Znacaj upravljanja organskom_materijom_na porodicnom_gazdinstvu

ZNAZNAČČAJ UPRAVLJANJA ORGANSKOM AJ UPRAVLJANJA ORGANSKOM MATERIJOM NA PORODIMATERIJOM NA PORODIČČNOM GAZDINSTVU I NOM GAZDINSTVU I PRIMENA ORGANSKIH ðUBRIVA U ODRPRIMENA ORGANSKIH ðUBRIVA U ODR ŽŽIVOJ IVOJ

PROIZVODNJI POVRPROIZVODNJI POVRĆĆA U CILJU ZAA U CILJU ZA ŠŠTITE TITE ŽŽIVOTNE SREDINE I UIVOTNE SREDINE I UŠŠTEDE ENERGIJETEDE ENERGIJE

Prof. dr Darinka BogdanoviProf. dr Darinka Bogdanovi ćć

Zemljište kao pedogenetska tvorevina predstavlja višefazni sistem u čijoj gra ñi se nalaze: čvrsta, te čna i gasovita faza. U procesima koji se odvijaju u zemljištu pojedine njegove faze su u tesnoj meñusobnoj vezi direktno, ili pak uz u češće živih organizama koji uslovno predstavljaju četvrtu fazu zemljišta koja se može ozna čiti terminom „živa faza“.

ČČvrsta fazavrsta faza zemljišta ima veliki zna čaj za živi svet jer sadrži rezerve hrane. Usled stalnog raspadanja minerala, te mineralizacije organske materije biljaka i mikroorganizama, hranive materije prelaze u ratsvor odakle ih biljke usvajaju. Tako ñe, za čvrstu fazu zemljišta se vezuju hranive materije unete ñubrivima.

U tečnoj fazi izvori soli su: iz adsorptivnog kompleksa zemljišta i primenjenih organskih, mineralnih i mikrobioloških ñubriva, i joni iz procesa mineralizacije ostataka biljaka i mikroorganizama. Koncentracija i sastav zemljišnog ratsvora su veoma promenljivi i zavise od: t°, aeracije, padavina, pH zemljišta, mikrobiološke aktivnosti.

U zemljišnom rastvoru se istovremeno odvijaju i hemijski i mikrobiološki procesi, razlaganje i sinteza organskih i mineralnih jedinjenja. Atmosferska voda (kiša) sa svojim komponentama (gasovima i kiselinama) mobiliše hranive elemente iz čvrste faze prevode ći ih u zemljišni rastvor odakle ih biljke koriste (anjoni HCO 3

-; NO3-; SO4

2-; H2PO4-

HPO42+; Cl -; BO 3

3+; MnO 4; HPO42-; MoO 4

2-

...katjoni: Ca 2+; Mg 2+; K+; NH4+; H+; Al 3+; Fe3+;

Fe2+; Mn 2+; Zn 2+; Cu 2+; Co 2+; Mo 4+...). Organske kiseline u zemljišnom rastvoru vezuju jone metala i grade helatne komplekse.

Gasovita faza zemljiGasovita faza zemlji šštata nalazi se u uzajamnom odnosu kako sa čvrstom fazom, tako i sa te čnom – zemljišnim rastvorom.

U čvrstoj fazi zemljišta mineralne materije čine oko 95% (težinskih), a organska materija zemljišta oko 5%.

U mineralne materije zemljišta spadaju hemijski elementi, iz ukupnog elementarnog sastava zemljišta (O-49%; Si-33%; Al-7,1%; Fe-3,7%; C-2%; Ca-1,3%; K-1,3%; Na-0,6%; Mg-0,6%; N-0,1%; P-0,08%; S-0,08%; Mn-0,08%; Zn-0,005%; Cu-0,002%; B-0,001%; Co-0,0008%; Mo-0,0003% i drugi metali.

Mineralni deo zemljišta nastao je iz litosfere njenim raspadanjem pod uticajem pedogenetskih činioca i stvorena je nova sfera-pedosfera debljine naj češće oko 2m.

Značaj koloida gline za plodnost zemljišta može se uporediti sa zna čajem belan čevina u živim organizmima, jer isti predstavljaju pored organskih koloida (humusa) aktivnu fazu zemljišta.

Organska materija kao deo čvrste faze zemljišta, predstavlja specifi čnu osobinu po kojoj se pedosferni sloj zemljišta-solum razlikuje od geološkog mati čnog supstrata. Iako organske materije u zemljištu ima prose čno 5% u odnosu na mineralni deo, njen značaj u odvijanju mnogih fizi čko-hemijskih-bioloških procesa u zemljištu je nezamenjiv.

Organska materija u zemljiOrganska materija u zemlji šštutu

Pod izrazom organska materija zemljišta najčešće se podrazumeva koli čina organskih materijala (jedinjenja) nastalih od izumrlih delova biljaka, zemljišne faune i plazme mikroorganizama.


Na osnovu brojnih eksperimenata utvr ñena je masa sveže organske materije koja godišnje ostane na jednom hektaru zemljišta zavisno od njegove plodnosti i iznosi: 0,1-10 t biljnih ostataka, 0,5-5 (15) t biomase zemljišnih mikroorganizama i 0,2-2 (3) t faune.


Mineralizacijom svežih izumrlih organskih ostataka u zemljištu radom zemljišnih mikroorganizama ili hemijskim procesima, nastaju nespecifinespecifi ččnene (ne humificirane) organske materije i specifispecifi ččnene (humificirane) organske materije – humus zemljišta.


Nespecifi čne organske materije čine 10-15% od ukupne rezerve humusa i proizvod su razlaganja biljnih i životinjskih ostataka bez resinteze i to su: organske kiseline (ugljena, sir ćetna, oksalna, buferna, amino, nukleinske i dr.), belan čevine, ugljeni hidrati, celuloza, masti, aminoše ćeri, polifenoli i biološki aktivne materije (vitamini, fermenti, biostimulatori) i drugo.


Iako čini svega 10-15% od ukupne rezerve humusa, nespecifi čna organska materija zemljišta ima važnu ulogu u zemljišnim procesima i plodnosti zemljišta i to:� Predstavlja izvor biljnih hraniva (N,P,S i dr.), po sle mineralizacije � učestvuje u procesima raspadanja mineralnog dela zemljišta do mobilnih biljnjih hraniva� Utiče na pufernost zemljišta� Učestvuje u naknadnim procesima sinteze humusa� Predstavlja izvor energetskog materijala – ugljenika za zemljišne mikroorganizme� Učestvuje u stvaranju mobilnih formi – helatnih oblika hraniva u zemljištu za biljke� Povećava adsorptivnu sposobnost zemljišta i uti če na vodno-vazdušni-toplotni režim, na strukturu zemljišta.


U organskoj materiji se akumulira ugljenik (C), i na taj na čin smanjuje koncentracija ugljen-dioksida (CO 2) u atmosferi. Sinteza organske materije iz H 2O, CO2 i mineralnih materija u procesu fotosinteze biljke akumuliraju ugljenik (C), a po završetku vegetacije iz žetvenih ostataka (C) dospeva u zemljište.


Savremena biljna proizvodnja se ne može zamisliti bez primene ñubriva, posebno sa aspekta boljeg iskoriš ćavanja geneti čkog potencijala za rodnost sorata i hibrida koje čovek gaji.

Primena ñubriva u odrPrimena ñubriva u odr žživoj poljoprivredi pri ivoj poljoprivredi pri proizvodnji povrproizvodnji povr ććaa

Održiva poljoprivredna proizvodnja, kada je u pitanju primena ñubriva mora se bazirati na naučnim osnovama i ekološkim principima.


Kada je u pitanju primena ñubriva na nau čnim osnovama u održivoj proizvodnji zna či da se mora ñubriti poštuju ći Sistem kontrole plodnosti zemljišta i potrebe gajenog useva u hranivima u ostvarenju visokih i kvalitetnih prinosa. Primenjuju ći ñubriva (organska i mineralna) na naučnim osnovama SKPZ štiti se agroekosistem od štetnih zaga ñenja.

Organska i mineralna ñubriva predstavljaju značajne delove jedinstvenog sistema ñubrenja i najve ći efekat kod gajenih biljaka može se posti ći ako se što racionalnije iskoriste hraniva iz jednih i drugih. Ova ñubriva se me ñusobno dopunjuju u održavanju plodnosti zemljišta i mogu se zamenjivati, u skladu sa izra čunatim koli činama hraniva koja se u njima nalaze.


ðubrenje organskim ñubrivima na porodi čnim gazdinstvima, posebno pri proizvodnji povr ća, treba uvesti kao obaveznu meru sa stanovišta o čuvanja organske materije u zemljištu, strukture zemljišta, kvaliteta proizvoda, ali i ekonomske isplativosti (visoki prinosi i kratak vegetacioni period)

Primena ñubriva u odrPrimena ñubriva u odr žživoj poljoprivredi u ivoj poljoprivredi u proizvodnji povrproizvodnji povr ććaa

Organska ñubriva

Prirodna – iz proizvoda na gazdinstvu, ostaci i otpaci imaju sve hranjive elemente u malim koli činama, u svom sastavu sadrže organsku materiju, koja povoljno uti če na fizi čke osobine zemljišta.

0,3uslovna grla/ha u Srbiji u 2011.g., a u EU 0,98 uslovnih grla/ha obradive povr.

Industrijska organska ñubriva

Čine uglavnom otpaci ili sporedni proizvodi raznih industrija, koje prerañuju sto čne ili biljne proizvode, pa mogu biti životinjskog i biljnog porekla.

Tu spadaju:- Krvno brašno 13%N, 0,5%P 2O5,

0,7%K2O- Brašno od mesa 11%N, 8,5%P 2O5 i K 2O

u tragovima- Rožno brašno 15%N, 1,5%P 2O5,

0,8%K2O- Vuneni otpaci 8%N i 1,3%P 2O5

- Kožno brašno do 11%N - Riblje brašno 12%N, 14%P 2O5, 2%K2O

ðubriva biljnog porekla

- Uljane poga če čine balast industrija, koje prera ñuju plodove uljanih biljaka. Najčešći sadržaj hraniva u njima je N od 2-8%, H3PO4 do 3%, K 2O do 2%

- U industrijama piva, skroba i alkohola dobijaju se razni otpaci koji se uglavnom koriste u ishrani stoke, meñutim ako se ne koriste kao sto čna hrana, mogu se korisno upotrebiti kao ñubrivo

N se u njima kre će 1-4%, P2O5 do 0,5% i K2O do 3%. U industriji alkohola ostatak – komina ili džibra je bogata naro čito kalijumom koji se kre će od 0,5-3,5% pa se može korisno upotrebiti u poljoprivredi, naro čito za krmne kulture.

Industrijska organska ñubriva za razliku od prirodnih imaju pove ćan sadržaj hranjivih elemenata, posebno N, i brže se u zemlji razlažu i iskoriš ćavaju (zbog raznih hemijskih promena kojima su bila podvrgnuta u industriji)

Prirodna organska ñubriva su: stajnjak, osoka, te čni stajnjak, zelena ñubriva, treset, kompost....

Opšte karakteristike: - potpuna ñubriva (sadrže mikro i

makroelemente)- niskokoncentrovana- hranjiva se sporije iskoriš ćavaju –

produženo dejstvo

- popravljaju fizi čke osobine zemljišta (strukturu – vodno-vazdušni režim, što se odražava na brži rast korena)

- povećavaju mikrobiološke procese, time mineralizaciju

- povećano je izdvajanje CO 2 u atmosferu iznad zemljišta što uti če na rast i razvi će biljaka posebno povr ća

- smanjuju kiselost zemljišta- povećavaju adsorptivnu sposobnost

zemljišta- usporavaju vezivanje P i K, a samim tim

bolje je njihovo iskoriš ćavanje

Stajnjak (najstarije ñubrivo)

To je smeša razloženih (mikrobiološki fermentisanih ) čvrstih i te čnih ekskremenata i prostirke. Potpuno je, niskokoncentrovano ñubrivo, pored hranjive vrednosti je i popravlja čfizičkih, mikrobioloških osobina zemljišta.

Sastav stajnjaka je promenjiv i zavisi od:- vrste stoke- odnosa čvrstih i te čnih ekskremenata i

prostirke- slame prostirke, kvaliteta hrane za

stoku, starosti stoke, vrste stoke, od očuvanja i negovanja stajnjaka od vremena iznošenja i zaoravanja na njivi

- mokra ća koja ulazi u sastav stajnjaka ima promenjiv sastav, zavisno od vrste stoke i ishrane, N i K u znatnim koli činama, a P u tragovima (npr: u mokra ći konja N=0,5-1,6%, a kod drugih životinja izme ñu 0,23 - 0,98%N. Azot u mokra ći je u obliku ureje, hipurne i mokra ćne kiseline a K u K 2CO3

Čvrsti ekskrementi sadrže: belan čevine, celulozu, lignin, mast i dr. i veliki broj mikroorganizama.

50% hrane životinje iskoriste, 50% se izluči ekskrementima

Prosečni sadržaj stajnjaka za obra čun jeVoda% 75N% 0,5P2O5% 0,2K2O% 0,6

Promene u sastavu stajnjaka tokom čuvanja

- Pod uticajem mikroorganizama dolazi do promena u stajnjaku, do “sagorevanja” – zgorevanja stajnjaka, smanjuju se koli čine pojedinih sastavnih delova sa jedne strane i povećava procentualni sadržaj hranjivih materija

Procentualno pove ćanje hranjiva u stajnjaku tokom čuvanja

0,50

0,53

0,45

0,18

0,18

0,12

MgO

14,5

19,2

21,2

Org.mat.

K2O

0,880,260,5879Zgoreli

0,700,260,5075Polu-zgoreli

0,490,180,3975Svežstajnjak

CaOP2O5NVodaVrsta stajnjaka

Na ñubrištu se dešavaju promene tokom rada mikroorganizama i u čvrstim i tečnim ekskrementima. U čvrstim ekskrementima N je u belan čevinama i amidima, a u te čnim u ureji, hipurnoj i mokra ćnoj kiselini

Transformacije su brže u te čnim:CO(NH2)2 + H2O = (NH4)2CO3

(ureja) (nestabilan)

2(NH4)2CO3 → 2NH3 + 2H2O + CO2

K se u mokra ći nalazi vezan za organske kiseline. U procesima razlaganja se osloba ña i veže za H 2CO3→K2CO3

P je u moka ći zastupljen u tragovimaU čvrstim exkrementima promene su:1. Promene azotnih organskih materija2. Promene bezazotnih organskih

materija

2. I. Anaerobni uslovi t°=30-35°c(C5H10O5)n + nH2O → n(3CH4 + 3CO2)

celuloza anaerobne metan

bacter.

Pored CH 4 mogu nastati i H 2 i H2S → za toplotnu energiju na gazdinstvu

Stajsko ñubrivo (u Švedskoj, Francuskoj i Danskoj) u anaerobnim uslovima služi za proizvodnju gasa za gorenje, osvetljenje i pogon “biogas”

II. Aerobno razlaganje odvija se na površini stajnjaka T°= 65-75°c i brže je:

(C5H10O5)n + 6H2O = 6CO2 + 5H2Oceluloza

Sušenjem i vlaženjem i zbijanjem stajnjaka aerobni i anaerobni procesi se menjaju

1. Azotne organske materije iz stajnjaka → aminokiseline → NH3↑ manja nego

iz mokra ćeProcesi u stajnjaku na ñubrištu imaju za

cilj sniženje nepovoljnog C/N koji je širok u svežem stajnjaku

Temperatura za razlaganje ima najve ći značaj

10°

17°

18°32

42°

45°

25°16

25°

50°

75°7 t°c24124

39°35°15°Goveñi

18°65°25°Ovčiji

22°55°50°Konjski

temperaturedan merenjaVrste stajnjaka

Čuvanje i negovanje stajnjaka

1. ðubrivo dubokih stajaSvi procesi se odvijaju u staji. Pod je

nepropusan, ukopan i svakodnevno se stavlja prostirka. ðubrivo ima najbolju negu, a gubici N su svedeni na minimum. Anaerobni su procesi. Jeftin je na čin čuvanja a kvalitet stajnjaka dobar. Nehigijenski su uslovi, posebno kod mle čne stoke, jer izdvojene gasove upija mleko, broj mikoroorg. u mleku velik.

2. Hladni na čin čuvanja stajnjaka (Deheranov)

ðubrivo se svakodnevno iznosi iz staje, slaže u gomile 3-4m širine, debljine 1m, sabija da se istisne vazduh i spre či razlaganje (NH 4)2CO3, i gubici NH 3 mali. Slaže se do debljine 1,5-2,5m, prekriva slamom, zemljom, tresetom 8-10cm da se spre če gubici N. Razlaganje je u anaerobnim uslovima pri t°=30-35°C. za 7-8 meseci nastaje zgoreli stajnjak koji se nosi na njivu

3. Topli na čin čuvanja stajnjaka (Kranjcov)U početku 2-5 dana maximalan rad

aerobnih bakterija, postiže se svakodnevnim iznošenjem i stavljanjem u rastresite gomile, gde dostiže 60-70°c. posle 3-5 dana ñubrivo se sabija, čime se aktivnost mikroba svodi na najmanju meru, nastavljaju se anaerobni procesi isto kao i kod hladnog na čina.

Nakon 4-5 meseci nastaje zgoreli stajnjak za isnošenje na njivu. Pošto se sve vreme čuvanja ne ose ća miris NH 3 zove se “plemenito” ñubrivo. Gubici NH 3↑ su veći, i više rada, što mu je glavni nedostatak.

Primitivno čuvanje stajnjaka

Najčešći je način čuvanja na našim gazdinstvima. ðubrivo se svakodnevno iznosi iz staje i stavlja na gomilu bez ikakvog reda. Stajnjak se brže isušuje i veliki su gubici hranjivih materija posebno N

Znači kvalitet stajnjaka zavisi od načina čuvanja i negovanja

Primer:

Gubici aktivne materije u zavisnosti od načina čuvanja (%)

21,624,6Topli način

10,712,3Hladni način

AzotOrganska materija

Način čuvanja

Upotreba stajskog ñubriva

Stajnjak se unosi u zemljište pre obrade. Najbolja je njegova primena u jesen pod osnovnu obradu. Rasturiti ga po hladnom vremenu bez vetra i odmah zaorati. Repa, kukuruz, krompir, povr će dobro reaguju na primenu stajnjaka. Koli čine koje treba primeniti zavise od zemljišta i kulture i kre ću se od 15-60 t/ha.

Obračun potrebnih koli čina stajnjakaU obračunu uvek se polazi od elementa

koga ima najviše. Primer: treba uneti 120kgN/ha, 100kg P 2O5 i 100kg K 2O/ha

Obračun prema:N treba 240t/ha stajnjaka 120kg N, 24kg

P2O5 i 134kg K 2OP2O treba 500t/ha stajnjaka 250kg N,

100kg P2O5 i 300kg K 2OK2O je najbolji jer se uvek unese manje

NP (23,3t) koji se posle unose kroz mineralna ñubriva

K2O treba 16,6t ñubriva 83kg N, 33kg P2O5 i 99,6kg K 2O

2. Po Wolf-u K=(A/2 + B)·4 – polovina utrošene hrane ostaje a polovina su exkrementi

3. Živa mera svih životinja na gazdinstvux25 (godišnji obra čun)

4. Lemerman 1000kg žive mere stoke daje dnevno 72kg stajnjaka

Za 4 godine iz stajnjaka oko 30% N postaje pristupa čno, a iz mineralnih ñubriva 70% N. Zna či N iz stajnjaka je približno 40% N iz mineralnih ñubriva

Iskoriš ćavanje hranjivih materija iz ñubriva (fertilizaciona vrednost stajnjaka)

Zavisi od:Tipa zemljišta, klime, doze ñubriva,

kulture, primenjene agrotehnike. Koriš ćenje hranjiva iz stajnjaka zavisi prvenstveno od koli čine N,P,K u njemu kao i njihove pristupa čnosti

N-u belan čevinama, manji deo u amonija čnim solima i amidima, stoga se u I godini koriste samo amonija čne soli. One u stajnjaku čine 20-30%N te se u I godini N toliko i koristi, što je znatno niže od koriš ćenja N iz mineralnih ñubriva

P u I godini se koristi do 40% a K do 60-70%. P u stajnjaku je u organskim fosfornim jedinjenjima koja se brzo mineralizuju, a K je ili adsorbovan ili u mineralnim jedinjenjima. (K 2CO)3 koja su lako pristupa čna.

mineralna ñubriva

stajnjak

7979Kalijum (K 2O)

2224Fosfor (P 2O5)

7030Azot (N)

% iskoriš ćavanjaElemenat

Vrste stajnjaka:1. Svež stajnjak: (1-1,5 meseci) slama je

skroz nerazložena i razlikuje se od prostirke, rastvor je mutan, obojen crveno, C/N nepovoljan

2. Poluzgoreli: razlaganje je odmaklo (2,4, meseca) ali se slama još može razlikovati, kida se, rastvor je gust i tamnocrven, izgubio je 20% od početne težine, C/N širok (1:50)

3. Zgoreli stajnjak: izgled crne mase, ne razlikuju se delovi, extrakt vode je bezbojan, 50% je izgubio od težine, C/N povoljan (25-10:1), iznosi se na njivu

4. Pregoreli stajnjak: rastresita masa nalik na zemljište, manje organske materije, 10-20 meseci čuvan, vodeni extrakt bezbojan, izgubio 75% od prvobitne težine, C/N preuzak, sadržaj hranjiva ve ći u mobilnoj formi

Osoka

Osoka je te čno ñubrivo, nastalo od tečnog dela sto čnih ekskremenata, mokra će, tečnosti iz stajnjaka, te vode dospele iz atmosfere i one koja se utroši za pranje staje.

Koli čina osoke i kvalitet zavise od:- Nepropustljivosti poda staje- Upotrebljene vode za pranje staje- Kvaliteta prostirke

- Načina nege stajnjaka- Dužine držanja stajnjaka na ñubrištu- Dužine držanja stoke u štali- Koli čine vodenih talogaPrema Ruskim istraživa čima:N; od o,26 do 0,39%P2O5; od 0,06-0,12%K2O; od 0,36-0,58%X= N=20%; P2O5 =0,01%; K 2O =0,5%

tragovi

Kako se fosfor nalazi u tragovima, osoka je NK ñubrivo. N u osoki je (NH 4)2CO3 i CO(NH2)2 (70-90%) koji su lako rastvorljivi u vodi, dok je 10-30% u obliku lako rastvorljivih organskih jedinjenja azota. K je u osoki pretežno u K2CO3 rastvorljiv u vodi

Osočara je jama za prikupljanje i čuvanje osoke. Oso čara je sa ñubrištem spojena kanalom i niže od njega. I osočara i kanal su pokriveni da se smanje gubitci NH 3↑

Promene na osoci zapo činju u štali, a nastavljaju se u oso čari i idu do (NH4)2CO3 → NH3↑ + CO2 + H2O

Kako je izdvajanje NH 3 vezano za izdvajanje CO 2 nastoji se uvek da se održi ve ća koncentracija CO 2 u oso čari. Da bi se gubici smanjili u oso čaru se sipa istrošeno ulje, ili neka hemijska sredstva (gips, H 2SO4), kojima se NH 3↑veže u odre ñena jedinjenja

Gubici N iz osoke

3. meseca2. meseca1-og meseca

44.828.216.4Pokrivena uljem

97.189.169,5Nekonzer-virana

Gubici azota u %, poslePostupak sa osokom

Kako je osoka NK- ñubrivo u kojoj su i N i K o obliku pristupa čnom za biljku, ovo je ñubrivo posebno dobro za prihranjivanje. Pre prihrane mora se razblažiti(1:1-2) da se izbegnu ožegotine na usevu. Pod osnovnu obradu razblaženje nije potrebno. Rasturati je po hladnom i obla čnom vremenu i odmah zaorati ili zatanjirati da se spre či gubljenje NH 3↑. Dobri rezultati su istovremenim unošenjem stajnjaka i osoke.

Po hektaru se koristi od 4-7t osoke.

Zeleno ñubrenje (sideracija)

Veoma staro, još su ga primenjivali Rimljani i Grci. Zapravo to je sveža biljna masa koja se unosi u zemljište, a sa njom i organska materija u kojoj su hranjivi elementi posebno N. Pravi se od kultura gajenih za tu svrhu i zaoranih na mestu proizvodnje, a može se i doneti.

Biljke za zelenišno ñubrenje su iz porodice leguminoza

- sa razvijenim korenovim sistemom zbog boljeg koriš ćenja hranjiva iz dubljih slojeva

- brzog i velikog porasta - sposobnih da fiksiraju atmosferski N

- Lupina- Grahorica- Grašak- Bob- Crvena detelina- Lucerka- Heljda- Slačica

Fiksacija N zavisno od biljne vrste

75-13013000-1500080-126Grašak

80-13016000-2500030-90Grahorica

160-30019500-3450060-232Lupina

kgN/haPrinos biljne mase (kg/ha)

Dužina korena

Kultura

Koli čina fiksiranog N odgovara unetom N kroz 2-4 vagona stajnjaka

Sadržaj hranjivih elemenata

0,970,190,050,77Zel. masa graška

0,470,170,100,45Zel. masa lupine

0,700,550,340,50Stajnjak

%CaO%K2O%P2O5%Nðubrivo

Direktno dejstvo zelenih ñubriva je:- Hranjivo dejstvo sli čno stajnjaku- N pristupa čan posle mineralizacije- Lakši rad nego pri proizvodnji stajnjaka- Mogu se ñubriti i nepristupa čni tereni- Nema gubitka N

Zelena ñubriva mogu se proizvoditi na više na čina

- Gajenjem leguminoza kao glavnog useva (na siromašnim zemljištima)

- Gajenje kao postrni usev. Setva leguminoza je posle gajenja glavnog useva (ovo je mogu će samo u humidnijim uslovima ili u navodnjavanju)

- Gajenje kao me ñuusev ili podusev. Leguminoza se usejava u prole će u glavni usev (je čam).

Zaoravanje useva gajenog za zelenišno ñubrenje obavlja se u vreme formiranja maksimalne biljne mase – tj. pri cvetanju, kada je povoljan C/N odnos, jer još nije došlo do migracije azota iz vegetativnih u reproduktivne organe

Zelena ñubriva imaju dejstvo na svojstva zemljišta i na prinos gajenih kultura, utiču na oboga ćenje zemljišta organskom materijom i azotom.

Npr: po hektaru se dobije 35-45t organske mase odnosno oko 100-200 kgN/ha fiksiranog iz vazduha u toj zelenoj masi

Primena zelenišnog ñubriva jeftinija je od stajnjaka (nema pravljenja, negovanja i izvlačenja na parcelu stajnjaka ni gubitaka N)

Iskoriš ćenje N iz ovih ñubriva je u prvoj i drugoj godini. U prvoj godini N se koristi ~ 40-48%

Takoñe unosi se i kalijum kroz vegetativnu masu

Treset kao ñubrivo(oplemenjiva čzemljišta)

Treset predstavlja odumrlu, nerazloženu ili polurazloženu biljnu masu koja se sastoji iz mahovina i trava, akumuliranu u anaerobnim uslovima. Tresetišta su mesta akumulacije treseta. Treset ima visok vodni i vazdušni kapacitet i nezamenjiv je supstrat za rasadni čku proizvodnju u povrtarstvu i hortikulturi. U cvećarstvu se koristi “oplemenjeni”treset koji pored makro sadrži i sve mikroelemente.

Značajan momenat u genezi treseta predstavlja režim ishrane vodom i mineralnim materijama, te zavisno od toga treseti se dele na:

- Oligonitrofilne (malo N i pepela)- Eutrofne (bogate N i pepelom)- Monotrofne (srednje bogate N i

pepelom)Po spoljnoj morfologiji izdvajaju se 3 tipa

treseta: visoki, niski i prelazni

Agrohemijske osobine treseta (Antic 1980)

1,5-5,0

0,5-1,5

0,1-0,7

CaO

0,03-0,2

0,03-0,2

0,03-0,8

K2O

0,05-0,04

0,04-0,03

1,03-0,2

P2O5N

5,6

4,8

3,6

H2OKCl

1,6-3,8

4,8500-1000

10-60niski

1,2-2,8

3,6700-1300

10-60prelazni

0,8-2,0

2,8700-1300

5-60visoki

Sadržaj u %pHKapacitet za vodu

Stepen razloženosti

Grupatreseta

Postoje bitne hemijske razlike posebno izmeñu niskog i visokog treseta (pH, N, CaO). Niski treset uz dodavanje P i K može se koristiti kao ñubrivo. Treseti su siromašni mikroelementima, posebno Cu pa se mora dodavati –redovno. Vredniji je za popravku vodno-vazdušnog režima zemljišta od hranljivog.

Treset se unosi u koli čini od 20-60t/ha što zavisi od zemljišta i gajenih kultura. Ukoliko se treset podvrgne procesima kompostiranja znatno mu se popravlja kvalitet.

Kako je treset niskokoncentrovano ñubrivo primena mu je samo u rejonima nalaženja.

Tresetno-mineralna ñubriva (dodavanje mineralnih ñubriva tresetu) preporu čuju se za bašte i gajenje cve ća u sudovima i za rasadni čku proizvodnju

Kompost

Organsko prirodno ñubrivo, a predstavlja mešavinu raznih otpadaka u domaćinstvu i ostataka neupotrebljivih materija na gazdinstvu.

- Mesto za kompostiranje treba da je zasenjeno od sunca zbog održavanja vlažnosti

- Podloga nepropusna za vodu

- Na podlogu se stavlja zemljište da upije vodu proce ñenu iz materijala koji se zaliva. Materijal za kompostiranje mora se razdvojiti posebno na onaj deo koji se brzo i sporo razlaže (kosti)

- Materijal se slaže u slojeve po 15-20cm pa sloj zemlje. Po potrebi dodaje se kreč, N, P, za bolji kvalitet.

Slaže se gomila do 1m visine, širina zavisi od koli čine materijala. Pokriva se slojem zemljišta na koji se seju širokolisne biljke, spre čavaju i sušenje. Voditi ra čuna o vlagi u pripremi komposta. Materijal sabijati, posle 2-3 meseca izmešati masu. Posle 4-6 meseci spreman je za njivu.

Sastav: 75% voda, N 0,2-0,5%, P 2O5 0,1-0,2%, K2O 0,2-0,4%, CaO 0,5-3%. Koristi se u baštama, hortikulturi...

Tab. 1. ProseTab. 1. Prose ččni sastav komposta od razlini sastav komposta od razli ččitih materijala (sadritih materijala (sadr žžaj u %)aj u %)

KompostKompost

0.30.3--0.50.52.52.5--332.22.2--334040--6060KompostKompost--komunalni muljkomunalni mulj(prosu(prosuššen)en)

0.40.4--0.70.70.10.1--0.150.150.10.1--0.150.154040--6060KompostKompost--drvne industrijedrvne industrije

1.51.5--2222--4444--15155050--7070KompostKompost--kokožžnene industrijeindustrije

1.51.5--2.52.50.50.5--0.80.811--223030--4040KompostKompost--kominakomina

0.400.40--0.800.800.150.15--0.300.300.20.2--0.40.42020--3030KompostKompost--biljnibiljni

K2OP2O5NOrganska materija

Vrsta komposta

Veštački stajnjak

Proizvodi se u žitorodnim rejonima – gde ima slame a nema sto čarstva.

Povećava se vlažnost slame sa 14% na 70-80% za aktiviranje mikrobioloških procesa. Dodaje se (zbog 0,5% N u slami, malo) N i ubrzava razlaganje.

Najčešće se za proizvodnju vešta čkog stajnjaka koriste: slama, kukuruzovina, barska trska. Humifikacija je dosta brza, za 5-6 meseci dobija se poluzgoreli stajnjak C/N 30:1; N~1,46%, P2O5 0,6%, K2O 1%

Slama kao ñubrivo

Strna žita sadrže: N 0,45-0,65%, P 2O5 0,2-0,35%, K2O 0,9-1,6%. Slama se sitno isecka. Humifikacija slame na njivi je slična procesu razlaganja prostirke na ñubrištu.

Razlaganjem slame može nastati “N-depresija” u zemljištu, zato se dopunski unose dodatne koli čine N-ñubriva dok se C/N od 60-100:1 ne svede na 20-25:1. ako se zaorava masa sa >1,5%N ne javlja se N-depresija. Potrebna koli čina N-ñubriva je 0,3-0,5 kgN-100kg slame

Iskustva iz Nema čke pokazuju da se primenom 0,6 kgN/100kg slame dobija slično dejstvo njenim zaoravanjem kao i primenom stajnjaka. Praksa primene slame i N- ñubriva održava stanje humusa u zemljištu na istom nivou kao i primena stajnjaka. Koli čina N-ñubriva za zaoravanje zavisi od materijala koji se zaorava i od vremena zaoravanja, najbolje je odmah po skidanju useva.

ðubrivo od peradi

Nastaje od čvrstih i te čnih delova živinskog izmeta. To je brzodeluju će koncentrovano organsko ñubrivo.

Sadržaj hraniva u ñubrivima od peradi %

1,1

0,3

0,4

SO4

0,3

0,3

0,7

MgO

0,6

1,7

2,4

CaO

1,00,50,682guska

0,50,50,857patka

0,91,81,556kokoš

K2OP2O5NH2O vrsta

Koli čine hraniva mogu biti daleko ve će ako se ishrana peradi izvodi koncentrovanom hranom, ako se pravilno čuva i neguje stajnjak. U proseku živinsko ñubrivo sadrži (ukoliko se živina hrani koncentrovanom hranom) N~2,3%, P2O5~1,4%, K2O~2,0% Hranjive materije su u ovim ñubrivima u lakorastvorljivom i pristupa čnom obliku

N je u mokra ćnoj kiselini koja se razlaže do NH3. Za dobijanje kvalitetnog ñubriva treba ga slagati na ñubrište do 1m visine. Za smanjenje gubitaka dodaje mu se superfosfat. Koristi se pred osnovnu obradu ili predsetveno u koli čini 1-2 t/ha čistog ñubriva, a ako se u toku prikupljanja i čuvanja meša sa prostirkom i tresetom onda 4-5t/ha

Sadržaj hraniva u mineralnim depozitima

Mineralni depoziti

N (%) P2O5 (%) K2O (%) MgO Pristupa čnost

Koloidni fosfat

0 18-25 0 0 Spora

Granitna prašina

0 0 3-5 0 Vrlo spora

Kameno brašno

0 0 4-9 0 Vrlo spora

Sirovi fosfat 0 20-32 0 0 Spora

Natrijum nitrat

16 0 0 0 Brza

Dolomit 0 0 0 6-14 Spora

Organska ñubriva N (%) P2O5 (%) K2O (%) Pristupa čnost

Pelete lucerke 3 0.5 3 Spora

Krvno brašno 12 1.5 0.57 Srednje-brza

Koštano brašno 0.7-4 18-34 0 Spora-srednja

Kompost 1.5-3.5 0.5-1 1.0-2.0 Spora

Pamukovo brašno 6.0 2.0 1.0 Spora

Stajnjak goveñi 0.25-2.0 0.15-0.9 0.25-1.5 Srednja

Stajnjak konjski 0.3-2.5 0.15-2.5 0.5-3.0 Srednja

Stajnjak živinski 1.1-2.8 0.5-2.8 0.5-1.5 Srednje-brza

Stajnjak svinjski 0.3 0.3 0.3 Srednja

Guano 5-15 0.5-5 0.5-6 Brza

Sojino brašno 7 0 1.0 Srednja

Morske alge 0 0 4-13 -

Drveni pepeo 0 1.0-2.0 3.0-7.0 Brza

Sadržaj hraniva u organskim materijalima/đubrivima

Primena velikih koli čina ñubriva zajedno sa intenziviranjem drugih agrotehni čkih mera, dovela je do pove ćanja prinosa, ali u nekim podru čjima do akumulacije hraniva u zemljištu i biljkama, a i u površinskim i podzemnim vodama, što može da dovede do različitih poreme ćaja u biološkoj ravnoteži agroekosistema, i da čak ugrozi zdravlje ljudi i životinja

ðubrenje i zaðubrenje i za šštita tita žživotne sredineivotne sredine

Kao posledica antropogenih aktivnosti, u kojima poljoprivreda zauzima zna čajno mesto, poslednjih decenija, uo čeno je zna čajno povećanje emisije štetnih gasova s efektom staklene bašte, odgovornih za globalno zagrevanje atmosfere i klimatske promene.


Globalno zagrevanje nastaje kao posledica apsorpcije dugotalasne radijacije odbijene s površine zemljišta, u najve ćoj meri CO 2, CH4, N2O (IPCC, 2001). Primena mineralnih i organskih ñubriva ima pozitivan ali i negativan efekat .


Gasoviti gubici NGasoviti gubici N --jedinjenja denitrifikacijom jedinjenja denitrifikacijom i volatizacijom. i volatizacijom.

Smatra se da N 2O sa 5-6% doprinosi ukuonom globalnom zagrevanju atmosfere. Povećane koncentracije N 2O oštećuju ozonski sloj u stratosferi. U prisustvu sun čeve svetlosti, azotni oksidi NO; N 2O; NO2 reaguju sa isparljivim organskim jedinjenjima iz vegetacije i grade štetna jedinjenja u troposferi.


Meñutim, i u plodnim zemljištima s visokim sadržajem organske materije, ve ća je aktivnost i brojnost mikroorganizama pa je veća potrošnja O 2, disanje je intenzivnije, pa je i denitrifikacijadenitrifikacija izraženija u odnosu na manje plodna zemljišta. Denitrifikacija je ja ča iz istih razloga pri zaoravanju žetvenih ostataka bogatih N (glava i list še ćerne repe, kupusnja če), u odnosu na zaoravanje siromašnih žetvenih ostataka (slama) u azotu.


Drugi gasoviti gubitak N je volatizacija volatizacija NHNH33↑↑. Volatizacija NH 3 je odgovorna za tzv. kisele kiše i eutrofikaciju prirodnih ekosistema. Smatra se da čak 70% od gubitaka NH 3 poti če iz poljoprivrede, a da je stajnjak glavni izvor NH 3↑.


Do volatizacije dolazi usled površinske primene organskih, amidnih i amonija čnih ñubriva na kre čna zemljišta bez vegetacije pri povećanoj vlažnosti, t°, i pH vrednosti zemljišta. Površinskom primenom gove ñeg stajnjaka može da se izgubi i više od polovine NH3 iz primenjenih ñubriva.


Treći značajan gubitak N je ispiranjem i ispiranjem i migracijom NOmigracijom NO 33

-- u podzemne vode ili izvan zone korenovog sistema što je negativna migracija. Do migracije i ispiranja NO 3

-

dolazi usled mineralizacije organske materije zemljišta, posebno stajnjaka, unetih većih doza N- ñubriva, a činioci migracije su koli čina i intenzitet padavina, t°, sposobnost zemljišta da drži vodu, vreme na čin i doza primenjenih N- ñubriva i dr.


Nitratnu direktivu prate uredbe koje obuhvataju: monitoring kvaliteta vode, utvr ñivanje zona koje su podložne ispiranju, izbor mera za akcioni plan za zone podložne ispiranju, definisanje postupaka dobre poljoprivredne prakse .


Postupcima dobre poljoprivredne prakse definisane su sve mere koje mogu doprineti smanjenju gubitaka NO 3-N. Tačno je definisano vreme primene ñubriva, primena na nagnutim terenima u slivnom podru čju, propisan je na čin čuvanja stajnjaka, na čin primene ñubriva i dr. Koli čina N koja se može uneti stajnjakom ograni čena je na 170 kg/ha.


Takoñe, i gasoviti gubici ugljenika COgubici ugljenika CO 22 i i CHCH44 zagañuju životnu sredinu. Smatra se da je CO2 najodgovorniji za globalne klimatske promene i da sa 60% doprinosi globalnom zagrevanju.


Povećanje koncentracije CO 2 je usled sagorevanja fosilnih goriva, šuma, emisije gasova iz automobila, ali i iz zemljišta. CO 2 se osloba ña iz zemljišta disanjem korena biljaka i organizama životinja. Primenom stajnjaka povećava se emisija CO 2, mikroorganizmi brzo iskoriš ćavaju rastvorljiva organska jedinjenja, a osloba ñaju CO 2 u atmosferu.


Primena organskih i mineralnih ñubriva utiče na pove ćanje prinosa i biomase i vraćanje ve ćeg dela organske materije u zemljište, čime se pove ćava sadržaj organskog C u zemljištu. Značajno zaga ñenje životne sredine je i metanom metanom –– CHCH44. Metan se zajedno sa N 2O osloba ña iz stajnjaka, u procesu čuvanja.


Emisija CH 4 zavisi od kvaliteta sto čne hrane, ukoliko se stoka hrani hranom visoko energetske vrednosti, nastaje stajnjak sa velikim udelom lako razgradivih organskih jedinjenja, iz kojih se osloba ña CH4. Način pripremanja i čuvanja stajnjaka utiče na emisiju CH 4. Kompostiranjem stajnjaka umanjuje se emisija CH 4. Ako se primenjuje te čni stajnjak emisija CH 4 je veća od primene čvrstog stajnjaka.


Tab. 2.Tab. 2. Potencijalni zagañiva Potencijalni zagañivačči i žživotne sredine iz poljoprivredeivotne sredine iz poljoprivrede

-lokalni vode na farmama-regionalniPovršinske vode-nacionalnimeñunarodne vode, mora

Mineralna ñubriva,stajnjak, tečni stajnjak,zemljišta bogata P

Značajan izvorKvalitet H2O,eutrofikacija, ekonomski troškovi

P

globalniSagorevanje, mineralna ñubriva, stajnjak, tečni stajnjak

Slab zagañivačPrekursor ozona utroposferi

NO

globalniN-ñubriva, ekshrementiZnačajan izvorGasovi staklene bašte,uticaj na ozonski omotači

N2O

-lokalni: farma-regionalni-nacionalni

Mineralna ñubriva,stajnjak, tečni stajnjak

Glavni izvorKisele kiše,zakišeljavanje zemljišta ieutrofikacija

NH3↑

-lokalni površinske vode na farmama

-regionalni površinske vode

Obradivo zemljišteGlavni izvorKvalitet H2O,populacija ribe, zdravlje

NO2-

-lokalni: površinske vode, -regionalni površinske

vode, i zvorišta, slivovi, nacionalne meñunarodne vode

Unošenje ñubriva

Glavni izvorKvalitetH2O,eutrofikacija,zdravlje i troškovi usledgubitka N

NO3-

Stepen uticaja

Izvori zagañivačaporeklom izpoljoprivrede

Udeo poljoprivrede u emisiji zagañivača

Uticaj zagañivačaPotencijalnizagañivači

Primena ñubriva u biljnoj proizvodnji ima za cilj pove ćanje plodnosti zemljišta i njegove biološke aktivnosti kako bi neophodni biogeni elementi bili pristupa čni gajenim biljkama, uz ostvarenje visoke, stabilne, kvalitetne i ekonomski isplative proizvodnje

ZAKLJUZAKLJU ČČAKAK


U organskim ñubrivima bilo da su biljnog ili životinjskog porekla proizvedenim na gazdinstvu ili industrijski, hranivi elementi su u organskom obliku i pri unošenju u zemljište imaju razli čitu dužinu vremena mineralizacije , a samim tim i razli čite mogu ćnosti da obezbede gajene biljke hranivima, te im je vrednost kao izvora hraniva razli čita

Pre primene organskih ñubriva, a u cilju izračunavanja potrebne koli čine hraniva koju treba uneti pod gajeni usev, neophodno je znati: sadržaj pristupa čnih hraniva u zemljištu (pre setve, sadnje), mineralizuju ću sposobnost zemljišta, sadržaj hraniva u organskim ñubrivima (koja se primenjuju) idužinu perioda mineralizacije, i potrebe gajenih useva u hranivima


Education

Znacaj upravljanja organskom_materijom_na porodicnom_gazdinstvu