OKRUGLI STO: KLJUČNE EKONOMSKE I PRAVNE PRETPOSTAVKE ZA USPEŠNO FUNKCIONISANJE ROBNIH BERZI U SUSRET ZAKONU O PRODUKTNIM BERZAMA

Ekonomski aspekti funkcionisanja robne berze

Dr Žaklina Stojanović, vanredni profesor, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

Osnovne teme• (Robna) berza - tekude poslovanje

– Šta jesmo danas ili šta mislimo da jesmo?

• Savremena robna berza – Paralele na relaciji mi i razvijeni svet - šta mi nismo, a treba da budemo?

– Zašto nam je neophodno donošenje Zakona o robnim berzama?

• Funkcije robne berze – Osnovni ekonomski motivi za uvođenje berzanskog sistema trgovanja robom kod nas. Na

primer, u čemu se ogleda boljitak funckonisanja agrorpivrede u okviru novog, razvijenog sistema berzanskog trgovanja robom?

• Očekivanja u pogledu daljeg razvoja– Šta mislimo da treba da budemo?

– Kako ideje o razvoju robno-berzanskog trgovanja realizovati u praksi?

Berze u Srbiji –Organizovana berzanska trgovina

Trgovina robom i HoV sa podlogom u robi

Beogradska berza

• Organizator berzanskog i vanberzanskog tržišta, u formi zatvorenog akcionarskog društva. Berza posluje kao profitno društvo.

• Reguliše, olakšava i unapređuje promet HoV i drugih finansijskih instrumenata.

• Obezbeđuje otvoreno, javno, ravnopravno, efikasno i ekonomično tržište HoV.

• Omogudava poštovanje pravičnih principa i sprovođenje poštene i korektne procedure na organizovanom tržištu.

Produktna berza

• Preduzede za robno-berzansko posredovanje i informisanje u društvenom vlasništvu.

• Listing “Produktne berze“ sadrži poljoprivredne proizvode u njihovom fizičkom obliku. Proizvodi su standardizovani i likvidni.

• Osim robom, može da se trguje i robnim zapisima.

• Produktna berza daje informaciju o kretanju cene poljoprivrednih proizvoda (Prodex).

Osnovni problemiOrganizator tržišta vs Preduzede za berzansko posredovanje i informisanje

• Organizator tržišta je pravno lice koje ima

– dozvolu zakonom određene komisije

– da obavlja poslove organizovanja trgovine, u našem slučaju robom ili hartijama od vrednosti sa podlogom u robi.

• Brokersko-dilersko društvo (preduzede za berzansko posredovanje) je pravno lice koje ima dozvolu određene komisije za obavljanje delatnosti berzanskog posredovanja – u tuđe ime/za tuđ račun ili u svoje ime/za svoj račun.

Poslovanje Beogradske berze

*bez blok transakcija i transakcija metodom MC

20.810 5

Vlada Republike Srbije A2013 92,20 401.168 4.276 3

Vlada Republike Srbije A2012 96,49 2.043.045

obim trgovanja broj transakcija

Vlada Republike Srbije A2016 79,00 39.091.227 486.298 5

Obveznice RS simbol poslednja cena vr. prometa (RSD)

3.214 9

Privredna banka a.d. , Beograd PRBN 376 1.055.250 2.810 4

Soja protein a.d. , Bečej SJPT 558 1.794.467

9.553 860

AIK banka a.d. Niš AIKB 1.919 4.607.312 2.401 10

NIS a.d., Novi Sad NIIS 604 5.754.534

obim trgovanja broj transakcija

Aerodrom Nikola Tesla a.d. , Beograd AERO 465 6.235.929 13.418 1.073

Akcije simbol poslednja cena vr. prometa (RSD)

10 130.000

*akcije kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja,bez blok transakcija

Najtrgovanije hartije*

Jubmes banka a.d. , Beograd JMBN 13.000 -1,52%

31 18.666

Tigar a.d. , Pirot TIGR 590 -1,67% 80 47.200

Telefonija a.d. , Beograd TLFN 602 -3,37%

13 26.013

Metalac a.d. , Gornji Milanovac MTLC 1.750 -3,69% 15 26.250

Razvojna banka Vojvodine a.d. , Novi Sad MTBN 2.001 -5,70%

1 4.999

Gubitnici simbol cena na zatvaranju promena cene(%) obim trgovanja vrednost prometa

Messer Tehnogas a.d. , Beograd TGAS 4.999 +2,02%

5 4.735

Agrobanka a.d. Beograd AGBN 4.750 +2,33% 20 95.000

Komercijalna banka a.d. , Beograd KMBNPB 947 +10,63%

1 299

Informatika a.d. , Beograd INFM 2.500 +14,84% 63 157.500

Lasta a.d. , Beograd LSTA 299 +17,25%

Akcije*

Dobitnici simbol cena na zatvaranju promena cene(%) obim trgovanja vrednost prometa

0,29% 8,29%

FIB 0,00% *bez blok transakcija i transakcija metodom MC

FIT 20,15%

s-FIS 56,75% Erste bank a.d., Novi Sad

59,16% Delta broker a.d. , Beograd 0,02% 30,26%

br.tr. vred. prometa

total 57,96% Komercijalna banka a.d. , Beograd 1,57% 31,55%

FIS b-FIS

vred. prometa BELEXLine 21.403.688

Učešće stranih investitora Učešće članova Berze u ukupnom trgovanju na Berzi- 3 najveća*

90,70Istorijski max 5.007,34

Istorijski min 841,99

9,30 0,00 0 99,83Godišnji min 1.048,84

Godišnja 0,17

34,77Godišnji max 1.495,83

Mesečna 1,22 28,88 0,00 0,00 98,78 71,12

br.tr. vred. prometapromena (%) -0,08%

Dnevna 0,93 65,23 0,00 0,00 99,07

obveznice RS obveznice preduzeća akcijepromena (abs) -0,82

% br.tr. vred. prometa br.tr. vred. prometa

BELEXline index

poslednja vrednost 1.051,00

Struktura

pad cene 17

ukupno 41

+22.759.234 rast cene 9

vred. prometa BELEX15 19.278.047 promena (%) -19,09 +55,03 nepromenjeno 15

Istorijski min 347,46 promena (abs) -481

dnevna promena br.tr. vred. prometa Broj trgovanih emisija akcija

Najniža dnevna vred. 534,31

Istorijski max 3.335,20

2.019Vrednost na otvaranju 536,83

ukupno 64.114.269 630.079 2.038Najviša dnevna vred. 540,75

srednji kurs za € iznosi 101,7559

-0,21%akcije 22.291.224 219.066

41.823.045 411.013 19promena (abs) -1,13

obveznice preduzeća 0 0 0promena (%)

DNEVNI IZVEŠTAJ BEOGRADSKE BERZE

7. oktobar 2011. godine

BELEX15 index07.okt.2011. vrednost prometa RSD vrednost prometa EUR broj transakcija

poslednja vrednost 535,34obveznice RS

Beogradska berza a.d Servisi Beogradske berze:

Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd www.belex.info

faks: + 381.11.311 73 04 wap.belex.info SMS: 4569

kontakt: info@belex.rs SMS: BERZA (SYMBOL) @ 1027

www.belex.rs

Poslovanje Produktne berze

PRODUKTNA BERZA

Trgovanje robom u fizičkom obliku Trgovanje robnim zapisima

Žitarice

Komponente stočne hrane

Semenska roba

Mineralna đubriva

Industrijsko bilje

Konzumna roba

PRODUKTNA BERZA

Trgovanje robom u fizičkom obliku Trgovanje robnim zapisima

Žitarice

Komponente stočne hrane

Semenska roba

Mineralna đubriva

Industrijsko bilje

Konzumna roba

Osnovni problemiPredmet i pravila trgovanja

Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih fin.instrumenata (Sl.glasnik RS 47/2006) određeno je da je organizator pravno lice koje ima: a) dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za rad i b) koje obavlja poslove organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i standardizovanim finansijskim derivatima.

Zakon stavlja izričitu ogradu prema HoV koje se izdaju povodom prometa robe i usluga (na primer, menica, ček, asignacija, konosman, tovarni list, skladišnica i dr.).

Izdavanje i promet HoV sa podlogom u robi je predmet posebnih zakonskih rešenja.a) Zakon o obligacionim odnosimab) Zakon o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode

Ključni elementi pravne regulative funkcionisanja javnih skladišta za poljoprivredne proizvode

• Zakonom o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode predviđeno je formiranje nedostajudih elemenata koji bi sistem javnog skladištenja učinili bezbednijim za ulaganja na komercijalnim osnovama (institucije javnog skladištenja, kompenzacioni fond i detaljno propisana procedura prinudne likvidacije zaliha).

• Obaveze javnog skladišta odnose se na sledede aktivnosti: (1) uskladištenje i čuvanje poljoprivrednih proizvoda; (2) izdavanje robnih zapisa; (3) evidenciju robnih zapisa; (3) izdavanje robe po osnovu robnog zapisa.

Ključni elementi pravne regulative funkcionisanja javnih skladišta za poljoprivredne proizvode (nastavak)

• Robni zapis se izdaje u pisanoj formi koju propisuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, i sastoji se iz priznanice i založnice. Poslovi u vezi robnog zapisa su klasifikovani u slededih pet grupa: (1) izdavanje RZ; (2) zaloga RZ; (3) prenos RZ; (4) prinudna naplata potraživanja po osnovu RZ; (5) garancije ispunjenja obaveza po osnovu RZ.

• Kritična tačka čitavog sistema javnog skladištenja i funkcionisanja RZ je poverenje bankarskog sistema u projektovan način ispunjenja obaveza.Zakonsko rešenje pruža potporu u tri modula:– Osiguranje uskladištene robe i inspekcijski nadzor– Postupak prinudne likvidacije zaliha– Formiranje Kompenzacionog fonda

Implementacija robnog zapisa i očekivani efekti

• Očekuje se razvoj aktivnosti oko skladištenja, trgovine i kreditiranja, što de predstavljati dodatni impuls razvoju agropreduzetništva.

• U formi koncentričnih krugova, kao ciljevi uvođenja RZ u našu praksu identifikovani su: – poboljšanje uslova kratkoročnog kreditiranja poljoprivredne proizvodnje i

zaliha;– razvoj bankarskih poslova u sektoru agrara; – razvoj spot berzanske trgovine; – iniciranje terminske trgovine poljoprivrednim proizvodima;– tržišno usmeravanju poljoprivredne proizvodnje.

Sistem funkcionisanja robnih zapisa – teorijske osnove

Ministarstvo poljoprivrede ,

šumarstva i vodoprivrede

Republike Srbije

OVLAŠĆENI

SKLADIŠTAR 1

OVLAŠĆENI

SKLADIŠTAR (1+n)

Polj.proizvođač

1P

olj.proizvođač

( 1 (1+m)

Licenciranje

i kontrola

rada

Centralni

registar hartija

od vrednosti

Kompenzacioni

FOND 1

Kompenzacioni

FOND (1+a)

Komisija za hartije od

vrednosti

Narodna bankaSrbije

Donacije

BROKERI

BANKE

Kreditne linije

(EBRD ,World Bank ,USAID)

Sistem elektronskog evidentiranja

Lombardni kredit

BERZA

Trgovina

R Z

R Z

Ministarstvo poljoprivrede ,

šumarstva i vodoprivrede

Republike Srbije

OVLAŠĆENI

SKLADIŠTAR 1

OVLAŠĆENI

SKLADIŠTAR (1+n)

Polj.proizvođač

1P

olj.proizvođač

( 1 (1+m)

Licenciranje

i kontrola

rada

Centralni

registar hartija

od vrednosti

Kompenzacioni

FOND 1

Kompenzacioni

FOND (1+a)

Komisija za hartije od

vrednosti

Narodna bankaSrbije

Donacije

BROKERI

BANKE

Kreditne linije

(EBRD ,World Bank ,USAID)

Sistem elektronskog evidentiranja

Lombardni kredit

BERZA

Trgovina

R Z

R Z

Emisija zagađenja

Fju

čers

i, Opcije

, Opcije

na

fjučers

, Svop

Spot, F

orv

ard

Struja

Roba koja se ne

može skladištiti

Poljoprivredni proizvodi

Energenti

Osnovni metali

Plemeniti metali

Roba koja se može

skladištiti

Sertifikati

Potvrde

Upravljanje

zalihama

Izvršenje fizičkom

isporukom robe

Izvršenje finansijskim izravnanjem pozicije Ovlašćeno

skladištenje

Smanjenje transakcionih troškova

Transfer novca, kapitala

Informativna funkcija

Funkcija likvidnosti

Funkcija alokacije

Trž

ište

no

vca

Trž

ište

ka

pita

la

Tržište izvedenih hartija od vrednosti

Smanjenje transakcionih troškova

Transfer robe

Informativna funkcija

Funkcija transfera rizika

Funkcija predviđanja cene

Spot trgovina

robom

Trgovina robnim derivatima (Izv. HoV sa

podlogom u robi)Trgovina finansijskim derivatima

Finansijsko tržište Robno tržište

Na primer, u čemu se ogleda dobit funkcionisanja sistema berzanskog trgovanja poljoprivrednom robom?

Poljoprivrednici su uvek nezadovoljni razvojem tržišnih okolnosti na koje, inače, ne mogu bitnije uticati svojom akcijom !!!

Nastavak – Šta obično države rade?

• Ili pomažu proces tehnološkog inoviranja u agraru / porast produktivnosti rada poljoprivrednih proizvođača.

• Ili štite dohodak poljoprivrednih proizvođača.

• Ili štite standard stanovništva (na primer, troškovi hrane čine skoro polovinu budžeta prosečnog domadinstva u Srbiji).

P

dP

Y

dYη

a

da

εε

1

p

dpS

pq,

D

pq,

P

dP

Y

dYη

a

da

Nastavak – Šta treba da uradi odgovorna država?

Cilj Efekat

Zaštita životnog standarda stanovništva Dodatno poresko opteredenje/skriveno oporezivanje.

Zaštita dohotka poljoprivrednih proizvođača

Konstantno je prisutna sistemska greška u alokaciji resursa

Tabela 1 - Distorzivni efekti savremene politike cena poljoprivrednih proizvoda

Model konkuretske države podrazumeva stvaranje institucionalnih osnova za

tržišno usmeravanje poljoprivredne proizvodnje, i to putem:

• razvoja robnog berzanskog poslovanja i

• uspostavljanja pratećih institucija spot i terminske trgovine.

Najznačajnije funkcije savremene robne berze

Cena fjučers ugovora =– Anticipirana spot cena robe u bududnosti– Troškovi skladištenja i čuvanja robe– Premija za rizik

rtt PTSRF 1

Na nivou pojedinačnog

privrednog subjekta

• Transfer rizika

• Predviđanje cene

Na nivou ekonomije kao celine

• Igra nulte sume dobiti (nema ni

gubitaka ni dobitaka)

• Efikasna alokacija resursa

Institucionani okvir za funkcionisanje savremene robne berze

• Organizacija i kontrola trgovanja

• Dizajniranje robnih hartija od vrednosti

• Uspostavljanje sistema margina i garancija izvršenja

• Saldiranje/kliring

Efektivnost hedžinga

Idealna

izvedena HoV

Konkurentnost

berzePotrebe hedžera

Efikasnost hedžinga –

kapacitet redukcije rizika u odnosu na troškove trgovine

Rizik promene

cene na spot tržištu

Troškovi uključeni u

terminsku trgovinu

Riz

ik h

ed

žin

ga

Rizik promene baze

Rizik standardizacije

Rizik margina

Rizik dubine tržišta

Zaključak - kako dalje?

• Agrosektor u uslovima ekonomske krize – Strategija 2020

• Racionalizacija subvencionisanja, tržišna orijentacija, konkurentnost.• Tržišno upravljanje rizikom promene cene zahteva nova institucionalna

rešenja.

• Nove institucije

• Kopija ili inovativna adaptacija?• Ko su ključni učesnici u sistemu?

• Zakonodavni okvir, sprovođenje i kontrola

HVALA NA PAŽNJI.

Dr Žaklina Stojanovid, vanredni profesor

Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

www.ekof.bg.ac.rs

zaklina@ekof.bg.ac.rs