Diplomski Rad MD

8/19/2019 Diplomski Rad MD

1/15

Еволуција система за излучивање

Садржај

Увод..............................................................................................................

Развој и еволуција система за излучивање................................................

Анатомија система за излучивање.............................................................

Васкуларизација...........................................................................................

Инервација....................................................................................................

Физиолошке функције.................................................................................

Хормонска регулација.................................................................................

атогенеза и малформације........................................................................

!ак"учак.......................................................................................................

#итература...................................................................................................

$


2/15


УВОД

Развој уринарног и ре%родуктивног система одликује низ узајамни&

индукција ткива. 'оком савијања ем(риона %очињу да се стварају) са две

стране дорзалне аорте узду*на +лонгитудинална, заде("ања) мезодерма)

урогенитални на(ор. -д њега настају делови уринарног и ре%родуктивног

система. ео урогениталног на(ора од кога се развија уринарни систем је

нефрогена трака или низ) а део који ствара ре%родуктивни систем је

генитална или гонадна трака. акле) уринарни систем се развија %ре

гениталног система.

У да"ем тексту о%иса/емо његову еволуцију) анатомску гра0у)

физиолошке функције као и малформације и о(олења која се најчеш/е

јав"ају.

Еволуција органа за излучивање

'оком интраутериног разви/а настају три различита бубрежна

система која се делимично %рекла%ају1

ронефрос

2езонефрос

2етанефрос

Пронефрос

ронефрос је (у(ре*ни систем аналоган (у(резима %римитивни&

ри(а. -н је рудиментиван) %ролазан и нефункционалан. 3астаје и нестаје

током 4. неде"е у цервикалном региону. Има форму ту(ула који кратко

трају и (рзо нестају. ронефрос се %ру*а кандално и завршава

%ронефросним каналом на који се настав"а и који користи следе/и

(у(ре*ни систем) мезонефрос.

5


3/15


Мезонефрос

6лика 54$ 7 ем(иологија

2езонефрос је аналоган (у(резима водоземаца. очиње да настаје

крајем 4. неде"е и %ерзистира кратко током 5. месеца док се не развију

стални (у(рези. 'оком регресије %ронефроса %ојав"ују се %рви

мезонефросни екскреторни ту(ули. -ни се (рзо удру*ују до(ијају/и

о(лик слова 6. 3а унутрашњем крају ту(ул до(ија гломерул) око кога

формира !"#$%&ову 'а(сулу. 8а%сула и глумерул заједно чине

бубрежни 'ор(ус'ул. 6у%ротни крај ту(ула се с%аја са лонгитудиналним

са(ирним каналом) тзв. мезонефросним или )!*++&овим 'аналом. ок

кандални канали још настају) кранијални ту(ули и гломерули нестају.

9:;


4/15


римитивни (у(рези су идеулисани) али се ова изде"еност на

ре*њеве смањује крајем фетусног %ериода.

6лика 54$. А)@ ромена %оло*аја (у(рега

У %очетку метанефросни (у(рези се налазе у карлици) али з(ог

раста тела) долази до њи&овог NмигрирањаO у тр(ушну ду%"у где

заузимају адултни %оло*ај. 8ада (у(рези додирну над(у(ре*не *лезде)

%рестаје ус%ињање (у(рега.

2окра/на (ешика настаје најве/им делом од алантоиса. У %очетку)

(ешика је %овезана са алантоисом) али се он ускоро %ретвара у фи(розну

траку +PICBQPF,. 8ако (ешика расте) доњи делови мезонефрозни& канала

урастају у њен задњи зид. -д ови& канала настаје везивно ткиво дела

+JIDR:KPG SEFDSE, мокра/не (ешике. ошто се мезонефросни канали

инкор%орирају у зид (ешике) уретери се одвојено од њи& завршавају у

мокра/ној (ешици. оњи део мезонефросног канала код мушкарца

%остају ејакулаторни канали) док код *ена дегенерише код новоро0енчади

и мале деце) мокра/на (ешика је) чак и када је %разна у а(домену) а у

карлицу %очиње да се с%ушта тек око T. године. 'ек у %у(ертету %остаје

карлични орган.

6лика 5>L. асценција

,натомс'а гра-а

6истем органа за излучивање чине (у(рези) у којима се мокра/а

лучи и мокра/ни %утеви) који слу*е за одстрањивање мокра/е.

2окра/ним %утевима с%адају1 (у(ре*не чашице) (у(ре*на карлица) коју

%редстав"а %роширени део мокра/ни& %утеваU мокра/овод +PIEJEI,) којим

мокра/а одлази из (у(ре*не карлице у морка/ну (ешику) мокра/на

4


5/15


(ешика) која %редстав"а %ривремени резервоар за мокра/у и мокра/на

цев) кроз коју се мокра/а из(ацује из мокра/не (ешике у току мокрења.

-д наведени& мокра/ни& органа) у ретро%еритонеалном %ростору

а(домена) налази се (у(рег) (у(ре*не чашице) (у(ре*на чашица)

(у(ре*на карлица и а(доминални део мокра/овода) док остали мокра/ни

органи ле*е у малој карлици.

.убрег / 01%2

@у(рег је %аран орган који лучи мокра/у и на тај начин о(ав"а у

организму два задатка1

$. из крвне %лазме одстрањује не%о*е"не %родукте

мета(олизма +мокра/ну киселину) креатин) феноле,) и

5. чисти %лазму од вишка они& материја) који су нормални

састојци крви) али се често налазе у организму у

сувишним количинама +јони натријума +VCW,) јони

калијума +X W, и сл.,

6%о"ни изглед

@у(рег је орган црвенкасто сме0е (оје коесистенције. о свом

о(лику %одсе/а на зрно %асу"а) на коме се разликује1 %редња и задња

страна) с%о"на и унутрашња ивица и горњи) одноосно доњи %ол. 3а

средини унутрашње ивице (у(рега налази се 3илус бубрега /45*6# 71%$*12

) који %редстав"а улаз у средишњу шу%"ину (у(рега) који се назива

бубрежни синус /85%68 71%$*12. @у(ре*ни синус слу*и за %ролаз судовно

Y *ивчане %ете"ке (у(рега и смештај %очетног дела мокра/ни& изводни&

%утева.

6лика ?$?. %редња страна десног (у(рега

>


6/15


@у(рези ле*е у висини дванаестог грудног и %рвог и другог

сла(инског %рш"ена N(у(ре*ни %рш"еновиO. есни (у(рег ле*и ни*е

од левог јер ганани*е %отискује велики десни ре*ањ јетре који нале*е на

његов горњи део.

@у(рег као ретро%еритонеални орган не %оседује %еритореалне везе

ве/ га у његовом ле*ишту одр*авају следе/и елементи1

$. његова судовно Y *ивчана %ете"ка)

5. (у(ре*ни омотачи и то1 фасцијална чаура) масна чаура +BCZFP;C

C[DZ:FE,) фи(розна чаура)

?. везивно ткиво)

4. интраа(доминални %ритисак) који угланом зависи од томуса

миши/а %редњег (очног зида а(домена) и

>. %аријетални %еритонеум.

8од наглог мршав"ења) када се истањује масна чаура (у(рега) сам

(у(рег мо*е да се с%усти нани*е изме0у ла(аво срасли& листова

фасцијалне чауре) %а је то Nлутају/и (у(регO /71% #!95*12.

3а горњем %олу (у(рега ле*и над(у(ре*на *лезда. 6 о(зиром да је

(у(рег изгра0ен од фи(розне чауре и %арен&има) (у(ре*на чаура о(авија

%арен&им и код здраве осо(е лако мо*е да се о"ушти. арен&им чине

кора +B:IJE\, и ср* +GE[P;;C,. :ора бубрега окру*ује 2ал%игијеве и

Ферајнове %ирамиде. елови кортикалне су%станце који ле*е изме0у

2ал%игијеви& %ирамида и називајусе @ертинијеви сту(ови) а делови који

окру*ују Ферајнове %ирамиде називају се изувијени део ре*њи/а коре

+ZCIF B:KS:;PJC ;C]P;D B:IJDBC;DF,. Срж бубрега граде 2ал%игијеве и

Ферајнове %ирамиде.

7елоку%ни %арен&им (у(рега гради секреторне јединице (у(рега а

називају се нефрони. елови нефрона су1 2ал%игијево (у(ре*но телашце

и (у(ре*на цевчица +JP]P;PF,. 2ал%игијево (у(ре*но телашце је %очетни

део нефрона око кога се налази @овманова гломеролна чаура. Артеријско

(у(ре*но клу(е +R;:GEIP;PF, има свој доводни артеријски суд који се дели

T


7/15


на ка%иларе) који о(разују клу(е. -д артеријског клу(ета %олази

артеријски одводни суд. 8а%иларна мре*а изме0у доводног и одводног

суда се назива Nрете мира(леO. 3а (у(ре*ној цевчици се разликују1

$. %роксимални)

5. су*ени)

?. дистални и

4. с%ојни канал.

роксимални и дистални са су*еним каналом формирају Хенлеова

%ет"у. У 2ал%игијевим телашцима врши се %роцес селекције %рво(итне

мокра/еU у (у(ре*ним цевчицама се из %рво(итне мокра/е врши

реа%сор%ција извесни& су%станци) чиме се до(ија дефинитивна мокра/аU

са(ирне цевчице %редстав"ају %очетак екскреторни& канали/а (у(рега.

.убрежне ча;ице /


8/15


Уретер је слузоко*но Y миши/ни канал који се %ру*а од (у(ре*не

карлице до мокра/не (ешике. Aорњи део уретера се налази у тр(ушној

ду%"и) а доњи део у карличној ду%"и. 3а %релау из тр(ушне у карличну

ду%"у %остоји флексура која се %ројектује у Халеовој тачки) на том месту

се осе/а максималан (ол %ри %ал%ацији у случају уретерални& колика) јер

ту заостаје мокра/а %ри с%уштању из (у(ре*не карлице ка мокра/ној

(ешици.

6лика ?$?. десни (у(рег

Мо'ра?на бе;и'а / >185


9/15


2окра/на цев *ене %овезује мокра/ну (ешику са с%о"ашњом

средином. 'о је миши/но = слузоко*ни цилиндрични канал који је знатно

кра/и него код мушкараца. !авршава се на %редњем делу трема вагине и

састоји се из 5 дела1

ZCIF DKJICGPIC;DF +у зиду (ешике,

ZCIF FZ:KRD:FC.

Васкуларизација органа за излучивање

@у(рег васкуларизују C. IEKC;DF и S. IEKC;DF. ре уласка у (у(ре*ни

%арен&им она се дели на 5=4 завршне гране) које %ролазе кроз (у(ре*ни

синус) иду/и ис%ред (у(ре*не карлице. 6вака од ови& грана се дели на

још мање гране за васкуларизацију (у(ре*ни& ре*њева граде/и доводне

судове +SCFC C


10/15


BзлучивањеD @у(рези имају %римарни значај за уклањање

от%адни& материја мета(олизма које више нису %отре(не телу. -ве

материје су уреа +из мета(олизма А8,) креатинин +из креатина миши/а,)

мокра/на киселина +из нуклеинске киселине,) завршни %роизводи разградње &емогло(ина +(илиру(ин, и мета(олити разни& различити&

&ормона.

8оличина излучени& су%станци %утем мокра/е %редстав"а з(ир ?

(у(ре*на %роцеса) %риказана на слици +5T=T стр 5M?,.

$. гломеруларне филтрације

5. реасор%ција су%станци из ренални& ту(ула у крв

?. секреције су%станци из крви у реналне ту(уле.

уринарна секреција f филтрација = реа%сор%ција W секреција

6тварање мокра/е %очиње филтрацијом велике количине течности

осло(о0ене %ротеина из гломеруларни& ка%илара у @овманове ка%суле.

8ако филтрирана течност на%ушта @овманову ка%сулу и %ролази кроз

ту(уле) долази до модификације реа%сор%цијом воде и с%ецифични&

растворени& су%станци назад у крви или секрецијом су%станци из

%ериту(уларни& ка%илара у ту(уле.

Филтрација) реа%сор%ција и секреција различити& су%станци

'у(улска реа%сор%ција је квантитативно значајнија од ту(улске секрецијеу стварању мокра/е) али секреција игра значајну улогу у одре0ивању

количине 8W) 3W јона и други& материја које се излучују мокра/ом.Ве/ина су%станци која се мора очистити из крви) као што су уреа)

уреатинин) мокра/на киселина) урати сла(о се реа%сор(ују) и с&одно томе)

излучују у огромним количинама урином. gони VCW) h;= ) ihj?= и други

електролити) %а се тако мале количине %ојав"ују у мокра/и. 6ви ови

%роцеси) регулисани су с&одно за&тевима тела. 3а %ример) када %остоји

вишак VCW) филтрација расте) мали део филтрираног VCW реа%сор(ује) а

резултат је %ове/ано (у(ре*но излучивање натријума +VCW,. !а ве/ину

су%станци величина филтрације и реа%сор%ције су екстремно велике у%оре0ењу са количином секреције. 6ледствено томе) фина %одешавања

филтрације и реа%сор%ције могу довести до релативно велики& %ромена у

(у(ре*ној екскрецији. 3а %ример) %ове/ање гломеруларне филтрације за

$Lk %ове/ава за%ремину мокра/не $? %ута +од $)> на $e)> литlдневно, ако

ту(улсна реа%сор%ција остаје константна. У стварности) %ромене у

гломеруларној филтрацији и ту(улсној реа%сор%цији о(ично делују

координисано доводи/е до нео%&одни& %ромена у (у(ре*ној секрецији.

6лика +5am=$ стр 5eT,

@у(ре*ни %роток крви

$L


11/15


8од здравог човека телесне масе aL килограма) уку%ни %роток крви

кроз о(а (у(рега износи око $.5LL млlмин) или око 5$ k минутног

волумена срца. Ако узмемо у о(зир да два (у(рега %редстав"ају само око

L)4 k уку%не телесне масе) јасно је да је %роток крви кроз (у(реге

изузетно висок у %оре0ењу са другим органима.

роток крви о(ез(е0ује (у(резима &рањиве материје и уклања

от%адне %роизводе.

Утицај артеријског %ритиска на истицање мокра/е Y ме&анизми %ритисак=

нутриуреза и %ритисак диуреза.

nак и мали %орасти артеријског %ритиска често узрокују значајно

%ове/ање (у(ре*не екскреције VCWU воде) %а су те две %ојаве назване

%ритисак Y натриуреза и %ритисак Y диуреза. !(ог ауторегулациони&

ме&анизама) %ове/ање артеријског %ритиска унутар граница a>) $TL GG

iR има само мали утицај на (у(ре*ни %роток крви и величину

гломерулске филтрације. 3езнатно %ове/ање гломерулске филтрације

до%риноси једним делом утицају %ове/аног %ритиска на истицање

мокра/е.

Хормонска контрола (у(рега

3ајзначајнији су1

Алдостерон

Ангиотензин oo +pqqr,

Антидиуретски &ормон

Атријални натриуретски %е%тид

аратироидни &ормон

ростаглаудинин и (радикинин

3арадреналин) адреналин

Азот Y моноксид

$$


12/15


Алдостерон %ове/ава реа%сор%цију VCW и %ове/ава секрецију

калијума. римарно место дејства су са(ирни канали/и.

Ангиотензин oo %ове/ава реа%сор%цију VCW и воде) он стимулише

секрецију алдостерона) стимулише констрикцију еферентне артериоле.

qsi %ове/ава реа%сор%цију воде) а tttttttt дејства %редстав"ају

дистални tttttttttttttt канали/.

Атријални натриуретски %е%тид смањује реа%сор%цију VCW U воде)

док uvq %ове/ава реа%сор%цију калцијума.

3арадреналин и адреналин су*авају (у(ре*не крвне судове)

смањују гломуралну филтрацију. Азот Y моноксид смањује (у(ре*ни

васкуларни от%ор) а %ростаглуадини и (радикинин утичу на %ове/ање

гломерулске филтрације.

Патогенеза

Пореме?ај мо'рења

Рефлекс мокрења не/е мо/и да се одвија уколико су слузорна

влакна изме0у (ешике и кичмене мо*дине оште/ена) јер је с%речено

%реношење сигнала истезања из (ешике до мо*дине. 8ад се ово догоди)

долази до %от%уног гу(итка контроле %ра*њења (ешике. Уместо) да се

%ериодично %разни) оваква (ешика се %уни до максимума када ка%и

мокра/е %очну да истичу кроз уретру. -ваква (ешика се назива атонична

(ешика узрокована оште/ењем слузорни& влакана. остоји) и тзв.

неин&и(ирана неурогена (ешика узрокована недостатком мо*дани&

ин&и(ицијски& сигнала) и тада долази до честог и релативно

неконтролисаног мокрења.

$5


13/15


'ешка о(о"ења могу (ити %оде"ена у1

C, акутне (у(ре*не инсуфицијенције

где долази до изненадног %от%уног или готово %от%уног

%рестанка рада (у(рега) али уз могу/ност о%оравка до скоро

нормалног стања) и

], &ронична (у(ре*на инсуфицијенција

где долази до %%рогресивног смањења (роја функционални&

нефрона) што доводи до %осте%еног смањења уку%не

(у(ре*не функције.

смањење %ротока крви кроз (у(рег изазива %ререналну

акутну реналну инсуфицијенцију. а су неки од узрока ове

(олести наведене1

$. 6мањење за%ремине интраваскуларне течности1

крварење) %ролив) %овра/ање) о%екотине

5. 6рчана инсуфицијенција1 инфаркт миокарда)

оште/ење срчани& залисака

?. римарни (у(ре*ни &емодинамски %ореме/аји1су*ење реналне артерије) ем(олија) тром(оза

реналне артерије или вене

4. ериферна вазодилатација и %оследична

&и%отензија1 анафилактички шок) анестезија) се%са

многи %ацијенти са о(олењима (у(рега развија такозвани

нефротски синдром који карактеришу гу(итак велики&

количина %ротеина %лазме урином.

'е*ак гу(итак (у(ре*не функције) %редстав"а о%асност %о *ивот

%ацијента и за&тева отклањање токсични& от%адни& %роизвода и

о(устав"ање нормалне за%ремине и састава телесне течности. 'о се

мо*е %ости/и дијализом %омо/у вештачког (у(рега.

$?


14/15


Eа'Fуча'

6истем органа за излучивање је високо с%ецијализован систем тела)

чија је нормална функција од виталног значаја за одр*авање *ивота.

акле) основна функција овог система је у одр*авању волумена и састава

телесни& течности у границама о%тимални& вредности. 2окра/а +урин, је

само узгредни) от%адни %роизвод) који се из(ацује у с%о"ашњу средину

односе/и от%адне %родукте мета(олизма) као и евентуалне вишкове воде и

други& материја.

$4


15/15


Gитература

$. wм(иологија) ушан 'р%инац

5. Анатомија човека) А(домен и карлица) р. 2ирјана 2ијач) р. Вера

рагани/) р. Видосава Радоњи/) @еоград 5LL4.

?. 2едицинска физиологија) qIJQPI h. xPcJ:K) y:QK z. iC;;

4. Интерна медицина) роф. р. раго"у( 2анојлови/) @еоград $eeM.

>. Интернет литература

$>

Documents

Diplomski Rad MD