Dion Fortune

Psihicka samoodbrana

Studija okultne patologije i kriminala

1

Sadržaj

Predgovor.................................................................................. 7

i deo - vrste psihičkog napadaZnakovi psihičkog napada........................................................................... 19Analiza prirode psihičkog napada.................................................................25Slučaj savremenog veštičarstva.....................................................................35Projekcija eteričnog tela..............................................................................41Vampirizam................................................................................................. 47Opsednutosti................................................................................................... 54Patologija kontakata s neljudskim bićima.....................................................67Propratne opasnosti u ceremonijalnoj magiji...............................................77

ii deo - diferencijalne dijagnozeRazlika između objektivnog psihičkognapada i subjektivnih psihičkih smetnji........................................... 89Neokultne opasnosti od crne lože ................................................................ 97Psihički element kod mentalnih smetnji...................................................... 104

iii deo - dijagnoze psihičkog napadaMetode koje se koriste u psihičkom napadu............................................ 1 1 2Motivi psihičkog napada I........................................................................... 122Motivi psihičkog napada II......................................................................... 129

iv deo - metode odbrane od psihičkog napadaFizički aspekt psihičkog napada i odbrane................................................ 136Dijagnoza prirode napada...................................................................... 1 4 1Metode odbrane l......................................................................................... 148Metode odbrane II........................................................................................155Metode odbrane I I I .................................................................................... 162

2

Metode odbrane IV.......................................................................................170Zaključak i bibliografija.......................................................................... 1 8 1

Predgovor

Problemi koji se javljaju pri pisanju knjige o psihičkoj samoodbrani - Nesumnjiva rasprostranjenost psihičkih napada - Oglasi kurseva za razvoj duhovnih moći - Autorkino lično iskustvo psihičkog napada - Povod mojem studiranju analitičke psihologije - Psihologija i okultizam - Veza između zloupotrebe duhovnih snaga i kulta veštice.

Svesna odgovornosti koju u sebi nosi, prihvatila sam se zadatka da napišem knjigu o psihičkom napadu i najboljim metodama odbrane. Ovaj poduhvat je pun zamki. Teško je davati praktična uputstva o metodama psihičke odbrane a da se s vremena na vreme ne kaže ponešto i o metodama psihičkog napada. Nisu bez razloga inicirani oduvek čuvali svoju tajnu nauku iza zatvorenih vrata. Nije lako obraditi brojne korisne činjenice a da pri tom ne iznesem i one u kojima se kriju razne opasnosti. Budući da je toliko toga već poznato o ezoteričnim učenjima, i da se krug studenata hermetizma iz dana u dan sve brže širi, čini mi se da je krajnje vreme da se počne govoriti razumljivim recima. Ova problematika ne čini predmet mog istraživanja, ali ću zadatak kojeg sam se prihvatila pokušati časno da izvršim, stavljajući na raspolaganje svoje znanje o neobičnim sporednim stazama kojima se kreće duh mistika i luđaka. Ovo znanje je plod višegodišnjeg iskustva, stečenog uz mnogo žrtava, kojih će verovatno biti i u buduće.

Trudila sam se, koliko je to bilo moguće, da se ne služim podacima iz druge ruke, jer svi mi znamo neku osobu koja ima prijatelja koji je svojim očima video duha. Od toga nemamo velike koristi. Mi tražimo očevica kojeg možemo podvrgnuti unakrsnom ispitivanju. Zbog toga se nisam pozivala na obilnu literaturu o ovom predmetu, kako bih ilus- trovala svoje tvrdnje, već sam se radije oslonila na slučajeve iz mog ličnog iskustva, koje sam bila u mogućnosti da ispitam.

Mislim da mogu otvoreno da tvrdim kako sam teorijski i prakti čno u potpunosti kvalifikovana za ovaj zadatak. Moja pažnja je u početku bila usredsredena na psihologiju, ali sam se nakon ličnog iskustva psihičkog napada, koji me je odveo u dugotrajnu bolest, okrenula okultizmu, stvarnom ključu za razumevanje psihologije. Na samoj sebi sam doživela užas svojstven ovakvom iskustvu, njegovu podmuklost, snagu i razorne uticaje na duh i telo.

Nije lako pronaći ljude koji će spremno istupiti i svedočiti o psihičkim

3

napadima. Prvo, jer znaju da je teško očekivati da će im ljudi poverovati i da će gotovo sigurno, pre no što išta dokažu, steći reputaciju neuravnotežene osobe. Drugo, jer svako uplitanjc u temelje ljudske ličnosti nosi iskustvo takvog neobičnog i jakog straha da se duh uzdržava da o tome razmišlja i čovek nije u stanju o njemu da govori.

Smatram da su psihički napadi mnogo učestaliji no što se to obično misli, pa čak i medu samim okultistima. Naravno, javnost uopšte nema predstavu o tome šta su sve kadri da učine ljudi upućeni u moći ljudskog duha a u svrhu iskorišćavanja svojih bližnjih. Uvcrcna sam da upravo ta činjenica igra značajnu ulogu u kultu veštice i da je uzrok opšteg užasavanja i mržnje prema njima. Studenti okultizma su odu- vek poznavali ove snage, međutim, one danas nisu tajna i njima se služe i osobe koje bi se veoma iznenadile kad bi saznale ko su sve njihovi supraktičari. Gospoda Edi, osnivač Hrišćanske nauke, slučajno je otkrila ove metode, kroz lično iskustvo, iako nikada nije stekla bilo kakvo racionalno znanje o njihovom modus operandi. Trudila se da podučava svoje sledbenikc tako da budu u stanju da koriste svoje snage samo za dobrobit ljudi, krijući mogućnosti njihove upotrebe u zle svrhe. Bila je u potpunosti svesna mogućnosti ovih sila i plašila se njihove zloupotrebe, a taj strah, koji ju je kao senka pratio celog života, nazvala je "zlobni životinjski niagnetizam". Metode Hrišćanske nauke, bez svoje stroge discipline i pažljive organizacije, razvijane su i korišćene od strane mnogih škola i sekti Pokreta nove misli. U mnogim slučajevima religiozni aspekt se izgubio i one su jednostavno postale metode mentalne manipulacije sa čisto ličnim, mada ne i nužno zlim ciljevima. Predstavnici takvih udruženja nude putem oglasa kursevc za razvoj veštine trgovanja, za sticanje popularnosti i uticaja u društvu, sposobnosti privlačenja osoba suprotnog pola, nudeći savete kako doći do novca i uspeha. Neobično veliki broj ovih oglasa svedoči o njihovoj popularnosti. U jednom starijem broju Američkog magazina izbrojala sam šezdeset tri oglasa za kursevc kojima je cilj razvoj raznih oblika duhovnih snaga. Njihova popularnost zavisi od rezultata koje nude. Pogledajmo neke od ovih oglasa i pokušajmo, čitajući između redova, da izvedemo sopstvene zaključke.

"Prenesite drugima svoje misli. Zatražite besplatan prospekt. Telepatija ili mentalni radio."

"Imate li problema sa zdravljem, ljubavlju, novcem? Dozvolite mi da vam pomognem. Uspeh zagarantovan. Informacije slede. Striktno li čan i profesionalan odnos, pažljiv kao u slučaju porodičnog lekara. Pet dolara morate uplatiti za proučavanje slučaja. Ukoliko niste zadovoljni, novac vraćam."

"Šta želite? Što god to bilo, možemo vam pomoći da svoju želju ostvarite. Pružite nam šansu pišući na šifru 'Raspršeni oblaci'. Potpuno besplatno. Bićete zadovoljni."

"HIPNOTIZAM. Želite li da posedujete misterioznu snagu koja privlači i

4

fascinira i muškarce i žene, delujući na njihove misli, kontro- lišući njihove želje i koja vas čini nadmoćnim gospodarem svake situacije? Život je pun privlačnih mogućnosti za ljude koji su ovladali tajnama hipnotičkog uticaja, za one koji su razvili svoje magnetizerskc snage. Možete naučiti kod kuće, možete lečiti bolesti i odvikavati se od loših navika bez uzimanja droga, steći prijateljstvo i tudu ljubapovećati svoje prihode, zadovoljiti svoje ambicije, odbaciti brige i nevolje iz svesti, poboljšati pamćenje, pobediti porodične probleme, pružiti najuzbudljiviju zabavu ikada viđenu i razviti izvanrednu magnetsku volju koja će vam omogućiti da pobedite sve prepreke na putu do uspeha."

"Možete hipnotisati ljude trenutno - brzo kao bljeskom - dovesti sebe ili bilo koga u san u bilo koje doba dana ili noći, odagnati bol i patnju. Naša besplatna knjiga objašnjava vam tajne ove divne nauke. Tačno vam objašnjava kako možete da upotrebi te ovu snagu za poboljšanje svoje životne situacije. Na njenoj poleđini, potpisali su se s oduševljenjem predstavnici crkve, pravnici, doktori, poslovni ljudi i žene iz otmenog društva. Pomaže svakome. Ne košta ništa. Poklanjamo vam knjigu da biste upoznali našu instituciju."

Ovo je nekoliko primera izabranih između šezdeset i tri slična oglasa, koliko sam ih izbrojala u jednom broju ovog popularnog nedelj- nika. Prikazani su vam u celini. Adrese vlasnika ovih oglasa nisu štampane već se drže u tajnosti.

Razmotrimo sada šta takvi oglasi znače s gledišta onih osoba kojima oni nisu namenjeni, onih osoba nad kojima čitalac ovih oglasa želi da stekne vlast. Kakav će biti njihov položaj u slučaju da takav čitalac prekrši desetu zapovest i poželi susedovu ženu, ili njegovog vola, ili njegovog magarca, ili bilo koju njegovu dragocenost? Pretpostavimo da marljivi student ovih metoda želi nešto što mu nije dopušteno. Pretpostavimo daje s druge strane zakona. Ili da gaji osećaj nepravde i želi da se osveti. Ili jednostavno želi moć radi vlastitog zadovoljstva. Kakva će biti sudbina topovske hrane koja snabdeva studenta duhovnih snaga materijalom za njegove oglede? Šta znači kada neko nad nama vlada pomoću ovih metoda, i kakve krajnje rezultate može postići jedan dobar eksperimentator?

Dozvolite mi da se poslužim svojim ličnim iskustvom, mada bolnim, jer neko ipak treba prvi da se odvaži i otkrije ove zloupotrebe, koje su jedino moguće usled opšteg pogrešnog shvatanja njihovog značenja.

Kao mlada devojka od dvadeset godina našla sam zaposlenje kod žene koja je, sada znam, morala posedovati prilično znanje okultizma. Do njega je došla tokom dugog boravka u Indiji i njime se koristila za ciljeve koji mi tada još nisu bili jasni ali sam ih naslućivala, a koje sam, u svetlu kasnijeg znanja, shvatila. Imala je naviku da kontroliše svoje osoblje koristeći se poznavanjem duhovnih snaga. Medu ljudima koji su radili za nju stalno su se dogadali najneobičniji duševni lomovi.

Nedugo nakon mog dolaska zatražila je od mene da svedočim u jednoj parnici.

5

Bila je to žena silovitog temperamenta. Kada je otpustila jednog radnika, bez obrazloženja i zarađene nadnice, ovaj ju je tužio sudu radi naplate duga. Tražila je od mene da svedočim kako je njegovo ponašanje bilo nedolično i da je otkaz koji mu je dala bio opravdan. Da bi iznudila moje svedočenje, gledala me je u oči snažnim pogledom i govorila: "Stvari su se dogodile tako i tako". Na sreću za sve nas, vodila sam dnevnik i imala beleške o svakodnevnim događajima. Da nisam tako radila, ne bih znala gdc sam bila. Na kraju ovog razgovora bila sam omamljena i umorna. Legla sam odevena u svoju postelju i zaspala krajnje iscrpljena. Pretpostavljam da sam spavala petnaest sati.

Ubrzo nakon ovoga tražila je od mene novo svedočenje. Želela je da se oslobodi meni neposredno pretpostavljene osobe, pa je pokušala da pronađe razloge kojima bi opravdala svoje namerc. Ponovila je već isprobanu taktiku, ali mi ovaj put nije dozvolila da se poslužim zapisom iz dnevnika. Pristala sam da ovog čoveka, za koga nisam imala razloga da verujem drugo do da je krajnje pošten, optužim nizom potpuno neosnovanih izjava. Ista iscrpljenost i isti mrtvački san spustili su se na mene neposredno nakon ovog susreta, kao i u prethodnom, ali se sada pojavio i dodatni simptom. Dok sam nakon razgovora izlazila iz sobe, imala sam osećaj da mi noge nisu tamo gde sam očekivala da se nalaze. Svako koje prešao preko tepiha podignutog podnom promajom znaće šta mislim. Okultisti će u tome prepoznati izbacivanje eteričnog duplikata.

Sledeći incident koji se desio u ovom čudnom domaćinstvu nije se ticao mene već druge devojke, nahočeta sa značajnim nasledstvom. Moja poslodavka stalno ju je držala uz sebe, i konačno je nagovorila da uloži sav svoj kapital u njene planove. Revoltirani staratelji ove devojke prisilili su poslodavku da vrati izmamljeni novac i na odlasku su poveli devojku sa sobom. Sve devojčinc stvari su ostavili da se zapa- kuju i naknadno pošalju.

Sledeći incident usledio je vrlo brzo. U ovoj zajednici živela je i postarija žena s blagim mentalnim nedostacima. Draga stara gospoda bila je detinjasta i ekscentrična. Poslodavka je sada usmerila svoju pažnju na nju, i svi smo očekivali kada će početi uobičajeni proces dominacije. U ovom slučaju nije bilo staratelja koji bi intervenisali. Sirota stara dama bila je nagovorena da povuče poslove iz ruku svoga brata i preda ih na milost i nemilost moje poslodavke. Od ovog trenutka. moje sumnje su bile sasvim probuđene. Nisam mogla da dopustim da varaju staru "baku", pa sam i sama ušla u igru. Za vreme kratkog odsustva tamničarke, kako smo zvali našu poslodavku, uspela sam da uverim "baku" u kakvoj se situaciji našla, strpala sam njene stvari u kovčeg i odvela je njenim rođacima.

Nadala sam se da se neće saznati za moje uplitanje, ali sam se ubrzo otreznila. Tamničarkina sekretarica došla je jedne noći, nakon gašenja svetla, u moju sobu i upozorila me daje tamničarka saznala ko je organizovao "bakin" beg i da se čuvam

6

posledica. Poznajući je kao krajnje osvetoljubivu osobu, postalo mi je jasno da najbolje utočište mogu da nađem u begu, koji nije bilo baš lako ostvariti. Institucija u kojoj sam radila bila je vaspitnog karaktera, pa je obaveštenje o odlasku tokom polugodišta trebalo predati pre odlaska. Nisam želela da odradim celo polugodište pod nekontrolisanim uticajem ove zle žene. Zato sam vrebala povoljnu priliku koja bi opravdala moj odlazak. Uz osobu nekontrolisanog temperamenta, kakva je bila moja poslodavka, ovu priliku nisam morala dugo da čekam. Sledeće noći dugo sam ostala budna, pakujući stvari i pripremajući se za nameravani beg. Iste noći u moju sobu je ušla neka devojka koja je pripadala osoblju. Inače je retko govorila i nije imala prijatelja, a svoj posao je obavljala poput automata. Bila sam više nego iznenađena njenom posetom, pogotovo što prethodno nisam s njom imala nikakvog posla.

Međutim, odmah je sve postalo jasno."Nameravate li otići?" - upitala me ona.Odgovorila sam potvrdno."Onda pođite, ali zaobiđite tamničarku. Nećete se odavde izvući ukoliko je

sretnete. I ja sam sama nekoliko puta pokušala, ali nisam uspela da izađem odavde."Ali kako sam bila mlada i uverena u svoju snagu, potcenila sam sile koje su se

urotile protiv mene. Slcdcćeg jutra, odevena za put, s koferom u ruci, sišla sam prkosno u radnu sobu moje opasne poslodavke, odlučna da joj kažem sve što mislim o njoj i njenim metodama, uverena da se ne sprema ništa drugo do obična podvala i svađa.

Nije mi dopustila ni da započem svoj pažljivo pripremljen govor. Čim je saznala da nameravam da odem, rekla je:

"U redu, ako želiš da ideš, idi odmah. Ali pre no što odeš moraš priznati da si nesposobna i da nemaš nimalo samopouzdanja.11

Na to sam sva uzbuđena odgovorila da ako nisam sposobna, zašto me sama nije otpustila i da sam, osim toga, bila učenica njene vlastite škole. Naravno, ova primedba nije ništa pomogla.

Tada je počela najneobičnija litanija. Ponovo se poslužila svojim starim trikom, fiksirajući me snažnim pogledom, i rekla:

'Ti si nesposobna i ti to znaš. Nemaš samopouzdanja i to moraš priznati."Odgovorila sam: 'To nije istina. Ja znam svoj posao, a i vama je jasno da ga

znam."Istina, nije bilo sumnje da se dosta moglo govoriti o mojoj stru čnosti, budući da

mi je to bio prvi posao i da sam imala samo dvadeset godina. Odgovornost koju sam nosila na svojim plećima bila je velika, a tek nedavno sam bila primljena u ovu razbijenu zajednicu. Međutim, što se tiče mog samopouzdanja, nije se moglo reći

7

ništa drugo nego da sam bila potpuno spremna da krenem na juriš pred kojim bi i arhandeo ustuknuo.

Moja protivnica mi ništa nije dokazivala, niti me je vrcdala. Držala se svojih dveju izjava, ponavljajući ih kao odgovore u litaniji. Ušla sam u njenu sobu oko deset sati ujutro, a izašla u dva popodne. Mora daje izgovorila te dve fraze nekoliko stotina puta. Ušla sam kao zdrava i snažna devojka, a izašla duhovno i telesno skrhana, nakon čega sam tri godine pobolcvala.

Neki instinkt me je upozoravao da će, ako priznam da sam nesposobna i da nemam samopouzdanja, moj nervni sistem biti slomljen, da više nikada neću biti sposobna ni za šta i da je ovaj čin moje poslodavke u stvari osveta. Zašto se nisam poslužila proverenom metodom traženja utočišta u begu, ne znam, ali vremenom čovek shvati da ima nečeg abnormalnog u ovim događajima. Čovek je više ili manje opčinjen, i upravo kao što ptica suočena sa zmijom nije u stanju da poleti, tako ni čovek ne može da se pokrene ili pobegne.

Postepeno je sve počelo da izgleda nestvarno. Sve što sam znala bilo je da moram po svaku cenu da sačuvam integritet svog duha. Odjednom sam prihvatila njene sugestije i bila sam slomljena. I dalje smo nastavile s našom litanijom.

Ali i poslednji ostaci moje snage su nestajali. Imala sam čudan osećaj da mi se vidno polje sužava. Ovo je, po mom mišljenju, karakterističan fenomen histerije. Uglovima očiju mogla sam da vidim dva zida tame kako gmižu iza mene sa svake strane, kao kad čovek stane leđima okrenut pred pregib paravana i on se polako ka njemu sklapa. Znala sam da ću, kad se ova dva zida tame spoje, biti slomljena.

Tada se dogodila neobična stvar. Jasno sam čula unutrašnji glas koji mije govorio:

"Pretvaraj se da si dotučena pre nego što zaista budeš. Tada će ona prestati s napadom i bićeš u mogućnosti da bežiš." Kakav je to glas bio, nikada nisam saznala.

Odmah sam poslušala ovaj savet. S omalovažavanjem same sebe, zatražila sam od nje oproštaj za sve što sam joj učinila ili bih joj mogla učiniti. Obećala sam da ću dobro zapamtiti njene reci i provesti sve svoje naredne dane u tišini. Scćam se da sam klekla pred nju, a ona je nada mnom prela poput mačke, potpuno zadovoljna jutarnjim učinkom. A imala je za to i razloga.

Tada mi je dozvolila da izađem. Popela sam se u svoju sobu i pala na krevet, ali nisam mogla da se odmorim dok joj nisam napisala pismo. Šta je to pismo sadržavalo, ne znam. Čim sam ga napisala i ostavila tamo gde je ona želela da ga primi, pala sam u jednu vrstu ukočenosti i ležala u tom stanju, s duhom potpuno neodlučnim, sve do druge večeri. Od dva sata popodne jednog dana, do osam sati uveče sledcćeg dana - ukupno trideset sati. Bio je hladan prolećni dan sa snegom. Prozorsko okno iznad pročelja kreveta bilo je širom otvoreno, a soba se nije grejala. Ničim nisam bila pokrivena, a ipak nisam osećala hladnoću, kao ni glad, a sve

8

funkcije mog tela bile su usporene. Nisam mogla ni da se pomerim, a puls i disanje bili su vrlo slabi, kao i nekoliko narednih dana.

Konačno je naišla gazdarica, koja me je povratila u život, jednostavno, dobrim drmanjem i hladnim sunđerom. Bila sam omamljena i nesposobna da se krećem ili jedem. Ostala sam da ležim u krevetu, nastojeći da se oporavim, a gazdarica me je povremeno posećivala, ne komentarišući moje zdravstveno stanje. Međutim, poslodavka se nijednom nije pojavila.

Nakon tri dana posetila me je moja najbolja prijateljica. Mislila je da sam otišla, ali čim je saznala da sam još uvek tu, došla je. Upitala je šta se dogodilo u susretu s tamničarkom, ali ništa joj nisam mogla reći. Moj duh je bio prazan, a sećanje na onaj razgovor nestao je kao sunđerom izbrisan. Sve što sam znala bio je užasan strah koji je rastao iz dubine mog bića i mučio me. Nije to bio strah od osoba ili stvari, već jedan jasan strah bez svog nosioca, ali time ništa manje strašan. Ležala sam na postelji sa svim fizičkim simptomima snažnog straha. Suva usta, znojavi dlanovi, nepravilno i snažno lupanje srca, ubrzano disanje. Srce mije udaralo tako jako daje pri svakom njegovom udarcu zajcčao i ukras koji je slobodno visio na okviru postelje. Na svu sreću, moja prijateljica je videla da se sa mnom dešava nešto zaista loše, pa je pozvala moje roditelje, koji su me odveli kući. Bili su krajnje sumnjičavi. Tamničarki je bilo veoma neprijatno, ali niko nije bio u stanju da bilo šta dokaže, pa je sve prošlo bez reci. Svest mi je bila prazna. Bila sam sasvim uplašena i vrlo iscrpljena, a jedina mi je želja bila: što pre otići.

Nisam se oporavila, mada se to očekivalo. Simptomi su oslabili, ali sam i dalje osećala lagani umor, kao da je iz mene iscedena sva životna snaga. Ipak, bila sam svesna daje negde na ivici moje svesti sačuvano sećanje na ovo grozno iskustvo. Nisam se usudila da razmišljam o njemu, jer da jesam, šok i naprezanje bili bi toliko snažni da bih potpuno klonula duhom. Glavna uteha bila mi je jedna stara knjiga iz aritmetike. Znala sam da provodim sate i sate računajući jednostavne sume, ne bih li sprečila sopstveni duh da iz radoznalosti kopa po ostacima sećanja na minule dogadaje, od kojih bi potom, čim bi im se približio, bežao poput prestrašenog konja. Konačno sam se delimično smirila, zaključivši da me je jednostavno slomio prenaporan rad i da je čitav ovaj dogadaj bio samo plod moje mašte. Pa ipak, dugo mi se činilo da je ovaj zaključak, koji me nije napuštao, bio zaista realan.

Otprilike godinu dana kasnije moje zdravlje je još uvek bilo vrlo slabo. Otišla sam na selo da bih se oporavila. Tu sam srela onu prijateljicu koja je bila prisutna u vreme mog sloma. Zbog toga smo o njemu najviše i razgovarale. Ipak, nije tražila da joj prepričavam svoje iskustvo, već je postavljala umesna pitanja. Jedan novi prijatelj zainteresovao se za moj slučaj i odveo me svom porodičnom lekaru, koji je bezobzirno rekao svoje mišljenje da sam bila hipnotisana. To je bilo pre početka moje psihoterapije, a njegova pomoć mom bolesnom duhu svela se na tapšanje po

9

leđima i propisivanje tonikuma i hrom ¡da. Tonikum mi je koristio, ali ne i bromid, koji je slabio moje odbrambene snage. Zato sam ubrzo ostavila bromid i radije se pomirila sa svojim smetnjama nego da opet postanem nezaštićena. Bila sam neprekidno mučena strahom da će ova neobična sila, koja je na meni bila tako uspešno pri- menjena, biti ponovo korišćena. Iako sam se plašila ove misteriozne sile koja je, sada shvatam, bila strana svetu, ne mogu iskazati olakšanje koje sam osetila čim sam shvatila kako čitav spomenuti dogadaj nije bio halucinacija, već stvarnost protiv koje sam se mogla pobuniti i boriti.

Oslobodila sam se robovanja strahu sagledavši svoju situaciju i odlučivši da odgonetnem šta se to sa mnom dogodilo i kako mogu da se zaštitim od ponovnog ovakvog iskustva. Bio je to izuzetno neprijatan proces. U stvari, reakcija uzrokovana povratkom pamćenja bila je samo nešto slabija od izvornog iskustva. Konačno sam uspela da se oslobodim ovog straha, mada je prošlo mnogo vremena dok sam ponovo postala fizički potpuno zdrava. Moje telo je ličilo na do kraja ispražnjenu električnu bateriju. Svako punjenje trajalo je veoma dugo, nakon čega se energija ponovo veoma brzo gubila. Dugo sam bila bez ikakvih rezervi energije, tako da bih i nakon najmanjeg napora padala u mrtvački san, u bilo koje doba dana. Jezikom okultizma, eterični duplikat bio je oštećen i gubio je pranu. Moje stanje se nije popravilo sve dok nisam inicirana u okultni red u kom sam kasnije trenirala. Za vreme ceremonije, doživela sam promenu. Od tog vremena, prilikom neke psihičke ozlede, prolazna pojava ovakve iscrpljenosti bila je velika retkost.

Ispričala sam ovu priču u detalje, jer ona može da se upotrebi kao korisna ilustracija načina na koji malo poznate snage ljudskog duha mogu biti zloupotrebljene od beskrupuloznih ljudi. Iskustvo iz prve ruke mnogo je vrednije od mnoštva ilustracija sa stranica ¡storije, bez obzira koliko one bile autentične.

Da se ovakav dogadaj desio u vreme srednjeg veka, sveštenik bi verovatno organizovao lov na vcštice. U svetlu svog ličnog iskustva, uopšte nisam iznenađena što su ljudi koji bi stekli reputaciju vešca ili vcštice bili linčovani, jer su im metode užasne a gotovo neopipljive. Zapise sa suđenja vcšticama, sa svojim pričama o voštanim figurama koje se tope pored slabe vatre, o razapinjanju na krst krštenih žaba, ili o rccitovanju kratkih stihova kao što su: "Horse, hattock, To riđe, to riđe" - možemo smatrati smešnim. Međutim, ako razumemo način upotrebe duhovnih snaga, uskoro postajemo svesni da su ove stvari jednostavno pomagala za koncentraciju misli. Nema bitne razlike između ubadanja igala u voštanu figuru i paljenja sveca pred Bogorodičinom skulpturom. Obe ove metode možete smatrati velikim praznoverjem, ali čete teško jednoj priznati stvarnost i moć, a drugoj to isto poreći. "Oružje za naš rat nije čulno" - može jednako tačno reći praktičar crne magije kao i vernik crkve.

Moj slučaj pripada više sferi psihologije nego okultizma, a upotre- bljena

10

metoda predstavlja primenu hipnotičke sile u nečasne svrhe. Iz- nela sam, ipak, ovaj slučaj jer sam uverena da su hipnotičke metode vrlo raširene u crnoj magiji i daje telepatska sugestija ključ za mnoštvo fenomena koji se u njoj pojavljuju. Navela sam svoj slučaj, bolan kao što je bio i ostao za mene, jer je unca iskustva vrednija od funte* teorije.

Radi ilustracije - jedna funta (453 g) teži šesnaest unci (28,35 g).

Ovo saznanje navelo me je da počnem da se bavim proučavanjem analitičke psihologije, a kasnije i okultizmom.

Čim sam se susrela s dubljim aspektima praktične psihologije i započela sa psihoanalitičkim seciranjem duha, shvatila sam da ljudski duh poseduje mnogo više od onoga Stoje priznavala službena psihološka teorija. Shvatila sam da stojimo u središtu malog kruga svetlosti koju baca ispravno naučno znanje, dok se oko nas prostire beskonačan prostor tame kojim se kreću nejasne spodobe. U nastojanju da proniknem u tajne ljudskog duha, u meni se rodila želja za proučavanjem okultizma.

Dala sam svoj puni udeo u pustolovinama Staze; poznavala sam muškarce i žene koji su nesumnjivo mogli biti ubrojeni medu adepte; gledala sam i sudelovala u fenomenima koje nijedna soba za seanse nije nikada videla; učestvovala sam u psihičkim svađama, bdela u službi okultne policije pod vodstvom učitelja velike bele lože, koji su čuvari nacija, svaki prema svojoj rasi; Čuvala sam okultnu stražu kad se neko nije usuđivao da spava dok se sunce nalazilo iza horizonta; očajnički sam se borila, suprotstavljajući svoju snagu napadu, sve dok je trajala mesečeva mena i dok se snaga tog napada ne bi sama iscrpila.

Kroz sva ova iskustva, učila sam da objašnjavam okultizam u svetlu psihologije i psihologiju u svetlu okultizma, pri čemu su jedno drugo pobijali i objašnjavali.

Zbog moje specijalnosti, ljudi su mi dolazili kada su sumnjali na okultni napad, a njihova iskustva su potkrepljivala i dopunjavala moja lična. Štaviše, postoji znatna literatura o ovoj tematici koju možemo pronaći tamo gde se najmanje nadamo - u baštini folklora i etnologije, u službenim zapisima sa suđenja vešticama, pa čak i u obliku izmišljenih priča. Ove nezavisne izjave ljudi, nezainteresovanih za psihičke probleme u bilo kom pogledu, potvrđuju izjave onih koji su na sopstvenoj koži iskusili okultni napad.

S druge strane, potrebna je vrlo velika pažnja u razlučivanju između psihičkog iskustva i subjektivnih halucinacija. Za osobu koja se žali na psihičko nasilje, treba da budemo sigurni da se ne radi možda samo o jeci njenih sopstvenih kompleksa koji žive svoj sopstveni život, nezavisno od svog tvorca.

Diferencijalna dijagnoza između histerije, ludila i psihičkog napada krajnje je delikatna i teška operacija, jer su slučajevi vrlo često nejasnih granica, s prisustvom

11

više elemenata. Jak psihički napad uzrokuje slom živaca, a nervni slom otvara žrtvu za invaziju s nevidljivog sveta. O svim ovim činiocima treba voditi računa kada se istražuje navodni psihički napad. Stoga ću na ovim stranicama morati ne samo da prikazem metode psihičke samoodbrane, već takode i da uvedem čitaoca u metode diferencijalne dijagnoze.

Pored toliko mnogo okultnog znanja oko nas, neophodno je ljude upoznati sa znakovima psihičkog napada, kako bi mogli da ih prepoznaju čim se s njima suoče. Psihički napadi su mnogo češći nego što se obično misli. Nedavna tragedija na Joni potkrepljuje tu tvrdnju. Nijedan hermetičar ne sumnja da se smrt na Joni dogodila pod neprirodnim okolnostima. Kroz svoja iskustva srela sam se s nekoliko sličnih ubistava.

U mom romanu Tajne doktora Tavernera (The Secrets of Dr. Taver- ner)y pod maskom izmišljenih priča skriva se mnoštvo slučajeva koji ilustruju okultne hipoteze. Neke od ovih priča su izmišljene da prikažu operacije s nevidljivim silama; druge su izvučene iz stvarnih slučajeva, a neki slučajevi su radije bili zapisani, kako bi bili zanimljivi širokoj publici, nego da budu naširoko i iscrpno prikazani.

Brojna iskustva psihičkog napada, iz prve ruke, potkrepljena raznim dokazima, ne mogu proći nezapažena, pogotovo zato što je teško pronaći racionalna objašnjenja ne oslanjajući se na okultne hipoteze. Svi slučajevi mogu se pokušati objasniti halucinacijama, strahom, histerijom ili očitom laži, ali ih nije moguće na isti način objasniti prikazane u povezanoj celini. Gdc ima mnogo dima, mora biti barem malo vatre. Neshvatljiv je ugled čarobnjaka u starom i strah od veštica u srednjem veku kad oni ne bi bili posledica ljudskog iskustva. Ne bi bilo vredno obratiti veću pažnju hvalisanju pametne žene, nego naklapanju seoskog idiota, da takva hvalisanja nisu izazivala bolne posle- dice. Motiv ovih progona je strah zasnovan na gorkom iskustvu. Nisu vlasti bile te koje su tražile spaljivanje veštica, već je to tražila čitava okolina. Sveopšti strah od veštica morao je počivati na nekim temeljima.

Zamršeni putevi leve staze toliko su razgranati koliko i devijantni, ali dok otkrivam nešto od njihovog užasa, čvrsto verujem da je desna staza, staza inicijacije i okultnog znanja, put do najuzvišenijih mističnih iskustava i sredstvo za otklanjanje tereta ljudske patnje. Svako ko poseduje ova znanja, ne upotrebljava ih u zle svrhe. U stvari, velika je većina onih koji ovo znanje nesebično koriste za dobrobit čovečan- stva, za lečenjc i blagoslov, za spasavanje izgubljenih. S pravom se možemo zapitati zašto uopšte podizati zavesu iza koje se krije ovo znanje, ako se ono može tako pogubno upotrebiti? Odgovor na ovo pitanje zavisi od stava pojedinca. Neko će smatrati da znanje bilo koje vrste ne može biti bez svoje vrednosti. Drugi će reći da bi bilo bolje ubiti usnu- log psa. Ali sa usnulim psom je nevolja što ima nesrećnu naviku da se spontano budi u nepredviđeno vreme. Tako

12

mnogo okultnog znanja kola svetom, toliko stvari sličnih onima koje se mogu pronaći na stranicama ove knjige dogadaju se neprepoznate u našoj sredini. Zato je vrlo poželjno da ljudi dobre volje istražuju sile koje zli ljudi zloupotrebljavaju radi vlastitih ciljeva. Ove pojave predstavljaju bolesne vidove mističnog života, a kada bi ih bolje shvatali, mogle bi se spreciti mnoge tragedije.

S druge strane, nije dobro da se svako upušta u proučavanje udžbenika iz okultne patologije. Živa imaginacija i glupost su katastrofalna kombinacija. Čitaoci svojevremenog "bestselera", Tri čoveka u čamcu, mogu se setiti sudbine čoveka koji je proveo kišno nedeljno popodne čitajući medicinski priručnik. Na kraju je bio čvrsto uvercn da su ga spopale sve bolesti o kojima je čitao, osim vode u kolenu.

Cilj ove knjige nije da čitaoce podide jeza, već je ona osmišljena kao ozbiljan prilog razjašnjavanju malo poznatih vidova abnormalne psihologije, ponekad zloupotrebljcne i u zločinačke svrhe. Ova knjiga je namenjena ozbiljnim studentima, zatim ljudima koji su se suočili sa sličnim problemima, kao i onima koji pokušavaju da ih odgonetnu i iz njih pronađu izlaz. Moj glavni cilj u ovako otvorenom izlaganju jeste da pokušam ljudima da otvorim oči, kako bi shvatili pravu prirodu snaga koje deluju pod površinom svakodnevnog života. Svakome od nas može se dogoditi da probije tanku koru normalnosti i da se nade licem u lice s ovim snagama. Čitajući navedene primere, možemo s pravom reći da bi se ovakve stvari, da nije Božije pomoći, mogle dogoditi svakom od nas. Uspem li u ovoj knjizi da pružim znanje koje pomaže ljudima da se zaštite, u potpunosti ću ispuniti svoju nameru.

Vrste psihičkog napada

ZNAKOVI PSIHIČKOG NAPADA

Duhovna strana prirode - Nevidljivi svet nije nužno zao - Uzroci probijanja zavese - Znaci psihičkog napada - Strah i potištenost - Noćne more - Ilipnagoške vizije polu sna - Nervna iscrpljenost - Promene temperamenta - Projekcija misaonih formi - Materijalizacije - Opsednutosti - Vampirizam - Protivudar - Smrad zla - Taloženje sluzi - Fantomski tragovi - Astralno zvono - Poltergeist fenomen - Provale vatre - Neophodno razmotriti: (a) Mogućnost prirodnog objašnjenja, (b) Namema prevara - Potreba za otvorenošću duha.

Ako pogledamo svemir koji nas okružuje, ne možemo a da ne uočimo odredeni zakon koji njime vlada i povezuje ga u njegovoj beskrajnoj složenosti. Pokušamo li

13

tačno da analiziramo bilo koje živo biće, ma koliko ono jednostavno bilo, moramo uočiti da su njegovi različiti de- lovi izgrađeni na odredenom kosturu. Nauka uzalud pokušava da pronađe taj organizujući princip, ali ga nikada neće pronaći na fizičkom planu, jer on nije materijalan. Nije unutrašnja priroda atoma ta koja ih povezuje u složenu celinu živog tkiva. Pokretačke sile univerzuma, građa od koje je on sazdan u svim svojim delovima, pripadaju drugim dimenzijama od one tri na koje smo navikli, a mogu se primetiti drugim oblicima svesti, različitim od uobičajenih.

V

Živimo među nevidljivim silama čije delovanje samo mi osećamo. Krećemo se pored nevidljivih oblika čije učinke vrlo često uopšte ne primećujemo, mada možemo biti pod njihovim snažnim uticajem.

U ovoj duhovnoj strani prirode, nevidljivoj za naša čula i neuhvatljivoj za naše merne instrumente, mogu se dogoditi mnoge stvari koje nisu bez svog odjeka na fizičkom planu. Postoje bića koja žive u tom nevidljivom svetu kao što riba živi u moru. Postoje i muškarci i žene treniranog duha, ili s posebnim urođenim sposobnostima, koji mogu da zarone u taj nevidljivi svet kao što se ronilac spušta na morsko dno. Takode, naiđu trenuci kada nas zapljusnu nevidljive sile i preplave nam živote, kao što se to događa sa zemljom čim se probiju nasipi.

U normalnim okolnostima to se ne dogada. Od ovih nevidljivih sila zašti ćeni smo svojom nesposobnošću percepiranja. Međutim, postoje četiri slučaja kada se veo može probiti i kada se možemo sresti s nevidljivim svetom. Možemo se naći na mestu gde su te snage konccn- trisane. Možemo sresti ljude koji upravljaju tim snagama. Možemo sami sresti nevidljivi svet, vodeni sopstvenom radoznalošću, i izgubiti tlo pod nogama pre nego što shvatimo gde se nalazimo. I konačno, možemo postati žrtva stvarnih patoloških stanja koja probijaju veo nevidljivog.

Prag nevidljivog sveta sličan je podmukloj obali na kojoj se kupamo. Ima svoje virove, struje i živi pesak. Snažan plivač, koji poznaje obalu, može se s relativnom sigurnošću upustiti u avanturu. Međutim, samovoljni neplivač koji ne prihvata ničiji savet može svoju nepro- mišljenost da plati životom. Ipak, ne smemo da padnemo u zabludu i mislimo da su te snage isključivo zle i štetne za čovečanstvo. U suštini, one nisu ništa opasnije od vode ili vatre, ali su moćne. Ako im se suprotstavimo, rezultat je katastrofalan po nas, jer kršimo prirodni zakon; ali one ne teže da napadnu nas, kao što ni mi ne težimo da na- padnemo njih. Moramo se, međutim, suočiti s činjenicom da danas, kao i nekada, postoje i muškarci i žene sa znanjem o ovim stvarima, koji nas mogu, beskrupulozno koristeći to znanje, uvući u situacije koje su posledica njihovih delovanja. Pouzdano se može reći da je nevidljivi svet zao i štetan za ljude jedino ako je izopačen delovanjem tih beskrupuloznih ljudi, koje upućeni nazivaju adeptima leve staze.

Pre nego što započnemo analizu prirode psihičkih napada i odredimo im izvor, moramo da proučimo vidljive znakove takvog napada. Osnovno je pravilo da

14

dijagnoza mora prethoditi lečenju. Postoji mnogo različitih vrsta psihičkog napada, a metode koje se mogu koristiti kod jedne vrste ne mogu se primeniti na drugu.

Najčešći oblik psihičkog napadaje onaj koji je proizvod neukog i zluradog duha naših bližnjih. Kažemo neukog kao i zluradog, jer nisu svi napadi uvek smišljeni. Pozleda može biti izazvana nenamerno, kao što je ona koju nanese automobil kada počne da se kliza. Ako nam ovo uvek bude na umu, nećemo smatrati da su zloba ili mržnja jedini povod psihičkog napada. Naš progonitelj i sam može biti žrtva. Ne treba smatrati čoveka zlim ako smo ga uhvatili za ruku, a on se nalazi pod električnim naponom. Ipak, primičemo preko njegove ruke snažan u- dar. Slično može biti kod mnogih okultnih napada. Osoba iz koje zrače zli uticaji ne mora biti i njihov tvorac. Zato nikada ne treba na napad odgovarati napadom i time se spuštati na moralni nivo naših napadača, već se moramo osloniti na daleko Ijudskije metode, koje su u suštini mnogo delotvornije i manje opasne za rukovanje.

Ljudi dolaze u dodir s nevidljivim svetom i putem delovanja me- sta. Čovek koji nije stvarni medijum, ali je dovoljno senzitivan da pod- svesno zapaža nevidljive sile, može otići na mesto gdc su te sile kon- centrisane do visokog stepena. Mada se krećemo u sredini u kojoj vladaju te sile (koje održavaju naš svemir), u normalnim uslovima nismo ih svesni. Tamo gde su ove sile koncentrisane, ukoliko nismo isuviše krutog duha, polako postajemo svesni nečega što pogađa i uznemiruje naš uzvišeni ego.

Kod nekih ljudi barijera između svesnog i nesvesnog je isuviše gusta, pa zato oni nikada nisu u stanju da jasno shvate Sta se dešava. Oni jedino imaju osećaj teskobe i opšte nelagodnosti, koji nestaje kada se udalje s dotičnog mesta. Ovi uzroci mogu ostati nezapaženi i biti uzrok dugogodišnje bolesti i nevolje.

Ukoliko se radi o stvarnom psihičkom napadu, dovoljno snažnog intenziteta da bi uopšte mogao biti primečen, vrlo brzo počinju da se javljaju karakteristični snovi. Pored njih, može se javiti osećaj težine u grudima, kao kada bi neko kleknuo spavaču na grudi. Ukoliko je prisutan ovaj osećaj težine, sigurno se radi o napadu koji zrači s određenog mesta, jer osećaj težine je posledica koncentrisane eterične supstance, odnosno ektoplazme, koja bi zaista dovela do pomaka kazaljke na vagi kada bi je bilo moguće uhvatiti i izmeriti. Mnoga istraživanja prirode ove fine supstance sprovedena su na medijumima koji poseduju sposobnost materijalizovanja. Za detaljnije informacije o ovom predmetu možete se poslužiti knjigama o eksperimentima koje je sa Goligerom Sirklom u Belfastu vršio Kroford, odnosno, koje su drugi eksperimentatori izveli sa Evom C. u Parizu. Usput napominjem daje Kroford na kraju izvršio samoubistvo iz nepoznatih razloga.

Osećaj straha i teskobe vrlo je karakterističan za okultni napad i jedan je od njegovih najsigurnijih znakova. Zaista se retko događa da se napad ne ispoljava preko depresije. U slučaju napada, ne nalazimo se više u normalnom duševnom i

15

telesnom stanju i u normalnim okolnostima. Iznenada postajemo svesni da smo uvučeni u središte nevidljive bitke. Nadolazeći okultni uticaj baca svoju senku na svest pre nego što postane prepoznatljiv nesenzibilnoj osobi. To je zato što mi pre primećujemo podsvesno nego svesno, a trag te gmižuće senke ukazuje da se probijanje podsvesnog cenzora vrši odozdo prema gore.

Kako napad napreduje, nervna iscrpljenost postaje sve uočljivija. Pod određenim uslovima, koje ćemo kasnije razmotriti, žrtva može toliko oslabiti da postaje slična beskrvnoj ljušturi od kože i kostiju, toliko slaba da biva prikovana za postelju, toliko iscrpljena da se ne može ni kretati.

Ovakav slučaj predstavlja krajnju mogućnost koja nas usmerava na svoj logički zaključak. Naravno, mogući su i drugi uzroci. Ukoliko je neko dovoljno otporan, napad neće steći uporište na fizičkom planu, već će delovati u graničnom području materije i duha, što percipiramo na pragu sna. Ovo iskustvo je užasno jer se žrtva boji sna, a nemoguće je neprestano biti budan. Iscrpljena strahom i pomanjkanjem sna, žrtva ubrzo doživljava nervni slom.

Nervna iscrpljenost i slom živaca su najčešći rezultat astralnog napada kod belaca. U svakom slučaju, u Evropi je rctkost da je napadač u stanju da svojim napadom usmrti žrtvu. Međutim, postoje zapisi i o smrtnim slučajevima prouzrokovanim samim strahom. Kiplingova jezovita priča, Kraj putovanja (The End oftlie Passage), opisuje takav dogadaj.

Ukoliko napad poscduje određeni stepen koncentracije, javiće se, osim čisto subjektivnih, i objektivni fenomeni. Dobro je poznat fenomen reperkusije. Kod njega se dešavanja iz finog tela reflektuju u čvrstom telu, tako da se nakon astralnog okršaja za vremc sna na telu pojavljuju modrice, ponekad sasvim određenog oblika. Imala sam priliku da na koži žrtve vidim otiske kozjih papaka, nalik asu tref. Bile su to modrice u rasponu od plave do žute boje, koje su iščezle nakon nekoliko dana, kao što modrice i inače nestaju.

Mirisi zla su drugi oblik manifestovanja okultnog napada. Karakteristi čan je smrad trulog mesa, koji se nepredvidivo pojavljuje i nestaje. Kada se ovo dešava, nema sumnje da se radi o astralnom napadu, a svako od prisutnih u stanju je da to oseti, bez obzira bio on medijum ili ne. Takođe sam upoznala strahoviti smrad kanalizacije, koji se javlja nakon nepravilno obavljenog rituala koji pripada elementu zemlje.

Slcdeći neobičan fenomen je pojava sluzi. Nisam imala priliku da ga lično doživim, ali sam o jednom slučaju informisana iz prve ruke, od istinskog autoriteta. Tragovi su ponekad slični onima koje bi ostavila armija puževa krećući se u pravilnom rasporedu. Ponekad se pojavi velika mrlja sluzi, a ponekad različiti otisci stopala često divovskih dimenzija. U slučaju koji želim da spomenem, a o kome sam čula od očevidaca, na podu primaće sobe jednog bungalova uz more pojavili su se tragovi ogromnih dimenzija, nalik otiscima slona.

16

Čudni otisci, koji se pojavljuju niotkud i koji nikuda ne vode, ponekad su vidljivi u snegu. Ja sam ih videla u dva navrata na krovu jedne sporedne zgrade. Tragovi su se spuštali s njene ivice, kao da se šetač spustio iz aviona, kretali se pravo preko nje i naglo završavali pored zida glavne zgrade koja je s njom graničila. Tragovi se nisu vraćali. Jednostruka linija nožnih otisaka dolazila je niotkud i završavala se na visokom zidu.

Sličan dogadaj desio se pre nekih pedeset godina u Devonu u vrlo širokim razmerama. Zapis tog dogadaja može se pronaći u vrlo n- eobičnoj knjizi komandanta Golda pod naslovom Neobičnosti (Oddi- ties). U ovom slučaju tragovi nisu bili ljudski, već su ličili na otiske magarećih kopita koji su se u jednom jedinom pravcu protezali preko zidova i krovova, prekrivajući najveći deo prostora u rasponu od nekoliko stotina milja. Nastali su tokom samo jedne noći s obeju strana rečnog ušća koje nisu bile povezane mostom. Oni koji žele potvrdu o ovom dogadaju, dobro će učiniti ako konsultuju Goldovu knjigu, gde je taj dogadaj opisan u svim pojedinostima.

Postoji i fenomen poznat okultistima kao astralno zvono. Scr Ar- tur Konan Doji iskoristio ga je za sadržaj jedne od svojih priča o Šer- loku Holmsu. Ovaj zvuk varira od čistog tona zvona do tihog kucanja. Ja sam često imala priliku da ga Čujem, i podsećao me je na udarce oštrice noža po napukloj vinskoj čaši. Taj zvuk je vrlo upadljiv. On obično najavljuje dolazak bića koje je jedva u stanju da se manifestuje i uopšte ne mora biti glasnik zla. To jednostavno može biti kucanje na vrata fizičkog sveta nekoga ko je s one strane, a želi da privuče našu pažnju i razgovara s nama. Međutim, ako se ovi zvukovi pojave uz ostale simptome astralnog napada, biće to snažan dokaz za potvrdu dijagnoze o astralnom napadu.

Uz ove fenomene ponekad može doći do neobjašnjive provale va- tre.To nam govori da se radi o elementarnim, a ne ljudskim silama. Kod Poltergeist fenomena, koji se takode javlja, predmeti lete na sve strane, čuje se zvonjava zvona i dogadaju se druge bučne manifestacije. Naravno, može se istovremeno javiti više fenomena.

Suvišno je reći da se mogućnost izvesnog prirodnog, materijalističkog objašnjenja ne sme nikada ignorisati, čak i u slučajevima kada se neki natprirodni element pojavljuje vrlo upadljivo. Pre nego što se postavi bilo kakva hipoteza o natprirodnim uzrocima vredna pažnje, uvek treba marljivo proučiti svaku mogućnost. Ipak, nećemo se toliko vezati za materijalističke teorije da bismo pri tom zanemarili psihičku teoriju kao radnu hipotezu, ukoliko postoji i najmanja mogućnost da ona da dobre rezultate. Konačno, da bismo saznali kakvo je jelo, moramo ga probati. Ako nam rad s okultnom hipotezom rasvetljuje slučaj, u kojem su sve druge metode bile nemoćne, imamo prilično čvrst dokaz da je hipoteza ispravna.

Takode, moramo imati na umu da se na najneočekivanija mesta može uvući

17

namerna prevara. Upoznala sam, tako, narkomana za koga se vrlo dugo mislilo da je stvarna žrtva okultnog napada. Jedan savremeni pisac u Britanskom Medicinskom Žurnalu izjavljuje da, čim se susretne s pojavom zvonjave, kucanja, kapanja vode ili ulja s plafona i s drugim neprijatnim događajima, uvek potraži svoju histeričnu služavku. Okultisti bi vrlo mudro učinili kad bi uvek slično postupili, prc nego sto postanu uznemireni mišlju o prisustvu đavola. Ali, s druge strane, mudar čovek, bio on okultista ili naučnik, neće insistirati na histeričnoj služavki sve dok je ne može uloviti na delu. Što će mu prc ili kasnije poći za rukom ukoliko je ona stvarni krivac.

Falsifikovanc novčanice neće legalno ući u opticaj dokle god postoje prave. Nikada neće nekome pasti na pamet da proizvodi lažni psihički fenomen, sve dok se nije pojavio stvarni fenomen koji mu je poslužio kao uzor.

Izbor objašnjenja mora počivati na težini dokaza, a ne na neprih- vatanju njegovih alternativa. Smatram da mogućnosti ncmatcrijali- stičkog objašnjenja treba istraživati u slučajevima kad materijalističke hipoteze ne daju rezultate. Nećemo uvek u bolestima mozga, nervnog sistema ili žlezda s unutrašnjim lučenjem, niti u potisnutosti prirodnih nagona, biti u stanju da pronađemo objašnjenje nečijih duhovnih patnji. Čovek nije sačinjen samo od duše i tela. Ključ za zagonetku života nećemo naći sve dok ne shvatimo da je čovek spiritualno biće i da su duh i telo oblici njegovog ispoljavanja.

ANALIZA PRIRODE PSIHIČKOG NAPADA

Telepatska sugestija, ključ psihičkih napada - Tri vrste sugestije - (a) Autosugestija - (h) Svesna sugestija - (c) Hipnotička sugestija - Sugestija mora odgovarati temperamentu - Neočekivane dubine - Kako deluje psihički napad - Nemogućnost postizanja rezultata dok aura nije probijena - Pojačavanje uticaja zlim bićima - Opis slučaja psihičkog napada - Značenje noćne more - Kako razlikovati psihički napad od epilepsije - Veza psihičkih napada s mesečevim menama - Psihička dijagnoza ovog slučaja - Potkrepljujući detalji - Tok slučaja - Interpretacija događaja.

Suština psihičkog napada može se otkriti u principima i operacijama telepatske sugestije. Ako ujedinimo svoje znanje o telepatiji i sugestiji, shvatićemo njegov modus operandi.

Postoje tri vrste sugestije: autosugestija, svesna sugestija i hipnoti čka sugestija. Razlika nije toliko suštinska kao što to na prvi pogled izgleda; naime, cilj svih sugestija je podsvesni duh i nijedna od njih nije delotvorna dok njegova vrata nisu otvorena. Pretnje i apeli se razlikuju od sugestije po tome što su usmereni na svest i

18

postižu svoj cilj ukoliko osoba pristane svesno, bilo to prisilno ili dobrovoljno. Sugestija ne apeluje na svest, već nastoji da utiče na pokretače akcije smeštene u podsvesti i deluje odatle. Ova dva procesa mogu se uporediti s načinima aktiviranja kućnog zvonca. Bilo da stojimo pred vratima i pritisnemo dugme, ili skinemo poklopac zvonca i udarimo ga, dogodiće se ista stvar, zvonce će zazvoniti. Argumenti i pretnje aktiviraju zvonce na različite načine, od uporne zvonjave zvona moralnog nagovaranja do glasne zvonjave uccnjivača. Sugestija spaja žice kojima se zvonce snabdeva strujom duž čitave njihove dužine i pri tome ga aktivira.

Autosugestija je sugestija koju osoba putem svesnog predaje svom podsvesnom duhu. Možete se zapitati zašto željene sadržaje ne možemo direktno da predamo podsvesti, bez upotrebe sugestije? Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan. Podsvesni duh pripada mnogo ranijoj fazi evolucije nego svesni duh; u stvari, pripada fazi koja je prethodila razvoju govora. Zato, obraćati se podsvesnom duhu samo recima isto je što i govoriti čoveku koji ne razume vaš jezik. Da bismo s njim stupili u kontakt, moramo pribeći sporazumevanju pomoću znakova. Tako je i s podsvesnim duhom. Beskorisno je reći mu: "Radi ovo!", ili "Ne radi ono!" Moramo formirati mentalnu sliku željenog dogadaja i držati je u svesti sve dok ne potone u podsvest. Podsvesni duh će razumeti ovu sliku i postupiti prema njoj.

Osoba koja želi da se oslobodi treme postupiće pogrešno ako kaže svom podsvesnom duhu: "Ne boj se!", jer je klimanje glavom jednako korisno kao i namigivanje šlepom konju. Slično, ukoliko formiramo mentalnu sliku u kojoj vidimo sebe da imamo tremu i kažemo svojoj podsvesti: "Ovako nemoj raditi!", rezultat će biti koban. Podsvesni duh će videti sliku a izostaviti negaciju, jer reč "nemoj" nema za njega nikakvo značenje. Da bismo efikasno upravljali svojom podsvešću, moramo da formiramo mentalnu sliku dogadaja koji želimo da se ostvari i uporno je obnavljamo u svesti, sve dok ne počnemo da delujemo na podsvest i dok ona ne prihvati sadržaj sugestije kao svoj sopstveni zadatak.

Ovo je krajnji cilj svake sugestije. Različite vrste sugestija razlikuju se, ne po svom krajnjem cilju, već po putevima kojima stižu do podsvesti. Autosugestija je proizvod naše lične svesti; sugestija budnog stanja proizvodi se u duhu druge osobe i prenosi na naš duh kroz uobičajene kanale govorne i pisane reci; hipnotička sugestija ulazi u podsvesni duh neposredno, bez ikakvog susreta s budnom svešću.

Mipnotičkih sugestija (što doslovno znači sugestija izvedena za vreme sna, a što donekle predstavlja pogrešan izraz) ima tri vrste: prvo, stvarna hipnotička sugestija, proizvedena dovođenjem subjekta u nesvesno stanje uz pomoć magnetskih pasova ili fiksiranjem očiju na svetao predmet; drugo, sugestija data tokom normalnog sna, kakvu je Kue preporučivao za rad sa decom, a što je po mom mišljenju krajnje nepoželjan proces: i treće, telepatska sugestija. Svi ovi oblici sugestije prodiru u duh pored cenzora. Treba reći da su svi oni nezavisni od sve- snog duha, koji niti je

19

pozvan da saraduje, niti poseduje snagu da ih spreči.U najvećem broju slučajeva, ovako proizvedene sugestije nikada nam se ne čine

da dolaze spolja, a otkrivamo ih tek nakon što sazru u svesti i postanu delotvorne. Nismo u stanju da vidimo nevidljivo seme koje je u naš duh posejala tuda ruka, ali kad nakon određenog vremena seme proklija i mladica počne da buja nad površinom svesti, čini nam se daje ona prirodno nikla. Vešt sugestičar pri formiranju sugestije uvek nastoji da je uskladi s crtama ličnosti osobe na koju želi da delujc, jer ako to ne učini, postojeći podsvcsni kompleksi izbacićc je pre nego što sugestija pusti korcnjc. Sve što on stvarno može učiniti jeste da pojača i stimuliše ideje i impulse koji kod subjekta već postoje, mada možda u latentnom stanju. Ne može se posejati potpuno strano seme. kao što se ni ruža ne može presaditi na stabljiku ljiljana, jer će, bez sumnje, uvenuti.

Da bi misaono seme niklo, sugestija mora naići na pogodno tlo. U ovoj činjenici leži moć odbrane. Ne moramo biti u stanju da sprečimo tudi duh da nam šalje sugestije, ali zato možemo tlo naše vlastite prirode očistiti, tako da nijedna štetna sugestija ne može na njemu da pronađe pogodnu podlogu. Vrlo je jednostavna stvar iščupati struk koprive, ali je nešto sasvim drugo iščupati gusto i čvrsto korcnje bodljikave biljke stare više godina.

Istina je kada se kaže da osoba ne može biti hipnotisana tako da izvodi ono što je suprotno njenoj stvarnoj prirodi. Ali, šta je naša stvarna priroda? Ne žive li u nama i majmun i tigar, i nisu li oni samo zatvoreni u kavez? Sugestija može da odmandali kaveze svih naših skrivenih zloduha i pusti ih na nas. Niko osim sveca nije prirodno imun. Svakoga je moguće odredenim sugestijama, nesmetano i dovoljno dugo korišćenim, navesti na bilo šta. Od najčestitije žene može postati drolja, a najplemenitiji muškarac može pod odredenim okolnostima postati ubica. Znanje je nužno čuvati. To se odnosi i na znanje koje nameravam da iznesem na ovim stranicama.

Pogledajmo sada kako stvarno deluje psihički napad. U dimenzijama duha vreme ne postoji u onakvom obliku u kakvom ga poznajemo. Ne nameravam da filozofski dokazujem ovo mišljenje, ali ono stoji kao iskustvena činjenica koju će potvrditi svako koje vičan operacijama na unutrašnjim planovima. Ako razmišljamo o nekoj osobi, mi smo s njom u kontaktu. Ako je jasno vizualiziramo, to je kao da se nalazimo s njom licem u lice, a ako to učinimo nejasno, to je kao da je vidimo na odredenoj udaljenosti. Nalazeći se u mentalnoj blizini osobe, možemo, korišćenjem pojedinih ideja bliskih toj osobi, da kreiramo misaonu atmosferu. Na ovaj način sprovodi se i spiritualno lečc- nje. Tvrdnje Hrišćanske nauke" koriste se da bi dovele izlečitelja u iz- vesno emocionalno stanje, koje on zatim efikasno prenosi na duh pacijenta s kojim je en rapport.

20

Christian Science - Religiozni pokret čiji jc osnovni cilj Icčcnjc telesnih i duševnih poremećaja; vrsta direktne

spiritualne psihoterapije; osnivač Mary Baker Eddy (1821-1910).

Ova snaga može biti upotrebljena kako u dobre, tako i u zle svrhe. Osniva čica Hriščanske nauke bila je dovoljno mudra da iznese svoje učenje u takvom obliku da njeni sledbenici ne uoče lako i drugu oštricu istog mača. Dokle god je svet, opšte uzevši, neupućen u snage duha, bolje je da oni koji poseduju odredena znanja čuvaju ta znanja i ne dozvole da se nekontrolisano šire, jer dajući informacije osobama koje ne bi trebalo da ih znaju, možemo učiniti mnogo više zla nego dobra. Ipak, mnogo toga je poznato o ljudskom duhu i, štaviše, korišćeno. Jasno je da će se vremenom mnoge činjenice upoznati i da će čitava materija izaći na svetio dana, a ja sam spremna u tome pomoći koliko mi dopuštaju moje snage.

Bilo kakva poruka upućena podsvesnom duhu mora biti izražena u najjednostavnijim oblicima, jer je podsvesna misao vrlo primitivan oblik mentacije, koja je nastala prc no što je čovečanstvo upoznalo jezik reci. Osnovni cilj sugestije je da oko subjekta stvara mentalnu atmosferu, bilo da se radi o napadu ili lečenju, sve dok se u njegovom duhu ne jave odredene reakcije. (Koristim izraz duh da bih njime izrazila i mentalne i emocionalne procese, a da bih isključila spiritualne.) Kada je jednom ova reakcija postignuta, pola bitke je dobijeno, jer su "gradska vrata otvorena s unutrašnje strane i ulaz je slobodan". Telepatska sugestija s određenim idejama može sada nesmetano da deluje.

Ovo je odlučujući momenat u svakom okultnom napadu. Zbog ovog svojstva branilac se nalazi u prednosti nad napadačem, i ukoliko poseduje dovoljno znanja, onoga koje ću na narednim stranicama pokušati da učinim upotrebljivim, u stanju je da bez velikih napora odbije napad i položi na kolena svog napadača, pa makar on u okultnom znanju daleko odskakao. Ne postoji ništa na ovom ili na onom drugom svetu što hipnotizer može učiniti s nekom osobom koja zna da sačuva nerve i koja neće i ne želi da obraća pažnju.

Postoje dvoja i samo dvoja vrata kroz koja napadač može da prodre u grad čovekovog duha. To su instinkt samoodržanja i polni instinkt. Da bi bile uspešne, hipnotičke sugestije moraju biti izražene preko jednog ili oba ova instinkta. Zanima nas kako postupa napadač. Na unutrašnjem planu on treba da formira oko svoje žrtve psihičku atmosferu. Tu atmosferu može da formira jedino u svojoj svesti, dok razmišlja o svojoj žrtvi. Ako želi da izvede psihičko ubistvo, strast za uništenjem mora da preplavi njegov duh. Ako želi da izvrši psihičko silovanje, mora da napuni svoj duh pohotom i okrutnošću. Hladna žudnja za okrutnošću je osnova za uspeh operacija ovakve vrste. Šta se događa kad napadač tako postupi? Pokrcnućc zvona koja se nalaze u paklu. Odgovor neće izostati. Sva bića u čijoj prirodi titra isti ton odgovoriće na ovaj poziv-"Mračni Urici i Azrael i Amon ćc doletcti" - i pridružiti sc ovoj operaciji. Ali oni ne deluju direktno na žrtvu, već preko operatora. Ovo je slično

21

staroj igri "Nuts and May", u kojoj onaj koji se šalje "da je otrgne" biva uhvaćen oko struka od strane vode ce- log lanca njegovih pomagača. Svako koje učestvovao u ovoj igri setiće se pritiska koji je pri tome oscćao na svojim abdominalnim mišićima.

A šta se dogada kada je magijska operacija gotova? Hoće li operator biti ostavljen na miru da bi uživao u svojoj žrtvi? Da lije to moguće?

Ovo je mistična osnova priče o Faustu. Đavo je mogao biti ne samo voljan već i željan da pomogne dr Faustu da pridobije Margaretu, ali je u ugovoreno vreme došao po njegovu dušu. Možemo sc takode setiti da Margareta ne bi postala žrtva da nije odgovorila na zov pesme o dragulju. Konačno, slaba tačka odbrane nalazila se u njenvlastitoj prirodi.

Razmotrili smo modus operandi telepatske sugestijo '.a ja, jer ona predstavlja osnovu okultnih napada svake vrste. Bilo cfcv.se rad: o bestelesnom biću, biću drugog stupnja evolucije, o demonu pakia, ili samo o uspaničenom duhu sebičnog prijatelja, nevezanog na život formi, koji sc ne obazire na posledice - početni korak je isti. Sve dok je aura nepovredena, ne postoji ulaz u duh. Aura se uvek probija iznutra, strahom ili željom da se izađe u susret napadaču. Ako smo u stanju da pobedimo ovu instinktivnu emocionalnu reakciju, plašt aure ostaćc ceo i bićemo sigurno zaštićeni od psihičke invazije, isto kao što nas neoštećena koža štiti od bakterijske infekcije.

Međutim, ponekad se događa daje raport s napadačem uspostavljen u minuloj inkarnaciji. Tada napadač poseduje ključ sporedni'* vrata duha. Ovakav problem je vrlo komplikovan i za svoje rešenje zahteva pomoć spolja. Problem otežava činjenica da žrtva često nije sklona da dozvoli da se ovaj odnos prekine jer je vezana za napadača, bio on tc- lesno ili bestelesno biće. Ova sklonost prema napadaču može se temeljiti na fasciniranosti ili čak na stvarnoj odanosti.

Slučaj s kojim sam upoznata baca vrlo mnogo svetla na različite aspekte psihičkih smetnji od strane inkarniranih duhova koji deluju iz van svog tela. Zato će biti korisno da opišem ovaj događaj.

U leto 1926. godine pročitala sam u novinama kratak članak o nesreći jednog bračnog para koji su u roku od nekoliko sati umrli jedno za drugim. Nekoliko godina ranije jedna prijateljica nastradale žene tražila je od mene mišljenje, jer je bila duboko uznemirena događajima i sumnjala je na psihičke smetnje. Suprugu, nazovimo je gospoda C, vremenom su počele da muče noćne more. Počela je da se budi u stanju snažnog straha, a u ušima su joj odzvanjali preteći glasovi. Otprilike u

22

isto vreme kod njenog supruga, gospodina C, pojavili su se simptomi koji su na prvi pogled ličili na napad epilepsije. Pažljivim specijalističkim pregledom došlo se do zaključka da se ne radi o stvarnoj epilepsiji, mada su simptomi bili slični. Epilepsija je naslcd- na bolest čiju prirodu medicina još nije u potpunosti shvatila, a može biti i posledica nekih povreda i bolesti mozga. Kod urođene epilepsije bolest se ispoijava vrlo rano, a prisutni su i ostali simptomi koji se mogu otkriti fizičkim ispitivanjem, kao što su promene u oku bolesnika koje su vidljive pod oftalmoskopom. Dijagnoza, stoga, može definitivno biti postavljena. Uz to postoji još jedan znak pomoću kojeg se sa sigurnošću razlikuje epileptični od histeričnog ili psihičkog napada. Za vreme napada kod stvarne epilepsije bolesnik nekontrolisano mokri. Kad ovaj simptom nedostaje, sa sigurnošću možemo reći da se ne radi o epileptičnom napadu, bez obzira šta je u pitanju. Ovo je koristan putokaz onima koji se susreću s poremećajima temperamenta, jer će medu mnoštvom napada sa sigurnošću znati da razluče one koji su organskog porekla. Međutim, ne smemo zaključiti da su svi napadi koje prati nekontrolisano mokrenje epileptični. Postoje i mnogi drugi uzroci ovog nekontrolisanog mokrenja, kako organski tako i funkcionalni.

U slučaju gospodina C ovaj glavni simptom je nedostajao. Zatim, napadi su uvek nastupali tokom sna i izgledali su snažniji od jake noćne more, približavajući se po intenzitetu somnambulizmu. Još jedna značajna činjenica u ovom slučaju jeste da su noćne more gospode C obično prethodile napadima gospodina C.

Ovi događaji pokazivali su značajnu cikličnu pravilnost, ponavljajući se otprilike jednom mesečno. Kod žene, ovo bi se moglo pripisati njenom menstrualnom ciklusu, ali u slučaju njenog muža takvo objašnjenje ne bi imalo smisla. Zbog toga moramo potražiti neki drugi dvadesetosmodnevni ciklus da bismo pokušali da objasnimo ovu periodičnost. Jedini drugi prirodni ciklus ovog trajanja je ciklus mesečevih mena.

Sada smo se suočili s vezom napada sličnog epileptičnom, koji nema nikakvih organskih osnova, s noćnim morama druge osobe i s me- sečevim menama. Treba pronaći teoriju koja će ujediniti ova tri faktora i objasniti njihovo mcdudclovanje.

San je najčešće prvi vid kroz koji se psihičke manifestacije mogu zapaziti, jer se u snu podsvesna percepcija prenosi na svesnu.

Mnogi okultisti smatraju da urođena epilepsija, ne računajući onu koja je posledica tumora na mozgu, vuče svoje korene u operacijama crne magije ili veštičarstva, u kojima je bolesnik učestvovao tokom prethodnog života, bilo kao praktičar ili kao žrtva, i da je epileptični napad astralna borba s neinkarniranim bićem, što se rcflektuje na fizičko telo putem dobro poznatog fenomena reperkusije.

Mesec igra vrlo važno mesto u svim okultnim operacijama. Razli čite plime i oseke javljaju se kod odredenih mesečevih mena. Persefona, Dijana i Hekata su tri aspekta Lune, iako tri vrlo različite osobe.

23

Stoga se činilo verovatnim da bi psihičko ispitivanje moglo dati rezultata pošto ga fizičko nije dalo. Ono je izvršeno i dobijeni su sledeći rezultati.

Kod gospode C ništa nije otkriveno. Ona je ostala, kako bi to pravnici rekli, samo saučesnik nakon čina. Međutim, psihičko ispitivanje u slučaju gospodina C ubrzo je dalo rezultate. Pokazalo se da je on u prethodnoj inkarnaciji bio povezan s dvema ženama, majkom i ćer- kom, koje su se bavile veštičarstvom za njegovu korist. Mlada žena je kratko vreme bila njegova ljubavnica. Majka i ćerka platile su kaznu za svoja nedela, što je njihov partner izbegao.

Dijagnoza je bila sledeća. Posredi je mlada vcštica koja se nalazi u velikoj nevolji. Njene astralne pósete su uzrok napadima gospodina C i noćnim morama gospode C, a u vezi su s mesečevim menama. Određene mesečeve mene povoljno deluju na operacije ovakve vrste, pa ih ona zato i koristi. Ostaje nam pitanje da lije ta žena trenutno inkar- nirano ili neinkarnirano biće. Treba odgovoriti da li su ponoćne pósete, koje su vršene u astralnom telu. bile projekcije živog ljudskog bića. ili duha vezanog za zemlju koji je uspeo da izbegne drugu smrt.

Od tog trenutka gospođa C se poverila zajedničkoj prijateljici, koja je bila zabrinuta za nju i složila se sa sugestijom da se radi o određenom psihičkom uticaju, koji možda leži u osnovi njenog problema. Ovo objašnjenje se podudaralo s njenim ličnim predosećajima koje se nije usuđivala da iznese, bojeći se da ne ispadne smešna.

Upitana može li da identifikuje bilo koju od prijateljica svog muža za koju bi se moglo dokazati da je mlađa veštica. odgovorila je odmah da može bez problema da identifikuje obe žene, i ispričala sledeću priču.

Za stariju vešticu identifikovala je majku svog muža, stariju gospodu koja je zaposela niz osoba u njihovoj kući. Prema ovom dobroćudnom starom biću gospoda C je uvek gajila čudan strah i odbojnost, mada za to nije postojao nikakav racionalan razlog, ali se trudila da svoje obaveze prema njoj obavlja savesno. Njen strah od stare gospode bio je toliki da kad bi njen muž ujutro otišao na posao, nikada ne bi ostajala u kući, ukoliko nije imala obaveza, već bi odlazila u svoj klub.

Stalan posetilac kuće bila je izvesna gospođica X, intimna prijateljica starije gospode C. Bila je to žena čudnog temperamenta koja je uvek staru gospodu oslovljavala s mama i bila joj vrlo odana. Istu privrženost je gajila i prema gospodinu C, ali svoje osećaje prema njemu nikada nije pokazivala, ponašajući se sasvim uljudno. Kako je gospodin C bio iskreno privržen svojoj ženi, nikada nije ovoj drugoj poklanjao pažnju, gledajući u njoj samo prijateljicu svoje majke.

Gospoda C je bez dvoumljenja identifikovala gospođicu X kao mladu vešticu. Tada su izvršena ispitivanja njene prošlosti i otkrila se vrlo neobična priča.

Kao mlada devojka verila se s čovekom koji je odmah nakon veridbe oboleo od galopirajućc tuberkuloze i ubrzo umro uz veliko krvarenje.

24

Nedugo zatim verila se i sestra gospođice X, ali je obrzo i njen vere- nik na čudan način doživeo istu sudbinu, preminuvši u sopstvenoj krvi.

Prošle su godine i gospođica X se ponovo verila. Uskoro se i njen drugi verenik razbolco, ali ovoga puta ne od galopirajućc tuberkuloze, već od mnogo dugotrajnije bolesti u kojoj je krvarenje bilo glavni simptom. Krvario je povremeno i to se vuklo godinama. Budući daje bila veoma imućna, gospođica X je uzela svoju tetku za domaćicu i dovela svog verenika da tu živi i da se o njemu brine. Ubrzo su se kod tetke pojavili simptomi neke bolesti. Osećala je kako sva njena snaga otičc. Bolest ju je vezala za krevet, ostavljajući je danima bez svesti. Nikada nije pronađen nikakav poseban uzrok bolesti. Ova čudna zajednica, gospođica X i dvoje samrtnika koji su stalno doživljavali napade, žive- la je godinama u toj velikoj kući.

Gospođica X je bila stalni posetilac porodice C, kako za života prve žene gospodina C, tako i za života njegove druge žene, prijateljice moje prijateljice. Smrću prve žene gospodina C postalo je sasvim očito da su nade gospođice X da će privući njegovu pažnju jako porasle. Ipak, u tome nije uspela. Potisnula je duboko u sebi svoje želje, ostavši i dalje intimni prijatelj porodice C, pa i onda kad je na čelo kuće došla nova gospođa C.

Određene metode zaštite sugerisane gospodi C znatno su joj pomogle, ali udaljiti gospođicu X nije bilo moguće zbog njene prisnosti sa starom gospodom. Ali, nakon smrti stare gospode, mlada gospoda C odlučno je odbila bilo kakve dalje kontakte s gospođicom X. Tome se pridružio i njen suprug, jer je i sam prema gospođici X oscćao odbojnost, podnoseći je jedino zbog svoje majke.

Ubrzo nakon ovoga, gospoda C je počela da se oseća loše, što je izdana u dan postajalo sve uočljivije. Zbog sve veće slabosti i oscćaja iscrpljenosti, gospoda C je konačno bila prinuđena, mada nije bilo nikakvih određenih simptoma, da potraži lekarsku pomoć. Postavljena je dijagnoza o naglom širenju raka materice. Izvršena je i operacija koja je donela prolazno olakšanje, ali od koje se nije moglo očekivati ništa više. Bolesnica je nastavila naglo da propada.

Pred samu smrt pala je u nesvest. U isto vreme i gospodin C je ostao bez svesti, očito proživljavajući jedan od napada iz kojeg se više nikada nije probudio. Oboje su umrli u roku od samo nekoliko sati.

Spomenimo da je i prva žena gospodina C takode umrla od raka materice.Otprilike u isto vreme umrli su, jedno za drugim, tetka i verenik gospodicc X.

Poslednje što se čulo o gospođici X bilo je da je nakon snažnog nervnog sloma dospela u jedan sanatorijum u unutrašnjosti.

Svaki od događaja u ovoj neobičnoj ¡storiji, posmatran odvojeno, može se zasebno objasniti. Gledajući ih zajedno, oni čine čudnu priču, posebno kad se ima na umu daje bez bilo kakvih prethodnih informacija psihičko ispitivanje otkrilo osobu s abnormalnim sposobnostima, koja je bila zainteresovana za gospodina C.

25

Rak je bolest na koju ozbiljne okultne hipoteze bacaju dosta svetla. Veruje se da se tu radi o bolesti eteričnog, a ne fizičkog tela, i da je posrednik zaraze infektivni "elemental raka".

Dokazati ili opovrgnuti bilo šta u vezi s navedenom pri čom je nemoguće. Ipak, sledeća okultna hipoteza može dosta toga objasniti. Ukoliko ne prihvate ovu hipotezu, čitaoci mogu da od navedenih činjenica stvore interesantnu vežbu za uvežbavanje oštroumnosti, pokušavajući da nađu prihvatljiviju hipotezu.

Gospođica X je podsvesno sačuvala znanje i snage koje je posedo- vala u svom prethodnom životu, u kome je bila inicirana u kult veštice. Takode je sačuvala i ljubav prema gospodinu C koja je, očito, ostala neuzvraćena. Upotrebila je svoju sposobnost projektovanja astralnog tela da bi noću, tokom sna, posečivala gospodina C. U nedostatku detalja nemoguće je zaključiti da li je "napad" gospodina C bio borba ili ljubavni zagrljaj. Snovi gospode C očito su bili povezani s istim astralnim posctiocem koji je uzrokovao i napade gospodina C. Nažalost, ne postoje nikakvi zapisi koji bi pokazali u kojoj mesečevoj fazi su se odvijali ovi napadi. To je verovatno faza Hekate, period zlih veštica.

Zdravstveno stanje verenika i tetke gospođice X, kao i smrt njenog prvog ljubavnika, jasno ukazuju na vampirizam. Teško je pove- rovati da se tuberkuloza može godinama vući a da bolest nc nestane ili poprimi snažne dimenzije. Teško je odgovoriti i na pitanje kakva je veza mogla postojati, ukoliko je uopšte postojala, između gospođice X i smrti ljubavnika njene sestre. Čudno je da su tri čovcka povezana ovom zloslutnom zajednicom, kao budući muževi, mogli izgubiti živote na isti način. Zajedno s misterioznom bolešću tetke, ovo je vrlo sumnjivo. Kao što je rečeno, bilo koji od ovih dogadaja mogao bi se posebno objasniti, ali gledajući ih u celini teraju nas da se zamislimo. Takodc je čudno držati vcrcnika u svojoj kući a ipak se ne udati za njega, jer sa svakog normalnog gledišta, ovo je nagodba s mnoštvom nedostataka a bez prednosti. S druge strane, ukoliko su njeni osećaji bili usmcrcni na gospodina C i ako ih je pothranjivala svojim astralnim posetama. prirodno je da nije želela da prekine svoj odnos s čovekom kojeg voli, dajući se čoveku kojeg ne voli. Ukoliko je bila vampir, njen motiv držanja tetke i ljubavnika u svojoj kući, i njihovo zdravstveno stanje, mogu se lako objasniti, kao i njen slom živaca neposredno nakon njihove smrti.

Činjenica da je prva žena gospodina C umrla od raka materice sama po sebi ne govori mnogo, ali čudno je što je i njegova druga žena umrla od iste bolesti. Rak nije tako čest i, u svakom slučaju, postoje mnoga druga mesta u telu koja on ima običaj da napadne. S druge strane, Dijana, jedna od aspekata Lune, vlada ženskim reproduktivnim organima, kao što je Hekata boginja veštica.

Bolest gospode C počela je da se ispoljava ubrzo nakon što je gospođica X udaljena iz kuće.

26

Konačno, šta reći o smrti trojice muškaraca intimno povezanih s gospođicom X, koji su umrli u kratkom roku jedan za drugim, i o njenom neposrednom slomu živaca? U nedostatku detalja svaki zaključak može biti samo nagađanje, ali ipak imamo dovoljno razloga da pretpostavimo kako su magijske operacije gospođice X bile uzrok nekih od ovih nesreća.

Moglo bi se reći daje takva teorija neverovatna i da unosi pometnju medu sve poznate zakone. Podsetimo se, ipak, da se dve godine pre no što su se desili ovi događaji sumnjalo na delovanje veštica u vezi s epileptičnim napadima gospodina C, i da je priroda njenog odnosa prema njemu bila očita. Naknadna ispitivanja prošlosti gospođice X i njenih ukućana otkrila su neobične činjenice. Spomenimo još da su događaji koji su kasnije sledili slični onima o kojima se može pročitati u mnogim zapisima o suđenju vešticama. Jedna od naučnih maksima kaže da je sposobnost predskazivanja nekog dogadaja dobar pokazatelj ispravnosti neke teorije.

SLUČAJ SAVREMENOG VEŠTIČARSTVA

Delovanje veštičarstva u prethodnim inkarnacijama - Slučaj okultnog napada bivše veŠtice - Odbojnost životinja prema njoj - Noćne more ostalih stanara kuće - Psihičko raspoznavanje opasnosti - Manijački napad - Način rukovanja ovim slučajem - Upotreba pentagrama - Njegovo delovanje - Slučaj magnetisanog krsta - Strah od svetih simbola - Njena ispovest.

Udco bivših veštica u okultnom napadu vrlo je izražen. Kada se radi o nevoljama ovakve prirode, nezavisni medijumi uvek iznova ukazuju na postojanje osoba koje su u prethodnoj inkarnaciji bile povezane s vešti čarstvom. U ovim slučajevima motiv je gotovo uvek osveta. Međutim, postoji dovoljno razloga da verujemo kako uzrok nevolja može biti i projekcija astralnog tela, koju krivac nesvesno izvodi za vreme sna. Veoma mnogo ljudi koji su danas medijumi i senzitivci trenirani su u kovenima* srednjovekovnog veštičarstva. Zbog toga su iskusni okultisti vrlo oprezni u kontaktu s osobama koje su medijumi od rođenja, i čiji se psihizam razlikuje od onog kod treniranih osoba. Tamo gde su psihizam i mentalna neuravnoteženost ujedinjeni sa zloćudnom naravi, postoji velika verovatnoća da se radi o kultu Dijabolika.

Neobični događaji u kojima sam i ja bila jedan od učesnika bacaju dosta svetla na ovaj nimalo uobičajen slučaj. Bilo je to u ranim danima mog zanimanja za okultizam, kada sam se naoružavala znanjem, uz veliku cenu, ali na efikasan način, izvrgavajući se mnogim nevoljama. Upoznala sam se sa ženom koju su zanimala pitanja iz područja psihe. To je bila osoba izuzetno osetljiva na sve što je nečisto ili

27

ružno. Bila je veoma ponosna na svoje lične navike, a živela je gotovo isključivo na sirovoj vegetarijanskoj hrani, odbijajući čak i jaja kao suviše stimu- lirajuća. Mada nije bila ljubitelj životinja, bila je preterani filantrop. S uživanjem je čitala mračne i detaljne opise vivisekcijskih eks-

Engl. coren - skup trinaest vešticaperimenata. Da sam bila starija i mudrija, prepoznala bih u njenoj preteranoj težnji čistoći i ultraosetljivosti znakove sadističkog temperamenta. Sadizam je bolesno stanje čovekove emocionalne prirode u kojoj polni instinkt uzima oblik impulsa koji drugima zadaje bol. Ne znajući mnogo toga što sada znam, njene osobine smatrala sam odrazom uzvišene spiritualnosti.

U vreme kada sam je upoznala nalazila se na rubu nervnog sloma, što je navodno bila posledica premorenosti. Gorcla je od želje da napusti grad i vrati se prirodi. Upravo sam se spremala da napustim London u nameri da se priklju čim okultnom koledžu koji se skrivao u jednom nepristupačnom peskovitom predelu neplodnog Hcmpšira. U svojoj bezazlenosti predložila sam joj da nam se pridruži i pomaže nam u kućnim poslovima. Sugestija je bila prihvaćena pa nam se, nekoliko dana nakon mog dolaska, priključila i gospođica L. Izgledala je sasvim normalna, a svojom srdačnošću mogla je osvojiti svakoga. Međutim, u svetlu kasnijih događaja jedan incident je bio značajan. Čim je sišla sa stare kočije u kojoj se dovezla sa stanice, prišla je konju i potapšala ga. Ova, vrlo često apatična životinja, koju je obično bilo teško poterati na akciju, odjednom se pod njenim dodirom uznemirila kao ošinuta. Zabacila je glavu, propela se, protresla i umalo prevmula kočiju u obližnji jarak, na čuđenje zaprepašćenog kočijaša. Kočijaš je, po- smatrajući netremice našu posetiteljku, izjavio da njegov konj nikada do tada nije tako pomahnitao.

Međutim, gospođica L je delovala sasvim smireno, a držanje joj je bilo ljubazno pa je u svakom društvu bila omiljena.

Te noći probudila sam se pod morom, što mi se vrlo retko dešava. Batrgala sam se osećajući teret na grudima. Kad sam se uskoro sasvim osvestila, imala sam utisak daje soba ispunjena zlom. Upotrebila sam jednostavnu odbrambenu formulu, koju sam tada znala, i mir se vratio u moju sobu.

Kad smo se sledećeg jutra za vreme doručka našli na okupu, svi smo bili neispavani i jadali smo se jedni drugima na nemirno provedenu noć. Uporedujući lična iskustva, ustanovilo se da smo svi, nas šest ili sedam, imali slične more. Ovaj razgovor je čudno delovao na gospođicu L. Uzvrpoljila se kao da sedi na užarenoj stolici i s posebnim naglaskom kazala:

28

"O tome ne treba diskutovati, to je vrlo nezdravo."Iz poštovanja prema njenim osećajima prekinuli smo razgovor. Uskoro se na

otvorenom prozoru pojavio još jedan član naše zajednice, žena koja je spavala u otvorenom skladištu, nedaleko od kuće. Kao i obično, upitali smo je za zdravlje. Odgovorila je da se nije ose- ćala dobro, da je loše spavala i opisala nam moru koja je bila slična morama koje smo i sami osetili. Istog jutra jedna druga gospoda, čija se kuća nalazila pored puta nedaleko od naše kuće, došla je i ispričala nam sličnu moru.

Ove noćne more nastavile su i sledećih nekoliko dana da uznemi- ravaju mnoge članove naše zajednice. Bile su neodređene, tako da nije bilo moguće otkriti išta što bi pomoglo u formiranju dijagnoze. Bili smo uvereni da su ti događaji poslcdica probavnih smetnji izazvanih lošim hlebom seoskog pekara.

Međutim, jednog dana sam se posvađala s gospođicom L. Simpa- tisala me je, čemu sam pridavala jedva dostojnu pažnju. Oduvek sam prema nečijoj izraženoj naklonjenosti osećala odbojnost, na šta se gospođica L požalila. Šta god daje ležalo u osnovi ovog sukoba, u priličnoj sam meri probudila njenu ogorčenost. Te noći doživela sam najsnažniju moru koju sam ikada u životu imala. Probudila sam se iz sna sa strašnim osećajem pritiska na grudima, kao da me neko pritiska nadole ili leži na meni. Jasno sam videla glavu gospođice L, veličine narandže, kako lebdi pri dnu mog kreveta, i čula škrgutanje zubima namenjeno meni. Bilo je to nešto najzlokobnije što sam ikada doživela.

Još uvek ne shvatajući značenje ovih događaja, bila sam uverena da je pekar jedini krivac svemu ovome. Nikome nisam ništa pričala o ovom snu, smatrajući daje takve doživljaje najbolje prećutati. Ali, kad smo u svetlu kasnijih događaja o tome raspravljali, ustanovili smo da se slično dogodilo još dvojici članova zajednice.

Noć ili dve nakon toga, kad se približilo vreme spavanja, obuzeo me je osećaj da nešto opasno vreba u grmlju oko kuće. spremajući se da napadne. Taj osećaj je bio toliko snažan da sam izašla iz sobe i obišla čitavu kuću proveravajući jesu li svi prozori zatvoreni i da li je sve zaključano.

Gospođica L me je čula i izašla da vidi šta radim. Kazala sam joj šta osećam.'Ti ludo dete", odgovorila je, "nema svrhe zatvarati prozore. Opasnost se ne

nalazi izvan kuće, već u njoj. Smiri se, zaključaj vrata i pođi u krevet."Ne odgovarajući na moja pitanja, samo je ponavljala kako moram da zaključam

svoja vrata. To je bila prva noć provedena u ovoj kući. Do tada sam noćila u kolibi s druge strane puta.

Kako su soba i prozor bili mali a noć nesnosno vruća, nisam zatvorila vrata sobe. Na najpogodnije mesto postavila sam emajliranu kantu, verujući da će se eventualni uljez spotaći o nju i tako se otkriti.

29

Međutim, ništa se nije dogodilo i ja sam spokojno zaspala. Ali ujutro se sručila oluja. Gospođica L i ja ćutke smo radile u kuhinji kad ona odjednom s izbezumljenim izgledom zgrabi nož i nasrnu na mene. Na svu sreću, posuda u kojoj je upravo zavrilo povrće našla se u mojim rukama i ja sam je upotrebila kao štit. Naganjale smo se oko stola, a vrijuća voda u kojoj se kuvao kupus prskala je na sve strane.

Nijedna od nas nije se oglasila. Odbijala sam je vrelim i Čađavim loncem, dok je ona prema meni zamahivala neugodno velikim nožem. U tom trenutku na vratima se pojavio voda zajednice. Odmah je shvatio o čemu se radi i postupio vrlo taktično. Ncpristrasno nas grdeći što stvaramo tako veliku buku, preuzeo je situaciju u svoje ruke, nakon čega nam je rekao da nastavimo s poslom. Gospođica L je privela kraju posao koji je obavljala koristeći nož, a ja sam dovršila kuvanjc kupusa i tako se naš sukob mirno završio.

Nakon ručka gospođica L je osetila reakciju na svoj prepodnevni ispad. Otišla je u svoju sobu i srušila se od iscrpljenosti. Pomalo sam bila uznemirena, iako sam bila navikla na slučajeve mentalnih poremećaja. Bila sam mnogo manje uzbuđena nego što bi bio neko drugi na mom mestu, ali mi nije bila utešna pomisao da mi je sobna drugarica opasan luđak lišen svake kontrole. Nakon ovoga voda zajednice savetovao nam je da se ne uznemiravamo, jer će on uskoro ovladati ćelom situacijom. Popeo se u kupatilo, napunio vodom iz slavine posu- dicu za sapun, izveo nad njom izvesne pokrete i uronio u nju prst. Zatim je na vratima njene sobe obavio ritual pentagrama.

Gospođica L nije ni pokušala da izađe iz svoje sobe sve dok je nakon četrdeset osam sati on sam nije izveo napolje.

Kao što je i obećao, uskoro je vladao njome. Imao je s njom nekoliko dugih razgovora kojima ja nisam prisustvovala. Nakon nekoliko dana gospođica L, vrlo pročišćena, počela je da se vraća svojim kućnim dužnostima. Događalo se i kasnije da zapadne u staro stanje. Bilo je još borbi, ali je posle nekoliko nedelja postala relativno normalna. Kada sam je ponovo srela nakon nekih osamnaest mcseci, od starog stanja nije bilo ni traga.

Dva neobična događaja desila su se u vrerne dok ju je lcčio ovaj čovek. Ukoliko sam ikada srela adepta, bio je to on. Kuća u kojoj se nalazila njena soba bila je vrlo stara, a ulazna vrata izuzetno masivna. Vrata su tokom noći osiguravale dve glomazne šipke koje su se pola- galc preko njih, lanac kojim bi se mogao vezati brod, a bila su i zaključavana ogromnom bravom čiji je ključ bio veličine zidarske kašike. Kada bi se izjutra vrata otvarala, njihova škripa, stenjanje i zveket čuli bi se duž čitavog sela. Ipak, nekoliko jutara zaredom vrata smo nalazili odškrinuta. Svi smo spavali pored otvorenih vrata koja su izlazila na mali hodnik na vrhu stepeništa. Silažcnje niz stare škripave stepenice ličilo je na hodanje po dirkama orgulja.

30

Zadnja vrata bila su savre- mene izrade i mogla su lako da se otvore. Prozori su imali nova krila najjednostavnije izrade. Koje otvarao teška ulazna vrata i zašto?

Nekoliko jutara, za vreme doručka, izmenjivaii smo međusobne optužbe o tome ko je protekle noći ostavio otvorena vrata, ali nijednom nismo bili u stanju da dokažemo bilo čiju krivicu. Konačno je o ovom događaju saznao i voda grupe.

"Uskoro ću stati tome na kraj", zapretio je, pa je svake večeri pečatio sobu gospođice L pentagrarnom. Od tada više nismo imali problema s ulaznim vratima. Dok je radio s gospođicom L, na isti način pečatio je i prag svoje sobe, s tom razlikom što je sada vrh pentagrama bio usmeren prema hodniku, kako bi sprečio gospođicu L da ulazi u njegovu sobu. Ona to nije znala, a nije bilo mogućnosti ni da sazna od nekog drugog, budući da je on bio vrlo nekomunikativna osoba. Samo je meni to bilo poznato, jer sam ga jednom slučajno zatekla u trenutku obavljanja spomenute operacije.

Ipak, jednog dana sam začula kucanje na vratima svoje sobe. Bila je to gospođica L s rukama punim posteljine. Zamolila me je da odnesem posteljinu u sobu vode grupe i da je tamo ostavim. Upitala sam je zašto to sama ne učini, znajući da se on nalazi napolju, a raznošenje rublja je bio njen posao. Razjasnila mi je da je već bila pred njegovom sobom u nameri da ostavi posteljinu, ali da u nju nije mogla da zakorači zbog psihičke barijere postavljene na pragu sobe.

Takode me je nekoliko puta zamolila da u njenom prisustvu pre- krijem srebrni krstić koji mi je visio o vratu jer, prema njenim recima, nije bila u stanju da ga gleda. Taj krstić sam nabavila neposredno pre nego što sam se priključila ovoj okultnoj grupi. Dala sam ga svešteniku kojeg sam lično poznavala da ga posveti, jer nisam u potpunosti bila sigurna u dobronamernost ciljeva grupe kojoj sam nameravala da se priključim. Prvih dana mog boravka u ovoj grupi bila sam vrlo oprezna i u svakom trenutku spremna na beg. Naravno, o ovome sam cútala i niko od mojih novih kolega nije znao daje krst bio posebno magneti- san da me brani od psihičkih napada. Ipak, žena koja bi pokušala da izvede napad, ako je za to sposobna, osetila bi delovanje krsta i uplašila bi se.

Autosugestija i imaginacija igraju vrlo značajnu ulogu u tzv. psihičkim impresijama, pa moramo biti veoma oprezni u prihvatanju potvrdnog svedočanstva medijuma koji zna sta se od njega očekuje, jer je spontana reakcija po mom mišljenju očigledna.

Kada se gospođica L tokom svog lečenja približila u izvesnoj meri konačnom ozdravljenju, izbile su na videlo mnoge zanimljive informacije. Rekla nam je da se maglovito seća kako se za vreme svojih prošlih života bavila crnom magijom. Prema njenim recima, ovo je potvrdilo i nekoliko odvojenih medijuma, što bih i ja sama bila spremna da potvrdim da je to neko od mene tražio. Kao dete, često je maštala da je vcštica i želela smrt ili nesreću onima koji bi je razljutili. Takode je tvrdila, iako

31

ne mogu reći da li je to istina ili ne, da su njene želje imale toliko uspeha da se i sama od toga uplašila i pokušala da prekine ovu praksu. Sama je izjavila i to daje imala naviku da vizualizira sebe kako stoji ispred osoba na koje je bila besna, kako ih oštro grdi usmera- vajući na njih neku zlu silu. Ovo, naravno, može objasniti i naše noćne more. Priznala je i to daje imala običaj da na ovaj način napada majku i sestru. Sestru je učinila vrlo bolesnom, tako da su se plašili da je drže u kući. Kasnije je ovu izjavu potvrdila i njena majka.

Kazala je kako oseća da u njoj postoje dve različite osobe, od kojih je njeno normalno ja spiritualnih nazora, puno saosećanja i ideala. Njeno niže, drugo ja, izbilo bi na površinu kad bi se razljutila, bila uzbuđena ili premorena. Tada je postajala vrlo opaka, razdirana napadima mržnje i okrutnosti.

Ove osobine su uveliko bile izražene već u njenom detinjstvu, ali što je bila starija, sve je više shvatala njihovu štetnost, a njen uzvišeni idealizam ispunjavao je nastojanjem da ih potisne. Verujem da je ovo nastojanje bilo iskreno, iako ne uvek i plodonosno.

Osvrnula se i na incident u kojem mi je rekla da zaključam svoja vrata. To je učinila u želji da me koliko-toliko zaštiti od svoje astralne projekcije kojoj nije mogla da odoli.

Na prvi pogled izgledala je opseđnuta, što su smatrale dve članice ove zajednice, ali mudrim posmatranjem pokazalo se drugačije.

Ovaj slučaj potvrđuje još jednu zanimljivu činjenicu, istinitu i prema predanju o vest i čama, a to je strah od svetih simbola. Nije bila u stanju da boravi u prostoriji u kojoj se nalazila slika nekog religioznog subjekta. Ništa je nije moglo nagovoriti da nosi bilo kakav nakit u obliku krsta, kao što nije bila u stanju ni da zaviri u crkvu.

Ovaj slučaj je interesantan iz više razloga, a posebno zbog činjenice da je slučaj, koji je ličio na snažno izraženo ludilo, razrešen upotrebom okultnih metoda.

PROJEKCIJA ETERIČNOG TELA

Eterična projekcija - Adeptovo iskustvo projekcije eteričnog tela - Proti- vudarac - Veštački elementali - Iskustvo nehotične projekcije vukodlaka - Metoda njegovog uništenja.

Pre nego sto završimo s predmetom napada od strane inkarniranih ljudskih bi ća, moramo nešto reći o eteričnoj projekciji. U njoj ne učestvuje samo duh, već i nešto gotovo materijalno, u svakom slučaju toliko opipljivo da je u stanju da na telu žrtve ostavi stvarne modrice, razbaca nameštaj ili barem stvori priličnu buku.

Tamo gde se ovakve manifestacije javljaju, očito je da smo suočeni S nečim mnogo materijalnijim nego što je to duh. Jedan duh može de- lovati na drugi, a

32

preko njega i na telo, do granica koje sa sadašnjim znanjem ne možemo odrediti. Duh ne može neposredno manipulisati materijom. Tako, na primer, ne možemo razbiti prozor samom mišlju. Da bi se postigli rezultati na fizičkom planu, potreban je određeni fizički posrednik kojim duh manipuliše. Takav instrument, kojim duh manipuliše pri svakom voljnom pokretu, jeste živo telo. Operacije spi- ritualnog lečcnja predstavljaju, jednostavno, proširenje tog principa na mišiće koji nisu pokretani voljom i na fiziološke procese koje obično ne kontroliše svesni duh. Okultisti smatraju da duh deluje na telo preko eteričnog duplikata, kojeg Hriščanska nauka naziva još i "smrtni duh". Smcmo, a da to ne bude nelogično, za svako fizičko delovanje proizvedeno na daljinu okultnim metodama, zaključiti daje posledica učinka eteričnog duplikata.

Eterični duplikat je u prvom redu telo od magnetskih sila. Svaka ćelija i fibra fizičkog tela drži se u okviru mreže eteričnog duplikata. Međutim, između eteričnog i čvrstog fizičkog tela, kakvo poznajemo, postoji nešto što bismo mogli nazvati sirovinom od koje zgušnjavanjem nastaje čvrsta materija. Tu medufazu materije i duha stari narodi nazivali su hile ili prvobitna materija, dok joj jc savremeni naziv ektoplazma. Kad god se radi o fenomenima koji se nianifestuju na fizičkom planu, za njihovo nastajanje odgovorna je upravo projektovana ekto- plazma. Ektoplazma može delovati na udaljenosti od nekoliko metara, projektovana u obliku dugačkih štapova ili magličastog oblaka koji je s medijumom spojen finom niti. Ovaj oblak može biti raznih oblika. Izgleda živ i deluje kao posrednik svesne volje. Mnoštvo korisnih informacija o ovom predmetu može se pronaći u literaturi o spiritua- lizmu, čiji sam popis dala u bibliografiji na kraju knjige.

Voda okultne grupe o kojoj sam u prethodnom poglavlju govorila, koji me je vodio u prvim koracima mog okultnog treninga, bio je adept sposoban da izvede ovu operaciju (operaciju izbacivanja ektoplazme - op. prcv.), čemu sam i sama više puta bila svedok. Zapao bi u stanje dubokog transa i nakon nekoliko grčevitih pokreta, sličnih onima kod slabe tetanije, izgubio bi dve trećine svoje težine. Mnogo puta pomagala sam mu prilikom buđenja, ili sam ga čak sama prenosila dok je bio u tom stanju, budući da nije bio teži od deteta. Čovck može izvesti razne varke, ali ne može to učiniti i sa svojom težinom. Dok bi se nalazio u transu, sama bih se podigla s poda i prenela ga na sofu. Istina, u onako ukočenom stanju, krutom poput daske, bilo je mnogo lakše manipulisati njime nego daje bio opušten, ali ipak postoji odreden odnos između težine odraslog čoveka i snage žene prosečne grade.

Jedne noći postalo mi je jasno šta se događalo s njegovom izgubljenom težinom. Bio je bolestan i nalazio se u nekoj vrsti delirijuma. Na mene je bio pao lavlji deo brige o njemu, posebno tokom noći. Međutim, nakon nekog vremena zaključili smo da se dovoljno oporavio i da više nije neophodno bdeti uz njega, pa smo uveče, prvi put nakon nekoliko dana, svi otišli na spavanje. Dclila sam sobu s još jednom

33

članicom zajednice. Soba se nalazila u maloj kolibi, a naši kreveti, spojeni jedan uz drugi, bili su smešteni tačno ispod nezastrtog otvorenog prozora. Bilo je vreme punog meseca i, sećam se, nije bilo potrebe paliti sveću da bih mogla da se svučem.

Kako sam bila veoma umorna, istog trena sam zaspala. Nisam dugo spavala a probudila sam se s osećajem težine na stopalima. Izgledalo je kao kad bi veliki pas, recimo škotski ovčar, skočio na krevet i tu legao. Soba je bila preplavljena mesečinom blistavom kao dan. Jasno sam videla kako u dnu mog kreveta spava čovck kojeg smo prethodno pažljivo pokrili i ostavili da spava u sobi ispod naše. Situacija je bila prilično nezgodna. Ležala sam nepomično, razmišljajući šta da učinim. Već sam bila gotovo sasvim budna, kada sam zaključila da se gospodin Z, kako ću nazvati ovog čoveka, vratio u stanje delirijuma ili da mesečari. U svakom slučaju, nije mi bilo lako pri pomisli kako da ga sigurno vratim u postelju bez uzbuđenja ili scene. Moja koleginica je bila srčani bolesnik, pa sam se plašila da ne doživi šok. Naravno, to isto nisam ni njemu želela u onako lošem stanju. Bojala sam se da će moja sobna koleginica, ako prvo nju probudim, kriknuti i time naglo probuditi Z-a, što bi izazvalo katastrofalne posledice. Budući da je njegov slučaj bio teži, odlučila sam da njega polako probudim, a nju prepustim samoj sebi, smatrajući da ću time od dva zla izabrati manje. Nekoliko trenutaka sam razmišljala a onda donela odluku. Uspravila sam se u sedeći položaj i nagnula ka njemu u nameri da ga laganim dodirom po ramenu probudim. Da bih uspela da ga dotaknem, morala sam da izvučem svoja stopala koja su bila pritisnuta težinom njegovog tela. Do tog trenutka bila sam vrlo mirna, jer nisam želela da ga probudim dok o svemu dobro ne razmislim. Za to vremc on je mirno počivao na mojim nogama.

Vrlo se razgovetno mogao videti na mesečini. Po svemu sudeći, ležao je umotan u kućni ogrtač ili nešto slično ogrtaču. I lice i ono u šta je bio umotan izgledali su na mesečini sivi i bezbojni. Nisam uopšte sumnjala u njegovu stvarnu prisutnost jer, osim onoga što sam mogla videti, osećala sam na svojim stopalima i njegovu težinu. U trenutku kad sam se pomakla, nestao je. Ostala sam u čudu. gledajući uredno složen pokrivač u dnu malog poljskog kreveta na kom sam ležala. U tom trenutku shvatila sam zašto je izgledao tako siv i bezbojan da je ličio pre na crtež senčen olovkom nego na ljudsko biće od krvi i mesa.

Sledećeg jutra pitala sam ga o ovom dogadaju. Rekao je daje loše spavao i da mu je san bio iskidan, ali da se ne seća ničeg sličnog.

Ovo ni u kom slučaju nije bio okultni napad, već pre poseta bolesnog prijatelja koji je zbog iscrpljenosti izgubio kontrolu nad svojim normalnim psihičkim aktivnostima, pa je u stanju transa i izvan svog tela instinktivno potražio utehu u mojoj blizini. Ipak, ovo nam može donekle poslužiti i kao ilustracija šta se moglo dogoditi daje eterična forma koja me je posetila bila vodena zlim namerama. Ovim se može objasniti odakle potiče osećaj težine koji je prisutan u stvarnim noćnim

34

morama.Mnogo puta sam slušala o slučajevima u kojima su na vratu žrtve astralnog

napada pronađene modrice slične otiscima prstiju. Lično nikada nisam videla takve masnice, ali su mi o njima pričale osobe koje su ih same imale ili koje su ih videle na drugima. Dobro je poznata činjenica da ukoliko se okultista, delujuči izvan svog tela. sretne s neprijatnostima na astralnom planu, a njegovo fino telo bude viđeno i udareno ili proterano, na fizičkom telu pokazaće se tragovi napada. I sama sam, mnogo puta, nakon astralnih okršaja pronalazila na svom telu modrice neobičnih oblika. Mehanizam nastajanja ovih znakova mora biti, po mom mišljenju, isti kao mehanizam po kome nastaju stigme svetaca, kao i neobično fizičko znamenje i otoci koji se ponekad mogu sresti kod histcričnih bolesnika. Duh, snažno potresen, de- luje na eterični duplikat koji zatim deluje na molekule fizičkog tela koji su u njega utkani. Usuđujem se da proreknem da će budući razvoj medicine biti vezan za znanje o prirodi i funkciji eteričnog duplikata.

Sledeća vrsta psihičkih napada koju moramo razmotriti jesu napadi izvođeni pomoću veštačkih clcmcntala. Oni se razlikuju od misaonih oblika po tome što, kada su jednom formirani, poseduju poseban i nezavisan život od svog tvorca, iako su možda strogo određeni njegovim konceptom. Život ovih kreatura sličan je električnoj bateriji. Polako se prazne zračenjem i, ukoliko ih s vremena na vreme ne obnavljamo energijom, sasvim slabe i nestaju. Čitava problematika stvaranja, punjenja i dopunjavanja energijom, ili uništavanja veštačkih elementala, vrlo je važna u praktičnom okultizmu.

Veštački elementa! stvara se formiranjem jasne slike bića koje nameravamo da formiramo, u imaginaciji, i u liva njem u njega dela svog bića, a zatim prizivanjem određene prirodne sile. Ova metoda može biti upotrebljcna za dobro kao i za zlo. Ovako nastaju i "anđeli čuvari" koje na samrti formiraju žene zabrinute za sudbinu svoje dcce.

I sama sam jednom doživela vrlo neprijatno iskustvo kada sam nehotice formirala elemental vukodlaka. To je bilo zaista neprijatno i mislim da može poslužiti kao dobar primer da pokaže šta se može dogoditi kad nedovoljno disciplinovana osoba manipulišc okultnim silama.

Osoba kojoj sam na ličnu štetu nesebično pomogla nanela mi je veliku nepravdu, zbog čega se u meni javila snažna želja za osvetom. Ležeći i odmarajući se jednog popodneva na svojoj postelji, obuzeo me je osećaj ogorčenosti. U tom stanju približila sam se granici sna. Tada se u meni javila misao da odbacim sva ogorčenja i krenem u divlji boj. Stare nordijske legende uzburkale su moju maštu i počela sam da razmišljam o Fenrisu, strašnom vuku-čudovištu severa. Odmah sam osetila neobičnu senzaciju u području solarnog pleksusa, kao da nešto ističe iz njega, i pored mene, na krevetu, materijalizovao se veliki vuk. Bila je to uspešno

35

materijalizovana ektoplazmička forma. Kao i Z, vuk je bio siv i bled i posedovao je svoju težinu. Jasno sam na sebi mogla osetiti pritisak njegovih leđa. kao da pored mene na postelji leži neki veliki pas.

U to vreme ništa nisam znala o umeću stvaranja elementala. ali sam se slučajno spotakla o pravu metodu - razmišljanje nabijeno snažnim emocijama, invokacija odredenc prirodne sile i granično stanje između sna i budnosti u kom se eterični duplikat lako izbacuje.

Bila sam užasnuta onim što sam učinila. Znala sam da se nalazim u mrtvom uglu i da sve zavisi od moje sabranosti. Poscdovala sam dovoljno iskustva iz praktičnog okultizma da bih znala da ću pojavu koju sam dozvala do stepena vidljive materijalizacije moči da kontrolišem svojom voljom ukoliko sprcčim paniku; ali ako izgubim kontrolu nad sobom i predam se, preostaje mi borba s čudovištem sličnim Frankenštajnu.

Neznatno sam se pomakla, što je očigledno uznemirilo ovu kreaturu. Okrenula je glavu preko ramena i primakla mi svoju dugu njušku, pokazujući zube. Našla sam se u zaista nezavidnom položaju.

Međutim, nisam zaboravila da sve zavisi od toga da li ću se predati. Znala sam da je od svega najbolje započeti borbu odmah, jer, što je tvorevina duže egzistirala, postajala je snažnija i bilo je teže razgraditi je. Zato sam zarila svoj lakat u njegova kosmata ektoplazmička rebra i glasno mu uputila reci:

"Ako ne znaš pristojno da se ponašaš, moraćeš da ideš na pod!", i gurnula ga s kreveta.

Čudovište se spustilo, krotko kao jagnjc, i na moje veliko olakšanje preobrazilo se u psa. U tom trenutku učinilo mi se da severni ugao sobe nestaje, nakon čega se kroz nastalu pukotinu kreatura udaljila.

Bila sam daleko od toga da se radujem jer sam osećala da ovime nije sve bilo završeno. Sledećeg jutra, jedna sustanarka je potkrepila moje sumnje. Ispričala mije kako je provela tešku noć, uznemiravana snovima o vukovima i kako se tokom noći probudila i u mračnom uglu svoje sobe ugledala plamteće oči divlje zveri.

Snažno alarmirana ovim saznanjem, otišla sam da potražim savet od osobe koju sam uvek smatrala svojim učiteljem. Rekao mi je da sam sama formirala to biće od sopstvene supstance uz pomoć osvetoljubivih misli, da je ono u stvari odvojeni deo mene same i da ga moram po svaku cenu prizvati i apsorbovati u sebe, a u isto vreme odbaciti "naplatu računa" od osobe koja me je povredila. Prilično čudno, upravo u to vreme ukazala mi se prilika da se vrlo efikasno obračunam sa svojim protivnikom.

Ostala sam, srećom, dovoljno svesna da shvatim kako sam se našla na raskrsnici

36

puteva i da bi svaka neopreznost mogla značiti prvi korak na levoj stazi. Da sam iskoristila ovu priliku i dala oduška svojoj ogorčenosti, vučja forma bi primila nezavisnu egzistenciju i tada bih morala platiti račun đavolu u prenesenom i doslovnom smislu. Primila sam jasnu impresiju (impresije su važne u psihičkim stvarima jer one često prezentiraju podsvesno znanje i iskustvo) da će, ako dozvolim ovom impulsu da se pretvori u akciju, vučja forma prekinuti psihičku pupčanu vrpcu kojom je spojena s mojim solarnim pleksusom i da više neću biti u stanju daje apsorbujem.

Mogućnost nije bila prijatna. Morala sam da se odreknem tako drage osvete i podnesem nanetu nepravdu bez mogućnosti odbrane. Trebalo je da dozovem i apsorbujem vučju formu koja mi je izgledala tako neprijatno opipljiva. Situacija je bila takva da nisam mogla da tražim ničiju pomoć, niti da očekujem naročite simpatije. Morala sam se suočiti s problemom, a znala sam da svakim satom njenog postojanja, upravljanje kreaturom postaje teže. Zato sam odlučila da se odreknem osvete, i u prvi sumrak prizvala sam kreaturu. Vratila se kroz severni ugao sobe, kuda je bila i izašla (kasnije sam saznala da su stari narodi scver smatrali zlom stranom sveta) i prikazala se na tepihu ispred kamina delujući vrlo krotko i pitomo. Bila je to toliko kvalitetna materijalizacija da sam bila spremna da tvrdim kako ispred mene, u polutami, stoji i gleda me veliki vučjak. Sve je bilo toliko stvarno da se čak osetio i zadah psa.

Između njega i mene protezala se jedva primetna nit ektoplazme, jednim krajem spojena s mojim solarnim pleksusom, dok se drugi kraj gubio pod krznom u području njegovog trbuha. Stvarno mesto dodira nisam mogla videti. Počela sam naporom volje i imaginacije, kroz srebrnu nit, izvlačiti iz njega životnu snagu, kao da slamkom pijem limunadu. Vučja forma počela je da bledi, a nit je postajala deblja i mnogo čvršća. U meni je započelo silovito emocionalno previranje. Osetila sam strahovito snažnu želju da se borim i rastrgnem sve i svakoga ko mi dode pod ruke, kao kod malajskog besnila. Naporom volje pobedi- la sam ovaj impuls, nakon čega je sledio preokret. Vučja forma sada je već izgledala kao bezlična siva magla. Na kraju sam i nju apsorbovala preko srebrne niti. Napetost se stišala, a ja sam se kupala u znoju. Ovo je, koliko je meni poznato, bio kraj incidenta.

Bila je ovo teška ali vrlo korisna lekcija. Zbog nedostatka dokaza, nekima ona ne mora izgledati uverljiva, ali je za mene izuzetno značajna. Navela sam je zato što može biti korisna svima onima koji su u stanju, posedujući znanje o ovim stvarima, da uoče njenu važnost.

Zanimljivo je da je tokom kratkog, dvadesetčctvoročasovnog života kreature, prilika za efikasnu osvetu stalno bila prisutna.

37

VAMPIRIZAM

Vampirizam koji je naizgled izurnro - Neobično delovanje izvesnih ljudi na osobe s kojima dolaze u kontakt - Delovanje tih osoba na električne baterije - Morbidne veze - Edipov kompleks - Psihički parazitizam - Berberlanzi - Opis slučaja vampirizma - Nekroftlija na zapadnom frontu - Vampirizam u jugoistočnoj Evropi - Zaraznost vampirizma - Abnormalni "komarčevi ubodi" - Gde tražiti znakove vampira - Karakteristični zubi vampira.

Takozvani vampir oduvek je bio popularan lik u pričama iz maste i užasa. Postoji znatna literatura o njegovim delovanjima, počevši od poznatog romana Drakula do ozbiljnih studija o suđenjima vešticama u srednjem vcku. Popis literature o toj temi možete potražiti u bibliografiji na kraju knjige. Ipak, ne želim se na ovim stranicama koristiti iskustvima iz druge ruke, niti želim da komentarišem dogadaje koji su se desili u drugim zemljama, jer bi se moglo zaključiti daje nestankom takvih okolnosti, iz naše sredine nestao i problem vampirizma, poput problema tifusa, i da nas on ne treba uznemiravati. Iz ličnog iskustva smatram da nije tako i da čudno stanje koje je u prošlosti nazvano vampirizmom može biti uzrok izvesnih oblika mentalnih smetnji i fizičkih bolesti.

Psihoanalizu sam počela da studiram čim j*. bila uvedena u Engleskoj. Na kraju sam i sama postala predavač fia jednoj klinici osnovanoj u Londonu. Kao studenti, vrlo brzo smo se suočili s činjenicom da su odredeni slučajevi vrlo iscrpljujući za obradu, ne u smislu da su bili zamršeni, već su nas "cedili". Nakon obrade takvih slučajeva osećamo se iscrpljeni kao iscedena krpa. Neko je jednom slučajno spomenuo ovu činjenicu jednoj od sestara zaposlenih u laboratoriji s električnim uređajima, na šta je ona dodala da isti pacijenti jednako "ccdc" i električne uređaje i da su u stanju da prime izuzetno visok napon a da im se kosa ne nakostreši.

Na istom mestu, tokom mog psihoanalitičkog rada, susrela sam se s brojnim slučajevima u kojima je postojao nezreo odnos između dvoje ljudi. Najčešće je to bilo između majke i ćerke ili između dve prijateljice, a ponekad se takav odnos može stvoriti i između majke i sina. Jednom sam ga srela i između muškarca i žene. Uvek nam je kod takvih parova dolazio na Icčcnjc onaj član koji je bio potčinjen, i obično smo im mogli znatno pomoći psihoterapijom. Svi oni su pokazivali isti kompleks simptoma: senzitivan temperament, bledilo, slabu izdržljivost, opštu malaksalost i slabost, kao i vrlo brzo zamaranje. Takođe su konstantno bili vrlo sugestibilni pa je bilo lako njima manipulisati. U ovakvim slučajevima obično smo prilično brzo uspevali da postignemo dobre rezultate.

38

Međutim, u svemu tome neobično je da prekidanje bolesnog odnosa dovodi dominirajućeg člana ove veze u stanje snažne uznemirenosti, pa čak i do delimičnog sloma. Da bi lcčenje bilo efikasno, došli smo do zaključka da jc neophodno prekinuti svaki ovakav odnos i odlučno ustrajati u odbijanju kontakta s dominirajućim partnerom.

U to vreme sve sam objašnjavala pomoću Frojdove psihologije, ali nisam bila u stanju da pomognem osobama koje do tada nisu izgledale bolesne, a na koje su ovakva otcepljenja ostavljala čudne efekte. Nisam znala da objasnim zašto poboljšanjem zdravstvenog stanja jednog, dolazi do razaranja zdravlja drugog partnera.

Mislim da ono što Frojd naziva Edipovim kompleksom, nije sasvim jednosmeran odnos, i da "duh" roditelja ispija psihičku vitalnost deteta. Zanimljivo jc kako uvek izgledaju stariji slučajevi Edipovog kompleksa, kod kojih dcca izgledaju kao starci i starice. Oni nikada nemaju normalno detinjstvo, ali su uvek dovoljno mentalno razvijeni za svoje godine. Tražila sam od više pacijenata da mi pokažu svoje fotografije iz detinjstva. Svi su izgledali mnogo stariji nego što su u stvari bili. Po zabrinutosti njihovih dečijih lica, moglo bi se pomisliti da su proživeli sve probleme i teškoće života.

Uz ono što znamo o telepatiji i magnetskoj auri čini mi se, ne bez razloga, da se na određeni način, koji za sada još sasvim ne razumemo, negativan partner ovakvog raporta vezuje "kratkim spojem" na pozitivnog. Dolazi do gubljenja vitalne energije pasivnog partnera, koju dominirajući partner, više ili manje svesno, apsorbuje. mada je u stvari ne izvlači iz njega.

Ovakvi slučajevi, naravno, nisu retki, ali se brzo rešavaju kada je žrtva odvojena od vampira. Kad god se susretnemo s čvrstom vezom u kojoj postoji dominacija jednog i devitalizacija drugog partnera, dobro je preporučiti privremeno razdvajanje i posmatrati rezultate.

Međutim, mnogo tačniji naziv za ovu pojavu bio bi parazitizam, a ne vampirizam. Ovakav psihički parazitizam vrlo je česta pojava i objašnjava mnoge psihološke probleme. Na ovim stranicama nećemo ga šire objašnjavati jer je izvan domena našeg zanimanja. Spomenula sam ga samo radi ilustracije. Vampirizam, uopšteno shvaćen, sasvim je druga stvar. Zato će biti dobro da ovaj termin rezervišemo za slučajeve u kojima se napad izvodi namerno, dok je za slučajeve u kojima se napadi odvijaju nesvesno i nenamerno prikladniji naziv parazitizam.

Po mom mišljenju, stvarnog vampirizma ne može biti bez projekcije eteri čnog duplikata. Svi zapisi o vampirizmu koje posedujemo govore o nečem mnogo opipljivijem od sablasti. U poslednje vreme, u zapadnoj Evropi ovakvi dogadaji su relativno retki, dok su u istočnoj Evropi i zaostalim zemljama sveta još uvek relativno česti. Mnoštvo ovakvih dogadaja, verno prikazanih, može se pronaći u

39

putopisima iz tih zemalja. Kapetan Guld u svojoj izuzetno zanimljivoj knjizi Čuda (Oddities) govori o pojavi vampirizma medu Bcrbcrlanzima s Filipinskih ostrva. Njegov izveštaj je baziran na članku štampanom u žurnalu Azijatskog društva, tom LXV, 1896. Ovaj neprijatan narod, po recima Skcrčlija, autora članka kojeg je Guld citirao, "...su demoni, i moraju povremeno jesti ljudsko meso ili bi umrli... Kada osete glad za ljudskim mesom, odlaze u travu i pažljivo skrivaju svoje telo, zadržavaju dah i padaju u trans. Njihova astralna tela na taj način se oslobađaju... Zatim odleću, ulaze u kuće, zaustavljaju se na nekom od ukućana i hrane se njegovom utrobom".

"Približavanje Bcrberlanga može se prepoznati po jecanju koje je glasno dok je napadač daleko, dok njegovim približavanjem zamire i postaje jedva čujno. Kada se nalazi pored vas, može se čuti šum njegovih krila i videti plam njegovih očiju, sličan nemirnoj žeravici u tami."

Skcrčli izjavljuje daje lično čuo i video Bcrberlanga koji je proleteo pored njega i ušao u jednu kuću. Sledcćeg dana posetio je istu kuću i u njoj našao mrtvog domaćina bez ikakvih vidljivih znakova nasilja.

Uporcdite Skerčlijev opis po kojem Berbcrlanzi ležu u visoku travu i dovode se u stanje transa, s Muldunovim radom Projekcija astralnog tela, koji bi svaki student okultizma trebalo da poznaje. Ovaj rad, bez sumnje, predstavlja klasično delo okultne literature, jer daje praktične opise okultnih iskustava i detaljne instrukcije kako da ih čitalac izvede.

Vratimo se u vlastitu sredinu. Kroz svoje iskustvo o stranputicama ljudskog duha koje je, već po prirodi mojeg posla, široko i neobično, slično poznavanju Londona Scma Vclera, srela sam se samo s jednim slučajem stvarnog vampirizma u onom obliku za koji koristim ovaj izraz. Nisam ga lično doživela, ali sam poznavala osobe koje su bile upletene u taj dogadaj. Doživeo gaje moj prvi učitelj, voda grupe o kojoj sam pisala igde me je dobra gospoda jurila kuhinjskim nožem. Činjenice iz ovog slučaja upotrebilasam kao osnovu za jednu od mojih priča u Tajnama dr Tavemera (The Secrets of Dr. Tavemer), mada su u stvarnosti neprikladne za bilo kakvu zabavu.

U to vreme predavala sam abnormalnu psihologiju na već spomenutoj klinici i nadzirala rad studenata. Jedna od studentkinja konsultovala me je u vezi sa dogadajem s kojm se srela u privatnom životu. Radilo se o mladiću starom blizu dvadeset godina, jednom od onih degenerisanih ali intelektualno i socijalno prihvatljivih tipova koje nije teško pronaći u starim porodicama čija je krv isuviše plava da bi bila zdrava.

Ovaj mladić primljen je za podstanara u stan koji su do tada delile ova

40

studentkinja i jedna žena. Uskoro je počeo da ih uznemirava čudan fenomen. Otprilike u isto vreme svake večeri psi u susednim dvorištima počinjali su besno da laju i cvile, a nekoliko trenutaka kasnije, francuska vrata, koja vode do verande, otvorila bi se. Sasvim je nevažno koliko ih je često posećivao bravar i da li su vrata dobro zatvarali, jer su se ona otvarala uvek u isto vreme, i tada bi stanom zaduvao hladan vetar.

Ovaj fenomen desio se i jedne večeri kada je u stanu bio prisutan adept Z. Izjavio je da se radi o ulasku neprijatnog nevidljivog bića. Ugasili su svetla i mogli su da vide slabo rumenilo u uglu na koji je on pokazao. Pruživši ruke u to rumenilo, osetili su kao da im kroz ruke prolaze trnci slični onima koji se javljaju kada se ruka stavi u vodu koja je pod električnim naponom.

Tada je započeo žestok lov na sablast duž čitavog stana, dok na kraju nije ulovljena i uništena u kupatilu. Ovaj dogadaj prikazala sam u svojoj priči mnogo slikovitije, ali su glavne činjenice ostale iste. Uništenjem ovog bića mladićevo zdravlje se znatno popravilo i došlo se do slcdeće priče.

Mladić, zvaćemo ga D, imao je običaj da se sastaje s bratancem koji se s francuskog fronta vratio kući kao invalid, bolujući navodno o kontuzije. Ovaj mladi čovek bio je drugi izdanak te nezdrave loze, a znalo se da je jednom prilikom bio uhvaćen u perverznom činu takozvane nekrofilije. Prema pričanju l)-ovih roditelja, ova opaka pojava, na odredenim delovima fronta, nije bila retka, a vršeni su i napadi na ranjenike. Vlasti su se koristile drastičnim merama da bi suzbile ovu pojavu. Zahvaljujući uticaju familije, D-ov rođak je uspeo da izbegne vojni zatvor, i kao mentalno bolestan prepušten je nezi svoje porodice, gde ga je pazio jedan bolničar. U vreme kad bolničar nije bio na dužnosti odvijali su se ovi, za mladog D-a štetni susreti s rođakom. Tako- đc se saznalo da su se bavili perverzijama, a jednom prilikom ovaj je tukao mladića, tačno ispod uva, sve dok mu nije potekla krv.

D je bio ubeđen da ga tokom njegovih kriza napada izvestan "duh", ali se plašio da govori o tome iz straha da će ga smatrati ludim.

Koliki je dco u svemu ovome bio poslcdica mladićeve neurotične prirode, koliko poroka, a koliko psihičkog napada, teško je reći, kao što nije lako odrediti gde leži uzrok koji je otvorio vrata svim ovim nevoljama. Ipak, jedna činjenica jasno je vidljiva svim posmatračima. Nakon uništenja psihičkog posctioca, ne samo da se popravilo stanje D-a već je uskoro došlo do vidnog oporavka njegovog bratanca. Metoda kojom se adept Z poslužio sastojala se u tome da ulovi biće u magijski krug, kako ne bi moglo da pobegne, i da ga sažaljenjem upije u sebe. Po završetku operacije pao je na leda i izgubio svest. Bila je to ista metoda koju sam ja koristila u borbi protiv moje projekcije vuka. Ali mnogo je teže apsorbovati i neutralizovati projekciju druge osobe, nego svoju sopstvenu. Ovu operaciju jedino može izvesti posvećenik vrlo visokog ranga, kakav je Z bez sumnje bio. Njegovo mišljenje o

41

ovom slučaju, mada bez stvarnih dokaza kojim bi ga potkrepio, bilo je da su određene trupe iz istočne Evrope bile dovedene na Zapadni front. Vcrovatno je među njima bilo osoba s tradicionalnim znanjem crne magije, po kojoj je jugoistočna Evropa oduvek uživala mračnu reputaciju među okultistima. Ovi ljudi, kada bi bili ubijeni, znali su kako izbeći drugu smrt ili, drugim recima, dezintegraciju astralnog te- la, zadržavajući se u svom eteričnom duplikatu i vampirizujući ranjenike. Nadalje, vampirizam je zarazan. Osoba koja je napadnuta i koja je ostala bez svoje vitalnosti postaje psihički vakuum i crpi životnu snagu iz svakoga s kim dođe u dodir, nastojeći da ponovo napuni svoje rezervoare vitalnosti. Uskoro se žrtva, kroz lično iskustvo, upoznaje s trikovima vampira, ne shvatajući njihovo značenje. Pre nego što shvati gde se nalazi, i sama postaje pravi vampir, napadajući druge. Duh vampira, koji je vezan za zemlju, ponekad se priklanja samo jednoj žrtvi, ukoliko mu ona pruža dovoljno vitalne energije za normalan opstanak, i iz nje sistematski crpi eteričnu hranu. Sve dok žrtva vampira iz drugih nadoknaduje odnesenu energiju, ona neće umreti od iscrpljenosti, što je inače slučaj sa žrtvama vampira.

Z je smatrao da D-ov bratanac nije bio izvorni vampir, već njegova žrtva. Pošto je mladić bio nestabilnog morala, brzo je naseo trikovima vampira i uskoro je za zemlju vezani duh nekog mađarskog maga počeo da ga cksploatiše. Ubadajući i šišajući krv iz bratančevog vrata, ovo biće se preselilo na mladog D-a, dajući prednost novom izvoru pred istrošenim izvorima stare žrtve. Verovatno je vampir birao između njih dvojice, pošto nije uvek bio sa D-om.

Staje zaista Z uradio, ne znamo, jer je bio krajnje tajanstven u pogledu svojih metoda. U svctlu naknadno stečenog znanja, mogu pretpostaviti da je apsorbovao eteričnu energiju ovog duha i tako ga sprečio u nameri da izbegne drugu smrt. Ali, da bi se opirući duh is- terao iz Ozirisove sudnice, trebalo je ostaviti ovo astralno truplo, koje će za neko vreme nastaviti da stvara nevolje.

U vezi sa ovim slučajem može biti zanimljivo da opišem vrlo čudne događaje koji su se dešavali u okultnoj grupi u Hcmpširu za vreme boravka gospođice L. Došlo je do pojave krajnje opakih "ko- marčevih uboda". Sami ubodi nisu bili otrovni, ali su bili takvi daje krv mogla slobodno isticati. Sećam se da sam se probudila jednog jutra i na jastuku našla mrlju krvi veličine mog dlana. Krv je očito istekla iz male ranice tačno pored ugla usne. I neke druge osobe doživelc su slična iskustva. Nikada nisam videla ništa slično, niti se to ikada više ponovilo nakon odlaska gospođice L.

U to vreme nisam ništa govorila Z-u o ovome, a kasnije, kada sam se setila tog događaja i spomenula ga, više nije bilo mogućnosti za istraživanje. Izneo je mišljenje da se radilo o delu vampira i naveo nekoliko sličnih slučajeva s kojima se susreo u svom radu. Rekao je da je u Africi sreo slučajeve kod kojih je žrtva ostajala tako beskrvna da je bilo teško uzeti uzorak za ispitivanje, jer je medicinskom

42

osoblju bio problem da iscrpi krv iz oslabljenog tkiva.U ovakvim slučajevima medicina nije u stanju da pomogne. Žrtva polagano

umire, a nikakva organska bolest ne može se otkriti. Pored toga, vrlo je slična osobi malaksaloj od učestalih krvarenja.

Kada se sumnja na pojavu vampira, treba deo po dco tela dobro pregledati snažnim uveličavajućim sredstvom, a rezultat pregleda verovatno će biti mnoštvo sitnih rupica. Rupice su toliko sitne da ih je teško otkriti golim okom sve dok se ne inficiraju i upale, a tada se obično, zabunom, pripisuju insektima. Mesta gde ih treba tražiti obično su na vratu, posebno ispod uva, duž unutrašnje strane podlaktice, na resici uva, oko vrhova nožnih prstiju, a kod žena i na grudima.

Rečeno je da se kod osoba s vampirskim sklonostima razvijaju abnormalno dugi i oštri očnjaci. Lično sam videla jedan takav, vrlo neobičan slučaj. Dva očnjaka, smeštena između sekutića i pretkut- njaka, bili su za pola duži od ostalih zuba. Vrhovi su im bili oštri kao kod igle.

Stvaran vampirizam u zapadnoj Evropi je, izgleda, vrlo redak. Međutim, Z je izrazio mišljenje da se ovom uzroku mogu pripisati mnogi mračni slučajevi tropske klonulosti, u kojima anemija zauzima istaknuto mesto.

OPSEDNUTOST

Delovanje duhova vezanih za zemlju - Slučaj smrti pijanca koji je zlostavljao svoju ženu - Slučaj smrti ljubavnika koji je izazvao astralnu projekciju svoje verenice - Misaone atmosfere - Slučaj treme - Slučaj opsednutosti atmosferom koju za sobom ostavlja živi pijanac - Kako razlikovati atmosfere od bića - Opsednutost samoubilačkim ludilom - Fenomen vezan za slučaj opsednutosti crnim okultistom - Vampirizam - Poltergeist fenomen - Provale vatre - Metoda upravljanja - Naknadno objašnjenje - Snage koje se prizivaju ritualnom magijom - Njihovo delovanje na slučajne posetioce - Snage koje se prizivaju hrišćanskim ritualima - Op- sedanja parohijskog doma - Objekti magnetisani ceremonijom - Incident s posvećenim krstovima - Lažne starine - Događaj s oltarom u prostoriji za kalupe Britanskog muzeja - Vrste atmosfera u pojedinim odajama Britanskog muzeja - Mumijino prokletstvo - Poštovanje svetih predmeta drugih vera - Dugpa Bude - Incident s Budinom statuom - Povratno delovanje misaonih oblika na svog tvorca - Halucinacije luđaka su projektovani misaoni oblici.

Postoje dve vrste "opsednutosti" koje bi trebalo razmotriti. Jedna je vezana za neinkarnirane duhove, koji deluju na odredene osobe, a druga je vezana za odredena niesta. Dovoljno senzitivne osobe koje se zateknu na ovim mestima oseti će njihov

43

uticaj. Izuzev u slučajevima kada je ovaj uticaj izuzetno jak, nesenzitivne osobe ostaće imune. Opštc je pravilo da osoba, da bi percipirala ovaj uticaj, mora biti do odredenog stepena medijum. Zato deca, Kelti i obojene rase mnogo trpe od ovih uticaja. I Iladni Nordijci relativno su imuni na ove uticaje, a u manjoj meri takvi su bili i živahni, materijalistički nastrojeni i skeptični Rimljani.

Najprc razmotrimo problem delovanja bestelesnog neinkarnira- nog duha. Umesto termina napad, koristiću se terminom interferencija. Uznemirenost i nevolje ne moraju značiti da se obavezno radi o napadu, kao što sc ni davljenik ne drži grčevito iz zlobe svog spasioca, ugrožavajući mu tako život. Biće koje izaziva nevolje može biti duh koji i sam trpi na unutrašnjim planovima. On sam ne poznaje dovoljno zakone koji vladaju posle smrti, da bi znao kako svojim grčevitim prianjanjem uz čoveka njemu samom nanosi zlo. Široka rasprostranjenost spiritističkih učenja je korisna jer pomaže u ublažavanju napetosti koja vlada između ovog i onog sveta.

Kako mi lično iskustvo kaže, smatram da su ovi dogadaji retko kad namerno zli; međutim, ovo panično prianjanje nije retko i objašnjava zašto ponekad preživeli supružnik, nakon smrti partnera, doživljava vrlo neprijatna iskustva. Postoje slučajevi, mada retki, u kojima duh koji posedujc određena okultna znanja, a čulnim strastima je čvrsto vezan za zemlju, koristi neobičan oblik raporta da bi zadovoljio svoje želje kroz fizičko telo drugoga.

U okultnoj i spiritualističkoj literaturi ima bezbroj primera za obe ove vrste astralne interferencije. Ovde neću citirati slučajeve iz ličnog iskustva, ali bih želela da usmerim pažnju čitalaca na literaturu koja obraduje ovaj predmet, a navedena je u bibliografiji na kraju knjige.

Jedna moja poznanica bila je jako verna svom mužu koji je dugo bolovao i na kraju umro. Mnogi su verovali da je konačno postala slobodna, jer je godinama bio odan piću. Umro je nakon teške bolesti tokom koje je dugo uzimao ogromne količine morfijuma. Bio je to vrlo zao i sebičan čovek, a umro je nepokajan. U poslednjim danima svog života, prikovan za krevet, nije više mogao činiti nikakva zla, pa je njegova žena počela da ga idealizuje. Nedugo nakon njegove smrti, proglasila gaje porodičnim svecem. Intcresovala sc za okultizam i praktikovala je meditaciju i prizivanje velikih voda. Uprkos svim odvraćanjima, pokušala je da ostvari psihički kontakt s mužem, prizivajući ga kao svog vodu. Kao mnogi ljudi senzualne naravi, i on sc borio za život, održavajući se danima u articulo mortisu. Na sreću svih prisutnih, uspeli smo je nagovoriti da kremira njegove posmrtne ostatke. Međutim, i pored svih nagovaranja, donela je kući, s klinike na kojoj je preminuo, sve njegove stvari. Stavila ih je u svoju spavaću sobu. Oko njegove slike podigla je mali oltar koji joj je služio kao fokus pri njenim meditacijama.

Za to vreme napeto je iščekivala vesti. Nedeljama je živela zabrinuta i

44

uznemirena. Fizički se nije naprezala, pa sc ni fizički uzrok ozbiljnoj bolesti, koja je sledila nakon opuštanja posle muževljeve smrti, nije mogao pronaći. Uskoro je postalo vidljivo da sc ona, koja je do tada imala vrlo ljupku i prefinjenu narav, počela postepeno menja- ti. Ne samo po temperamentu, već i po izrazu lica postajala je slična svom pokojnom mužu. Sledio je još jedan neobičan momenat. Muž joj je umro od upaljene rane na kičmi. Sama rana ga nije bolcla, ali je tr- pco snažne bolove nerava koji su se na bolesnom mestu spajali s kičmom, a završavali u rukama. U jednoj ruci su bolovi, koje su izazvali bolesni nervi, bili mnogo izraženiji. Na kraju se i kod njegove žene razvio snažan neuritis s identičnim simptomima.

Drugi ilustrativan primer je primer izvesne gospođice E. Njen vc- renik je poginuo u Prvom svetskom ratu. U pismu osobi koju moli za savet u vezi sa svojim problemom, piše: "U početku sam bila u stanju da savladam gubitak i odvojenost, ali šest meseci kasnije doživela sam nervni slom. Od tog vremena počela sam da patim od slabih živaca. Poslednja dva mescca doživljavala sam čudna iskustva koja su mc činila vrlo zbunjenom i nesposobnom za rad. To je noćno iskustvo koje mi se nikad nije dogodilo tokom dana. Pošto sam se spremila za spavanje, osetila sam da mi telo postepeno gubi sve osečajc, nalik potpunom smrzavanju. (Ne znam kako bih drugačije mogla to opisati.) Ponekad sam sposobna da se probudim i nadvladam ovo stanje, ali ne uvek. Tada su moja nastojanja da se probudim uzaludna, i mada sam potpuno svesna. nisam sposobna da se pokrenem ili dozovem nekoga. Nakon toga obično padam u odredenu vrstu sna u kome doživljavam sve vrste iskustva. Ponekad posećujem nepoznata mesta i razgovaram s ljudima koje ne poznajem. Ponekad su moja iskustva neopisivo lepa, a nekad mi preti opasnost od utapanja ili padanja. U tim slučajevima uvek se dižem u vazduh i putujem kilometrima, tako mi se barem čini. Ponekad osećam da samo lebdim u vazduhu. Koliko dugo san traje, ne mogu reći. Kad se probudim, vrlo teško mi je da se pokrenem. Snaga mi se postepeno vraća i nakon mnoštva bolnih senzacija u udovima ustajem, obično jako umorna i iscrpljena. Ponekad ne osećam posledice ovog neobičnog iskustva. Ono potkopava moje zdravlje i sreću i ne može se dobro završiti."

U razgovoru je potkrepila svoju izjavu iz pisma, govoreći da tokom opisanih iskustava u noćnim putovanjima neko, najverovatnije njen verenik, pokušava daje spreči da se vrati u svoje telo.

Za ncdclju dana slučaj je potpuno rešen telepatskim postupkom. Zapis o načinu na koji je on izveden veoma je interesantan. "Terapija je vršena ne samo s pacijentom već i s bićem koje je prouzrokovalo ove nevolje. Ono je oslobođeno na svom planu delovanja i pomoglo mu se da ode u nebo, čime je ujedno oslobođena i njegova žrtva."

45

U drugoj vrsti opsednutosti, kod koje je fokus manifestacije odre đeno mesto, a ne određena osoba, moramo razlikovati duh vezan za određeno mesto, od misaone atmosfere koja preostaje nakon silovitih emocija proživljenih na nekom mestu.

Prvo razmotrimo problem misaone atmosfere. O ovom problemu mogu dati vrlo jasan i poučan primer. Moja prijateljica, student škole dramskih umetnosti, obratila mi se u vezi s napadima treme zbog kojih se ozbiljno zabrinula, jer su se ponavljali. Bila je istaknuta student- kinja, u stvari predavala je mladim kolegama i pohađala posebnu nastavu kod upravnika škole. Došavši jednog popodneva na predavanje, srela je svog profesora, koji je upravo završio sa semestarskim ispitom iz govorničke veštine mladih studenata. Popela se na pozornicu i stala pored male ploče koja je tu bila postavljena za pomoć ispitivaču u vreme ispita. Počela je da recituje odlomak u vezi s kojim je trebalo da bude predavanje. Nije imala nikakvog razloga za uzbuđenje jer je, kao što je već rečeno, bila iskusan govornik i predavač. Osim toga, bila je to jedna od uobičajenih tema koja nije ništa posebno sadržavala. Ni nervoza ni zbunjenost nisu bili svojstveni njenoj prirodi, ali čim je zaustila, osetila je potpuno "presahnuće" i ostala paralizovana, nesposobna da izusti ijednu reč. Kratko šaputanje ju je trgnulo, ali je doživela snažan napad treme, što je potreslo njene živce.

S psihičkog gledišta nije trebalo ići daleko u potrazi za objašnjenjem. Stajala je u mentalnoj atmosferi kreiranoj od strane mnoštva devojaka, koje su se morale popeti na katedru za vreme ispita, od koga su zavisile mnoge od njih i zbog čega su sve bile prilično nervozne. Pošto je bila senzitivna osoba, ova atmosfera je delovala na nju i "simpatičnom indukcijom" indukovala u njoj slično duševno stanje, fenomenom dobro poznatim u elektricitetu i akustici, ali jednako prisutnim i u psihologiji.

Nema sumnje da su ispitanici inficirali jedan drugog. Mogu će je da je "mikrofonija", tako dobro poznata radio spikerima, bila proizvedena misaonim atmosferama niza nervoznih osoba koje su stajale na istom mestu.

U vezi sa ovim može biti interesantno i jedno moje li čno iskustvo. Unajmila sam garsonjeru u studentskom domu i čim sam ušla u nju, osetila sam u sebi vrlo snažnu depresiju. Inače sam vedrog duha a retko kad tužna, ali čim sam ušla u ovu sunčanu i prijatnu sobu, obu- zelo me je neko tmurno raspoloženje. Ono je iščezlo čim sam izašla iz nje, bilo da sam otišla u trpezariju ili samo pred vrata sobe. Ubrzo sam shvatila da se ovde radi o nečemu što zahteva obradu. Zato sam se raspitala za istoriju ove sobe. Rečeno mi je da je to bila spavaća soba poslednjeg vlasnika kuće, koji je bio sklon piću i koji je pao pod stečaj.

Zanimljiva je činjenica da alkoholičari i narkomani stvaraju vrlo zle misaone arrnosfere. One su mnogo štctnije i trajnije i od atmosfera koje za sohom ostavljaju

46

najteži zločinci.U ova dva slučaja nema ni govora da bi se moglo raditi o bićima, bilo

inkarniranim ili neinkarniranim. Ovde se isključivo radi o mentalnoj atmosferi koja je proizvod određene snažne i bolne emocije proživljavane kroz duži vremenski period na istom mestu.

Ovakva koncentracija, ukoliko je vrlo snažna, trajaće gotovo neograničeno. Ove tvorevine mogu se koncentracijom razgraditi i formirati nove. Ipak, one ostaju poput prethodne ekspozicije na fotografskoj ploči, a senzitivni ljudi osećaju njihov uticaj. Nescnzitivci mogu proći gotovo netaknuti.

Nije sasvim jednostavno razlučiti kada je uzrok smetnji isključivo atmosfera, a kada biće vezano za zemlju. Ako se radi o biću, to ranije ili kasnije postaje vidljivo. Nadalje, ono se obično može čuti, kao što se i oseti. Ovaj poslednji znak, ipak, ne dokazuje uvek prisustvo nekog bića. Poznat mije slučaj u kojem je prostorija za inicijacije, nakon preseljenja lože, preuređena u kancelariju i dve spavaće sobe. Sobe praktično nisu bile upotrebljive zbog pucketanja, kucanja i snažnog lupanja koje se javljalo tokom noći. U ovom primeru nije bilo razloga tražiti prisustvo bilo kojeg bića. jer rituali nisu bili evokativnog tipa, niti su bili zle prirode. Bila je to samo energija u stanju napetosti. Osim fizičke buke, ovde nije bilo ničega što bi izazvalo nemir. To mogu i sama posvedočiti, pošto sam tu spavala, ili, bolje rečeno, pokušala da spavam.

Tamo gdc se duh vidi, obično se može i čuti. Da bi bio stvaran, toliko da postane vidljiv, mora u sebi sadržavati bar malo ektoplazme, a znamo da je ektoplazma, barem do određenog stepena, sposobna da pokrene sile na fizičkom planu. Tamo gde se duh vidi i čuje, možemo biti sigurni da se radi o stvarnom opsedanju. Tamo gde se on samo vidi, verovatno se radi o osobi s medijalnim sklonostima koja prima slike iz reflektujućeg etera, fotografske ploče prirode, mada tu ne mora biti prisutno stvarno biće. Kad se pojavljuju samo zvučni, a ne i optički fenomeni, verovatno se radi o astralnim silama pokrenutim ritualnom magijom koje, nakon prestanka delovanja osnovnog impulsa, traju još neko vreme. Mogu biti savršeno bezazlene, osim što ometaju san spavača, poput lupanja prozora pri jakom vetru. S druge strane, ukoliko se radi o snažnim evokativnim ritualima, pri čemu čišćenje sfere nije dobro izvedeno, to može rezultirati snažnim uznemiravanjima i čitava situacija može biti krajnje neugodna.

Primeri će nam opet pomoći u razjašnjenju problema. Kao primer neritualne opsednutosti mogu navesti slučaj prijateljice koja se preselila u blok savremenih stanova. Od početka tu nije bila srećna. Kako je vreme prolazilo, njena potištenost i kionuće postajali su sve izrazi- tiji. Ulazeći jednog predvečerja u svoju dnevnu sobu, videla je u polutami muškarca okrenutog leđima, kako zapanjenim pogledom zuri kroz prozor. Kad je uključila svetio, nikoga nije bilo u blizini. Nekoliko je puta

47

njena služavka videla osobu kako prolazi hodnikom koji vodi do njene sobe. Nadalje, dogadalo se da se vrata predsoblja otvore sama od sebe.

Depresija moje prijateljice postajala je sve snažnija, dok je kona čno, stojeći jednoga dana pored prozora dnevne sobe, nije spopao iznenadan impuls da se baci kroz prozor. Tada je shvatila da je situacija ozbiljna i daje lekovi ili vikend na moru ne bi popravili. Kako je bila okultista, shvatila je značenje dogadaja koji su se odvijali u njenom stanu i odlučila je da ispita istoriju četvrti u kojoj je izgrađen taj savrc- meni blok zgrada. Saznala je daje na tom mestu bila smeštena ludnica mračne reputacije. Figura koju su ona i njena služavka videle bio je verovatno neko od nesrećnih pacijenata sa samoubilačkim namerama, koji je na istom mestu gde se sada nalazi njena soba i izvršio samo- ubistvo. Strahovite emocionalne snage proizvedene njegovim teškim mislima i poslednjim očajničkim činom bile su fotografisane u atmosferi. Sugcrisale su njenom duhu misli o samouništenju, upravo kao što mrzovolja ili depresija osobe koja je pored nas mogu u nama izazvati slično raspoloženje, bez ijedne izgovorene reci. Drugi primer, mada se nije dogodio meni lično, jeste iz područja mog ličnog iskustva. Vrlo je interesantan jer su u njemu uključeni vrlo određena polter- geist opsednutost i vampirizam.

Izvesni duhovni iscelitelj zatražio je od mene savet u vezi sa vrlo čudnim slučajem s kojim se susreo. Neki dobrotvori sakupili su novac da osnuju dom za napuštenu decu i kupili pogodnu kuću na kraju sela, nedaleko od Londona, pod vrlo povoljnim uslovima. Novi vlasnici bili su zadovoljni.

Međutim, uskoro je počeo da ih uznemirava vrlo čudan fenomen i neobjašnjiva bolest koja se javila medu bebama. Jedno dete je čak i umrlo, ali ni to prisutnima nije bilo dovoljno upozorenje. Tada je i jedna od sestara počela da oseća smetnje. Bila je to devojka iz Irske. Opšte je poznato da su Kelti podložni psihičkim uticajima i da uvek prvi postaju njihove žrtve. Prve žrtve napada bile su bebe, pošto je njihova otpornost neznatna u odnosu na otpornost odraslih, a nakon toga najsenzitivnija medu odraslima, irska Kcltkinja.

U nekoliko navrata čuo se zvuk kola i konja koji se približavaju, ali čim bi devojka sišla da otvori vrata, ništa nije mogla videti. Uskoro je duh postao mnogo snažniji i počeo je lopatom da prebacuje ugalj s jednog kraja drvare na drugi. Dešavalo se da na taj način tokom noći prebaci nekoliko tona uglja. Stanari kuće ležali su u krevetima drhteći od straha, dok je iz bunkera za ugalj odzvanjala snažna buka. Ne mogu sugerisati nikakav odgovor na pitanje kako je i zašto došlo do ove pojave.

U nekoliko navrata, različite osobe videle su nepoznatog čoveka kako prolazi hodnikom, nakon čega bi deca odmah bila bolesna.

Konačno, pored svih ostalih nevolja, po čitavoj kući počele su da izbijaju misteriozne vatre. Jednom je u praznoj sobi pronađena korpa čistog veša u plamenu i

48

tinjajuće zavese. U međuvremenu, zdravlje nesrećne Irkinje neprekidno se pogoršavalo. Ležala je u postelji isuviše slaba da bi mogla da ustane i pri tome je brzo gubila razum.

Lako se može pomisliti da se radilo o nekoj zloj ili ludoj osobi koja se nalazi u nevolji, ali je teško odgovoriti ko bi mogao i hteo da tokom no ći prebaci rukama velike količine uglja s jednog kraja magacina na drugi.

Nadzornica kuće zanimala se za mentalno lečenje i znala je dovoljno o duhovnoj strani stvari da bi shvatila kako se u kući dešava nešto abnormalno. Konsultovala je mentalnog iscclitclja, a on je zatim ko- sultovao mene.

Postavila sam psihičku dijagnozu slučaja i izjavila kako smatram da kuću u odredeno vreme posećuje osoba koja poseduje okultna znanja. Ta osoba nalazi se na levoj stazi i. nakon smrti fizičkog tela, snažno se protivi prelazu u čistilište. Ovaj, za zemlju vezani duh održavao se u ovom medustanju uz pomoć vitalne energije koju je crpio iz nesrećne dece. Kada je iz jednog deteta uzeo previše ove energije, ono je na mestu ostalo mrtvo.

Radeći prema ovoj hipotezi, iscelitelj je za spomenuti slučaj prc- duzeo "odsutan tretman". Naravno, osoblju kuće nismo ništa govorili o ovome.

Rezultat ovog postupka bio je taj da su sve opisane manifestacije odmah nestale. Nijedno dete više se nije razbolelo, a bolesna negova- teljica, Irkinja, ubrzo se oporavila.

Tek tada smo upoznali upravnicu kuće s hipotezom po kojoj smo radili. Bila je veoma zainteresovana, pa se raspitala po selu o istoriji ove kuće. Saznala je da je kuća bila na lošem glasu zbog opsedanja koja su se u njoj javljala. To je bio i razlog zašto je kuća bila jeftino pro- data. Činilo se da nijedan stanar nije mogao dugo da ostane ovde i da su se stalno javljali umor i misteriozne bolesti. Takode se govorilo daje šezdesetak godina ranije u kući dugo boravio čovek kog su susedi smatrali ekcentričnom i misterioznom osobom. Bavio se istraživanjima za koja se koristio laboratorijom u koju niko nikada nije ušao i u kojoj je radio noću.

Zanimljivo je napomenuti da ni iscelitelj ni ja nikada nismo pose- tili ovu ku ću ili joj bili bliže od trideset kilometara. To pokazuje kako se ovim nevidljivim silama može manipulisati na daljinu.

Poslednji primer, uzet iz "Ispovesti Alistera Kroulija" (The Confessions of Aleister Crowley), može poslužiti da nam pokaže prirodu ops- ednuća proizvedenog ceremonijalnom magijom u kojoj prizvane sile nisu dovoljno dobro raspršene.

"Abramclinovi demoni ne čekaju da budu pozvani. Oni dolaze sami. Jedne večeri Džouns i ja izašli smo na večeru. Napuštajući Beli hram. primetio sam da vrata hrama, koja su na sebi imala Jejl bravu, nisu bila sasvim zatvorena. Čim smo izašli, primetili smo na stepeništu polumaterijalne senke. Čitava atmosfera vibrirala je silama s kojima smo prethodno radili. (Pokušavali smo da ih kondenzujemo u

49

vidljive slike.) Kad smo se vratili, u stanu je sve bilo u redu. Međutim, vrata hrama bila su širom otvorena, nameštaj razbacan, a neki od simbola leteli su po sobi. Uspostavili smo red i tada primetili kako poluma- tcrijalna biča marširaju duž glavne prostorije, u gotovo beskrajnoj povorci/1

"Kad sam konačno napustio stan, seleći sc u Škotsku, bilo je jasno da su ogledala ¡suviše velika da se iznesu drugim putem osim kroz Crni hram. Naravno, hram je bio potpuno demontiran pre nego što su radnici stigli. Međutim, atmosfera je ostala i dvojicu radnika nekoliko sati onesposobila za rad. Skoro svake nedcljc događalo se da neko od slučajnih posetilaca padne u nesvest, dobije vrtoglavicu, grčeve ili da ga na stepeništu udari kap. Mnogo je vremena prošlo dok ove prostorije nisu ponovo postale prikladne za stanovanje. Ljudi su instinktivno osećali prisustvo nečeg sablasnog."

Dobro je poznato svim medijumima da na mestima starih hramova, u kojima su izvođeni tajni rituali, uvek obitavaju snažne psihičke sile. Ove sile nc moraju uvek biti zle, ali snažno utiču na čovekovc psihičke ccntrc i uznemiruju njegove podsvesne snage. Većina civilizo- vanog stanovništva doživljava to u većoj ili manjoj meri kao, kako to naziva Frojd, "represiju". Ova potresanja uzvišenog duha izazivaju osećaj dubokog nemira. Zato ne treba bezuslovno smatrati zlim mesto ili osobu koja nas uznemiruje. Može se raditi samo o psihičkim snagama pod visokim naponom, koje su sposobne da poremete našu ravnotežu.

Mesta na kojima su se nalazili manastiri koji su raspušteni za vre- me progona u doba reformacije često su snažno "opsednuti" psihičkim snagama. Grupni duh religioznih zajednica veoma je snažan, a kada se uznemiri udruženim emocijama svojih članova, tako oslobođene snage ne raspršuju se lako. Štaviše, malo je vcrovatno da su sveštenici, posvećenici Isusovih tajni, dobrovoljno prepuštali pljačkašima svoja sveta mesta. Mnogo se puta čulo kako je kletva stigla one koji su se obogatili pljačkanjem crkvenih poseda. Ovo je toliko poznata stvar daje nije potrebno obrađivati na ovim stranicama.

Postoji i druga činjenica vezana za crkvene posede, koja možda nije toliko poznata, a ogleda se u učestalosti psihičkih događaja vezanih za vikarijate. Raspitujući se medu prijateljima i saradnicima o materijalu za ovu knjigu, začudila sam se koliko je puta spomenut parohijski dom u vezi s događajima o kojima sam slušala.

Crkveni rituali su, svakako, ceremonijalna magija, što potvrđuje i jedan tako ortodoksni autoritet kao što je Evelin Anderhil. Prosečan sveštenik nije upućen u okultne tehnike i zato ništa ili slabo shvata ono što radi. Koje snage donosi na oltar i koje sile odatle crpi, otvoreno je pitanje za svaki pojedinačni slučaj. Osoba čija je svest egzaltirana putem rituala i koja ne zna kako da zaključa auru i vrati se u normalno stanje, izložena je psihičkim invazijama.

50

Objekti vezani s bilo kojim oblikom ceremonijalnih operacija uvek su visoko nabijeni magnetizmom i intimno povezani sa silom u čiju su svrhu služili. Sećam se kako sam se pre mnogo godina, dok je moje poznavanje okultizma bilo skromno i dok uopšte nisam pretendovala da posedujem psihičke moći, zabavljala s dvema prijateljicama, tako što smo izvlačile jedna od druge predmete iz kutije za nakit i druge sitnice. Iz jedne od njih izvukla sam lep krst od ametista i odmah izjavila: "Postoji nešto neobično kod ovog krsta. Izgleda kao daje živ." 'To je krst koji sam dobila za prvu pričest ,,, odgovorila je prijateljica, "njega je na grudima nosio sam biskup."

Njena sestra se veoma zainteresovala za ovaj eksperiment, pa mi je odmah pružila svoju kutijicu s nakitom i zamolila me da pokušam da odredim njen prvopričesni krst. Obe su bile rimokatolkinje. a krstove koje su dobile na poklon sveštenik je posebno blagoslovio. Bila sam vrlo iznenađena kad sam primetila da sam u stanju da između tri ili četiri ukrasna krsta izvučem jedan koji mi se činio topao, živ i naelck- trisan. Pružila sam joj ga govoreći:

"Ovo je tvoj prvopričesni krst", a tako je i bilo. Sećam se kako sam kao mala devojčica našla vranu koja je upravo izdisala. Držala sam je u rukama nekoliko minuta dok konačno nijezalcpršala krilima i uginula. Nikada do tada nisam se srela sa smrću, ali niko nije morao da mi kaže da sam je tada videla. Osećaj koji sam imala pre i posle ovih poslednjih trzaja ptice bio je različit. Osećanje magnetisanog i nemagnetisanog krsta mogu uporediti samo s osećajem koji je u meni izazivala živa i mrtva ptica.

Međutim, hrišćanstvo nije jedina religija koja osveštava svoje ceremonijalne instrumente. Postoje i druge ritualističkc religije, od kojih su neke izopačene. Moramo biti vrlo pažljivi kada postavljamo u sobu ukrasne predmete koji su možda bili povezani s kultovima čiju prirodu ne poznajemo. Mnogi od njih pripadaju Brumagem kultu i posvećeni su ništa groznijem božanstvu nego što je Mamon, bog zlata; ali stvaran raritet je druga stvar.

U Britanskom muzeju doživela sam slučaj koji bismo mogli uzeti za primer. Razgledala sam jednu podrumsku prostoriju sa zbirkom gipsanih kopija poznatih skulptura iz drevne prošlosti. Njihovi originali nalazili su se na sasvim drugom mestu. Iznenada sam osetila prisustvo neke magnetske energije. Krenula sam prema izvoru i ugledala mali oltar. Čitajući natpis, shvatila sam da se ne radi o kopiji već o originalu. Vrlo interesantan test psihizma čini ispitivanje atmosfere raznih odaja Britanskog muzeja. Dobroćudan i sumoran mir koji vlada u budističkom paviljonu dugo se pamti. Aroma velikog etnološkog paviljona je takva da je najbolje ispljunuti je što je pre moguće. Egipatski paviljon me je razočarao. Mumije nisu izgledale ni zloćudne ni dobroćudne, već ciničnc. Možda bi moji osećaji bili drugačiji da sam s njima provela noć. Sećam se jedne posete Stounhendžu medu gomilom izletnika i

51

vozila. Činilo se da je njegova moć nestala. Međutim, kada sam ga posetila jednog tmurnog prolećnog dana, nakon njegove duge zimske usamljenosti, izgledao je sasvim drugačije. Bio je nabijen energijom i izgledao je veličanstveno. Poučena ovim, ne želim da tvrdim daje reputacija egipatskih mumija neosnovana samo zato što tokom moje posete Britanskom muzeju nisam osetila između sebe i mumija onaj elektricitet kojem sam se nadala. U vreme kad je Tutankamonova grobnica bila otvorena, rekla sam sama sebi: "Ako mumijino prokletstvo ne bude delovalo, izgubiću veru u okultizam". Svi znamo kako je kletva delovala, čak i na treće i četvrto koleno. Nijedan romanopisac, uzimajući svoje ideje o starom Egiptu iz enciklopedijskih članaka o egiptologiji i s nekih fotografija, ne bi se usudio ići tako daleko i u ovim događajima tražiti slučajnosti.

Egipćani su pridavali veliku važnost očuvanju fizičkog tela. Dobro je poznato da su grobnice velikih ljudi bile zaštićene čarolijama, kako ih narod popularno zove, i da vrlo malo ljudi poznaje snagu i domete egipatske magije. Današnji student okultizma koji čita lambliehosa u egipatskim misterijama, mora se iznenaditi.

Međutim, u najvećem broju slučajeva kupac egipatskih rariteta nema se čega plašiti. Najgore što može pružiti psihičko istraživanje jeste vizija svađe (između radnika i poslovođe) u nekoj fabrici za masovnu proizvodnju ovih predmeta. Čula sam za izvanredno psihomet- rijsko čitanje izvedeno s nekom mumijom za koju se, kad je kasnije bila razmotana, pokazalo da je bila napravljena od starih francuskih novina.

Uvek me je jako zabavljala ogorčenost egiptologa na pljačkaše grobnica. U stvari, postoji li razlika između ranijih i kasnijih posetilaca grobnicama, osim što su jedni radili danju a drugi noću? U očima graditelja grobnice, koji ni u čemu nisu štedeli da bi sačuvali neoskrnav- ljcnost i mir svog pokojnika, pljačkaši materijalnog blaga verovatno bi bili manje omraženi od onih koji svlače i pokazuju masama naga tela njihovih pokojnika. Nedavno je došlo do vrlo bučne reakcije kad je na jednom seoskom groblju premešteno nekoliko grobova da bi se napravilo mesta za spomenik koji bi ukrasio grob jedne poznate osobe. Čak i ljudi čiji religiozni osećaji nisu bili pogođeni ovim svetogrđem, osudili su ovaj čin kao vrlo neukusan. Još niko nije pokušao da svuče odelo s pokopanog tela nečije supruge ili majke i slika ga potpuno nago. Kada se postavi pitanje mumijinog prokletstva, bojim se da su moje simpatije u potpunosti na strani mumije.

Posvećcniku je strogo zabranjeno da huli ime pod kojim je drugim ljudima poznat njegov Bog, jer radi se o istoj sili koju on sam poštuje pod vidom drugog simbola. "Putevi do Boga različiti su koliko i životi sinova čovečijih", kaže stara arapska poslovica. Trebalo bi da budemo dovoljno saosećajni s nastojanjem drugog

52

bića na putu do svetlosti i ne skrnavimo ono što je posvetio, pa makar i samo svojim željama i trudom. Naš zajednički Otac može bolje od nas razumeti značenje njegovih nastojanja i svojim prihvatanjem učiniti ih svetima za sva vremena.

Mnogi Evropljani su privrženi Budi i drže u svojim stanovima njegov kip (mada ga ponekad zamenc s Čenresijem. velikim i sjajnim bogom sreće). Ne mogu poreći da je delo ovog velikog Bića, Svetla Azije, plemenito i dobro; ali Budini kipovi su nešto sasvim drugo i ukoliko se radi o originalima, treba im prilaziti s oprezom. Jedan od najgorih oblika crne magije u svetu potiče od budizma. Napominjem da mi nije namera da vredam ovu veru dostojnu poštovanja. Da je više prilika, i crna misa bi zauzela istaknutije mesto. U tibetskim manastirimaDugpa sekte postoje hramovi ispunjeni, doslovce, hiljadama Budinih kipova. Nekoliko tih manastira napali su vernici suparničkih religija i kineska vojska, a opljačkano blago su razneli. Posedovati jednu od ovih Budinih statua, magnetisanih Dugpa ritualima, nije nimalo prijatna stvar.

Jednom sam doživela neobično iskustvo s Budinim kipom. Bila je to stara statua od steatita, visoka nešto preko dvadeset santimetara. Taj kip je njegova vlasnica iskopala na ruševinama jednog burmanskog grada koji je kasnije progutala džungla. Bio je položen na pod u uglu stepeništa i služio kao graničnik za vrata. Moj stan je bio smešten na gornjem spratu, i svaki put kad sam u njega ulazila ili izlazila, morala sam da prođem pored malog melanholičnog Bude. Izgledalo mi je oskvrnavljućc da gledam sveti simbol druge vere upotrebljen na taj način. Pokušala sam da joj ukažem na to i pitala sam je kako bi se ose- ćala kad bi na tom mestu videla raspeće. Međutim, sve je ostalo po starom. U međuvremenu, mali Buda je i dalje strpljivo sedeo na svom mestu, a "žrtva" koja mu je prinošena bila je prašina iz usisivača i prljava voda od domaćinstva.

Jednog dana, penjući se uz stepenice s buketom cvcća u rukama, odlučila sam da mu dobacim jedan neven, kako to čine Indijci u znak odanosti. Iznenada sam postala svesna da je između mene i male statue ostvarena neka veza, koja je slutila na zlo. Noć ili dve nakon toga, vratila sam se kući prilično kasno. Pošto sam prošla pored Bude, učinilo mi se da se neko nalazi iza mene. Okrenula sam se i ugledala kuglu blede svetlosti zlatne boje, veliku kao fudbalska lopta, kako se odvaja od statue i kotrlja uz stepenice prema meni. Potpuno alarmirana ovom. u suštini nimalo prijatnom manifestacijom, izvela sam gest proteriva- nja. Kugla svetlosti promenila je smer i niz stepenice se vratila do kipa koji ju je apsorbovao u sebe. Naravno, nikada više nije dobio cvet od mene, i izbegavala sam ga sve dok ubrzo nisam napustila tu adresu. Iskustvo je bilo vrlo neprijatno i poučilo me je da ne diram u svete predmete drugih sistema ukoliko nisam sigurna o čemu se radi. Kasnije sam saznala da su neke od ovih statua osveštane ljudskom krvlju.

Time ne mislim reći da su svi budistički kipovi prošli isti postupak. Ovakva

53

osvećenja su. verujem, relativno retka, i mislim da niko ko poznaje stvarne činjenice neće poreći da se događaju. Tako se ponekad može naići na raspeće korišćeno u crnoj misi, izvrnuto naopako.

Međutim, ne znači da se kod svakog slučaja psihičke uznemirenosti uzrok smetnji nalazi izvan nas. Dobro je poznat sveopšti zakon po kome se sve vrti u krug. Po njemu, svaka sila koju pošaljemo u svet, pa tako i misaoni oblici koje stvaramo svojim aurama, ukoliko ih ne apsorbuje neki objekat kome su upućeni, vraća se nama samima. Jedna od najboljih i najšire koriščenih metoda okultne odbrane ne sastoji se ni u prihvatanju niti u neutralisanju sile koja je na nekoga projektovana, već u sprečavanju pojave reakcije na napad, čime se ova sila vraća pošiljaocu. Nikada ne smemo zaboraviti činjenicu da tzv. okultni napad može biti zla misaona forma koja se vraća svom tvorcu.

Postoje stvarni oblici ludila u kojima bolesnik veruje da je žrtva napada nevidljivih bića koja ga ugrožavaju i nude mu podle insinuacije. On će opisati svoje neprijatelje i pokazati mesto u sobi na kome se nalaze. Medijum koji istražuje ovakav slučaj vrlo često može videti navodna bića upravo na mestu koje je bolesnik označio. Uprkos tome, psiholog može ići dalje i dokazati, izvan svake osnovane sumnje, da tzv. "halucinacije" nastaju od potisnutih instinkata, koji u pacijentovoj podsvesti prerastaju u nezavisne komplekse. Da li to znači da jc medijum u zabludi kad kaže da vidi astralno biće? Smatram da su i medijum i psiholog u pravu i da se njihovi nalazi međusobno nadopunjuju. Ono što medijum vidi, jesu nezavisni kompleksi u obliku misaonih formi koje izlučuje aura. Veliko olakšanje za bolesnika može predstavljati uništenje misaonih formi koje ga okružuju. Olakšanje jc nažalost kratkog veka jer, sve dok se ne ukloni uzrok bolesti, po uništavanju postojećih, formiraćc se ubrzo nove misaone forme.

PATOLOGIJA KONTAKATA S NELJUDSKIM BIĆIMA

Ostali oblici života poput našeg - Narodna predanja i vilinsko kraljevstvo - Neljudi - Ezoterični podaci u vezi s ovim problemom - Neljudski duhovi u ljudskim teli ma - Problemi koje oni predstavljaju - Njihov poguban uticaj na ljude - Uzrok njihove privlačnosti određenim tipovima ljudi - Problem jednoelementarnog bića u četvoroelementarnom univerzumu - Razvoj elementala kroz vezu s magom - Poteškoće koje mogu prouzrokovati - Razlika od spirutualističkih kontrola9.

Postoje i drugi oblici života poput našeg čiji stepen evolucije pripada zemlji. U

54

narodnom predanju stalno se susrećemo s idejom o povezanosti ljudskih i vilinskih kraljcvstava, o braku ljudskog i vilinskog bića, ili o vilama koje kradu dete a na njegovo mesto ostavljaju đavolje dete. Prenaglili bismo kad bismo pomislili da razgranato telo narodnog verovanja nema nikakvih veza sa stvarnim činjenicama. Istražimo zato ta stara i primitivna verovanja. Pogledajmo postoje li bilo kakve osnove za njih. Ukoliko one postoje, kakva može biti stvarna priroda tih činjenica, i bacaju li one barem malo svetla na savremene psihičke fenomene koje obrađujemo na ovim stranicama.

Mnogi od nas sreli su ljude za koje bismo mogli re ći da su neljudi, da su bezdušni, da za njih ne važe uobičajene ljudske norme, niti da se oni upravljaju uobičajenim ljudskim osećajima. Ne preostaje nam drugo nego da ih volimo, jer su obdareni posebnom privlačnošću. Isto tako ne možemo a da ih se ne plašimo zbog neizmernog bola koji nanose svojim bližnjima. Mada su retko kad namerno zli, neobično su pogubni za svakog s kim dolaze u dodir. Osećaju se nesrećni i usamljeni u našoj sredini i progoni ih otuđenost. Svi ljudski postupci upereni su protiv njih, pa se vrlo često događa da se vremenom okreću protiv svakoga i razvijaju đavolju zlobnost, mada su njihovi zli postupci retko

Engl. control - duh za koga se veruje da upravlja kretanjem i govorom spiritističkog medijuma.

kad namerni. Zahvalnost, milosrđe, poverljivost, čovečnost i uobičajeno poštenje krajnje su strani njihovoj prirodi. Toliko su daleko od njihovog poimanja kao što im je jasan i defcrcncijalni račun. Nisu nemoralni, već jednostavno, nisu moralni. S druge strane, obdareni su apsolutnom iskrenošću i velikom hrabrošću. Prema terminima ljudske etike "nepoželjni" su, ali sami poseduju etiku kojoj su verni. Po njihovoj etici lepo je sve ono što je istinito. To je sve što znaju i što im je za života potrebno da znaju. Po telesnoj gradi obično su mali i slabi. Poseduju uobičajenu fizičku snagu i izdržljivost, ali su jako podložni ner- vnoj iscrpljenosti i duševnim olujama. U odnosima prema ljudima pokazuju snažnu naklonost ili antipatiju. Otvoreno su naklonjeni onima koji im se dopadaju, ali ih brzo zaboravljaju. Zahvalnost i milosrđe su nepoznati njihovoj prirodi. Prema onima koji im se dopadaju, pomalo su zli. U svim životnim situacijama ponašaju se krajnje neodgovorno. Najbolje se mogu opisati ako ih uporedimo s fiktivnim mešan- cem persijske mačke i pripitomljenog majmuna. Poseduju lepotu, uzdržanost i šarm mačke, a zloban i razarački bes majmuna. Mnogi ih ljudi zamrze čim ih upoznaju. Druge fasciniraju osećajem vanze- maljskc lepote koji sa sobom nose i oživljavanjem životnih snaga. Imala sam priliku da ispitujem prošlost dveju ovakvih osoba. Zanimljivo je napomenuti ''a su obe bile začete u trenutku kad su im se majke nalazile u pijanom stanju. Dostupno je veliko mnoštvo informacija o okultnom aspektu inkamiranja duhova, ali se malo stvarnih činjenica o ovom problemu može

55

naći na stranicama knjiga. Neke od njih iznela sam u svojoj knjizi Ezoterična filozofija ljubavi i braka (The Esoteric Philosophy of Love and Marriage). Na ovim stranicama nc mogu dublje ulaziti u ovaj problem, jer bih se time udaljila od predmeta koji obrađujem. Ipak, da bi izlaganje bilo što jasnije, moram se dotači nekih aspekata.

U trenutku polnog sjedinjenja formira se psihički vrtlog, nalik lev- ku. koji se diže u druge dimenzije. Kako se telo za telom uključuje u igru, vrtlog se uzdiže u više svetovc. U svim slučajevima uključeni su fizičko, eterično i astralno telo. Vrtlog zato uvek dopire u astralni svet. Duh iz astralnog sveta može biti uvučen u ovaj vrtlog, ukoliko je zreo za otclovljenje, i na taj način ući u svet roditelja. Ukoliko se vrtlog diže iznad astralnog plana, duhovi različite vrste mogu ući u naš svet. Ovakvi slučajevi su retki, a kad do njih dođe, možemo reći daje rođen čovek želje, jer se na drugi način ovo retko kad događa.

Međutim, ovaj vrtlog se ne mora uvek vertikalno diči u druge sve- 'ove (metaforički rečeno), već može, pod određenim okolnostima, skrenuti s normalne ljudske evolucione staze i ući u područje evolucijc koja pripada drugoj vrsti života. Teorijski je moguće da se, pod ovakvim okolnostima, privuče i otelovi u ljudsko telo biće koje pripada paralelnom nivou evolucije. Okultisti smatraju da se ovo povremeno događa, čime objašnjavaju određene primere nepatoloških abnormalnosti s kojima se ponekad sreću.

Ove neljude neki obožavaju, dok ih drugi mrze. Za ljude određenog temperamenta oni poseduju neobičnu privlačnost. To su osobe koje psiholozi obeležavaju kao labilne. Kod njih je podsvest vrlo blizu površini, dubina ih zove u dubinu i instinktivno bivaju privučeni kraljevstvima elemenata.

Ne postoji ništa kobnije do ući u brak s nečovekom, pošto on u svojoj prirodi ne poseduje ništa što može zadovoljiti normalnu ljudsku žudnju za ljubavlju i simpatijom. Za ovakve brakove spasonosna je činjenica da se lako može ostvariti razvod, budući da je moral nečo- veka sličan zgarištu.

Sposobnost neljudi da nanesu zlo svojim neprijateljima prili čno je mala, jer, kad su inkarnirani u ljudski oblik, oni su stranci u tuđoj zemlji i nisu u stanju da se koriste svakim izvorom ljudske pakosti. Budući da su u stvari vrlo nezaštićeni i bespomoćni, izvrgnuti su patnjama. Inače, prema svojim prijateljima su drugačiji. Izgleda kao da su beskrajno kadri da zadaju bol onima koji ih vole. Ne čine to promišljeno, niti iz zlobe, već slično deci koja iz dosade kidaju muvu na delove, ne shvatajući šta rade. Pokoravajući se sopstvenim zakonima, pogubni su za bića ljudske evolucije. Ipak, koji su to zakoni kojima se mogu pokoravati? Da bi se podvrgli našim zakonima, moraju potisnuti svoje najdublje nagone.

56

Učinak koji neljudi imaju na one koji ih vole takav je da izaziva snažno izražen sindrom psihičke bolesti. Zato moramo do detalja razmotriti ovu problematiku. Osoba koja formira raport s nečovekom postaje duboko uznemirena elementarnim snagama koje u naš svet ulaze kroz kanal koji predstavlja ovaj lutajući strani duh. Ona biva odvučena od normalnih ljudskih stvari i prelazi granicu vilinskog kraljevstva, gde ne može da odmori svoje noge, niti da nade hranu za svoju dušu. Priča o lepom mladom ribaru i morskoj sireni daje prikaz ovih pojava. Sirena voli mladića, dovlači ga k sebi, a on se utapa jer ne može da živi u elementu vode.

Objašnjenje neobične moći, kako fasciniranja tako i razornosti koju neljudi imaju za ljude, može ležati u činjenici da pripadaju samo jednom elementu, dok su u čoveku kombinovana četiri elementa.Svaki elementaran kontakt za nas je stimulativan, jer elementarna bi ća izlivaju na nas obilje životne snage svoje sopstvene sfere i na taj način vitaliziraju isti element u nama. Ako je četvoroelementno biće uvučeno u sferu jednog elementa, ono biva zatrovano prevelikom dozom tog istog elementa, ostajući bez preostala tri. Zato se za smrtnike, koji zadu u vilinsko kraljevstvo, uvek kaže da su začarani ili da spavaju. Oni nikada ne žive normalno, potpuno vladajući svojim sposobnostima.

Podjednako je težak i problem neljudi koji se nadu u našoj sredini. Jednoelementarno biće treba da asimilira i ostala tri elementa i da njima upravlja, za što nije pripremljeno i o čemu ne poseduje nikakvih iskustava. Rezultat svega ovoga je koban.

Međutim, na ovim stranicama nije dovoljno samo opisati prilike i izneti probleme. Naš cilj je krajnje praktičan. Šta možemo učiniti kad smo prinuđeni da se suočimo i opštimo s nečovekom? Mora nam biti jasno da jc polni odnos između čoveka i nečoveka beznadežna stvar, unapred osuđena na propast. Pre svega, to može biti samo uvod u rastanak, jer su neljudi isuvišc slobodni u svojim seksualnim navikama, i drugo, u njihovoj prirodi ne postoji ništa što može zadovoljiti uzvišene čovekove težnje. Ne smemo dozvoliti da nas ljudska forma zavede i pomisliti kako se u njoj nalazi i ljudska duša. Nečovek je životinja, ljubimac, a nikako naš bližnji. Ovo je, iskreno govoreći, jedina osnova po kojoj im se može prići. Ako ne očekujemo od njih više nego što bismo očekivali od nama drage ptice, ako postupamo s njima kao što bismo postupali s mačetom, približićemo se rešavanju problema koliko je to moguće pre nego što ih crni anđeo vrati u njihovo carstvo. Ovo milosrđe ne mora im se dugo poklanjati, jer neljudi ne žive dugo.

Ljudska bića mogu takodc doći u dodir s elementarnim bićima i sopstvenom voljom, ulaženjem u sfere elementarnog života. Ovakvi susreti ne moraju nužno biti štetni za bilo koje od ova dva kraljevstva, pod uslovom da onaj koji u njega ulazi zna gde dolazi. U stvari, okul- tisti često ostvaruju ovakve odnose u svom radu i istraživanjima, što predstavlja poduhvat za koji je sposoban samo napredan

57

posvećenik. a ne početnik.Međutim, postoje slučajevi u kojima ovakva veza može imati zle poslcdice.

Ljudski partner može biti loše pripremljen za ovaj poduhvat. Može se dogoditi da pode dalje od svojih mogućnosti, upotrebiv- ši formulu nekog mnogo iskusnijeg okultiste. ne izvršivši odgovarajuće pripreme. Nadalje, nije retkost sresti ljude koji su iz pređašnjih inkarnacija preneli prirodnu sposobnost stupanja u kontakte s elementarnim kraljevstvima. U takvim slučajevima može se dogoditi da clemental, koji poseduje iskustvo odnosa s ljudskim bićima, namerno stupi u kontakt s njima. Ovo je u svakom slučaju nepoželjno, jer elemental ne poznaje ljudske mogućnosti da bi bio u stanju da izbegne pozledivanje svog novog prijatelja. U svakom slučaju, elementali poseduju jedno- smernu inteligenciju i nije dobro da oni budu stariji partner u bilo kojoj zajednici s ljudskim bićima. Čitava problematika kontakata s ele- mentalima, koja je izuzetno zanimljiva, suviše je opsežna i složena da bismo ovde u nju ulazili. Ovo je bilo neophodno reći zbog toga što određeni slučajevi psihičkih poteškoća mogu biti posledica loše izvedenih operacija s obe strane zavese.

Ovi elementali, ili duhovi prirode, u potpunosti se razlikuju od kontrola s kojima spiritualistički krugovi dolaze u kontakt. Spiritua- listički pokret je visoko organizovan na unutrašnjim planovima, i mešovito upravljanje njime nije dozvoljeno. Uloga kontrola je, u stvari, da "sede" otvoreni razvoju na potpuno isti način kako to čine medijumi, a u zazivu se redovno nalazi neko iskusno biće koje može doći da pomogne grupi ukoliko ne krene sve dobro. Zapadni okultizam je sasvim dezorganizovan i raspršen kroz stogodišnja progonstva; njegove prilike, stoga, pokazuju i na unutrašnjem planu dosta nereda i pukotina čak i danas. Zapadni okultizam nije ni blizu tako dobro organizovan kao što je to spiritualistički pokret. Veliki redovi imaju određene kontakte (s unutrašnjim svetovima - op. prev.) i rade samo u okvirima tih kontakata, a čvrstom rukom vode početnika. Izvan ovih redova postoji dosta haosa i razbojništva i nije mudro upuštati se u velike avanture, osim u društvu iskusnog okultiste koji poznaje tehniku upotrebljcnih metoda.

Za mnoge je ljude Deva kraljevstvo, kako se ponekad naziva sfera koju elementali dele s duhovima prirode, vrlo privlačno. Oni pokušavaju meditacijom i ritualom da stupe s njim u kontakt. Smatram da je zaista rizično, za osobu koja nije posvećenik, upuštati se u ovakve operacije. U protivnom, lako može doći do mentalne neuravnoteženosti ili čak do stvarne opsednutosti. Ne znači da su ovi kontakti sami po sebi zli. Međutim, deluju krajnje uznemirujuće na ljudsku svest jer pokreću one atavističke dubine koje i psihoanalitičar nastoji da iznese na svetio svojim metodama. Svako ko je upoznat s literaturom o psihoanalitičkoj praksi, zna da je u njoj abreakcija vrlo važan faktor. To je kriza koja svakako može, u datom trenutku, vrlo uznemiriti pacijenta i pogoršati mu sve simptome. Kad ostvarimo

58

kontakt s elementalom, javlja se ista reakcija koju, u psihoanalizi, izaziva probijanje cenzora.

Osobe kod kojih se podsvesni duh nalazi blizu površine, kao što su umetnici, ekscentrici, nestabilne osobe i geniji u bilo kojem vidu života, vole elementarne kontakte, jer oni stimulišu elementarne sile u njima samima koje su izvor njihove energije i inspiracije. Međutim, prosečan građanin. čiji jc mentalni sadržaj izgrađen u velikoj meri na temeljima represije i kompromisa, da bi uopšte mogao biti građanin i da bi našao svoje mesto u organizovanom društvu, uznemiren je elementarnim kontaktima već prema udelu represije i kompromisa u svojoj ličnosti. Kopromis je normalan sadržaj čovekove prirode, a potiskivanje je bolestan vid kompromisa. Osoba koja je uspela da ostvari delotvoran kompromis između različitih elemenata svoje prirode, može sebi dozvoliti izlet u Deva kraljevstvo, bez bilo kakve opasnosti po bilo koga. Međutim, osoba kod koje je potiskivanje snažno izraženo, osetiće da se ona i stanovnici ove sfere snažno odbijaju, jer je njihov učinak na takvu osobu jednak učinku koji bi imala i drastična psihoanaliza. Ponekad možemo čuti o nesrećnom slučaju do kojeg je došlo pri uzimanju poslednje doze iz bočice tonikuma. Jedna od sastavnih komponenti ovog preparata je arsen. Ako se, prilikom upotrebe, bočica svaki put dobro ne promućka, koncentracija arsena u tonikumu raste, tako da u poslednjoj dozi može dostići i otrovnu koncentraciju. Isto to se dogada i s elementarnim kontaktima. Oni su moćno sredstvo za jačanje, ali pri neprikladnim okolnostima mogu dostići otrovnu koncentraciju.

Nikada se nisam srela ili čula za slučaj patološke opčinjenosti elementom zemlje. Ovaj element obično ne privlači eksperimentatore amatere, dok posvećenici cene njegovu vrednost i važnost. Međutim, naišla sam na slučajeve da senzitivni ljudi, posebno oni koji su nastanjeni u uskim klisurama gde dopire malo sunčeve svctlosti, postaju opsed- nuti strahom od planine. Ne boje se toliko da će se planina survati na njih, već da će se nad njima zatvoriti, kao što se u Hamlinovoj priči zatvorila pećina za dccom koja su pratila šarenog frulaša. Psihijatar će, naravno, u ovome prepoznati simptom klaustrofobije. Ovo ipak ne osporava moju izjavu. Smatram da, boljim poznavanjem elementarnih svetova, možemo doći do ključa za klaustrofobiju i agorofobiju.

Planinari takođe poznaju ovaj neobičan strah kojim visoke planine znaju da ih opsednu. Nije to vrtoglavica, niti planinska bolest, već čudna teskoba duha izazvana nedokučivom nadmoćnošću prirode. Ista sila, slabijeg intenziteta, inspiriše strasnu ljubav prema brdima i prema moru, koju je Kipling tako veličanstveno opevao u jednoj od svojih pesama.

Patološka fasciniranost elementom vode može biti tolika da čovek ide u vodu sve dok se ne udavi. Svinbern je neodoljivo voleo more, što jc u nekoliko svojih pesama ovekovečio. "Pođi kuda ti srce naređuje, a srce je žedno morske penc."

59

Jednom prilikom pokupio ga je ribarski brodić, dok jc neumorno plivao nošen morskom strujom prema pučini. Udaljivši se dobrano od kopna, nije bio svestan opasnosti kojoj se izlaže. Kad je već bio izvučen iz vode i seo na palubu, njegova razbarušena crvena kosa sušila se na vetru, a on jc svojim spasiocima govorio pesme o moru. Neki bi mnogo dali da su mogli videti ovaj prizor.

Slcdcći neobičan slučaj voda-patologije lično sam upoznala. Jedna izuzetno razborita žena, po zanimanju učiteljica, bila je progonjena strahom od velikih talasa. Uvck je tvrdila da su talasi "oštro nasrtali" na nju čim bi se približila obali da posmatra oluju. Zivela je u primorskom mestu, a njena odbojnost prema talasima bila je tolika da je za vreme plime izbegavala svaku šetnju uz more. Od svog straha izlečena je na neobičan način. Inicirana je u komasoneriju i, na svoje iznenađenje, oslobodila se ovog straha. Ja nisam komason. Možda nisam u pravu, mada verujem da jesam, ako kažem da se komasonerija razlikuje od ostalih oblika masonerije po tome što su u nju uključene invokacije elemenata.

Svi okultisti znaju da je element vazduha vrlo nezgodan za obradu. Mnogo više posvećenika skreće sa staze na stupnju vazduha nego na nekom drugom stupnju. Teško jc videti ritual vazduha a da se nešto ne sruši ili razbije. Ovo je svadljiv element. Kada se s njime radi, operatori su skloni prepirkama i svađama. On je, takođe, usko vezan za seks, na šta ukazuje njegov simbolizam. Ukoliko je okultist formirao magijski krug i želi, iz bilo kojeg razloga, da ga zaključa kerubimi- ma elemenata umesto arhandelima, što se inače mnogo češće radi, a oseća se nedoraslim zadatku da dovoljno dobro nacrta orla, koji sim- bolizujc kerubima vazduha, posegnuće za zodijačkim znakom škorpiona. Evoluciona veza između zmije i ptice dobro je poznata biolozima; ali davno prc Darvina, upućeni su se koristili zmijom i orlom da bi prikazali nesublimirane i sublimirane aspekte životne sile. Škorpion jc povezan sa zmijom preko zmaja.

Lično sam doživela vrlo neobično iskustvo u vezi s elementom vazduha. Ne odajem nikakvu tajnu kada kažem da određeni stepeni inicijacije pripadaju određenim elementima. Ova činjenica je toliko poznata i toliko očita, da nije ništa misterioznija od nogu španske kraljice.

Budući da vrlo teško podnosim visinu, a pošto ponor visine pripada elementu vazduha, očito jc da nemam prirodnih sklonosti prema njemu. Ceremonija jc protekla krajnje loše čak i za element vazduha. Dvoje glavnih izvođača rituala, muž i žena, pomogli su da element vazduha sačuva reputaciju svadljivog elementa time što jc usred operacijc izbila porodična svađa. Došlo je u velikoj meri do uobičajenih poremećaja i lomova.

Sledeće dve nedelje provela sam usred kataklizme keramike. Razbila su mi se čitava dva servisa za čaj i svi ukrasi s kamina. Ornamenti sa okvira kamina padali su jedan po jedan a da ih niko nije dirao. U dva navrata lično sam videla kako se to

60

dešava. U to vreme nisam znala da element vazduha poseduje ovu mračnu reputaciju. Shvatila sam da se nešto neobično dogada, pa sam se obratila za savet svojoj učiteljici okultizma. Nju je to jako zabavljalo, ali ne i mene, budući da se radilo o mojoj keramici. Savetovala me je da stupim u simpatičnu vezu s duhovima vazduha silfima, pošto inicijacija očigledno nije bila u potpunosti uspela. Pokušala sam da to učinim, ali nisam postigla nikakav uspeh jer sam se u to vreme nalazila u Londonu. Poznato je, naime, da se elementarni kontakti, s izuzetkom elementa vatre, ne mogu uspe- šno izvoditi u gradu. Razbijanje se nastavilo, tako da su mi ostali samo jedan kalajni vrč i čaša za čctkicc za zube. Videla sam da je beskorisno kupovati bilo kakav porculan dok se situacija nc sredi.

Tada sam otišla na svoj letnji odmor. Jednog sunčanog i vetrovitog dana našla sam se na vrhu visokog i usamljenog brda. Snažno sam os- etila blizinu elementarnih kraljevstava. Vazduh se činio pun srebrnas- tih iskri, što je uvek znak daje veo tanak. U blizini, osim nekoliko prijatelja koji su sa simpatijom gledali na stvar, nije bilo nikoga. Okrenula sam lice vetru i podigla ruke u čin invokacije. Iznenada smo pod sobom ugledali biće koje se u divljem trku približavalo brdu, probijajući se kroz živice i preskačući jarke. Ubrzo smo u njemu prepoznali jednog našeg prijatelja. Kad je stigao, rekao nam je daje dole, u dolini, osetio iznenadan nalet neke sile, čiji ga je impuls u jednom trenutku poterao prema vrhu brda. Tada smo svi, bez ičije sugestije ili vodstva, započeli ples elemenata, vrteći se na vrhu brda poput derviša koji igraju. Na sreću, nikoga nije bilo u blizini. Sumnjam da bi bilo neke razlike i da je neko bio prisutan, jer smo svi bili izvan sebe, a vazduh je izgledao pun jurećih zlatnih plamenova položenih niz vetar. Danima nakon tog izvanrednog plesa osećali smo se puni elementarne energije.

Može biti interesantno napomenuti da se ples sastojao od kružnog kretanja, pri čemu se svako od nas istovremeno okretao oko svoje ose. Oba smera okretanja bila su identična smerovima kretanja Sunca. Sve se ovo desilo spontano, a plima elementarne sile obuzimala nas je i napuštala. Nikada nisam doživela veličanstvenije iskustvo od ovoga. Bila je to, u stvari, božanska opijenost Misterijama.

Nakon toga se lomljenje keramike nije više ponovilo.Već sam napomenula da veoma teško podnosim visinu, ali sam nakon

invokacije elementa vazduha osetila znatno poboljšanje, makar je bilo prolaznog karaktera. Smatram da ovaj čudan impuls, koji nagoni ljude da bez razloga izvrše samoubistvo strmoglavljujući se s visine, može nastati od istog onog impulsa koji nagoni ljude opčinjene elementom vode da plivaju daleko prema pučini.

Ova. očito bezrazložna samoubistva, podstaknuta elementima vode i vazduha, predstavljaju po mom mišljenju vid sjedinjenja s božanstvom, što je jedna od ideja koja leži u osnovi ljudske žrtve. Postoje dve vrste ljudske žrtve, dobrovoljna i

61

prisilna. Prisilna žrtva, kojoj se sužanj odupire, zbog čega ga drogiraju kako bi bio pasivan, koristi se ne da bi se odobrovoljilo božanstvo, kao što se to obično misli, već da bi se njene vitalne snage upotrebile kao osnova očitovanja. Kod voljnog žrtvovanja, u kojem je žrtva sveštenik ili poštovalac Boga, motiv žrtve je ideja o božanskom sjedinjenju. Ovaj oblik žrtve nije nepoznat hrišćanskim misticima, koji nastoje da steknu tu žrtvu živom smrću. Za razliku od njih, slcdbenici Džagernauta umiru kroz jedan jedini kratak bol.

Evropljani veruju u jednog čoveka i jedan život, što nas prožima mišlju o smrti kao najvećem zlu. Zato Evropljanin ne odlazi u smrt kad se sjedini s elementima, već se njegovo više ja izvlači iz inkarnacije, ostavljajući vlastito telo da živi s čudnom vrstom inteligentnog automata, koji brzo propada. Što god se dogadalo s duhom koji se povlači, ono što za sobom ostavlja nije lepo. Osećam stoga da, skrene li ljudsko biće u sferu Deva evolucije, mora doći do ozbiljnog produženja i iskrivljenja njegove evolucijc. Moglo bi se zato lako dogoditi da su neke osobe, koje na prvi pogled ne spadaju medu ljude, pravi ljudi koji u svom karmičkom zapisu poseduju Deva fazu. Sistematsko istraživanje minulih života maloumnih i mentalno poremećenih osoba predstavlja vrlo interesantno područje istraživanja.

Patološke pojave vezane za element vatre takode su retke, mada bezrazložan palikuća i piroman mogu biti vid njihovog ispoljavanja. Nikada nisam imala priliku da lično istražujem takav slučaj. Algernon Blekvud piše o jednom takvom slučaju u svojoj vrlo zanimljivoj priči Preporod lorda Emija (The Regeneration ofLord Entie), koju je objavio u svojoj knjizi kratkih priča pod naslovom Neverovatnepustolovine (In- credihle Adventures).

Ovaj autor je, u stvari, veoma sklon inspiracijama koje dolaze iz Deva kraljevstva, a kroz njegove knjige susrećemo se s izvesnim vrlo interesantnim studijama o ovom predmetu.

Svaka organska geografska jedinica formira zajednički duh. Tamo gdc je različitost izražena, zajednički duh može postati vrlo odredeno biće. Ako medu stanovnicima nekog kraja postoje ljudi dovoljno sen- zitivni da mogu da vide nevidljivi svet, u njima se može javiti privlačnost ili odbojnost prema ovom duhu. Velike šume poseduju vrlo izraženu posebnost i malo belaca može da se odupre njenom uticaju. Ukoliko su dugo izloženi njenom delovanju, bez kontakata s osobom iste rase. dolazi do značajnih promena i dehumanizacije čoveka. S druge strane, urođenici izgledaju kao da su ušli u šumu i postali deo nje.

Dobro je poznato da se drveće poštuje u svim delovima sveta. Ono poseduje vrlo izraženu posebnost i snažna magnetna polja. U proleće, kad sve buja, čak i osobe koje nisu medijumi često mogu videti auru drveća. Najlakše je možemo videti ako se udaljimo od drveta nekoliko stotina metara i posmatramo nebo iznad

62

njegovog vrha. Auru tada možemo primetiti kao beličast oblak, poput dela svetlije obojenog neba, koji okružuje vrh drveta i obično se lagano njiše sa strane na stranu.

Čudan antagonizam postoji između bresta i čoveka. Što se tiče orhideja, sve senzitivne osobe se slažu da one u sebi nose nešto zloslutno. Tropska vegetacija je u celini previše snažna za čoveka. Zbog vrlo snažnog uticaja sunčeve energije, elementarne snage biljaka razvijaju se do otrovne koncentracije. Ne poznajem lično zapadnu obalu Afrike ali, iz onoga što sam čula, smatram da su elementarne snage i atmosfera koju proizvode Juju rituali mnogo odgovorniji od klime za mračnu reputaciju tog područja koje još nazivaju i grob belog čoveka. Postoje i druga područja u kojima je klima podjednako topla i vlažna, kao na primer u Burmi, ali ne postoji nijedno mesto na svetu koje tako snažno deluje na gubitak čovekovog morala. Jedino mesto koje se može uopšte uporediti sa zapadnom obalom Afrike jeste Karipsko more. Ono ne deluje u tolikoj meri na gubitak morala koliko podstiče div- Ijaštvo i nasilje, koji su inače sasvim strani rasnim karakteristikama ljudi koji tamo odlaze.

PROPRATNE OPASNOSTI U CEREMONIJALNOJ MAGIJI

Tajno učenje o prirodi zla - Kabalistički sistem - Negativno zlo - Klifot - Koban eksperiment sgeomantijom - Slučaj opsednutosti Abramelinovim demonima - Izvori opasnosti u praktičnom okultizmu - Nezgode koje se događaju u ceremonijama - Nesreća, posledica proboja kruga za vreme egzorcizma - Neobična smrt na ostrvu Jona - Razlika između ceremonijalne magije i inicijalnih ceremonija - Predrasuda gospode lilavacki prema ceremoniji - Nužnost ceremonije na zapadu.

Da bismo pravilno shvatili problem psihičke samoodbrane, moramo upoznati stvar o kojoj je vrlo malo napisano - prirodu snaga inteligentnog i organizovanog zla.

Sve velike religije starog sveta imaju svoje zle bogove, kao što imaju i dobre. Pri tome svoje zle bogove ne nazivaju davolima. U hinduizmu su to Šiva i Kali, u egipatskom sistemu Set, Bes i Tifon, a u grčkom panteonu Pluton i Hckata.

Sve ostale religije takode imaju svoj anđeoski zbor, svoje arhonte ili graditelje i čitavu nebesku hijerarhiju. Jedino je protestantsko hriš- ćanstvo zaboravilo svoju angiologiju. Za njih je Tvorac svemira ujedno njegov Arhitekta i Graditelj, koji i čoveka stvara iz praha zemljinog bez ičije pomoći.

Dotaknemo li sc Miltonovog epa Izgubljeni raj (Paradise Lost), uočićemo njegovu upućenost u obe hijerarhije, božansku i paklenu, rangiranu i zacrtanu prema određenom sistemu. Svako imalo upućen u kabalu, prepoznaće u Miltonu kabalistu.

63

U kabali pronalazimo ezoteriju Starog zaveta. Služiću sc kaba- lističkom terminologijom da bih objasnila tajnu nauku o zlu jer. kao prvo, taj pristup mi je najbliži. Pored toga, kabala predstavlja temelj zapadne okultne misli i celokupnc srednjovekovne magije, kao i velikog delà savremene magije. Konačno, ona je po mom mišljenju izvanredno jasna, koherentna i opsežna, a budući da su je razvili stari narodi, niko mi ne može prigovoriti da sam je uveličala ili dala sopstveni sistem.

Da bih sc što jasnije izrazila, moram dati kratko objašnjenje kaba- listi čke doktrine. Kako nije moguće upustiti se u tumačenje ovog beskrajno širokog sistema, dogmatski ću izneti neke od aksioma i objasniti ih, ne argumentima već ilustracijama. Tako ću uz minimalan utrošak prostora pružiti maksimum jasnoće.

Posvećenici poznaju dve vrste zla - negativno i pozitivno zlo. Negativno zlo je polarizirajuća suprotnost dobru.

Pokušajmo da ovo razjasnimo ilustracijom. Svaka akcija ima za posledicu odredenu reakciju. Energija s kojom puščano zrno izlećc iz cevi jednaka je energiji trzaja kundaka. Sve što se kreće mora imati odredeno uporište - nešto čvrsto pod svojim nogama o šta se može odupreti. Teško je hodati po klizavoj površini jer ona ne pruža nikakav otpor. Moramo imati nešto o šta će se naša stopala osloniti, od čega ćemo sc odgurnuti i tako dobiti impuls za svaki korak.

Negativno zlo je odrazište dobru; princip otpora, inercije, koja dobru "pruža uporište".

Međutim, negativno zlo je mnogo više od toga. Princip otpora možemo nazvati "negativnim" aspektom negativnog zla. Postoji i njegov "pozitivan" aspekt, princip destrukcije.

Kosmičku ulogu principa destrukcije najlakše ćemo objasniti ako ga nazovemo njegovim ezoteričnim imenom - Smetlar bogova. Njegova je uloga da čisti ostatke iza razvojnog puta evolucionih zbivanja, uklanjajući ono što je postalo jalovo, kako ne bi gušilo i opterećivalo život koji se razvija.

Konačno smo stigli do odgovora večne zagonetke - zašto Bog podnosi Đavola. Davo je protivteža i smetlar bogova. Ovaj aspekt zla izražen je s mnogo više simbolizma u panteonima drugih vera, koje imaju svoje Šiva i Kali ili Pluton i Hckata aspekte. Sada možemo videti zašto su ove rezistivne i destruktivne sile klasifikovane kao bogovi a ne kao demoni. One su reakcija na kosmički zakon, a ne anarhične i haotične sile.

Razmotrimo konačno značenje pozitivnog zla. Pozitivno zlo ta- kode poseduje svoj "pozitivan" i "negativan" vid. "Negativan" vidje čisti haos, neuobličena supstanca i nekoordinirana sila. Naziv - kosmički abortus - sasvim mu odgovara. Upasti u sferu "negativnog" pozitivnog zla slično je kao upasti u živi pesak.

Sada možemo razmotriti sferu "pozitivnog" pozitivnog zla, sferu demona, ili Klifota kako ih naziva kabala. Da bismo shvatili njihovu važnost, moramo još dublje

64

zaći u kabalističku filozofiju.Smatra sc da je Tvorac univerzuma u svom stvaranju izvršio seriju božanskih

emanacija, ukupno deset. Nazivamo ih deset svetih sefi- rota, a prikazani su na dijagramu, raspoređeni na odredeni način. To je poznato drvo života koje je ključ sveukupnog simbolizma.

Sefiroti nisu nastali nezavisno, svaki iz svog izvora, već preliva- njem iz jednoga u drugi. Čim je jedna sfera ozračila drugu, kaže se da se nalaze u ravnoteži, kompenzujući jedna drugu. Međutim, postoji i period u emanaciji sfere kad sila još nije u ravnoteži, već besciljno ističe napolje. Ova nekompenzovana sila koja zrači tokom perioda neuravnoteženosti i koja se po formiranju nove sfere ne može naknadno apsorbovati čini pozitivno zlo. Stoga, kao što postoji deset božanskih izvora, postoji i deset vrsta pozitivnih zala.

U ove sfere odlaze, zavisno od vrste, sva zla maštanja ljudskih srca koja nisu neutralisana pokajanjem ili kompenzovana viškom dobra ostalih članova istog grupnog duha. Susreli smo se s dubokom okultnom doktrinom u koju se ne možemo ovde upuštati, pa se moramo zadovoljiti dogmatskim prikazom u objašnjenju kabalističke koncepcije Klifota. Kada razmislimo šta bi sve trebalo da bude pohranjeno u ovih deset skladišta pokvarenosti od vremena magije Atlantide, preko propasti Vavilona i Rima, pa sve do svetskog rata, možemo pretpostaviti i šta će iz njih izaći, ako im se skinu se pečati.

Iz njih ne zrače samo uticaji koji zavode i izopačuju duhove, svakog prema sopstvenoj osetljivosti, već su odgovorni i za formiranje zlih inteligencija. Ovo se verovatno događa kroz delovanje crne magije, koja uzima bitne sadržaje zla i organizuje ih za svoju korist. Ovako formirana bića poseduju nezavisnu egzistenciju i nezavisno se razvijaju i množe. Pojavljuju se u snovima i halucinacijama, ali mogu proizvesti i značajan stepen objektivnih fenomena, kao što su: buka, naslage sluzi ili krvi, svetlosne lopte i povrh svega smrad zapanjujuće oštrine.

Deset božanskih izvora personifikovani su arhandelima, a deset paklenih izvora personifikovani su arhdemonima. Oni predstavljaju imena snage u magiji. Svaka sfera, prema tome, ima svoje naličje u određenom klifotskom demonu. Posvećeni adept uvek pre ostvaruje kontrolu nad demonskom silom nego što pokušava da se koristi anđeoskom silom, koja se na odgovarajuće načine može sresti u svakoj sferi. Ako ne postupa tako, tada istovremeno kontaktira s oba sveta, božanskim i demonskim. Nadalje, planete, elementi i znakovi zodijaka intimno su povezani sa sefirotima, koji su raspoređeni na drvetu života na način poznat samo upućenima.

Posvećeni adept je krajnje pažljiv u radu s ovim snagama jer zna da iza sebe uvek ima klifota. Ncposvećeni okultista ide napred, veselo žonglirajući s Imenima snage koje je pobrao iz neke od knjiga o ovom predmetu, a koje su danas dostupne širokoj javnosti, verujući da ako ne doziva demone, oni neće doći. On zaboravlja

65

daje svaka planeta istovremeno Džekil i Hajd\ Dakle, ceremonijalna magija je došla na loš glas zbog neprijatne učestalosti neželjenih rezultata, kao što je prc Li- stera i hirurgija imala lošu reputaciju. Problemi leže u nesavršenosti upotrebljene tehnike.

Jednom sam izvodila neke eksperimente s geomantijom, metodom proricanja koja pripada elementu zemlje. Sva proricanja, kada se radi po ezoteri čnoj formuli, uvek započinju prizivanjem duha koji prcdscdava dotičnoj operaciji. Duhovi geomantije nisu naročito visokog ranga. Nisam baš najbolje poznavala ovu metodu i pokušala sam da napravim svoju izbockanu figuru od papira umesto da upotrebim činijicu vlažnog peska, što je trebalo učiniti. Stvari su krenule loše i soba se ispunila užasnim smradom kanalizacije. Odmah sam izvela odgovarajući ritual proterivanja i vazduh se pročistio. Dok je trajao, nije bilo sumnji u objektivnost ovog fenomena.

Vrlo zanimljiv slučaj opisan je u Okultnoj reviji od decembra 1929. godine. Evo pisma uredniku, potpisanog sa H. Kcmpcl:

"Želeći neke informacije koje nisam mogao dobiti ni na jedan od uobičajenih načina, poslužio sam se Abramelinovim sistemom. Napravio sam kopiju neophodnog talismana, najbolje što sam znao sa svojim skromnim znanjem. Obavio sam ritual i pristupio čišćenju me- sta rada. Inače, nepotpuno znanje je opasno. Ritual je bio nepotpun i jedino što sam uspeo da napravim bilo je da sam učinio talisman beskorisnim. Pri tome nisam ni na koji način ometao delovanje invo- ciranog bića. Ovo je izgledalo jedino kao velika nepažnja s moje strane, što je donekle i istina. Međutim, poenta je u tome da su moje poznavanje ovog specifičnog sistema, i stoga sam ritual, bili nesavršeni. U svakom slučaju, tada nisam bio upoznat ni sa jednom metodom suzbijanja ovog bića kada se jednom probudi. Sada ću opisati i rezultate." "Nažalost, ne posedujem nikakve zapise o datumu kad su ovi dogadaji započeli, ali prvi nagoveštaj nevolje javio se oko 3. marta 1927.godinc. Verujcm da je ovaj podatak prilično tačan jer su manifestacije, kako sam kasnije primetio, uvek bile snažnije za vreme mladog mescca i to odmah nakon što bih legao da spavam. Sećam se da sam se tom prilikom vrlo brzo probudio s neodređenim osećajem straha. Ipak, to nije bio običan strah kao kod noćne more, već nametnuta emocija koju je bilo moguće odbaciti naporom volje. Čim sam

Priča o naučniku koji pravi napitak čijim ispijanjem postaje čudovište.

ustao, ovaj oscćaj jc gotovo trenutno nestao. Više o tome nisam razmišljao.""Oko 2. aprila ponovo sam bio mučen istim osećajem. Smatrao sam to samo

snažnom noćnom morom, mada sam uočio činjenicu da mi je san bio poremećen u vreme mladog meseca. Ali kako se bližilo razdoblje punog meseca, noći su mi ponovo postajale mirne."

"Moje nevolje ponovile su se 1. maja, u vreme mladog meseca. Ovoga puta

66

osećaj straha bio je mnogo snažniji i bio je potreban gotovo nepodnošljiv napor volje da bih ga se oslobodio. Osim toga, to jc bilo u vreme kada sam prvi put video biće koje me je počelo opsedati. Ovaj proces je brzo napredovao. Nije bilo sasvim bez čari posmatrati ga. Imao je bradu i dugu glatku kosu a oči su mu bile sklopljene. Izgledalo je da nevidljiva sila polako počinje da deluje."

"Tri stvari moram sasvim pojasniti prc nego što krenem dalje. Prvo, nikada nisam bio napadnut dva puta u istoj noći. Zatim, kad govorim o fizičkim dogadajima, pucanju stakla i zvukovima, osim jednog potpuno neobjašnjivog izuzetka, nijedan od njih nije bio stvaran, već čista opsesija. I konačno, ovi dogadaji su se više puta ponovili dok sam spavao. Uvck sam se budio sa osećajem straha, naporno se naprežući da oteram ove čini. I ranije se dešavalo da imam noćne more, ali se nikada nije dogadalo da ona drži moj duh u svom stisku više minuta, niti da me natera da se bacim kroz prozor visok tri metra, što je uspelo ovom biću."

"Prvi znak koji mi je pokazao da su ove posete izvan uobičajenog toka dogadaja javio se 30. maja. Oko ponoći, iznenada me jc probudio glas koji je glasno dozivao: "Pogledaj napolje!" Odjednom sam ispod svog kreveta spazio crvenu zmiju koja se uvijala i odmotavala, pružajući glavu pored kreveta tako da sam je mogao videti. Upravo kada se spremala da me napadne, skočio sam kroz prozor i našao se na zemlji medu ružinim grmljem. Na svu sreću nisam zadobio druge povrede osim teških modrica na ruci."

"Nakon ovoga vladao je apsolutni mir do 30. juna, kada je došlo do kulminacije. U noći mladog meseca ponovo sam video ono biće. U njegovom izgledu bilo je značajnih promena. Činio se znatno aktivniji, a njegova duga kosa bila se promenila u zmijske glave. Sledeće noći probudila me je strahovita buka, prisilivši me da skočim iz kreveta. Tada sam shvatio daje buku izazvao veliki crveni obelisk koji jc probio zapadni zid moje sobe i naslonio se na istočni zid. Oba zida i prozor bili su razbijeni u komadiće, ali je moj krevet, koji je bio smešten u sobi s leve strane obeliskove staze, ostao pošteđen. Na svom putu obelisk je razbio sva ogledala, a podnožje i uzglavlje mog kreveta bili su zasuti krhotinama stakla i komadićima drveta. Ovaj put opsesija je trajala verovatno nekoliko minuta, a ja nisam smeo ni da se pomerim, plašeći se da se ne posečem. Da bih dohvatio šibice, u kojima je, znao sam, ležala sigurnost, trebalo je da se nagnem preko kreveta, rizikujući da se posečem. Iako sam u sebi znao da je sve ovo bilo nestvarno, nisam imao snage da se pokrenem. U stanju očajničkog straha, mogao sam samo nepomično čekati i posmatrati uništenu sobu, nesposoban za bilo šta."

"Konačno je došao i najneobičniji dco ovih dogadaja. Kada sam konačno savladao opsesiju, legao sam u krevet iscrpljen do mrtvila. Znao sam da je jedini zvuk koji sam te noći proizveo bio moj skok s kreveta na pod. Moja soba je bila udaljena od ostalih članova porodice najmanje stotinak metara, pa ipak, sledećeg

67

jutra za doručkom pitali su me kakva se to užasna buka čula iz moje sobe protekle noći."

"Nakon ovoga shvatio sam da je igra izgubljena. Ovu situaciju nisam prihvatio bez borbe, ali sam znao da nisam u stanju da kon- trolišcm silu koju sam pokrenuo. Sav očajan krenuo sam do dobre prijateljice koja je, znao sam to, bila dobro upućena u ovakve dogadaje. Nije oklevala, već mi je smesta priskočila u pomoć i od tog dana moje nevolje su u potpunosti nestale."

"Opisao sam svoje iskustvo i nadam se da će onima koji razmisle o mojoj ludosti to biti opomena da s maksimalnim oprezom prilaze svakom štampanom sistemu magije i da ga uopšte ne koriste dok u potpunosti ne steknu kontrolu nad invociranim bićima."

V

Široj javnosti, koja se ne upliće u okultizam, rezultati magijskih nesreća nikada nisu vidljivi. Poznati su samo lekarima koji su posvećenici, a slučajno su i medicinari. Oni o ovome, naravno, ćute. Katastrofe mogu biti različitih stupnjeva žestine - od snažnog straha do smrti.

Ne mogu mnogo reći o ovoj problematici jer ona spada medu naj- tajanstvenije staze okultne nauke. Moramo dosta toga nagovestiti da bi se videlo šta bi se pod odredenim okolnostima moglo doživeti. Smatram da uopšte nije moguće sresti klifotske demone osim kroz upotrebu ceremonijalne magije. Oni su retki, kao što je u Engleskoj redak crni čir, ali je dobro poznavati način njihovog manifestovanja da bismo ih mogli prepoznati, ukoliko ih sretnemo.

Velika većina amatera u okultizmu zaštićena je svojom sopstvenom nesposobnošću. Oni ne uspevaju da postignu rezultate, pa prema tome ni da naude sebi; međutim, ostvare li svoje zamisli, shvatiće da im je preko glave rezultata. Ozbiljan student, ako ne radi pod nečijim stručnim vodstvom, takode se može naći u poteškoćama iz više razloga.

On može biti nedovoljno vest u operaciji kojom se bavi Jer magijska teorija je jedno, a praksa drugo. Student okultizma često će uzeti formulu iz neke knjige i pokušati daje upotrebi. Isto bi tako mogao da prouči uputstva iz nekog priručnika za hirurgiju i pokuša da ope- riše. Većina formula je nekompletna, uvek ima nenapisanih stvari. Neka od 'Varvarskih imena evokacije", koje neupućeni koriste kao reci snage, zaista su početna slova mantričke rečcnicc ili formule. Jednom sam se srela s invokacijom u kojoj je reč snage bila reč Tegatu. Istraživanjem ove reci ispostavilo se da ona predstavlja iskrivljene ostatke od Veliki Arhitekta Univerzuma.

Čak i iskusan okultista može upasti u poteškoće ako se bavi magijskim radom kada je lošeg zdravlja, premoren ili ako se nalazi i pod slabim uticajem alkohola. I najmanja količina alkohola je štetna kad se rukuje s nevidljivim silama. Isto važi i za svakog okultističkog asistenta. Lanac nije snažniji od svoje najslabije karike, i ukoliko jedna od njih ne može da izdrži sile, svi će trpeti. Ritualna loža nije mesto

68

za do- bronameme nespretnjakoviće.Okultizam je i dan danas prepun lošeg amaterizma koji je svojim velikim delom

bezazlen zbog potpune neefikasnosti. Ipak, nikada se ne zna kada neko dira u živac. Uzmimo na primer osobe koje daju oglase u raznim okultnim novinama, a koje nam nude "čarolije koje deluju". Jedna od dve mogućnosti je prisutna. Oni ili uopšte ne rade i samo izvlače tud novac, ili rukuju odredenom snagom kojom su napunjeni. Kakva je priroda te sile i da li osobe koje prave amulet ili talisman stvarno znaju šta rade? Da li vrše mere opreza i vezuju niže aspekte pre nego što predu na magnetisanje višim aspektima? To su osnovne mere opreza koje sprovodi pravilno treniran okultista praktičar. Da li osobe koje prave talismane znaju ovo?

Zatim, neko kupi polovne knjige o okultizmu. Ko je bio njihov prethodni vlasnik i za koje svrhe su te knjige korišćene? Može se dogoditi da neko kupi novu knjigu koju je izdala neka okultna škola u propagandne svrhe. Ove knjige često su već magnetisane pre nego što dodu u prodaju, čime se formira magnetna veza između kupca i reda koji ju je izdao.

Nadalje, neko se može priključiti grupi a da je prethodno bio povezan sa drugom okultnom grupom čiji su kontakti sumnjive vred- nosti. Sve dok se ne obave valjane pripreme, ova će osoba unositi psihičku zarazu medu ostale članove grupe, koji zbog toga mogu imati neprijatnih iskustava.

Dobro se sećam saveta jednog iskusnog okultiste po čijem mišljenju su za sigurnost u okultizmu neophodne dve stvari: pravilni motivi i dobri saradnici. Uljuljkujemo se u lažnu sigurnost ako verujemo da su dobre namere dobra zaštita. Moj savet takozvanim studentima okultizma jeste da prizivaju Gospodara da im pošalje osobu koja će ih inicirati i neka se čuvaju bilo kakvog praktičnog rada dok nisu sigurni da je inicijator pronađen.

Ne mogu ovde ulaziti u mere opreza koje su potrebne u prakti čnom okultnom radu, kao ni u postupke koje treba sprovesti ako dođe do neželjenih pojava. Ukazaću samo na znakove po kojima se takvi konačni rezultati mogu prepoznati. To je sve što se može napraviti i što je neophodno u knjizi ove vrste. Inicirana osoba zna i bez mojih uput- stava šta mora da radi, a neupućenoj je potrebna pomoć jer ne može učiniti ništa. Za nju je dovoljno da zna kad joj je takva pomoć potrebna.

Ako stvari krenu loše tokom magijske ceremonije, dolazi do "kratkog spoja" psihičke energije i neko, bilo da je to operator ili najslabija osoba u grupi, može biti "nokautiran", kao da je dobio udarac od nevidljivog boksera. Kad ustane, biče potpuno ošamućen i veoma potresen. To će sigurno potrajati nekoliko dana, a možda i nedelja, pre nego što se oporavi. Nalaziće se u stanju potpune iscrpljenosti i snažne mentalne konfuzije, što će postepeno nestati. Ukoliko kod takve osobe nije prisutan neki organski poremećaj, kao što su nasledna mentalna nestabilnost, slabo srce ili artcrioskleroza, vremenom će doći do potpunog oporavka. Međutim, ako je neki od

69

spomenutnih poremećaja prisutan, mali su izgledi za potpuni oporavak. Takva osoba ne bi trebalo da učestvuje u okultnim eksperimentima. Ja lično ne veru- jem da će ikada nevidljive sile same, bez prisutnosti bilo kakvog fizičkog oboljenja, izazvati smrt ili trajnu nesposobnost. Osoba koja je sišla s uma zbog psihičkog šoka, doživela bi isto i da je preživela železničku nesreću ili bilo koje drugo drastično emocionalno iskustvo.

Ukoliko psihička atmosfera ne indicira drugačije, nije neophodno vršiti bilo kakva proterivanja ili sprovoditi mere opreza od opsesije, budući da se energija rasula kroz samo proživljavanje šoka.

U ranim danima mog bavljenja okultizmom razvila sam svoje snage vrlo brzo, jer sam u potpunosti oživela sećanja na prethodne inkarnacije a s njima i sposobnosti stečene u prošlim životima. Mnogo sam puta samu sebe snažno šokirala pre nego što sam savladala neku tehniku upravljanja nevidljivim silama. Nikada nisam pretrpela trajnu posledicu od svojih nezgoda, mada sam, priznajem, u slučaju iz kojeg su me spasli prijatelji, u velikoj meri izašla kao ruševina.

U početku moje okultne karijere jedna prijateljica mi je dovela neku devojku, svoju poznanicu, uverena da majka ove devojke, koja je bila vatreni student okultizma, vrši snažan uticaj na svoju ćerku.Majka je bila udovica i živela je sa ćerkom u blagostanju, ali kad god bi devojka našla prijatelja i pokazala bilo kakvu želju da napusti dom, majka je vršila neobične ludosti. Dolazila je noću u sobu svoje ćcrke i nad njenim krevetom crtala odredene znakove. Dejstvo svega ovoga na devojku bilo je veoma čudno. Osećala se nesposobnom da se oslobodi mentalne dominacije koju je majka imala nad njom i propadala je na najneobičniji način. Kad sam je videla, mada je bila u stanju da se kreće, izgledala je strahovito loše, poput žrtve gladi.

Sprovela sam psihičko ispitivanje i došla do zaključka da je majka radila uz pomoć bića koje je sama kontrolisala. Kako je do svega toga došlo u navedenom slučaju, ne znam, ali mi je jasno da su ovakve pojave u okultizmu česte. Odlučila sam da se pozabavim ovim slučajem, da prognam i, ako je moguće, uništim ovaj veštački elemental. Nalazila sam se izvan grupe s kojom sam obično radila, ali sam bila medu ljudima vrlo zainteresovanim za okultizam svake vrste i oblika. Zato mi nije bio problem da sakupim grupu koja će mi pomoći u radu.

Nisam nimalo strepila pred planiranom operacijom. Drugorazredan elemental, upravljan od žene koja poseduje samo iskustveno znanje magije, nije mi izgledao kao opasan protivnik. Do tada sam se upoznala s velikim delom prakti čnog okultizma, učestvovala u sličnim operacijama i posedovala neophodne formule. Tako sam krenula gradom obilazeći neke prijatelje, tražeći da mi pomognu u operaciji, a ostale da dodu i zabave se. Da budem iskrena, po svom ponašanju ličili smo na grupu dečaka koji su krenuli u lov na pacove.

70

Našli smo se na dogovorenom mestu i u odredeno vreme. Formirali smo krug i bacili se na posao. Metoda koju sam nameravala da upotrebim zahtevala je da napustim svoje telo, a grupa je u stvari bila tu da pazi na moje napušteno telo i spreči da se ne pozledi. Izašla sam u astral prilično lako, izvršila svoj zadatak i vratila se, osećajući se vrlo zadovoljno, jer to je bilo prvi put da sam radila potpuno sama, bez nadzora mog učitelja.

Kad sam počela da se vraćam fizičkoj svesti, što liči na buđenje iz anestezije, činilo mi se da u neposrednoj blizini prolaze teške mašine i da ležim na nečem vrlo neravnom. Otvorila sam oči i ugledala nešto smeđe kako se diže nada mnom, do ogromnih visina. Kad sam se sabrala, shvatila sam da ležim na podu stisnuta uza zid i da sam svojim telom pritisla nogu jednog nesrećnika. Čovek je bio čvrsto pribijen uza zid a koprcanjc njegove noge proizvelo je u meni osećaj vibriranja mašina. Ostali članovi kruga sporo i oklevajući pojavljivali su sc iza klavira, sofe i ostalih teških delova nameštaja. Upravo su, prvi put u životu, videli mali deo praktičnog okultizma, ali mi se činilo da im se nije svideo.

Kad sam izašla u astral i ostavila ih s mojim besvesnim telom, izgleda da su oživeli veliki deo fenomena u obliku zvonjave i drugih zvukova koji su dopirali izvan kruga. Da su ostali mirni, sve bi proteklo u potpunom redu. Me đutim, izgubili su glavu i razbežali se. Krug je bio probijen i ja sam počela da izvodim vratolomije. Savila sam telo u oblik luka i oslonjena na glavu i pete stigla, na način koji nikada nije objašnjen, u udaljeni deo sobe do noge jednog člana kruga koji. naravno, nije popravio situaciju.

Tada se dogodilo nešto čudno. Upravo smo se skupljali, verujući da je sve prošlo, kad je neka sila, čiju prirodu nikada nisam otkrila, iznenada jurnula oko kruga. Izgleda da je glavni udarac pretrpco jedan član grupe koji je preleteo sobu i na svoju sreću pao licem nadole u fotelju. Nakon ovog događaja proveo je bolestan tri nedcljc u krevetu.

Dok se sve ovo događalo, otac jedne devojke iz grupe se zabrinuo i dopešačio sa suprotnog kraja gradića da vidi šta je s njegovom ćer- kom. Kao u mnogim malim provincijskim gradovima, stanovnici su imali običaj da rano ležu. Kad je stigao, ispričao nam je da je, dolazeći ovamo, opazio nebrojeno mnoštvo osvetljcnih prozora i daje čuo plač decc duž čitave ulice.

Kad razmišljam o rizicima kojih sam se prihvatala i o uslovima pod kojima sam radila u tim prvim danima, čudim se da sam još uvek živa i zdrava, što važi i za mnoge moje prijatelje. Rečeno je da posebno Proviđenje čuva luđake, pijance i malu dccu. Mislim da mora postojati neko drugi ko čuva neiskusne okultiste i njihove prijatelje.

Možda će biti zanimljivo spomenuti rezultat operacije, koje sam se tako nepromišljeno prihvatila. Dcvojka se potpuno oslobodila majčine dominacije i

71

odmah počela dobijati na težini, tako da se ubrzo vratila u normalno stanje. Rezultat ove operacije bio je potpuno uspešan.

Sledeći vrlo neobičan slučaj opisan je u Okultnoj reviji od januara 1930. godine."Misteriozna smrt studenta okultizma, gospođice N. Fornario, privlači pažnju

autoriteta našeg vremena. Gospođica Fornario je pronađena kako naga leži na golom obronku usamljenog ostrva Jona. Oko vrata je nosila krst na srebrnom lancu, a pored njene ruke ležao je veliki nož. Tim nožem je na zemlji urezala veliki krst na kome je ležalo njeno telo. Gospođica Fornario je bila stanovnik Londona, a na Jonu je verovatno otišla s nekim ciljem vezanim za okultizam. Jedna od služavki u njenoj kući u Londonu navela je daje vlasnica primila pismo u kome se govori da neko vrši "strašan slučaj lečenja". Jedan novinski izveštaj aludira na "misteriozne priče o plavim svetlima koja su se vidcla na ostrvu u blizini mesta gde je nađeno njeno mrtvo tclo, kao i na priču o muškarcu s ogrtačem. Okultisti s ništa manjim zanimanjem očekuju svako moguće objašnjenje ovog slučaja."

Ništa zapravo nikada nije otkriveno, pa se o ovom slu čaju može samo nagađati. Ja bih dodala samo jedan detalj ovom kratkom ali jasnom članku Okultne revije. Na telu je imala ogrebotine.

Gospođicu Fornario sam intimno poznavala, a jedno vreme veliki deo rada izvodile smo zajedno. Neke tri godine pre njene smrti rastale smo se. Svaka je krenula svojim putem, nakon čega smo jedna drugoj izgubile trag. Bila je polu-Italijanka polu-Englcskinja, prosečne inteligencije, a bila je naročito zainteresovana za elementarne kontakte Zelenog zraka. Ovo njeno interesovanje bilo je toliko snažno da uz nju nisam mogla imati duševni mir. Postala sam nervozna i prestala sam da saradujem s njom. Nemam ništa protiv razumnog rizika. U stvari, čovek ne može očekivati da će postići išta vredno u životu ukoliko nije spreman na rizik. Međutim, "Mac" je, kako smo je zvali, išla u vrlo duboke vode. To se već događalo dok smo radile zajedno. Bilo je nesumnjivo da će nevolje doći pre ili kasnije.

Očito je da se nalazila na astralnoj ekspediciji sa koje se nikada nije vratila. Nije bila dobar subjekat za ovakve eksperimente jer je patila od oštećenja hipofize. Da li je bila žrtva psihičkog napada, da li je samo ostala u astralnom svetu suviše dugo, zbog čega se njeno krhko telo izloženo ciči zimi smrzlo, ili je samo zaspala u nekom od elementarnih kraljevstava koja je volela, slično Svinbernu koji je otplivao na pučinu, ko je u stanju da odgovori? Informacije kojima raspolažemo nisu dovoljne da se formira određeni sud. Ipak, činjenice su nepobitne i skepticima daju dovoljno hrane za razmišljanje.

Zaključujući ovo poglavlje, možda će biti dobro napomenuti da kad govorim o eksperimentima u ceremonijalnoj magiji, ne mislim na ritualno posvećenje. Ono spada u ceremonijalnu magiju jednako kao i crkveni sakramenti. Ali okultista, koristeći se svojim terminima malo slobodnije, ne misli na inicijalne rituale kad

72

govori o ceremonijalnoj magiji.Postoji čitavo mnoštvo inicijalnih ceremonija, ali su sve one tako uobličene da

deluju samo na duh kandidata. S druge strane, u tehničkom značenju reci, namena ceremonijalne magije je da deluje na duh prirode. Ove dve operacije, premda svaka ima nebrojeno mnogo formi, sasvim su različite po vrsti, a ciljevi i rezultati su im takođe potpuno različiti.

Medu ljudima zainteresovanim za popularni okultizam postoje snažne predrasude koje potiču od oštrih kritika gospođe Blavacki.Blavacka jc trenirana u istočnoj školi i posedovala je vrlo malo praktičnog znanja, ako gaje uopšte i posedovala, o unutrašnjim aspektima zapadnog okultizma. Nije bila majstor ni svojih metoda. Govorila jc s istočnjačkog gledišta i procenjivala je situaciju u zapadnoj ezoteriji kroz ono što jc videla na istoku, gde su Dugpa i slične sekte izopačili tantričku magiju.

U gustoj i materijalističkoj atmosferi zapada izuzetno je teško postići bilo kakve rezultate vredne spomena bez upotrebe nekog oblika ceremonije. Čak i teozofsko društvo, čiji jc ona utemeljivač, nesvesno je preuzelo zapadne metode, prihvativši katolički ceremonijal i slo- bodnozidarske inicijacije kao sporednu kapelicu za svoj glavni hram. Ova mešavina je izvor problema. Pokret "Povratak Blavackoj" može biti u stanju da unutar svojih redova proizvede mnogo čistije etičko i metafizičko učenje, ali mislim da sa sigurnošću možemo poreći kako on neće proizvesti nikakve praktične rezultate, svakako ne u Evropi.

Treba li izbegavati ceremonijalne metode zato što ponekad, u nestru čnim rukama ili pod nepovoljnim uslovima, one vode do kobnih rezultata? Treba li izbegavati moto-trke ili planinarenje, letenje ili istraživanje prirode radioaktivnih materija? Sve ove aktivnosti svake godine odnose ljudske živote. Postoji neopravdan rizik koji nijedna razumna osoba neće prihvatiti ako ga može izbeći, i opravdan rizik na koji mora biti spreman svako ko želi da izađe iz mase. Nije svaki sled- benik unutrašnje staze pogodan za ceremonijalni rad, kao što ni svaka osoba nije pogodna za upravljanje avionom. Međutim, postoje određeni ljudi, i muškarci i žene, koje prizvuk opasnosti podstiče da svu svoju hrabrost usmere na predmet interesovanja i njih ćemo uvek nalaziti u prethodnici velike avanture.

73

Diferencijalne dijagnoze

RAZLIKA IZMEĐU OBJEKTIVNOG PSIHIČKOG NAPADA I SUBJEKTIVNIH PSIHIČKIH SMETNJI

Psihizam, čest uzrok samozablude - Neočekivano brz razvoj studenta ponekad vodi do emocionalnih smetnji - Povratak bolnih sećanja minulih inkarnacija - Nalaze neiskusnih medijuma uopšteno uzimati s oprezom - Magnetizam adepta previše snažan za mnoge ljude - Prevare - Ludilo - Polni ciklus u vezi s mentalnom neuravnoteženošču - Primer cikličnog ludila - Najbolji test autentičnosti predstavlja ispitivanje motiva - Primer zabluda o proganjanju - Primeri stvarnih psihičkih napada u poredenju s lažnim - Potreba za oprezom u dijagnosticiranju.

Psihizam je, koliko god bio verodostojan, čest uzrok samozabluda. Psi- hik je osoba postojano vrlo senzitivna i sugcstibilna. Ove osobine su temelj njenih sposobnosti. Psihizam ne spada u deo normalnog razvoja osobe, barem ne medu Evropljanima. Govoreno jezikom pomorskog inženjera, psihik je "motor presnažan za svoj brod". On je zbog toga nestabilan i podložan silovitim emocionalnim reakcijama. Ova odstupanja u ponašanju obično povezujemo s umetničkim genijem. Ukoliko psihika ne trenira, disciplinuje, štiti i nadzire osoba koja razume njegovo stanje, njegov psihizam nikada nije pouzdan jer biva zapa- hnut svakim vetrom uticaja. Psihik i neurotičar su vrlo slični u svojim reakcijama na život, ali se neurotičar razlikuje od psihika po tome što, umesto da ima "presnažan motor za svoj brod", ima "preslab brod za svoj motor". Međutim, rezultat je isti - nesklad između sile i forme s rezultujućom nesposobnošću da se održi centralna, razumna i uprav- Ijajuća kontrola. Okultne tehnike su velikim delom usmerene ka postizanju kontrole nad različitim silama, kompenzovanju senzitivnosti psihika i njihovoj zaštiti od neželjenih impresija. Nikada nije dobro učiti osobu da otvara vrata nevidljivog sveta ako se u isto vreme ne podučava i kako da ih zatvori.

Kao što sam napomenula u uvodu, relativno retko čovek istražuje nevidljivi svet. Stvari liče na ono što je guscnica rekla Alisi za psa: "Ostavi ga na miru pa neće ni on tebe dirati." Ali, ako počnemo da proučavamo okultizam ili se čak u njega pomalo upličemo, pre ili kasnije postajemo izloženi osvarenju rezultata, naravno pod uslovom da sistem kojim se koristimo sadrži klice delotvornosti.

Kod osobe koja je tek zakoračila na stazu, put do uspeha je u početku obavezno spor i naporan. Lice koje je primilo inicijaciju u prethodnim inkarnacijama može obnoviti latentne psihičke moći tako brzo da postaje ozbiljan problem kako da

74

sačuva harmoničnu koordinaciju svoje osobe. Izuzetno je česta pojava da osoba koja prvi put dolazi u dodir s okultnim pokretom oseća psihičke smetnje. Ovo se ponekad pripisuje zlim uticajima, a ponekad zlim bićima. Nijedan od ovih zaključaka ne može biti tačan. Postoji i treća mogućnost, koja je odgovorna za najveći deo smetnji - sama činjenica da sves' postaje uznemirena nepoznatom silom. Setimo se samo koliko cesto možemo videti uzbuđeno i razdražljivo dete tokom prvih nekoliko dana letova- nja na moru. Ovo ne znači obavezno da je dete bolesno. Snažan vaz- duh, nova hrana i uzbuđenje koje izaziva nova okolina remete njegovu senzitivnu fizičku ravnotežu. Tako je i s neofitom na početku njegove okultne karijere. Vibracije na koje nije naviknut uzbuđuju ga i dobija napad okultnih probavnih smetnji. U oba slučaja postupak je isti - privremeno ograničenje ishrane koja je izazvala smetnje.

Sledeći uzrok psihičke uznemirenosti može ležati u delimičnom prisećanju na prošle inkarnacije, ukoliko one sadrže bilo kakve bolne epizode, posebno one koje su vezane za tajna učenja. Ulazak okultnih sadržaja u svesni duh vodi buđenju podsvesnih sećanja na slična iskustva iz prošlih života. Emocija koja je vezana za neko sećanje pojavljuje se nepromenjena pre pojave stvarne slike događaja. Ova nagovešta- vajuća emocija može se dugo vrzmati na pragu svesti pre nego što se slike dovoljno razbistre da bi postale opipljive. Ako je emocija koja se pojavljuje na horizontu bolna, u stanju je da prouzrokuje priličnu uznemirenost, i u odsustvu iskusnog savetnika može biti pripisana okultnom napadu ili psihičkoj percepciji zlih uticaja koji vladaju u okultnoj grupi u koju neofit ulazi. Pri izvođenju zaključaka iz psihičkih utisaka neiskusnog studenta, potrebno je biti vrlo oprezan jer je on pun strahova, poput dvogodišnjeg čistokrvnog konja.

S druge strane, instinktivne reakcije čistog i senzitivnog duha ne treba ignorisati. Postoje i takve stvari kao što su crne lože i zla braća. Ne smemo dozvoliti da nas nečije zapomaganje: "Vuk, vuk!" ostavi be- zosećajnim ili ravnodušnim. U svakom slučaju, žrtva pati od izlečivih neprijatnosti. Izuzetno je teško psihički razlučiti da li osoba koja se žali ima stvarne osnove za svoje osećaje, budući da će njegova sopstvena imaginacija napuniti njegovu sopstvenu atmosferu s pretećim misaonim formama.

Nije lako prepoznati da li su te misaone forme subjektivne ili objektivne. Najmudriji put jeste osloniti se na one dokaze koji su pogodni za objektivno ispitivanje, i raspitati se za prošlost odredene okultne grupe ili okultistc protiv koga su podignute optužbe. Međutim, podjednako je potrebno istražiti i istoriju osobe koja donosi takve optužbe. Ako je osoba ispunjena uzvišenim idealima, to još uvek

75

nije nikakav dokaz da razmišlja trezveno, da čisto i nepristrasno sudi ili da potpuno razume prirodu svojih iskaza. Osoba ne mora biti lažov da bi dala izjave koje su vrlo daleko od istine.

Sledeči faktor s kojim treba računati jesu hirovi seksualnog nagona osobe u kojoj je taj nagon potisnut. Razmotrimo primer žene koja, možda, više nije mlada, a kojoj prilike prvi put dozvoljavaju da sledi svoje sopstvene sklonosti. To je vrlo čest slučaj sa domaćicama koje treba da sačekaju smrt muža da bi mogle da krenu na željeni životni put. Ona počinje da se bavi okultizmom prema kome je oduvek mogla posedovati sklonosti i pridružuje se nekom društvu da bi ga proučavala, a moguće i da bi primila ritualnu inicijaciju. Voda tog kruga ljudi najverovatnije će biti osoba snažne ličnosti. Neiskusna, ljubavi gladna, pridošlica je očarana. Ritual je vrlo stimulativna stvar, a njegove je ce- ne anglo-katoličko sveštenstvo svesno. Žena, koja možda uopšte ne razume životnu stvarnost, postaje snažno uznemirena. Uplašena je i oseća da se približava nešto od kraljevstva Pana\ Obično će je njen instinkt prilično tačno voditi izvoru iz kojeg struje uznemirujući uticaji. Ona će nepogrešivo uperiti prst na magnetičnog muškarca, a retko će se dogoditi da uzme u obzir reakciju žene u prisustvu muškarca.

Ako se radi o ženi koja ne razume životnu stvarnost, optužba koju nosi obi čno će se odnositi na navodni hipnotički uticaj. Njoj nije jasno daje sama priroda hipnotizer. Ukoliko je to žena koja zna nešto o svetu, njena se optužba može odnositi na nepristojno udvaranje. Jedan letimičan pogled na takvu ženu obično je dovoljan da vam odgovori postoji li verovatnoća da optužba ima osnova ili ne. Retko kad je mlada i privlačna devojka, koja opravdano može biti zabrinuta, izvor ova kvih priča. Čudna je činjenica da se gotovo nikada ne događa da ovakav tužilac potraži utočište u begu ili preda stvar u ruke advokata. Ako se na kraju duge priče, pune mračnih nagoveštaja i neizrecivih aluzija, postavi pitanje: "Šta je on u stvari učinio?" - odgovor obično glasi: "Gledao me je prodornim pogledom".

Kad je neka od ovih priča ispričana, treba biti razborit i posvetiti mnogo više pažnje posmatranju ponašanja osobe koja ih je ispričala nego navodnim činjenicama. Ovo će obično pružiti mnogo vredniju informaciju. Najteža stvar na svetu jeste privoleti pravu žrtvu da govori. Žena koja širi priču svoje sopstvene sramote obično je prezrena, a pouzdanost njenog svedočanstva jc, u stvari, obrnuto srazmerna njenoj brbljivosti. Nemojmo zaboraviti da je za skandal, kao i za svađu, potrebno dvoje, a osoba koja priznaje grešku i zatraži pomoć da se vrati istim putem kojim jc zalutala, vrednija je pomoći od one osobe koja tvrdi daje dobra kao anđeo na nebu, gde nema ni ženidbe ni udaje.

Potreba za oprezom pri ispitivanju činjenica u optužbi nemorala toliko je velika

76

da sudovi neće prihvatiti svedočanstvo žrtve, čak ni pod zakletvom i unakrsnim ispitivanjem, ukoliko ono nije potkrepljeno dodatnim dokazima. Lekar podjednako dobro poznaje tu vrstu mentalnog stanja kao čest oblik mentalnog poremećaja, koji se čak i u udžbenicima naziva "ludilo stare devojke".

Mogla bih navesti gomilu primera kojima bih ilustrovala prethodne izjave, ali nam oni sa okultnog gledišta nisu dovoljno zanimljivi da bi opravdali svoje uključenje u ove stranice.

Ukoliko je vođa grupe žena, različite reakcije dolaze do izražaja, iako se radi o istim uzrocima. Generalno nije poznato da je sklonost jedne žene prema drugoj, u stvari, zamena za normalnu ljubavnu vezu. Ovo dokazuje činjenica da se devojka koja ima mnogo obožavalaca ili žena koja je srećno udata nikada ne upušta u sentimentalnu vezu sa drugom ženom. U ovom slučaju, kao i u normalnoj heteroseksualnoj vezi, "pakao ne poznaje bes prezrene žene". Ovo iz očitih razloga ne može nositi optužbe nedoličnog ponašanja. (I sama sam jednom bila optužena, od strane izvesne žene, da sam maskirani muškarac i da je pokušavam zavesti, u šta su neki i poverovali.) Optužba u ovakvim slučajevima obično uzima jedan od sledeća dva oblika, čija suština glasi: 'Ti me ne voliš, zato si okrutan. Sa mnom se loše postupa." I naj- neverovatniji primeri se iznose da bi se potvrdila ova optužba. Ili. "Ti me ne voliš i zato te mrzim. Privlačnost kojom me vezuješ je hipno- tička." U procenjivanju ovih optužbi treba imati na umu da trenirani okultista, naročito ako je visokog ranga, poseduje izuzetno snažnu magnetnu individualnost, što može prouzrokovati nemir kod bića nc- naviknutih na psihičke sile visokog napona. Osoba koja je zrela za psihički razvoj vrlo brzo će razviti svoju višu svest u atmosferi posve- ćenika visokog ranga, dok za osobu koja na to nije spremna ovo može biti duboko uznemirujuće. Adept koji dopusti neprikladnim osobama da udu u njegovo magnetno polje vredan je prekora zbog pomanjkanja diskriminacije i diskrecije, mada se zapravo ne može teretiti za zloupotrebljavanje okultne snage. On nenamerno zrači silu i u tome ne može sebi pomoći. Veliki adept i uvek žive u usamljenosti, ne samo zato što im je potrebna za rad već i zato što je njihov uticaj na napri- premljene osobe takav da u njima proizvodi suviše snažnu reakciju, zbog čega bi završili na krstu ili s čašom otrova.

Ne smemo biti neoprezni prema činjenici da se kod osobe koja nam dolazi s dugom pričom o okultnom napadu i traži pomoć, posebno finansijske prirode, može jednostavno raditi o "razbacivanju s neverovatnim pričama", i da se treba koristiti istom diskriminacijom kojom bismo se poslužili prilikom slušanja neke druge "nesrećne priče", pokušavajući da razlučimo vredno od bezvrednog. Poznavala sam čoveka koji je dopustio tobožnjem adaptu, koji je navodno pretrpco okultni napad, da nade utočište u njegovom ateljeu. Kad se nakon kraćeg odsustva dotični vratio, zatekao je lažnog adepta kako prodaje nameštaj da bi mogao da kupi piće. Ovo nas

77

navodi da poverujemo kako su jedini duhovi koji su na bilo koji način bili povezani s njegovim nevoljama ušli u atelje u bocama.

Pritužbe na okultni napad mogu imati svoj izvor i u varkama ludila, što ne mora obavezno dovoditi u pitanje činjenica da se može naći i druga osoba koja će dati potvrdno svedočanstvo. Postoji neobičan oblik ludila, poznat psihijatrima pod nazivom folie de deux y u kojem dve osobe, intimno povezane, dele iste obmane. U takvim slučajevima jedna je obično stvarno luda, dok je druga histerična, pa putem sugestije postaje prožeta istim zabludama. Upotrebila sam zame- nicu ženskog roda jer je ovaj oblik ludila redak kod muškaraca. Najčešće se pojavljuje između dve sestre ili dve žene koje žive zajedno.

Postoji i druga zamka na koju neiskusni moraju dobro paziti u svom opštenju s osobama koje se žale na okultni napad. Ludilo se može pojavljivati povremeno, pri čemu se napadi akutnog ludila sme- njuju s periodima potpuno normalnog ponašanja. Uvek treba imati na umu da bi se ovaj periodični aspekt mogao pojaviti kod žena, kod kojih svaka prirođena nestabilnost postaje jako pojačana za vreme

Ludilo dvoje ljudi.mescčnih perioda, u klimaksu, za vreme trudnoće i, u stvari, u svakom periodu u kom je seksualni život aktiviran, bilo emocionalno ili fizički. Takode je dobro imati na umu da u patološkim slučajevima periodičnost ženske funkcije može biti znatno poremećena.

Jednom sam prilikom u vezi s tim dobila dobru lekciju, koja ukazuje na potrebu za oprezom. U jednu od kuća naše zajednice primili smo izvesnu ženu, čiji je muž, vrlo poznata osoba iz javnog života, odbijao da živi s njom. Kako mije rečeno, izvršio je nekoliko pokušaja da prekine s njom, zapretivši joj da ima dokaze o njenom ludilu, bude li ga ona na bilo koji način u tome kočila. Ove činjenice potvrdila je i grupa prijatelja koji su poznavali i muža i ženu. Primila sam dotičnu gospodu na mcsec dana i posmatrala je, ne bih li videla postoji li išta što potvrđuje optužbe o njenom ludilu. Budući da ništa nisi m uočila, prihvatila sam se njenog slučaja. Međutim, sedme nedelje usledile su nevolje. Dospela je u stanje snažne uzbuđenosti i izjavila da ju je iz- gladnjavala i maltretirala osoba koja je, za vreme mog odsustva, bila odgovorna za kuću. Sedam nedelja kasnije napad se ponovio. Tada je izjavila da zli uticaji izviru iz određenog ormana u njenog sobi. a po kući se kretala u krajnje neprikladnoj odeći, izgubivši u potpunosti samokontrolu. I ovaj je napad prošao za nekoliko dana. Na kraju se ispostavilo da je patila od hronične upale slepog creva koja je zahvatila i desni jajnik, a dok bi se odvijala njena izuzetno neredovna menstru- acija, nekoliko dana bi silazila s uma. Situacija je bila jako otežana činjenicom što je u medumenstrualnom razdoblju delovala potpuno

78

razumno. Napustivši kuću naše zajednice, širila je o nama potpuno iste priče kao ranije one o svom mužu. Potpuno ludilo mnogo je manji problem za društvo od graničnih slučajeva, koji zahtevaju postupak s krajnjim oprezom i koji mogu prouzrokovati mnogo nevolja.

Kad se ludilo jednom dovoljno razvilo, svako ko je doživeo neko iskustvo s luđacima neće imati poteškoća u njegovom prepoznavanju. Svaku vrstu ludila karakterišc određeni izgled lica, pa čak i hod. Međutim, nije tako jednostavno, čak i za stručnjake, propoznati ludilo u njegovim početnim stadijumima. Luđaci su krajnje uverljivi i, ukoliko pokupe nešto iz žargona okultista ili spiritualista, mogu izneti za sebe vrlo sigurne i čvrste argumente. Čak i iskusan psihijatar mora vršiti posmatranje slučaja da bi utvrdio da li se radi o stvarnom ludilu ili ne.

Na ovom polju, u kom su stručnjaci često u dilemi, šta da radi običan čovek kad se suoči sa slučajem koji pobuđuje njegove sumnje? Od njega se ne može očekivati da prepozna ludilo, ali bi mu zato njegov zdrav razum trebao biti dovoljan da prepozna duševno zdravlje. Drugim recima, neka odgodi izricanje suda na osnovu navodnih činjenica i koncentrišc se na pitanje motiva. Tu će naći najbolji indikator. Ako osoba ne može da ponudi nijedno valjano objašnjenje razloga napada koji je navodno nad njom izvršen, niti zna njegov uzrok ili poreklo, možemo po svoj prilici biti sigurni da se radi o proizvodu njegove lične mašte.

U jednom slučaju, koji mi jc dopao ruku, kad su zatražili moju pomoć, žrtva je izjavila daje progonjena telepatskom sugestijom! Na moje pitanje ko šalje te sugestije, dotični je odgovorio da neki iz sused- nog stana običavaju da sede u krugu i koncetrišu se na njega. Kad sam ga zapitala šta ih navodi da to čine, nije bio u stanju da odgovori. I na pitanje kako zna da oni to rade, odgovor je izostao. Samo je ponavljao da oni to čine, mada je priznao da nikada nije bio u njihovom stanu i da, u stvari, nikada nije s njima čak ni razgovarao osim što bi izjutra na stepeništu izmenjali pozdrav. Ovde je odmah bilo vidljivo da nije postojao nikakav razuman motiv koji bi mogao podstaći te ljude da ga progone, opterećujući time sami sebe. Ako je iko ikada pokušao neki eksperiment s telepatskom sugestijom, znaće kako intenzivnu koncentraciju ona traži i koliko je to u stvari težak posao. Nije moguće ni zamisliti nekoga ko bi prihvatio da taj napor preuzme na sebe u dugom vremenskom periodu bez nekog zaista čvrstog motiva. Čula sam, međutim, o dobro dokumentovanom slučaju žene, koja je bila u ljubavnoj vezi sa oženjenim muškarcem i koja jc na ovaj način napadala njegovu suprugu. Lično sam upoznata sa još dva takva slučaja, u kojima je izvestan muškarac koristio telepatsku sugestiju da bi izmamio potpise na čekovima i dokumentima. Dotični je izvesno vreme bio poznat u transcendentalnim krugovima po, kako su to novine grubo nazvale,

79

"molitvenoj trgovini", kao i u Sitiju , po svojim nastojanjima da dođe do zlata iz mora. Pre nego što bi očekivani posctilac stigao na ugovoreni sastanak, spomenuti bi seo i konccntrisao se na njega. Ovako vršen uticaj bio je toliko jak da je čak jedan moj poznanik napustio posao jer je osećao suviše snažan mentalni uticaj. Iz istog razloga jedan drugi čovek je dao otkaz u odboru jedne od njegovih kompanija.

U oba ova slučaja nc treba ići daleko da bi se pronašao valjan motiv za mentalni napad. Uporedimo li poslednja dva slučaja s prethod-

Deo Londona i nekih drugih velikih gradova u kojem su smeštene najpoznatije banke i najveća trgovačka

preduzeća.

nim, razlika sc odmah može uočiti. Treba, međutim, biti jednako oprezan da u određenom slučaju, s kojim se sretnemo, ne donesemo prebrz zaključak kako je sve u redu, kao što ne treba ni da prihvatimo nečije iskaze bez dubljeg razmišljanja. Nadalje, kad radimo sa osobom koja je očigledno mentalno neuravnotežena i koja tvrdi da je psihički napadnuta, uvek treba imati na umu da mentalna neuravnoteženost može biti prouzrokovana psihičkim napadom. Život je u najboljem slučaju čudan, a mnogo toga što se čini čudnijim nego inače, može se dogoditi onima koji se kreću u okultnim krugovima.

NEOKULTNE OPASNOSTI OD CRNE LOŽE

Veza crnih loža s podzemljem - Vrste zločina obično vezanih za cme lože - Neophodne mere opreza - Karakter i prošlost okultnih učitelja - Časopis "Istina" - Učena - Nedopušteni uticaj - Droge - Nemoral - Opasnost za mladiće - Ljudska žrtva - Prevratnička politika - Znakovi cme lože.

Premda činjenice, razmotrene u prethodnom poglavlju, treba da nas učine krajnje opreznim u odmeravanju nečijih iskaza, ne smemo smetnuti s uma činjenicu da svako stado ima crnu ovcu i da bratstvo koje je osnovano s najboljim namerama može iz čiste nepažnje, kroz neznanje ili greške svojih voda, skrenuti na levu stazu. Savršeno bezazleni ljudi ulaze u bratstvo dok se ono još nalazi u procesu skretanja i, mada ono još nije postalo stvarno crno, mogu se naći u neprijatno prljavim vodama, pa i kad one nisu zaista opasne.

Ezoterične opasnosti biće u svim pojedinostima proučene u narednom poglavlju. Na ovom mestu pažljivo ćemo razmotriti spoljne opasnosti koje mogu nastati s one strane hramske zavese. Ljudska je priroda gotovo ista gdc god je sreli i pokazuje malo originalnosti u izboru svog puta do pakla. Moglo bi se pomisliti da se u knjizi

80

kao što je ova nije potrebno doticati ovih pitanja. Međutim, da bi knjiga poslužila svrsi kojoj je namenjena, neophodno je to učiniti iz tri razloga. Prvo, jer veći dco studenata tajnih učenja čine žene, koje čak i u ovom prosvećenom vremenu obično ne poznaju život podzemlja, a crne lože ih vode ravnim i tesnim putem u zemlju razbojnika i polumondena, potpuno nezavisno od ostalih njihovih mana. Drugo, poznavanje ovih činjenica je bitno za diferencijalne dijagnoze. I treće, okultne snage se neretko koriste za postizanje čisto svetovnih ciljeva. Zato, kad je pitanje običnog kriminala vezano za okultnu organizaciju, problem može biti otežan dodatnim metodama koje pripadaju drugom planu realnosti.

Uvek moramo imati na umu da tajno društvo ne mora nužno biti osnovano u svrhu izigravanja zakona. Ono može biti formirano za izvanredno čiste ciljeve, a biti iskorišćavano od strane zlotvora radi lične koristi. Zbog tajne prirode svojih delovanja, organizacija oblika tajnog društva podesna je za razne oblike kršenja zakona.

Dobro je poznato da je jedna okultna organizacija bila upletena u trgovinu drogama, dok je druga izrešetana odvratnim porocima. Treća se srozala u ono što bismo gotovo mogli nazvati javnom kućom, čiji je voda bio vešt aborter. Druge su bile upletene u subverzivnu politiku. Oni koji se priključuju nekom bratstvu bez ozbiljnog proveravanja kuda idu i bez ispitivanja podataka o onima koji su u njemu, mogu se naći upleteni u neku ili sve te nevolje.

Iza zavese tajnosti, čuvane impresivnim zakletvama, može se mnogo toga dogoditi. Stoga je neophodno da se osoba najpažljivije in- formiše o karakteru, akreditivima i prošlosti voda određene organizacije.

Ukoliko ove informacije nisu lako dostupne, nešto s tim bratstvom nije u redu. Misteriozni stranac, koji je upravo stigao s istoka ili s kontinenta', što je vrlo neodređena adresa, verovatno je varalica.

Ako sc neko sretne s poteškoćama pri ispitivanju prošlosti navodnog adepta, informacija sc može dobiti od poznatog časopisa Truth (Istina), čija je adresa: Carteret Street, S. W. I. London. Truth je prvobitno formiran da razotkriva zloupotrebe u finansijskom i javnom životu. Zbog toga poseduje "crnu listu" osoba koje je bolje izbegavati. On je pošten i neustrašiv u svom radu, i nije ničiji progonitelj niti zaštitnik. Drži otvorene oči nad poljem okultizma a šarlatane izlaže ruglu. Za svoju aktivnost prima zahvalnost i podršku svih onih koji se u srcu zalažu za religiju mudrosti.

Osoba koja ude u zloglasno bratsvo najčešće sc izlaže opasnosti da bude primorana da daje veće sume novca nego što to može bez većih odricanja činiti. U tu svrhu koriste se stare provercnc i delotvorne metode - prevara i učena - pri čemu se ovaj drugi oblik neprijatnosti najčešće pojavljuje u crnim ložama. Jedini lek u svim tim slučajevima jeste prijaviti stvar policiji. Prvo, to je vaša dužnost kao građanina,

81

kako ne bi i drugi postali žrtva poput vas. Drugo, ako tako ne postupite, vaši progonitelji neće vas ostaviti na miru sve dok vas potpuno ne iscede, pa čak ni tada ako vas mogu upotrebiti kao oruđe za nove učene. Ako ucenjivaču dajete novac, nikada ga se nećete osloboditi. U tom slučaju vi ga ohrabrujete i podstičete da ponovo traži nove

Kontinentom Britanci nazivaju ostali deo Evrope (bez V. Britanije).

svote novca. Budete li delovali brzo i odlučno, ubrzo ćete se osloboditi i svojih nedaća.

Tražiti novac pod pretnjom je uccna, a prisiljavanje na bilo koji vid aktivnosti takode je kriminal. Bilo kakvi ugovori ili dokumenta potpisani pod pretnjom nisu ispravni i punopravni. Pretnje ne moraju nužno biti brutalne i otvorene, kao npr. uperen revolver. Sve što vas prisiljava protiv vašeg slobodnog odlučivanja smatra se pretnjom. Na pri- mer, pretpostavimo da vam je saopšteno, naravno zaobilazno, da se, ukoliko ne pristanete da dajete doprinos nekoj organizaciji, može razglasiti kako se zanimate za okultizam, što vam može pričiniti neprijatnosti u odnosima s rođacima ili s vašim poslodavcem. Ovo bi u očima zakona bila uccna. Pretnja je, u stvari, svaka aktivnost koja putem straha utiče na ljude.

Pogledajmo sada šta je najbolje učiniti ukoliko nam neko preti. Rctko kad je mudro odgovoriti na prclnju pretnjom. Najbolji je odgovor - razmisliti i videti šta se može učiniti, zatim poći odmah do najbliže policijske stanice i ispričati sve što se dogodilo. Možete biti sigurni da će vas primiti uslužno i ljubazno i sve učiniti da vam pomognu, čak i ako niste bili potpuno nedužni. Ako ste došli u policiju i iskreno prikazali svoju situaciju, popularno rečeno ako ste došli "da svedočite u korist države", i vlasti će se zauzeti kako bi vas zaštitile.

Ne budite zaplašeni činjenicom da ne možete izneti nijedan drugi dokaz protiv ucenjivača koji vam ide u prilog. U policiji će možda reći da ne postoji dovoljno dokaza za izdavanje naloga za hapšenje. Upr- kos tome, oni će izvršiti istragu, a već sama činjenica daje policija predu- zela ispitivanje biće dovoljna da zaplaši ucenjivača, koji će verovatno obezglavljeno pobeći iz zemlje. Pri tome neće razotkriti ono što je pretio, nego će ići dok mu jc put još slobodan. Štavišc, on će biti pod prismotrom čim tužba ude u policijsku arhivu. Nakon toga može biti pod- neta i druga tužba, ako nije već i ranije neka priložena, čime mreža počinje da se steže.

Uvek imajte na umu da se ucenjivač mnogo više plaši razotkrivanja nego vi, jer ma kolike neprijatnosti mogu čekati vas, on se treba čuvati duge robije kao i bičevanja ukoliko se radi o teškom slučaju. Pravovremena opomena na ove posledice čini čuda kod potencijalnih ucenjivača.

82

Ne treba vas pokolebati ni strah od iznošenja vaših li čnih nedostataka. Priroda optužbi podignutih protiv vas od strane ucenjivača nikada neće biti spomenuta. Niste vi taj koji se ispituje i vaš identitet neće biti otkriven. Bićete predstavljeni kao gospodin A ili gospođa B.Daleko od toga da će se s vama postupati kao sa zločincem ili da će prst prezira biti uperen na vas. Naprotiv, na vas će se gledati kao na osobu koja obavlja društveno korisnu aktivnost i vlasti će uložiti sav napor da vam se položaj olakša. U sadašnjem trenutku vlasti ulažu velike napore da se šatre gnusan zločin, a sudije izriču primercne presude i štite tužitelja u svakom pogledu, kako bi ih ohrabrili i tako naveli i druge osobe da jednako postupe.

Međutim, nezavisno od bilo kakvog oblika prisile, neoprezne osobe mogu, dok su još pune entuzijazma ili očarane novim otkrićem, dati znatno više novca nego što su kadre bez velikih odricanja uštedeti. Mogu doslovce sve što imaju staviti na oltar, a kad ih kasniji dogadaji otrezne, zažale zbog onog što su učinili. U mnogim takvim slučajevima sposoban advokat može pribaviti povrat novca. Sudovi n< gledaju blagonaklono na preobilna davanja "pokretima".

Samo se po sebi razume da nijedna pravilno vodena organizacija neće pristati da poveća svoj kapital na štetu jednog od svojih članova. Ona se, naravno, mora štititi od hirovitosti i pakosti, kao i mentalnih mahinacija osoba koje novčanim prilozima nastoje da steknu uticaj- nost. Naša je navika, u Društvu unutrašnje svctlosti, uvek bila da insistiramo na tome da se svaka žena koja je nameravala dati veliku svotu novca prethodno konsultujc sa svojim finansijskim savetnikom prc nego Što to učini. Iz tog razloga, za proteklih sedam godina odbili smo da primimo više od dvadeset i pet hiljada funti i nikada nismo zažalili što smo tako postupili. Snaga okultne organizacije ne leži na fizičkom planu.

Dobro je poznato da postoje različite droge koje se mogu koristiti za podizanje svesti i izazivanje privremenog psihizma. Možda nije toliko poznato da većina tih droga spada pod kontrolu zakona o opasnim drogama, zato njihovo nabavljanje ili samo posedovanjc, osim za zakonitu upotrebu, može dovesti pojedinca pod udar krivičnog postupka, a u tome su vlasti krajnje budne a sudovi vrlo strogi.

Svi posvećcnici desne staze slažu se da je podizanje svesti uz pomoć droga opasno i pogubno za zdravlje čoveka. Ima istraživača koji iz opravdanih razloga žele da vrše eksperimente, ali ne znam nijedan opravdani razlog za navikavanje na droge. U svakom slučaju, ukoliko se takvi eksperimenti vrše, potrebno je da ih nadzire kvalifikovani medicinski praktičar koji će moći da spreči katastrofu, odnosno stručno postupi ako do nje dode. Droge koje menjaju stanje svesti takodc loše deluju na srcc, <oje nije uvek zdravo kako bi trebalo biti. Nadalje, sastav retkih droga nije standardizovan i jako varira. One obično sadrže razne nečistoće koje znaju da budu

83

neobično toksične. Od nezgode da u rukama neočekivano i na neobjašnjiv način imamo les. gora je samo mogućnost da smo sami postali leš. Obc mogućnosti mogu se desiti osobama koje počinju da eksperimentišu s drogama "koje oslobađaju nosače duha".

Moralu čovećanstva, sa stanovišta puritanaca, nedostaje mnogo toga što je poželjno, a okultnim organizacijama, budući da egzistiraju na rubu boemije. nedostaje još više toga što je poželjno. Nekolicina najboljih, pošto tvrdi daje okultizam u suštini religija, drži svoj standard na visokom nivou. Ostatak je blagoslovcn kaleidoskopskom kolekcijom duhovnih drugova. Ovde to ne treba da nas se tiče. Ukoliko ljudi žele da se otmu pritisku javnog mnjenja, to je njihova stvar. Ovde nas, takođe, trenutno ne zanimaju ni okultne zloupotrebe polnosti, koje će zahtevati detaljnu obradu na za to prikladnijem mestu. Sve što na ovom mestu treba da razmotrimo jeste čisto normalni oblik nemoralnog života koji se kamuflira izgovorom da se radi o okultizmu. Videla sam mnogo takvih slučajeva. Voda jedne grupe sistematski je zavodio svoje učenike pod izgovorom da to spada u deo njihove inicijacije, što je grupa prihvatila u duhu najčistije samopožrtvovanosti. Kod nekih drugih, koji nespretno plove protiv vetra, vrlo su česta "zaljubljivanja", nakon kojih slede nervni slomovi. Nije gotovo ni potrebno spomenuti da ovakve metode uopšte nisu deo desne staze. Iznenađuje u kolikoj meri žene najviših ideala, žene iz uglednih porodica i široke kulture mogu biti nagovorcnc da prihvate takve teorije i praksu. Lako se može zamisliti opasnost od članstva u takvoj grupi za mlade devojke i naivne žene.

Često sam bila optuživana da sam uskogruda u svom stavu prema grupama koje dopuštaju ovakve stvari. Međutim, ccna u ljudskoj patnji je toliko velika, a opšte kvarenje morala toliko gnusno, da se svaka tolerancija opasno približava cinizmu.

Možda nije toliko poznato da je opasnost od iskvarivanja morala de čaka i mladića u crnoj loži jednaka kao i za žene. Već se desilo mnogo gnusnih slučajeva, kako kod nas tako i u svetu, u kojima je morala da interveniše i policija.

U drevnim vremenima i medu primitivnim narodima ljudska žrtva je bila čest događaj vezan za okultnu praksu. U istočnoj Evropi ona nije nepoznata čak ni u današnje vreme. Dečja priča o Plavobradom vuče svoje poreklo iz prakse zloglasnog Žila de Rea, maršala Francuske, prijatelja Jovanke Orleanke, koji je zbog svojih magijskih eksperimenata poklao nebrojeno mnoštvo dccc i mladih. Nikada nisam čula da se takav događaj desio u Engleskoj, mada je u više navrata izSjedinjenih Američkih Država izveštavano o neobičnim ubistvima za koja se sumnja da su bila ritualna. Međutim, u nedostatku prikladne informacije, nemoguće je doći do konačnog zaključka. Nedavno mije u ruke došla knjiga o magiji, štampana za privatan krug čitalaca, u kojoj stoji da je idealna krvna žrtva muško dete.

Optužba o prevratničkim aktivnostima jedna je od čestih koja se pripisuje

84

okultnim pokretima. Postoje stvarni činioci koje treba imati na umu pri ispitivanju istinitosti ovih optužbi. Prvo, okultni pokret nije homogen. On je potpuno neorganizovan. Najbolje se može uporediti sa stanjem u Engleskoj pre nego što su je osvojili Norman i. Prilike u različitim grupama i udruženjima jako variraju, i što je istina zajedno, ne mora biti istina i za drugo. Nema sumnje da su razne organizacije, u različitim epohama, bile upletene u politiku. To svedoči i ve/.a Teozof- skog društva s indijskim političkim pokretima. Međutim, treba imati na umu da oni koji su revolucionari za jednu generaciju, za drugu generaciju su reakcionari. Na kraju, politika je stvar uvercnja. Može se dogoditi da se za ljude s kojima se ne slažemo na kraju pokaže da su u pravu. Moje je lično mišljenje da okultna bratstva postupaju krajnje nerazborito kad se mešaju u politiku. Razloge sam navela u svojoj knjizi Razboriti okultizam (Sane Occultism). U njih ovde neću ulaziti pošto nisu bitni za sadržaj ove knjige. Međutim, budući da se narod od pradavnih vremena udruživao radi političke akcije i da to naš zakon dozvoljava, nemamo tome šta prigovoriti. l judi koji se priključuju organizaciji osnovanoj radi političkog delovanja čine to s otvorenim očima i verovatno radi cilja zbog kojeg je organizacija i osnovana. Razlozi za prigovor javljaju sc kad organizacija nije osnovana u političke svrhe, a kad sc njene vode naknadno, bez konsultovanja ili barem informisanja svojih pristalica, počnu baviti politikom. Oni to čine radi lične koristi i u tu svrhu počinju da se služe svojom organizacijom. Na taj način uvlače svoje sledbenikc, bez njihovog pristanka, u svakojake moguće komplikacije, a novac koji od njih skupljaju za određenu svrhu počinju da koriste za ciljeve koje davaoci nisu imali u vidu.

Možemo se pitati za koje sc ciljeve, u današnje vremc, prevratnici mogu služiti okultnim organizacijama. Lično znam za slučajeve u kojima su ih koristili ili pokušavali da koriste za primanje pošte ljudi čija je korespondencija bila kontrolisana. Jednom sam i sama bila zamoljena da osobi koja je bila deportovana i koja se nameravala vratiti pod lažnim imenom dozvolim da prebiva u jednoj od kuća naše zajednice kao jednom od njenih članova. Za tu uslugu bilo mi je ponuđeno nekoliko stotina funti. Naravno, ovaj slučaj prijavila sam vlastima.

Problemi koje smo razmotrili u ovom poglavlju nisu specifični samo za okultna bratstva, već su česti u svakoj organizaciji koja ne vrsi diskriminaciju prilikom prijema članova. Organizacije koje skupljaju članove putem oglasa svakako moraju primiti sve pridOšlice. Razvrstavaju ih prema kasnijim iskustvima, od kojih neka u suštini mogu biti vrlo sumnjiva. Niko ne može kriviti organizaciju ako je slučajno primila u svoje redove crnu ovcu, ali joj se može prigovoriti ako takvu zadržava.

Loža sumnjive beline lako se može prepoznati po ljudima koji joj pripadaju. Oni se najbolje mogu opisati kao otrcani avanturistički tipovi s nešto malo otmenosti i s čestom sklonošću ka grubom obliku scnzacionalnosti. Prave crne lože pažljivo su čuvane, kao i bele lože visokog stepena, i nikoosim njenih članova nema pristup u

85

njih. Ozbiljan student crnog okultizma traži znanje i magijske eksperimente. One ne rasipaju svoje znanje na početnicima. Onaj ko odluči da ude u crnu ložu, nakon naukovanja u predvorju bele lože, čini to s otvorenim očima jer je iskustvo njegov učitelj. Takve osobe ne zaslužuju mnogo sažaljenja ukoliko dožive bolno iskustvo. Osoba kojoj bih želela pomoći je osoba koja je žrtva, a ne onaj ko je upao u sopstvenu jamu. Muškarac ili žena koji odbijaju siguran hod stazom inicijacije, birajući nagao uspon, moraju biti spremni na bolno prizemljenje.

Svaki zahtev za velikom svotom novca treba uvek smatrati opasnim znakom. Jedan od nastrožih uslova u inicijaciji jeste da se okultno znanje nikada ne sme prodavati ili koristiti za sticanje lične koristi. Poznajem okultistu koji traži trista funti za jednu od inicijacija koje deli. On će je dati svakome ko plati tih trista funti. Po mom mišljenju, osoba koja da trista funti i zaslužuje inicijaciju koju namerava da primi.

Loš znak je takode i kad se okultista razbacuje znacima i čudima pred neiniciranom osobom. Nijedan pravi adept nikada to neće učiniti. Osoba koja čita vaše prošle inkarnacije, opisuje vašu auru, koluta očima, trza se i daje vam poruku vašeg Učitelja čim se s vama upoznala, osoba je koju treba izbegavati.

Što bolje upoznajem okultni pokret, to postajem zapanjenija onim što ljudi mogu reći i učiniti bez poslcdica po sebe. Prosečna osoba gubi tlo pod nogama kad dode u kontakt s psihičkim sadržajima. Ona obično prolazi tri faze. Prvo, misli da je sve to praznoverje i prc- vara. Drugo, kad jc njegov skepticizam slomljen, počinje da veruje u sve. Treće, ako ikada dospe tako daleko, uči se razlučivanju i upoznaje razlike između crnih, belih i glupih bratstava.

PSIHIČKI ELEMENT KOD MENTALNIH SMETNJI

Ličnost, individualnost i reinkarnacija - Tri velika instinkta - Histerija - Neurotičar - Organski ludila - Endokrine žlezde - Krv - Susret s nevidljivim svetom - Kalmlističko poimanje nevidljivih kraljevstava - l'&zfl M/o/a 5 ludilom - 5wctf // vez/ sa sferama - Psihizam prihopata - Zajedničko tlo psihologije i okultizma - Okultne metode za rad s ludilom - Opsednutost.

U prethodnom poglavlju videli smo da nervna i mentalna neuravnoteženost mogu stimulisati psihički napad, pogotovo ako je subjekat upoznat s okultnom terminologijom. Moramo takodc razmotriti i udeo koji psihički napad igra u izazivanju nervnih i mentalnih smetnji. Pre no što se upustimo u ovaj dco naših studija, moramo dati kratko objašnjenje prirode nervnih i mentalnih smetnji i razlike medu njima. Nećemo ići u akademska proučavanja, budući da ove stranice nisu

86

pisane za ortodoksnog profesionalnog psihologa koji ima na raspolaganju obilje udžbenika, već za osobu koja se prvenstveno zanima za okultizam i koja je počela da proučava ovu gradu neopremljena stručnim izrazima psihologije i psihofiziologijc, dve nauke čije je barem radno znanje krajnje potrebno pri bavljenju praktičnim okultizmom.

Za vreme inkarnacije duša je sazdana na temeljima osobina višeg Ja, ili Individualnosti, što je besmrtni duh koji se razvija tokom evolucije. Duša je, stoga, deo ličnosti - jcdinica inkarnacije - čije postojanje započinje rađanjem i završava se smrću. Njene sadržaje apsorbuje Individualnost koja se na taj način razvija.

Duša je u suštini organ prilagodavanja okolini. Ukoliko se ta prilago đenost poremeti, javljaju se neurotske i histerične smetnje. Svako živo biće je kanal za struju životne sile koja izlazi od Logosa, Kreatora univerzuma. Ova se struja grana na tri glavna kanala koja poznajemo kao tri velika prirodna instinkta. To su instinkt samoodržanja, reprodukcije i socijalni instinkt. Oni su glavne pokretačke opruge u našem životu. Pritisak samog života deluje na njih. Ako je pritisak veći od onog koji opruge mogu kompenzovati (iako je njihova moć kompen-zacije znatna), postaju nalik vodenim strujama čiji su kanali začepljeni i koje preplavljuju, stvarajući močvaru od okolne zemlje.

Emocija je subjektivni aspekat instinkata. Treba reći da emocijc osećamo kad instinkt deluje. Svaka emocija koju proživljavamo može se pripisati nekom od instinkata. Naša ogorčenost zbog tuđeg klevetanja ima svoje korene u instinktu samoodržanja. Naša ljubav prema umetnosti vuče korene iz instinkta ljubavi, lepote i stvaralačkog izraza, koji, u njegovom najnižem luku, nazivamo seksom. Svaki od ovih instinkata poseduje svoj visoki spiritualni i elementarni fizički aspekt. Preobražaj s jednog na drugi plan odvija se slobodno. Sve dok ne razu- memo značenje ovih dešavanja, bićemo zavedeni. U njihovom shva- tanju leži ključ nauke o životu.

Ukoliko je neki od ovih glavnih instinkata toliko sprečen u ispolja- vanju da svi pokušaji kompenzacije propadaju, ili, ako je temperament čoveka toliko krut i neprilagodljiv da ne može adaptirati svoje zahteve, ego čini poslednji očajnički pokušaj prilagođavanja koji ide izvan granica unutar kojih mogu biti stvoreni harmonični odnosi s okolinom. Komunikacija sokolinom se prekida, a duh barem donekle menja sferu realnosti sa sferom imaginacije. Ovaj slom može biti deliniičan, odnoseći se samo na određene aspekte života, ili može biti potpun.

Kod histerije, sile života koje su iza barijere ostaju u kanalu, ali šikljaju koncentrisanom silom kroz svaku branu koja im se može otvoriti. Dakle, umesto mirne reke ispod brane, ova vodena masa spušta se u brzacima i virovima, teškim i opasnim za plovidbu, na kojoj životni brod doživljava havariju. Obale se pretvaraju u močvare, tako da nisu ni čvrsto tlo ni voda. Drugim rečima, temperament postaje

87

žestok i preterano emocionalan, a nccmocionalni činioci duha, kao što su rasuđivanje i samokontrola, popuštaju. Osoba ovakvog temperamenta stalno zapada u životne nevolje. Potisnute emocije povremeno izbijaju na površinu u obliku napada vrištanja, plača i grčevitih mišićnih kretnji, koje deluju kao sigurnosni ventil i privremeno ublažuju pritisak.

Neurotičar se od histerika razlikuje po određenim vrlo jasnim crtama o kojima moramo brižljivo voditi računa, jer su vrlo važne s praktičnog gledišta. Nevolje neurotičara počinju na isti način kao i nevolje histerika, pod delovanjem potisnutih emocija i nesposobnosti prilagođavanja okolini. Međutim, u slučaju neurotičara, životne sile počinju same sebi da krče nove kanale, kako bi zaobišle prepreku koja blokira njihov put. Dakle, došli smo do onoga što psiholozi nazivaju premeštanjem emocija. Neka relativno bezazlena stvar postaje obje- kat izlivanja emocije koja je se ni u kom slučaju ne tiče, jer ona predstavlja zamenu za nešto drugo. To je ono čudno podzemno traganje emocije u duši koja izaziva toliko nevolja. Paćenik nije lud, pa ipak, odredena skala vrednosti i reakcije na život su iskrivljene. On je krajnje zamršen za obradu jer je privržen neočekivanim i sasvim iracionalnim ljubavima, mržnjama i strahovima, u skladu s kojima i deluje.

Slična stanja preovladavaju i u organskim ludilima. U njima su psihološki rezultati isti, ali budući daje uzrok bolesti organske prirode, ne mentalne, psihoterapija tu ima malo uspeha. Odrcdenim postupcima stanje im se može olakšati, mada nisu potpuno izlečeni. Razmotrimo, stoga, oba ova slučaja s psihofizičkog i okultnog gledišta.

Telo je nosilac duha. Ako se nosilac pokvari, duh sc ne može precizno izražavati; njego*'c reakcije biće iskrivljene. Ortodoksna nauka tvrdi daje mozak organ duha, ali po ezoteričnoj nauci, mozak je organ perccpcijc taktilnih nadražaja i koordinacije eferentnih impulsa. On je telefonska centrala nervnog sistema i samo jedna od dodirnih tačaka duha s telom. Ostale spone duha i tela su žlezde s unutrašnjim lučenjem: pinealna, štitna, nadbubrežna, grudna i polna žlezda, kojima se još mogu dodati solarni i sakralni pleksus. Student tantra fiziologije gotovo je slep ako ne uočava da se fizička lociranost čakri podudara s rasporedom endokrinih žlezda.

Zadatak endokrinih žlezda je održavanje hemijskog sastava krvi. One u krv izlučuju svoje sekrete, hormone, u određenim uravnoteženim količinama. Ukoliko je ova ravnoteža na bilo koji način poremećena, bilo prekomemošču jednog ili pomanjkanjem drugog hormona, u metabolizmu se događaju duboke promene. Svi životni procesi rcguli- sani su radom ovih žlezda i mogu biti ubrzani ili usporeni, u različitim vidovima, kad nestane ravnoteže u njihovom radu. Poznato je da je hormonalna ravnoteža u bliskoj vezi s emocionalnim stanjima, a posebno s živahnošću i tromošću temperamenta. Psiholozi ne uviđaju dovoljno vrednost starih

88

radova o endokrinim žlezdama, ali okultisti, u okviru svog tradicionalnog učenja, poseduju znanje o ovom aspektu čovekovc psihofiziologije. Vežbe disanja u joga sistemu bazirane su na ovom znanju i krajnje su moćne, kao što je to slučaj i sa svim okultnim postupcima koji su pravilno usmereni na fizički plan. U stvari, možemo reći da nijedan okultni proces nije stvarno moćan, niti dovršen, ako nema dodirnu tačku sa čvrstom materijom, tačku koju mnogi okultisti zaboravljaju u svojim proračunima. Mada je mentalni proces primaran, okultizam nije samo to. On je, kako spiritualan, tako i materijalan.

U velikoj većini slučajeva ludila ne mogu se uočiti organske promene na mozgu. Međutim, kad je u pitanju lucs* Hekatc psihijatri sve više shvataju da njegove uzroke mogu tražiti u krvi. Hemijski sastav krvi može odstupati od normalnog, bilo zbog promene u hormo- nalnoj ravnoteži, ili zbog nusprodukata bolesti. Ovu promenu u sastavu krvi odmah prati promena emocionalnog stanja. Čovek može postati preemocionalan i utučen, apatičan ili razdražljiv. Već su stari narodi dobro opisali ova stanja kao četiri temperamenta: sangvinik, fleg- matik, melanholik i kolcrik.

Fiziolozi su nesumnjivo dokazali da emocionalna stanja deluju na hemijski sastav krvi. Postepeno se došlo do spoznaje da ove promene nastaju posredstvom endokrinih žlezda, koje možemo nazvati emocionalnim mozgom, kao što sivu materiju mozga možemo nazvati osećajno-pokretačkim mozgom. Odavde sledi da ukoliko nešto smeta njihovom pravilnom funkcionisanju, žlezde počinju da proizvode komponente krvi koje proizvode i kad su potaknute odredenim emocionalnim nadražajem. U oba slučaja osoba će doživeti fizičke senzacije koje odgovaraju tom emocionalnom stanju. Njen duh će nastaviti s prilagodavanjem ovoj situaciji uz pomoć mašte, najbolje što može. Stoga, ako sastav krvi odgovara onom koji je karakterističan za stanje straha, u duhu će se pojaviti slike straha. Na toj osnovi organska ludila proizvode svoja karakteristična mentalna stanja.

Bilo daje emocionalno stanje proizvedeno mentalnim ili fizi čkim uzrokom, za pacijenta je rezultat isti. Organska ludila razlikuju se od funkcionalnih jedino po svom poreklu. Organsko ludilo jače naginje udaljenju od normalnog stanja nego što je to slučaj s funkcionalnim nervnim poremećajem, u kojem maha uzima značajan stepen kompenzacije, odnosno pacijent se može u velikoj meri sabrati i sačuvati od padanja u razorne ekstreme. Ovo nije slučaj s organskim ludilom, koje vodi svom logičnom završetku. Zbog toga neurotičar, mada može snažno da pati, retko kada doživljava kompletan slom ukoliko nije siguran da će ga neko drugi zbrinuti. Instinkt samoodržanja drži ga na nogama.

Pošto smo razmotrili fizičke i subjektivne osnove mentalnih smetnji, u stanju smo da precizno ispitamo udeo koji u ovim poremećajima igra nevidljivi svet. Šta se dogada kad se neurotičar lati okultizma? Na ovo pitanje najbolje možemo odgovoriti

89

ako razmotrimo šta se dogada kada normalna osoba počne da se bavi okultizmom. Osoba najpre saznaje za postojanje nevidljivih svetova. Počinje da razmišlja o njima i time stupa s njima u kontakt. U početku ih njena svest ne opaža ali, uprkos tome, ona ih podsvesno oseća i oni na nju deluju. Njen život pokazuje to obližnjem posmatraču kroz hiljade primera.

U nevidljivom svetu obitavaju snažne sile koje se kreću poput struje. One nas uvlače u svoje tokove zavisno od srodnosti našeg temperamenta s tim silama. Silovita osoba biva povučena u Marsovu struju, dok emocionalna i sugcstibilna osoba u sferu Meseca. Ove sfere deluju na njih. Okultista koji radi po pravilnom sistemu zna da se prc ili kasnije mora sresti s ovim silama. Namerno i uz pomoć odgovarajućih rituala, pojedinačno stupa u kontakt s ovim silama, sinte- tišući ih u svojoj sopstvenoj prirodi. On takode zna da svaki aspekt ima i svoje naličje. Tako se Sveta Devica Marija reflcktuje u Lilit. Starije vere su to znale. Stoje popularno hriŠćanstvo, koje nema korena u tradiciji. zaboravilo. Protestantsko hrišćanstvo je za vremc reformacije odbacilo svoje okultne aspekte. Božanstva svih paganskih panteona imaju svoje grube i uzvišene aspekte. Želimo li učiniti svoju veru kompletnom, moramo na smetlištu istorije potražiti izgubljene delove sop- stvene tradicije. Najkorisniji put za ovo traganje je kabala i gnostička literatura. Gnostička literatura u velikoj meri je uništena siste matskim progonima, ali nam je u Kabali ipak sačuvan čitav sistem. Jevreji, kao isključivi monoteisti, nisu govorili o bogovima, ali su poznavali hijerarhiju anđela i arhanđela koji su ekvivalentni paganskim bogovima. Pomoću tih uzvišenih glasnika. Otac svega stvorio je svetove.

Razmotrimo još jednom kabalističku nauku o klifotima, jer su oni intimno vezani s problemom ludila. Nauka o deset svetih sefirota, raspoređenih na određen način, čime formiraju drvo života, od neprocenjive je vrednosti za razumevanje nevidljivog sveta. Prva sfera je koncentrisana izvan nevidljivog sveta; predstavljena je tačkom unutar kruga. Ova sfera zrači na drugu, koja u svom sledu zrači na treću. Čim je jedna sfera ozračila drugu, kaže se da su ove dve sfere u ravnoteži. Vremc dok traje emanacija predstavlja period neuravnotežene sile. Ona, takoreći, sama od sebe odlazi u svemir i formira sopstvenu sferu koja nije u vezi s kosmičkim sistemom. Prema tome, svaka sfera u svemiru ima svoj pandan u haosu, doduše u minijaturi, ali zato ništa manje snažnog i delotvornog.

Kod svake sfere, protokom evolucije, formira se nadduh, kojeg različiti sistemi nazivaju različitim imenima. U kabalističkom sistemu nazivamo ih arhanđelima, duhovima ispred Trona. Sfera Sunca zastupljena je arhandelom Rafaelom, a sfera Meseca, Gabrijelom. Sefi- roti naličja, ili klifoti, nastaju na potpuno isti način. U odajama pakla ova dva klifota su poznati kao Svadalica i Bestidnik, a ta imena dovoljno osvetljavaju njihove karaktere. Sfera Sunca je takode mesto manifestacije Mesije ili Spasitelja na zemlji. Knez mira* ima svog protivnika u Svađalici. Zar je

90

iko imao v iziju lepote, a da ne zna kakva joj reakcija

Isus Hristsledi i koliko je mudrosti, samokontrole i strpljenja potrebno da bi se upravljalo silama oslobođenim ne samo u duši već i u samoj okolini. Iz tog razloga svim otkrovenjima prethode periodi čišćenja i discipline. Moramo bdeti pre no što uspemo da sednemo za gozbu.

Svest, oslobođena od Sfere Zemlje, diže se ravno uvis do Sfere Mescca. To je negativna, ženska, prijemčiva, psihička sfera. Odatle se penje dalje prema Sferi Sunca. To je pozitivna, muška sfera više svesti, kao što je vizija proroka različita od vizije medijuma. S obe strane staze raspoređene su sfere hermetičke mudrosti i elementarne lepote.

Ove sfere, koje su vezane za nivoe inicijacije, ne zanimaju nas na ovim stranicama. Pozabavićcmo se samo Sferom Meseca, Lunom, gospodaricom luđaka. Kod starih naroda Luna je predstavljena u različitim oblicima - kao Dijana, čista, nevina boginja lova, simbol sublimacije i Hekata, zaštitnica čarobnjaštva i poroda. Već smo rekli da se klifot sfere Lune naziva Bestidni. Zbog toga, kad nestabilan duh napreduje stazom Saturna, koja premošćuje astral i ulazi u sferu Lune, on dolazi u dodir s njenim Hekata aspektom i susreće se s Bestidnim. Njegova gospodarica je Lilit, ona koja izaziva pohotne snove. Kad ovo znamo, treba li se čuditi što je Frojd ustanovio da su snovi ncurotika ispunjeni seksualnim slikama u svojim najizopačenijim i najpokvarenijim oblicima? Rabini su, kao i Frojd, jednako dobro poznavali psihologiju neurotika.

Kako je već rečeno, ncurotik je vrlo često psihik, i obrnuto, psihik je vrlo često ncurotik. Šta možemo očekivati da će se dogoditi osobi koja je u prošlom životu primila inicijaciju i podsvesno sačuvala tako ostvaren psihički razvoj, ako je u sadašnjem životu inkarnirana u neurotičnu osobu? Doći će pod mračnu dominaciju Mescca. a Lilit će biti njegova gospodarica. Kroz loše postavljena vrata neurotičarevog temperamenta, sile Bezdana nalaze pristup takvoj osobi. Disocirani kompleksi mikrokosmosa bivaju pojačani disociranim kompleksima makrokosmosa, tj. klifotima.

Okultisti i njihovi neuki obožavatelji praznovernici uvek su smatrali da ludilo dolazi s demonskom opsednutošću. Savremena medicina to poriče i tvrdi kako različite manifestacije bolesnog duha pripadaju isključivo subjektivnim psihološkim procesima. Danas, misli ove dve škole liče na dve zaraćene vojske. Svaka je isuviše sigurna u svoje stavove da bi bila spremna da sasluša drugu. Vcrujcm da je moguće naći zajedničko tlo za susret ova dva gledišta. Psihologija pokazuje mehanizme duha i u stanju jc da objasni mentalne procese kroz koje ideje umno poremećenih osoba

91

poprimaju svoj konačni oblik. Ona može da pokaže vezu između tih ideja i snova kod normalnog duševnog stanja. Ono što psihologija ne može objasniti, jeste temeljna razlika između tih subjektivnih stanja i normalne budne svesti. U vezi s ovim, okultista može psihologu reći nešto što bi mu bilo korisno čuti. On mu može pokazati kako se te vizije mogu eksperimentalno i po volji proizvesti pomoću ceremonijalne magije. I što je još važnije, okultista može pokazati kako te vizije mogu biti raspršene a psihičke sposobnosti zaustavljene i zapečaćene.

Ovo nas dovodi do praktičnog dela naših razmišljanja: u kojoj se meri metode ritualne magije mogu koristiti za olakšanje bolesnikovog stanja kod mentalne bolesti? Nema sumnje da metode ritualne magije olakšavaju bolesnikove» stanje, ali mu ipak ne mogu doneti trajno izlečenje sve dok se ne pronađe i ne otkloni uzrok poremećaja. Sve dok to nije učinjeno, fantomi će se ponovo formirati, jednako brzo kao što su i raspršeni, jer ih priziva pacijentovo mentalno stanje. Pod ovakvim okolnostima nikakav magijski krug ne može ostati nepovreden. Čim smo prekinuli vezu s Bezdanom, pacijent je obnavlja.

Ovakve okolnosti čine začarani krug. Klifotske snage s kojima je kontakt uspostavljen aktivno će ga razvijati i njime zadržavati žrtvu ako ona pokuša da se oslobodi njegovog uticaja. U našem racionali- stičkom dobu spremni smo da zaboravimo da postoje i takve pojave kao što su organizovano i inteligentno zlo. Ako su fizički uzroci ovih smetnji otkriveni, ako je otrovno žarište otklonjeno ili tumor koji pritiska neku žlezdu s unutrašnjim lučenjem odstranjen, a duševno stanje se ipak nije normalizovalo, egzorcizam će često proizvesti neposredno i primetno poboljšanje.

Ako se radi o neurotiku, čije nevolje isključivo pripadaju sferi duha, egzorcizam je izuzetno koristan kao uvod u odgovarajuću psihoterapiju. On čisti tlo i sprečava ponovnu infekciju, dajući pacijentu priliku da krene iz početka. Klifotski demoni su sposobni da ostvare tako snažan hipnotički uticaj na žrtvu, da ona nije u stanju da ga prekine naporom sopstvene volje. Čak ni ortodoksni oblik psihoterapije nije u mogućnosti da dosegne koren problema. Tokom vođenja postupka, egzorcizam može biti ponovljen dva-tri puta, jer iako su raporti prekinuti, oni mogu biti obnovljeni. Međutim, kad su jednom pacijentovi kompleksi odstranjeni, oni se više neće povratiti. U svakom slučaju egzorcizam proizvodi primetno prolazno poboljšanje. U zatišju, koje nakon egzorcizma sledi, pacijcnt dobija priliku da se sabere i tako potkopa uticaj zla. Nad odvažnim pacijentom, koji mudro saraduje, retko kad će biti potrebno da se izvrši više od tri egzorcizma, pod uslovom da su materijalne okolnosti povoljne. Videla sam slučajeve koji su rešavani jednim jedinim egzorcizmom i u kojima bi pacijent ostajao slobodan sve dok bi se pridržavao dobijenih uputstava, tj. dok bi izbegavao svaki susret s nevidljivim svetom, čitanje knjiga o okultizmu i susrete s ljudima koji su za njega zainteresovani. Takode sam

92

vi- dela kako Bezdan obnavlja svoj uticaj nad pacijentom koji ne poštuje uputstva i ponovo budi stare vibracije.

Treba shvatiti da ljudska svest nije zatvorena posuda, već da poput tela ima stalne otvore, ulaze i izlaze. Kosmičke sile neprestano cirku- lišu kroz nju, kao što morska voda cirkuliše kroz živi sunder. Kakvo se god emocionalno stanje može u nama pojaviti, ono je pojačano spolj- nim uticajem. Lično Ja poscduje samo iverje za potpalu, dok gorivo daje svemir. Kad je vatra jednom zapaljena, podržavaće je odgovarajuće sile svemira. Baš kao što je pobožan katolik inspirisan delovanjem svog sveca zaštitnika, dozvanog kroz molitvu, tako je i nc- urotik zlostavljan svojim demonom progoniteljem, dozvanim bolesnim mislima disociranc podsvesti. Okultista smatra da opšti principi zla imaju svoje inteligentne kanale, baš kao što organizovani Principi Dobra imaju svoje duhovne pomagače. Svako ko proučava pojavu mentalne uznemirenosti, naći će mnogo dokaza za ovu hipotezu.

Pitanje opsednutosti je izuzetno važno. Rcč opsednutost koristi se vrlo slobodno u okultnim krugovima, a označava izlaženje duha iz sopstvenog tela i njegovu zamenu drugim duhom. Ja lično sumnjam da je to stvaran prikaz onoga što se dogada. Oduvck mi se činilo da se kod opsednutosti ne radi ozameni jednog duha drugim, već o kompletnoj dominaciji jednoga nad drugim. To je hipnotička dominacija koju možemo objasniti poznatim pojmovima psihologije hipnoze, s tim što je hipnotizer astralno biće.

Postoji magijska operacija poznata kao "uzimanje božanskog lika", u kojoj se operator, u svojoj mašti, identifikuje s božanstvom i tako postaje kanal za njegovu snagu. Ovo je bio jedan od specijalnih modaliteta egipatske magije, u kojoj je sveštenik uvek nosio masku s likom odredene životinje da bi predstavio božanstvo koje ona simboli- zujc. Ova misaona identifikacija je dobro poznata metoda u okultizmu i često se koristi da bi se zašlo u unutrašnji život biljke ili minerala, što predstavlja mentalnu vežbu. Njeni efekti su vrlo izraženi i neobični. Smatram da ovu metodu, kombinovanu s hipnozom, koriste bića koja vrše opsedanjc. Ona se prvo identifikuju sa žrtvom, a tada na nju prenose svoje sopstvenc karakteristike, stvarajući tako prenosnika manifestacije. Smatram, međutim, da se ovakvo nametanje može dogoditi samo u abnormalnim stanjima, bilo da su proizvedena bolešću duha ili tela, ili nekom vrlo drastičnom operacijom crne magije.

93

Dijagnoze psihičkog napada

METODE KOJE SE KORISTE U PSIHIČKOM NAPADU

Veštičarstvo, drevno i savremeno - Znanje o drogama - Činioci koji učestvuju u izvođenju psihičkog napada - Koncentracija misli - Invo- kacija kosmičke sile - Primer ritualne invokacije - Mag, kanal evokacije - Način kontaktiranja sa žrtvom - Supstitucija - Talismani - Magnétisant predmeti - Motivi psihičkog napada - Slučaj koncertne pevačice - Slučaj orijentalnog adepta - Mentalno uznemiravanje.

Svako koje čitao stare knjige o vcštičarstvu. koje su obično pisali profesionalni lovci na vcšticc na osnovu mučenjima iznuđenih priznanja navodnih veštica, primetiće da opisani fenomeni odgovaraju stvarnim kategorijama koje su tako redovne u različitim razdobljima i različitim delovima sveta. Pri tome ostajemo pod utiskom da pored toliko mnogo dima, mora biti i malo vatre. Službeni zapisi sa suđenja vcšticama u Škotskoj, izveštaji jednog sveštenika zaduženog da iskoreni veštičarstvo u severnoj Italiji, britanska arhiva, priče o magiji u klasičnoj literaturi i, konačno, izveštaji putnika o praksi primitivnih naroda širom sveta, međusobno se potkrepljuju i liče na opisane fenomene, tj. objašnjenja dobijena od veštica o sopstvenim metodama i opštim kategorijama u koje spadaju opisani fenomeni.

Moramo prvo razmotriti problem upotrebe droga, o kojima su crna bratstva u svim epohama posedovala izvanredno bogato znanje. Napici, masti i dimovi korišćeni su u velikoj meri, a medu svim sablasnim i lepini sastojcima od kojih su napravljeni, nalazimo katkad sup- stance za koje se zna da imaju medicinsku vrednost. Mak koji uspavljuje i donosi snove, konoplja koja proizvodi vizije, datura koja izaziva gubitak pamćenja, snet koja izaziva pobačaj, određeni insekti koji predstavljaju snažan afrodizijak, određene kore koje su takođe efikasan afrodizijak i, u Americi, pupoljci određenog kaktusa - sve ovo i mnogi drugi sastojci igraju svoju ulogu u magičnim napicima. Para- celzus je stekao slavu uvrstivši u medicinsku praksu neke od tradicionalnih magijskih napitaka. L. Bordžija jc došla na zao glas, koristeći suptilne otrove koji uništavaju duh ali ne uništavaju neizbežno i telo.Tako je rimski filozof Lukrecije poludeo od magičnog napitka koji mu je dala njegova žena u želji da povrati njegovu izgubljenu ljubav. Postoje stari recepti za magijske masti koje sadrže opijum i kantaride . Nije teško zamisliti koju bi vrstu snova doneo tako proizveden san. K. S. Oliver u svojoj knjizi Analiza magije i veštičarstva (Analysis of Magic and Witchcraft) iznosi svoje mišljenje po kome se poseta

94

Sabatu često ostvaruje kroz snove izazvane drogama.Suptilni otrovi takode nesumnjivo igraju ulogu u efikasnosti kletve. Pri tome se

omiljena metoda sastoji u izradi talismana od mesinga, bakra ili olova. Oni se neprimetno nanose na dno posude za piće ili lonca za kuvanje. Kakav efekat ima talisman, može se samo nagađati, ali uopšte nema dileme o uticaju koji ima stalno otapanje malih količina olova i bakrenog acetata u hrani.

Ali sve dok ove stvari igraju ulogu, važnu ulogu kulta veštice, doslovno govoreći, ne možemo ih smatrati psihičkim metodama napada. Na ovim stranicama dotakli smo ih se samo da bismo mogli eliminisati njihove efekte iz dijagnoze.

Postoje tri činioca psihičkog napada, od kojih u određenom slučaju mogu biti zastupljeni svi, ili samo neki. Prvi od tih činilaca je telepatska hipnotička sugestija. Drugi je pojačavanje sugestije invoka- cijom određenih nevidljivih posrednika. Treći je upotreba određene fizičke supstance kao point d'appui, tačke kontakta ili magnetne veze. Ove snage mogu se koristiti kao direktna struja, čiji je nosač mentalna koncentracija operatora. One mogu biti i uskladištene u dve vrste psihičkih baterija, u veštački elemental ili talisman.

U drugom poglavlju razmotrili smo u nekoliko detalja psihologiju sugestije. Nije potrebno ponavljati već rečeno, ali želim podsetiti čitaoca da suština telepatije leži u simpatičnoj indukciji vibracija. Eksperimentalni psiholozi već slute da je emocija u bliskom srodstvu s elektricitetom. Oni su uverljivo dokazali da emocionalna stanja menjaju električnu provodljivost tela. Okultista veruje da je emocija sila električnog tipa i da u slučaju prosečnog čoveka ona iz njega zrači u svim sme- rovima, stvarajući magnetno polje, dok u slučaju treniranog okultiste ona može biti koncentrisana u vazduhu i usmerena. Pod pretpostavkom da ste u stanju da usmerite svu svoju pažnju na jedno osećanje, isključujući sva druga, ostvarićete čisto emocionalno stanje, nepatvoreno i

Vrsta insekta (mekokrilci - španska muva, popić, zeleni babak). Od njih se gnječenjem dobija melem koji služi za izvlačenje mehurića na koži i kao afrodizijak.nerazredeno. Sve životne sile koje dolaze u vaš duh te ći će stoga u taj jedan ogranak jednog kanala, umesto u mnoga račvišta uobičajena tri kanala, ranije spomenuta. Koncentracija će biti strahovita, ali da bi se postigla, potrebno je za nju platiti i strahovitu cenu. Da bi ostvarili tu izuzetnu koncentraciju, sveci Zapada i jogiji Istoka praktikuju mučenički asketizam. Morate prodati sve što posedujete kako biste mogli da kupite taj skupoceni biser, a eho ovog postupka, koji se proteže i kroz bajke, kaže da osoba koja nade kamen sreće može imati samo jednu želju. Ovakva koncentracija upotrebljiva je za jednu i samo jednu svrhu. Mi možemo biti koncentrisani na lečenje, možemo biti konccntrisani na razaranje, ali ne možemo biti

95

koncentrisani na oba istovremeno, kao što ne možemo ni prelaziti lako s jednoga na drugo. Ne možemo kombinovati protivuslovnc sadržaje unutar g/anica jednog života. Treba reći da ako smo se konccntrisali na rad s kletvom i smrću kao aktom osvete, pri čemu naš bes kulminira, ne možemo odmah obrnuti smer obrtanja duha i ponovo se koncentrisati na rad u mudrosti i iskupljivanju. Kretanje duha koje se podudara s tokom evolucije možemo uporediti s točkom koji se okreće u smeru kazaljke na satu, odnosno u smeru kretanja Sunca, a kretanje duha koje je suprotno toku evolucije možemo uporediti s kretanjem u smeru suprotnom od kretanja kazaljke sata, tj. suprotno od smera kretanja Sunca. Položaj osovine može se menjati, tako da se točak okreće pod bilo kojim uglom, a da to ne utiče na smer njegovog okretanja na osovini. Međutim, da bi se mašina mogla pokrenuti u suprotnom smeru, prethodno moramo zaustaviti njen zamah. Pri tome, na zaustavljanje velikog zamaha otpada veliki deo rada potrebnog za zaustavljanje mašine. Štavišc, da bismo pokrenuli zamah u suprotnom smeru, moramo prethodno zaustaviti mašinu. Normalno kretanje duha jeste u smeru kazaljke na satu, tj. u smeru struje evolucije. Moramo dobro razmisliti prc nego što odlučimo, makar i na trenutak, da promenimo taj smer okretanja, kako bismo izvršili kletvu ili ubistvo. Istinita je stara izreka da davo naplaćuje račune. U stvari, u pitanju je da li takve stvari predstavljaju samo trenutnu promenu spina. Moment sile treba ukloniti i ponovo dovesti prc nego što se suprotni spin ostvari.

Vrlo velike snage mogu se razviti ovom subjektivnom koncentracijom samog duha. Štaviše, mogu postati dostupne još i veće snage, ako se poslužimo ekvivalentom mehaničkog prenosa zupčanicima. Drugim recima, to će se desiti ako ostvarimo kontakte s odgovarajućom kosmičkom silom u vreme dok se održava ta strahovita koncentracija. Snage ljudskog duha koristimo kao samopokretač, a čim njegov manji zamajac dobije potrebnu brzinu, uključujemo spojnicu glavne mašine. Pritom nastaje kratak period naprezanja, kad snage male mašine deluju na trome poluge velike mašine. Tada snaga vodene pare i mašina preuzimaju svoj posao. Posle toga treba samo upravljati komandama i voziti - ako ste to u stanju! Tako je i u ceremonijalnoj magiji.

Razmotrite konkretan slučaj čoveka koji želi da privuče silu borbe. Moraćc da pribcgne ceremoniji koja pripada planeti Mars. Stoga treba da sakupi u svoj hram sve što pripada Marsu. Ukrasiće svoj oltar grimiznim stolnjakom, a na sebe će navući crvcno obredno odelo. Svi njegovi magijski instrumenti biće od gvozda, a njegov štap moći biće goli mač. Na oltar će smestiti pet sveća, budući da je pet broj koji pripada Marsu. Na grudima ćc mu biti simbol Marsa, ugraviran na čelični petougao. Na ruci će imati prsten s rubinima. U svojoj posudici za paljenje tamjana zapaliće sumpor i šalitru. Tada ćc, zavisno od svojih namera, prizvati anđeoski ili demonski aspekat petog sefirota, Gcbu- raha, sfere Marsa. Izvršiće invokaciju

96

božanskog imena u Geburah, prizivanjem Boga Rata, ili arhdavola petog paklenog stana. Pošto je obavio ovu moćnu invokaciju, predaće sebe na oltar kako bi i sam postao kanal ispoljavanja kosmičke sile.

Postoje mnoge formule konstruisane s ciljem da prizovu ovu silu a da pri tom nije neophodno da sam mag predstavlja kanal. Po mom mišljenju, one su sve do jedne neefikasne. Jedina moguća zamena za maga je trans medijum. Ovo je razlog zašto se tako često dešava da ritualna magija ne donese rezultate. Vi ne možete napraviti šato a da ne razlupate jaja, kao što ne možete postati ni mag ako niste spremni da "idete do krajnjih granica". Kad je u pitanju prizivanje anđeoskog aspekta ove sile, nalazimo se na sigurnom tlu. Biti kanal ove snage je velika privilegija i u osnovi predstavlja inicijaciju. Operator jednostavno treba da eliminiše iz svoje prirode sve protivrečno i zadrži koncentraciju bez kolebanja. Najgore što mu se može dogoditi jeste da ne doživi uspeh. Ali kad dođe do prizemljenja demonskog aspekta sfere, stvar se u osnovi menja. Vrlo je malo ljudi spremno da bude objekat manifestacije takve sile kao što je Asmodej\ Ne verujem da postoji ijedna pouzdana metoda za prizivanje demona, ukoliko osoba nije njima opsednuta, osim Abramclinovc metode. Ova metoda obuhvata šes- tomesečne pripreme i izvodi se nakon razgovora sa Svetim Anđelom Čuvarom i uz znanje koje je od njega dobijeno. Rub ponora dobro je ograđen. Nije moguće opaliti hitac a izbeći trzaj.

(od \kvs. Astma Deva - demon požude i besa.) Jedan od naziva za Đavola.Postoje izvršio invokaeiju i koncentrisao svoju silu, naš se čarobnjak treba u

mislima okrenuti svome cilju. Potrebno je da stupi u astralni kontakt sa svojom žrtvom. Da bi to ostvario, mora da formira raport, što nije tako jednostavno kako se može pomisliti. On prvo mora pronaći svoju žrtvu i u njenoj sferi ostvariti tačku kontakta, i tada, radeći sa ove pozicije, nastaviti s probijanjem njene aure. Nefokusirana sila nije naročito upotrebljiva i zato je potrebno naći fokus. Uobičajena metoda sastoji se u tome da se pronađe predmet koji je prožet ličnim magnetizmom žrtve. To može biti pramen kose, komadić nokta, dco odeće koju žrtva obično nosi ili predmet kojim često rukuje. Takav predmet je magnetski povezan sa svojim vlasnikom. Sada veštac može prokrčiti put do sfere svoje žrtve i ostvariti raport. Dalji postupak identičan je postupku svakog hipnotizera koji je uspeo da svoju žrtvu dovede u početno stanje hipnoze. Putem magnetne veze, on je otvorio psihičko uvo svoje žrtve, koja će podsvesno čuti njegove sugestije. Sada preostaje da se vidi da li će misaono seme, ovako zasejano, pustiti korenje ili će biti izbačeno iz duha žrtve. U svakom slučaju, žrtva postaje uznemirena.

Ukoliko se magnetska veza ne može ostvariti, praktičar crne magije moraće da prede na druga sredstva. Jedna od najčešćih metoda je metoda supstitucije. Izabere

97

se neki objekat koji se putem ceremonije identifikuje s odabranom žrtvom. Na primer, može se uzeti neka životinjica, koja se krsti imenom žrtve, nakon čega je operator muči i ubija, pri čemu zamišlja da se radi o dotičnoj osobi. U izveštajima sa suđenja vcšticama često se možemo sresti sa starim metodama kao što su pravljenje voštanih figura koje se tope pored vatre ili drvenih statua koje se probadaju ekscrima, a koje su prethodno krštene imenom žrtve. Stvarno probadanje ekserima nema nikakav stvarni efekat na žrtvu, ali pomaže koncentraciji operatora.

Takođe se u raznim oblicima koristi i metod talismana. Prikazan na pogodnom materijalu i magnetisan ritualom, talisman je simbol koji predstavlja određenu silu ili kombinaciju sila. Može se izraditi od svakog materijala koji zadržava magnetizam. Obično se za tu svrhu koriste metali, drago kamenje ili pergament; papir je manje efikasan ukoliko se ne drži u metalnoj kutijici. Voda i ulje mogu se dobro mag- netisati ali brzo gube snagu. Talisman se proizvodi invociranjem odgovarajuće sile, kako je već opisano, i njenim usmeravanjem na pripremljeni objekat, koji se polaže na oltar pred početak evokacije.

Tako proizveden talisman potrebno je uneti u magnetno polje žrtve. Priča se daje gospođa Barton, u želji da odvrati svog supruga od slobodnih nazora, poznatog ser Ričarda Bartona, velikog istraživača.davala svom svešteniku male statue svetaca da ih posveti, koje je zatim unosila u džepove njegove odeće. Slično postupa i sledbenik crnog okultizma. Magnetisani predmet unosi se u prostoriju u kojoj žrtva obično boravi ili se ukopava u njenu stazu tako da žrtva mora često preći preko njega. Osim sto zrače svojom snagom, ovi talismani zla služe svom tvorcu i kao središte koncentracije u njegovim meditacijama.

I objekti koji su prethodno korišćeni u crnoj magiji proizvode štetne efekte, jer su impregnirani crnomagijskim silama. Ostaci magijske opreme mogu se ponekad naći na neobičnim mestima. Bila sam prisutna na jednoj aukciji u nekom provincijskom gradiću kad je za prodaju bila izložena ploča na kojoj je bilo skladno naslikano dvanaest znakova zodijaka. Nekoliko mojih prijatelja je pokupilo magijsko blago, kao što su oltarske svetiljke i posude za spaljivanje tamjana, koje vuku svoje poreklo iz ritualnih loža. Međutim, najvredniji primerak iz kolekcije bio je magijski štap, koji je na aukciji bio izložen zajedno sa svežnjem pribora za kamin. Veliki kristali za proricanje često se mogu naći u antikvarnicama. Sve ovakve predmete potrebno je pažljivo de- magnetisati pre nego što ih unesemo u nečiju psihičku sferu.

Jednom prilikom učestvovala sam u seriji psihičkih eksperimenata koji su se zaista uspešno odvijali. Odjednom, iz nekog nepoznatog razloga, došlo je do neočekivanog preokreta i sve je krenulo loše. Tada još nismo znali, ali smo kasnije otkrili, da je vlasnik stana gde smo izvodili oglede bio nabavio krpu za pod koju je u

98

ritualnoj magiji koristio okultista kojeg, najblaže rečeno, možemo nazvati sumnjivim.

Veštački elemental je zaista osnova za efikasnost kletve. U ovom slučaju ne koristi se nikakva fizička supstanca, već se dco Akašc oblikuje u određenu formu u kojoj se zadržava pod delovanjem volje operatora sve dok ne "otvrdne". U taj misaoni oblik izlivena je koncentrisana energija operatora, deo njegove osobe. To je njegov duh. koji liči na ispaljeni samonavodeći torpedo koji se po krivudavoj putanji kreće ka određenom cilju. Operator može, ukoliko je iskusan mag, namerno oživeti ove misaone oblike s elementarnom suštinom - sirovom i ne- uobličenom životnom supstancom, dovedenom iz jednog od elementarnih kraljevstava. Kletva je invocirana u ime određenog biča s ovom svrhom. Osoba koja vrši proklinjanje izgovara: "Proklinjem te time i time". Ovo je oblik evokacije koja u misaoni oblik doziva oživljujući bit, stvarajući tako veštački elemental koji započinje svoj nezavisan život.

Želimo li saznati nešto o delotvornosti kletvi, dovoljno je samo pogledati šta je zapisano o osobama koje su učestvovale u otvaranjuTutankamonovc grobnice. Postoje i drugi podjednako verodostojni primeri.

Čovek se može izložiti okultnim neprijatnostima ako pomrsi račune ili se na neki drugi način sukobi s ncskrupuloznim okultistom, kao i ako dodc u dodir sa sumnjivim okultnim bratstvom. Ako se radi o svađi s okultistom, pored uobičajenih ljudskih motiva za zloupotrebu moči, osoba mora imati na umu činjenicu da adept koji nema najčistije moralne principe gotovo uvek pati od neugodne psihičke bolesti, od "hipertrofiranog ega". On voli moć kao takvu, a bilo kakvo odmet- ništvo donedavnog sledbenika, ili bilo kakav otpor njegovoj zapoved- ničkoj volji shvatiće kao ličnu uvredu ili čak kao štetu. Misli besa trenirane osobe nanećc stetu. Znam za slučajeve u kojima su okultisti, iz čistog besa, išli u svojoj pakosti do krajnjih granica. Možcr.io se samo nadati da oni nisu stvarno poverovali u delotvornost onoga što su učinili i da su samo pokušali da se dodvore masi "kako bi ohrabrili druge" i osigurali vernost svojih pomagača.

Druga stvar koju ovakav adept posebno ne voli jeste bilo kakav pokušaj učenika, koji je s njime prekinuo, da na stazi upotrebi ono što je od njega naučio. Čini se da ne postoje granice koje guru neće preći kako bi psihički uništio svog učenika.

U jednom slučaju za koji sam saznala, izvesna koncertna pcvačica bila je na "obradi" za poboljšanje glasa kod adepta ove vrste. Konačno jc odlučila da više ne troši novac na taj poduhvat, i to mu jc rekla tokom posete koju je bila najavila kao poslednju. On je skoncentrisao svoj snažni pogled na nju i rekao joj da ćc, ako prekine s njim, čim izađe na konccrtnu binu videti pred sobom u vazduhu njegovo

99

lice, da ćc joj se grlo stegnuti, da neće moći da pusti ni glasa, i da će se ovo strašno iskustvo ponavljati svaki put kad pokuša da peva, sve dok ne nastavi "s obradom". Ova snažna hipnotička sugestija pokazala se efikasnom i njena karijera bila jc prekinuta sve dok čarolija nije bila slomljena.

Sledeće pismo sadrži vrlo interesantno iskustvo, vredno ne samo po tome što izveštava o psihičkom napadu, već takođe i po opisu načina na koji je napad odbijen.

"U zimu 1921/22. čula sam (s unutrašnjih planova): 'Vodimo tvoju inicijaciju u Hristov red1. Nisam to u potpunosti razumela, pa sam čekala."

"U maju 1922. jedan istočnjak, voda velikog religioznog reda. došao je da me poseti. (Živela sam u Švajcarskoj.) Nazvaćemo ga Z. Očekivala sam od njega velike stvari i gledala na njega kao na Učitelja. Znajući daje susreo Abdula Baha, mislila sam da će mu se svideti ako na zid okačim fotografiju Abdula Baha. Međutim, kada je Z ušao u moju sobu, odmah sam primetila da mu se upravo to ne sviđa. Neko vreme smo razgovarali i on mije postavio nekoliko pitanja. Uskoro mi je ponudio inicijaciju u svoj red. Zabczeknula sam se i nisam osetila unutrašnje odobrenje. Odgovorila sam da moram odbiti njegovu ponudu. Zatim sam dobila inspiraciju (?) i upitala ga: 'Da li jc vaš red Hristov red?' Odgovorio je: Tako je'. Tada sam mu ispričala svoje iskustvo (gore navedeno) i prihvatila inicijaciju, ali u sebi sam osećala da tu nešto nije u redu/'

"Nisam osetila nikakav unutrašnji odgovor na nekoliko incidenata koji su se desili za vreme inicijacije. Zbog toga sam u duhu počela iskreno prizivati Hrista, što sam nastavila da činim sve do kraja ccremonijc. (Kasnije sam saznala kako jc bio rekao jednom od svojih sledbenika da sam ja bila primila inicijaciju ali ne i Učitelja.)"

'Trebalo bi previše vremena da opišem manje važne pojedinosti, pa ću zato odmah preći na naš drugi razgovor. Tom prilikom je nekoliko puta tražio da napustim grad u kome sam živela i da ga sledim u aktivnom radu. Ovaj put jasno sam čula unutrašnji glas koji mi je govorio: 'Ne! 1 Ubrzo mi jc naredio: 'Sedi ispred mene, ja ću te izlečiti!' (U to vreme moje zdravlje je bilo vrlo slabo.) Netremicc me je posma- trao prodornim zapovedničkim pogledom. U duhu sam prizvala Hrista i svuda oko sebe osećala nešto nalik na školjku. 'Eto 1, rekao je, 'izlečio sam tc'. Unutrašnji glas mi je dobacio 'Ne!'"

"Čim je otišao spopala me jc mučnina, jer sam osećala da nije sve u redu, mada nisam imala nikakve slutnje da se radi o zlu, a nemam ih ni sada."

"Pisala sam o ovom razgovoru prijateljici, čije se pismo mimoišlo s mojim. Rekla mi je da joj je otprilike u vreme kad sam razgovarala sa Z-om. što nije svesno znala, nešto reklo da treba da poseti našeg spiri- tualnog učitelja kako bi mi pomogao. Povukla se sa spoljnih planova i tada je shvatila da snažne hipnotičke sile deluju na mene u talasima. Neprestano jc koristila svu svoju spiritualnu snagu da bi

100

mi pomogla da mu odolim i konačno smo se uspravile na čvrstoj steni, okupane svetlom i slobodom. Moje joj je pismo dalo ključ da razume ovaj impuls, ali jc ponovila: 'Budi oprezna, Z će pokušati ponovo. Shvatio je daje bio sprečen. Sledcći put će pokušati na unutrašnjim planovima."' "Došlo je i to veliko iskustvo. Nekoliko nedelja kasnije, u noći, činilo mi se da imam vrlo živu viziju. Međutim, bilo je to stvarno iskustvo. Nalazila sam se usred grupe od sedam ili osam osoba od kojih sam dve jasno videla. S moje leve strane stajala je žena potpuno odevena u crno. Njenu figuru sam videla zapanjujuće jasno. S desna se nalazio Z. Rekao je: 'Sada ću joj dati drugu, višu inicijaciju. Zgrabio me je snažno za desnu ruku, ali sam uspela da se oslobodim. Stojeći uspravna i mirna, rekla sam (mogu se i sada čuti kako govorim): 'Pre no što se ova ceremonija nastavi, želim izjaviti da ne dozvoljavam da išta i iko stane između mene i Hrista'. Nastalo je urlanje, trzanje ruku i sve je nestalo."

"Ubrzo pošto sam poccpala svoju kartu inicijacijc, odagnala sam Z-a iz svog duha, nakon čega više nisam imala svesnih iskustava vezanih za njega."

"Međutim, bila sam ga predstavila mladom francuskom muzičaru iz visokog društva, u kome je on našao mnogo toga što mu se sviđa. (Zvaćemo ga F.) F i ja smo bili prijatelji. U to vreme bila mu je potrebna neka istočnjačka muzika za jednu od njegovih dela. S druge strane, mogao je biti izuzetno koristan Z-u koji ga je snažno privlačio. Posle mog ličnog iskustva veoma sam se zabrinula i osetila da nisam dovoljno snažna za borbu s nastalom situacijom. Nisam ništa rekla F-u, ali sam se molila da bude zaštićen od svakog zla. Ubrzo nakon toga F me je u svojim pismima izvestio o različitim astralnim iskustvima. U svojim snovima prolazio je kroz sve vrste neprijatnosti, a glasovi su mu govorili: 'Zamoli Z-a da ti pomogne. On će ti pomoći'. Tada je postao svestan mog prisustva i počeo je da priziva Hrista (sve to u snu), nakon čega je sve nestalo. Ovo se ponovilo više puta. Tek kad sam ga ponovo srela ispričala sam mu svoje iskustvo."

"Moram dodati da mije tada u posetu došla prijateljica koja pose- dujc razvijene psihičke snage. Tom prilikom je rekla: 'Protekle nedelje videla sam te tri puta tokom noći. Molila si me da ti pomognem da spaseš mladog muškarca koji sc nalazio u opasnosti. Šta to znači?'"

Gornji slučaj jasno ukazuje na namernu upotrebu mentalnih moći od strane Z-a. "Spiritualno tečenje'' bio je izgovor za očigledan pokušaj hipnotisanja. Izvcstitcljka ovog događaja jasno kaže da ga nikada nije smatrala namerno zlim. Pre bi se moglo reći da je radio tačno u skladu sa svojim uvercnjima. Ja, međutim, smatram da svaki pokušaj da se dominira nad drugim ili da se na bilo koji način ma- nipušc nečijim duhom, bez njegovog odobrenja, predstavlja neodgovorno uzurpiranje nečije slobodne volje i nasilje nad integritetom ljudskog duha. Jesmo li u stanju da sudimo o tuđim intimnim spiritual- nim potrebama, pogotovo ako dotični nema u nas

101

povercnja? Odakle nam pravo da zavirujemo u nečiju spiritualnu tajnu i zabadamo svoje neobuzdane prste u pore njegovog najintimnijeg bića? Vrlo je raširena praksa da ljudi ;alju ozdravljivačkim krugovima imena određenih osoba s molbom da sc koncentrišu na njih, a da pri tom od dotičnih osoba ne traže pristanak za to. Čula sam s platforme velikog javnog spiritualističkog sastanka najavu da će se ubuduće razmatrati samo oni slučajevi koji budu sadržavali pismeno odobrenje dotičnih osoba.

Na sreću za sve koji su u ovo uključeni, postupci ovakvih "ozdravlji- vačkih krugova" obično su toliko jalovi da se niko ne mora brinuti ako je postao objekat njihove koncentracije, pa čak i ako napadaju ubicu.

Principi, međutim, ostaju. Jedino što mogu jeste da još jednom ponovim svoje mišljenje, koje sam već mnogo puta iznela - ovakvi postupci predstavljaju grubo kršenje dobrog ponašanja i protive se celokupnoj okultnoj tradiciji. Mislim da mogu iskreno tvrditi kako nikada nisam želela da pošaljem snažne destruktivne struje na svoje kolege okultiste, ali medu njima postoje neki koje bih rado prebacila preko kolena!

MOTIVI PSIHIČKOG NAPADA I

Ljubavni napiti - Psihički pritisak - "Congressus subtilis" - /Mit kalmli- sta - "Kopije" - Sinovi Boga i kćeri ljudi - Slučaj astralne projekcije u ljubavnoj vezi - Neobičan slučaj zamene - Vilinski susreti - Eterični aspekt polnog sjedinjenja - Inkubi i sukubi - Magijski eksperimenti gospodina X: (a) s neudatom devojkom, (b) s udatom ženom - Neprirodna pakost.

U prethodnom poglavlju rekli smo da je najjednostavniji put otkrivanja da li žrtva navodnog psihičkog napada preteruje ili ne, potražiti motive napada. Ukoliko oni nisu dokučivi, ne treba odmah mašti pripisati uzroke sumnje. Svakodnevni motivi pohlepe, pohote, osvete i straha od izdaje, za svoje otkrivanje ne traže psihičke moći već se primećuju i golim okom. Postoje, međutim, drugi motivi koji se mogu sresti u okultnim krugovima, a koji izmiču zapažanju prosečnog istraživača.

Stare vradžbinske knjige do kojih se dešava da dođemo, obično preko sobe za poslugu, pune su recepata koji daju uputstva kako privući ljubav suprotnog pola. Za razliku od njih, stare magijske knjige sadrže mnogo detaljnija ritualna pravila. Izveštaji sa suđenja vešti- cama često sadrže optužbe kako je neka mudra žena, za nagradu, us- meravala osećaje određenih osoba prema osobama koje ih po svemu sudeći nisu ničim prirodnim privlačile. Treba li ovakve operacije shvatiti ozbiljno ili ćemo ih svrstati uz tablete za mršavljenje koje čine da mršavimo bez dijete?

102

Već smo spomenuli stare ljubavne napitke. Stari narodi dobro su poznavali afrodizijačke droge koje podstiču polnu želju. Ni našim sa- vremcnicima one nisu sasvim nepoznate. Možemo ih otkriti u određenim astrološkim publikacijama kroz pažljivo sročene oglase. U Francuskoj postoje preduzeća koja su se specijalizovala u proizvodnji čokolade koja sadrži neprimetne doze ovih droga. Nedavno im je dat publicitet, nakon što su od prevelikih količina njihovih proizvoda umrle dve devojke i jedan muškarac. U Francuskoj se takode koriste i kokteli koji u sebi sadrže tzv. "tonik", čije je delovanje dobro poznato. Ukoliko to nisu "ljubavni napici", šta su onda?

Mi se na ovim stranicama ne bavimo metodama koje pripadaju isključivo fizičkom planu, ali smo ih spomenuli jer postoji osnova za verovanje kako se ne u jednom primeru. i u ovoj zemlji, afrodizijaci koriste kao pomoćno sredstvo u okultnoj praksi. Izvesno preduzeće postiglo je značajne poslovne uspehe kad je preko organizovane oglasne službe počelo da nudi "raznu okultnu robu". Medu preparatima koje je nudilo mogao se nabaviti i "tamjan za operaciju Venera". Preduzeće je na kraju doživelo neslavan kraj. Intervenisala je policija, a dvojica saradnika završili su u zatvoru.

Međutim, nezavisno od upotrebe čisto materijalnih sredstava, nije teško predočiti za koje se svrhe, u ovom pogledu, može upotrebiti mentalni uticaj. Videla sam nekoliko slučajeva koji su izgledali krajnje sumnjivo. Naposletku. u ovim stvarima je vrlo teško pribaviti činjenice. Način na koji napad deluje je neopipljiv i ne ostavlja nikakav trag. Žrtva ne mora sumnjati da je napadnuta, kao što ne mora ništa znati ne samo o psihičkoj strani seksa, već ni o njegovim fizičkim i finijim emocionalnim aspektima. Štavišc, osoba koja pati najčešće vrlo malo govori. Ponekad se može čuti o nekom bezuspešnom pokušaju. Što se tiče uspešno izvedenog pokušaja, on vrlo retko izlazi na videlo, jer žrtva ima jednako snažne motive za čuvanje tajne kao i sam agresor.

Kad se radi o čisto okultnoj praksi, postoje dva načina na koje se željeni cilj može ostvariti. Psihički pritisak na željenu osobu može se postići tako da on ili ona dode pod uticaj operatora, ili se može izvesti operacija zvana congressus subtilis.

Šta je zapravo congressus subtilis? Trebalo bi znati mnogo više od onoga što nam je do sada pristupačno o okultnoj strani polnosti, pre nego što odgovorimo na ovo pitanje. Najpre, šta su njene činjenice, ili navodne činjenice? Stari narodi su o ovom subjektu imali vrlo od- redena verovanja, koja nam često mogu dati ključ za rešenje problema, pa čak i ako ne prihvatimo vrlo antropomorfna objašnjenja koja ih prate.

Verovalo se da arhdemon Lilit igra veoma važnu ulogu u ovim stvarima. Po verovanju kabalista, Lilit je bila prva Adamova žena, koja gaje posećivala u njegovim snovima, dok je još sam živeo u Edenskom vrtu. Ta dešavanja toliko su

103

zabrinula gospodina Boga da mu je stvorio Evu kao protivprivlačnost. Veštice su bile primaoci slične pažnje od strane đavola. Sveta Tcrczija iz Avilc zapisala je da ju je posetio samBog. Devica Marija primila je Svetog Duha. Sveti Antun bio je napast- vovan duhovima divnih ženskih demona. Postoje zapisi mnogih slučajeva koji govore da su celi samostani bili napadani od strane đavola, koji je posečivao njihove članove. Džordž Mur u svojoj izvanredno zanimljivoj studiji o samostanskom životu, pod naslovom Sestra Tereza, daje prikaz epidemije "kopija" medu mladim kaludcricama, u kojima su one formirale ljubavni odnos s anđeoskim ljubavnicima, za koje se smatralo da su duhovi nastradalih u opštem potopu. U Knjizi postanka i Knjizi o Henoku čitamo da su se sinovi Božji sreli s kćerima čovečijim, čiji je rezultat nastanak demonske rase. Narodno predanjc svakog naroda sadrži pi imere spajanja ljudi i elementala, čije su poslc- dice obično razarajuće. Klasična literatura puna je priča o posetama bogova i boginja ljudskoj rasi. Šta reći o svim tim pričama? .esu li ovo samo bajke, ili one u sebi sadrže i elemente istine? Lako možemo shvatiti motiv kaluđerice koja, želeći da prikrije identitet svog ljubavnika, sama izjavljuje da je zatrudnela sa đavolom. Takođc možemo shvatiti psihologiju ostalih članica samostana, koje prihvataju priču i u svakom uglu vide đavola.

Navešću neke primere s kojima sam se lično srela pa ćemo pogledati možemo li u njihovom svetlu odvojiti činjenice od fantazije. Jednom mi je u posetu došao mladić koji je bio zaljubljen u udatu ženu. Rekao mi je da je nekoliko puta sanjao vrlo žive snove u kojima ju je posećivao, a da je i ona istovremeno sanjala kako je on posećuje. Goreo je od želje da usavrši tehniku ove operacijc, što je i bio razlog njegove posete meni. Bojim se da je mladić osetio moju odbojnost prema onome što je od mene želeo da sazna, pa više nisam dobila nijednu dalju informaciju o ovom neobičnom eksperimentu.

Pre nekoliko godina saznala sam za još čudniji događaj. Jedna žena mi je ispričala kako je u svojoj mladosti bila verena za čoveka kojeg je neodoljivo volela. Njega su kasnije ubili za vreme njegovog misionarskog rada u Zapadnoj Africi. Osećala je daje to bio čovek kojeg jc mogla voleti, ali je, nakon što gaje izgubila, pristala da se uda za bratanca drugog kolena, koji je dugo bio u nju zaljubljen i bio poluin- valid. Kad god je s mužem vodila ljubav, zamišljala jc da se nalazi u zagrljaju bivšeg vcrcnika. Svojim izgledom bila jc niska i crnomanjasta žena. Njen muž, s kim je bila u krvnoj vezi, bio joj je sličan. Međutim, njihova tri sina bili su visoki, uspravni ljudi nordijskog tipa, a ponašali su se slično njenom poginulom vereniku. Jedan prijatelj njene porodice potvrdio mije istinitost ove priče.

Lično sam upoznala dva navodno "podmetnuta deteta". Dečak je imao šiljate uši poput Pana, i ako jc iko ikad bio đavolov sin, bio je to on. Devojčica je bila neobično i vrlo lepo biće, u suštini ncčovck. Kada je odrasla, rodila je dete s ništa

104

više muke nego što na svet dolazi jedno mače. Oba ova bića začeta su u trenutku kad su im se majke nalazile u pijanom stanju. Oboje su bili izrazito bczosećajni, što se u jednom slučaju razvilo u namernu okrutnost. Iako su bili neobičnog izgleda, nisu bili ni najmanje defektni. Što se tiče njihove inteligencije, bila je znatno razvijenija nego kod prosečnog čoveka.

Svako iole upućen u ezoterični aspekt polnosti zna da je polno sjedinjenje koliko fizički, toliko i eteričan proces. Ovo je Činjenica koja pravi stvarnu razliku između normalnog polnog odnosa i saniozado- voljcnja, i objašnjava zašto pravi polni odnos vitalizira i harmonizuje, a masturbacija iscrpljuje i uništava živcc. Zar ne bi moglo biti moguće da svako ko može da projektuje svoje eterično telo, ili biće čije je gušće telo eterično, ima pod odredenim okolnostima udela u polnim odnosima? Prihvatimo li teoriju o medijstvu, ili o opsednutosti koja predstavlja patološki oblik medijstva, šta da kažemo o mogućnostima polnog odnosa za vreme dok se jedan od partnera nalazi pod kontrolom? Koja se vrsta duha može inkarnirati u ljudski oblik pod ovakvim okolnostima?

Srednjovekovna tradicija poznaje dve vrste demona koji prodiru u san, a naziva ih inkubima i sukubima. Oni se smatraju odgovornim za bludne snove. Savrcmcna psihologija odbacuje njihovu pomoć i okreće se bliže izvoru problema, čoveku. Psihik je, međutim, mišljenja da postoji nešto u starom verovanju i da bludna maštanja muških srdaca (naravno i ženskih) proizvode, u stvari, veštačke elementale po metodi opisanoj u prethodnom poglavlju. Ti elementali su nešto više od subjektivnih slika, poseduju objektivnu eteričnu egzistenciju i imaju svog udela u izazivanju određenih iskustava. Na primer, osoba može imati snove i fantazije lascivne prirode, koji mogu prerasti u svoje karakteristične misaone forme. Ove misaone forme, egzistirajući sada nezavisno od duha koji ih je stvorio i nalazeći se u auri dotične osobe, deluju na svog tvorca sugestivno, upravo kao i svaka druga misaona forma koju u nas može telepatski projektovati druga osoba. Sami slabo shvatamo do koje mcrc smo podložni telepatskoj sugestiji od strane istisnutih misaonih formi. U stvari, okruženi smo sopstvenom atmosferom, koju sami zračimo. Sećam se reci koje sam čula kao dete. Ako kavez okačimo tik ispod baldahina stare postelje, ujutro ćemo u njemu naći mrtvu pticu, ugušenu ugljen-dioksidom koji je izdisao trovač. Malo znamo o tome do koje se mere psihički trujemo ličnim zračenjem nepromišljenih i nečistih misli.

Dobro je poznato da se orgazam dogada i u snu, pri čemu ga prate odgovarajući snovi. Stari narodi su verovali da je ovakvo iskustvo po- sledica delovanja demona. Savremena nauka smatra da je razlog ovome fizička napetost. U javnosti nije toliko poznato da postoje ljudi, i muškarci i žene, koji samo pomoću sanjarija mogu po volji proizvesti istu reakciju. Zapitajmo se zar se isto ne može proizvesti i pomoću telepatske sugestije, i zar ova pojava ne može imati udela u operacijama mnogih

105

kovena?Postoji još jedna neobična faza ovog aspekta leve staze, koju sam upoznala kroz

slučaj koji sam obrađivala. Jedna mlada, priprosta i naivna devojka, koja je sa majkom udovicom živela vrlo izolovano, potražila je savet od poznatog medijuma. Nazovimo ga gospodin X. U krugu u kom su se gospođica Y i gospodin X kretali, nalazila se još jedna ugledna osoba koju ćemo zvati gospodin Z. Njega je pratila reputacija poznavaoca magije. Gospodin X je kazao gospođici Y da je pročitao zapise o njenim minulim životima, i da između nje i gospodina Z postoji karmička veza, a da mu ona može pomoći u njegovom radu izlivajući na njega svoju ljubav i magnetizam. Dobila je uputstvo da svake noći kad legne u krevet meditira o Z-u, sve dok ne zaspi. Ova jadna devojka, usamljena i naivna, potpuno se predala dobijenom zadatku. Uskoro je, međutim, počela da oseća nemir. Njen zdrav razum se opirao, jer je shvatila da su meditacije, koje je trebala da vrši, imale na nju vrlo uznemirujuće delovanje. Međutim, gospodin X je stišao njene strahove i ponovo je pozvao da bude privržena Z-u, uveravajući je da je pogledao u budućnost i video kako će je gospodin Z konačno oženiti. Od ovog trenutka ljubavna veza postala je za nju vrlo bolna, čineći je vrlo nesrećnom i nesposobnom za rad. I sama sam videla mnoštvo pisama izmenjenih o ovoj stvari između gospođice Y i gospodina X. Učinila sam sve što sam mogla kako bih je nagovorila da sve to prekine. Koristeći se njenim osećanjima i pričajući joj kako bi Z zapao u užasno stanje ukoliko bi mu ona uskratila svoju psihičku pomoć, zatim obnovivši svoje obećanje da će karmička veza, ukoliko bude verovala, konačno rezultirati venčanjem, X ju je uspeo uveriti da nastavi s ovom aktivnošću. Sva jadna i zbunjena, pošla je vodama organizacije kojoj su sve troje pripadali. Ti ljudi su joj ponovili moj savet da prekine sa ovom praksom i nagovorili je da im preda vrlo kompromitujuća pisma koja je posedovala. Dobivši i spremivši ih na sigurno mesto, izjavili su da je cela stvar bila plod njene mašte. Umesto da su iz reda izbacili ovaj par nitkova, dozvolili su im da i dalje deluju na uobičajeni način.

Da je ovo izolovan slučaj, bio bi prilično neobičan. Ipak, on to nije. Jedna druga žena došla mi je u otprilike isto vremc u stanju koje sc graničilo s ludilom. Ispričala je da se i ona savetovala sa X-om, koji joj je rekao da je već primila inicijaciju na unutrašnjem planu, iako ona toga možda nije bila svesna. Rekao joj je, dalje, da se njene psihičke sposobnosti nalaze pred realizacijom (jedna od njegovih uobičajenih primedbi), i ako želi da stvarno napreduje na stazi, mora prestati da živi sa svojim mužem, a on (gospodin X), dovcšće je u vezu s njenim astralnim duhovnim mužem. Posledica ovog "dragoccnog" savcta bio je slom njene porodice i njen nemir. Jednog dana, šetajući parkom, srela je gospodina Z. Izjavila mu je da je bio njen astralni ljubavnik, što je gospodin X potkrepio, ulepšavajući stvar podatkom daje gospodin Z učitelj koji će je inicirati.

106

Pokušala sam je nagovoriti da prekine tu aktivnost i vrati se mužu, ali mije odgovorila da to nikada ne bi mogla da učini nakon astralnih iskustava koja je doživela. X je obnovio svoj uticaj na nju. Napustila je adresu za koju sam znala, nakon čega ništa više nisam čula o njoj. Njeno stanje kad sam je poslednji put videla bilo je bedno. Bila je iscrpljena, divljeg pogleda, i trzala se u grčevitim pokretima.

Hoće li iko poverovati u priču o takvoj ženi? Očigledno neće, sve dok ne pogleda pisma koja sam ja videla. Nije mi ovo bio poslednji slučaj. Jedna moja saradnica uputila me je na još dva identična slučaja s kojima se srela, a u koje je bio umešan gospodin X. To su slučajevi poput onih koji poštenog istraživača okultnih fenomena čine zahvalnim što posedujemo zakon koji dozvoljava sudiji da kažnjava okultiste koji zloupotrebljavaju svoje snage. Toliko je poznata stvar da nijedan posvećenik ne sme koristiti okultne sposobnosti za sticanjc materijalne koristi, da je teško saosećati s ljudima koji se odazivaju na oglase okultista i daju im novac da bi potom zapali u neprilike.

Kakve zaključke možemo izvući iz navedenih primera, za čiju istinitost lično garantujem? Četiri žene su nagovorene da se uključe u m- editativne procese kojima je cilj izlivanje emocija na gospodina Z. Priroda sile koja sc izvlači indicirana je činjenicom da su udate žene upućivane da ne žive sa svojim muževima, a neudate da se zaljube u čo- veka koji predstavlja centar operacije. Taj čovek je voda grupe ljudi, poznate po bavljenju praktičnim okultizmom i ceremonijama. Zaključak do kojeg sam došla pokazuje da je psihički eksperiment u toku i da su ove žene, bez obzira na posledice po njih, korišćene da bi ga izvršile. Svodnik je pri tome bio dobro poznati medijum, gospodin X, a operator ozloglašeni gospodin Z.

Ova ista grupa je poznata po nizu skandala vezanih za neprirodne opa čine. Da su to bile samo pakosti, njima kao takvima ne bi bilo mesta na ovim stranicama, ali se čini da su korišćene sistematski kao sredstvo za postizanje okultnih moći. Svatko ko imalo poznaje dublje aspekte okultizma zna da je polna snaga jedna od manifestacija kun- dalinija, zmijske vatre, koja po Tantra filozofiji leži sklupčana u dnu kičme ili, rečnikom zapadnog okultizma, u sakralnom pleksusu. Kontrola i koncentracija na kundalini predstavlja važan deo tehnike praktičnog okultizma. Postoji ispravan način upravljanja njome, kroz kontrolu misli. Tu metodu objasnila sam u svojoj knjižici Problem čistoće (The Problem ofPurity). Postoji i druga metoda, koja se sastoji u stimulisanju ove sile, njenom usmeravanju u neprirodne kanale u kojima ona neće biti apsorbovana, ali pri čemu ostaje upotrebljiva za magijske svrhe. To je raz og da u određenim oblicima crne mise oltar predstavlja golo telo žene koja može biti živa ili pogubljena za žrtvu. A. E. Mejson daje prikaz takvog događaja u svojoj knjizi Rob u opalu (The Prisoner in the Opal).

Manje iskusni operatori nisu, međutim, u stanju da kontrolišu ovaj oblik sile; čim je proizvedena, potrebno ju je usmeriti na logičan cilj. Oni, stoga, koriste drugi

107

oblik stimulisanja. Ne koriste se ženom, već dečakom ili mladićem. Praksa homoseksualizma vrlo je stara u okultizmu i predstavlja jedan od razloga propadanja grčkih Misterija.

Ovim stvarima prilično detaljno sam se pozabavila u svojoj knjizi Razboriti okultizam (Sane Occultism) Pojedinosti stvarnih slučajeva mogu se naći u dosijeima časopisa Truth na koji sam već upozorila.

MOTIVI PSIHIČKOG NAPADA II

Svađe s okultnim bratstvima - Snage kaznene klauzule u inicijatičkim zakletvama - Incident u inicijatičkoj ceremoniji - Adept koji je napustio svoj red - Mačji napad - Astralni okršaj - Ponovo slučaj Jona.

Opšte je poznata stvar medu okultistima daje nezgodno sukobiti se sa okultnim bratstvom čiji je član neko postao ceremonijalnom inicijacijom i za koju je vezan zakletvom. Kao što smo već videli, zao duh treniranog okultistc je nezgodno oružje, a koliko je tek nezgodan grupni duh formiran mnoštvom treniranih duhova, posebno ako je koncentri- san putem rituala?

Ali, osim individualne mentalne snage članova bratstva i osim kolektivne snage njegovog grupnog duha, postoji sledeći faktor o kojem treba voditi računa kad je istinska okultna organizacija upletena u operacije zaštite i razaranja. Svaka inicijatička ceremonija sadrži u od- redenom obliku zakletvu tajnosti koja vezuje kandidata da ne otkrije tajne bratstva niti da zloupotrebi dato mu znanje. Ova zakletva uvek sadrži kaznenu klauzulu i invokaciju u kojoj se kandidat podvrgava de- lovanju kazne u slučaju kršenja zadate reci, a zatim priziva odredeno biće radi izvršenja te kazne. Neke od tih zakletvi vrlo su impresivni dogadaji, vodeni svom ozbiljnošću i svečanošću koju samo dramaturgija može smisliti. Činjenica da su tolika okultna bratstva uspela da sačuvaju svoje tajne ukazuje na to kako se retko ove zakletve krše.

Ako se radi o svađi s okultnim bratstvom, sila prizvana ovom zakletvom može automatski stupiti u akciju. Ukoliko nepokorni brat de- luje prema duhu tradicije, a njegove vode su ti koji greše, sila invo- cirana zakletvom imaćc snažan zaštitnički uticaj i vode će se s njom sukobiti. Ukoliko, s druge strane, on prekrši zadatu reč, ova osvetnička kaznena struja stupice u akciju nezavisno od toga što njegovo odmetništvo može proći neotkriveno. Od očevidaca sam čula za incident koji se desio prilikom jedne inicijacije. Izvestan kandidat, naizgled u svakom pogledu normalan muškarac, nakon polaganja uobi-

108

čajene zakletve, na iznenađenje svih prisutnih, strašno je vrisnuo. Nakon toga bio je bolestan nekoliko nedelja, kao da se radilo o snažnom nervnom šoku, i više se nikada nije vratio okultizmu. Nikakav zaključak o ovom incidentu nije nikada izvučen. Lično sam bila prisutna prilikom "obrađivanja" grupe od tri kandidata. Ubrzo nakon početka ceremonije prinietili smo da su ostala dva kandidata. Kasnije se ispostavilo daje treći, obuzet strahom, pobegao.

Šta se dogodilo u ova dva slučaja, ne znam. Niko ne može odgovoriti da li je u ovim primerima došlo do gubljenja vere, ili je to urađeno namerno. Nešto je , ipak, prilično snažno ulilo strah Gospodnji u te dve osobe. Da takav šck nije svojstven ceremoniji, dokazuje činjcnica da su ovo jedini slučajevi s kojima sam se srela, mada sam videla vrlo velik broj ccremonija. Što se mene lično tiče, ja sam se n ikon sop- stvene inicijacije osećala kao da sam stigla u luku nakon olujnog putovanja.

Drugi čovek, kojeg sam intimno poznavala, a radilo se o naprednom okultisti, bio je izbačen iz reda kojem je pripadao. Zašto, ne znam, ali iz onoga što sam od njega videla mogu pretpostaviti mnoštvo razloga. Prkoseći svojoj inicijatičkoj zakletvi, počeo je da stvara nezavisnu ložu. Opominjali su ga da odustane, što je i učinio, uništivši svoj hram. Međutim, ubrzo je počeo da gradi drugi, na pažljivo skrivenom mestu. Ovoga puta bio je mnogo ambiciozniji, što ga je učinilo spremnim da započne rad na višim misterijama. Bio je izvanredno sposoban trgovac i zaradio jc svu opremu za hram svojim rukama, tako da niko nije mogao da zna šta se sprema. Skriven iza notingem- skih čipkanih zavesa u glavnoj ulici zapadnog Londona, nalazio se prekrasan mali hram viših misterija. Hram je završio nakon nekoliko me- seci napornog rada. O svemu tome niko ništa nije znao, osim onih kojima se poverio. Pre početka stvarnog ritualnog rada otišao jc na kraći odmor na more. Sedeći na obali, doživeo jc srčani udar i nakon četiri meseca umro. Tajne reda ostale su sačuvane.

Jedan drugi čovek takodc se sukobio sa istim poznatim redom. U znak osvete štampao jc i objavio njegove tajne. Bio jc čovek iz visokog društva, vrlo bogat i briljantnih literarnih sposobnosti, već poznat kao pisac. Od tog trenutka počeo jc njegov pad, sledili su dani siromaštva i nemilosti. Činilo se daje doživeo prokletstvo poput Ahasvera\ Bio je

(hebrejsko ime, znači: knez) "večni Jevrej", simbol čoveka koji luta, čovek bez domovine - prema predanju, prokleo ga je Isus Hrist f jer mu na putu na Golgoti nije hteo dati vode.progonjen iz zemlje u zemlju, ne nalazeći nigde spokoja. Izdavači nisu htcli da izdaju njegove knjige, niti novine članke.

Da konačno započnem s opisom ličnih iskustava astralne borbe. Napisala sam

109

seriju članaka o rasprostranjenim zloupotrebama u okultnim bratstvima i objavila ih u Okultnoj reviji (Occult Review). Najčešće pišem u trenucima inspiracije, kada velikim delom intuitivno dolazim do znanja koje mi je do tada bilo skriveno. U ovom konkretnom slučaju bilo je očigledno da sam više toga pogodila nego što sam stvarno znala i time dovela sebe u ozbiljne neprilike. Prvi nagoveštaji nevolje bili su osečaj uznemirenosti i teskobe. Zatim je sledio osećaj da su barijere između vidljivog i nevidljivog sveta postale pune pukotina, nakon čega su odsjaji astrala nastavili da se mešaju s mojom budnom svešću. Ovo je za mene neuobičajeno, jer moje medijstvo nije urođeno, a tehnika u kojoj sam bila trenirana poučava nas da držimo različite nivoe svesti strogo odvojene i koristimo posebnu metodu za otvaranje i zatvaranje njihovih brana. Posledica toga jc retko pojavljivanje spontanog psi- hizma. Naše vizije podsećaju na upotrebu mikroskopa u kojoj neko ispituje pripremljeni materijal.

Opšti osećaj neodređenog nemira postepeno je sazreo u sasvim određeni osećaj pretnje i antagonizma i uskoro sam povremeno počela da viđam demonska lica. Ove slike su ličile na hipnagogičke, kako ih psiholozi nespretno zovu, a javljaju se na pragu sna. Nisam sumnjala ni na koju određenu osobu, premda sam shvatila da su moji članci verovatno nekoga jako uzbudili. Posebno me iznenadilo saznanje da moje nevolje dolaze od osobe koju sam smatrala prijateljem i prema kojoj sam osećala najveće poštovanje. Primila sam njeno pismo koje nije ostavljalo ni traga sumnji ko je izvor tih napada i šta mogu učekivati ako objavim još koji članak. Mogu iskreno reći da pre primljenog pisma nisam ni najmanje sumnjala daje dotična osoba upletena u skandale koje sam napadala.

Našla sam se u pomalo teškom položaju, jer sam otvorila paljbu na opšte principe i pogodila mnoge svoje prijatelje i kolege, uznemirivši pritom i mirne građane. Moj položaj još više je bio otežan činjenicom da nisam znala onoliko koliko se očekivalo da ću učiniti. Bilo mi je jasno da te zloupotrebe sporadično egzistiraju na polju okultizma, kao što je to znao i svako drugi ko se tim poljem kretao. Međutim, jedno je znati ovako neodređeno, a nešto sasvim drugo uperiti prstom u specifične slučajeve. Bilo je očigledno da sam nabasala na nešto mnogo važnije od onoga što sam očekivala. Osećala sam se poput malog dečaka koji je, loveći sitnu ribu, ulovio štuku. Trebalo je odlučiti da li da pokušam da povučem svoje članke iz Okultne revije, ili da ih prepustim njihovom prirodnom toku i preuzmem posledice. Poriv da napišem ove članke bio je vrlo snažan i tek sada počinjem da shvatam zašto se javio. Nešto ču reći u jednom od narednih poglavlja o Čuvarima, tom neobičnom delu okultne hijerarhije koja se brine za dobrobit nacija. Pouzdano se zna da u delokrug njihovog rada spada održavanje reda na astralnom

110

planu. O njima sc stvarno malo zna. Njihovo delo- vanje možemo sresti sporadično, kao kamenčiće mozaika koji se stapaju u sliku. Na trag sam im naišla nekoliko puta, ali o tome ću govoriti kasnije. Kad god je po sredi crna magija, oni na sebe uzimaju zadatak da je ometaju. Bilo kako bilo, došla sam do zaključka, u svetlu kasnijeg iskustva, da su impulsi koji su me terali da se prihvatim tog posla možda dolazili od Čuvara. U svakom slučaju, situacija je tražila intervenciju. Neko se morao suočiti s ovim izvorima pokvarenosti da bismo ih se oslobodili. Tako sam, eto, odlučila da se naoružam i suočim sa stvarnom situacijom, pa sam ostavila svoje članke da vidim kako će se sve to odvijati.

Ubrzo su počele da se dogadaju neke čudne stvari. Počeli su nepodnošljivi problemi sa crnim mačkama. Te mačke nisu bile halucinacija, jer su od njih trpeli i naši susedi. Podelili smo saosećanje s nasto- jnikom susedne kuće dok je metlom terao mnoštvo crnih mačaka s praga i prozorske daske. Rekao je kako u životu nije video toliko mačaka i to tako užasnih primeraka. Strašni smrad ovih životinja ispunio je čitavu kuću. U to vreme su dva člana naše komune svakodnevno išla na posao. Isti smrad dočekao ih je i u njihovim kancelarijama u dalekim četvrtima Londona.

U početku smo ovo proganjanje pripisivali prirodnim uzrocima, pa smo zaključili da se u susedstvu nalazi ženka mačke koja je za njih fascinantno privlačna. Međutim, incidenti su sledili jedan za drugim i ispunili nas osećajem da dogadaji nisu bili sasvim uobičajeni i prirodni. Približavali smo sc proletnjem ekvinociju, koji je uvek teško razdoblje za okultiste. Atmosfera je bila napeta i svi smo se osećali vrlo nelagodno. Penjući sc jednog jutra nakon doručka na sprat, iznenada sam pri- metila kako mi se niz stepenice približava ogromna šarena mačka, dvaput veća od tigra. Izgledala je sasvim čvrsta i opipljiva. Skamenjena, zurila sam na trenutak u nju, nakon čega je ona nestala. Odmah sam shvatila daje to bio simulakrum ili misaona forma koju je projek- tovao neko koje posedovao okultne moći. Saznanje nije bilo naročito utešno, ali je ipak bilo draže od pravog tigra. Osećala sam se vrlo neugodno, pa sam zamolila jednu osobu iz zajedničkog domaćinstva da mi se pridruži. Sele smo u moju sobu razmišljajući, a od spolja je dopiralo mjaukanje mnoštva mačaka. Pogledale smo kroz prozor niz ulicu i dokle nam je pogled dopirao, ulica je bila krcata crnih mačaka, koje su sablasno zavijale usred bela dana. To je potrajalo sve do predvečerja.

Ustala sam. uzela svoju opremu i izvršila egzorcizam. Nakon toga ponovo smo pogledale kroz prozor. Nijedne mačke nije bilo na vidiku, niti smo ih ikada više ponovo videlc. Najezda je prošla. Preostale su samo mačke iz prirodne populacije.

Proletnji ekvinocij u tom trenutku se nalazio nad nama. Moram naglasiti daje to za okultiste najvažnije godišnje razdoblje. Velike energetske struje plovile su unutrašnjim svetovima i bilo je vrlo teško njima upravljati. Ukoliko se u tom

111

periodu jave astralne neprilike, one obično prerastu u oluju. Postoje takodc stvarni susreti koji se tada do- gadaju na astralnom planu i mnogi ih okultisti posmatraju izvan svog tela. Da bi se to postiglo, potrebno je dovesti se u stanje transa u kojem duh postaje slobodan i može putovati. Uobičajeno je uzeti pri tom nekoga ko poznaje ove tehnike da bdije pored napuštenog tela kako se ne bi dogodilo neko zlo.

Obično, kada je okultni napad u toku, čovek teži da ostane budan po svaku ccnu, spavajući danju, a bdijući i meditirajući kad je sunce ispod horizonta. Na nesreću, u tom periodu bila sam obavezna da izvršim jedno takvo astralno putovanje. Moja je protivnica znala to isto kao i ja. Zato sam obavila najbolje pripreme koje sam mogla smisliti; sakupila sam grupu pažljivo izabranih ljudi da formiraju zaštitni krug i mesto operacije "zaključala" uobičajenom ceremonijom. Nisam mnogo polagala na ovu ceremoniju jer je moja protivnica bila mnogo višeg okultnog ranga i mogla je proći kroz sve prepreke koje bih postavila. To me je, ipak, štitilo od manjih neugodnosti.

Metode ovih astralnih putovanja spadaju u visoke tehničke postupke. Jezikom psihologije, to je autohipnoza uz pomoć simbola. Simbol igra ulogu vrata nevidljivog sveta. Na taj način trenirani sledbenik ne luta astralnim svetom poput nepozvane skitnice, već ulazi i izlazi kroz njemu dobro poznata vrata.

Zadatak moje protivnice nije bio težak, jer je znala vreme kad moram obaviti ovo astralno putovanje i kojim ću se simbolom poslužiti kako bih napustila svoje telo. Bila sam spremna na otpor, mada nisam znala koji bi on oblik mogao poprimiti.

Ova astralna putovanja u stvari su vrlo jasni snovi u kojima čovek zadržava sposobnosti izbora, volje i rasuđivanja. Moja putovanja uvek počinju zavesom simboličke boje, kroz čije nabore prođem. Ovom prilikom, čim sam prošla kroz zavesu, ugledala sam protivnicu ili, drugim recima, počela sam je sanjati. Pojavila se u veličanstvenoj ritualnoj odeči njenog okultnog ranga. Zakrčila mi je prolaz govoreći kako mi zabranjuje, na osnovu svog autoriteta, da se koristim tim astralnim putevima. Odgovorila sam kako nema pravo da mi zatvara astralne prolaze samo zato što je lično uvredena, i pozvala sam se na Unutrašnje Vode kojima smo obe bile odgovorne. Tada je došlo do sukoba dve volje. Pri tome sam imala osećaj da me je vrtlog podigao u vazduh i da sam se srušila s velike visine. Našla sam se u svom fizičkom telu koje se nije nalazilo na mestu gde sam ga ostavila, već na gomili predmeta u udaljenom ugl i sobe, koji je izgledao kao da je pretrpeo bom- bardovanje. Dobro poznatim fenomenom reperkusije, astralna bitka se prenela i na telo, koje je po sobi izvodilo vratolomije pa su članovi grupe morali da sklanjaju delovc pokućstva da se ne bih povredila.

Bila sam prilično potresena ovim neprijatnim iskustvom. Shvatila sam da je najgore prošlo i da sam uspešno izbačena sa astralnih pu- teva. Isto tako, postalo mi je jasno da ukoliko prihvatim ovaj poraz, moja okultna karijera biće završena. Baš

112

kao što dete koje je zbačeno sa svog ponija mora odmah da ustane i ponovo uzjašc, ako ga želi ikada više u životu jahati, tako sam i ja znala da moram po svaku ccnu izvršiti ovo astralno putovanje ako želim da sačuvam svoje okultne snage. Zato sam rekla članovima grupe da se približe i ponovo formiraju zaštitni krug, jer moram izvršiti novi pokušaj. Pozvala sam Unutrašnje Vode i ponovo napustila svoje telo. Ovaj put otpor je bio mnogo slabiji, pa sam uspela da prođem. Nakon vizije Unutrašnjih Voda, vratila sam se u svoje telo. Bitka je bila završena. Od tada više nisam imala nikakvih neprilika.

Kad sam se svukla pre odlaska u postelju, osetila sam da me leda jako peku. Gledajući se u ogledalu, utvrdila sam da su mi leda od vrata do struka izbrazdana, kao da su zaparana kandžama divovske mačke.

Ispričala sam ovu priču nekim svojim prijateljima, iskusnim okult- istima, koji su u određenom periodu bili prisno povezani s ovom osobom. Rekli su mi daje ona bila dobro poznata po ovakvim astralnim napadima i da je jedna osoba posle svađe s mojom protivnicom doži- vela iskustvo slično mome; bila je takođe išarana divovskim ogrebotinama. Ona je, međutim, nakon toga bila bolesna šest meseci i nikada se više nije vratila okultizmu.

Postoji neobičan epilog ovom slučaju koji može, ali ne mora, imati neke veze s njim. Već sam iznela priču o misterioznoj smrti koja se dogodila na ostrvu J jna, kako je nago telo nesretne devojke pronađeno na krstu izrezanom u zemlji. Nikakav uzrok smrti nije ustanovljen, a u službenoj izjavi je stajalo daje smrt nastupila usled nezaštićenosti. Ali, ako je zaista zalutala, kako to daje došla da legne i umre na ovakav ritualan način, a nije poginula u traženju izlaza? Zašto je napustila kuću bez ijednog komada odeće, zaogrnuta jedino crnom kabanicom? 1 zašto je sa sobom ponela veliki nož kojim je u zemlji izbrazdala krst? Pošto sam je izgubila iz vida poslednje dve-tri godine njenog života, ne znam šta se u tom razdoblju dogadalo. Međutim, u vreme dok sam je još viđala, bila je povezana s mojom protivnicom. Jedini tragovi pronađeni na njenom mrtvom telu bile su ogrebotine.

Metode odbrane od psihičkog napada

FIZIČKI ASPEKT PSIHIČKOG NAPADA I ODBRANE

Potrebe za oprezom pri pretpostavci da je izvršen psihički napad - Uticaj zanemarene tvrde stolice - Otrovna žarišta - Provi I na dijagnoza i tečenje fizičkog stanja su osnovne pripreme - Svaki ozbiljan slučaj treba da nadzire kvalifikovani medicinski praktičar - Uticaj sredstava za spavanje - Uticaj mora i planina - Uticaj hrane - Delovanje srca i krvnog pritiska -

113

Delovanje dijete - Svaki psihički rad žrtva treba da izbegava.

Razlučili smo više vrsta psihičkog napada, opisali metode koje se mogu koristiti u njihovom izvođenju, a naveli smo takođe i različite oblike zabluda, prevara i autosugestija koje mogu otežavati problem. Sada smo u poziciji da prodiskutujemo pitanje dijagnoza. Razmotrimo celo to pitanje s praktičnog gledišta. Zamislimo stranca koji je došao s pričom o psihičkom napadu: Šta tada treba učiniti?

Prc svega, moramo imati na umu veliku potrebu opreza u donošenju pretpostavke daje izveden psihički napad. Psihički napadi događaju se srazmerno retko. Ne smemo prihvatiti pretpostavku da smo suočeni s psihičkim napadom sve dok nismo isključili sve ostale mogućnosti. Ne tako davno naišla sam na slučaj navodne opsednutosti, za koji se ispostavilo da sc radilo o zanemarenoj tvrdoj stolici. U ovom slučaju egzorcizam je uspešno sproveden ricinusovim uljem. Ako postoje ikakvi fizički simptomi, pa makar to bilo bledilo i teško disanje, dijagnozu treba da postavi doktor. Čak i ako u poteškoćama preovla- đuju psihički elementi, njihov uzrok može biti fizičke prirode. Otrovna žarišta su u stvari centri razgradnje, i kao takva, ona otvaraju vrata nižim oblicima elementarnog života čija je uloga pomoć kod razgradnje. Nečistoće u krvi mogu zatrovati mozak. Nove izrasline ili čircvi mogu poremetiti njegove funkcije. Ove stvari može prepoznati samo osoba koja poznaje telo. Uz iste ostale okolnosti, najbolja osoba u di- jagnostikovanju biće ona koja ima najviše iskustva, pri čemu je jedino mesto gde se ovo iskustvo može steći opšta bolnica. Štavišc, ako stvari krenu loše, doktor je jedina osoba koja može da vadi kestenje iz vatre, jer je njegov potpis punovažan pred vlastima. Pretpostavimo da se pokaže daje pacijent lud, šta će nekvalifikovan praktičar učiniti s njime? U velikom delu slučajeva navodnog psihičkog napada ispostavlja se da se radi o ludilu ili histeriji. Početnu fazu ludila vrlo je teško otkriti, dok je histerija vrlo lukava i uverljiva. Doktor koji čitavog života radi s ljudima mnogo će brže prepoznati jedno od ta dva stanja nego laik koji se s njima nikad nije sreo.

Može se prigovoriti da je vrlo teško naći lekara koji će imati pozitivan stav prema okultizmu. Raspravljati na taj način znači da nismo pravilno shvatili situaciju. Od doktora se ne traži da učestvuje u bilo kakvoj okultnoj operaciji, već da potraži fizičke uzroke bolesti i, ukoliko ih nade, da ih otkloni. Njega se ništa više ne tiču okultni postupci preduzeti radi olakšanja stanja njegovog pacijenta od toga da li sam pripada crkvi koju pohađa njegov pacijent.

Ukoliko lekar ne nade nikakav dokaz organske bolesti, ili ako otkrije neku bolest poput proširenih vena, koja očito ne može imati uticaja na mentalno zdravlje,

114

može se smatrati daje slučaj položio prvi test i da je korisno nastaviti s psihičkim istraživanjem. Ukoliko je slučaj težak ili ako su nevolje starijeg datuma, doktor će verovatno zaključiti da je pacijent bolestan. Čak i ako ne može sa sigurnošću da odredi šta nije u redu, nastaviće s lečenjem pacijentovog stanja. To je korisno, jer će time pacijentu porasti telesna kondicija, mentalna kontrola i otpornost. Preparate za spavanje treba po mogućstvu izbega- vati. Ako to nije moguće, potrebno je da nad pacijentom dok spava bdije osoba koja zna da čuva okultnu stražu, a soba u kojoj spava treba da bude očišćena i zapečaćena, u okultnom smislu. Ako osoba koja boravi u astralu doživi okultni napad, ona obično beži u svoje telo i budi se kao iz noćne more, slično zecu koji beži u svoj brlog. Međutim, ako je san izazvan sredstvima za spavanje i neprirodno dubok, osoba se ne može probuditi i ostaje zaključana u astralu. Ovo je nešto najgore što se u okultnom napadu može poželeti. Kad se sredstva za spavanje pokažu neophodnim, jer nije moguće neograničeno biti budan, spavačev čuvar treba pažljivo da motri na svaki znak koji pokazuje da li je spavanje postalo uznemireno snovima, i ako primeti mrmljanje ili trzanje, treba odmah da izvrši neophodna proterivanja i da šapuće spavaču u uvo umirujučc i ohrabrujuće sugestije, kakve Kue preporučuje da se daju maloj deci. Jedna od najtežih osobina psihičkog napada je ta da je žrtvu strah da spava jer se u snu oseća bespomoćnom. Ko god je čitao jezovitu Kiplingovu priču Kraj putovanja (The End ofthe Passage), može se setiti kako žrtva psihičkog napada, opisana u njoj, uvek odlazi u krevet s ostrugama na sebi, čiji je zadatak da je ubodu i probude ako tokom sna dode do borbe s nevidljivim neprijateljem.

Postoji mnogo toga što se na fizičkom planu može učiniti za olakšanje stanja osobe koja je psihički napadnuta. Kad već govorimo o mogućoj ulozi doktora koji se bavi slučajem, razmotrimo te metode. Sunčeva svetlost je od izvanredne vrednosti jer jača auru i čini je mnogo otpornijom. U ovakvim slučajevima ljudima se često savetuje da podu na selo. Za žrtvu okultnog napada to nije najmudrije činiti, jer su elementarne sile mnogo složenije izvan gradova. Stoga, ako osobi pre- ti nalet atavističkih sila, najbolje joj je držati se prebivališta l,udi. More je, takode, elementarna sila koju je najpametnije izbegavati, jer je element vode intimno vezan s psihizmom. Velike vodene mase i visoke planine treba izbegavati pri izboru zdravog utočišta za osobu koja pati od psihičkih problema. Najbolje mesto su kontinentalne banje. Igre, fizičko vežbanje, masaža i sve što povećava fizičku kondiciju izvanredno je korisno. Duge samotne šetnje treba izbegavati jer uvek postoji opasnost od samoubistva. Osoba koja je žrtva okultnog napada treba po svaku cenu da izbegava samoću.

Postoji i drugi vrlo jednostavan postupak koji pruža veliko olakšanje u slučajevima psihičkog sukoba. Očito je da napad deluje preko psihičkih centara. Zato svaki postupak koji zatvara ove ccntre pruža odgovarajuću zaštitu. Dobro je

115

poznato da flegmatična osoba materijalističkih nazora može bez poslcdica živeti u kući koja je opsc- dnuta duhovima, što senzitivnu osobu može dovesti do ludila i naterati na samoubistvo. Takode je opšte poznato da se psihički rad ne može obavljati s punim želucem, a da se najbolji rezultati postižu u vremc posta. Prema tome, zaključak koji proizilazi iz ovih činjenica bio bi da ako želimo da držimo psihičke centre zatvorenima, ne smemo dozvoliti da nam želudac ostane prazan. Osoba koja je suočena s psihičkim napadom ne bi trebalo da pravi pauze između obroka duže od dva sata.

Izvcsni važni psihički ccntri nalaze se u glavi. Jedan od najjednostavnijih načina kontrole njihove aktivnosti sastoji se u tome da se smanji dotok krvi u glavu. Ovo se uspešno može izvesti kupanjem u što toplijoj vodi ili stavljanjem stopala u vruću vodu s gorušicom. Sledeći važan centar je solarni pleksus. U njemu sc za vreme psihičkog napada često oseća pritisak i bol. Velika boca puna vruće vode, tako daje i teška i vruća, položena na solarni pleksus, koji je širine dlana a smešten između trbušne duplje i rebara, uspešno će otkloniti napetost u tom centru. U stvari, i sam pritisak bez topline pružiće olakšanje. Znam brojne slučajeve u kojima je jastučićem od tvrdog materijala, priljubljenim uz solarni pleksus pomoću kaiševa ili steznika, postignuto veliko olakšanje.

Povrh svega, dok je suočena sa psihičkim napadom, osoba treba da prazni creva što je moguće češće, jer ništa ne nanosi toliku štetu kao akumulacija štetnih materija u telu.

Svi ovi jednostavni fizički lekovi lako su dostupni. Oni neće dovesti do izlečenja psihičkih poremećaja, niti pružiti potpunu odbranu od psihičkog napada, ali će pružiti veliko olakšanje. Oni pomažu žrtvi time što joj u velikoj meri podižu otpornost, a smanjenjem pritiska povećavaju joj izdržljivost. U mnogim slučajevima psihičkog napada po- beduje osoba koja duže izdrži. Razlog je taj što psihički napad od strane ljudskog bića nije proces koji može trajati neograničeno dugo zbog potrebe ulaganja vrlo velike energije.

Postoji stara izreka koja upozorava: "Nikada ne radi velikom lopatom ako to možeš obaviti i malom!" Fizičke metode odbrane traže mnogo manje ulaganje energije od psihičkih metoda. Zato se njihovim maksimalnim korišćenjem štedi psihička energija. Zašto se mučiti sa isterivanjem elemenata zemlje upotrebom rituala, ako isto možemo učiniti tabletom?

I pitanje dijete takode moramo ovde razmotriti. Raširena propaganda Teozofskog društva učinila je da se vegetarijanstvo prihvati kao jedini ispravan vid ishrane u okultnom treningu. Ovo, međutim, nije tačno. Zapadna ezoterična tradicija ne sadrži vegetarijanstvo u svom sistemu, nego uči da čovek u ishrani hranom zemlje u kojoj se zatiče treba da bude pažljiv i umeren. Ja, lično, mislim da spoj okultizma i vegetarijanstva za Evropljanina nije dobar, jer rezultira hipersenzi-

116

tivnošću koja život čini vrlo teškim u našoj okrutnoj civilizaciji.Vegetarijanstvo treba u potpunosti poznavati i izvanredno dobro sprovoditi da bi

bilo uspešno. Pored toga, veliki je postotak ljudi koji nisu u stanju da vare belančevine biljnog porekla, koje su mnogo teže za varenje od životinjskih. Samo nam iskustvo i eksperiment mogu pokazati da li je vegetarijanska ishrana prikladna za pojedinu osobu. Smetnje s varenjem nisu jedini pokazatelj neprikladnosti ovakve ishrane. Gubitak apetita, opadanje energije, gubitak težine ili smanjena izdržljivost mogu, ako se zanemare, izazvati hronično pogoršanje zdravlja. Vegetarijanstvo može u početku sasvim odgovarati osobi, ali nakon određenog perioda, pa i godina, lako može izazvati bolesti kao što su neuritis, neuralgija, išijas ili neki drugi oblik nervnih patnji. Ovo je siguran pokazatelj da vegetarijanska ishrana nije dovoljna, ne zato što ne sadrži neophodne prehrambene sastojke, već zato što naš metabolizam ne može da ih asimilira pa oni izlaze iz tela nepreradeni. Kad god su psihičke smetnje zakomplikovane pojavom neuralgijskih bolova, sklona sam pretpostavci da je uzrok ovog hipertrofiranog psi- hizma hronična neuhranjenost. U takvim slučajevima verovatno jc da će postupnim povratkom na hranljivu mešovitu ishranu nestati hiper- senzitivnost i nepoželjni kontakti formirani u periodu vegetarijanske ishrane, a kondicija se vratiti u normalno stanje. Promcnu dijete treba uvek vršiti postupno, da ne bi došlo do poremećaja u varenju.

Svako kod koga se jave psihičke smetnje treba odmah da prekine svaku okultnu praksu i zameni sve uobičajene meditacije molitvama svoga detinjstva ili metodama Nove misli. Dok traju astralne nevolje, nije vreme za otvaranje psihičkih centara. U ovakvim slučajevima treba se vratiti na fizički plan i na njemu se odlučno zadržati. U jednom starom broju Puncha (Harlekina) postoji slika koja, po mom mišljenju, izvrsno izražava pravilan stav osobe koju muče psihičke smetnje. Ispred starinske bračne postelje sa stubovima i baldahinom stoji Ijutita žena a u ruci drži oklagiju. Ispod kreveta viri glava njenog muža, koji kaže: "Ti me možeš udariti, pa i namlatiti, ali mi ne možeš slomiti muški duh, jer ja neću izaći napolje."

Ako se žrtva okultnog napada koncentrišc na svetovne stvari, ona predstavlja vrlo veliki problem za svakog vcšca. Šta vcštac treba da učini ako sc, u vreme dok operiše crnim umećem, njegova žrtva nalazi u obližnjem bioskopu i kida od smeha na račun lakrdija Čarlija Čaplina? Postoji stara izreka koja kaže da se klin klinom izbija. Zato, ako ste u strahu od nevidljivih opasnosti, počnite da sc bavite nekim sportom.

117

DIJAGNOZA PRIRODE NAPADA

Fizička kondicija može uzrokovati otvaranje psihičkih centara - Deli- rijum - Problem dijagnoze - Način pristupa - Upotreba psihometrije - Kako uzeti psihometrijski uzorak - Vrednost astrologije - Kako slušati i beležiti istoriju bolesti - Kako otkriti lažljivca - Indirektan pristup - Tačka korelacije - Uticaj mesta - Uticaj osoba - Potreba opreza pri određivanju krivice - Istraživač trelxi da izvede nezavisnu dijagnozu i uporedi je s iskazima medijuma - Ograničenja psihometrije.

Razmotrivši čisto fizičke uzroke psihičkih smetnji, možemo sada doći do zaključka o istinskim psihičkim uzrocima. Uvek moramo imati na umu da ukoliko je otkrivena fizička bolest, ona ne odbacuje nužno psihički faktor. Fizička kondicija, poput bolesnog stanja krvi, može izazvati slabiji oblik psihizma i svoju žrtvu dovesti u dodir sa zlim astralnim uticajima. Nauka to može zvati delirijumom ili halucinacijama, ali za okultiste je to patološki psihizam. Stanje ovih bolesnika okultisti mogu uveliko olakšati zatvaranjem bolesnikovih psihičkih centara ili isključivanjem zlih psihičkih uticaja iz sredine u kojoj borave. Time će duhovi koje vidi biti anđeoske, a ne demonske prirode, što će u njemu izazvati osećaj sreće uniesto mučenja. Psihički ccntri, nasilno otvoreni pod uticajem bolesti krvi, zapažaju sve što dolazi u njihovo polje vizije. Zato treba osigurati da u njegovu blizinu ne može doći ništa osim onoga što je prijatno. Mi nc moramo u potpunosti biti u stanju da ga povučemo iz astrala, ali možemo barem osigurati da putuje njegovim sigurnim i prijatnim deloni. Ljudi ne znaju u kolikom se obimu i smeru delirijumsko lutanje može kontrolisati šaptanjem određenih sugestija u uvo bolesne osobe. Možemo da pratimo bolesnog čoveka na njegovim astralnim putovanjima i učinimo da u svojim vizijama čuje naš glas, a svojim znanjem otklonimo od njega zle pojave i usmerimo mu san u pravcu mira.

Na početku formiranja dijagnoze moramo odvojiti tri raširene vrste psihičkih smetnji: one koje su nusproizvod fizičke bolesti, one koje su posledica zle ljudske aktivnosti i one koje pripadaju ncljud-skim uticajima. Pivu vrstu bi doktor lako trebalo da uoči ako, kako je već savetovano, kao osnovnu pripremu pruži pacijentu smirenje. Osim toga, on će takodc biti uspešan u eliminisanju prevara. Naime, ljudi koji se kreću u krugovima koji se bave ljudskom psihom i poznaju tu terminologiju mogu da simulišu psihički napad s ciljcm da pozajme novac, steknu gostoljubivost, ili to mogu činiti iz čiste ljubavi prema notornostima. Ovo poslednje je mnogo češći motiv ljudskog zastranjivanja nego što se opšte misli. Prevaranti vrlo brzo nestaju ili se oporavljaju kad im se zapreti fizičkim remontom. One koji odluče da pokušaju, na sreću prilično brzo

118

raskrinka osoba koja radi u ambulantnom delu opšte bolnice.Dijagnoza koju okultista treba da postavi leži stoga u napadu ink- arniranog ili

napadu neinkarniranog duha. Postoje dva nač.na na koji on to može učiniti. Oba postupka treba sprovesti, a rezultate upore- diti. Slučaj treba dati barem dvoma odvojenim medijumima na psi- hometrijsko ispitivanje, a on sam treba da donese svoju dijagnozu isključivo na osnovu istorije bolesti, interpretiranu u svetlu prvih principa. Velika je greška mešati psihičko i naučno. Oni su u stanju da pobiju jedno drugo. Neka jedna osoba vrši psihičko istraživanje a druga posmatranje. Osim toga, preduzmite temeljne mere opreza kako bi se izbeglo da rezultati vidovitog ispitivanja budu pokvareni sugestijom ili čitanjem misli neke od osoba koja je povezana s ispitivanjem, a već je formirala odredeno mišljenje. Stoga je dobro uzorak za psihometrij- sko ispitivanje poslati medijumima na početku okultnog istraživanja, pre nego što je formirano bilo kakvo mišljenje.

Nije baš tako jednostavna stvar pravilno uzeti psihometrijski uzorak. Videla sam čoveka koji je nekoliko dana nosio u džepu nečiji pramen kose i predao ga na psihometrijsko ispitivanje. Pramen je bio toliko impregniran njegovim ličnim magnetizmom daje bio neupotrebljiv. Psihometrijski uzorak treba da bude neki objekt koji je potpuno prožet vibracijama odredene osobe. Komad odeće koju je u poslednje vreme obično nosila, pramen kose, dco nokta i slično, mogu nam poslužiti pod uslovom da su pažljivo čuvani. Kristali, kao što je drago kamenje, čuvaju magnetizam bolje od ičega. Metali, bez obzira da li se radi o plemenitim ili ne, takode su dobri. Džepni nožić, na primer, dobro će zadržati magnet izam. Drvo, papir, vuna i pamuk su loši, a pogotovo veštačka svila. Prava svila i platno su dobri. Guma je neupotrebljiva. Staklo zadržava magnet izam zavisno od svog oblika. Ako je scčc- no tako da prelama svctlosne zrake, može biti vrlo dobro; ako je glatko i sasvim prozirno, poput prozorskog stakla, najčešće je neupotrebljivo. Kamen je dobar, zemljano posude slabo. Pomno izrađivan predmet nije tako dobar kao priprost predmet. Na primer, markiski prsten nije tako dobar kao pečatni prsten. Što se pisama tiče, ona mogu dovesti u zabludu jer često sadrže podjednaku količinu magnetiz- ma primaoca kao i pošiljaoca. Neki medijumi mogu da rade pomoću fotografije što, strogo uzevši, nije psihometrijska metoda, jer se mentalna slika prizvana uz pomoć fotografije koristi za prizivanje odgovarajuće slike u reflektujućem eteru.

Prilikom uzimanja psihometrijskog uzorka potrebno je biti vrlo pažljiv jer se on lako kontaminira magnetizmom svakog ko njime rukuje, ko se nalazi u njegovoj blizini, pa čak i ako neko na njega zadubljeno usmeri svoje misli. Na primer, ako dok pakujete kakav uzorak za slanje razmišljate o problemu koji on predstavlja i stvorite svoju ličnu teoriju, psihometrista može uhvatiti vašu misaonu formu umesto da čita stanje osobe kojoj predmet pripada. Materijal koji se koristi za pa- kovanjc

119

ne sme biti magnetičan. Znam za slučaj u kom je medijum rekao za odredeni ukras da pripada bolničarki ili nekome ko ima veze s bolnicom. U stvari, nije pripadao nijednoj takvoj osobi, već je bio za- pakovan u hiruršku vatu.

Kad pakujete psihometrijski uzorak, radite to što brže i sa što manje uzimanja u ruke. Uzmite komad "devičanskeM svile, bele ili crne, dovoljno velik da u njega možete umotati predmet. Prekrijte predmet svilom i brzo napravite zavežljaj rukujući preko svile. U okultnom smislu, "devičansko" znači da nešto nikada prc nije koriščeno za bilo kakvu drugu svrhu. Na primer, nije dobro za ovu svrhu koristiti komad stare odeće ili jastučnicu. Predmet koji nije prikladan da se njime rukuje na opisan način može se uzeti pomoću hvataljke za šećer ili pomoću vrha makaza i pažljivo položiti na svilu u koju se umota. Za- pakujte umotani predmet u drvenu kutiju, sigurni daje i materijal koji oblažetc takodc "devičanski". Ne treba se osloniti na iskaz jednog me- dijuma. Uzorke treba poslati barem dvojici. Takodc je dobro da prilikom slanja uzoraka, a pogotovo prilikom slanja podataka o satu rođenja za izradu horoskopa, ne dozvoliti da se sazna za ime vlasnika. Postoji, naime, mogućnost da postanete žrtva trača. Astrolozi su previše skloni praksi da razmenjuju astrološke karte i diskutuju o njima. Upoznala sam se s nekim neprijatnim događajima koji su se desili na ovaj način.

Horoskop koji izradi osoba koja razume njegovo delovanje od velike je vrednosti, jer položaj planeta u nebeskim kućama ne pomaže samo pri formiranju dijagnoze već je i vrlo važan vodič u Icčcnju. Zato je najbolje objasniti astrologu prirodu slučaja i vrstu informacije koju želimo, kako bi mogao proučavati kartu u željenom pravcu. Horoskop je za okultnog terapeuta isto što je rendgenski snimak za doktora. U očekivanju ovih izveštaja, dok duh okultiste nije još pod njihovim uti- cajem. treba postaviti svoju nezavisnu dijagnozu. Da bi to uradio, sa svojim pacijentom treba da obavi barem dva razgovora. U prvom razgovoru od njega treba čuti istoriju slučaja, dozvoljavajući pacijentu da prikaže činjenice sa svog gledišta, bez usmeravanja njegovog izlaganja i propratnih pitanja. Čim pacijent ode, operator treba da zapiše istoriju slučaja sa svim detaljima kojih se može prisetiti. Krajnje je nepoželjno uzeti u pacijentovom prisustvu notes i beležiti, jer ga to čini nervoznim i jer oseća da će, kako bi to rekao sudija za prekršaje, "sve što kaže biti zapisano i i'potrebljcno kao dokaz protiv njega".

U pripremi za sledeći razgovor, okultista treba pažljivo da prouči svoje zabeleške i jasno zapamti pojedinosti i sled prvih pacijentovih iskaza. Sada je trenutak da se pacijentu postave pitanja o protivrečnim i nepotpunim izjavama. Ovim postupkom otkriće se lažljivac, bio nam- eran ili histeričan, brže nego na bilo koji drugi način, jer će se neslaganje njegovog drugog iskaza s prvim lako uočiti. Ukoliko on govori istinu, oba iskaza će se podudarati, a ako je činjenice iskrivio, ubrzo će doći u sukob sa samim sobom.

120

Zapamtite da radite s osobom koja je po svojoj naravi donekle ili medijum ili neurotičar, a vrlo često oboje, i da će vaše držanje prema njoj, pa čak i vaše neizrečene misli, duboko delovati na nju. Ako takva osoba oseća da sumnjate u istinitost njenih reci, izgubiće samopouzdanje i počeće da misli da njeno iskustvo može, na kraju krajeva, biti proizvod vlastite mašte. Konačno, osoba će potisnuti stvari koje mogu biti nezamenjive s dijagnostičkog gledišta. Ovaj izliv važnih i nevažnih detalja poslužiće u potrazi za ključevima rešenja.

Postoje odredeni vidljivi znaci kojih se želite domoći kroz pacijentovo izlaganje, ali ne treba mu dozvoliti da shvati šta tražite. Ako ste stekli njegovo poverenjc, biće vrlo sklon da prihvati vaše gledište, pa ako primeti da ste formirali bilo kakvo mišljenje, podsvesno će iskriviti činjenice, tako da će se one podudarati s vašim mišljenjem. Ne dozvolite mu da pretpostavi na šta ciljaju vaša pitanja i tada ćete od njega dobiti nepristrasan odgovor. Da biste u tome uspeli, nemojte mu postavljati serije pitanja kojima se razjašnjava odredeni detalj. Verovatno će biti više pojedinosti o kojima će vam biti potrebne informacije. Zato postavljajte pitanja u vezi sa pojedinim detaljima naizmenično. Na primer, ako sumnjate da nevolje potiču od kuće u kojoj vaš pacijent živi, poslednja stvar koju treba učiniti jeste da probudite njegove sumnje u tom pogledu. Postoji, naime, mogućnost da ste na pogrešnom tragu. Pa čak i ako možete dokazati da ste u pravu, ne treba da ga upoznate s činjenicama sve dok niste spremni za akciju jer ćete mu, potkrepljivanjem njegovih strahovanja, povećati patnje. Ako sumnjate da polnost ima udela u njegovim nevoljama, a on shvati tendenciju vaših pitanja, odmah će zatrpati svoje tragove i vrlo teško ćete uspeti da utvrdite činjenice. Međutim, ako njegove sumnje nisu probuđene, on će se lukavom i iskusnom ispitivaču, koji mu se indirektno približi, otkriti a da toga ni sam nije svestan. Prilazeći mu posredno, ne samo da čete doći do stvarnih činjenica, već ćete poštedeti i njegove osećaje.

U proučavanju istorije slučaja vi želite pronaći vezu između psihičkih iskustava vašeg pacijenta i prilika u kojima on živi. Datume i mesta dešavanja treba zato ustrajno tražiti. Kad i gde počinju nevolje? Dobivši što je moguće detaljniju informaciju o datumima i mestima zbivanja, potražite u njima eventualne okultne znakove. Pažljivo pri- beležite datume, potražite ih u efemeridama za određene godine, pa razmotrite kakav je položaj mcseca i planeta u odnosu na njih. Pogledajte padaju li datumi na ili oko ravnodnevica ili zenita. Zabeležitc u koje dane nedelje su se navedeni događaji desili. Ako otkrijete da su se sve krize dogodile četvrtkom ili oko proletnje ravnodnevice, ili za vrerne punog mescca, imaćete dco informacija koje su od velikog značaja. Sve u svemu, možete biti sigurni u jedno, a to je da u slučaju koji obrađujete igraju ulogu nevidljive psihičke struje.

121

Treba potražiti i informaciju o mestu ili mestima na kojima su se pojedine krize dogodile, a prvenstveno okolnosti koje su pratile njen prvi napad. Izuzetno je korisno, ako je to moguće, posetiti navedeno mesto i doživeti njegovu atmosferu. Takođe se mnogo toga može saznati ako se poseti mesto gde pacijent živi.

Prikupivši sve geografske informacije koje su vam dostupne, pažljivo ih proučite na vrlo uvećanoj vojničkoj karti. Ova i sve druge važne željene informacije mogu se Iako pronaći u svakoj javnoj knjižari. Zabeležitc da li u blizini posmatranog mesta postoje ostaci neke drevne građevine i, ako postoje, kako je kuća položena u odnosu na njih. Pogledajte ne samo da li je kuća smeštena u blizini takvih ruševina, već i ne leži li na pravcu koji spaja ostatke dveju takvih građevina. Proučite istoriju tog područja i u njoj potražite dalje informacije. Ostaci rimskih građevina često su uzrok nevolja. Razlog tome su neki vrlo čudni kultovi koje su sa sobom donele rimske legije u vremc propadanja Rima. Može se sumnjati i na druidske ruševine ukoliko se kuća nalazi u njihovoj neposrednoj blizini. Potražite u kući bilo kakve neobične predmete kao što su slike božanstava primitivnih kultova ili varvarsko oružje. Sasvim je moguće da su za njih vezani snažni cle- mentali.

Potrudite se da uočite da li nevolje pokazuju znakove slabljenja kad pacijent ode na drugo mesto. Ukoliko je odgovor potvrdan, može se sa sigurnošću smatrati da su lokalne prilike uzrok nevoljama. Međutim, ukoliko je odgovor negativan, to ne znači daje uzrok problema neizbežno druge prirode. Umesto samog mesta, izvor nevolja može biti i neka osoba koja na tom mestu živi. Nikada ne zaboravite da su u velikoj većini slučajeva psihičke neugodnosti posledica nečijeg štetnog ustrojstva prc icgo namerne zloupotrebe okultnog znanja. Budite vrlo oprezni u prihvatanju poslednje mogućnosti, jer je ova pojava srazmerno retka. Pa čak i ako se zna da osoba na koju : e sumnja poseduje okultna znanja i da je netrpeljivo raspoložena prema vašem pacijentu, ne mora nužno značiti da je napad svestan i nameran. On može biti nesvestan i refleksan. Sasvim je jasno da bi okultista trebalo da poseduje dovoljno snažnu kontrolu nad svojim psihičkim moćima kako bi ih sprečio da deluju nezavisno od njegove volje i svesti. To, međutim, nije uvek slučaj. Ljudi se nalaze na najrazličitijim stupnjevima razvoja. Osim toga, uvek postoji težak period između buđenja viših snaga i njihovog dovođenja pod punu kontrolu.

Potrebno je takođe proučiti prirodu snova i saznati da li pacijenta muče noćne more, nezavisno od bilo kojeg oblika okultnog napada. Isto tako, potrebno je utvrditi da li je dotična osoba nekada imala kakvih drugih psihičkih iskustava i, ako jeste, kakve su prirode ona bila.

Na kraju treba pažljivo proučiti sve osobe s kojima se pacijent druži da bi se vidclo nisu li neke od njih medijumi ili studenti okultizma. Međutim, budite vrlo pažljivi kako ne biste izazvali sumnje kod neke od osoba, sve dok ne posedujete konačne dokaze. To je neophodno učiniti kako biste zaštitili pacijenta. Zapamtite da

122

uvek postoji mogućnost da ste pogrešiii. Nedavno se u novinama mogao pročitati članak o čoveku koji je izvršio samoubistvo nakon što mu je doktor sa- opštio da ima organsko oboljenje srca zbog čega se ne bi smeo oženiti s devojkom s kojom je već bio veren. Pri obdukciji leša ustanovljeno je da mu je srce bilo potpuno zdravo. Zamislite kako se osećao ovaj doktor koji je izrekao tako nepromišljenu dijagnozu. Osoba koja je već izbezumljena psihičkim napadom plaši se i sopstvene senke. S njom treba postupati s najvećom pažnjom i oprezom. Budite vrlo obazrivi u iznošenju svojih sumnji, sve dok one nisu uvcrljivo dokazane. Kad je sve rečeno i učinjeno, glavna je stvar lcčenje a ne objašnjavanje. Od male je koristi za vašeg pacijenta bacanje krivice na nekoga ili nešto dok se stvar ne može resiti. Mnogo je gore usmeriti njegove sumnje na određenu osobu u njegovoj sredini, od koje se ne može skloniti, nego pripisati nevolje neidentifikovanim psihičkim uticajima. Čemu služi mudrost kad si srećan ako si neznalica - izreka je koja je tačnija na polju psihe nego igde drugde. Nikada pacijentu ne otvarajte oči za opasnosti protiv kojih mu nc možete pružiti efikasnu zaštitu. Hirurg koji se sprema da operiše pokriva svoje instrumente krpom kako ih pacijcnt ne bi video. Mudar okultista čini isto. Ne zaboravite da je za neupućenog, nevidljivi svet uvek sumnjiv.

Pošto ste sproveli ispitivanje na način prikazan na prethodnim stranicama, prikupićetc dovoljno materijala za istraživanje. Pažljivo potražite vezu između uzroka i posledice. Zabeležitc svako eventualno pogoršanje vezano za neki događaj, mesto ili osobu. Proučite, tako- de, različite karakteristične primere koje sam navela u prethodnim poglavljima i potražite sličnosti sa slučajem koji istražujete. Obratite pažnju na data objašnjenja i vidite bacaju li štogod svetla na problem, odnosno sugerišu li put kojim ispitivanje treba nastaviti.

Ovako postupajući, treba da dođete do ogledne dijagnoze. Ukoliko se ona potvrdi nalazima medijuma kojima ste poslali uzorke na psihometrijsko ispitivanje, možete biti sigurni da ste na pravom putu i možete nastaviti s radom.

Zapamtite da od medijuma, iako bi njihovi iskazi trebalo da se slažu u glavnim tačkama, ne možete očekivati potpunu podudarnost, do u detalje. Oni posmatraju složenu fotografiju Čitavog pacijentovog života, na kojoj je toliko toga smešteno da nijedna osoba nije u stanju da sve sagleda. Pojedinosti u kojima se njihovi iskazi podudaraju mogu se smatrati dokazanim, ali zato, one koje jedan vidi a drugi nc, ne moraju nužno biti lažne.

METODE ODBRANE I

Neiniciruna osoba i egzorcizam - Čišćenje psihičke atmosfere - Oslobađanje od magnetizma

123

- Tekuća voda - Slučaj s kanalom - Elektricitet i bakte- riologija - Formula za pripremanje svete vode - Fizički fenomeni - Kako sprečiti materijalizacije - Eterična magija Istoka - Potrebne mire opreza - Odbacivanje nusprodukata tela - Stvari korišćene u cniOj magiji - Ustreba belog luka za čišćenje.

Pišući za široku publiku o metodama upotrebljivim u borbi protiv psihičkih napada, prisetila sam se onih izvrsnih priručnika iz medicine i hirurgije koje je ministarstvo trgovine, zajedno s ormanom lekova, kako bezopasnih tako i opasnih, namenio kapetanima brodova. Kada dode do nevolje, dobar kapetan pročita poglavlje za koje veruje da obraduje dotični problem i zatim postupa onako kako najbolje ume. U ovakvim prilikama lični faktor je vrlo značajan. Isto je i u radu s psihičkim nevoljama. Potrebno je bogato iskustvo za postavljanje dijagnoze, a posebno trenirane sposobnosti i posebno razvijene snage neophodne su u borbi s mogućim neprilikama. Po svojoj prirodi, ova knjiga je u znatno većoj meri priručnik za dijagnostikovanje nego rasprava o lečcnju bolesnog stanja.

Kao što snažne droge mogu biti korisne u rukama stručnjaka a pogubne u rukama laika, moramo takodc imati na umu daje slično i sa snažnim okultnim formulama koje za svoju upotrebu traže odgovarajuću osposobljenost. Naprotiv, formule, koje bez razlike koriste i neupućeni, mogu izgubiti svoju snagu i postati neupotrebljive. Popularna zakletva koju je Džordž Bernard Šo uveo u uglađeno društvo kroz svoje delo Pigmalion, otrcani je ostatak nekada moćne zakletve "naše Gospe". Identični slučajevi ne postoje. Jasni, tipični slučajevi su prava retkost i dragocenost. Zdrav razum, prirodna nadarenost i iskustvo su najbolje oružje egzorcista.

Nakon što je postavio dijagnozu i odlučio da nastavi s obradom slučaja, egzorcista treba da izvrši tri radnje: mora obnoviti auru svog pacijcnta, očistiti psihičku atmosferu u kojoj boravi i prekinuti vezu sa snagama koje su izazvale nevolje. Ove tri stvari međusobno su zavisne i nijedna od njih nije važnija ili manje važna. Gotovo je nemoguće izlečiti oštećenu auru ako niste očistili atmosferu, niti će atmosfera duže vreme ostati čista ako niste u stanju da prekinete kontakte s uzročnikom nevolja.

Teorijski je idealno prvo prekinuti kontakte. Nažalost, u stvarnoj praksi potrebno je prilično mnogo traganja dok se ne nade krivac, a kad je već pronađen, potrebno je uložiti mnogo napora da se kontakt prekine. Uz to je potrebno nešto učiniti da pacijent ne klone. Egzorcista treba lično da očisti atmosferu u kojoj ćc izvršiti rad. Ili, ako se žrtva napada sama brani, on joj mora pružiti privremenu odbranu dok se sama na nju ne skoncentriše.

Prva stvar koju je potrebno učiniti kad se radi o psihičkom napadu jeste privremeno očistiti atmosferu. Time se dobija na vremenu koje je potrebno pacijentu

124

da obnovi svoje odbrambene snage. Ovo se mnogo lakše postiže kroz organizovan ritual nego samom snagom volje. Svaki čin obavljen s određenom namerom postaje obred. Tako npr. kupanje možemo shvatiti kao puko pranje tela. U tom slučaju očistićemo samo telo i ništa više. Možemo, takode, kupanje shvatiti kao oblik ritualnog pranja. U tom slučaju njegova delotvornost nadilazi fizički plan. Obavljamo, stoga, određene fizičke radnje koje ne predstavljaju samo postupke čišćenja eteričnih stanja, već takode i sredstvo direktnog delovanja na astralni plan putem imaginacije, koja predstavlja vrlo moćno oružje u svim magijskim operacijama.

Fizički objekti bivaju impregnirani eteričnim zračenjem koje zadržavaju neko vreme, slično kao što će i nož zadržavati zadah luka i za- pahnuti sve što se njime scčc. Ovo zračenje, koje se po okultnoj terminologiji naziva i magnetizam, snažno deluje na sve senzitivne osobe koje se nadu u dodiru s njime. Ima istine u starom verovanju da stavljanje obuće na sto donosi nesreću. Podjednako je neprcporučljivo odlagati na krevet odeću u kojoj izlazimo napolje. Ne znate kome ste u autobusu ili tramvaju očešali rame. Zašto onda dozvoliti da nečiji magnetizam kontaminira vašu postelju?

Na našu sreću, magnetizam je vrlo nestalna sila i, mada u početku može biti snažna, vrlo brzo oslabi ukoliko nije namerno kreirana putem rituala. Strašnu atmosferu koja okružuje žrtvu psihičkog napada i koja prožima sve predmete koji joj pripadaju nije teško ukloniti, bez obzira što će se ona uskoro ponovo formirati ukoliko nije potisnut i uzrok psihičkog napada.

Najefikasniji postupak uklanjanja ovog magnetizma sastoji sc u tome da žrtva ode na neko novo mesto, ne noseći sa sobom ništa od ličnih predmeta. Ali ovo je većini ljudi nedostupno. Na sreću, postoje i drugi načini koji nam omogućavaju da postignemo željeni cilj gotovo jednako efikasno. Ako je ikako moguće, privremeno sklonite žrtvu psihičkog napada na drugo mesto. Neka sa sobom nosi što manje stvari, a na put neka ide u novoj odeći ili u odeći koja je netom stigla sa čišćenja. Nadalje, neka tokom čitavog boravka čuva u tajnosti mesto gdc sc nalazi, do te merc koliko je to dotičnoj osobi izvodljivo.

Postoji staro verovanje koje kaže daje moguće osloboditi se vešti- ce prelazom preko tekuće vode. Po mom ličnom mišljenju, mnoga od ovih starih narodnih verovanja temelje se na stvarnim činjenicama, bez obzira u kolikoj s i meri obavijena praznoverjem. Jednom prilikom doživela sam neobično iskustvo koje potkrepljuje moju tvrdnju. Spremala sam se da učestvujem u jednom važnom delu okultnog rada za koji sam unapred znala da će biti izvesnih otpora. Prijateljica koja je takode bila uključena u istu stvar zamolila me je da zajedno večeramo u predvečerje predviđene operacije. Obe smo bile svesne napete atmosfere, pa mi je sugerisala da ne idem kući već da provedem noć u njenom stanu i da nikome ne

125

javljam gdc sc nalazim kako bismo skre- nule napad s pravog puta. Ovaj potez nije u potpunosti uspeo pa smo provele prilično napornu noć. Narednog dana osećala sam znatnu psihičku napetost. Da bih se osvežila, odlučila sam da do ugovorenog mesta otpešačim preko Hajd parka. Kad sam prešla dco puta, iznenada sam osetila da je napetost popustila i bez smetnji sam mogla da se prihvatim posla. Ispričala sam prijateljici ovo iskustvo, a ona me je upitala za mesto na kome sc to dogodilo. Potražile smo ga na karti i ustanovile da sam u tom trenutku upravo prešla iznad kanala kojim otiče suvišna voda iz serpentine. Do tada još nisam znala za staro verovanje u vezi sa tekućom vodom, niti sam znala za postojanje kanala. Ipak, osećaj olakšanja bio je toliko jak da sam ga se setila kad sam ponovo srela prijateljicu i bila u stanju da odredim mesto na kome se to dogodilo.

Posedujemo vrlo malo stvarnog znanja o ovim suptilnim silama koje leže u osnovi kako okultnog napada, tako i duhovnog lečenja. Ipak, imamo dovoljno razloga da verujemo kako je njihova priroda vrlo bliska prirodi elektriciteta. Ove sile nisu mrtve, već u sebi sadrže nešto nalik na život, premda u njegovom nižem obliku. Na osnovu ličnog iskustva mogu reći da ako se koristimo kombinovanom analogijom elektriciteta i bakteriologije, u priličnoj sc meri približavamo stvarnim činjenicama. U svakom slučaju, prilazimo im toliko blizu koliko to dozvoljava naše trenutno poznavanje ovog problema. Drugim recima, ako postupamo kao da misao poseduje kombinovana svojstva elektriciteta i bakterija, imaćemo, u nedostatku potrebnog znanja i stvarnog viđenja, dovoljno preciznu metodu upravljanja navigacijom. Razmotrimo li te različite metode korišćene u narodnim magijama svih epoha i rasa, videćemo da su one u saglasnosti sa ovim hipotezama.

Tekuća voda, kao sto znamo, poseduje specifična električna svojstva, čiji se efekat može videti na vilinskim rašljama u rukama senzi- tivnih osoba. Kakva god bila ta sila koja delujc na rašljara, verovatno je iste prirode kao i ona koja deluje u okultnom napadu. Štaviše, kad se setimo da će tekuća voda prekinuti trag psu tragaču, jednako efikasno kao što bi to učinila navodnoj vcštici, ne moramo sebe smatrati praznovernima ako ispitujemo stara narodna predanja i beležimo rezultate.

Voda je, ponavljam, sredstvo čišćenja. Ona se koristi u crkvi u ritualu krštenja kao i za pripremu mesta na kome okultista namerava da izvede ceremoniju. Strogo uzevši, u tako pripremljenoj vodi treba da bude i malo soli. Kad sveštenik priprema svetu vodu, bilo za krštenje ili za škropionicu, on snažnim zazivima posvećuje i so i vodu.

Za okultistu so predstavlja simbol elementa zemlje. Ona je uz to kristalne strukture, a kristali, u svojim različitim oblicima, primaju i zadržavaju eterični magnetizam bolje od ičega. Voda je, s druge strane, simbol psihičke sfere. Unutar ove dve sfere skoncentrisan jc najveći deo okultnog zla. Velika je retkost da

126

spiritualno zlo uspe da dosegne do kraljevstva vazduha, sfere duha, ili kraljevstva vatre, sfere duše. Želimo li doći u dodir s odredenom sferom, ili na njoj operisati, koristimo se odgovarajućim medijumom, supstancom koja pripada dotičnoj sferi. Prema tome, rastvor soli u vodi daje bolje rezultate nego što bi ga odvojeno dali so ili voda, jer nam on omogućava da jednim činom obuhvatimo cclo područje mogućih operacija. Može biti zanimljivo napomenuti, u vezi s magijskim svojstvima kristalnih materija, da se kristali koriste i u radio-aparatima za hvatanje finih vibracija etera. Još smo jednom vrlo blizu naše clektro-bakteriološke analogije.

Kad hoćete da prekinete neželjeni psihički kontakt, izuzetno je dobro okupati se u vodi koja jc za tu svrhu posebno posvećena, pre- obučete se u novu, ili barem čistu odeću i, ako je ikako moguće, preselite sc u drugu sobu. Ukoliko ovo poslednje nije izvodljivo, postavite krevet u novi položaj, vodeći računa da leži pod različitim uglom u odnosu na prethodni položaj. Da budem jasnija, ako ste imali običaj da spavate s telom položenim u smeru sever-jug, namestitc krevet tako da sada ležite u smeru istok-zapad.

Sledeće molitve mogu se koristiti za blagoslov soli i vode:"(Uperivši kažiprst i srednji prst na so.) Čistim tebe, biče zemlje, uz pomoć

živoga Boga (+), uz pomoć svetoga Boga (+), da bih bio čist od svih zlih uticaja po Imenu Adonai, koji je Gospodar Anđela i ljudi.

(Ispružite ruku iznad soli.) Biće zemlje, ljubi Stvoritelja. U Ime Boga, Oca Svemogućega, Stvoritelja neba i zemlje, i Isusa Hrista, Sina Njegovoga, Spasitelja našega, posvećujem tebe ( + ) u službu Bogu. u Ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.

(Upravite kažiprst i srednji prst prema vodi.) Čistim tebe, biće vode, uz pomoć živoga Boga ( + ), uz pomoć svetoga Boga (+), uz pomoć svemogućega Boga ( + ), da bih bio čist od svih zlih uticaja po Imenu Elohim Sabaot. koji je Gospodar Anđela i ljudi.

(Ispružite ruku iznad vode.) Biće vode, ljubi Stvoritelja. U Ime Boga, Oca Svemogućega, Koji stvori nebeski svod usred vođa i, Isusa I Irista, Sina Njegovoga i Svetoga Duha. Amin.

(Sipajući so u vodu.) Mi tc molimo, o Bože, Gospodaru Neba i Zemlje, i svega što je na njima, vidljivo i nevidljivo, da ispružiš desnu ruku Svoje moći nad ova bića elemenata i učiniš ih svetima po svom svetom Imenu. Daj da nam ova so bude za zdravlje tela a ova voda za zdravlje duše. i da uspeju da proteraju s mesta gde se upotrebe svu snagu nesreće i svaku iluziju i varku zla. po Isusu Hristu, Spasitelju našemu. Amin."

Ovako posvećena voda može se upotrebiti za kupanje, za pravljenje znaka krsta na čelu i za osveštavanje mesta gde boravimo. Kad je koristimo na ovaj način, može se izgovoriti sledeća molitva:

127

"Po Imenu koje je iznad svakog drugog imena, i po snazi Oca i Sina i Svetoga Duha, isterujem sve zle uticaje i seme zla. Polažcm na njih snagu Hristove Svete Crkve, da budu vezani snažno kao lancima i bačeni u spoljnu tamu, kako ne bi uznemiravali sluge Božje."

Pri pokazivanju na so, odnosno vodu, kao i pri izvođenju znaka krsta ( + ), kažiprst i srednji prst su ispruženi, a domali i mali prst savijeni prema palcu, pri čemu palac leži na njihovim noktima.

Kad je kod blagoslova soli i vode ruka ispružena, ona stoji horizontalno, prsti su spojeni i paralelni, a palac je ispružen i stoji pod pravim uglom u odnosu na kažiprst.

Ako se u radu javljaju okultne sile sposobne da proizvedu fizi čke fenomene, vrlo je preporučljivo sprovesti odgovarajuće mere kako bismo sprečili pojavu materijalizacijc. Fizičkih fenomena ima nekoliko vrsta. Javljaju se u vidu buke, obično škripanja i muklih udaraca ili, što je mnogo rede, kao zvonjava i jecanje. Ako se čuju stvarne reci, postoji sumnja da sc radi o slušnim halucinacijama, jer se u odsustvu medijuma duhovne poruke primaju duhovnim uvom a ne preko slušnih živaca. Može se videti i svetlost koja se obično javlja u obliku nejasnih lopti magličastc svetlosti koje se kreću poput mehurića sapunice. Mogu biti raznih dimenzija, od veličine točka do šest i više stopa u prečniku. Medijumi su obično u stanju, u ovim sferama mutne svetlosti, videti slike ljudi ili životinja. Ponekad se mogu zapaziti sivobeli oblaci koji se sa poda dižu u obliku dimnog stuba. Oni su obično vezani za jedno mesto i ne kreću se po prostoriji kao što je to slučaj sa svetlosnim kuglama. Takvo kretanje dogada se unutar samog stuba i nalik je vrtlogu dima uhvaćenom pod čašu. Mnogo se rede može os- etiti specifičan miris, a još rede se javljaju praškaste materije ili sluz. Takode, lagani objekti mogu se prevrnuti ili leteti po sobi.

Postoje neke materije za koje se iz iskustva zna da efikasno sprečavaju kondenzovanje eterične energije. Posvećena so, otopljena u vinskom sirćetu i u tanjirićima rasporedana po sobi, uspešno je sredstvo protiv slabijih sila. Za snažnije sile najbolje je koristiti azotnu kiselinu koja se u maloj količini ulije na tanjirić i izloži vazduhu. Da ne bi došlo do nesreće, najbolje je daje koristimo jako razredenu. Delotvo- rnost kiseline ne zavisi od njene koncentracije već od brzine isparavanja, koja je jednaka za razredenu i koncentrisanu kiselinu. Na koji se način ovo odvija, nemam nikakve ideje, ali njegova vrednost dobro je poznata medu eksperimentatorima psihičkih sadržaja.

U savremenoj Evropi, koliko mije iz iskustva poznato, isključivo se koriste mentalne metode okultnog napada. One se sastoje u delovanju duha na duh, pri čemu na fizičko stanje deluju usput. Na Istoku i medu primitivnim narodima dolaze do izražaja i drugi aspekti. U primitivnim uslovima života i na neobrađenim

128

zemljištima koriste se mnogo eteričniji vidovi magije. U ovim eteričnim operacijama potrebne su odredenc materijalne supstance, pri čemu se koristi magnetizam vezan za njih. Pramenovi kose, komadići nokta, odbačena odeća, kao i predmeti zajedničke upotrebe sadrže ljudski magnetizam. Zato, kod odbacivanja ovakvih stvari, treba paziti da dospeju na sigurno mesto. Ostatke kose i noktiju treba odmah spaliti, a odeću pre odbacivanja treba ostaviti barem tri dana na otvorenom, da se sunča i zrači. Magnetizam će se mnogo brže raspršiti ako komade odeće ostavimo na zemlji, pogotovo ako je zemlja sveže prekopana, nego da ih okačimo na konopac. Jednako se postupa i sa nameštajem. Stolica na kojoj se obično sedelo, a pogotovo ležaj, treba pre odbacivanja temeljito prove- triti i osunčati. Iste merc opreza korisne su i ako smo kupili kakav korišćen predmet.

Posebnu pažnju moramo posvetiti odbacivanju izmeta i mokraće. Ovo je najbolje prepustiti poverljivoj služavki, pri čemu se treba obilno koristiti dezinfekcijskim sredstvima i dezodoransima. Treba voditi računa da se spreči svaka mogućnost da se neko od domorodaca domogne vašeg svežeg sekreta. Nakon što je sekret izgubio svoju prirodnu toplinu, njegova magijska vrednost naglo pada. Prljava maramica ili upotrebljeni zavoj za rane predstavljaju takode efikasnu magnetnu vezu, kao uostalom i sve drugo što nosi bilo kakav trag proizvoda ljudskog tcla.

Međutim, i kad nije u pitanju psihički napad, dve stvari su vrlo cenjene u okultnoj praksi. To su sperma i menstrualna krv. Prva se koristi u ritualima plodnosti, a druga u odredenim oblicima evokacije. Do ovih je supstanci u nerazvijenim zemljama vrlo teško doći, jer ih urođenici, poznajući njihovu vrednost, vrlo brižljivo čuvaju. Za razliku od njih, mem-sahib ništa ne sumnja i dozvoljava da prljav veš i oosteljina dođu u ruke perača veša koji tada s njom može raspolagati po volji. Zadovoljna je kad joj se veš krajem ncdclje vrati čist i neoštećen, a da ni ne pomisli šta se radi sa vodom u kojoj je veš opran. U mnogim delovima sveta prodaja ovih magijskih supstanci predstavlja osoblju perionica unosan oblik dodatne zarade.

U Evropi su menstrualna krv i izmet deo materija koje se koriste u crnoj misi u obliku hostije, koja se dobija mešanjem sa pšeničnim brašnom.

Dobra stara metoda uklanjanja loše psihičke atmosfere iz kuće, jedna od onih za koje iz iskustva znam da su efikasne, sastoji se u tome da se beli luk prospe po kući, ostavi tako preko noći, a zatim pokupi i spali. Medu seoskim stanovništvom, ponekad, kad se očekuju neželjeni posetioci, luk se stavlja u vazu na okvir kamina, kao da se radi o lukovici zumbula, a čim posctioci odu, svečano se spali u kuhinjskoj vatri. Veruje se, naime, da luk ima stvojstvo upijanja štetnog zračenja. Zanimljivo je spomenuti da je u jednom rudniku uglja rudarima bilo zabranjeno da za ručak na gradilište nose luk, jer upija podzemne gasove i postaje otrovan. Čovek koji mi je o ovome pričao rekao je da su on i drugi rudari krijumčarili luk u rudnik i

129

da su iz ličnog gorkog iskustva shvatili razboritost ove zabrane.

METODE ODBRANE II

Meditativna metoda - Metoda invokacije - Vrednost kombinacije ovih dveju metoda - Napad misaonim formama - Napad misaonom silom - Magnetska polja - Formula za formiranje magnetskog kruga - Kaba- listički krst - Mač moći - Platneni krug - Upotreba tamjana - Zaštitni pentagram - Slučaj raspuknute ploče - Formula za zaključavanje aure - Metoda stvaranja astralnih štitova - Kako sprečiti hipnozu - Vrednost sakramenata.

Postoje dve vrste praktičnog psihičkog rada koje se mogu koristiti odvojeno ili kombinovano, od kojih druga, po mom mišljenju, daje mnogo bolje rezultate. Pobornici svake od njih skloni su omalovažavanju "suparničke" metode. Metoda, koju ćemo nazvati meditativnom, sastoji se od meditiranja o apstraktnim kvalitetima kao što su mir, sklad, zaštita i ljubav Božja. Ovo je metoda Škole nove misli, a njena vrednost leži u harmoniji emocija i sprečavanju pojave štetnih autosugestija. Druga metoda, koju ćemo nazvati invokacijom, sastoji se u prizivanju spoljnih snaga i upotrebi obrednih metoda za njihovo foku- siranje. Ova metoda ima mnoge gradacije složenosti i neograničenu raznolikost tehnika, koje se kreću od najjednostavnije molitve zazivanja I Irista s izvođenjem znaka krsta, do najdoteranijih rituala egzorcizma koji se izvode uz upotrebu zvona, knjige i sveće. Suština sistema leži u nastojanju da se iz sveopšte snage dobra izluči određen aspekt energije, koji je potreban, i upotrebi određenog simbola koji delujc kao magijski nosač te sile na planu formi. Ovaj simbol može biti mentalna slika plave haljine naše Gospe, to može biti akt krsta, ili prskanje svetom vodom u znak čišćenja, kao što to može biti i neki objekt posebno magnetisan s namenom da deluje kao talisman. U invokacij- skoj metodi cilj je koncentrisanje energije za šta je potreban određeni simbol. U meditativnoj metodi cilj je dići se izvan granica formi, u atmosferu čistog duha, koja je suviše visoka da bi zlo moglo do nje do- preti. Zbog toga se izbegava upotreba bilo kakve forme ili formule, jer se smatra da one koče duh pri uspinjanju u taj čisti vazduh.

Po mom mišljenju, a uz dužno poštovanje prema praktičarima ove druge metode, mnogo bolji rezultati dobijaju se ako se invokacijska metoda, sa svojim efikasnim formulama, koristi kao sredstvo uspinjanja u čisti vazduh spiritualne svesti, gde nikakvo zlo ne obitava. Samo osobe koje su visoko trenirane u meditaciji sposobne su da se isključivo sopstvenim snagama dignu u ove sfere. Izuzetno je teško "otrgnuti se" budnoj svesti bez pomoći neke vrste psihološkog pokretača koji deluje poput odskočne daske. S čisto akademskog gledišta, izgleda da može biti malo

130

razloga za suprodstavljanjc upotrebi ovih metoda, čija je delotvornost proverena. Ako shvatimo da je upotreba formi i simbola samo psih uloška mašina, koja pomaže duhu da se uhvati u koštac s neopipljivim svetom, nećemo zapasti u grešku praznovernih obećanja. Praznoverje je definisano kao šlepa upotreba forme čije je značenje zaboravljeno.

S druge strane, nećemo se ponašati mudro ako se oslonimo isključivo na formalne ili ceremonijalne metode, a da istovremeno ne koristimo meditativne metode za čišćenje i harmonizovanje sopstvene svesti. Zanemarimo li ovaj vid rada, sami ćemo, svojim ličnim vibracijama, ponovo inficirati magijski krug, jednako brzo kao što smo ga i očistili. Nema velike koristi od zaključavanja kruga zaštitnim Imenima ako dozvoljavamo paničnom strahu da nam okupira imaginaciju, zamišljajući svaki mogući oblik zla i ostavljajući prazne prostore nezamislivim vrstama zla koje možda postoji. Isto tako, videćemo da će nam biti mnogo lakše da izvodimo harmonizujuće meditacije ako se u radu koristimo zaštitnim delovanjem magičnog kruga. Pokušaj izvođenja egzorcizma samo pomoću meditacije sličan je dizanju tereta isključivo snagom ruku. Upotreba magijskih metoda slična je upotrebi poluge ili zupčanika. Naši mišići su pritom, istina, jedini izvor enegije, ali korišćenjem mehaničkih principa, udvostručujemo svoju snagu. Pri meditiranju, stoga, treba da upotrebljavamo simbole kao sredstvo koje pomaže koncentraciji pažnje. Videćemo da je ovaj način mnogo lakši od meditiranja u formi apstraktnih misli. Osim toga, u vreme stresa ili krize, možemo biti nesposobni za apstraktno razmišljanje ukoliko u tome nismo vrlo iskusni. Retko ćemo, međutim, biti u stanju da dostignemo željeno stanje ako nismo sposobni da zamislimo Krst i prizovemo Hristovo Ime.

Okultni napadi mogu se podeliti na dve vrste, na one koji deluju putem misaonih formi i one koji utiču preko struje sile. Kad se radi o struji sile, ona se nagomilava ili pretvara u misaonu formu srodne prirode. Prema tome, kod svakog psihičkog uznemiravanja misaona forma je činilac koji je potrebno proučiti i razresiti, jer je ona, u stvari, najčešći uzrok problema. Sposobnost iskusnih medijuma da ustanove prirodu napada leži upravo u sposobnosti percipiranja ovih misaonih formi.

Misaona sila ničim nije vezana za odredeno geografsko područje, već predstavlja oblik čiste svesti i podešcnosti na njen osnovni ton. Može nam se dogoditi da uhvatimo sile ugašenih vera čiji je i poslednji sledbenik umro pre hiljade godina, a koje su cvetale na suprotnoj strani globusa. Međutim, misaone forme su nešto drugo. One imaju svoj položaj u prostoru a mogu se kretati brzinom misli. Osim toga, mogu biti povučene u finije slojeve astrala i tu se vezati s nekom idejom, čime otpada mogućnost njenog ulaženja u svet formi za sve praktične primene. Pa ipak, mada ne zauzimaju prostor, pripadaju odredenoj tački u prostoru. Mogu, na primer, biti vezane za neki predmet koji slede u prostoru, zadržavajući u njemu

131

svoje magnetsko polje. Neposredno magnetsko polje je dimenzija od četiri do deset metara, dok se veliko magnetsko polje prostire od sto do trista metara. Snažni sveti centri, kao Glastonberi ili Lurd, imaju magnetska polja veća od ovih. Ona se, verovatno, pružaju u širinu od nekoliko kilometara a međusobno su povezana linijama sile. Ovo treba imati na umu u praktičnom okultnom radu.

Kad smo suočeni s uznemirujućem uticajem koji zrači iz žarišta sile, kao što su ostaci starog hrama, suočeni smo s velikim magnetskim poljem kojeg je moguće osloboditi se putem ceremonije. S obzirom da se radi o metodi koju mogu izvoditi jedino posvećcnici visokog reda, na ovom mestu je neću spominjati. Za sve praktične svrhe u psihičkom napadu, neposredno magnetsko polje je ono o kojem treba voditi računa.

Najbolja metoda sastoji se u formiranju kruga. Puko teranjc ovih sila od sebe manje je delotvorno od isterivanja obavljenog unutar kruga, jer krug uspešno sprečava proterane sile da se vrate. Postoje različite metode izvođenja ove operacije. Za sve njih važe ovde izneti principi. Ima i mnogo snažnijih metoda koje na ovim stranicama ne mogu obrazložiti, jer njihova delotvornost zavisi od stepena inicira- nosti osobe koja ih izvodi i od posedovanja formula koje idu uz određeni stepen iniciranosti, a koje u rukama neprikladne osobe liče na pištolj u rukama osobe koja ne zna njime rukovati. Formula koju ću dati biće efikasna u svim uobičajenim slučajevima. Posebne slučajeve ionako može obraditi samo osoba koja ima iskustva.

Pri formiranju magijskog kruga operator stoji uspravno, s licem okrenutim prema istoku. Okrenut je prema istoku jer magnetna struja s kojom želi da operiše teče od istoka prema zapadu. Kao prvo. mora smiriti sopstvene vibracije i očistiti svoju auru. Da bi to učinio, izvodi Kabalistički krst na grudima i čelu. Dodirujući čelo, izgovara: "Tebi, o Bože (dodirujući svoj solarni pleksus), neka je Kraljevstvo (dodirujući desno rame) i Moć (dodirujući levo rame), i Slava (sklopivši ruke) u vijeke vjekova. Amin."

Ovom formulom operator potvrđuje snagu Boga kao jedinog kreatora i vrhovnog zakona svemira, kome sve mora biti podložno. Izvođenjem znaka krsta na sebi, operator u svojoj auri magnetiše ovu formulu. Znak krsta nije isključivo hrišćanski simbol i isto tako ga može koristiti Jevrejin kao i hrišćanin. U ovom slučaju radi se o jedna- kokrakom Krstu prirode a ne kalvarijskom krstu kod koga je uspravni krak dvostruko duži od horizontalnog i koji predstavlja simbol žrtve. Jednakokraki krst simbolizuje četiri strane sveta i četiri elementa, a formula koja ide uz njega objavljuje Božju dominaciju nad njima, i time na okultan način formira Njegovo Kraljevstvo unutar operatorove sfere.

Nakon ovoga, operator zamišlja da u desnoj ruci drži veliki mač u formi krsta, kakav se može videti na slikama krstaša. Vrh mača drži us- pravljen uvis i izgovara: "U Ime Boga, uzimam u ruku Mač Moći za od- branu od zla i agresije." Pri tome

132

sebe zamišlja dvostruko višim od svoje stvarne visine, kao strahovito dobro naoružanu i oklopljcnu figuru koja vibrira snagom Božjom kojom je nabijena pri formulisanju Mača Moći.

Sada nastavlja da vrhom Mača crta na tlu magijski krug, pri čemu u svojoj imaginaciji treba da vidi kako iza njegovog vrha ostaje plamena linija, sastavljena od plamičaka kakvi se javljaju kad se prolije i zapali metil-alkohol, samo bledo zlatne boje. Uz malo vežbanja, us- pećemo da uspešno formulišemo ovaj svetlosni krug. Nastavite da kružite dok se krug ne zatvori. Krug uvek treba crtati u smeru kretanja kazaljke na satu, kad sat leži s licem okrenutim nagore, tj. treba se prvo okretati na jug, zatim na zapad, pa na scver i na istok. Suprotan smer kretanja je crnomagijski, naime, to je smer u kojem veštice igraju na sabatu. Kretanje u pravcu kazaljke na satu potvrđuje pravilo Božjeg zakona u prirodi jer je to i smer kretanja Sunca. Suprotan smer protivi se Božjem zakonu u prirodi jer jc protivan smeru kretanja Sunca. U odbijanju okultnog napada čitava formula treba da bude podešena na osnovni ton potvrđene božje dominacije nad sveukupnom egzistencijom, pri čemu je operatorov cilj da dovede sebe u sklad sa Svemirskim zakonom i podstakne Silu Božju za delovanje protiv zlih uticaja.

Pošto je krug foi miran, operator prestaje sa vizualiziranjem ma ča. ali i dalje vizualizira krug, sklapa ruke u molitvi i dižući ih iznad glave.okrenut prema istoku, moli se: "Moćni arhandele Rafaelc, štiti me od svakog zla što dolazi s istoka". Okrenite se prema jugu i ponovite istu molitvu Mihaelu. Okrenite se prema zapadu i zazovite Gabrijela. Zatim se okrenite na scver i zazovite Uriela. Na kraju se ponovo okrenite na istok, završavajući na taj način krug i ponovite formulu kabali- stičkog krsta.

Ovakvo izvođenje magijskog kruga posebno je vredno za zaštitu spavaćeg mesta. U ovom slučaju krug se crta oko postelje, za šta nije neophodno kretati se po sobi ili odmicati nameštaj, već je dovoljno samo vizualizirati planiranu operaciju.

Pri svakoj promeni psihičkih plima potrebno je obnoviti magijski krug. Treba reći da će krug koji formiramo nakon zalaska sunca biti delotvoran do svanuća, a krug formiran nakon svanuća biće delotvo- ran do sunčevog zalaska. Ako smo operaciju magijskog kruga izvodili više puta na određenom mestu, njegov uticaj će se zadržati određeno vreme, ali tokom aktivne faze napada preporučljivo je krug obnavljati svakog jutra i večeri.

Od velike je koristi ako unutar kruga zapalimo tamjan, ali potrebno je biti pažljiv pri njegovom izboru. Štapiće tamjana nepoznatog sastava nikada ne treba koristiti, jer su obično takvog sastava da deluju nepovoljno. Kvalitetan crkveni tamjan, kakav se može kupiti od većine crkvenih nabavljača, siguran je i zadovoljava jer se proizvodi po tradicionalnim receptima. Jeftine vrste tamjana ne mogu zadovoljiti ove uslove.

133

U borbi protiv elementala ili neljudskih bića najbolje oružje je pentagram ili pentalfa. To je petokraka zvezda crtana na određeni način. Kažiprst i srednji prst desne ruke se ispruže, ostali prsti se saviju prema dlanu a na vrhove im se prisloni palac. Pentagram se crta po vazduhu s ispruženom i u laktu ukrućenom rukom. U početnom položaju ruka leži preko tela, pri čemu se šaka nalazi pored levog boka, s prstima okrenutim nadole i prema spolja. Zamahnite ispruženom rukom uvis, kao da po vazduhu vučete ravnu liniju, sve dok se prsti ne us- mere uvis, tačno iznad glave. Sada pomerite ruku nadole, držeći lakat ukrućen, sve dok šaku ne spustite pored desnog boka. Ovime ste ispisali džinovsko "V", okrenuto naopako. Nakon ovoga, ruku dižite koso ispred tela sve dok ne dode u visinu levog ramena, ispružena na levu stranu. Zatim klatite ruku vodoravno sve dok ne stigne u odgovarajući položaj sa desne strane, s pristima okrenutim od tela. Na kraju ruku spustite koso ispred tela sve dok šaka ne stigne u položaj pored levog boka, tj. u početni položaj. Ovo je izvanredno važan znak. Važnost petokrake zvezde, simbola humanosti, dobro je poznata medu okultistima, a njena snaga zavisi od načina na koji se izvodi. Metoda koju sam opisala prikladna je za isterivanje.

Moć ovog znaka ilustrovaću primerom iz ličnog iskustva, u čiju istinitost skeptici mogu slobodno sumnjati, a koji navodim radi onih koje može zanimati.

Saradujući u jednom poslu s izvesnim indijskim okultistom, počela sam da sumnjam u to da se sve odvija onako kako bi trebalo. Protestovala sam, na šta sam bila zamoljena da sc povučem. Tako sam i učinila, ali sam resila da počekam jer sam bila uverena da će dokazi stići, pokažu li se moje sumnje tačnim. Jednog popodneva, nekoliko dana kasnije, sedela san u svojoj sobi i čavrljala s prijateljicom. Upravo se bilo smračilo a nas dve smo razgovarale uz plinsko svetio. Iznenada, ali istovremeno, obe smo postale svesne nečijeg prisustva u sobi i okrenule se u istom smeru. Moja prijateljica jc osetila neko neprijateljsko zračenje a ja sam, kao jači medijum, razabrala lik došljaka. Bez poteškoća, u jajolikoj sferi žute maglovite svetlosti, prepoznala sam lik indijskog okultiste. Zamolila sam prijateljicu da izadc iz sobe i pričeka u predsoblju. Čim je za sobom zatvorila vrata, izvela sam znak pentagrama kako sam ga već opisala, uz upotrebu odredenih Imena sile, koja nisu pogodna za prikaz na ovim stranicama. Pojava iz ugla odmah je udarila u vrata i nestala. U istom trenutku odjeknuo je prasak koji je čula i moja prijateljica u predsoblju. Pozvala sam je da se vrati. Kako je ušla, uzviknula je: "Vidi šta sc dogodilo s vratima!" Bilo je vidljivo da sc jedna od ploča prepolovila, što je očigledno bilo uzrok onog snažnog praska. Ne nudim nikakvo objašnjenje ovog događaja, jer ga ne znam. Navodim samo ono što sc dogodilo. Čitaoci ga mogu objasniti prema sopstvenom nahođenju.

Kad već nije moguće zapečatiti sobu, vrlo je korisno zapečatiti auru. Stanite uspravno i prekrstite se, dodirujući čelo, grudi, desno i levo rame, i pri tom

134

izgovarajte: "Snagom Hrista Boga, koji je u meni, kome služim svim svojim srcem, svim svojim umom i svom snagom svojom." Ispružite ruke napred koliko je moguće, u visini solarnog pleksusa. Sastavite vrhove prstiju i kružite rukama oko tela, dok ne dođu iza leđa, pa ponovo sastavite vrhove prstiju, izgovarajući pri tome: "Opasujem se Božanskim Krugom Njegove zaštite, kroz koji nijedan smrtni greh ne može proći." Ovo je stara kaluđerska formula. Vrlo je delotvorna, ali njena snaga traje samo četiri sata.

Postoje i mnoge druge metode koje su korisne, ne samo kad je u pitanju psihi čki napad već i u svim oblicima neželjenog uticaja ili dominacije.

Ako treba da razgovarate s osobama koje imaju snažan uticaj na vas, zamislite da su od vas odvojene velikom debelom staklenom pločom. Vi ih možete videti i čuti, ali njihov magnetizam ne može do- preti do vas. Vizualizujte tu staklenu ploču sve dok vam se ne učini potpuno opipljiva. Ako morate da se družite s osobama koje vas uzne- miravaju, a ne morate s njima da razgovarate, zamislite da su od vas odvojene zidom od opeka i recite sebi: 'Ti baš nisi preda mnom. Ja te ne mogu videti, niti čuti, i ti jednostavno ne postojiš/ 1

Kad opštitc s osobom koja izvlači vašu životnu snagu, isprepletite prste ruku i položite sastavljene šake na svoj solarni pleksus, lakto- vima pritiskujući bočne strane tcla. Stopala držite spojena. Na ovaj način spojili ste sve svoje polove i od tcla formirali zatvoreni krug. Vaš magnetizam neće napuštati vaše telo dokle god budete u ovom položaju, a vaš prijatelj verovatno će se požaliti na pomanjkanje simpatije, ma koliko ljubazno vi govorili.

Ako neko pokušava da zagospodari vama gledajući vas u oči snažnim pogledom, ne pokušavajte da uzvratite na isti način, jer to vodi u iscrpljujuću borbu u kojoj možete loše proći. Umesto toga, gledajte ga snažnim pogledom u koren nosa, koji se nalazi između unutrašnjih krajeva obrva. Ako ste naišli na običnog hvalisavca, odmah čete ga raskrinkati. Ako vaš agresor poseduje znanje o duhovnim snagama, nećete uspeti da ostvarite dominaciju nad njim, ali to neće uspeti ni njemu, i rezultat će biti, šahovskim rečnikom, pat. Ne pokušavajte da postignete dominaciju nad njim, već samo držite svoj pogled na tački koju sam spomenuta i čekajte da se umori pokušavajući da zagospodari vama.

Upotrebom metoda opisanih na prethodnim stranicama, svaka osoba prosečne hrabrosti i duhovnih sposobnosti, pod uslovom da izbegava droge, alkohol i duga gladovanja, može, ako ne izgubi živce, osujetiti svaku uobičajenu vrstu psihičkog napada. Ako sc radi o napadima abnormalne snage, ove metode mogu joj barem pružiti vremc potrebno da se skloni na sigurno mesto i potraži pomoć.

Sakramenti su takođe jedan od najsnažnijih izvora spiritualne moći, a crkva u kojoj su sveti sakramenti sačuvani, ili koja je dovoljno stara i posvećena pre reformacijc, predstavlja efikasno utočište.

135

METODE ODBRANE III

Priroda raporta - Efekti raporta - Raporti grupe - Astralna veza - Čuvar - Metoda uništavanja misaonih formi - Metoda apsorpcije veštačkih elementala - Metoda uništenja astralne veze - Tehnika supstitucije - Primer za ilustraciju.

Psihički problemi često se javljaju usled formiranja neželjenog raporta. Da bismo razumeli prirodu ovog problema, moramo ga detaljno razmotriti.

Pitanje telepatske sugestije već smo obradili u nekim detaljima. Raport možemo opisati kao pasivan oblik pojave, čiji je aktivan vid telepatska sugestija. Raport, u stvari, predstavlja osnovni uslov koji je neophodan za delovanje telepatske sugestije. Dve osobe, koje su vezane raportom, mogle bi se nazvati astralnim sijamskim blizancima. Iako su njihova fizička tela nezavisne jedinke, astralna tela su im povezana, tako da medu njima slobodno cirkuliše astralna energija, baš kao što kroz majku i nerođeno detc, koji su povezani pupčanom vrpcom, slobodno teče ista krv.

Ova činjenica objašnjava mnoge važne okultne fenomene. Ona je stvaran ključ braka, a objašnjava i mnoge činjenice iz odnosa roditelja i dcce. Ovo, takodc, objašnjava neke važne aspekte veze učenika i nastavnika.

Raport je ostvariv ne samo između dve osobe, već takodc i između pojedinca i grupe. Ova činjenica igra važnu ulogu u radu svakog bratstva. Raport je moguć i između ljudskog bića i ostalih kraljevstava prirode, u stvari sa svakim oblikom života s kojim je osoba u stanju da ostvari odnos saosećajnog razumevanja. Za formiranje raporta mora postojati izvestan stepen simpatije, ali kad je on već formiran, može se razvijati gotovo neograničeno. Postoji čudna činjenica da osobe koje su dugo vezane raportom postepeno postaju slične jedna drugoj. Svi mi znamo za "konjski" tip čoveka, kao i za poljoprivrednika za koga se slikovito kaže: "Otac je u svinjcu. Prepoznaćete ga po šeširu".

Kada su dva ljudska bića povezana raportom, manje pozitivna osoba od to dvoje sklona je gubljenju svoje individualnosti i pretvara se u bledi odbljesak druge osobe. Ovo je razlog zbog kojeg zapadni okultisti, koji visoko cenc individualnost, ne primaju učenike pojedinačno, na način kako to čine istočnjački gurui, već daju prednost ritualnom radu s grupom, što je mnogo manje lična metoda. Ali. i pored toga, pojedini članovi grupe pretrpeče izvesne promene, čime će doći u vezu sa duhom grupe, tako da će postojati određeni zajednički ime- nilac koji poseduju svi članovi grupe. Ko ne može prepoznati repertoar znakova ili gestova sledbenika Hrišćanske nauke, teozofa i kvekera? Svaki sistem u kojem se upražnjava grupna meditacija brzo ostavlja trag na svojim članovima.

U ovoj činjenici leži veliki deo vrednosti koju sa sobom nosi veza sa vrednom 136

grupom, kao i štete koja je posledica povezanosti s lošom grupom. Pogledajmo sada šta se dešava kada se osoba uobičajenog karaktera poveže s grupom degenerisanog morala. Naći će se u tako snažnom antagonizmu s grupnim duhom da neće imati drugog izbora već da se povuče ili će se ubrzo nesvesno prikloniti duhu koji vlada medu članovima grupe. Ne primećujući ovu stvarnost, njegovi moralni osećaji će oslabiti i počeće da prihvata kao normalno ono što bi pre toga odbacivao s gađenjem.

Kad je raport već formiran, mogu se u delovanje uključiti i drugi činioci osim opšteg tona grupe. Mogu se, kao i u telepatiji, prenositi stvarne ideje iz duha jedne osobe u drugu, a na isti se način može prenositi i vitalna snaga. Na ovoj činjenici zasniva se objašnjenje određenih oblika spiritualnog lečenja. Za prenos eterične energije neophodno je da se osobe koje su vezane raportom obostrano nalaze u neposrednom magnetskom polju partnera. Međutim, kad se radi o prenosu astralne sile, ovo nije nužno, jer u astralu prostor nije bitan.

Nas u ovom trenutku ne zanima legitimna upotreba ove sile u svrhu lečenja niti za obuku i razvoj neofita, pa stoga nećemo obraditi njegov modus operandi do detalja. Dovoljno je rečeno da bi se razu- melo na koji način ona deluje. Pređimo sada na prikaz praktičnih metoda za slamanje ovakvog raporta kad je on iz bilo kojeg razloga nepoželjan.

U astralnoj viziji telepatska veza je vidljiva kao zrak svetlosti, sjajna uzica ili neka druga slična misaona forma. To je zato što je obično u ovom obliku zamišljaju osobe koje formiraju magnetsku vezu. Ponekad se, međutim, dogodi da operator, ukoliko se nalazi visoko na lcstvici inicijacija, ne spoji zrak direktno sa osobom s kojom želi da bude u dodiru, već na kraju zraka formira astralnu životinju na koju prenosi manji deo svoje svesti. Ova životinjska forma naziva se čuvar. Ona ne deluje po svojoj ličnoj inicijativi sve dok nije napadnuta, a kad je zaskočena, hrani se na način karakterističan za stvarnu životinjsku vrstu po čijoj je slici formirana. Čuvar sc koristi za pribavljanje podataka o onome što se događa kad na njih nije usmercna ljudska svest. Ponovnim apsorbovanjcm psihičke supstance čuvara, adcpt postaje svestan sadržaja čuvareve svesti. Mana ove metode leži u ranjivosti čuvara od strane psihičkih napada, i u činjenici da njegov tvorac biva pogođen, ukoliko sc čuvar povredi ili uništi.

Pri radu s misaonom formom uvek imajte na umu da je ona plod imaginacije i da ni u kom slučaju ne poseduje nezavisnu egzistenciju. Što je imaginacija stvorila, to imaginacija može i razgraditi. Ako tvorac misaone forme zamisli njeno postojanje, slikajući je u svojoj imaginaciji, i vi možete predočiti njeno uništenje, slikajući razgovetno u mašti kako se misaona forma razbija na hiljade komadića, kako gori u plamenu ili kako sc otapa u vodi i zemlja je upija. Ono što se u

137

imaginaciji može videti kao da postoji, može sc u imaginaciji zamisliti i kao da ne postoji.

Ako sc ono za šta pretpostavljamo da je misaona forma opire uništenju uz pomoć ove metode, verovatno se radi o veštačkom clc- mentalu. Postoje dve vrste takvih elementala; jedna koja se oživljuje prizivanjem elementarne suštine u misaonu formu, i druga, koja je rezultat projekcije čarobnjakove vlastite prirode u misaonu formu. Ukoliko se radi o elementalu koji je osvešćen elementarnom biti, kao od- brambeno sredstvo može nam poslužiti pentagram, ali ukoliko je u pitanju elemental koji je osvešćen magovom ličnom voljom, mora se upotrebiti druga metoda, poznata kao metoda apsorpcije.

Apsorpcija je metoda veoma visokog stupnja čiji rezultati zavise od stanja svesti osobe koja je izvodi. Svaka osoba treba sama da odluči da li je u određenom slučaju i u datom trenutku sposobna da izvede ovu operaciju. Ako nije kadra da u potpunosti smiri svoje vibracije i sebe dovede u stanje savršenog mira i oslobođenosti od svakog osećaja napora, ne treba ni daje izvodi.

Opisaću, ipak, ovu metodu zbog onih koji nameravaju da je oprobaju.Meditiranjem o Hristu adept se dovodi u stanje harmonije. Čim oseti da je

dovoljno smirio sopstvene vibracije, prc astralne vizije doziva u svest sliku forme koju namerava da uništi. Razgovetno je pos- matra u svim njenim detaljima, nastojeći da otkrije njenu prirodu, tj. da li je ona nosilac mržnje, požude ili vampirskog delovanja. Ove tri vrste misaonih formi su najčešće i gotovo je sigurno da će posmatrana forma pripadati jednoj od njih. Razabravši vrstu sile s kojom se treba suočiti, nastavlja da meditira o njenoj suprotnosti. Ako se radi o pohoti, koncentriše se na čistoću i nesebičnost, ako se radi o mržnji, kon- centrišc se na ljubav i milosrđe, a u slučaju vampira, meditira o Bogu kao tvorcu i branitelju celokupnog života.

S ovom meditacijom nastavlja sve dok ne oseti da jc nadahnut kvalitetima o kojima meditira, tj. dok ne oseti da jc toliko prožet čistoćom i nesebičnošću da pohota i mržnja izazivaju u njemu samo ose- ćaj sažaljenja. Opcriše li s vampirom, adeptovo uvcrcnjc daje njegov život s Hristom skriven u Bogu mora biti toliko da postane spreman dozvoliti vampiru da na miru završi svoj obrok kada bi mu time mogao pomoći. U stvari, kad adept namerava da izvede magijsku apsorpciju, treba da dosegne tačku na kojoj se jasno može uočiti nepostojanje zla koje namerava da asporbujc i gdc neće osećati prema svom progonitelju ništa drugo do sažaljenje zbog njegovog pogrešnog vero- vanja da će na ovaj način postići za sebe išta dobro. On želi da podigne, pouči i oslobodi zavedeni duh iz njegovog ropstva. Dok nije stigao do tačke gdc se gube svi drugi uticaji, neka ne pokušava sa izvođenjem apsorpcije.

Uverivši se daje spreman da izvede ovu operaciju, u slučaju misaone forme vampirske prirode, adept počinje da je usisava preko srebrne uzice kojom spaja svoj

138

solarni pleksus s misaonom formom, odnosno otvara svoju auru i doslovce je obuhvata ukoliko se radi o jednom od preostale dve vrste misaonih formi. Ovu operaciju treba izvoditi polako i postupno, u vremenskom trajanju od nekoliko minuta. Ukoliko bi je izveo brzo, ne bi bio u stanju da sačuva kontrolu svojih vibracija i tada bi se našao u zaista nezgodnoj situaciji.

Čim jc apsorbovao misaonu formu, adept će u sebi osetiti reakciju koja odgovara prirodi misaone forme. Ako se radi o sili požude, oseti- će kako u njemu raste čežnja, radi li se o sili zla, obuzeće ga bes, a ako jc u pitanju vampir, spopašće ga žeđ za krvlju. Čim se ova reakcija javi, on je mora nadvladati i vratiti se svojoj meditaciji o suprotnim kvalitetima. Meditaciju ne treba da prekida sve dok ponovo u potpunosti ne smiri svoje vibracije. Tada će znati daje sila zla neutralizovana i da je u svetu od tog trenutka ima mnogo manje. Odmah će osetiti snažan priliv energije i osećaj spiritualne moći, kao kad bi ga planina poslušala da joj naredi: "Baci se u more!" To jc onaj osećaj spiritualnog ushićenja koji mu kaže daje posao obavio uspešno. Zbog mogućnosti da napadač formira i pošalje novu misaonu formu, preporučljivo je nakon dva do tri dana ponoviti ovu meditaciju.

Kad je apsorpcija izvršena, tvorac misaone forme oseća da je "snaga izašla iz njega", a može čak biti privremeno doveden u stanje dcli- mičnog sloma. On će ubrzo obnoviti snage, ali ćc njegove sposobnosti za ovu vrstu zla biti odredeno vreme znatno smanjene. Ako je u stanju da promeni svoju narav, može se dogoditi da se zauvek oslobodi ove vrste zla.

Velika prednost ove metode jeste u tome što ona stvarno uništava zlo, njegov koren i grane, dok uobičajene metode uništavanja misaonih formi liče na odsecanje nadzemnog dela korova. S druge strane, ovom metodom mogu se služiti samo napredni okultisti kada su u stanju najveće psihičke moći. Nju ne smeju koristiti nemirne osobe, koje su nečim mučene ili koje u bilo kom stepenu gube živce.

Ako je kod raporta vidljiv svctlosni zrak. uzica ili nela druga forma, spojena sa solarnim pleksusom, čelom ili bilo kojim drugim delom tela, najbolji način za prekidanje raporta sastoji se u kovanju magijskog oružja i presecanju ove forme. Primeti li se daje raport formiran, prvo treba vizualizirati uzicu i pokušati videti na kom se mestu spaja s telom, a to je najčešće solarni pleksus.

Zatim formirajte mač kako je već opisano, prizivajući na njega Božji blagoslov. Nakon toga vizualizirajte upaljenu baklju i prizovite na nju Silu Svetoga Duha, jer je ona Njegov simbol. Sada mačem isccitc zrak, odnosno uzicu na komadiće, a patrljak spalite posvećenom vatrom sve dok se ne skvrči i otpadne s mesta gde je bio spojen s vašim telom.

Nakon ovako prekinutog raporta osoba mora preduzeti uobi čajene preventivne mere kako bi se sprečilo obnavljanje raporta. Izbega- vajte susrete sa osobom koja je kriva za formiranje raporta. Ne čitajte njena pisma niti joj na njih odgovarajte. U

139

stvari, prekinite u potpunosti, barem na nekoliko meseci, sve psihičke komunikacije tako odlučno kao što ste prcsckli i astralnu vezu.

Postoje, međutim, slučajevi kad je osoba toliko zasenjena i pod dominacijom druge osobe da nije u stanju da sama izvede ovu operaciju. Tada sc može izvesti magijska operacija supstitucije, pod uslo- vom da dotična osoba ima prijatelja spremnog da preuzme na sebe ovaj zadatak.

Da bi se ova operacija izvela, prijatelji se dogovore o njenom izvođenju, pri čemu osoba koja menja stvarnu žrtvu ne govori kada na- merava da izvede operaciju. To čini zato da bi u trenutku izvođenja operacije žrtva bila u potpunosti pod uticajem dominatora, tj. da ne bi nehotice onemogućila izvođenje operacije.

Izabravši vreme za koje je siguran da njegov prijatelj spava, operator zamišlja žrtvu i sebe kako stoji pored njega. Isto tako zamišlja uzicu ili zrak raporta kako se od žrtve proteže u prostor. Ako je u stanju da vidi i drugi kraj ove uzice, koji je spojen s dominatorom, utoliko bolje.

Nakon ovoga operator formuliše mač i baklju, kako je već objašnjeno, nakon čega zamišlja sebe kako s mačem i bakljom u rukama prolazi kroz zrak, odnosno uzicu i konačno jc prekida. Za kidanje uzice ne sme koristiti ni mač ni baklju, već svoje sopstveno telo. Odvo- jivši na ovaj način uzicu od prijatelja, operator treba svom snagom, s mačem i bakljom u rukama, navaliti na uzicu kao da se radi o kraku hobotnice koji želi da se ovije oko njega, što će sigurno i učiniti. Treba da nasrne svom svojom snagom, nadoknađujući tako revnošću ono što nedostaje njegovom znanju, sve dok ne ostvari pobedu, tj. dok uzica ne počne da se kovrdža i povlači. Bitka se, naravno, odvija u imaginaciji ali, ako su slike jasne i žive, operacija ćc biti uspešna.

Za ilustraciju mogu opisati slučaj koji sam lično obradila pomoću ove metode. Bila sam zamoljena da pomognem ženi koja je bila doživotni invalid, a za čiji slučaj mnogi lekari koje je posetila nisu uspeli ni da postave valjanu dijagnozu a kamoli da joj pomognu. Svi su oni bili složni u konstataciji da kod nje nema nikakvih organskih poremećaja. Nakon uzaludnih pokušaja složili su se u mišljenju da se kod nje radi o čistoj histeriji. Patila jc od hronične iscrpljenosti, probavnih smetnji, napadaja povraćanja, vrlo snažne glavobolje i lupanja srca. Inače, nije bila nimalo neurotična osoba, već mirna, senzibilna i obrazovana.

Izvela sam psihičku dijagnozu i došlo do zaključka da je tokom mnogih prošlih života bila na stazi i da je u svom prethodnom životu, kad je bila inkarnirana u muškom telu, da bi ubrzala svoj razvoj, otputovala na istok i tu bila inicirana u jedan tibetanski red koji se, nažalost, kretao levorn stazom. Tamo je naučila hata jogu kojom se postiže kontrola telesnih funkcija.

U svom sadašnjem životu sačuvala je snage koje je razvila u prethodnom životu, ali ne i sećanje na odgovarajuće tehnike. Njena emocionalna stanja poremetila su

140

automatske sisteme nervne kontrole njenog organizma, čije funkcijc u normalnim uslovima nisu bile pod kontrolom duha. Zato, kad god bi bila emocionalno uzbuđena, njene podsvesne misli preplavile bi automatski duh i izbacilc iz rada određene funkcionalne sisteme organizma. Verujcm da ovo objašnjenje pruža ključ za razumevanje velikog dela funkcionalnih poremećaja. Mnogi ljudi kroz okultnu meditacijsku praksu postižu kontrolu automatskog duha koji kontroliše rad telesnih organa. Setimo se slučaja poznatog naučnika ser Franika Galtona, osnivača eugenike, koji je cksperimentisao s mentalnom kontrolom disanja. Kad je postigao ovu kontrolu, primetio je da je automatska funkcija disanja otkazala, nakon čega jc proveo tri teška dana dišući isključivo pod delovanjem svesnih impulsa, sve dok se automatska funkcija nije obnovila.

U našem slučaju, međutim, nije se pojavio samo ovaj funkcionalni poremećaj, već je bila prisutna i neka čudna, vrlo izražena hronična iscrpljenost. Došla sam do zaključka da između nje i tibetanskoga reda, u koji je bila inicirana u prethodnom životu, još uvek postoji raport. Okultistima je dobro poznato da se osoba iz života u život vraća redu u koji je inicirana, pri čemu je raport vrlo jak. Ovo je jedan od razloga zašto velike škole misterija nemaju potrebu za obznanjivanjem svog postojanja putem oglasa; oni poznaju svoje članove i nalaze ih na astralnom planu.

Međutim, dok je od neprocenjive vrednosti biti pod zaštitom uglednog reda, krajnje je nezgodna stvar biti u sličnom odnosu sa ozloglašenim redom. Mišljenja sam da je u ovom slučaju red kome je u prethodnom životu pripadala dotična gospoda bio potonuo u vrlo mutne vode, a da su njegove vođe namerno crple životnu snagu iz svojih članova.

Postupajući prema ovoj hipotezi, projektovala sam tokom noći svoje astralno telo na već opisani način i posetila ovu gospođu. Pri- metila sam da se od njenog solarnog pleksusa, dok je spavala, proteže crna, elastična, vlaknasta materija koja se gubila u prostoru. Pri pokušaju da sagledam drugi kraj ove uzice, imala sam kratku viziju nekog vrlo udaljenog manastira s krovom kineskog tipa, podignutom na jednoj litici okruženoj visokim planinama.

Prekinula sam situaciju tako što sam jednostavno prošla svojim astralnim telom kroz ovu uzicu crne materije i pri tome je prcsekla. Ona se odmah spojila s mojim solarnim pleksusom i u trenu sam osc- tila komešanje zamamnih misli koje su me terale da zagospodarim ovom ženom i do kraja je iskoristim u materijalnom pogledu. Odbila sam ih od sebe i "napala" ovo astralno uže na već opisan način. Isekla sam ga i spalila ostatak, sve dok zadovoljno nisam videla kako se kovrdža i otpada, iščezavajući u mraku. Nakon toga utonula sam u stvarno zasluženi san.

O svojim idejama nisam ništa rekla ovoj gospodi, jer sam želela vi- deti da li ću uspeti da rešim slučaj radeći samo na okultnoj hipotezi, bez pomoći sugestije. Sledcćeg jutra sam je posetila da bih pogledala kako napreduje. Našla sam je u

141

krevetu kako sedi i s apetitom do- ručkuje. Bila je to sasvim druga žena u odnosu na bledo, iscrpljeno biće koje sam videla dan ranije.

Ni ne sačekavši da je išta upitani, tvrdila je: "Ne znam šta se dogodilo, ali čini mi se kao da je nešto slomljeno i ja sam slobodna".

Nakon doručka je ustala, otišla u šetnju i na ulici srela doktora koji se o njoj brinuo. Promena u njenom izgledu bila je toliko velika da je nije prepoznao dok mu se nije ona prva javila.

Napomenula sam joj da smatram da ne bi smela imati nikakvog kontakta sa okultizmom, kako ne bi obnovila vezu sa svojim starim redom, i pou čila je kako ćc sprečiti podsvesni duh da daje štetne sugestije njenim telesnim sistemima kontrole funkcija. Nekoliko godina provela je u dobrom zdravlju, ali je kasnije, nažalost, ponovo počela da proučava okultizam i opet zapala u stanje slično prvobitnom, vero- vatno obnovivši kontakte s tibetanskim bratstvom, koje se pokazalo tako pogubno za nju.

METODE ODBRANE IV

Anđeli čuvari - Nacionalni junaci - Dobri i zli anđeli ka bale - Vise Ja - Hristova snaga - Okultna policija - Iskustva u vezi s okultnom policijom - Indijski ađept i njegova grupa za meditaciju - Kako je ostvaren pristup kolektivnom duhu britanske rase - Kako je pronađena okultna policija - Njene metode - Njen znak - Ostvarenje znaka - Dokaz da su znali za adeptove aktivnosti - Drugi pruženi znak - Lovačke lože - Moje iskustvo s lovačkom ložom - Neobičan način na koji je informacija dobijena - Kako stupiti u kontakt s okultnom policijom - Okultna bratstva nemaju svoju centralnu organizaciju - Pokretom ne rukovode Jevreji - Neosno- vanost optužbi protiv pokreta u ovom pogledu - Glavne zloupotrebe okultnog pokreta - Najistaknutiji okultisti nepoznati izvan svojih loža.

Postoje tolike priče o pojavama anđela čuvara u trenucima kriza da i najskcptičniji moraju priznati kako je potrebno dati odgovor na ovakve slučajeve.

U Devonu* postoji predanje koje kaže da ako se u trenucima krize udari Drcjkov" bubanj, koji sc čuva u Buklandskoj opatiji pored Tavis- toka, sam će se Drcjk vratiti da preuzme vodstvo engleske flote. Ovu je legendu ovekovečio Njubolt u svojoj poznatoj pesmi:

"Nosi moj bubanj u Devon, obesi ga pored obale. Po njemu udari ako ti barut nedostajati počinje. Čim Španjolci Devon ugledaju, napustiču luku raja, do kanala mi ćemo ih odbaciti, kao što smo ih davno nekad odbiir.

142

Grofovija u jugozapadnoj Engleskoj.Scr Frensis Drcjk, engleski istraživač i admiral.

Ideja o heroju koji se vraća da stane na čelo svog naroda ili o anđelu čuvaru koji se pojavljuje u trenucima krize duboko je utisnuta u srca svih naroda i ništa je ne može iskorcniti. O tome postoje nebrojeni izvcštaji ljudi koji su za vreme rata boravili u rovovima.

Vratimo se još jednom staroj mudrosti kabale, koja predstavlja riznicu okultnog znanja. Ona nam govori o postojanju dobrog i lošeg anđela čovekove duše, koji stoje uz njegovo desno, odnosno levo rame i koji ga nadahnjuju odnosno zavode. Ako prevedemo pojavu anđela tame na jezik savremene misli, doći ćemo do frojdovskog pojma podsvesti.

Frojdovci, međutim, nisu uočili da postoji i anđeo svetlosti koji stoji uz desno rame svakog čoveka. To je mistična nadsvest ili, drugim recima, čovekovo više Ja, sveti Anđeo Čuvar koga je Abramelin tražio s tolikim žarom i trudom.

Svi mi znamo da, kad nismo oprezni, iz dubine našeg nižeg Ja izranja mračno iskušenje, budi se nešto atavističko i zamišljamo, ili čak vršimo, dela za koja nikada ne bismo ni pomislili da smo kadri učiniti. To znači da smo čuli govor anđela tame.

Isto tako, u vreme snažnog stresa, kad smo priklješteni uza zid i ne borimo se samo za svoj fizički život, može se čuti drugi glas, glas anđela svetlosti. Nikada nisam čula da se ovaj glas javio kad se čovek borio za goli fizički život. Za one koji vide iza zavese, smrt ne predstavlja veliko zlo, ali u vreme spiritualnih kriza, kad je čovekovo biće smeteno, događa se da čujemo plač duha i Nešto se manifestuje izvan magle nevidljivog sveta, manifestuje se na način koji je shvatljiv osobi koja doziva. Da li snažan stres izaziva prolaznu ekspanziju svesti, kratkotrajan psihizam, odnosno da li biće sopstvenom voljom prolazi kroz veo i manifestuje se, ne znam. U ovim događajima nikada nema upotrebljivih detalja. Oni se zbivaju samo u vreme snažnog stresa a nestaju jednako brzo kao što su se pojavili, ne ostavljajući nikakvog drugog traga osim na duhu.

Kao što se niže Ja može uzdići u trenucima napasti, smatram da se jednako tako može i više Ja spustiti i manifestovati u moždanoj svesti, "u svom telu videti Boga". Kao što je jasno da niže Ja može zagospodariti nama i navesti nas na neko užasno delo, tako nam i više Ja može doći u pomoć, "strašno kao armija pod zastavom".

Već sam spomenula tajanstveni glas koji me poučava kako da sc izvučem iz velikih psihičkih opasnosti. U određenim prilikama stresa i naprezanja doživela sam iznenadnu ekspanziju ili promenu nivoa svesti. Više Ja se spušta i preuzima kontrolu. Iz središta meteža osoba iznenada biva dignuta visoko uvis i pred sobom posmatra sve događaje svog života kao iz ptičje perspektive, kao što se predeo vidi s visokog brda. Ona instinktivno pronalazi izlaz iz situacije. Svi emocionalni nemiri nestaju, a osoba postaje nalik brodu koji je pramcem okrenut vc- tru i tako sigurno

143

plovi kroz oluju. Kad mi se takva stvar dogodi, ožive i sećanja na moje minule inkarnacije. Ovo istovremeno buđenje sećanja na prošlost kaže mi da je glas koji čujem moje lično više Ja, a ne neko strano biće.

Vcrujcm da se u vreme spiritualnih kriza čovek koji ima veru u Boga može podići i dozvati Njegovu zaštitu, i da ćc se za njegovu dobrobit dogoditi nešto što izgleda kao čudo. Pa ipak, to ne znači da je došlo do kršenja prirodnog zakona. Ovakvo čudo mora jednostavno biti primer delovanja zakona koji još uvek dovoljno nc poznajemo, slično kao što je za primitivca pomračenje sunca čudo, dok jc za astronoma ono prirodna pojava, čiji se dolazak može tačno izračunati.

Šta je to što uzrokuje promenu u našem životu? Poznato nam je da motor automobila ima četiri brzine za vožnju napred i jednu za vožnju natrag. Zar nije moguće da i naš duh poseduje slično ustrojstvo i da je promena "brzine" odgovorna za pojavu psihizma? Zar ne postoje trenuci kad vozimo unatrag i kad majmun i tigar koji su u nama skriveni postaju gospodari našeg bića.

Iznad fizičkog sveta leži astralni svet. Iznad astralnog leži mentalni svet, a iznad mentalnog spiritualni. Pri tome svaki niži svet kon- trolisan je finijim svetom iznad njega. Kada "promenimo brzinu", svest se podiže iz grubljeg u finiji svet i počinje se kretati medu sve udaljenijim uzrocima čiji su krajnji rezultati dogadaji koji se odvijaju na fizičkom planu. Manipulišući ovim uzrocima, istovremeno delujemo i na njihove rezultate.

"Podizanjem brzine" s fizičkog na astralni plan, dolazimo u područje psihičke svesti i niže magije. Pretpostavimo da se odvija psihička borba medu dvojicom okultista. Ako je jedan od njih takvog ranga da može još jednom "da promeni brzinu", tj. da svoju svest može podići s astralnog na mentalni plan, naći će se u sferi više magije i biće u stanju da u potpunosti kontroliše situaciju. Drugi okultista neće biti kadar da nade nikakav oslonac u borbi protiv prvog. Međutim, šta se događa s retkim i mističnim duhom koji je u stanju da podigne svoju svest za još jedan stupanj i dovede se u sferu čiste spiritualne energije? On je najveći adept. Postoje mnogi duhovi koji poseduju ovu mističnu spiri- tualnu svest, premda ne poseduju nikakva okultna znanja. Između viših i nižih tokova misli prostire se širok, nezaobilazan ponor, koji oni nesigurno preskači. Ako su u vreme krize u stanju da se dignu svojom verom, uđu u ovu mističnu svest i ostanu mirni, dospe ćc u slojeve vazduha koji su iznad najviših slojeva do kojih može dospeti ijedan okultista koji se oslanja samo na okultne tehnike.

Pitanje mistične svesti je, međutim, izvan dometa našeg trenutnog istraživanja, koje je upravljeno psihičkim metodama i tradicionalnim okultnim tehnikama. Ljudi različitih tcmperamenata koriste se različitim metodama, a mistična metoda ne odgovara svakome.

Okultista međutim priznaje Hristovu silu. Iako ne mora biti spreman da joj oda

144

ono mesto koje Hristova sila uživa u srcima hriščanskih mistika, okultista u njoj ipak prepoznaje silu koja se svrstava medu najviše sile univerzuma. U zapadnoj tradiciji ona je simbolizovana Ti- faretom, centralnom sferom među deset svetih sefirota kabalističkog drveta života.

Hristova sila je uravnotežujući, kompenzujući, ozdravljujuči, otkupljujući, pročišćujući faktor vremena. Ona se može dozivati u svakoj operaciji psihičke samoodbranc kad je u pitanju ljudski clemenat, inkarniran ili ncinkarniran. Kad sc radi o neljudskim elementima koje treba ukloniti, kao što su elementali, misaone forme ili klifoti, priziva se sila Boga Oca, Tvorca svemira, pri čemu se potvrđuje Njegova vlast nad svim kraljevstvima prirode, vidljivim i nevidljivim. Bog Sveti Duh je sila koja se priziva u inicijacijama i koju ne treba prizivati u vreme psihičkih poteškoća, jer će njegovo delovanje uticati na pojačanje trenutnog stanja i učiniti veo još tanjim.

Postoji vrlo neobičan vid okultnog delovanja o kome treba nešto kazati na ovom mestu, premda se ne može reći mnogo. O njemu, da budem iskrena, i sama malo znam. Poznajem samo neke njegove aspekte s kojima sam sc lično susrela. Naziv ove pojave, kako sam uvek imala priliku čuti, jeste okultna policija. Drugima ova pojava može biti poznata pod drugim nazivom, ali verujem da se radi o vrlo realnoj i konkretnoj stvari, mada njena organizacija ne leži na fizičkom planu, niti se, koliko znam, njene svetovne aktivnosti nalaze u rukama jedne osobe. Susrela sam se s njenim tragom u više navrata i dala svoj doprinos njenim aktivnostima. Razgovarala sam i s drugim osobama koje su takode bile uključene u njene aktivnosti. Svi su oni izjavili isto što i ja; ako saradujemo s ovom tajanstvenom organizacijom, javlja se unutrašnji glas i okolnosti koje usmeruju naše aktivnosti.

Lično mislim daje okultna policija organizovana u nacionalne jedinice, zato što izgleda da ljudi uzlaze i izlaze iz područja nadležnosti pojedinih sudova ili prelaze od jednog drugome. U slučajevima koji su mi iz iskustva poznati, policija nema nekih posebnih političkih ciljeva, nego se isključivo bavi okultnim metodama upotrebljenim za kriminalne ciljeve i napade protiv društva.

Jedan ili dva ilustrativna primera mogu nam pomoći da stvar učinimo jasnijom. Odredene komplikacije javile su se u vreme kad je jedan indijski okultista posetio moju zemlju u namcri da tu osnuje školu. Bio je duboko upleten u politiku svoje zemlje i nije bilo nikakve sumnje da nije nimalo voleo Engleze i sve što ima veze s Englezima. Mislim da sam bila jedina čistokrvna Anglosaksonka koja jc s njim kontaktirala. Koliko znam, nije se bavio svctovnim oblikom političke aktivnosti, već je nameravao da organizuje meditacijsku grupu čiji bi zadatak bio da uliva regenerativnu spiritualnu snagu Istoka u grupni duh Britanske imperije, koji se, po njegovim recima, nalazio u zaista lošem stanju. Ja sam, mcdutin, smatrala da se grupni duh nije nalazio na umoru, kako je on govorio, već daje bio vrlo iscrpljen,

145

budući da se sve ovo dogadalo neposredno nakon rata Štaviše, nisam mogla razumeti da se neko ko tako snažno mrzi Britansku imperiju može truditi oko regenerisanja njenog grupnog duha. Osim toga, nisam bila sigurna da li bi ta rcgeneracija, da smo jc prihvatili, bila onakva kakva bi nama odgovarala. Ovaj čovek, nazovimo ga X, posedovao je snažan špiritu- alni ponos, a njegova osnovna ideja bila je da Engleska mora priznati spiritualnu nadmoć Indije i prihvatiti spiritualne inspiracije Istoka. Tada sam još bila mlada i neiskusna, ali sam se počela pitati kakva spiritualna sila treba da bude ulivena kroz kanal koji smo stvarali. Pretpostavimo da jc za vreme rata grupa engleskih okultista pokušavala da izvede sličnu uslugu Ncmcinia. Na koji bi način to uradili? Ne bi li pokušali da deluju na nemački grupni duh tako da napusti svoje militarističke ideje i konccntrišc se na Ligu naroda? Zar nije i više nego moguće da je naš indijski prijatelj pokušavao da nas odvrati od naših imperijalističkih tendencija? Trpeći zbog raznih predrasuda belog čoveka, nije li mu se moglo učiniti da bi svet za čoveka bio mnogo bolji kad bi Englezi obrađivali svoju sopstvenu baštu i ostavili druge narode na miru? Počela sam se osečati sve neprijatnije, što je X, s obzirom da je bio dobar medijum, primetio pa me je zamolio da napustim grupu koju je organizovao.

Bila sam snažno uverena da se nešto kobno sprema grupnom duhu moga naroda, ali nisam bila u stanju da odredim njegovu širinu niti snagu. Ovo nije bila jedna od onih priča koje se mogu ispričati Skotland Jardu i, štaviše. nekoliko mojih prijatelja bilo jc uvereno u dobronamernost gospodina X. pa su uzeli udela u radu grupe koju je on organizovao. Bila sam vrlo zabrinuta da ne budu uvučeni u bilo kakve neprijatnosti. U svojoj zbunjenosti, odlučila sam da ništa nc činim na fizičkom planu, već da dozovem Majstore unutrašnjih sve tova.

U to vreme još nisam bila onog ranga koji omogućuje neposredan kontakt s Vodama. Ipak, odlučila sam da pokušam ostvariti telepatsku vezu, mada nisam znala da li su oni kojima sam telepatski želela da prenesem poruku bili ljudska ili neljudska bića, inkarnirana u fizičkom telu ili se radilo o bestelesnim bićima. To je zato što do tada još nisam bila dovoljno uznapredovala u svojim okultnim studijama.

Sve što sam tada posedovala bila je apstraktna ideja i saznanje da sam u minulim poteškoćama bila u stanju da stupim u vezu s Nečim što se pokazalo kao moćan prijatelj.

Uobičajena metoda formiranja telepatske veze sastoji se od vizu- aliziranja osobe s kojom želimo doći u kontakt i dozivanja njenog imena. Nisam tada imala ništa što sam mogla vizualizirati niti sam znala bilo kakvo ime. Ipak, bila sam odlučila da pokušam najbolje što sam mogla i, metaforički rečeno, pružila sam glavu kroz prozor svog putenog tabernakula i prizvala policiju. Stigao je i odgovor. Unutrašnji glas vrlo jasno mi je odgovorio:

"Potraži pukovnika Y!"146

Prenula sam se na ove reči, budući da je pukovnik Y bio prilično ugledna osoba, s kojom sam se jednom prilikom upoznala, i poslednja osoba na svetu kojoj bi neko pokušao da ispriča izmišljotinu. Nisam želela da ispadnem smešna uznemirujući ovog strašnog ratnika u njegovoj pećini. U svojim psihološkim studijama upoznala sam se sa delo- vanjem podsvesnog duha i saznala šta je sve on u stanju da učini kad se disocira. Osećala sam da u ovom slučaju moram biti vrlo oprezna, jer su posledice pogrešnog koraka mogle biti nezgodne.

Zato sam rekla svom unutrašnjem glasu:"Ne mogu ti verovati ne daš li mi neki znak."

Odgovor je glasio: "Pukovnik Y biće na tvom sledećem predavanju. Reci mu tada."

Na to sam se nadovezala: "Znam da pukovnik Y ne može da dode na moje sledeče predavanje, jer je njegov puk dobio raspored izvan zemlje i treba da ode pre mog predavanja."

Ponovo se glas odazvao: 'Pukovnik Y će doći na tvoje sledeće predavanje.""Vrlo dobro", rekla sam, "to će mi biti znak. Ako pukovnik Y bude prisutan,

reći ću mu, a ako ne, pustiću da se sve odvija svojim tokom."Stigao je dan kada je u odredenom gradu trebalo da imam javno predavanje.

Došla sam u dvoranu na vreme i prvo što sam ugledala bio je pukovnik Y, koji se upravo penjao uz stepenište. U tom trenutku odlučila sam da uhvatim bika za rogove. Odmah nakon predavanja krenula sam prema njemu i rekla: "Dobila sam poruku za vas."

"Znam da je imate", odgovorio je, "rečeno mi je da je očekujem."Dogodilo se to jedne večeri dok je sedeo u svojoj sobi sa svoja dva psa. Psi su

se iznenada uznemirili i počeli da traže nešto čega tu nije bilo. Čuo je glas koji je jasno govorio njegovom unutrašnjem uvu da ja treba da dodem i zatražim njegovu pomoć, i da mi je on treba pružiti. Bio je toliko impresioniran ovim dogadajem da je otišao našoj zajedničkoj prijateljici i zanimao se da li sam ja zapala u kakvu nepriliku. Na njegovu molbu, napisala mi je pismo želeći da sazna šta se sa mnom dogada. Nije spomenula ničije ime, a ja sam, ne shvatajući značenje ovog dogadaja, poslala nekonvencionalan odgovor.

Čuo je moju priču i rekao da sve prepustim u njegove ruke, što sam i učinila.Ovo je prilično čudan dogadaj da bi se radilo o koincidenciji, a njegov nastavak

je još čudniji. Nakon rastanka s pukovnikom zatražila sam u nevidljivom svetu odgovor na pitanje treba li da preduzmem neke nove korake. Odgovor je glasio da ne moram ništa poduzimati, ali da će mi biti javljeno kad budu potrebne nove akcije. Kasnije sam saznala da je napustio zemlju nekoliko dana nakon mog razgovora s pukovnikom Y.

Ništa se nije dogodilo gotovo pet meseci. Ali jednog dana, u sumrak, dok sam sedela pokraj ognjišta, razgovetno sam začula unutrašnji glas kako mi govori da je

147

došlo vreme da pokrenem stvar X-a, i da u vezi s tim treba da odem do gospodina Z i upoznam ga sa svojom pričom. Gospodin Z je važio za vrlo uglednu osobu. Znala sam daje napredan okultista, ali se s njim nikada nisam srela. Odgovorila sam unutrašnjem glasu da je moj susret s gospodinom Z neizvodljiv i da ću, pođem li, uspeti samo to da mi pokažu vrata. Rekla sam nadalje da bi on sa svoje strane morao da otvori put ovoj poseti, jer u protivnom nc znam kako se susret može ostvariti. U vrlo jasnom odgovoru rečeno mi je da će mi put biti pokazan. Tako je i bilo.

Nekoliko dana kasnije imala sam posetu. Došao mi je stari prijatelj kojeg sam samo povremeno viđala. Nakon uobičajenog pozdrava i izmene novosti, rekao je: "Bilo bi mi drago da te upoznam s jednim mojim prijateljem, koga bi, verujem, mogao zanimati tvoj rad. Mogu li te povesti do njega? Zove se gospodin Z". Suvišno je i spomenuti da sam poziv bez kolebanja prihvatila.

Na ugovorenom susretu, nakon što sam se s njim upoznala, rekla sam gospodinu Z: "Dobila sam poruku za Vas", plašeći se pri tome da barem nc ispadnem naivna ako mi je već bilo suđeno da nastradam. Slušao me je pažlj vo. Kad sam spomenula ime Indijca, moj prijatelj, koji je bio prisutan, uskliknuo je: "Neobično je da si i ti povezana s njim upravo u ovom trenutku. X se iskrcao na englesko tlo pre nekoliko dana".

Treba usput reći da sam, čim je X napustio Englesku, dobila uput- stvo da se ni u šta više ne uplićem u vezi s tim slučajem, ali, čim se vratio nakon odsustva od pet meseci, preporučeno mi je da nastavim akciju. Ako nismo spremni preterivati u oceni da bi se moglo raditi o slučajnosti, moramo zaključiti daje u problem bila uključena neka us- merujuća inteligencija. Ovo je samo jedan od mnogih primera iz moga iskustva. Ograničenje prostora ne dozvoljava mi da navedem još koji primer.

Kao dodatak okultnoj policiji, koja deluje isključivo na unutrašnjem planu, postoje odredene grupe okultista koji se udružuju u svrhu borbe protiv crnog okultizma. Verovatno sebi daju različita imena, samo ne znam koja. Uvek sam imala priliku o njima čuti pod zajedničkim nazivom lovačkih loža. U raznim prilikama dala sam svoj mali doprinos boreći se na njihovom boku, a videla sam i neke žive prepade. Pretpostavljam da se ove grupe organizuju u saradnji s okultnom policijom i da zaista poseduju sredstva za pribavljanje informacija, što ukazuje na saradnju s unutrašnjim planovima. Čini mi se da saveznike nalaze na neočekivanim mestima, a u mogućnosti su da aktiviraju čudesno veliki broj veza. Kojim se psihičkim oružjem oni koriste, ne znam, ali na fizičkom planu u velikoj meri se oslanjaju na novinske članke. Nepoželjne osobe teraju u pokret, ne dozvoljavajući im da se negde smeste i organizuju.

Susrela sam se s njima na način koji ilustrujc put kojim okultisti mogu "dozvati" potrebnu informaciju i slučajan sled okolnosti koji ih vodi do nje.

Kao mlada devojka, na početku svog interesovanja za okultizam, došla sam u

148

kontakt s adeptom koji se, što sam ubrzo shvatila, kretao levom stazom. Ubrzo sam prekinula druženje s njim. Nedugo nakon ovog prekida, posmatrala sam sa grupom prijatelja atletsko takmičenje. U grupi se nalazio ijedan student okultizma, pa smo počeli razgovor o predmetu zajedničkog interesovanja. Terana nekim nepoznatim impulsom da mu poverim to što nikome do tada nisam rekla, ispričala sam mu svoje iskustvo s pomenutim adeptom. Na moje iznenađenje, znao je sve o njemu. Izgleda da je moj novi poznanik pripadao grupi okultista koja se bavila gonjenjem crnih loža. Ova grupa već se srela s tragom crnog adepta i naterala ga da prekine rad i zakune se da neće reorganizovati svoj red. Uskoro su. međutim, imali razloga da veruju kako zakletvu nije održao, kako je ponovo organizovao ložu i nastavio sa izvođenjem rituala. Problem je bio gde ga uhvatiti. Tada, kao što se dešava da publika na sportski teren baca sitan novac, pojavila sam se ja da im dam informaciju koja im je tog trenutka bila potrebna. Ove stvari u okultizmu se dogadaju tako redovno da ih ne možemo smatrati slučajem.

Verujem da je svakome kome jc potrebna pomoć okultne policije, moguće telepatski stupiti u kontakt s ovom silom. Simbol koji se pri tome koristi, kako su mene učili, jeste crni kalvarijski krst s krugom na grimiznoj pozadini. Dok konccntrisano posmatratc ovaj simbol slikan u imaginaciji, u nevidljivi svet šaljete poziv projektujući ga iz središta čela.

Bilo je raznih pok išaja kojima se htelo dokazati kako sc svim okultnim bratstvima upravlja iz jednog središta, pri čemu su, kao teritorija na kojoj jc smešteno ovo središte, spominjani Nemač.<a, Tibet, Mongolija i Južna Amerika. Ja, lično, u to nc verujem. Smatram da prilično dobro poznajem unutrašnja kretanja okultnog pokreta, ali se nikada nisam srela s nečim što ukazuje na neku centralnu upravu, bilo za ciljeve dobra ili zla. Sve, u stvari, ukazuje na suprotno i potvrđuje da ne postoji nikakva veza osim zajedničke literature, zajedničkog idealizma i zbira simbola koji, ako i nisu zajednički za sve grupe, lako su prevodivi uz pomoć dobro razumljivih ekvivalenata. Situacija na okultnom području slična je onoj kakva vlada u protestantskoj crkvi, ne u rimokatoličkoj. Okultizam nema svoga papu.

Mislim da boljševizam nikada nije stekao neko uporište u ložama, mada je, verujem, bilo pokušaja. To dokazuju i dogadaji vezani za moje bratstvo. Prosečnog okultistu ne zanima politika. Njegova preokupacija je nevidljivi svet. Štavišc, okultna bratstva su toliko nepovezana i raštrkana da ne mogu predstavljati snažno političko oružje, pa čak i onda kad su prožeta boljševizmom.

Takodc se može čuti da okultna bratstva kontrolišu Jevreji radi cionističkih interesa. Ovo je sasvim netačno. Vrlo malo Jcvreja se nalazi u okultnom pokretu. Istina je da je kabala, tradicionalni mistični sistem jevrejske rase, jedan od osnovnih izvora zapadnog okultizma i da svaki okultista čiji sc rad temelji na ovom sistemu mora barem osrednje poznavati hebrejski, da bi mogao prevesti jevrejski rukopis.

149

Studija savremene mistične kabale nalazi se gotovo sasvim u rukama arijevaca, dok sledbcnici ortodoksne Jevrejske škole znaju malo ili ništa o njenoj literaturi, a sasvim sigurno ništa o njenom mističnom značenju.

Niko nije rekao težih stvari o okultnom pokretu od mene. Zato, kad bih mislila da postoji bilo kakav organizovan sistem zlog uticaja, ne bih to oklevala da kažem. Moja je velika želja da okultni pokret ide pravim putem. Čestitost pokreta leži duboko u mom srcu. Da budem iskrena, ne vcrujcm da postoji neka generalizovana organizacija okultnog porekla, bilo dobrog ili zlog, bez obzira kakve mogu biti nečije predstave o dobru ili zlu. Naravno, čovck može pričati samo o onome što je video. Što se mene tiče, toliko sam intimno povezana sa ovim pokretom, da bi bilo nemoguće da taj oblik zla postoji a da se nikada nisam susrela sa njegovim tragom. Nailazila sam na mnoge tragove i ne mogu poreći da sam videla zlo, ali se sa ovim posebnim oblikom zla nisam susrela i verujem da ono postoji jedino u glavama ćudljivih osoba. Stvarnu vezu unutar okultnog pokreta čini odanost opštem idealu, do kojeg se stiže nebrojenim mnoštvom staza, kojih ima koliko i ljudskih naravi.

Žao mi je hipotetične osobe koja bi imala zadatak da organizuje okultni pokret zbog toga što nije moguće podstaći okultistc različitih škola na saradnju. Svaka im je tehnika, koja se razlikuje od one koju sami koriste, sumnjiva, a svaki nepoznati kontakt, crn. Velika većina voda pojedinih okultnih škola koje sam upoznala sede svaki u svom sopstvenom krugu svetlosti, osuđujući sve one koji su izvan tog kruga. Slični su staroj gospodi koja motri na svoga sina u paradnom maršu i uzvikuje: "Niko ne drži korak osim našeg Džoa!" Jednom sam maštala o federaciji okultnih društava s godišnjom skupštinom, ali sam ubrzo shvatila da je to neizvodljivo. Ako se okultisti ne mogu udružiti radi ličnih interesa, vrlo je malo verovatno da će to učiniti za tudu korist.

Najčešći oblici zloupotrebe okultizma na Zapadu su poročnost, zloupotreba droga i varanje glupih žena. Njegove najveće mane su lakovernost, neznanje koje se graniči s nepismenošću i raspostranjena praznoća intelekta. Gatanje u svim svojim oblicima i neki vrlo sumnjivi oblici spiritualnog lečcnja stvaraju drugu mrlju na onom što bi trebalo da bude sveto tlo. Teško je suditi o tuđim idealima, ali mi se gotovo uvek činilo da uzvišeni humanitarizam, kojim su prožete sekcije pokreta, nije im za ukras. Prcpoznaćete ih po njihovim plodovima. Međutim, plodovi koje sam imala priliku da vidim, činili su mi se pomalo prezreli.

Najveći duhovi okultizma potpuno su nepoznati izvan svojih sop- stvenih loža. Vrlo česta klauzula inicijacijskih zakletvi obavezuje kandidata da drži u tajnosti imena ostalih članova bratstva. Kad bi se ove zakletve prekršile, javnost bi bila zapanjena. S obzirom na to da okultizam uživa u javnosti lošu reputaciju, osobe koje su na društvenom položaju ne mogu dozvoliti da im ime bude vezano za neku od loža. Stoga se njihovi interesi pažljivo skrivaju. O svojim interesima oni govore

150

samo onima čija im je naklonost i diskrecija poznata.Onaj ko zna šta treba tražiti, lako ih može pronaći. Svako ko zna da analizira

stilove pisanja može prepoznati osobu koja redovno čita Bibliju. Svako ko poznaje okultne rituale prepoznaće njihovu aromu u literaturi ili u retoričkom stilu čoveka koji je navikao na njihovu upotrebu. Može li mi se oprostiti, ako nakon toliko vremena koje je prošlo, prekršim zakletvu misterija koja se odnosi na čuvanje tajne imena posvećenika i sugerišem da ključ borbe mišljenja koja je vladala između Bekona i Šekspira može ležati u činjenici da su obojica bili članovi istog bratstva?

ZAKLJUČAK I BIBLIOGRAFIJA

Težina preuzetog zadatka - Optužba obnavljanja praznoverja srednjeg veka - Abnormalan psihički fenomen često susretan u kultu veštica - Rasprostranjenost cme magije u današnje doba - Preporučljive knjige - Fenomen kulta veštice i cme magije prezentiran u svetlu psihologije.

Na prethodnim stranicama nastojala sam da obavim težak zadatak, jedan od onih koje je gotovo nemoguće dovoljno dobro obaviti. Ograničenje prostora sprečilo me je da objasnim svoje zamisli korak po korak i pružim odgovarajuće dokaze. Da bih to učinila, bila bi potrebna čitava biblioteka a ne jedna knjiga. Pretpostavila sam da moji čitaoci ne samo da poznaju okultnu literaturu već, stoje mnogo rede, posedu- ju i odredena praktična iskustva. U isto vreme trudila sam se da pružim razumljiva objašnjenja kako bih svoje stranice učinila pristupačnim i osobama koje ovaj predmet poznaju tek površno.

Ova knjiga nije, niti može biti, prikladan priručnik za lečenje psihičkih poremećaja. Najviše što ona može učiniti, to je da pokaže put kojim treba nastaviti dalja istraživanja, kako bi ona bila uspešna. Ako ova knjiga pomogne da se usmeri pažnja na određene subjekte koji nužno zahtevaju ispitivanje, ispunićemo svoju svrhu.

Neko će mi prebaciti da oživljavam praznoverja srednjeg veka. To ne mogu poreći. Međutim, moram se braniti protivodgovorom koji tvrdi: "Gde ima mnogo dima, mora biti i vatre!", i činjcnicom da praznoverja srednjeg veka mogu opravdati istraživanja u svetlu savreme- nih otkrića psihologije podsvesti.

Ko god je upoznat s literaturom o psihičkim istraživanjima, abnormalnoj psihologiji i niskim aspektima pokreta koji izrasta na inspiraciji Hrišćanske nauke i širi se na stotine nekontrolisanih kultova, ne može a da mu ne upadne u oči činjenica da su srednjovekovni lovci na veštice tražili potpuno iste fenomene koje susrećemo u ovim različitim pokretima i područjima misli.

Rečeno je da činjenica Što nalazimo mnoge znakove histerije medu ovim

151

nesretnim bićima, optuženim da se bave veštičarstvom, objašnjava problem kulta veštice, i da se zbog toga ne moramo njime baviti. Međutim, možda ćemo doći do zaključka da proučavanje stvarnih motiva koji čine pozadinu kulta veštice baca svetio na histeriju i slična mentalna stanja.

Takođe se govori da ¡storija ima kružni tok. U sadašnjem trenutku vidljivo je veliko oživljavanje interesovanja za psihičke i okultne stvari. Ne treba ići suviše daleko da bismo videli kako se u našoj sredini javljaju vrlo nadobudni počeci kulta vcšticc.

Treba zapamtiti da slučajevi koje sam prikazala na prethodnim stranicama predstavljaju iskustvo jedne osobe i da ja ni u kom slučaju nisam izuzetak što se tiče obima ovih iskustava, premda većina ljudi nije toliko slobodna da bi ova pitanja stavila na papir. Ako smo jednom kašikom iz vedra okultnog zagrabili toliko toga, šta bi sve izašlo na videlo kad bismo ga ispraznili do samog dna.

Budući da je moja obrada ovog predmeta morala biti letimična, htela bih da usmerim pažnju Čitalaca na određene knjige koje iz različitih uglova bacaju dosta svetla na ovaj problem.

Ne samo okultisti već i psiholozi, psihijatri i studenti psihičkih predmeta duguju ogromnu zahvalnost nauci protestantskog svešte- nika Montaga Samersa i naporima gospode Rodkcr, koji su dali na raspolaganje upotrebljive, tačne i kompletne prevode osnovnih knjiga o veštičarstvu, knjiga koje su napisali ljudi koji su se stvarno angažovali da unište kult veštica i koji su o njegovoj prirodi posedovali znanje iz prve ruke.

Pored ovoga, želim da usmerim pažnju čitalaca na knjigu Mal- duna i Karingtona: Projekcija astralnog tela (The Projection of the Astral Body)> koja baca vrlo interesantno svetio na način kako prave veštice posećuju sabat. Ne mislim ovim reći da je Maldun čovek odan veštičarstvu, ali on zaista poseduje tradicionalne snage. Pa ako on može činiti te stvari danas, zašto to nisu mogle činiti veštice u prošlosti? U svakom slučaju, smatram da nema mnogo sumnji da bi ga sveta inkvizicija spalila da je živeo u vreme njene strahovlade.

Trideset godina između smrti (Thirty Years Among the Dead) dr Viklanda, jeste sledeća knjiga koja daje tačne podatke o autorovom ličnom iskustvu umesto citiranja autoriteta i teoretisanja o navedenom. To je zapis lekara duševne bolnicc čija je žena trans-medijum, a koji je izveo vrlo značajnu seriju ispitivanja u vezi sa opsedajućim bićima.

U knjizi o hipnotizmu doktora Mola, prikazani su neki neobični fenomeni koji nisu mogli da prokrče put do savremenih knjiga, bilo zato što su istraživači manje iskusni u njihovom otkrivanju, ili su suviše oprezni da bi ih iznosili, koristeći se pri

152

tome iskustvima predašnjih istraživača. Neke od ranijih knjiga o hipnozi i mesmerizmu sadrže vrlo interesantne članke za istraživača psihe.

Medicinska psihologija i psihičko istraživanje (Medical Psychology and Psychical Research) dr T. V. Mičcla, je sledeća knjiga korisna studentima koji treba da poznaju ne samo znakove psihičkog napada, već takode i znakove pseudonapada, kako bi ih mogli razlikovati i kako ne bi zapadali u neke vrlo nezgodne pogreške. Otkriće daje luđak uspeo da nas zavede ponižavajuće je iskustvo.

Majersova Ljudska ličnost (Human Personality) svakako je klasičan rad koji treba da poznaje svaki student psihičkih fenomena. Postoji izvrsno skraćeno izdanje, prikladno za one kojima su preopširna dva masivna toma njegove originalne forme.

Nikolova Psihologija sna (Dream Psychology) i Hartova Psihologija ludila (Psychology of Insanity) su dve izuzetno poučne knjižice. Obc su pisane za svetovnjake, lako razumljivim recima. One unose mnogo jasnoće u mehanizme duha i niko ne bi trebalo da pokuša da se bori sa psihičkim napadom dok nije upoznao ove mehanizme. Moja knjižica Mehanizmi duha (Machinery of the Mind), koju sam napisala pod svojim devojačkim imenom Violet M. Firt će, verujem, poslužiti kao koristan opšti uvod u savremenu psihologiju.

Pristupimo predmetu savremenog veštičarstva, ne u duhu neve- rovanja, niti sa praznovcricom, već sa gledišta psihologa, nastojeći da shvatimo delovanje duha i otkrijemo više onog Što nam je do sada prolazilo nezapaženo.

Društvo Unutrašnje svetlosti, koje je osnovala Dion Forčn, ima kurseve za one koji ozbiljno žele da studiraju zapadnu ezoteričnu tradiciju. Informacije možete dobiti od:

The Secretary, Society of the Inner Light, 38 Steele's Road, London, N. W. 3

NAPOMENA

Pre svoje smrti 1946. godine, Dion Forčn je shvatila da bi Psihička samoodbrana mogla prilično da zavede čitaoce koji slabo poznaju svoju unutrašnju ličnost.

Njeno interesovanjc za psihologiju bilo je veliko, i napisala bi knjigu pod naslovom Psihološka kabala daje u tome nije sprečila smrt. Poslcdnjih godina ostvaren je veliki napredak u nauci o duhu i "psihi", prečen, nažalost, velikim porastom upotrebe halucinogcnih droga - od kojih su mnoge pre bile nepoznate - a u stanju su da izazovu privid psihičkog napada.

153

Kad čitalac veruje da je žrtva onoga što se često naziva "crnom magijom", postupiće vrlo pametno ako se obrati iskusnom svešteniku, uvidajnom doktoru ili, ako posedujc dokaze o pretnjama i proganjanju, policiji. Društvo Unutrašnje Svetlosti ne daje nikakav savet u tim slučajevima, osim gore već navedenih opštilt preporuka, niti ulazi u korespondenciju ili diskusiju o sadržaju ove knjige.

154