Prirunik za poetnikedfotoaparati.com
2005 dfotoaparati.com
Sadraj:- Uvod - Koji fotoaparat kupiti? - Motivi - Tehnike
fotograsanja - Izrada digitalnih fotograja - Nepoeljni efekti -
dLaboratorija - Renik pojmova u dfotograji*
* ako trite neto odreeno, probajte sa opcijom Find (CTRL+F) u
Acrobat Reader-u
UvodFotograja je danas postala skoro neophodna potreba
svakodnevnog ivota kulturnog oveka. Ona hiljadama ljudi priinjava
velika zadovoljstva, bilo kao dokumenat ivota, bilo kao saradnik u
poslu i uenju, kulturna razonoda, umetnost, tehnika zabava, ili
konano, kao obina pasija. Svakim danom hiljade ljudi nabavljaju
foto-aparate i postaju foto-amateri, neki od njih i profesionalni
fotogra, foto-reporteri, foto-laboranti, umetnici fotograje, itd.
... ivojin Jeremi, Popularni kurs fotograje, 1976
Koji fotoaparat kupiti?Najee postavljana pitanja od strane
potencijalnih kupaca je Koji fotoaparat da kupim?, Koliko mi je
novca potrebno?, itd. Kao prvo; Odluku o kupovini dfotoaparata sami
donosite na osnovu Vae nansijske mogunosti i fotografskih
ambicija.Ako ste prosean korisnik, znai elite da sauvate uspomene
sa letovanja, roendana i sl. za Vas bi bio dovoljan aparat od 2
MPix rezolucije 1600x1200, koja je sasvim dovoljna za razvijanje u
formatu 10x15 cm. Moete da razvijate i vee formate ali sa
poveavanjem formata gubite na kvalitetu slike. Probajte da
izbegavate dfotoaparate tipa 5 u jednom. U veini sluajeva to je
sve, samo ne fotoaparat. On, ruku na srce, fotograe ali kvalitet
dobijene fotograje je na vrlo niskom nivou... Trenutno na naem
tritu postoje mnogi modeli koje moete da kupite, od (Vama) poznatih
i nepoznatih modela. Kvalitet fotograje zavisi od kvaliteta
objektiva, svetlosnog senzora (dfotoaparati imaju svetlosni senzor
(CCD ili CMOS) u mesto lma)) kao i od samog procesora za kompresiju
slike. Obratite paznju na te stvari pri kupovini kao i na marku
dfotoaparata. Najvei proizvoaci su Nikon i Canon kao i druge rme
poput Sony, HP, Fuji, itd. ali izbor je opet, i uvek na Vama. Ako
dfotoaparat ima 5 MPix, to ne mora da znai da pravi bolje fotograje
od onog sa 4! To zapamtite :) Potoje fotoaparati kojima se cena
razlikuje i do 200 eura a oba imaju 5 MPix (opet razlike izmedju
kvaliteta senzora, objektiva, dimenzija, proizvoaa, itd.)
Posavetujte se sa drugom, roakom koji vec ima dfotoaparat ili ima
iskustva i kome verujete... Ako ste u mogunosti, pogledajte svojim
oima kvalitet snimljenih fotograja nekih aparata. Pazljivo
razmotrite prodaveve izjave tipa: Ovaj je pravi enski, ovaj je
najprodavaniji, leto je najbolje vreme za kupovinu digitalnog
fotoaparata i sl. Jos informacija? Kontaktirajte nas:
[email protected] Sreno!
Motivi- Deca * - Sportski snimci * - Portret * - Pejza * -
Silueta * - Arhitektura * (graevine)*Tekst je preuzet iz knjige
Popularni kurs fotograje, ivojin Jeremi
- DecaDeca ne znaju i ne mogu pozirati. Zato ih i ne treba
siliti da to ine. Time moete postii samo negativan rezultat: dete e
se raspalakati ili e imati neprirodan izraz, tako da se nee dobiti
snimak kakav se eli. Neka vas ne brine to su ona stalno u pokretu i
to neete imati dovoljno vremena da komponujete svoj snimak.
Strpljenje i vreme! Pustite decu da se igraju, da neto rade ili se
zabavljaju. Ona tada imaju uvek prirodan izraz, a temperamentno
ispoljavanje utiska, tako svojstveno deci, daje bogatstvo tema za
snimanje te e te dobiti dobru i sadrajnu fotograju. Posmatrajte
mirno njihovu igru ili rad i u pogodnom momentu snimite. Snimanje
dece mora se obavljati brzo da bi se uhvatio najpogodniji trenutak,
poto dete brzo gubi strpljenje i panja mu skree na nove dogaaje i
stvari u okolini. Prilikom fotograsanja, izaberite neku neutralnu
pozadinu, kao nebo, vodu, zid i sl. ili ukoliko va fotoaparat ima
opciju za manuelno podeavanje otvora blende, snimajte sa veim
otvorom blende kako bi pozadina ostala bez detalja, odnosno bila
mutna. >>>
Decu treba uvek snimati u svetlom tonu, svetlim odelima, jer
svetle povrine sugeriu vesela raspoloenja koja odgovaraju deci.
Poto amateri nemaju ateljea, kao profesionalni fotogra, najbolje je
da decu slikaju napolju, u prirodi. Oi deteta, ako fotograete u
sobi, treba da se priviknu na svetlost tako da malo saekate pre
fotograsanja. Ovo posebno vai za bebe, kojima jako svetlo veoma
smeta.
- Sportski snimciDobre sportske snimke nije lako praviti. Za ovo
je potrebno veliko fotografsko iskustvo, ali istovremeno i dobro
poznavanje sportskih disciplina kako bismo snimili karakteristine i
najinteresantnije momente u sportu. Snalaljivost i brzo odluivanje
Ne snimajte grupe sportista koji poziraju, jer su to snimci bez
efekta. Samo kod snimanja pokreta moemo dobiti dobar sportski
snimak, poto je svaki sport vie ili manje koncentrisanje snage u
pokretu. >>>
Sportski snimak se ne odnosi samo na snimanje sportista i
sportskih dogaaja. Sportski mod kod digitalnih fotoaparata slui da
bi objekat u pokretu koji fotograemo bio otar odnosno jasan u
odnosu na okolinu (pozadinu).
- PortretPostavljanje i korienje svetla je najvaniji elemenat
kod snimanja portreta. Najbolje je ako imamo dva ili tri svetlosna
izvora, bilo pri snimanju pri vetakoj bilo pri dnevnoj svetlosti.
Senke od sunca mogu se ublaiti reektovanim svetlom sa veeg belog
ili sjajnog kartona koji se postavlja sa strane modela. Svetlost
reektora je pogodnija jer reektore moemo pomicati na razne strane
reguliui jainu svetla. Ako nemamo vie reektora tada emo kao
sporedno svetlo uz jedan reektor upotrebiti veu reeksnu povrinu
koja je osvetljena istim reektorom. Pri fotograsanju treba
koristiti stativ i zaslon protiv reeksa. Pozadina koja deluje
mirno, bez raznih ara i natrpanih ukrasa, daje najbolje rezultate.
Ona mora biti jednolino osvetljena, a model dovoljno ispred
pozadine, ukoliko ovu ini ravna povrina (zid, platno i sl.), kako
bi se izbegle senke preblizu postavljenog modela. Model treba
postaviti tako da njegovo dranje deluje potpuno prirodno. To je
vrlo teko postii jer neki ljudi, im znaju da e biti fotograsani ,
zauzimaju pozu koja deluje kruto i nameteno. Ovde morate upotrebiti
malo snalaljivosti i strpljenja. Zabavite nekako model kako biste
mu skrenuli panju sa snimanja, pa kada kod modela popusti napetost
snimajte. Portret u veini sliajeva znai snimanje poprsja modela,
ali se moe snimati i deo lica ili pak cela osoba. Za snimanje
poprsja dobro je model postaviti da sedi na stolici bez naslona sa
rukama koje su leerno savijene u krilu. O postavljanju glave treba
voditi rauna i nai najzgodniji poloaj. Retko se dobijaju dobri
portreti snimanjem lica s preda ili u prolu. Malo okrenuta glava na
jednu stranu daje lepi utisak. Isto tako treba je postaviti da se
istaknu lepe i karakterne crte lica. >>>
Pored osobe, treba voditi brigu i o postavljanju fotoaparata ime
se moe poboljati utisak. Tako, na primer, fotoaparat emo postaviti
neto nie ako elimo da smanjimo suvie dugaak nos ili neto vie kod
osoba sa kratkim nosom, zatim, velike ui se mogu ublaiti pomou
senke ili ugla snimanja fotoaparata, itd. Oi su najvaniji deo
portreta stoga bi trebalo da imaju prirodan pogled a pogled modela
direktno u objektiv ne treba izbegavati.
- SiluetaPotpuna silueta se moe dobiti snimanjem pri vetakoj
svetlosti, koja daje maksimalno tvrdo osvetljenje. Snimanje vriti u
zamraenoj prostoriji, sobi ili nou. Na otvorena vrata razapne se
belo platno a model postavi ispred njega na daljini do 60 cm.
Reektor sa jakom sijalicom stavlja se iza platna na rastojanju do
1m u visini glave modela i svetlo upravi direktno na platno.
Iskljue se sva svetla u prostoriji tako da platno bude jedini izvor
svetlosti. Fotoaparat se postavi na stativ na potrebno rastojanje,
pa se silueta izotri da se dobiju otre konture lika. Razume se da
model treba postaviti okrenut fotoaparatu prolom, jer jedino prol
daje zadovoljavajuu siluetu.
Sa malo vie iskustva, silueta se moe snimiti i van sobe, danju,
uz pomo sunca, sa istim efektom kao i u nekoj prostoriji ili
sobi.
- ArhitekturaTekoa fotograsanja arhitekture je u tome to su ovi
objekti obino visoki te je kod njihovog snimanja poloaj fotoaparata
suvie nizak. Ovo dovodi do izobliavanja snimaka jer se vertikalne
linije kojima je izraena graevina istiu u jednu taku (perspektiva)
tako da se dobija utisak padanja zgrade. Snimke napolju bi trebalo
praviti po suncu. Kako ono u toku dana menja svoj poloaj, moramo
strpljivo ekati dok osvetli fasadu onako kako elimo. Svetlost koja
pada sa strane, koso, daje najbolju vrstu osvetljenja, najbolje
izraava plastinost i sve detalje. >>>
Nije preporuljivo snimanje samo fasade. Graevinu treba prikazati
kao telo, zato je treba snimati tako da se uvek vide dve njene
strane, mada nije obavezno pravilo.
Tehnike fotograsanja- Dubinska otrina - Depth Of Field
(DOF)Dubinska otrina predstavlja podruje ispred i iza sujekta koji
je fokusiran u kome je otrina prihvatljiva.
Podruje dubinske otrine se kod srednjih udaljenosti kree od 1/3
ispred fokusiranog subjekta i do 2/3 iza, odnosno pozadina e
uglavnom uvek da bude dublja. Dubinska otrina zavisi od veliine
otvora blende, ine daljine objektiva, od veliine svetlosnog senzora
(CCD ili CMOS) kao i od udaljenosti fotograsanog subjekta.
>>>
Otvor blende se oznaava (malim) slovom f, npr: f/2.8, f/8 sto
oznacava svetlosnu moc objektiva, odnosno koliko mu je svetlosti
potrebno da bi napravio fotograju na odreenoj fokusiranoj
udaljenosti. Kod digitalnih fotoaparata stoji, na primer, oznaka
f/2.8 f/4. Prva f vrednost se odnosi na irokougaoni reim (wide) dok
je druga za telefoto. Sto je manji otvor blende (veci f broj)
dubinska otrina je vea, odnosno dublja. Znai ako elimo da
fotograemo portret i da sve ono ispred i iza subjekta bude neotro,
mutno, namestiemo najvei mogui otvor blende (najmanju f vrednost) i
prilagoditi brzinu zatvaraa radi korektne ekspozicije. Sve ovo,
naravno, vai ako va fotoaparat poseduje potpuno manuelnu kontrolu
nad brzinom zatvaraa i otvorom blende. Neki fotoaparati imaju i
poluautomatski mod (aperture priority - A) kod kojeg korisnik sam
podeava samo otvor blende a za ostalo je zaduena automatika
fotoaparata. Sledi primer: Gornja fotograja sa malim otvorom f
(f/11) i donja sa velikim otvorom blende (f/2.4)
Izrada digitalnih fotograjaRazvijena fotograja mi je
odseena?Problem je u tome to su odnosi stranica kod digitalnih
fotoaparata 4:3, pa kada razvijate standardnu veliinu fotograje
10x15 (3:2) desie se to da Vam se gornji i donji deo fotograje
odsee (oko 6mm). Ovo moete da reite ako sami podesite odnose
stranica na 3:2 bilo na vasem digitalnom fotoaparatu (ako imate
opciju) ili u nekom od grakih programa (Photoshop). Tane rezolucije
za odreene formate fotograja su: 1051 1205 1500 1795 2126 2398 3000
x x x x x x x 1500 1795 2102 2551 3000 3602 4500 piksela piksela
piksela piksela piksela piksela piksela za za za za za za za format
format format format format format format 9x13 cm 10x15 cm 13x18 cm
15x21 cm 18x24 cm 20x30 cm 25x38 cm
Nepoeljni efekti- Hromatske aberacije - Vinjete (eng.
vignetting) - Distorzija - Hromatske abercijeNajei vid hromatskih
aberacija su ljubiaste ivice, rubovi (eng. purple fringing). Ovaj
(nepoeljan) efekat se javlja prilikom fotograsanja veoma kontrasnih
povrina i/ili objekata, naroito ako se u pozadini nalazi jak izvor
svetlosti (sunce, nebo i sl.). Pogledajte primer:
Od ove vrste hromatskih aberacija pate, manje ili vie, gotovo
svi digitalni fotoaparati, pa ak i profesionalni DSLR.
- Vinjete (eng. vignetting)Vinjete su, takoe, jedan od
nepoeljnih efeketa prilikom fotograsanja digitalnim fotoaparatima.
Naime, kada fotograemo, stranice objektiva postanu vidljive to
rezultuje blago (ili jae) zatamnjenje po uglovima fotograje. Efekat
nije toliko vidljiv na fotograjama koje su bogate detaljima ali,
kao to vidite na primeru, prilikom fotograsanja istijih povrina
i/ili objekata, efekat je veoma primetan i neprijatan. Najee se
javlja na dfotoaparatima sa zum objektivima i onima iz nie klase.
Primer: fotograja zida
- Distorzija, izobliavanjeDistorzija je efekat koji izobliava
fotograju i posledica je samog (zum) objektiva fotoaparata pri WIDE
(iroko-ugaonom) i TELE (usko-ugaonom) poloaju objektiva. Fotograje
koje su slikane pri WIDE poloaju objektiva (najmanja ina daljina)
deluju kao da su naduvane ili napumpane (pogledaj primer) dok kod
TELE poloaja (najvea ina daljina), deluju kao da ih je neko usisao
(pogledaj primer). Primer: prvi kvadrat (s leva na desno) je bez
distorzije
Veliki broj digitalnih fotoaparata pati od distorzije fotograja,
ali to ne bi trebalo da Vas previe zabrinjava osim ako ne odluite
da se ba profesionalno bavite fotograjom. Distorziju je veoma teko,
ak i nemogue, uoiti na svakodnevnim fotograjama. Moete je primetiti
tek kada slikate potpuno ravne vertikalne i horizontalne linije,
kao to i sajt dfotoaparati.com radi prilikom testa digitalnih
fotoaparata.
dLaboratorija (Photoshop v7.0)Za poetak, opisaemo Vam nekoliko
osnovnih koraka koje bi trebalo da napravite, konkretno u programu
Photoshop, za no doterivanje vaih digitalnih fotograja: 1. Opcija
Levels (preica u Photoshopu je CTRL+L) 2. Korekcija boja (opcija
Color Balance, CTRL+B i opcija Hue/Saturation, CTRL+U) 3.
Retuiranje pomou alatke Healing Brush
1. Opcija LevelsKada pokrenete opciju Levels (CTRL+L ili u
meniju izaberite Image, zatim Adjustments, zatim Levels) videete
prozor sa histigramom (vidi sliku dole). Histogram je, u osnovi,
graki prikaz broja i intenziteta piksela na Vaoj digitalnoj
fotograji, iz kojeg moete da proitate i izvrite korekciju
tonaliteta fotograje (svetli, tamni i medju-tonovi).
>>>
Levi deo histograma (vidi sliku gore) nam prikazuje detalje u
senkama (tamni tonovi), srednji deo prikazuje meu-tonove (sivi
tonovi) dok desni deo prikazuje svetle tonove.*Kada pokrenete
opciju Levels, histogram koji vidite je za celu fotograju. Ako
elite da vidite histogram samo za odreeni deo fotograje, pre
pokretanja opcije selektujte (oznaite) eljeni deo fotograje
koristei alatku Marquee (preica je M).
>>>
Pomou klizaa A, B i C (vidi sliku dole) vrimo korekciju tonova.
Kliza A, krajnji levi, predstavlja piksele koji su potpuno crni
(0), krajnji desni, kliza C, piksele koji su potpuno beli (255) dok
kliza B predstavlja meu, odnosno sive tonove.
>>>
Korekcija se vri kombinovanim pomeranjem klizaa A, B i C.
Oznaite opciju Preview (vidi sliku dole) da bi trenutno videli
promene koje vrite na fotograji. Kliza A pomerite s leva na desno
do ivice prve grupe piksela (vidi sliku dole). Kliza C pomerite,
takoe, do ivice prve grupe piksela ali s desna na levo (vidi sliku
dole). Pomeranjem klizaa B vrite, korekciju svetline (gamma)
fotograje. Pomerajte ga levo ili desno, u zavisnosti od svetline
fotograje. Ovim ste napravili korekciju svetlih, tamnih i meu
tonova.
Ovaj postupak nije jednak pri korekciji svih fotograja, jer se,
logino, fotograje meusobno razlikuju a time i njeni histogrami.
>>>
Pogledajte 3 histograma iste fotograje koja je preeksponirana
(slika A dole), korektno eksponirana (slika B dole) i koja je
podeksponirana (slika C dole).
Gledajui fotograje i njene histograme videete da se postupak
korekcije fotograje A i C razlikuje od opisanog u naem priruniku.
Eksperimentiui, savladaete i usavriti ovu, veoma korisnu opciju,
Levels.
2. Korekcija bojaZa korekciju boja, koristiemo opcije Color
Balance i Hue/Saturation.
Color Balance (CTRL+B)Kada pokrenete opciju Color Balance
(preica je CTRL+B ili izaberite u meniju Image, zatim Adjustments,
zatim Color Balance), pojavie Vam se prozor kao na slici ispod.
Sledee to bi trebalo da uradite je da izaberete za koji opseg
tonova elite da vrite korekcije. Ponuena su tri tonalna opsega
(vidi sliku iznad): Shadows (senke, tamni tonovi), Midtones
(meu-tonovi, sivi tonovi) i Highlights (svetli tonovi).
>>>
Korekciju vrite pomeranjem klizaa prema boji za koju elite da je
jaeg intenziteta, odnosno od boje iji intenzitet elite da smanjite.
Primer: Otvorili ste fotograju (u Photoshopu, naravno), i uoili ste
da ta fotograja vue na utu - celokupna fotograja je nekako ukasta.
Pokrenite opciju Color Balance, oznaite Midtones i pomerajte polako
kliza od ute (yellow) ka plavoj (blue)(vidi sliku ispod) i uoiete
promene boja na fotograji. Pomeranjem klizaa od ute ka plavoj,
oduzimali ste fotograji utu boju. Da ste radili obrnuto, od plave
ka utoj, fotograji bi dodavali utu boju, odnosno ton.
Pri korekciji, neka Vam bude oznaena opcija Preserve Luminosity
(spreava menjanje svetline fotograje pri korekciji boja) kao i
opcija Preview (rezultati korekcija koje vrite trenutno se vide na
fotograji) Zapamtite da kada vrite korekcije na fotograjama na
kojima su ljudi, boje oduzimajte, odnosno dodajte na osnovu boje
koe tako da ona bude prirodne boje i umerenog intenziteta. Kao i
kod opcije Levels, malim eksperimentisanjem i kombinacijama,
postiete zadovoljavajue rezultate.
Hue/Saturation (CTRL+U)Druga opcija koju emo koristiti za
korekciju boja je Hue/Saturation. Pokrenite je pritiskom CTRL+U ili
iz menija izaberite Image, zatim Adjustments, zatim Hue/Saturation.
Pojavie Vam se prozor kao na slici dole.
Ova opcija nam omoguuje regulisanje obojenosti (Hue), zasienosti
(Saturation) i svetline (Lightness) fotograje. Za sada, objasniemo
detaljnije samo regulisanje zasienosti odnosno topline boja
(Saturation). U padajuem meniju (Edit:) izaberite, kao na slici
gore, Master. Odabirom Master, znai da ete regulisati zasienost
svih boja na odreenoj fotograji. Pomeranjem klizaa desno poveavate
zasienost (fotograja ima toplije boje) dok suprotan postupak
desaturie fotograju. Postavljanjem klizaa na krajnju levu poziciju
dobijamo desaturisanu (crno-belu) fotograju. >>>
U padajuem meniju Edit: (tamo gde ste izabrali Master) nalaze se
jo: Reds - reguliete samo jedne, crvene, nijanse na fotograji
Yellows - reguliete samo jedne, ute, nijanse na fotograji Greens -
reguliete samo jedne, zelene, nijanse na fotograji Cyans -
reguliete samo jedne, cijan, nijanse na fotograji Blues - reguliete
samo jedne, plave, nijanse na fotograji Magentas - reguliete samo
jedne, megenta, nijanse na fotograji Pri poveavanju saturacije
vodite rauna da ne preterate da ne bi spalili fotograju a isto tako
i prilikom desaturacije da ne bi fotograja bila hladna ili ispranih
boja. Oznaavanjem opcije Colorize, i kombinovanim pomeranjem klizaa
Hue i Saturation, dobiete zanimljive color efekte. Kao i kod opcija
Levels i Color Balance, malo se igrajte i postii ete bolje
rezultate.
3. Retuiranje pomou alatke Healing Brush Healing Brush (eng.
healing = leiti, brush = etkica) je veoma mona alatka koja Vam
omoguuje da ispravite sitnije nepravilnosti i nesavrenosti na
fotograjama kao to su mladei ili bubuljice na licu, ogrebotine ili
neistoe na skeniranim fotgrajama i slino. Funkcionie tako to sa
etkicom uzmete uzorak piksela (deli fotograje koji vi odreujete) i
prenosite ga na kritino mesto (mlade na licu, ogrebotine, neistoe i
sl.). etkica sjedinjuje (stapa) uzorak i kritino mesto, vodei rauna
o poklapanju tekstura, svetlini i senkama uzorka i kritinog mesta.
Krajnji rezultat je nestajanje, konkretno, mladea, ogrebotina itd.
Moda Vam deluje komplikovano ali ju je, u osnovi, veoma lako
koristiti. Otvorite neku fotograju na kojoj elite da isprobate
etkicu i izaberite Healing Brush sa palete sa alatkama (preica je
slovo J).
>>>
Crvenim strelicama (slika dole) je pokazano koje parametre
etkice bi trebalo da podesite. Ostalo, to nije obeleeno strelicama,
nam nije trenutno bitno.
Na fotograji nadjite neki deo koji elite da uklonite
(isparavite), slino kao na slici ispod, sa koje emo da uklonimo
mlade.
Postavite kursor (etkicu), ija je veliina malo vea od mladea, sa
desne strane mladea kao na slici dole.Veliinu etkice podeavate
pritiskom kukastih zagrada [ i ] na tastaturi. Otvorena zagrada [
je za smanjivanje a zatvorena ] za poveavanje etkice. Moete da
smanjite ili poveate i pomeranjem klizaa Diameter levo ili desno
(pogledajte sliku, na prethodnoj stranici, sa parametrima
etkice)
Kada ste postavili kursor (etkicu) kao na slici, pritisnite i
drite ALT. Kursor e se promeniti u nian. Dok drite ALT, pritisnite
jednom levi taster mia i pustite ALT. Kursor je sada opet kao na
slici gore. Ovim postupkom ste uzeli zdrav uzorak kojim ete
izleiti, odnosno, ukloniti mlade. >>>
Sada stavite kursor na mlade, kao na slici dole, zatim
pritisnite jednom levi taster mia i time ste uklonili mlade sa lica
osobe na fotograji.
Rezultat:
Uzorak uvek uzimajte to blie delu koji leite. Ukoliko se povrina
koju leite ne razlikuje drastino (kao na primeru sa mladeom) nije
potrebno da svaki put uzimate novi uzorak. Ukoliko kao uzorak
uzmete mlade, u mesto da ga obriete (izleite), kopiraete ga.
Renik pojmovaPiksel (eng. pixel) Megapiksel (eng. megapixel) CCD
(skr. eng. Charged Coupled Device) CMOS (skr. eng. Complementary
Metal Oxide Semiconductor) Rezolucija (eng. resolution) Opticki zum
(eng. Optical Zoom) Digitalni zum (eng. Digital Zoom) AF (eng. Auto
Focus) AE (eng. Auto Exposure) Zizna daljina (eng. Focal Length)
Expozicija (eng. Exposure) Red Eye (crvene oci) TFT (skr. eng. Thin
Film Transistor) ISO (skr. eng. International Standards
Organization) Macro, CloseUp (makro) LCD (skr. eng. Liquid Crystal
Display) Zatvarac (eng. Shutter) Blenda, otvor blende (eng.
Aperture) JPEG (skr. eng. Joint Photographic Experts Group) TTL
(skr. eng. Through The Lens) Balans belog (eng. white balans) USB
(skr. eng. Universal Serial Bus) NTSC PAL AVI CompactFlash (CF)
SecureDigital (SD) xd Card (xD) MultiMedia Card (MMC) Memory Stick
(MS) JPEG (skr. eng. Joint Photographic Experts Group) RAW (srp.
sirovo) SLR (skr. eng. Single Lens Reex) FPS (skr. eng. Frame Per
Second)
Piksel (eng. pixel, PIctureELement)Piksel je najmanji element,
konkretno, jedne digitalne fotograje. Pikseli odreuju i rezoluciju
CCD ipa, rezoluciju ekrana monitora, veliinu i kvalitet fotograje
(npr. 1600 x 1200 piksela)
Megapiksel (eng. megapixel)1 megepiksel ini 1 000 000 piksela
(npr. Fotoaparat ima 2 megapiksela, znai ima maksimalnu rezoluciju
od 1600 puta 1200 piksela to iznosi priblino 2 000 000 piksela (1
920 000))
CCD (eng. Charged Coupled Device)CCD je ip, odnosno sensor u
digitalnom fotoaparatu koji je osetljiv na svetlost. Ono to je kod
klasinih fotoaparata lm, to je kod digitalnih CCD (ili CMOS) ip,
odnosno sensor.
CMOS (eng. Complementary Metal Oxide Semiconductor)CMOS je druga
vrsta svtlosnog senzora koja se, uglavnom, nalazi kod
profesionalnih SLR digitalnih fotoaparata.
RezolucijaRezolucija oznaava broj piksela na jedinici povrine
(npr. 500 dpi 500 taaka, piksela po jednom inu).
Optiki zumSposobnost digitalnog fotoaparata da pomou optike
(objektiva) kvalitetno priblii udaljeni objekat koji fotograemo.
Fotoaparat sa optikim zumom ima promenljivu inu daljinu. (pogledaj
pod ina daljina).
original
10x optiki
10x digitalni
Digitalni zumDigitalni zum, u odnosu na optiki, je mnogo loije
reenje zumiranja objekta jer digitalni zum u stvari isee centralni
deo fotograje i pokazuje nam ga uveanog (sa osetnim gubitkom
kvaliteta fotograje).
AF (eng. Auto Focus)Autofokus slui za automatsko izotravanje
fotograje koji precizno odreuje udaljenost (razdaljinu) objekta
koji se fotograe.
AE (eng. Auto Exposure)AE je automatski sistem koji precizno
odreuje vreme i koliinu svetlosti koja se eksponira na svetlosni
senzor digitalnog fotoaparata (vidi Ekspozicija).
ina daljina (eng. Focal Length)ina daljina je rastojanje izmeu
ie objektiva i njegovog optikog centra, odnosno najkrae rastojanje
izmedju objektiva i svetlosnog senzora na kome objektiv formira
otru sliku kada je podeen na beskonanost.
Ekspozicija (eng. Exposure)Ekspozicija je koliina i vreme
svetlosti koja osvetljava (eksponira) svetlosni senzor digitalnog
fotoaparata. Koliinu i vreme eksponiranja svetlosnog senzora
svetlou odreujemo veliinom otvora blende i brzinom zatvaraa.
Red eye (srp. Crvene oi)Crvene oi su nepoeljan efekat prilikom
upotrebe blica pri fotograsanju. Efekat nastaje prilikom odbijanja
bljeska o unutranu stranu oka.
TFT (eng. Thin Film Transistor)TFT je vrsta LCD ekrana visoke
rezolucije koji se pored ostalih uredjaja ugradjuje i u digitalne
fotoaparate.
ISO (International Organization for Standardization)ISO je mrea
internacionalnih standarda 146 zemalja sveta sa seditem u enevi,
vajcarska. Koristi se, konkretno, za osetljivost svetlosnog senzora
digitalnih fotoaparata (npr. ISO 100, ISO 200 itd.)
Macro, CloseUp (srp. makro)Makro mod (opcija) slui za
fotograsanje makro fotograja, a makro fotograja je svaka fotograja
na kojoj je fotograsani objekat vei od svoje prirodne veliine.
LCD (eng. Liquid Crystal Display)LCD je u stvari mali ekran na
digitalnom fotoaparatu koji nam prua mogunost pregledanja fotograja
odmah nakon fotograsanja kao i ostale informacije vezane za
konkretan model digitalnog fotoaparata i njegovih podeavanja.
Zatvara (eng. Shutter)Kod digitalnih fotoaparata postoje
mehaniki i elektronski zatvarai. Bilo da su mehaniki ili
elektronski, imaju ulogu da u odreenom vremenskom periodu propuste
svetlo koje e eksponirati svetlosni senzor digitalnog
fotoaparata.Slika mehanikog zatvaraa:
Blenda (eng. Aperture)Blenda je ureaj ugraen u objektiv
fotoaparata koji pomou tankih metalnih listia koncentrino smanjuje
i poveava otvor objektiva, ime reguliemo koliinu svetlosti koja e
da padne na svetlosni senzor digitalnog fotoaparata.
JPEG (eng. Joint Photographic Experts Group)Najei i
najpopularniji format zapisa digitalnih fotograja.
TTL (eng. Through The Lens)Konkretno, vezano za digitalne
fotoaparate, opis rada nekog sistema digitalnog fotoaparata, kao
sto je AF, koji svoju funkciju obavlja kroz objektiv (through the
lens) fotoaparata.
Balans belog, balans bele boje (eng. White Balance)Sistem koji
proraunava balans belog, odnosno balans bele boje, ima ulogu da to
vernije prikae snimljenu fotograju. Veina dananjih digitalnih
fotoaparata ima predenisana podeavanja za balans bele boje (npr. po
danu, nou, vetako svetlo itd.).
USB (eng. Universal Serial Bus)Jednostavan i brz nain za
povezivanje i prenos podataka sa, konkretno, digitalnog fotoaparata
i obrnuto.
NTSCNTSC je televizijski (video) standard koji se najee koristi
u Americi i u Japanu.
PALPAL je televizijski (video) standard koji se najee koristi u
Evropi.
AVIWindowsov format zapisa video fajlova ija je ekstenzija .AVI
(npr. lm.avi, rodjendan.avi itd.)
Compact Flash (CF)Compact Flash je vrsta memorijskih kartica na
koju se, konkretno, snimaju fotograje nainjene digitalnim
fotoaparatima. Postoje dve vrste Compact Flash kartica a razlikuju
se po debljini: Compact Flash Tip I je debljine do 5mm, dok je
Compact Flash Tip II debljine do 9mm
Secure Digital (SD)Secure Digital je vrsta memorijskih kartica
na koju se, konkretno, snimaju fotograje nainjene digitalnim
fotoaparatima. Manja je I skuplja u odnosu na Compact Flash
kartice. Danas je sve vie u upotrebi, to se tie digitalnih
fotoaparata.
xD Picture Card (xD)xD Picture Card je vrsta memorijskih kartica
na koju se, konkretno, snimaju fotograje nainjene digitalnim
fotoaparatima. Manj je I skuplja u odnosu na Compact Flash I Secure
Digital memorijske kartice
MultiMedia Card (MMC)MultiMedia Card je vrsta memorijskih
kartica na koju se, konkretno, snimaju fotograje nainjene
digitalnim fotoaparatima. Sve je manje u upotrebi.
Memory Stick (MS)Memory Stick je vrsta memorijskih kartica na
koju se, konkretno, snimaju fotograje nainjene digitalnim
fotoaparatima. Kompatibilna je sa svim Sony digitalnim ureajima, to
je velika prednost ako imate vie istih.
RAW (srp. Sirovo)Format zapisa digitalnih fotograja direktno sa
svetlosnog senzora digitalnih fotoaparata bez ikakve obrade I
kompresije, u odnosu na ostale formate (npr. JPEG).
SLR (eng. Single Lens Reex)Jendooki reeksni fotoaparati. U
digitalnoj fotograji, profesionalni I mnogo skuplji fotoaparati sa
izmenljivim objektivima.
FPS (eng. Frame Per Second)Slui za oznaavanje broja frejmova
(sliica) u sekundi nekog video zapisa (npr. 30 fps).
*
*
*
*
*
*
Sadrzaj prirunika na sajtu predstavljen je javnosti na uvid u
najboljoj nameri, i kao takav ne moe uticati da sajt
www.dfotoaparati.com bude odgovoran na direktne ili inderektne tete
koje mogu nastati korienjem informacija
Tekst (osim naznaenog), fotografije i ilustracije su autorsko
delo i vlasnitvo su sajta www.dfotoaparati.com. Sadraj je
dozvoljeno kopirati i tampati u njegovom originalnom obliku za
privatne i edukativne potrebe. Za komercijalne potrebe,
objavljivanje teksta ili njegovog dela, kao i fotografija i
ilustracija potrebna je prethodna saglasnost autora.
[email protected]
dfotoaparati.com 2005
