DOSitej4

KREIRANJE TESTOVA

ZNANJA: ZAMKE I IZAZOVI

Marjan Miloevi, Fakultet tehnikih

nauka u aku

Apstrakt: U radu su prikazane odreene

specifinosti izrade testova znanja i

testovskih zadataka. Ukazano je na

potencijalne zamke i date su odreene

konkretne sugestije vezane za kreiranje

kvalitetnog instrumenta za proveru znanja.

Poseban akcenat stavljen je na

neophodnost nastavnikove kreativnosti u

izradi testova.

Kljune rei: test znanja, zadatak,

Blumova taksonomija

Uvod

Test znanja definie se kao merni

instrument sastavljen od niza sistematskih

odabranih zadataka ili problema, pomou

kojih se na objektivan nain, na izazvanom

uzorku ponaanja, ispituju i mere znanja

(Bjeki, 2013).

U praksi, u odeljenju, koristi se ono to je

poznato kao "nizovi zadataka objektivnog

tipa", to kolokvijalno nazivamo "test

znanja". Sa druge strane, postoje i

standardizovani testovi, koji zahtevaju

opsene pripreme, provere, evaluaciju i

odnose se na veu celinu gradiva. Posebna

vrsta standardizovanih testova su npr. SAT

testovi, koji se na Zapadu koriste za

merenje nivoa postignua generalno na

nivou itavog prethodnog obrazovanja i

slue kao osnovni ulazni parametar za upis

na fakultete.

Testovi su postali popularni i u svom

elektronskom obliku, jer izmeu ostalog

omoguavaju automatsko bodovanje i

jednostavno ponovno korienje zadataka.

Test znanja je moan instrument, ali u

njegovom stvaranju i realizaciji moe se

naii na niz prepreka. Ukoliko se ne obrati

panja, posledice mogu biti netano

izmereno postignue, ali i negativan stav

uenika prema testu.

U nastavku e biti predstavljene neke

tipine zamke u koje sastavlja testa moe

lako upasti, kao i odreene preporuke za

kreiranje kvalitetnih zadataka i testa.

Proizvedite prave zadatke

Zadaci proistiu iz ishoda koje elimo da

izmerimo: dakle, neophodno je da prvo

pravilno definiemo ishode. Test nije sam

sebi svrha: to je instrument koji koristimo

da izmerimo postignue na to objektivniji

nain. Samim tim vano je da imamo

zastupljene zadatke koji odgovaraju

razliitim nivoima postignua. U tome je

od vitalnog znaaja Blumova taksonomija

(Blum, 1981).

Taksonomija definie 6 nivoa postignua,

iji zahtevi gradiraju po sloenosti

misaonih procesa: od onih koji zahtevaju

"uenje napamet" (npr. poznavanje

injenica), ka kreativnim aktivnostima.

Test bi trebalo da sadri zadatke svih

nivoa.

Nastavnici na raspolaganju imaju iroku

lepezu oblika zadataka: alternativnog

izbora, viestrukog izbora, povezivanja itd.

Zadaci otvorenog oblika, kao to su esejski

i zadaci dopunjavanja se lako sastavljaju,

pa moe doi do toga da preovladaju u

testu. Meutim, da bi test bio objektivan,

oko dve treine zadataka trebalo bi da bude

zatvorenog oblika. Takoe, esejski zadaci

oduzimaju znaajno vreme za bodovanje, a

odgovori mogu varirati, tako da se u tom

segmentu neutralie poetna

ekonominost. Na kraju, esejske zadatke

treba "uvati" za proveru viih nivoa

postignua. Sintezu i evaluaciju, ali i

primenu nije jednostavno proveriti

korienjem zatvorenih zadataka, npr.

povezivanja. Stoga se namee potreba da

se zatvoreni zadaci "troe" za nie nivoe,

dok se esejski zadaci predviaju za vie

nivoe postignua.

Meu popularnijim oblicima zadataka su

zadaci viestrukog izbora. Neki nastavnici

ak zasnivaju testove iskljuivo na ovom

obliku (to nije naroito dobra praksa), a

testovi za sertifikate (Microsoft, Cisco) se

znaajnim delom sastoje iz ovakvih

zadataka. Zadaci viestrukog izbora

omoguavaju tri osnovne varijante: jedan

taan odgovor, vie tanih odgovora i

najbolji taan odgovor. Opcija "jedan taan

odgovor" moe se koncipirati i kao

"pronai uljeza".

Moda i najvei izazov kod ovog oblika je

koncipirati netane odgovore, tzv.

distraktore. Oni moraju biti smisleni, tj. ne

bi trebalo da budu trivijalni, ve odluka o

tome koji je odgovor taan mora poivati

na odreenom misaonom procesu. Kod

provere viih nivoa postignua ovo je jo

znaajniji izazov.

Mogunost kreiranja zadatka varijante

"najbolji taan odgovor" mahom je

zapostavljena u praksi, a upravo daje

mogunost ispitivanja viih nivoa

postignua, npr. evaluacije. Potrebno je

kreirati nekoliko odgovora koji su sutinski

tani i onda uenik meu njima oznaava

najbolji odgovor, emu prethodi analiza

ponuenih opcija. Potencijalna zamka koja

se javlja i ovde, a i generalno kod zadataka

viestrukog izbora je da taan odgovor

bude onaj koji je najobimniji. U tom

sluaju zadatak se trivijalizuje, jer navodi

uenika da oznai upravo najdui odgovor,

jer je logino da upravo on sadri

najpotpunije informacije. Stoga treba

obratiti panju i formirati ponuene opcije

pribline duine.

Jasno formuliite zadatke

Zadaci treba da su jasni, nedvosmisleni.

Treba izbegavati skraenice, zamrene

konstrukcije i obratiti panju na uklanjanje

eventualnih tipfelera. Ponueni odgovori

ne bi trebalo da se meusobno preklapaju.

(Gojkov, 2003).

Zadaci ne treba da ispituju vetinu itanja

(osim ako sam predmet to ne iziskuje) ili

inteligenciju.

Obeshrabrite uenje napamet

Prvi nivo Bluma podrazumeva priseanje:

sasvim je prirodno da odreene informacije

moraju da se zapamte i u takvom obliku

reprodukuju, odnosno prepoznaju.

Meutim, za vie nivoe postignua vano

je izbegavati korienje doslovnih

konstrukcija, nabrajanja i opisa kao to su

dati u udbeniku i nastavnim materijalima.

Kod zadataka dopunjavanja, ne treba uzeti

reenicu iz knjige i samo na mesto jedne

rei staviti crticu, na kojoj treba upisati

odgovor, ve iskaz treba transformisati,

integrisati vie injenica u jednu reenicu i

traiti od uenika da dopuni takvu misaonu

celinu, pri emu nije dovoljno nauiti

poglavlja knjige napamet.

Ukljuite matu za kreiranje zadataka

viih nivoa postignua

Za uspeno kreiranje zadataka viih nivoa

postignua, kao to su sinteza ili

evaluacija, pa i primena, nastavnik se ne

moe osloniti iskljuivo na nastavni

materijal, npr. udbenik. Neophodno je da

ukljui svoju matu, kreira okruenje,

smilja situaciju i problem, daje kontekst u

kojem uenici treba da primene svoje

znanje, izvre planiranje, stvore neto

novo.

Moe se dogoditi da se kod zadataka

sinteze dobiju odgovori koji nisu

oekivani: to je sasvim normalan rezultat

kreativnog procesa, koji ne moe biti u

potpunosti predvidljiv. Za originalnost i

sistematinost odgovora mogu se

predvideti i dodatni poeni.

Koristite ilustracije

Ilustracije: slike, dijagrami i drugi grafiki

prikazi, mogu da obogate test u smislu

provere poznavanja neke strukture ili

sklopa. Uenici preferiraju ovakve zadatke.

Isplanirajte vreme

Test uglavnom traje jedan kolski as,

tanije neto manje od 45 minuta, kada se

ubroje sve organizacione aktivnosti oko

podele i davanja instrukcija. Da li su

zadaci moda preobimni? Zadaci koji su

preveliki mogu se skratiti ili se delimino

"reiti", a delom ostaviti da ih uenik rei,

tj. dopuni odgovor.

Razmenite zadatke sa kolegama

Tue konstruktivno miljenje dragoceno je

u evaluaciji testovskih zadataka. Takoe,

razmena zadataka doprinosi poveanoj

bazi i prua vee mogunosti za izradu

kvalitetnog testa.

Korigujte

Pojedini zadaci se mogu pokazati kao

sporni: npr. uenici koji kompletno dobro

urade test imaju slabiji uinak na

odreenom, nego uenici koji su slabije

uradili test. Verovatno je u pitanju niska

vrednost indeksa diskriminativnosti datog

zadatka. Ovaj indeks rauna se tako to se

uzme 25-30% najuspenijih i najmanje

uspenih ispitanika (na nivou celog testa),

odredi se razlika njihovih postignua na

datom zadatku i podeli sa ukupnim brojem.

Ukoliko je ovaj indeks manji od nule,

znai da su faktiki uenici koji su

pokazali slabije postignue na testu,

uspenije reili dati zadatak. To je signal

da ovakav zadatak treba iskljuiti iz

bodovanja na datom testu i razmisliti da li

ga ukljuivati u buduim testiranjima.

Uzroci mogu biti raznovrsni: nedovoljna

obraenost datog dela gradiva, loa

formulacija itd.

Ne upadajte u testomaniju

Testovi su veoma koristan instrument, ali

nisu jedini nain provere znanja.

Testomanija je zahvatila obrazovne

ekosisteme i na Zapadu, a delom je uzrok i

napredak tehnologije, odnosno ekspanzija

e-testova. Forsiranje testova moe

negativno uticati ne samo na valjanost

ocenjivanja, ve i naruiti drutvenu klimu

u odeljenju, podstai vrnjaku

netrpeljivost i negativnu konkurentnost.

Zakljuak

Potrebno je veliko iskustvo i kompetencija

u datom domenu da bi se sastavio

kvalitetan test znanja. Ipak, uz pridravanje

odreenih pravila i primera dobre prakse,

moe se doi do dobre osnove za ovaj vid

provere znanja.

Temeljna priprema zadataka i samog testa

smanjuje potrebu za naknadnim

ispravkama i ponavljanjem provere.

Testovski zadaci, sa druge strane, ipak ne

mogu pokriti sve aspekte i test znanja nije

jedino sredstvo provere: treba konstantno

pratiti napredak, koristiti ocenjivanje

projekata, portfolija, usmenu proveru i

druge metode iz iroke lepeze koja je na

raspolaganju nastavniku.

Literatura

Bjeki D., Papi .M. (2013):

Dokimoloki okviri nastave Ocenjivanje

i testovi znanja, aak: Fakultet tehnikih

nauka u aku

Blum, B.S. (1981): Taksonomija ili

klasifikacija obrazovnih i odgojnih ciljeva,

Knjiga I kongitivno podruje, Beograd:

Republiki zavod za unapreivanje

vaspitanja i obrazovanja

Gojkov G.(2003): Dokimologija

prirunik, drugo izdanje, Vrac: Via kola

za obrazovanje vaspitaa.

PRIMJENA MYTHWARE KOMANDI TEST

U NASTAVI ISTORIJE I LIKOVNE

KULTURE

Slavica Jovievi, O Sveti Sava Novi Grad;

Sanja Stupar, O Vuk Karadi Novi Grad;

Aleksandar Jovievi, Branko opi Donji

Dubovik

UVOD

Prije uvoenja raunara u nastavu testovi znanja

provodili su se pismeno (olovka papir). Izrada

testova iziskivala je materijalne izdatke, a njihovo

ocjenjivanje i evaluacija su oduzimale dosta

vremena nastavniku. Tako su testovi znanja imali

uglavnom kontrolnu funkciju, dok je njihova

instruktivna funkcija bila zanemarena.

Primjenom softverskih alata u nastavi moe podii

obrazovanje na vii nivo, a prije svega pospjeiti

postupak evaluacije u procjeni postignua

uenika.

Tu se prije svega misli na efikasnost

ocjenjivanja, kao i na mogunost samoevaluacije

u toku nastavnog procesa(Miloevi, D.

Miloevi, Saraevi, M. i Meedovi, E.,2013,

str. 20).

E- testovi u nastavi mogu se ponoviti vie puta

dok uenici ne savladaju gradivo. Ocjenjivanje i

statistika obrada kvantitativne i kvalitativne

analize testa je automatska.

Zbog navedenih osobina e testovi prihvaeni su

u nastavi istorije i likovne kulture. Uenici rado

rjeavaju testove koji ih podsjeaju na kvizove.

Zbog automatskog ispravljanja testa uenici prate

svoje napredovanje i porede se sa uenicima iz

odjeljenja.

MYTHWARE KOMANDE TEST I NJIHOVA

PRIMJENA U NASTAVI

U okviru projekta Dositej kole Republike

Srpske opremljene su uenikim (ClassmatePC) i

nastavnikim raunarima koji su umreeni.

Slika 1. Elementi okruenja za eUenje

Aplikacija koju je Intel specijalno namijenio za

ClassmatePC, a koje e nastavnici i uenici

koristiti za vrijeme asova, je program Mythware

eUionica. To je program pomou kojeg se vri

slanje i primanje dokumenata i emitovanje i

prenos obrazovnog materijala od strane predavaa

i sa predavaevog laptopa.

Grupa Mythware komandi Test

Alat za pravljenje testova (kvizova, kontrolnih

zadataka) omoguava nastavniku da brzo i

jednostavno pripremi testiranje svojih uenika.

Komande koje su na raspolaganju su:

Kreator testa,

Pokretanje testa,

Ocjena testa i

Trenutni test.

Slika 2.Komande iz grupe Test

Kreator testa je alat za izradu testova. Pri kreiranju

testa mogue je prepraviti ve uraen test, povui

iz Word dokumenta ili kreirati novi test.

Slika 3. Meni za postavljanje osnovnih podataka o

testu

U meniju se odreuje naziv testa, grupa kojoj je

test namjenjen, ime kreatora testa (nastavnik),

vrijeme trajanja testa i broj moguih osvojenih

poena (ukupan rezultat)

Test je mogue podijeliti po tematskim cjelinama,

po tipu pitanja ili po nekoj drugoj podijeli. Za to

nam koristi opcija Dodaj odjeljak Ova opcija

nije obavezna.

Zatim slijedi kreiranje pitanja testa. Test moe da

sadri pitanja tipa:

o pitanja sa jednim tanim odgovorom

o pitanja sa vie tanih odgovora

o pitanja na koje se moe odgovoriti samo sa

tano ili netano

o pitanje sa odgovorom u vidu kratkog pismenog

rada.

U izradi kviz testova uglavnom se koriste pitanja

koje raunar automatski obrauje, kao to su

pitanja sa jednim i vie tanih odgovora i pitanja

na koje se moe odgovoriti samo sa tano ili

netano.

Slika 4. Okvir za definisanje pitanja sa jednim ili

vie tanih odgovora

Slika 5. Okvir za definisanje pitanja sa

odreivanjem tanost tvrdnje

Kreiranje pitanja je veoma jednostavno. Polja za

unos pitanja, moguih i tanog odgovora,

ubacivanje fotografije i vrijednost odgovora su

definisana i razdvojena.

Pomou aplikacije Kreator testa e-test moe

izraditi nastavnik sa osnovnim informatikim

znanjem.

Distribucija i prikupljanje testa vri se pomou

komande Pokretanje testa. Nakon izbora

komande Pokretanje testa potrebno je izabrati

test koji se nalazi u raunaru, poslati ga uenicima

pomou komande Poalji i pokrenuti. Testje

mogue u toku rada zaustavljati i ponovo

pokretati, ako je potrebno.

Uenik ako zavri test prije zadanog vremena

pomou komande Podnijeto moe predati test.

Slika 6. Okvir za praenje uenika za vrijeme

trajanja testiranja

U toku rijeavanja testa nastavnik moe pratiti

aktivnosti uenika i koji zadatak trenutno svaki

uenik rijeava.

Nakon to svi uenici predaju rad ili nakon

zadanog vremena slijedi ocjenjivanje testa.

Program automatski moe izraunati koliko koji

uenik ima bodova, te poslati rezulate testiranja

uenicima. Ukoliko u testu postoji pitanje na koji

se trai opisni odgovor nastavnik e morati runo

dati odreene broj bodova za takav odgovor.

Program vri statistiku obradu podataka,

kvantitativnu i kvalitativnu analizu.Za svakog

uenika, nastavnik moe vidjeti postignuti rezultat

na testu. Za svako pitanje, nastavnik moe vidjeti

postotak tanih, odnosno netanih odgovora i

slinu analizu.

Nakon bodovanja, nastavnik moe poslati

rezultate testa uenicima. Uenici e dobiti

ispravljene radove sa ukupnim brojem bodova,

brojem bodova za svako pitanje , te tanim

odgovorom tamo gdje su pogrijeili. Savki uenik

dobija svoj rezultat.

Nastavnik moe pokrenuti test sa samo jednim

pitanjem komandom Trenutni test da dobije

odmah odgovore i rezultate ili moe provesti neku

anketu pomou ove funkcije.

Primjena Mythware komande Test mogua je u

svim nastavnim predmetima. Jedna od njenih

prednosti je mogunost upotrebe slike uz svako

pitanje. Primjenom metode ilustracije uenici

ostvaruju vizuelno uenje i postiu pamenje slika

i gradiva.

PREDNOSTI eTESTOVA U NASTAVI ISTORIJE I LIKOVNE KULTURE

U svim istorijskim epohoma nastajala su

znaajna umjetnika djela. Tokom kolovanja

vano je da uenici steknu opte obrazovanje iz

istorije umjetnosti. Nastavnim planom programom

definisana je korelacija predmata Istorije i

Likovne kulture (umjetnost kulture).

Pitanja iz ovih oblasti veoma su esta u kvizovima

i raznim takmienjima. Pomou Mythware

komande test i eUionice moe se organizovati

kviz unutar odjeljenja.

Ovakvi testovi pogodni su za sistematizaciju teme,

gradiva na kraju polugodita ili na kraju razreda za

ponavljanje uenog gradiva svih ranijih razreda.

Ovakvo uenje ostavlja nam prostor za uenje

kroz igru i zabavu.

Ubacivanjem slika umjetnikih dijela koja su

povezana sa datim pitanjem kod uenika

podstiemo opaanje i njihovo zapamivanje.

Slika 7. Izgled testa u Mythware test aplikaciji

Kod formiranja pitanja poeljno je da se koriste

izrazi slinog znaenja koji se nalaze u njihovim

udbenicima.

Ako je odjeljenje savladalo veinu lekcija iz

udbenika testovi se mogu proiriti materijom iz

enciklopedija.

Skulpturu "Bacaa diska" izvajao je grki vajar:

a) Poliklet

b) Fidija

c) Miron

d) Praksitel

Primjer 1.

U Primjeru 1. Vidimo da su u ponuenim

odgovorima nalaze Grki vajari Poliklet, Fidija,

Miron i Prakistel. Taan odgovor uenici mogu

odrediti na osnovu uenog gradiva, a usput e

proitati imena nekih vajara koji se ne nalaze u

njihovim udbenicima i moda se zainteresovati

za njih.

Ako je odjeljenje savladalo veinu lekcija iz

udbenika testovi se mogu proiriti materijom iz

enciklopedija koje su uenicima dostupne. Ovakav

vid uenja ne bi trebao da se ocjenjuje, ali se

mogu nagraditi uenici koji su pokazali izuzetno

znanje.

ZAKLJUAK

Primjena alata za e-testiranje u nastavi ima

znaajan uticaj na efikasnost nastavnog procesa u

obrazovanju. Primjeni alata za kreiranje

elektronskih testova ima veliku mogunost

implementacije u nastavi Istorije i Likovne kulture

(Umjetnosti kulture).

Literatura:

1. Miloevi, D., Saraevi, M. i Meedovi, E.

(2013). Softverski alati za elektronsko

ocenjivanje i analiza njihove evaluacije u

nastavi, Dositej br. 1, LANACO,

http://www.eucionica.com/index.php/projekti/

dositej/casopisdositej/itemlist/category/24-

dositejbroj1; 14.12. 2014.

2. , ., , ., ,

. , . (2012).

,

,

http://www.ceo.edu.rs/2-uncategorised/74-

2012-11-30-11-12-59; 15.12 2014.

http://www.ceo.edu.rs/2-uncategorised/74-2012-11-30-11-12-59http://www.ceo.edu.rs/2-uncategorised/74-2012-11-30-11-12-59

Danijela Meki, prof. engleskog jezika

O Vuk Karadi, Vlasenica

ELEKTRONSKI TESTOVI U ENGLESKOM

JEZIKU

Prelazak na kompjuterizovanu nastavu

znai da e olovke i sveske uskoro biti zamenjene

tastaturama i tabletima. Nastavnici nee vie

koristiti crvenu hemijsku za ispravljanje testova,

to e raditi informatiki programi.

Kao i uvek pri usvajanju novosti bilo

kakve vrste i na poetku koritenja projekta

Dositej mnogi nastavnici su imali rezerve i

nevericu da li e se time poboljati nain nastave.

Ipak, i kod takvih nastavnika jedno je bilo

sigurno. Ovaj projekat su jedva doekali zbog

mogunosti koritenja elektronskih testova.

Zaista je vrlo lako videti prednosti ovakve

vrste provere znanja. Pored izuzetno lakog naina

kreiranja testa, gde se nudi nekoliko razliitih

naina odgovaranja na pitanja, testovi ovog tipa su

omiljeni zbog automatskog bodovanja i analize

uenikih postignua. Jednom kreiran test moe se

jednostavno iznova koristiti. Sve ovo znai utedu

vremena za nastavnika, a ne treba zaboraviti da se

na ovaj nain tedi na utroku papira koji bi se

koristio za izradu standardnog testa. Primer testa

iz engleskog jezika moete pogledati na sledeim

slikama.

U projektu Dositej izuzetno je lako

formirati test za bilo koji nastavni predmet , pa

tako i za strane jezike. Pitanja ne treba da budu

previe komplikovana. Treba ih to jasnije

formulisati i potruditi se da izgledaju sto

zanimljivije (uz upotrebu razliitih ilustracija).

Ono to je najvanije je da nastavnik dobro

uveba uenike za rad na testu, jer aci treba da

vladaju upotrebom elektronskih sredstava isto

tako dobro kao to im je znanje iz gramatike,

pravopisa ili renika.

E-UIONICA I ANALIZA PISMENIH

ZADATAKA

MSc Sneana Laketa, master profesor

tehnike i informatike, prof. razredne nastave

Ivan arac, profesor srpskog jezika i

knjievnosti


Apstrakt: U ovom radu autori razmatraju

kako upotrebiti e-Uionicu prilikom analize

pismenih zadataka.

Kljune rei: pismeni zadaci, e-Uionica.

Abstract: In this paper the authors discuss

how to propose the e-classroom in the analysis of

written assignments.

Keywords: written assignments, e-

Classroom.

Uvod

Svaku pismenu vebu treba temeljno

pregledati i ispraviti.Redovno i savesno

pregledanje, ispravljanje i vrednovanje uenikih

sastava ima veliku vaspitnu i obrazovnu vrednost.

Uenik e se daleko vie truditi kada zna da e

njegov rad biti pregledan i vrednovan. Svaka

pismena veba i svaki ispravak podstie i razvija

ueniku pismenost i kulturu izraavanja.

1. Ispavka pismenih zadataka

U pismenim sastavima saeta su sva

podruja nastave govorne kulture i pismenosti:

1) jezike;

2) stilske;

3) savladavanje pravopisa;

4) pismeni sastavi.

U pismenim sastavima se vidi i darovitost

uenika jer je svaki ueniki rad njegova kreacija.

Razlikujemo sledee vidove pismenih

sastava: prianje (uee, svedoenje,

podstaknuto slikom, sa datim poetkom,

podstaknuto knjigom, filmom);

prepriavanje(verno, saeto, proireno,

reproduktivno, stvaralako, sa promenom

gledita); opisivanje (po neposrednom

posmatranju, po oseanju, uz pomo mate,

reproduktivno, produktivno, dinamino, statino);

izvetavanje (pismo, zapis, podsetnik, vest,

lanak, izvetaj, reportaa, molbe, albe);

raspravljanje (dokazivanje i osporavanje teze,

kritika, moralno, estetsko vrednovanje).

Pismene sastave poeljno je odmah

ispravljati nakon pisanja. Uenici su u poetku

najvie zainteresovani za rezultate svoga rada,

utisci su im jo svei, motivisani su da se o tome

jo raspravlja, dobro se seaju svojih misli i

reenica koje su napisali. Njihova aktivnost se jo

osea u doivljavanju teme i celog stvaralakog

akta, jo su u atmosferi prethodne vebe, te ovaj

entuzijazam treba iskoristiti. U pisanju,

ispravljanju i vrednovanju pisanih sastava uenika

treba osigurati kontinuitet u svakom poglavlju.U

pogledu same tehnike ispravljanja potrebno je

pridravati se ustaljenih znakova za pogreke u

pisanju, biti dosledan u njihovoj primeni, sastave

jednog odeljenja treba ispravljati bez prekida u

radu.To je potrebno iz razloga to se prua vea

mogunost uporeivanja sastava, njihove

vrednosti, da se uoavaju razlike i slinosti,

stranputice, zajednike i individualne pogreke

itd.

Razliiti metodiari predlau slina

terminoloka objanjenja za elemente vrednovanja

pismenog zadatka. Uporediemo njihova

miljenja.

Engleski metodiar F. D. enel (F. J.

Schonell) uzima pri ocenjivanju pisamenog

sastava sledea tri elementa: ideja i renik,

strukturu i mehaniku stranu. U sastav ideje i

renika enel ubraja: jasnost i povezanost ideja,

zanimljivost sadraja i renika. Za strukturu

navodi: reniku strukturu, povezivanje odeljaka

(paragrafa) i opte jedinstvo sastava. U mehaniku

stranu ubraja: pravopis, interpunkciju i gramatiku.

Za prvi elemenat daje 12, drugi 7 i za trei 6

poena, ukupno 25.

Marko Stevanovi je doao do sledeih

zakljuaka koji se odnose na stvaranje

objektivnih kriterijuma za ocenjivanje pismenih

sastava uenika u nastavi maternjeg jezika

(Stevanovi, 1982). Utvrdio je elemente pisanog

sastava i za svaki odredio broj bodova, koji se

kasnije pretvaraju u ocene, kako sledi:

1. Sadraj 120 bodova

2. Gramatika i pravopis 115 bodova

3. Forma: jezik, stil i kompozicija 110 b

4. Vanjski izgled sastava 15 bodova

Uzeti su u obzir svi vaniji elementi sa

odgovarajuim brojem bodova. Ove komponente

osiguravaju sve aspekte pisanog sastava u

odreenoj srazmeri.Pomou bodovne skale sa

velikom osetljivou se moe vrednovati svaki

sastav. Prilikom vrednovanja sastava moraju se

uzimati u obzir sve komponente. Maksimum od 50

bodova za sve komponente dovoljno je veliki da se

mogu obuhvatiti sve dobre i loe strane jednog

sastava. Na osnovu ovog modela ocenjivai su u

situaciji da objektivno ocenjuju svaki pisani

sastav.Na ovakav nain eliminie se subjektivnost

i ujednaava kriterijum ocjenjivanja pisanih

sastava razliitih po kvalitetu (Stevanovi, 1982:

241). Marko Stevanovi je eksperimentalnim

putem utvrdio pouzdanost prezentiranog modela,

tako da se sa uspehom moe primenjivati u

kolskoj praksi. Posle utvrdjivanja bodova po

svim elementima za svaki sastav, prelazi se na

pretvaranje bodova (skorova) u ocene, s obzirom

na to da je kod nas u upotrebi samo brojana skala

ocena od 1-5.

Metodiar S. Bert (S. Burt) za vrednovanje

pisanog sastava uzima u obzir sledee elemente:

mehaniki aspekti sastava (rukopis, pravopis,

interpunkcija, gramatika, sintaksa), literalne

aspekte (kompozicija, tanost i svojstvenost

informacija, renika i retorikih sredstava) i

logike aspekte (opta organizacija ideja,

jedinstvo sloenost, veza i sledovanje reenica i

paragrafa i intelektualnu strukturu eseja u celini).

Magdalena Jovanovi (Jovanovi, 1959) navodi

dalje, konsultujui ameriku metodiku literaturu i

sledei model : izbor sadraja, organizovanje

ideja, razrada, retoriki efekti, retoriko jedinstvo

i reenika povezanost, evidencija stila, upotreba

rei. Sovjetski metodiar S. A Smirov, kako u

svome radu navodi M. Jovanovi u analizi pisanog

sastava uzima u obzir sledee elemente:

Sadrina sastava 1) slaganje s temom, 2)

injeniko obrazloenje, 3) irina obuhvaenog

pitanja.

Kompozicija 1) koliko spoljna forma odgovara

zadatoj temi, 2) srazmera pojedinih delova, 3)

zaokrugljenost.

Opti karakter i pismenost sastava 1) postupnost

u izlaganju, 2) slaganje stila sa sadrinom, 3)

pravilna konstrukcija reenice, 4) umenost i

pravilnost citata, 5) bogatsvo reenica, 6) pravilan

pravopis, 7) odsustvo greaka u interpunkciji, 8)

lep spoljni izgled sastava.

Nastavnik treba da vodi stalnu evidenciju o

postignuima svakog uenika u pisanom

izraavanju.

Miroljub Vukovi predle sledee

elemente vrednovnj pismenog zdtk

(Vukovi, 1993):

1) sdrj (obrd teme).

2) stil (kompozicij struktur izrz, cjeline,

izbor i rspored gre, odnos uvod i glvnog

dijel; nin izrvnj, bitno nebitno, rzvoj

misli, bogtstvo izrz, dopdljivost, prenesen

znenj, ljepot izrz, jsnost).

3) jezik (grmtik i prvopis).

4) estetski izgled (urednost i rukopis).

D bismo formirli ocenu mormo

sgledti sv etiri element. Preporuk jeste d

sdrj (obrd teme) ini jednu polovinu

vrednosti pismenog sstv.

2. Problemi ocenjivanja pismenih

zadataka

U naoj praksi je prisutno, veoma esto

subjektivno ocjenjivanje, vrednovanje pisanih

sastava, koje ima niz slabosti.Naroito je prisutan

tzv.halo-efekat tj.uticaj prethodnih shvatanja i

sudova o ueniku. Dosadanji sistem ocenjivanja

ima niz slabosti. On je zasnovan iskljuivo na

brojanoj skali od pet ocena, to nije dovoljno.

Ako jedan sistem ocena ne pravi sa dovoljnom i

potrebnom preciznou razlike izmedju ispitanika,

dovodi u pitanje merenja, a time i rezultat dobijen

merenjem (Muradbegovi, 1960).

Neobjektivnost i nerealnost u ocenjivanju

jedna je od najozbiljnijih slabosti dosadanjeg

naina ocenjivanja. Tome je uzrok nedostatak

objektivnog mjerila standarda, modela. Ima vie

metoda za vrednovanje pisanih sastava kao to su:

metoda opteg utiska, analitika metoda, metoda

zasnovana na utisku nekolicine, metoda

zasnovana na oceni svrhe zadataka (Jovanovi,

1959).

Metoda opteg utiska ocena se daje na osnovu

subjektivnog miljenja nastavnika o vrednosti

svakog pojedinog sastava. Nastavnik polazi od

svojih kriterija, o tome ta je vano za dotini

sastav.

Metoda zasnovana na utisku nekolicine jedan

pisani zadatak ocenjuje vie ispitivaa. Ovakav

nain ocenjivanje moe se praktikovati ako ne

stalno, a ono povremeno. Na ovaj nain medju

nastavnicima se ujednaava i kriterijum

ocenjivanja.

Metoda zasnovana na oceni svrhe zadataka

polazi od toga koliko je uenik uspeo da prui

pravi odgovor na konkretno pitanje koje je trebalo

pisano obraditi.

Analitika metoda polazi od toga da u sastav

jedne ocene ulazi vie elemenata. Ova metoda je

najprihvatljivija.Ima nekoliko autora koji su

razraivali ovu metodu.

3. Analiza pismenih zadataka iz srpskog jezika u e-Uionici

Preporuka jeste da se u uenikovom

sastavu ispravlja svaka greka, bez obzira na

vrstu. Meutim, na ocenu nee uticati one

uinjene pogreke koje se odnose na nastavno

gradivo koje uenik jo nije uio. Uz svaku ocenu

se pie krae obrazloenje. Uenik treba krajne

disciplinovano da prie ispravljanju svog sastava.

Nastavnik ima obavezu da pregleda i ueniku

ispravaku. Uenik e, zbog toga odgovornije

prilaziti ovom poslu. U procesu nastavnikovog

ispravljanja on e primeniti odredjene

(korektorske) znake za pogreke u svim onim

sluajevima za koje zna da e uenici na osnovu

toga upozorenje sami, ili uz njegovu pomo, moi

dati pravi odgovor. Meutim, u suprotnom,

nastavnik e staviti odgovarajaui znak, ali e

istovremeno i pravilno napisati dati tekst, odnosno

re ili grupu rei (Stevanovi, 1982).

Anliz pismenih zdtk iz srpskog

jezik moe se izvriti upotrebom e-Uionice i

korienjem progrm Mythware. Uenicim

proslediti (uz korienje opcije deljenje

dokument) fotogrfije pismenih zdtk s

njeim grekm (stilskim, gramtiko

pravopisnim). Diskutovati zajedno o grekama,

moguim tanim ispravkama.

N Slici 1. prikzne su njee stilske

greke. One se u ovom sluju odnose n stilsku

izraajnost, lepotu, emocije.

Slika 1. Stilske greke

Gramatiko-pravopisne greke se odnose

n greke koje uenici nprve usled nedovoljnog

poznvnj prvopisnih i grmtikih prvil

(Slik 2).

Slik 2. Gramatiko-pravopisne greke

Nkon diskusijeo uoenim grekama,

uenici imju zdtk d u Tbeli 1. rzvrstju

ponuene rei n prvilno i neprvilno npisne

rei: najeftiniji, naj jai, Mali Boi, boini,

boinji, itd, str., ne primeren, nesmotren,

slikavati, sirotan, doo, poao...

Tbelu nprvljenu u Wordu prosleujemo

svim uenicim. Pregledom monitor uenik s

glvnog server proveriemo tnost. Zjedno

komentriemo uoene nedosttke (ko ih im).

Tabela 1. Greke u pismenim zadacima (Rade

Lalovi, 2013)

JEZIKE GREKE

VRSTA GREKE PRAVILNO NEPRAVILNO

PRAVOPISNE

GREKE

UPOTREBA

VELIKOG SLOVA

INTERPUNKCIJA

OSTALA PRAVOPISNA

PRAVILA

GRAMATIKE

GREKE

FONOLOKE

GREKE

MORFOLOKE

TVORBENE

SINTAKSIKE

LEKSIKE

STILISTIKE

Zakljuak

Upotreba e-Uionice za analizu greaka u

pismenim zadacima jeste konstruktivan nain da

se individualizovanim pristupom ukljui svaki

uenik u procenu kvaliteta svoga rada.Mogunosti

su velike, treba ih iskoristiti, kao i motivaciju

uenika da ue uz korienje savremene

elektronske tehnologije.

Literatura:

1. Jovanovi, Magdalena (1959). O nekim

pitanjima uenja pismenosti, Beograd:

Zavod za unapredjivanje kolstva NR

Srbije.

2. Lalovi, Rade (2013). Nekoliko

podsjeanja na vrste greaka u uenikim

pisanim radovima, Republiki pedagoki

zavod Republike Srpske, preuzeto 27. 12.

2014. sa sajta http://www.rpz-

rs.org/sajt/doc/file/web_portal/07/Srpski%

20jezik%20i%20knjizevnost/Rade%20Lal

ovic/Strucni%20radovi/GRESKE%20U%

20PISANIM%20RADOVIMA.pdf

3. Muradbegovi, Muhamed (1960):

Mogunost objektivnog merenja

ocenjivanja tehnike itanja, Pedagogoja, 2,

Beograd.

4. Stevanovi, Marko (1982). Metodiki

prirunik za nastavu srpskohrvatskog

jezika i knjievnosti u osnovnoj koli,

Gornji Milanovac: Deje novine.

5. Vukovi, Miroljub (1993). Metodik

nstve srpskog jezik i knjievnosti,

Beogrd: Zvod z udbenike i nstvn

sredstv.

http://www.rpz-rs.org/sajt/doc/file/web_portal/07/Srpski%20jezik%20i%20knjizevnost/Rade%20Lalovic/Strucni%20radovi/GRESKE%20U%20PISANIM%20RADOVIMA.pdfhttp://www.rpz-rs.org/sajt/doc/file/web_portal/07/Srpski%20jezik%20i%20knjizevnost/Rade%20Lalovic/Strucni%20radovi/GRESKE%20U%20PISANIM%20RADOVIMA.pdfhttp://www.rpz-rs.org/sajt/doc/file/web_portal/07/Srpski%20jezik%20i%20knjizevnost/Rade%20Lalovic/Strucni%20radovi/GRESKE%20U%20PISANIM%20RADOVIMA.pdfhttp://www.rpz-rs.org/sajt/doc/file/web_portal/07/Srpski%20jezik%20i%20knjizevnost/Rade%20Lalovic/Strucni%20radovi/GRESKE%20U%20PISANIM%20RADOVIMA.pdfhttp://www.rpz-rs.org/sajt/doc/file/web_portal/07/Srpski%20jezik%20i%20knjizevnost/Rade%20Lalovic/Strucni%20radovi/GRESKE%20U%20PISANIM%20RADOVIMA.pdf

Jovanka Vlai, profesor srpskog jezika i

knjievnosti, O Vuk Karadi, Vlasenica

MSc Sneana Laketa, master prof. tehnike i

informatike, prof. razredne nastave


PRAVOPIS

OPTI PODACI:

Nziv kole: JU O Vuk Krdi Vlsenic

Rzred i odjeljenje: VI3

Vrijeme odrvnj s: 11.45 h

Nstvnici: Snen Lket i Jovn Vli

OPERATIVNI PODACI:

Progrmski/nstvni sdrji: Prvopis

Tip s: Vjebnje

Vrijeme z relizciju: 45 minut

METODIKA ODREENJA:

Nstvne metode: dijlok, monolok,

istrivk metod, demonstrtivn metod

Nstvni oblici i postupci: individulni, frontlni

oblik rd, rd u pru, rad n runru

Nstvn sredstv i pomgl: test (e-verzij),

runr, tbl, kred, svesk, olovk.

CILJEVI ASA:

Obrzovni/sznjni: Osposobiti uenike d

rzgovrju o sloenosti svog mternjeg jezik ,

nroito o poglvlju prvopis. Nvesti uenike d

kretivno rzmiljju prvei tzv. buru idej n

sm pomen pojm prvopis. Aktivirti uenike d

kroz usmenu komunikciju izrzi svoje

socijtivno miljenje i d se uvijek oslnjju n

primjere.

Vspitni: Motivisti uenike n rzmiljnje

koje e kretivno izrziti kroz mpe um vodei se

kljunim pojmom prvopis. Nvesti uenike d

smostlno rzmiljju, zkljuuju i definiu svoje

zkljuke. Osposobiti uenike d prvilno koriste

infromtiku tehnologiju, d rsuuju kroz test i

d kroz rjevnje zdtk poku nlitiko

sintetiko miljenje. Aktivirti uenike d

rjevju problemsku situciju pokzujui svoj

znnj.

Funkcionlni/prktini: Osposobiti uenike d

rzmiljju o primjerim. Pokzti im kko i

koliko je prvopis vn u ivotu i rdu i nvesti

ih d kretivno rzmiljju o temi, d iznose

primjere i sumirju nueno n ovom nstvnom

su.Rzviti kod uenik ljubv prem prvopisu.

ISHODI ASA:

Uenik prvilno rzumije pojm prvopis i

sloeno rzmilj o njemu. Prvilno i

spretno nprvi mpu um uz pomo nstvnik i

smostlno govori o zdcim. Prvilno koristi

upotrebu velikog slov, upotrebu zpete, zn d

prepozn nprvljene greke u reenicm i

usmeno objsni te greke. Uenik treb dobro d

poznje refleske strog gls jat prvilno pie

rijecu NE uz glgole, imenice i pridjeve i d

govori i isprvlj sve ono to je pogreno npisno

ili reeno. Uenik dobro rdi n runru i

prvilno koristi svoje znnje u prksi.

TOK ASA:

I DIO ASA:

Dnnji s emo izvesti u elektronskoj uionici.

- N t vs podsje pojm e-uenje?

- Odgovori rzliiti, sr ist: e-uenje je uenje

uz pomo infromtike tehnologije. Primjer:

kko se sve moe uiti elektronskim putem.

- Svki uenik e imti svoju socijciju: (npr.

veliko slovo, zpet, prvilno pisnje imen bi,

ulic, knjig, horoskop, ljubimci, izgovor ...

onome to ste iz prvopis nuili.

- Kd kemo rije prvopis n t prvo

pomislite?

Uenici govore (pojedinno)

Po jednu rije tj.ono to im prvo pdne n pmet.

Piemo sve pojmove n tbli i n ovj nin kod

uenik podstiemo buru idej.

- Nkoh svih socijcij rzvrstvmo pojmove n

tbli. Uenici diskutuju.

- Nkon tog prvimo runu mpu um. Sredinji

pojm prvopis.Koristimo sve socijcije uenik

i crtmo zjedno. N ovj nin e uenici

ponoviti preenjo grdivo o prvopisu, utvruju

znnje o izrdi mpe um i prvilno e rzgrniiti

sdrj prvopis i uoiti njegovu sloenost i

vnost.

II DIO ASA:

Nkon prvilne izrde mpe um uenici imju

dobr pregled sveg onog to su u dosdnjem

kolovnju nuili o prvopisu.

Nkon tog dobiju test koji e rjevti

smostlno ili u pru n runru. Test je vezn z

pitnj prvopis; pitnj im 10, rzliitog su

tip.Ueniki rd nstvnici prte n runru i

kd vrijeme z rd test istekne, nstvnici dju

uenicim povrtnu informciju.Nkon provjere,

uenici mogu vidjeti gdje su pogrijeili.

Mldenk Deuri, profesor rzredne nstve

O Vuk Krdi Vlsenic

SABIRANJE U PRVOJ DESETICI

OPTI PODACI:

kol: Osnovn kol Vuk Krdi Vlsenic

Uitelj: Mldenk Deuri

Rzred i odjeljenje: II -1 i 2

METODIKI PODACI O ASU:

Nstvni predmet: Mtemtik

Nstvn tem: Prirodni brojevi do 100

Nstvn jedinic: Sbirnje u prvoj desetici

Tip s: utvrivnje

Oblici rd: frontlni, individulni

Nstvne metode: dijlok, demonstrtivn

Nstvn sredstv: Power Point prezentcij,

nstvni listii.

Ciljevi i zdci s: Utvrivnje steenih znnj

o sbirnju u prvoj desetici.

Oekivni ishodi: - d uenik uspeno izvodi

opercije sbirnj u okviru prve desetice;

- d uenik koristi mtemtike znkove: +, -, =;

>,

Drgn Luki, nastavnik

Osnovn kol Sutjeska, Modria

DRUTVENO-GEOGRAFSKE

KARAKTERISTIKE BIH

OPTI PODACI:

kol: Osnovn kol Sutjeska, Modria

Uitelj: Dragana Luki

Rzred i odjeljenje: V-3

METODIKI PODACI O ASU:

Nstvni predmet: Poznvnje drutv

Nstvn tem: Drutveno-geogrfske

krkteristike BiH

Nstvn jedinic: Susjedne zemlje BiH

Tip s: utvrivnje

Oblici rd: frontlni, individulni, grupni

Nstvne metode: Metod rzgovor, metod

pisnih rdov, metod demonstrcije

Nstvn sredstv: Ueniki lptopovi -

Mythware program

(Opcije-slnje ekrn, distribucij dtotek i

pokretnje test).

MIKROSTRUKTURA PLANA NASTAVNOG

RADA U OBRNUTOM DIZAJNU

http://itao.eobrazovanje.com/mod/resource/view.p

hp?id=590

STRUKTURA I TOK NASTAVNOG ASA

1. KORAK: - Igr socijcije (motivcij)

Uenici e n svojim lptopovim dobiti sljd s

socijcijm (opcij slnje ekran), otvrjui

polj trge z konnim rjeenjem. Konno

rjeenje socijcije je i nziv nstvne jedinice

koju e uenici utvrivti. Krtk rzgovor s

uenicim o znenju rijei u socijciji.

2. KORAK: Kri osvrt n sdrje vezne

z nu drvu, BiH. Iz kojih dijelov se sstoji,

koji je glvni grd, koliko im stnovnik, koji

nrodi ive, zto je primorsk...?

3. KORAK: Formirnje grup i podjel

zdtk- Formirti est etvorolnih,

heterogenih grup, po mjestu sjedenj. Objsniti

uenicim d e po dvije grupe imti ist pitnj,

to zni d su tri rzliite vrste zdtk. Putem

Mythware progrm (opcij distribucij dtotek)

uenici e dobiti PTT dokument s zdcim. N

osnovu zstve i grb, uenici e sznti n koju

susjednu drvu se odnose pitnj. Dvije grupe e

dobiti grb i zstvu Srbije, druge dvije grupe grb i

zstvu Crne Gore i preostle dvije grupe, grb i

zstvu Hrvtske. Uenici itju pitnj s ekrn,

odgovore piu u svoje sveske.

4. KORAK: Interktivn rd uenik-

Uenici rdei u grupi se dogovrju oko

odgovor n pitnj. Nstvnik obilzi grupe, prti

ktivnost svih uenik u grupi.

5. KORAK: Prezentcij grup lnovi

grupe e itti pitnj, predstvnik grupe e

dvti odgovore. Nstvnik vrednuje odgovore

svih grup i zpisuje ih n tbli. Svi uenici prte

izvjetvnje, kko bi mogli korigovti ili dopuniti

odgovore.

6. KORAK: Petominutn provjer-

Petominutnu provjeru uenici rde n lptopu

putem opcije pokretnje test. Po zvretku test,

nstvnik e ocijeniti test i poslti uenicim n

uvid.

http://itao.eobrazovanje.com/mod/resource/view.php?id=590http://itao.eobrazovanje.com/mod/resource/view.php?id=590

7. KORAK: Anliz s- Krtk osvrt n

protekli s. D li im se dopo s, t im se

posebno doplo, t nije...?

Prilog 1. Zdci z I, II grupu


hp?id=591

Prilog 2. Zdci z III, IV grupu


hp?id=592

Prilog 3. Zdci z V, VI grupu


hp?id=593

Prilog 4. Igra asocijacije


hp?id=594

Prilog 5. Elektronsk petominutn provjer


hp?id=595

Litertur:

1. Ili, M. (2009). Inkluzivn nstv. Istono

Srjevo: Filozofski fkultet.

2. Pli, S. i Stnojlovi, S. (2011).

Poznvnje drutv. Istono Srjevo: Zvod z

udbenike i nstvn sredstv.

http://itao.eobrazovanje.com/mod/resource/view.php?id=591http://itao.eobrazovanje.com/mod/resource/view.php?id=591http://itao.eobrazovanje.com/mod/resource/view.php?id=592http://itao.eobrazovanje.com/mod/resource/view.php?id=592http://itao.eobrazovanje.com/mod/resource/view.php?id=593http://itao.eobrazovanje.com/mod/resource/view.php?id=593http://itao.eobrazovanje.com/mod/resource/view.php?id=594http://itao.eobrazovanje.com/mod/resource/view.php?id=594http://itao.eobrazovanje.com/mod/resource/view.php?id=595http://itao.eobrazovanje.com/mod/resource/view.php?id=595

Documents

DOSitej4