља менаџер безбедности много је ефикасније користити заобилажење препрека него их директно пре-лазити. Заобилажење препрека се овде разматра као филозофија ра-змишљања, односно мисаони процес приликом анализе и процене стања и неке активности коју треба спровести. Могућности заоби-лажења препрека су огромне и увек их треба узети у обзир.

Своје послове менаџер безбедности обавља свакодневно у интерактивном односу са спољашњим и унутрашњим окружењем. Послове ради углавном самоиницијативно (уз консултовање и оба-вештавање генералног директора и/или власника капитала) или по захтеву менаџмента. Да би одговорио захтевима који се постављају пред њега, он мора добро да познаје правно лице (институцију), ње-гово пословање и привредну грану којој припада правно лице.

У свом раду мора да зна да је део организације (правног ли-ца) и посла важан, али да је целина увек испред свега. То значи да се понекад свесно прихвата губитак дела да би целина, односно цело правно лице добило. Целина овде није прост збир делова који је чине, већ виши ниво организовања који је настао развојем из делова. Из тог разлога је целина примарна и она се чува на првом месту.

Поред изнетог менаџер безбедности наступа офанзивно и де-фанзивно према окружењу. Код офанзивног рада, начин рада увек мора бити унапред припремљен, планиран и осмишљен. Импровиза-ције су пожељне, али морају бити сведене на минимум. Начини рада се не могу прецизно дефинисати код офанзивног рада, али се може истаћи да су иницијатива и предност важни предуслови које треба да испуни менаџер безбедности. Ретко кад треба да се експонира и улази у отворен и директан сукоб. Углавном се ради непосредно и посредно.

Циљ дефанзивног рада је заустављање и/или елиминација из-вора и облика угрожавања усмерених према правном лицу и ства-рање услова за офанзивни рад. У дефанзивном раду је битно одре-дити тежиште рада, односно вредности правног лица по приоритету који намеће ситуација изазвана деструктивним радом окружења.

Организационе целине интерних субјеката обезбеђења у ужем смислу Ако посматрамо интерне субјекте обезбеђења у ужем сми-

слу, односно запослене (руководећи кадар и непосредне извршиоце)

42

који професионално раде на пословима обезбеђења лица имовине и пословања, неопходно је истаћи један од начелних модела њихове организације рада.

Активности везане за функционисање система обезбеђења правног лица су многобројне, веома сложене и захтевају много рада, стручности и знања. У малим привредним друштвима (правним ли-цима), обим послова је мањи и довољан је један човек да руководи системом обезбеђења. Међутим у средњим, а нарочито у великим правним лицима потребно је имати организационе целине које ће по сегментима водити послове система обезбеђења.

Организационе целине у зависности од карактеристика правног лица су:

- служба СФО, - унутрашња контрола, - унутрашње истраге, - прикупљање, анализа, провера и заштита информација и података и

- организациона целина по потреби у функцији безбедности пословања и имовине и лица.

Служба физичког обезбеђења је детаљније објашњена у четвртом поглављу – Физичка компонента система обезбеђења.

Унутрашња контрола је у функцији проактивног деловања система обезбеђења у циљу заштите, односно остваривања безбед-ности пословања и имовине. Спроводи се од стране лица која су обучена за обављање ових послова и може бити најављена и ненаја-вљена, периодична или по потреби, односно захтеву.

Унутрашње истраге су углавном у функцији реактивне за-штите, спроводе се када је дело већ учињено, а основна намена им је да разреше настали проблем и открију учиниоце дела која наносе штету пословању и имовини правног лица односно институције.

Основни разлози за спровођење унутрашње истраге су брзи-на решавања насталог проблема и чување корпоративног имиџа и угледа правног лица.

43

Организациона целина за прикупљање, анализу, проверу и заш-титу информација и података преставља предуслов функционисања правног лица и институције у данашњим условима. Значај заштите сопствених информација и података је јасан и недвосмислен, али је исто тако и јасна чињеница да се не може приступити послу без по-знавања и провере онога са киме се тај посао ради. Провера боните-та, провера нових кадрова који треба да почну свој рад у правном лицу или институцији, анализа конкуренције, све ово улази у дело-круг послова ове организационе целине.

Организациона целина по потреби је у функцији безбедно-сти лица, имовине и пословања и формира се када то наметну усло-ви (спољашњи или унутрашњи) у коме се правно лице нашло. Може представљати самосталну целину или део неке претходно поменуте организационе целине интерних субјеката обезбеђења. Ова органи-зациона целина је у функцији док се не промене чиниоци који су допринели њеном формирању.

1.5.2. ЕКСТЕРНИ СУБЈЕКТИ ОБЕЗБЕЂЕЊА Екстерне субјекте обезбеђења представљају државне ин-

ституције: Министарство унутрашњих послова, тужилаштво и суд-ство, органи локалне самоуправе, затим други системи обезбеђења лица, имовине и пословања, научноистраживачке институције које се баве овом проблематиком и струковна удружења.

Са постојећим теоријским и практичним стањем, које је до данашњих дана достигао систем обезбеђења у нашој земљи, јасно је да сам систем не може адекватно да заштити правно лице, односно његове основне вредности (људе, имовину и пословање), без позна-вања и схватања ризика са којима ће у ближој или даљој будућности правно лице бити суочено. Исто тако систем мора бити повезан са одређеним функцијама државе под којим се првенствено подразу-мева функција заштите и безбедности. Министарство унутрашњих послова је један од државних субјеката система безбедности који би требао да сарађује и помогне у функционисању система обезбеђења лица имовине и пословања правног лица.

44

Та веза Министарства унутрашњих послова и система обез-беђења, односно његова улога и место у функционисању система обезбеђења, представља важну и незаобилазну карику без које сам систем није у могућности да функционише адекватно и одговори изазовима времена и простора.

Паралелно са развојем система који је био условљен новим појавним облицима угрожавања, текао је и развој одређених органи-зационих целина министарства унутрашњих послова које су пред-стављале нужни одговор државе на нове облике криминала.

Искуства указују да је неопходна активна улога Министар-ства унутрашњих послова, које поред стандардних и рутинских по-слова који већ постоје у пракси, усмерава свој рад и залаже се за на-ставак проучавања и утврђивања процене ризика у будућности. Ово чини из разлога да би било у могућности да благовремено подржи откривање извора угрожавања, могуће одговоре (како сопствене, тако и угроженог правног лица) на опасности које долазе (проактив-но деловање) и/или правце и методе опоравка од изгледних ризика (реактивно деловање) у циљу смањења негативних последица. Код овог дела јасно је да у неким сегментима овог свог рада Министар-ство унутрашњих послова излази из делокруга својих већ устаљених послова и да овај задатак мора да извршава у сарадњи са другим чиниоцима безбедности, односно системима обезбеђења правног лица, другим институцијама и организацијама.