ЈУ ОШ „ВУК КАРАЏИЋ” ЗАБРЂЕ

ПЕДАГОШКИ ЗНАЧАЈ САВРЕМЕНИХ

НАСТАВНИХ СРЕДСТАВАТЕМА ИЗ ПРОГРАМА СТРУЧНОГ УСАВРШАВАЊА ЗА ШК. 2014/2015. ГОДИНУ

Реализатор:

_______________________

Михаило Глигоревић

ПЕДАГОШКИ ЗНАЧАЈ САВРЕМЕНИХ НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА

Данас се педагошка функција наставних средстава схвата веома широко. Према мишљењу већине педагога вриједност примјене одговарајућих наставних средстава би се могла свести на следеће,већ провјерене чињенице: (Симеуновић, Спасојевић, 2009.)

1. Да би се ученици упознали са одређеним појмовима,на основу којих би стекли знање или га провјерили, уз помоћ наставних средстава им се обезбјеђује доследније остваривање најзначајнијих принципа учења;

2. Значај савремених наставних средстава је што ослобађају и ученика и наставника рутински послова, а омогућују им да исказу већи степен креативности;

3. Захваљујући савременим наставним средствима настава се прилагођава индивидуалним способностима ученика, њиховим предзнањима и интересовањима;

4. Уз помоћ наставних средстава долази до осавремењивања метода, облика и сл. у настави;

5. Савремена наставна средства омогућују ученицима виши степен самосталности у раду, они уче увиђањем, рјешавањем и истраживањем наставног проблема;

6. Наставна средства омогућују већи степен очигледности, а тиме се градиво брже усваја и знања постају трајнија.

Савремена наставна средства која се користе у настави морају бити:

- одмјерено и правовремено коришћена

- потпуно и рационално коришћена

- комбиновано и спретно коришћена

КЛАСИФИКАЦИЈА НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА

На почетку одмах да истакнем да постоји много класификација све зависно од аутора и свака класификација се разликује у нечему од претходне. Заиста постоји много наставних средстава која се користи и то даје могућност за различите подјеле.

Позната је класификација Роберта Гањеа који наставна средства дијели на:

1. Објекте демонстрације;

2. Усмену комуникацију и писане материјале;

3. Покретне и непокретне слике;

4. Звучни филм;

5. Машине за учење;

„Еплинг је класификовао наставне медије према интензитету дражи које они изазивају. Он је ученичка искуства подијелио у четири групе: акустичка искуства, непосредна искоства изопштења са људима, непосредна искуства са предметима и визуелна искуства.“ (Вилотијевић, М., 1999: 126).

По критерију карактера рада дијеле се на:

1. Демонстративна наставна средства (филм, модел, фотографија, рачунар);

2. Лабараторијско-експериментална наставна средства (разне машине и апарати);

3. Наставно-радна средства (уџбеник, радне свеске, приручник и друго);

4. Манипулативна наставна средства (разне врсте алата и прибора);

5. Оперативна средства (стројеви и апарати за проучавање разних процеса);

Зависно од запремине наставна средства се дијеле на:

1. Дводимензионална;

2. Тродимензионална;

„ Наставна средства можемо разврстати и у низу, почевши од најконкретнијих па до најапстрактнијих. Такву подјелу извео је амерички педагог Едгар Дејл (E.Dale) на: непосредна искуства, удешена искуства (модели), драматизације, демонстрације, излети, изложбе (експонати), телевизија, филмови, статистичке слике, радио и звучни снимци, визуелни симболи и вербални симболи“ (Богићевић, М., 1974: 31).Према начину приказивања наставна средства дијеле се на:

1. Статична;

2. Динамична; Ипак најприхватљивија од свих подјела за нас је подјела наставних средстава према начину перципирања:

1. Визуелна;

2. Аудитивна;

3. Аудио-визуелна

САВРЕМЕНА ВИЗУЕЛНА НАСТАВНА СРЕДСТВА И КВАЛИТЕТ НАСТАВЕ

Основна вриједност визуелних наставних средстава која доприноси бољем квалитету наставе јесте што се знања усвајају на очигледан начин. То значи да ће ученик у већини случајева да лакше разумије градиво, а ако разумије градиво његова знања ће бити трајнија и дубља.

Визуелна наставна средства можемо подијелити на природна и на вјештачка. У природна убрајамо: биљке, животиње, њихове угинуле организме, њихове дијелове и слично. У вјештачка визуелна средства убрајамо сва остала која се побуђују само чулом вида.

Значај и врсте школске табле

Стотинама година табла је основно наставно средство која служи за демонстрацију наставних садржаја у различитим наставним ситуацијама и присутна је на свим нивоима школовања. Значајна је за наставу због своје универзалности, што ријетко које наставно средство посједује, те наставник може на табли да изложи велики број примјера колико сматра да је потребно да би ученици схватили градиво. Поред тога сам темпо излагања на табли се може подесити зависно од узраста ученика или наставне ситуације тј. онако како би ученици могли да прате. Тиме се постиже већу заинтересованост и мотивација ученика за радом, а олакшава разумијевање градива. Школска табла је врло исплативо наставно средство с озиром на дужину њеног трајања, рецимо неке табле као нпр. мелопласт табла може неограничено да траје, најмање тридесет година.

Заступљене су следеће врсте табли у настави:

1. мелопласт табле;2. музичка звучна табла;3. табла за апликације (фланелограф);4. магнетска табла (магнетограф);5. тродијелна учитељска зидна табла (комбинована);6. табла са термооштампачем;7. пано за писање;8. табла за пројекције;

Слика 1. мелопласт табла Слика 2. табла са термоштампачем

Слика 3. табла за пројекције

Свака од наведених табли има одређена преимућства у настави, тако музичке звучне табле су од изузетне вриједности у настави музичке културе. Оне омогућавају ученицима не само брзо учење нота са одговарајућим тоновима, него и схватање повисилица и снизилица, могућност контроле при учењу пјевања, итд.

Магнетска табла је погодна за разне огледе у физици, хемији, биологији. Посебно је значајна у почетној настави математике, нарочито за обраду скупова и бројева прве десетице, као и за наставу геометрије.

Текстуална наставна средства

Како својим значајем у процесу васпитања и образовања тако и својим бројем текстуална средства превазилазе сва друга наставна средства у настави. Поред усмене ријечи штампана односно писана ријеч један је од најважнијих извора информација. Такође текстуална средсва имају и ту предност што се могу штампати и умножавати у великим тиражима тако да свима могу да буду доступна, могу да се чувају у библиотекама или да се лично посједују, преносе од корисника до корисника али и да се читају тј. користе безброј пута.

Постоји много различитих класификације књига које се користе у настави, али у свима њима углавном су присутне три различите групе: уџбеници, приручници, брошуре.

У оквиру приручника можемо да убрајимо енциклопедије, наставне албуме, рјечнике, итд., док у оквиру брошура убрајамо писану документацију, дидактички штампане материјале, часописе, новине и друго.

У текстуална наставна средства која користимо у настави убрајамо:

1. уџбеник2. приручници3. илустративне књиге4. писани дидактички материјали5. штампа

Прије свега када говоримо о уџбеницима морамо истаћи да они представљају основни извор знања у настави тј. представљају неизоставно текстуално наставно средство. Основну карактеристику сваког уџбеника одређује његов садржај који мора да буде у складу са захтјевима наставног програма (тематика, обим и дубина обраде наставног градива). Градиво које се уноси у уџбенике мора прије свега да буде логички систематизовано, тј. распоређено на основу узрочно последичне повезаности, дидактички обликовано те прилагођено психолошким карактеристикама узраста ученика. Морају се уважити сазнајно-васпитне, дидактичко-методичке, хигијенско-здравствене и естетске вриједности. У савременој настави уџбеник је измијенио своју улогу, он је више водич кроз наставу на кога треба рачунати, а не најкомплетније средство информација у настави као што је то у традиционалној настави. Задатак уџбеника није само у томе да излаже, објашњава, даје информације, већ и да помогне ученику да се оспособи за самостално рјешавање проблема и за самообразовање.

Важно је да наставниик научи ученике да самостално могу да разликују главно од споредног тако да понекад треба тражити од ученика да сами, користећи уџбеник, савладају неку наставну јединицу.

Уџбеник у савременој настави није само, како се већином мисли, намијењен ученику него и наставнику. Кроз праксу се показало да је он значајан чинилац методског обликовања наставног процеса, а тиме један од битнијих помагача наставнику. Понекад се уз уџбеник пишу и методска упуства или приручници за наставнике.

Приручници су текстуална наставна средства која су већином намијена за наставнике, састављена од одређених упустава која говоре о томе шта урадити у одређеној ситуацији да би се постављени циљ што успјешније остварио. На примјер приручник о примјени програмиране наставе.

Такође, они могу доћи уз нова наставна средства као помоћ наставнику како да их употребљава. Дакле, приручници не дају теоретске поставке или одређене законитости за неку област него како и у којим ситуацијама их употребити.

У илустративне књиге можемо убројити енциклопедије знања, наставне албуме, атласе, апендикси и друго, састављени тако да чине функционалну систезу између слике и текста.

У писане дидактичке материјале можемо убројити радне свеске, програмиране задатке, збирке разних задатака, збирке тестова итд. Њихова функција и сам значај у настави у томе што продубљују стечена знања ученика, те омогућују ученицима да стекну нова сазнања и примјењују стечена знања у новим ситуацијама учења. Они омогућују ученицима да вјежбају оно што су научили, али да то не буде просто понављање онога што се догодило на наставном часу или што се излаже у уџбенику.

Чланци из разних области на примјер годишњице значајних историјских догађаја, књижевне награде итд., све то може веома добро актуелизовати наставни процес. Ово се најчешће односи на наставу српског језика гдје се неки чланци могу користити као модел за ученичке писане радове. Исто тако штампа, дјечија или општа, може се користити као успјешно наставно средство и у другим наставним предметима попут ликовне културе, природе и друштва итд.

Слика средство за пружање информација и идеја

Слике у настави представљају врло ефикасно наставно средство, лако за употребу, на којем је заступљен принцип очигледности. Оне омогућују ученицима да лако стичу знања и искуства ,па се често за слику каже да једна слика вриједи хиљаду ријечи. Дакле, слика може да замијени велику количину текста. Слике су од непроцјењиве вриједности у раду са дјецом млађег школског узраста, јер је њихов значај у сазнавању велики. Код дјеце тога тоба преовладава конкретно мишљење, те је потребно уносити у наставу што већи број очигледних примјера. Зато су буквари и друге књиге млађег школског узраста препуне слика.

Када наставник нађе неке слике за наставну јединицу коју треба да обради, он треба да просуди њихову релативну вриједност тј. да одабере оне слике које најбоље одговарају постављеним циљевима. Он ће то урадити тако што ће процјенити како образовну тако и умјетничку вриједност слика. Приликом одабирања и процјењивања вриједности слика наставник се треба придржавати следећих критерија:

1. Погодност за наставне циљеве

2. Умјетнички квалитети

3. Јасноћа и величина

4. Ваљаност

5. Занимљивост

Када наставник одабере неку слику он такође мора да води рачуна и о томе да ли она одговара планираном садржају, а при томе мора још имати у виду сам узраст ученика и да ли та слика задовољава потребе ученика.

Слике су статичко визуелно наставно средство које може да наговијести покрет. На њима се истичу главне идеје и утисци, а значајне су за наставу због своје свестраности, могу да обухвате шири опсег наставне материје. Да би се сликом постигао одређени квалитет наставе, потребно је слике правилно употребљавати.

Слике траба употребљавати за специфичне задатке. Када се одабере погодна слика да илуструје неки одређени задатак, наставник мора имати стално на уму тај задатак док ученицима показује слику. Пожељно је да упућује пажњу ученика на најважније детаље на слици.

Слика треба да се уклапа у лекцију. Да би се слика успјешно употребила у настави она мора да се третира као саставни дио лекције. Само успутно позивање на слику или површно показивање без задржавања у ученику буди мисао да она није нарочито важна.

Треба користити мало, а не много слика.Слике треба употребљавати умјерено, са неколико добро одабраних слика постижу се бољи резултати, него са више.Овдје је заступљен принцип да се пажња управи на најважније детаље. Наставник мора да обучи ученике како да уче са слика.

На крају потребно је напоменути једну предност употребе савремених наставних средстава и помагала, то је да се слике могу пројектовати на велики екран у учионици или школску таблу, могу се увеличати тако да сви ученици могу добро да их виде без обзира гдје сједе.

Значај графичких средстава за наставу

Под графичким средствима подразумијевамо наставна средства која преносе идеје и чињенице помоћу ријечи, слика, разних цртежа, итд. Основни значај графичких наставних средстава је што имају велику способност да привуку и задрже пажњу ученика, а исто тако да пренесу извјесне информације.

У литератури графичка средства се обично дијеле на:

1. Карте-шеме (генеалошка, организациона, табеларна шема)

2. Дијаграми

3. Графикони (линеарни, стубачни, кружни, просторни, сликовни, итд.)

4. Плакати

5. Карикатуре

6. Стрипови

Слика 4. коришћење стрипова у настави

Мирна пројекција

Када говоримо о графоскопу прије свега мислимо на једну врсту пројектора која ради на принципу прозрачне фолије (графофолије) са које се увећано пројектују разне врсте записа, цртежа и другог. Наставник те фолије најчешће унапријед припрема за одговарајућу наставну јединицу. Графоскоп је направљен тако да шаље снажан сноп свијетлости кроз прозрачну слику и одатле на екран (платно), па се често каже да има улогу школске табле.

Слика 5. графоскоп у настави

Погодан је за пројекцију краћих текстова, цртежа, графикона, шема и другог. Најчешће се користи за обраду дијела наставне јединице, ријетко када за цијелу наставну јединице.

Обично сеученицима издвојено прикажу неки битни детаљи без којих се не може схватити цјелина. Илустрацијама преко графоскопа може се продубљивати и провјеравати знање наставног градива. Такође, темпо излагања може се прилагодити потребама наставне ситуације. У случају да ученици не схватају неко градиво, слика на екрану се може задржати све док то добро не савладају или ако је нешто одмах јасно наставник мијења графофолију.

Графоскоп, доста доприноси динамизовању наставе, подстиче ученике да активно учествују, мисаоно их мобилише, ангажује их, визуелно и мисаоно. Ипак, ово наставно средство, и поред свих техничких осавремењивања, не може да издржи конкуренцију најмодернијих пројектора, посебно рачунара.

Слика 6. разни модели графоскопа

На графоскопу се могу приказати неки експерименти из физике, на примјер, може да се оживи приказ дејства магнета на ситне честице гвожђа. Могу се приказати и неки експерименти из хемије на примјер електролиза, раст кристала у малој стакленој посуди, мјешање материјала у неком раствору, итд.

За записивање и цртање на графофолијама се користе специјални фломастери. Поред тога за израду графофолија могу се користити и рачунари. Такође, за графопројекцију могу се набавити готове графофолије за многе наставне теме и за скоро све наставне предмете.

На графоскопу, осим графофолија, могу да се пројектују и транспарентни модели. Такви модели обично представљају неки механизам, машину, уређај и томе слично.

Дијапројектори (дијаскопи) могу бити разних врста и већина њих служи за пројектовање дијафилмова и дијапозитива, или само дијапозитива.

Новије генерације дијапројектора као што рецимо електронски дијапројектор могу се повезати са рачунаром па постоји могућност интерактивних програма.

Слика 7. дијапројектор

Под наставним дијафилмом можемо сматрати само онај дијафилм који је посебно изграђен за наставу, направљен ради једне наставне јединице или наставне теме. Дијафилмови садрже серију од неколико десетина међусобно садржајно повезаних слика. Они се највише користе за проширивање материјалних знања, за развој говора и у васпитном смислу. Разлика између дијафилма и дијапозитива је што дијапозитиви нису међусобно повезани као што су слике на дијафилму, па су дијапозитиви у предности. Досадашња искуства показују да се уз неколико дијапозитива може у настави обрадити обимнија наставна материја. Важна карактеристика и дијафилмова и дијапозитива је то што их наставници могу сами да израђују за потребе наставе.

Епископ или епипројектор је наставно средство које може да пројектује било какав непровидни материјал као што су слике, илустрације из књига, мањи непрозрачни пљоснати предмети, пресоване биљке и друго.

Слика 8. епископ

Наставник који посједује епипројектор има могућност да пројектује неограничену количину илустративног материјала, што свакако доприноси квалитету наставе.

Остала савремена визуелна средства

Овдје најприје треба навести глобус и зидне карте као наставно средство. Заиста без њих настава географије не би се могла замислити.

Слика 9.глобус

Затим потребно је споменути моделе који представљају редиговану стварност. Постоји много предмета у природи који су сложени, превелики, сувише мали, итд. У таквим случајевима модели ће боље послужити у наставном процесу, него стварни, реални предмети из природе. Битне особине ефикасних модела су, да су тродимензионални, погодни за посматрање, сви неважни детаљи су уклоњени, користе се бојом и текстуром да би приказали значајне детаље.

Поред модела у настави се користе и макете. Најважнија разлика између њих је та што су што макете увијек приказују објекте у умањеном облику. Макете су изузетно погодне за коришћење у настави природних наука, али и у настави географије и историје.

Рељефи и симулатори се такође користе у настави, симулатори се користе у вишим разредима.