7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

1/70

Edgar Alan Po - Avanture Gordona Pima

UVOD

Kada sam se pre nekoliko meseci, i posle niza osobitih doivljaja na jugu Tihog Okeana i na drugim mestima, o emu e biti rei na stranicama ove knjige, kada sam se posle svega toga vratio u Sjedinjene Drave, sluaj je hteo da se upoznam sa izvesnomgospodom iz Rimonda u Virdiniji. Gospoda ta pokazivahu neobian interes za sve to seodnosilo na krajeve koje sam posetio, i navaljivahu na mene da o svemu dam javanizvetaj naglaavali su ak da mi je to neka vrsta dunosti. Ja sam imao vie razloga predlog ne primim. Neki od tih razloga bili su isto lini, i te zadravam za sebe ali, bilo je i drukijih. Okolnost to za dosta dugo vreme svoga putovanja nisam vodiodnevnik, ispunjavala me je brigom da po golom seanju neu biti u stanju da izradimdovoljno taan i povezan izvetaj a ako izvetaj ne bude takav, nee od njega ostati utsak one stvarne istinitosti koji bih inae postigao, uz jednu opreznost da iskljuimoha prirodna i neizbena preterivanja u koja tako rado zapadamo kad je re o dogaajima iji je uticaj na matu bio snaan. Drugi je razlog u tome to su svi sluajevir o kma bi trebalo da priam, bili tako udnovati da bih, zbog nepotvrenosti njihove mogaobi da ih potvrdi samo jedan pratilac, melez, koji se sa mnom vratio, smeo raunati na verovanje jedino u krugu moje porodice i mojih prijatelja, ljudi koji znajuza moje strogo istinoljublje, dok bi ira javnost moja prianjasigurno smatrala kao drske i vete izmiljotine. Najglavniji je pak razlog leao u nepoverenju sa kojim sam se odnosio prema mojim knjievnikim sposobnostima.Meu onom gospodom iz Virdinije koja su se tako ivo interesovala za moj putni izveta

, a naroito za onaj njegov deo koji bi govorio o Antarktikom moru nalazio se i g.Po, do nedavno urednik Junog Literarnog Izvestioca, mesene revije, koju izdaje g.Toma Hvajt u Rimondu. On, g. Po, silno me nagovarae da odmah izradim opiran opis svega to sam video i doiveo, a da se za sve ostalo oslonim na otroumlje i zdravu pamet publike jer, kako je moda dobro tvrdio, ma koliki bili knjievni nedostaci moje knjige, bae ta neiznegovana izrada ukoliko se uopte mogne o njoj govoriti biti jedan dokaz vie za istinitost stvari.Ja, kraj svega toga, gotovo da se nisam mogao odluiti da primim njegov savet, Onmi tada, videi da banikako ne kreem s mesta, uini ovakav predlog da mu dozvolim daon, na osnovu mojih saoptenja, svojim reima izradi prvi deo mojih avantura, i da to tampa u Izvestiocu kao izmiljenu stvar. S tim sam se sloio, pod uslovom da se moje ime ne sporninje. Na taj nain izala su dva odlomka tobonjeg romana u brojevima Izvestioca za januar i februar 1837e a da bi im se sasvim osigurao karakter umetnik

e tvorevine, g. Po je u sadraju revije naveo svoje ime.Dejstvo koje je postignuto tom lukavom prevarom nagnalo me je najzad da priredimi izdam spomenute avanture u pravoj celini naime, uverio sam se da, uprkos pesnikom ruhu, u koje je savreno veto zaodenut onaj deo mog izvetaja to je tampan u Iiocu i to bez izmene i jednog stvarnog detalja, uverio sam se, kako rekoh, da publici, kraj svega toga, nije bilo nina kraj pameti da tu stvar uzme kao pesniku tvorevinu g. Po je dobio povei broj pisama koja su svedoila o sasvim suprotnom miljenju. Iz toga sam zakljuio da fakta umojoj prii mora biti da su takva da sama sobom istiu dovoljno znake stvarnosti, ida se nemam mnogo bojati neverovanja publike.Poto sam ovo izneo, lako e se poznati koliko od ovoga to dolazi pripisujem svome peru a jojednom naglaavam da strane koje je izradio g. Po ne sadre nijedan krivo pretstavljen fakt. ak ni onim itaocima koji nisu videli brojeve Izvestioca, ne treba

naroito govoriti gde njegovo uee prestaje, a moje poinje razlika u stilu bie odmakome jasna.Njujojk, jul 1838A. G. PimIme mi je Artur Gordon Pim. Otac mi je bio ugledan trgovac pomorskom robom u Nantuketu, gde sam se ja rodio. Ded moj sa materine strane bio je traen advokat. Tajovek je u svemu imao sree njegove spekulacije u Edgartonskoj novoj banci, kako seonda zvala, bile su veoma uspene koje to, a koje drugo, omoguilo mu je da lepu svotu novca ostavi nastranu. Mene je, tako mi se ini, voleo vie no ikoga na svetu, ija sam se nadao da u naslediti najvei deo njegova imanja. Ka mi je bilo est godina

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

2/70

poslao me je u kolu starom gospodinu Riketsu, oveku sa jednom rukom i sa veoma ekscentrinim ponaSanjem njega je poznavao svako ko je dolazio u Novi Beford. U toj koli ostao sam do navrenja esnaeste godine, da posle preem u akademiju gospodina Ronalda, koja je stojala na visu iznad grada. Tu sam se sprijateljio sa sinom gospodina Barnarda, jednog brodarskog kapetana, koji je obino putovao u slubi firme Lojda i Vredenburga gospodin Barnard je bio dobro poznat u Novom Bedfordu, i imao, znam, mnogo roaika u Edgartonu. Njegov sin zVao se Avgust, i bio je skoro dve godine stariji od mene. Putovao je jedared sa ocem u lov na kitove, i mnogo mi je govorio o svojim doivljajima u Tihom Okeanu. Ja bih ga esto pratio kui i ostajao kodnjega do veera, nekada i da noim. Spavali bismo tada u jednom krevetu, i Avgust miponekad do same zore nije I dao da zaspim, priao mi o uroenicima ostrva Tiniana,i drugih mesta, koja je na putu isvam video. Najzad 1 je i mene dohvatio silan interes za sve to sam uo, i postepeno je sazrela u meni elja a idem na more.Imao sam jedan amac sa jedrima, Ariel se zvao, a vredeo je otprilike sedamdeset ipet dolara. Nosio je polupalubu, sa kablnom na prednjem delu lae, a jedrila i konopi bili su mu uspremljeni kao kod alupa ne znam mu vie tonau ali, bez tekoa mogae da primi deset osoba. Na toj laici izveli smo Avgust i ja nekoliko tako drskihpoduhvata kako samo moe da se zamisli. Kad ih se sada setim, moram udom da se udim.kako sam uopte joiv.Saoptiu jednu od tih avantura, pre no to preemna due i vanije prianje. Jedne veeri je kod gospodinaBarnarda bilo drutvo, i pred kraj sedeljke kako ja takoi Avgust bili smo prilino nakvaeni. Kao obino, nisamiao kui, nego ostaoh da prenoim kod druga. On je

mirno zaspao, bar mi se tako inilo, ne dodirnuvi pretoga nijednom reju svoj omiljeni predmet. Drutvo serazilo otprilike oko jednog asa po ponoi. Leali smotako bie pola asa, i taman sam ja hteo da zadremam,kad on odjednom skoi i opsova krupno da, bogme, ni ikojem Arturu Pimu za ljubav nee spavati, kad napoljuduva tako krasan svevetar sa jugozapada. Nikada seu svom ivotu nisam vie iznenadio no tada ne znajuikakva mu je namera, mislio sam da su ga popijenovino i liker oamutili. On, meutim, poe sasvim sabrano da razgovara, ree da nikako nije, kao to bihja hteo, pijan, naprotiv, da nikada nije bio tako trezankao tada. Samo mu se nee, nastavljao je, da kao pas

prespava tako divnu no, i zato je reio da ustane,da se obue i da se proe po moru. Ja ne znam pravota me je na te rei snalo ali, joon nije ni prestaoda govori, a ja sam ve sav treptao od uzbuenja ielje, i njegova luda ideja inila mi se najizvrsnijai najpametnija na svetu. Napolju je duvao jak vetar,skoro bura, i bilo je hladno Zali smo ve bili dobrou oktobar. Ipak, i to u ekstazi, skoio sam iz krevetai izjavio drugu da sam isto tako hrabar kao i on, da mise isto tako nee da ostanem da leim kao pseto, i dasam isto tako spreman na svaku pustolovinu kao makoji Avgust Barnard u Nantuketu.Obukosmo se nadvojenatroje i pojurismo k laici. Brodi je bio privezan na starom po

ruenom pristanitu, blizu radionice Pankija i druga, i udarao je o agljajive balvane, kao da e seraspasti. Avgust ue u brodi da izbaci vodu, koja ga je bila do polovine ispunila.Ka je to uraeno, digosmo trouglasto i veliko jedro, okrenusmo na vetar, i zaplovismo odvano u more.Vetar, kao to sam rekao, duvao je snano od jugozapada. No je bila veoma vedra i hladna. Avgust je seo da krmani, a ja sam stojao kraj katarke, na polupalubi. Leteli smo velikom brzinom, a rei nismo progovorili od trenutka kada smo odreili laicu.Najzad, ja zapitah druga koji pravac misli da uzme i kada misli da emo se vratitikui. On je prvo samo zvidukao, a naposletku mi dandrljivo odgovori Ja pdoh na mpre

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

3/70

, a ti, ako ti se tako svia, moei kui. Ja ga pogledah, i spazih da je veoma uzbude, mada se pretvarao da je miran. Dobro sam ga video na meseini lice mu je bilo blee od mramora, a ruka drhtala da je jedva drao krmu. Osetio sam da neto nije kao totreba, i zabrinuo sam se. U to doba sam se joslabo razumevao u vetini upravljanjana brodu, i bio sam ostavljen mornarskoj vetini svoga druga. Uza to, vetar je odjedared postao jai, i mi se brzo ponesosmo daleko od obale. Kraj svega toga, stideo sam se da odam i najmanji strah, i skoro pola sata utao sam kao nem. Najzad nisam vie mogao da se savlaujem i rekoh Avgustu da bi, kanda, najbolje bilo da okrenemo kopnu. Kao i maloas, on mi itav minut ne odgovarae, niti uzimae na um moj savetPolagano, ree najzad, imamo vremena... polagano... kui... Ja sam, dodue, oekivao ogovor te vrste ali, u tonu tih rei bilo je neto to me je ispunjavalo oseanjem neopianog uasa. Opet sam paljivo posmatrao Avgusta. Usne su mu bile sasvim beskrvne, akolena tako udarala jedno o drugo, da je jedva stajao. Za ime Boga, Avguste, kriknuh, preplaen, ta ti je? ta se deava? ta si namislio? ta se deava, mumlao je onse neemu udi, a u isti mah ispustio krmu i pao koliko i.je dug na dno brodia ta sedeava?... Nita... voi zimo se kui... Vvidi, valjda! Tada mi pue pred oima. Zaletei podigoh ga na noge bio je pijari,pijan do ivotihjstva nije vie mogao ni da se ni da govori, ni da glea. Oi su nra bie kao od stakla. Kad sam ga, u oajanju, ispustio iz ruku, bunuo je kao panj u vodukoja se nakupila bila na dnu brodia, i iz koje sam ga maloas taman bio izvadio. Jasno je bilo da je u toku veeri morao popiti mnogo vie no to sam ja slutio, i da jeponaanje njegbvo u krevetu bilo posledica jakog pijanog zanosa, koji, kao i ludilo, daje svojoj rtvi ponekad dranje potpuno razumnog oveka. Hladan noni vazduh uinje metutim svoje pod njegavim uticajem izvetaena duhovna energija Avgustova popusti

la je, a verovatno zbunjena njegova pretstava o opasnosti naeg poloaja ubrzala jekatastrofu. Avgust je leao nesvestan, i nije bilo verovati da e se uskoro moi da osvesti.Nemoguno je opisati veliinu moga uasa. Magle od nedavno popijena alkohola razile suse, i ja sam stojao dvostruko uplaen i nemoan da se na neto odluim. Znao sam a pojjiemam o upravljanju brodiem i a e nas pomamni vetar i plima koja se vraa oterati usmrt. Oigledno je bilo da se za nama sprema bura nismo imali ni busolu ni provizije jasno je bilo da emo, ako zadrimo isti kurs, jopre prvog svitania sasvim izgubiti iz vida kopno. Te misli, i itav roj drugih, ne manje uasnih, krstarile su mi kroz glavu naglo jedna za drugom, i nekoliko trenutaka me paralisale za ma kakav napor. Broi je sa jakim vetrom u krmu leteo strahovitom brzinom, potpuno razapetihjedara, sa kljunom u penuavoj vodi. Pravo boje udo to se nije prevrnuo kad je Avgus, kako sam rekao, ispustio krmilo, a ja, suvie uzbuen, nisam mogao da ga uzmem u s

vpje ruke. Sreom, brodi se drao kursa, a postepeno se i meni vraala prisebnost. Vetu se i meni vraala prisebnost. Vetru se neprestano pojaavala snaga ako bi se poslezarivanja izdigao kljun, more navali odostrag i prelije nas vodom. Udovi su mibili tako ukoeni od hladnoe a skoro nita vie nisam oseao. Najzad, ponesen hrabrosia, bacih se na veliko jedro, i pokuah ga skratiti. Kao to se moglo oekivati, ono iu preko kljuna, natopi se vodom i odnese katarku. Ta me je okolnost uostalomspasla od neposrene propasti. Ostavi jedino pod trouglim jedrom, vetar nas je terao pred sobom, odostrag se survavali slapovi voe, ali, neposredna samrtna opasnostbila je otklonjena. Dohvatio sam onda krmilo i dahnuo duom, kad sam video da namje joostala neka nada na izbavljenje. Avgust je neprestano leao bez svesti na dnu brodia ali kako je poela da, preti opasnost da e se udaviti voa je na tom mestu, de je on pao, bila stopu visoka, dovio sam se nekako da ga kolikotoliko podignemi namestim u sedei poloaj obvivi mu ue oko struka i vezavi ga za jedan prsten na

tu kabine. Poto sara tako uprkos bedi moga stanja uzbuenosti 1 smrznutosti udesiosve kako sam najbolje mogao, preporuio sam se Bogu, reen da sve to me snae podnesemsa svom sranou kojom raspolaem.Tek to sam stao aza tu odluku, ka odjedare 5uh da svu atmosferu oko naega brodia injava nekakav straan i dugaak krik, urlanje kao iz grla hiljadu demona. Nikad u ivotu ne mogu zaboraviti samrtni uas koji sam pretrpeo toga trenutka. Kosa mi se nakostreila, oseao sam da mi se krv ledi u ilama, srce mi je prestalo kucati, i, ne podigavi ni jedan jedini put oi da ugledam uzrok svome uasu, skotrljah se glavake i oesveen na telo svoga druga.Kad sam doao k sebi, video sam da se nalazim u kajiti jedne velike lae za lov na k

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

4/70

itove, koja se zvala Pingvin i putovala u Nantuket. Vie osoba nadvirivalo se nadamnom, meu njima i Avgust, blei od smrti, sav predan marljivom pokuaju da mi trljanjem ugreje ruke. Kada je opazio da sam otvorio oi, stade da klie od zahvalnosti iradosti, izazivajui naizmenino smeh i suze kod onih ljudi surovih lica oko nas. Misterija naeg spasenja naskoro mi je postala jasna. Mi smo bili potopljeni od Pingvina. Plovei uz vetar as jednom as drugom stranom, i sa svima jedrima koja se usudio razapeti pri onakvom vremenu, Pingvin se drao kursa koji je stojao u pravom uglu prema naem. Nekolicina od njegove posade, dodue, straarila je i osmatrala ali, naalupu spazili su tek kad je ve bilo nemogunospreiti sudar ono to je mene toliko uasnulo, bili su krici opomene i graja od njihove strane. Ogromna laa, priahu mi, prela je preko nas sa savrenom lakoom sa kakvomvaljda naamac prekliznuo preko nekog perca i bez i najmanjeg poremeaja u svom kretanju. Sa palube nae alupe nije dopro ni glasak, uo se samo kroz huku vetra i talasa jedan slabaak um kao od grebanja, to jest od trenutnog struganja trone nae barke hrbat njenog delata to je bilo sve. Kapetan lae E. T. V. Blok, iz Nju Londona, mislei da je nakatarke lieni brodi samo jedna vodom noena olupina, nastavio je put ispitujui dalje dogaaj. Sreom, dvojica njegovih ljudi stadoe da se kunu da su na kri nae alupe spazili oveka, i zastupahu miljenje da se taj ovek moe jospasti. Rae prepirka Blok se ljutio, i naposletku izjavio da njemunije dunost paziti na svaku ljusku od jajeta da laa zbog takvih gluposti ne moe menjati kurs a ako je ko potopljen, sam je kriv, neka se udavi, i neka ga nosi avo! i tome slino. Sad se za stvar zauzeo Henderson, drugi kapetan, koji je, kao i cela posada sa njim, bio opravdano ogoren zbog kapetanovih bezdunih rei. On, dakle, poe da govori ne birajui go ta e kazati, jer je znao da je sva posada na njegovoj strani rekao je kapetanu

da zasluuje veala, i da e se on, Henderson, rizikujui da i njega snae ta kazna imi na kopno, pokazati neposluan prema kapetanovoj zapovesti. Pojurio je zatim stranjem delu lae, odgurnuo Bloka koji je pobledeo i utao ustranu, i, doepavi krmilo, zaovedio odlunim glasom Otro uz vetarl Ljudi poletee na svoja mesta, i manevar obrtanja uspevae vrlo dobro. Ali, za sve to trebalo je oko pet minuta vremena, i zato se jedva verovalo da bi iko mogao biti spasen, a pogotovo neko nabrodiu. Pa, ipaksu nas, Avgusta i mene, spasli a spas naizgleda da su omoguile dve od onih neshvatljivih srenih sluajnosti kakve mudri i poboni ljudi pripisuju posredovanju boje prmisli.Dok je brod jostajao na mestu, Henderson naredi da se spusti uri, i skoi u njega onsam, sa onomdvojicom koji su me, verujem, prvi spazili na krmi. Taman su se spustili sa onestrane palube koja se opirala vetru meseina je jobila jaka, kad se laa snano okren

na vetrovu stranu. Henderson na to skoi sa svoga sedita i doviknu posadi Natrag!I zatim je neprestano, i sa nestrpljenjem, ponavljao sve to isto Natrag, natrag!Ljudi izvravahu zapovest to su bolje mogli, ali se laa okrenula, dospela sasvim pod vetar, i pola napred uprkos svima naporima ljudi da smanje povrinu jedara. Henderson tada, iako je to bio opasan pokuaj, doepa glavni lanac u trenutku kad ga je mogao domaiti. Nov udarac talasa uzdie desnu stranu lae, skoro do hrpta, iznad vode,i tada se pokaza uzrak njegova nespokojstva eoveje telo, koje je na udnovat nain visilo o glatkoj i svetloj donjoj povrini lae Pingvin je bio obloen bakrom, udaraloje sa svakom navalom talasa o trup lae. Posle nekoliko neuspelih pokuaja, dok se laa jednako nakretala i amcu svakad pretila opasnost da bude potopljen, uspeli su ljudi najzad da iz tog opasnog poloaja oslobode i dignu na palubu nikoga drugoga do mene. Jedan drveni klin se razdrmao, probio kroz bakar, i eto za taj klin samse ja zakaio dok sam klizio ispod broda. Glava klina je probila kroz ogrlicu moga

zelenog platnenog kaputia, i, kroz povrinu zatiljka, zabila se izmeu dve ile, tanspod desnog uha. Poloie me odmah u postelju, mada je izgledalo da nema vie ivota u eni. Lekara nije bilo na brodu. Ali kapetan me je negovao sa panjama svake vrsteverovatno da u oima posade popravi maloanje svoje bezduno ponaanje.Meutim, Henderson se udaljio od... lae, iako je vetar poeo prelaziti u pravi uragan. Posle nekoliko minuta naiao je na neke olupine naeg brodia, a odmah zatim jedan od njegovih ljudi, izmeu treska i novog treska nepogode, u zapomaganje. Uprkos signalima kojima ih je Blok vie puta pozivao da se vrate, hrabri ovi mornari nastavieda trae joitavo pola sata, mada je teko zamisliti kako je njihov mali uni svakoguta mogao biti razbijeii. Kasnije sam utvrdio da je un, odreen za lov na ki

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

5/70

tove, bio snabdeven vazdunim uipljinama, po obrascu frunova za spasavanje na obaliVelsa.Posle podueg uzaludnog traenja reie da se vrate na lau. Ali, tek to izrekoe odluse iznemoglo zapomaganje sa nekog crnog predmeta koji je voda u taj mah pronosila kraj njih. Zaveslae i stigoe premet polupalubu Ariela a pored nje i jedva iva Avgsta, koji je bio uetom privezan za mosti. To sam mu ue, kako je poznato, ja obaviobio oko struka i zatim privrstio za prsten, da bih drugu osigurao uspravan poloaj,i to je eto bila okolnost koja mu je spasla ivot. Ariel je bio lake konstrukcije, i njegov kostur, kad je bio potopljen, raspao se navala vode je onda izdigla palubu sa jodrugim delovima brodia, naravno, palufoa je nosila Avgusta, i tako jemoj drug izbegao strahovitu smrt.Prolo je vie od jenoga asa pre nego to je Avgust bio u stanju da progovori i kae sebi i da shvati nesreu koja se desila sa naim brodiem. Najzad se sasvim rasvestioi priao mnogo o svojim oseanjima dok jebio u vodi. Prva svesna konstatacija njegova bila je da se nalazi pod povrinom vode, da se sa uasnom brzinom vrti, i da mu je neko ue tri etiri puta omotano oko vrata. Trenutak kasnije osetio je da je poleteo gore,alije udario glavomo neto tvrdo, i ponovo se onesvestio. Kad je opet doaosebi, oseao je vie prisebnosti no pre toga ali je i ta prisebnost jobila zbrkana itamna, znao je toliko da se morala desiti nesrea, da je on u vodi, no kako su muusta bila nad vodom, on je mogao slobodno disati. Vetar je u to vreme jamano terao palubu ispred sebe, a Avgust, leei na leima, plovio je za njom. U takvom poloajuta je manjevie pouzdano, ne bi se udavie. Malo zatim ga je jedan talas bacio sasvim na palubu. Napreui se iz svih sila, da se u tom poloaju zadri, vikao je s vremea na vreme u pomo. Najzad, potpuno iznemogao, ispustio je olupinu, pao u vodu i p

redao se sudbini ali ga je u tom trenutku opazio Henderson. Za vreme te borbe Avgustu se nikako nije vraalo seanje na Ariela i na ttzroke katastrofe. Jedno neodreeno oseanje nasa i oajanja 14obuzelo mu je bilo svu svest i Cula. Kada su ga najzad izvadili iz vode, izgmbioje bio svaku sposobnost da misli, i, kako sam ve rekao, tek je posle jednog asa bio kadar da pojmi svoj poloaj. A to se mene tie, mene je, takorei ve na samoj ivicroba poto su u uzaludnim pokuajima protekli tri i po asa, mene je najzad spaslo snao trljanje flanelom umoenim, u vrelo ulje sredstvo koje je preporuio Avgust. Ranau zatiljku, mada strana na izgled, pokazala se bezopasna, i ja sam se brzo oporavio.Pingvin je uao u pristanite oko devet asova ujutru, poto je izdrao buru kakva se ro doivljuje oko Nantuketa. Avgust i ja uspeli smo da se pojavimo kod Barnardovihza doruak a doruSkovalo se, sreom, zbog sinonje sedeljke, prilino kasno sem toga, z

og opteg mamurluka onih oko stola, niko nije mnogo gledao kako bedno izgleamo, to bi se pri paljivom posmatranju, jamano, teko dalo sakriti. Uostalomj aci su u stanjuda da stvaraju kad se pretvaranja tie ja verujem da niko od naih prijatelja u Nantuketu nije naslutio da strana pria mornara o jednoj potopljenoj laici sa 30 do 40 Ijudi posade ima i najmanje veze sa Arielom, sa mojiin drugom ili sa mnam. Nas dvojica smo se, dabome, esto vraali na taj dogaaj i nikad bez oseanja groze. Avgust mje otvoreno priznao da celoga svaga ivota nije proao kroz tako uasno oajanje, kao ad je u naem brodiu osetio koliko je pijan, i da tek to nije izgubio svest.IIKad oveka u sluajevima predrasuda ili neto vue ili odbija, veoma je teko izvesti zjuak i iz najpiostijih injenica. Oekivalo bi se da e dogaaj kao ovaj ispriani, ugmeni klicu strasti za morem. Banaprotiv, nikad nisam osetio silniju elju da poznam avanture koje araju po ivotu moreplovaea, nego osam dana posle naeg udnovatog sp

senja. To kratko vreme bilo je ve dosta dugo da rasplai sve utvaraste senke od onog opasnog doivljaja, a da unajboljoj svetlosti istakne trenutke koji prijatno drae, svu slikovitost nedavnogopasnog dogaaja. Moji razgbvori sa Avgustom behu uestali i postajahu sve zanimljiviji. On je znao da pria svoje prie o moru danas mislim da je polovina od njih istaizmiljotina tako, da su one svakada uticale na moj uzbudljivi temperamenat i namoju malo mranu ali ivu matu. Meutim, udnovato je to da me je najbolje pridobijao vot mornara onda kad mi je priao njihove uasne trenutke, njihova stradanja i oajanja. Za sunanu stranu te slike imao sam mnogo manje smisla. Pred oi su mi izlazile vizije brodoloma i gladi, smrti i ropstva meu varvarskim hordama, ivota jednog koji

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

6/70

pun stradanja i suza protie na nekoj sivoj i usamIjenoj steni, u nekom nepristupnom i nepoznatom moru. Posle su me ubedili a su to snovi i elje snovi ti se uvek pretvaraju u elje snovi celog jednog velikog plemena melanholinih mladia ali, u bnovreme0 kojem sada govorim, svi snovi su se meni inili kao neka proroka nagovetavanja jedne sudbine kojoj sam se ja, u neku ruku, zavetovao. Avgust je potpuno uao u mojaoseanja. I veoma je verovatno da je prisno nae optenje dovelo do delimine razmene unaim karakterima.Prolo je bilo nekih osamnaest raeseci od propasti Ariela, kada je firma Lojd i Vredenburg kua, koja, rekao bih, ima nekih veza sa gospodinom Enberbi u Liverpulu preuzela da popravi i za lov na kitove opremi lau koja se zvala Grampus. Zato su tustaru olupanicu, jedva sposobnu da se spusti na more1 posle svih opravaka, zato su nju pretpostavili drugim i boljim laama iste firmene znam ali, tako je bilo i uraeno. Gospodin Barnard je primio komandu lae, a Avgust je imao da ga prati na putu. Jodok je trajalo opremanje, Avgust mi je esto predoavao sjajnu priiiku da utolim svoju eiju za putovanjem. Ja se, dakako, hisam tome opirao ali, ipak je ovoono zapinjalo. Otac moj, valja rei, nije bio odluno protivan ali majka je pri samom pomenu plana za putovanja dobivala nastupe, i, najzad, to je gore od svega, deda se kleo da e mi ostaviti jedan.flllng naslestva ako mu samo joprogovorlm o tome. Nu, sve te tekoe ne samo da ne olabie moju elju, nego je, kao kad ulje padne na vatru, jorasplamtie. Reio sam da poto krenem na put, saoptio sam Avgustii nameru, i onda smo poeli kovati plan kako bi se namera i izvela. Za sve to vreme nikom od roaka ne spomenuh jedne rei o putovanju a kako sam se sa vrlo mnogo naroitog isticanja bavio svojim obinim studija

ma, mislilo se da sam se okanio namere. esto sam od toga vremena sa negodovanjemi uenjem mislio o tadanjem svom ponaanju. Pretvaranje kojim sam se sluio radi ostvnja svoje namere i koje je tako dugo vremena ivelo u svakoj mojoj rei kako da sa nekim odobra vanjem proturaaim to pretvaranje sem sa onom divljom i vatrenom enjom sa kojom sam iao usu sret ostvarenju tako odavno gajenih snova o putovanju. Naravno, u izradi plana za prevaru, oslanjao sam se preteno na Avgusta, poto je on, iz dana u dan, provodio vei deo vremena na Grampusu, nadgledao da se izvedu, za njegova oca, razne pripreme u kajiti i u donjem prostoru lae. Uvee bismo se redovno sastajali i zanosili svojim nadama. Na taj nain se provukao itav mesec dana, a mi jonikako ne naosmo plan koji bi obeao siguran uspeh. Na kraju krajeva, jednom prilikom, ree mi Avgust da je sve nuno smislio, predvideo i spremio. Ovako ja sam u NovomBedfordu imao roaka nekoga gospodina Rosa, kod koga sam od vremena do vremena provodio nedelju dve dana. Kako je trebalo da kapetan Barnard ikrene brodom sredin

om juna bilo je to 1827e, ja1 Avgust sklopismo zaveru da e dan pre no to se laa naveze moj otac primiti pismo od gospodina Rosa kojim se ja pozivam da provedem nekoliko nedelja sa njegoyim sinovima, Robertom i Emetom. Avgust je primio na sebe da to pismo napie i kao to treba ekspedira. A poto budem tobootputovao za Novi Bedford, javiu se drugu da me skloni na skrivenom mestu u lai. To skriveno mesto, uveravao me je Avgust, tako je udeeno da u se za onih nekoliko dana dokle moram ostati neopaen, prijatno i udobno oseati.2 Avanture Gordona PimaA im laa odmakne toliko da se na neiko vraanje mene radi ne moe vie misliti, onda ti premeten i moi u se i ja koristiti svim uobnostima kabine. to se pak njegova ocie, on e se jamano samo smeiati uspeloj ali. Naravno, sretaemo dovoljno laa, i jenjih moi e poneti mojini roditeljima pismo sa potrebnim obavetenjem o mojoj avantur

i.Najzad, dola je polovina juna, i sve je bilo spremno. Pismo je bilo napisano i poslano, i jednoga ponedeljnika izjutra ja sam ostavio kuu, otiao toboe na puni brodza Novi Bedford. Mesto onamo, potrao sam Avgustu, koji me je na uglu jedne uliceoekivao. Prvobitno je bilo u planu da se do mraka negde prikrijem, pa tek pred nou.vuem na brod kako nam je ila na ruku gusta magla, reili smo da se odmah ukrcam. Avgust se uputi pristanitu, a ja na izvesnom rastojanju za njim, uvijen u debeli mornarski ogrta koji mi je on doneo, da me niko ne bi poznao. Taman smo zali za drugi ugao, iza bunara g. Edmonda, kad, odjedared, ko e se stvoriti preda mnom gledajui mi pravo u lice moj ded, stari g. Peterson. He, he, Gordone, ree on posle due p

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

7/70

auze, iji li ti je, do vraga, taj prljavi ogrta na leima? Uzeh, u nevolji, dranje inenaenoga i uvreenoga, i odgovorih, to je moguno suroviim basom i izgovarajui reiatroski Gospodine, vi ste se oigledno prevarili prvo, ne zovem se ja Gordon, a zatim, kako smete vi, mrgodo, moj ogrta nazivati prljavim? Umalo nisam prsnuo u smej gledajui kako se stari gospodin na ovu odlunu osorljiyost trgao, koraknuo dva tri koraka unazad, prvo pobledeo pa onda pocrveneo kao rak, trgao naoari uvis, pa ih onda opet spustio, i najzad, sa uzdignutim kiobranom poleteo na mene. Ali, napreac je zastao, kao da mu je neto dolo na um okrenuo se i otantucao niz ulicu, drurdnje i mrmljajui kroz zube Ne valjaju, trebaju mi nove naoari... zakleo bih se daje ovo bio Gordon... Prokleta matroska fuikara!Utekavi tako za dlaku od jedne nevolje, ili smo opreznije, i najzad stigli na mesto opredeljenja. Nalai je bilo svega dva tri oveka, i ti behu neto zaposleni napred, na kljunu. Kapetan Barnard, pak, znali smo, imao je neto da svri kod firme Lojd i Vredenburg, i neemoi stii pre veeri, tako da se i sa te strane nismo imali niega da plaimo. Pri penju na lau, Avgust je iao napred, a ja veoma oprezno i na razmaku za njim, i tako nas niko od matroza nije spazio. Uli smo u kabinu ona je bila prazna. Nametaj udoban kako retko biva na laama za lov na kitove. etiri lepa oficirska odeljenja sa irokim i zgodnim krevetima, velika pe, a po podu i kabine i odeljenja prostrt skupocen debeo ilim. Do tavanice je bilo oko sedam stopa visine. Jednom reju, sve mnogo prostranije i lepe no to sam ja sebi pretstavljao. Avgust mi je meutim ostavio samomalo vremena za razgledanje navaljivao je da sejSto pre sakrijem. Odveo me je usvoje odeljenje, koje je bilo na desnoj strani lae i uz jednu pregradu. im smo uli,zatvorio je vrata i povukao rezu. Meni se uini da jonikad nisam video tako lepu

sobicu. Bila je deset stopa duga i imala samo jedan krevet, ali irok i udoban. Uzsamu pregradu nalazio se prostor, etiri stope u kvadratu, sa stolom, stolicom izidnom policom sa knjigama, veinom mornarka literatura i putopis. Joi drugih privlanosti je bilo u toj sobi ne bih hteo ne spomenuti vrstu hladnjae, u kojoj mi jeAvgust pokazao mnogo dobrih stvari za jelo i pie.Pritisnu zatim zglavcifna prstiju na izvesnom mestu ilima, u maloas reenom prostoru, rekavi mi da je tu jedan deo poda, otprilike 16 kvadratnih coli, izrezan pa opet umetnut. Pod pritiskom se to pare pomaklo na jednom mestu dovoljno da Avgustovprst ue u pukotinu. Tako je postepeno podigao kapak ilim je bio utvren za nj, i jasam video da taj kapak vodi u upljinu lae, i to na stranjoj njenoj strani. Avgust onda zapali sveicu pomou fosfornog palidrvca, metnu je u mutan fenjer, i stade da se sputa kroz otvor pozvavi i mene za sobom. Kad smo se provukli zatvorio je kapakklinom iznutra zabijenim, ilim je doao na svoje mesto i svi tragovi otvaranja nest

ali.2. 19Svea Je tako slaBo svetlela a sam Jeva kuda u proi izmectu itavih kamara raznih s. Ali oi su mi se postepeno navikavale na pomrinu, i ja sam se dosta dobro provlaiodrei se za skut od kaputa moga druga. Prokrivudali smo kroz itav red uzanih hodniinajzad me je Avgust doveo do nekog gvoem okovanog sanduka, onakvog otprilike kakvi su sanduci za pakovanje fine grnarije. Sanduk je bio visok etiri stope, dug dobrih est stopa, a neobino uzan. Odozgo su po sanduku bila navaljena dva velika prazna uljana bureta, a na njima opet grdna koliina asura, ak do tavanice. Svud unaokold stajao je jedno uz drugo nabacan itav haos brodarske opreme i joarena gomila velikih i malih kotarica, buradi i bala, tako da sam se udio kako smo uopte mogli probiti put do sanduka. Posle sam saznao da je Avgust po naroitom planu sabio sav taj krna tom mestu, da bih se ja to bolje skrio, a pomagao mu je pri tom svega jeda

n ovek, koji nije polazio ria put.Zatim mi je Avgust pokazao da se na jenom kraju sanduka zid moe po volji izvaditi.Kad ga je izvadio, pokaza se veoma zanimljiva unutranjost. Po celom podu bio jeprostrt duek doneseni su bili razni potrebni predmeti, koliko ih je god mogao primiti u sebe taj mali prostor, u kojem sam uostalom imao dbvoljno mesta ne sariioda leim nego i da sedim. Spazio sam, izmeu ostalog, nekoliko knjiga i pisai pribor, tri ebeta, veliki bokal sa vodom, kutiju dvopeka, tri etiri velike bolonjske kobasice, grdnu unku, peen ovji but i pola tuceta boca sa likerima i drugim piem. Odmasam se uselio u svoje malo odeljenje, zadovoljniji moda nego neki monarh koji ulazi u svoju novu palatu. Avgust mi je joobjasnio kako se otvor na sanduku zatvar

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

8/70

a zatim, podigavi sveu dogore, pakazao mi je jedan kraj crnog jedeka, koji je odatle vijugao, kroz sav kr, do onog klina ispod kapka, i pomou kojeg mi je lako bilopogoditi put i bez njega, Avgusta, za sluaj kakvog neoekivanog dogaaja, pa se ondaoprostiO od mene pstavivi mi fenjer sa velikomkoliinom svea i palidrvaca i obeavi mi da e me poseivati koliko mu god bude bilo da dolazi neopaen. To se zbilo 17og juna.Ako sam dobro izraunao, ostao sam skriven tri dana i tri noi za sve to vreme nisamnikako naputao svoje mesto, osim to sam nekoliko puta, da bih se malo proteglio,stojao uspravljen izmeu dve kotarice prekoputa od otvora na sanduku. Za sve to vreme od Avgusta ni traga ni glasa ali to me nije uznemiravalo jer sam znao da laatek to se nije navezla na puinu, i da mu u vrevi pred polazak nije lako bilo da uhvati zgodan trenutak da do mene sie. Jedva jedared zauh da se kapak otvara i zatvara i da me on zove, priguenim glasom, i pita kako sam i da li mi to treba. Nita, odgovorih dobro sam. Kad emo krenuti? Koliko za pola asa dii enno kotvu, ree mi on. sam da ti se javim, da se ne bi uzrujavao zbog moga nedolaenja. Za neko vreme, moda i trii etiri dana, neu moi silaziti. Gore je sve u redu. Kad zatvorim kapak, prvuci se, pored jedeka, do mesta gde je ukucan klin, tamo sam ti spremio moj sat,jer mislim da tako, bez dnevne svetlosti, ne razlikujeno od dana. Sigurno ne znani koliko si vremena tu sahranjen? Svega tri dana, danas je dvadeseti. Ja bih tisam doneo sat, ali se bojira da e me gore traiti. I ode.A otprllike jedan as posle toga osetih da se laa kree estitao sam sebi to sad eto inski putujem. Zadovoljan i veseo, reio sam da u pustiti dogaaje da se reaju sami osebe, do trenutka kada u svoj sanduk moi zameniti prostranijom, no jedva li udobnijom, kabinom. Prva misao zatim bee mi sat. Ostavih sveu da gori i stadoh pipati i

provlaiti se kroz mnogobrojne krivudave prolaze nekoliko puta, posle dueg tumaranja, naao sam se opet u blizini mesta sa kojeg sam poao. Najzad stigoh do klina, uzeh sat i sreno se vratih. Prelistavao sam knjige, I kojima rne je Avgust, u nenojbrizi za mene, snabI deo, i izabrao sam Ekspediciju Luisa i Klerka na k e Kolumbije. Nelo vreme zabavljao sam ss jtanjem, pa onda, umoran, ugasih paljivo sveu i zaspah tvrdim snom.Kada sam se probudio, osetio sam se zbunjen u glavi, i trebalo je neko vreme pada se opomenem raznih okolnosti moga stanja. Postepeno sam se svega setio. Upalim sveu i pogledam sat stao nisam dokle mogao znati koliko sana dugo spavao. Nogesu mi se bile utapile, i morao sam, da bih ih protegnuo, opet stajati izrrieu onedve kotarice. Odjedared osetih kurjaku glad! setih se hladnog ovjeg buta, od kojegsam ve pre spavanja malo jeo. Ali kako sam se zaprepastio kad sam video da se meso pokvarilo. To me je uasno uznemirilo doveo sam to u vezu sa svojom zbunjenou u g

lavi, i onda sa zakljukom da sam morao neobino dugo spavati. Verovatno fe krivicabila do rava vazduha u dubini lae taj vazduh bi onda naravno, kroz due vremena mogao biti od najgorih posledica. Glava me je uasno bolela, inilo mi se da sa tekoama dm ukratko, navalie na mene razna teka oseanja. Meutim, bojao sam se da bih, ako otvrim kapak, ili uinim to drugo, izazvao panju, i zato sam, navivi sat, gledao da se zmirim sa onim to jeste.Prolo je 24 duga asa, a niko da naie da mi pomogne. Ve sam u sebi optuivao Avgustanajsuroviju ravnodunost. Najvie me je uznemirivalo to to mi je u bokalu ostalo svega oko etvrt litra vode, a mene mui jaka e, jer sam se posle nevolje sa ovjim butoaljano najeo bolonjske kobasice. Obuzelo me je veliko nespokojstvo, nisam vie biokadar a se zabavljam itanjem. Sem toga, neprestano je navaljivala na mene potrebada spavam. Ja sam joj se, drui od straha, opirao, jer me je plaila pomisao da bi uzatvorenom vazduhu upljine moda moglo biti neega nalik na ugljenu kiselinu. Inae, p

njihanju lae sam znao da smo ve daleko na okeanu, a neko potmulo utanje iz daljinekazivae mi da napolju nee biti bada duva sasvim obian vetar. Nikako nisam mogao darastumaim zato nema Avgusta. Zacelo smo ve toliko odmakli na putu da bih i ja smeoizii gore. Moda mu se desila nekanevolja ali nisam mogao da zamislim ta bi to moglo biti, kad me ovoliko dugo dri uzatvoru sem da je naprasno umro, ili se udavio, a tu misao opet nikako nisam mogao mirno da primim. Moda je naiao protivan vetar pa smo jouvek blizu Nantuketa. Ali da je tako, laa bi ee morala skretati a kako se neprestano nagiba na levu stranumora biti da jednako dobija stalno vetar s desne strane prema krmi. Uostalom, ako smo jou blizini ostrva, zato Avgust ne bi siao i o tome me obavestio. Razmiljam

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

9/70

tako o nevoljama moga alosnog stania i usamljenosti, pa se reih da u se strpeti jo4 sata no ako mi ni onda ne doe pomo, otii u do kapka, i sastati se sa drugom, ili ar doi do malo svea vazuha i doneti iz Avgustove kabine vode. Ali, ne dovrih jotesli, a savlada me, uprkos svemu mome opiranju, dubok san, gotovo vie obamrlost nego san. Imao sam strahovite snove, kao da sve nesree i svi uasi navalie na mene. Sem drugih strahota, davili su me grdnim jastucima neki demoni, u isto vreme i krvoeni i utvarasti. Stezale su me ogromne zmije, upirale u mene uasne sjaktave oi. Pasam se ona odjedared naao pred beskrajnom pustinjom, jezovito i sveano strahovitom.Grdno visoka stabla, siva, bez lia, reala su se u neogled koreni su im leali u prranim movarima, ije se tmaste, duboko crne, grozno mirne vode irile preda mnom. udnvata ta drveta kao da su imala oveji ivot u sebi kretala su skeletnim granama kao rukama, i preklinjala tonom smrtnog straha i oajanja da se one mirne vode smiluiuna njih. Odjedared se scena izmenila ja, go i sam, stojim usred arko vrelog peskaSahare. Kraj mojih nogu prilegao straan tropski lav. Odjedare, otvaraju se njegove oi i unezverene gledaju u mene. Jedan grevit skok, on se podie na noge, i pokazauasne zube. U isti mah se iz crvenog drela njegova prolomi urlik, slian gromu, a jase sruih na zemlju. Uguivao sam u sebi gr uasa dok mi najzad ne doe do svesti da polubudan. Ali, taa se moj san pokaza ne samo san. Bio sam sad gospodar svojih ula. Neko ogromno itvarno udovite davilo mi je grudi apama, vreo rgov dah zvidao rhi je u uima, a kroomrinu su svetlucali strahoviti beli onjaci.Bada mi je i hiljau ivota zavisilo od pokreta jednog jedinog uda, ili jednog izgovorenog sloga, niti sam bio u stanju mai se, ni progovoriti. Zivotinja, kakva je da je, nije menjala poloaj, nije prelazila u neposredan napad, a ja sam leao pod nj

om apsolutno nemoan, i, kako mi se inilo, u kandama srarti. Oseao sam kako me i fize i duhovne moi brzo ostavljaju, jednom reju, kaka umirem, i to umirem od beskrajnog uasa. Svest se u meni Ijuljala, oseao sam muku, vid rrii je slabio, potamnele su ak i one u mene uprte sjaktave oi. Uinih poslednji napor, apnuh boje ime, i sprese da umrem. Ali zvuk moga glasa kao da je probudio skrivenu jarost u ivotinji bacila se na mene koliko je duga. Meutim, grdno je bilo moje iznenaenje, kada je, pitel tiho i otegnuto, stala da mi sa punom priljenou lie lice i ruke, i joi sa nacima radosti i nenosti. Iako zbunjen i zanesen, nisam mogao da ne poznam osobiti nain cviljenja moga njufundlanskog psa, Tigra, kao i naroiti nain njegova umiljavnja. To je bio on. Krv mi udari u slepe oi. Svom silom me obuze vrtoglavica, alii jasno oseanje da sam spasen, da ponovo ivim. Skoih sa dueka na kojem sam leao, zlih svoga vernoga druga, a itav potok suza odnese veliki pritisak sa mojih grudi.Kao i jedared ranlje, sva mi fc pamet bila uasno smetena, kad sam se digao sa dus

eka. Trebalo je vremena da opet budem u stanju vezati dve misli jednu za drugu ali, postepeno, iako veoma sporo, opet mi se pribirala mo razmiljanja, te sam najzad mogao osveiti u svesti razne okolnosti. to se tie prisustva Tigrova, uzalu sam setrudio da ga na razne naine objasnim okanivi se najzad daljeg istraivanja preao samse prosto radosti to je tu, to e deliti sa mnom tuno samovanje, i umiljavanjem svojm poteiti me. Mnogi Ijudi vole pse ali ja sam voleo svoga Tigra sasvim neobino silno, a onse, opet, kao nijedno bie, pokazivao dostojan te ljubavi. Sedam godina bili smo nerazdvojni drugovi u bezbroj sluajeva isticale su se kod njega plemenite crte zbog kojih volimo tu ivotinju. Tigra sam kao sasvim malo kue iupao iz ruku jednog nantketskog mangupa, koji ga je vezanog za uzicu vukao u vodu tri godine kasnije odraslo pseto vratilo mi je dug, spaslo me je od batine jednog ulinog razbojnika.Uzeh sat, prislonih ga uz uho opet je stao. Ali to me sad nije zaudilo, jer sam p

o optem svom stanju mogao zakljuiti da sam opet veoma dugo spavao, koliko to, naravno, ne bih umeo rei. Oseao sam groznicu, a morila me je neizdrljiva e. Pipao sam sanduku oko sebe, traio bokal sa ono malo vode to mi je joostalo pipao sam, jer jesvea dogorela do ivice fenjera, a fosforne ibice nisam mogao da naem. Najzad sam napipao bokal, ali prazan, jer je vpdu upio Tigar, bakao to je pojeo i ostatak ovjeg buta, ija je kost, savreno isto oglodana, leala pred ulazom u sanduk. Do pokvarenmesa mi, dakako, nije bilo stalo ali srce mi se grilo pri samoj pomisli na vodu.Oseao sam se tako slab da sam pri najmanjem pokretu ili naporu obijao nastupe jeze. Uza sve to se laa jednako ljuljala, i prednjim krajem toliko tonula da su se zejtiriska burad svaki as mogla skotrljati sa moga sanduka i zatvoriti mi jedinu m

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

10/70

ogunost izlaza i ulaza. Nailo je joi stradanje od morske bolesti. Sve to me je najzad nagnalo da, bilo ta bilo, odem do kapka i potraim pomo dotle dok sam jou stanjda je traim. Poeh dakle opet pipati za sveom i fosfornim ibicama. iblce sam, zbilposle izvesnog traenja i naao, ali ne i svee slabo sam se seao mesta gde sam ih osavio, stoga sam se za taj mah okanio traenja, Tigru naredio da bude miran, i poaodo kapka.Pri tome se pokuaju tek pokazalo koliko sam se jeva vukao nekoliko puta su mi se oduzimale noge, najzad sam pao na lice i ostao nekoliko minuta leei skoro van sebe.Pa onda sam opet, napreuise, koraao napred, gonjen strahom da mi je smrt sigurna ako se negde u tom labirintu od kra onesvestim. Naposletku, potegavi svom snagom napred, udarih elom o iljatrogalj jednog gvoem okovanog sanduka. To me je opet zanelo, dodue samo za nekolikotrenutaka ali, naalost, ubrzo sam konstatovao neto drugo da se, navraga, zbog brzog i naglog plovljenja lae sruio sanduk i zatvorio mi put. Zapnem iz sve snage, ali nisam bio kadar pomai ga ni za jedan palac, jer se bio vrsto zabio meu okolire sanduke i laarske alate. Ostalo mi je, dakle, s obzirom na moju slabost, ili da prestanem ii uz ue i potraim drugi put, ili da pokuam prebaciti se preko prepreka i dase zaputim s druge strane. Ovo prvo bilo bi tako puno tekoa i opasnosti, da me jejeza prolazila i od same pomisli na njih. Iznuren kao to sam bio telom i duhom, sigurno bih izgubio pravac i bedno propao negde na tim mranim i odvratnim stranputicama. I zato, ne oklevajui, saberem to sam joimao snage da se nekim nainom uspuea pomenuti letvasti sanduk za grnariju.Uinih, dakle, u toj nameri pokuaj ali, odmah sam video da je stvar mnogo tea no to am je u svem svom strahu sebi pretstavljao. Sa obe strane uskog prolaza dizali s

u se pravi zidovi svakovrsnbg tekog kra, tako da bi se na jean jedini pogrean pokresve to poelo ruiti meni na glavu ili, ako bai ne na glavu, ipak bi sruene mase tao zakrile prolaz, da se ne bih vie mogao vratiti. Sem toga, sam sanduk je bio takodugaak i nezgodno masivan, da nisam bio u stanju nigde stati nogom na nj. Uzaludsam dakle pokuavao da se doepam temena u nadi da u onda moda moi sebe podii. Uos, a sam bai uspeo dohvatiti se temena, sigurno je da bi mi nedostajalo snage da se i podignem i prebacim, i, prema tome, bilo je bolje to uopte nisam uspeo. Pri joiednom oajnom pokuaju da sanduk krenem, osetih, na strani prema meni, neko talasasto ugibanje. Pokuah ugurnuti ruku meu letve, i pronaem da je jedna od njih popustila. Pomou depnog noa, koji sam sreom imao kraj sebe,poe mi za rukom, mada teko, da letvu sasvim izvalim. Provuem se tada kroz otvor, ina moju grdnu radost pronaem da druga strana sanduka uopte nije letvama zatvorena,jednom reju, da temena i zaklopca i nema, i da sam ja to probio kroz dno sanduka

. I tako sam ona, bez daljih tekoa, sve uz ue, preao put do klina. Srce mi je lupakad sam se ispravio i oprezno pritisnuo kapak. Nije se batako lako dizao kako sam se ja nadao pritisnuh malo bolje, sve u strahu a bih u kabini mogao zastati neAvgusta nego nekoga drugog. Na moje iznenaenje, kapak ne poputae zabrinuh se veoma,jer, ranije, on se sam od sebe otvarao. Gurnuh jako kapak stoji gurnuh svom snagom opet nita udarih besno, van sebe, oajno kapak se opirao svim mojim usiljavanjima. Izgledalo je dakle jasno jedno od clvoga ili je otvor pronaen, pa zakovan, ili je na kapak navaljen neki teak teret, na ije odmicanje ja nisam mogao ni misliti. Osetio sam najvei uas i sasvim sam klonuo duhom. Uzalud sam traio razloge zato sume ovako u grob zazidali. Nisam bio vie u stanju logino da rasuujem, bacio sam senatle i predao S65 bez ikakva otimanja, najcrnjim mislima, meu kojima su kao najuasnija straila bila smrt od gladi ili ei, guenje, sahrana ivog oveka. Naposletku miratilo prisustvo duha. Ustadoh i uzeh pipati prstima ivice 1 pukotine na kapku.

Paljivo sam osmatrao da li kroz njih prodire svetlost iz kabine, ali je nisam opazio. Onda sam uenuo seicu noia izmeu dve daske, i gurao osetio sam neto tvrdo. Zaao sam nekoliko puta i naao da je to tvrdo gvozdena masa a kako se pod noem osealatalasava neravna povrina, zakljuio sam da je to kabel, gvozdeno ue. Ostalo mi je dakle svega da okrenem tapkati natrag, do svog sanduka, a tamo, ili da se predam alosnoj sudbini ili da se toliko saberem kako bih mogao smisliti neki nov pokuaj zaspasavanje. Posle mnogih tekoa vratio sam se na svoje mesto. Iznemogao bacim se na duek, a Tigar se prui pored mene, kao da je eleo, umiljavajui se, da me utei, ilohrabri a jone malakem u podnoenju svoje subine.Najza mi je upalo u oi neko uno Tigrovo ponaanje. Lie mi lice, ruke, pa onda pres

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

11/70

i tiho zacvili. Ako ispruim ruku za njim, naem ga svaki put da lei na leima, sa aa dignutim uvis. Neprestano ponavljanje takvog ponaanja bilo je svakako neobino ali, ja mu nisam umeo nai objanjenia. Poto mi je pseto izgledalo tuno, zakljuio sam mora imati neku ozledu stadoh mu pipati ape, jednu po jednu, ali nisam naao nita. Mislio sam onda da je gladan, i dao sam mu veliki komad unke pojeo ga je halapljivo, no odmah posle toga opet nastavio svoj manevar. Palo mi je onda na um da i njega, kao i mene, izvesno mui e i tek da se na ovoj misli konano zaustavim, kad se stih da sam mu pregledao samo ape, a da bi on mogao imati ranu negde na telu ili na glavi. Prepipao sam mu dakle paljivo i glavu i opet nisam naao nita. Ali kad samprelazio rukom preko lea, osetio sam, popreko preko tela, nakostreene dlake. Vukuiprstom po tragu, pronaem da je psu vezanu uzica oko trupa. Ispitujem dalje osetimnajzad smotuljak, kojl mi se uinio pisamce, i koji je bio uzicom utvren, pod Tigrovom levom plekom.IIIOdmah mi je palo na um a e hartija biti pismo o Avgusta verovatno ga je nepredvien luaj spreio da me oslobodi tamnice, pa je onda naao taj nain da me obavesti o stanstvari. Drui od nestrpljenja, stadoh ponovo traiti fosforne ibice i svee. Mutno e seao kao da sam te stvari, pre nego to sam se ono zaneo bio i zaspao, negde paljivo smestio i zatim, pre poslednjeg svog polaska ka kapku a sam i tano znao to mesto sada sam meutim izgubio skoro itav as u ljutnji i uzaludnom traenju tih stvari. Ppajui tako, spazih odjedared blizu otvora moga sanduka, ali spolja, nekuslabu, tlnjavu svetlost u pravcu kursa lae. Neoblno iznenaen, pokuah da se pribliioj svetlosti, koja kao da je bila udaljena od mene svega nekoliko koraka. No taman to sam krenuo ka njoj kad je izgubih iz vida morao sam, da bih je mogao opet s

paziti, napipavati tano mesto svoje maloanje pozicije. Tada, kreui glavu paljivo amo, pronaoh da se svetlosti mogu pribliiti ako lagano i obazrivo budem odmicao tano u protivnom pravcu od onoga kojega sam se drao malopre. I zaista, naoh se pred svetlou, poto sam se prethodno krivudavo dosta naetao, i videh da je svetlost dolazia od nekoliko paria mojih ibica koje su leale u jednom praznom prevaljenom burencet. Veoma me je iznenadilo otkuda ibice na tom mestu. U to mi dooe pod ruku i dva trikomada voska od svee, koje je verovatno pas provakao bio. Odmah sam se setio da je on pojeo svu moju rezervu svea, i poeo sam da oajavam to nikako neu mor proitaAvgust javlja. Preostali komadii voska bili su tako jako zdrobljeni s drugim otpacima u burencetu, da sam ih ostavio gde su, uveren da se njima ne mogu posluiti.A onih nekoliko svetlih mrvica fosfora briljrvo sam pokupio, a onda se tekom mukom vratio u sanduk, gde je Tigar ostao bio za sve vreme.Sta da radim dalje, nisam znao. Supljina lae bila je tako tamna, da ruku sasvim b

lizu pred sobom nisam video. Komade bele hartije sam jedva nazirao, i to ne kadbih ga direktno pogledao, nego iskosa, naperivi spoljne delove mrenjae. Po tome jelako suditi koliko je bila crna no moga zatvora a pismo moga prijatelja ako je uopte bilo pismo dolo je samo da me baci jou veu bedu, da bez svrhe drai moju i take oslabljenu i uznemirenu pamet. Preturao sam po glavi vazdan apsurdnih naina da doem do svetlosti postupci kakvi oveku valjda samo u opijumskom zanosu dolaze na umi koji mu se, naizmenino, ine i najrazumniji i najlui, prema tome kako naizmenino,ili razum ili fantazija vladaju njegovom sveu. Najzad, javilase jedna ieja koja mi se uinila pametna, i udilo me je kaka da ve i ranije nism do je doao. Poloio sam hartiju na korice jedne knjige, skupio parie fosfora, naslagao h po hartiji, pa ih onda brzo i stalno trljao dlanom ruke. Zasvetlela se cela povrina, toliko, da bez ikakvih tekoa mogu proitati tekst, ako ga uopte ima na hartiAli, nije bilo ni jednog sloga nita do tuna prazna belina. Osvetljenja nestade za

nekoliko sekunada, a sa njim nestade i ono malo hrabrosti u mojoj dui.Moj duh, rekao sam to ve, od due vremena je ve bio u tupom stanju koje se graniilo a idiottvom. Od asa na as krenula bi snaga punog razuma, a ponekad ak i energije alto je bivalo retko. Ta, ja sam danima udisao kuni vazduh u zatvorenu prostru nadnu lae koja lovi i nosi kitove. I skoro za sve to vreme imao sam i sasvim nedovoljnu koliinu vode. Poslednjih etrnaest petnaest asova proveo sam bez vode i bez sna. Slana i razdraljiva jela bila su mi glavna, a posle gubitka ovjeg buta i jedinahrana, sem malo laarskog dvopeka, a taj mi opet nije vredeo nita, jer je bio odvietvrd za moje suvo i nateeno drelo. Imao sam u to vreme jaku groznicu, i u svakom pogledu se oseao veoma ravo. I tako se daje razumeti da su mogli proi mnogi asovi po

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

12/70

pune klonulosti uha posle onog pokuaja sa fosforom, pre nego to mi je pala na um prosta stvar da sam pregledao samo jednu stranu hartije. I ne pokuavam da opiem jarost koja me je obuzela kad mi se tako otkrila moja neuvena nemarnost. Ali ta greka,sama po sebi, ne bi bila tako strana, da je moja ludost i prenagljenost nisu uinile takvom u razoarenju, hartiju sam pocepao a komadie posejao, sam bog zna gde.Najtei deo toga problema Tigar je pomogao da bude reen. Posle dugog traenja, naao sm jedan komadi hartije metnuo sam ga Tigru pod nos, i eleo mu time objasniti da onsad ima da donese ostale komadie. Na moje veliko udo, jer ga ja nisam nikad pouavao u poznatim vetinama pasa,izgleda da je odmah shvatio moju misao posle nekoliko trenutaka njuenja, doneo mije obar deo pisma. Pa je onda nainio pauzu, trljao nos o moju ruku, oigledno ekao dobrenje s moje strane. Ja ga pomilovah po glavi, a on odmah zatim ode opet u tranju. Posle nekoliko dobrih minuta doe sa velikim komadom. Pismo je sada bilo itavo, izgleda da sam ga bio pocepao svega u tri komadia. Sreom, nije dugo trebalo da naem ostatke od fosfora, jer je izvesna svetlost jozraila iz njih. Nevolja me je sad ve nauila da budem oprezan stao sam i podue razmiljao o fome ta upravo hou da u. Verovatno je, mislio sam, da ima neto napisano na onoj strani pisma koju nisamispitao, ali koja je strana ta strana? Sastavljanje komadia ne moe me o tome obavestiti to mi ono moe garantovati to je da u nai na istoj strani sve rei, ako ih uopma, i a u ih nai u loginom redu kako su napisane. Nunije od svega bilo je utvrditin svake sumnje ta hou i mogu, jer preostali fosfor ne bi bio dovoljan i za treu probu ako bih sad opet promaio. Opet sam poloio hartiju na knjigu, i sedeo zatim jonekoliko minuta razmiljajui o svom zadatku. Naposletku, dolo mi je na um da bi se napisana strana moda odala pod finim ulom pipanja. Reih da uinim pokuaj veoma paljiv

vuem prstom preko jedne od strana. Nisam nita osetio, te okrenem list na knjizi. Opet preem kaiprstom po povrini i zapazim da za prstom ide neko vrlo slabo ali zapalivo svetlucanje. To je dolazilo bilo je jasno od zaostalih sitnih delia fosfora kojima sam malopre bio posuo list. Dakle, tekst je, ako ga uopte ima, moguan samo na protivnoj strani. Okrenem ponovo list i ponovim ono to sam ve radio. Trljao samfosfor, pojavila se svetlost, ali ovoga puta i nekoliko redaka pisanih krupnim slovima, i to crvenim mastilom, izgleda. Osvetljenje je bilo dovoljno jako ali zatrenutak nestalo ga je. Pa ipak, da nisam bio tako uzbuen, stigao bih da proitamtri reenice video sam naime toliko da ih je svega tri. U nestrpljenju svome da sve odjedaredproSitam, uhvatio sam samo poslenje reSl, koje su bile krv... ako ti je ivot mio ostani miran.Da sam uspeo da proitam ceo tekst, da saznam sav smisao opomene moga prijatelja,

ne bi me potpuno saoptenje o nesrei nekoj neuvenoj ni desetinu toliko ispunilo uasokohko je uinio ovaj odlomak poruke. Re krv, ta re pre sviju drugih rei, uvek puna ajanstvenosti i strave, sada mi se inila tri puta znaajnija otkinuta od prethodnihrei, koje bi je odredile i inile jasnom, pala je, teka i ledena, usred mraka mojetamnice, i u najskriveniji kut moje due!Avgust je sigurno imao krupna razloga kad je eleo da ostanem sakriven ja sam ih izmiljao hiljadu, ali nijedan mi nije reavao zagonetku na verovatan nain. Poto sam sono poslednji put vratio sa svoga puta do kapka, a pre nego to e mi udnovato ponaaje Tigrovo skrenuti panju u drugi pravac, bio sam se reib da u, po svaku cenu, otkriti svoje prisustvo ljudima na palubi, ili, ako mi to ne bi polo za rukom neposredno, da u pokuati da probijem sebi put do drugog mesta palube. Manje vie sigurno ubeenje da u svrhu svoju na jedan ili drugi nain postii, ulilo mi je bilo opet hrabrot, koju inae ne bih imao da i dalje podnosim svoj teak poloaj. A sada mi ovo nekoli

ko proitanih rei odnee poslednju nadu, i prvi put osetih svu grozotu svoje sudbine.U krajnjem sluaju, bacio sam se na duek i ostao leei otprilike itav dan i no, u losti jednoj kroz koju je samo u trenueima prolazio zrak svesti i oseanja.Naposletku, ipak sam se digao jojedared, i poeo ponovo razmiljati o strahotama okosebe. Moguno je moda da proivim jo24 asa bez vode, ali dalje ne. U prvo vreme svzatoenja upotrebljavao sam dosta alkoholna pia koja mi je Avgust bio spremio ali,ona su samo pojaavala moju groznicu, a nisu mi gasila e. Sada mi je i od njih otalsvega jedna aa, i to je bila vrsta veoma jake rakijeod bresaka, Wja me je draila na povraanje. Kobasice sam dokraja pojeo, od unke jeostalo samo pare koure, a dvopek je takorel do zadnjih mrvica pojeo Tigar. Uza to s

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

13/70

e moja glavobolja jednako pbgoravala, praena vrstom delirijuma, koji me, od onog prvog zanosa, u manjoj ili veoj meri, skoro nikako i ne naputae. Ve je nekoliko asokako diem s tekoom svaki pokuaj prati neki uznemirujui i grevit porces u grudimaao sam jojedan, od svega navedenog razliit, razlog za obespokojavanje, i taj me je tako uasno kinjio, da sam se, ispruen po dueku, neprestano trzao iz zanesenosti.Razlog taj leao je u ponaanju moga psa.Prvi put sam opazio promenu u njegovu dranju kad sam ono jojedared natirao hartiju fosforom. Dok sam to radio, on mi je, reei uzdrano, gurao njukom ruku ali, i sivuuzbuen u to vreme, nisam toj okolnosti poklanjao panje. Malo posle, kao to je poznato, bacio sam se na duek i pao u letargino stanje. Meutim, i tada sam, sasvim blizuuha, uo nekakvo udnovato itanje, i uverio se da dolazi od Tigra, koji je kao u najeem uzbuenju zaduvano disao i brektao, dok su mu oi kroz pomrinu udno svetlele. Janeto rekoh, a on mi odgovori tihim mumlanjem, pa se smiri. Na mene tada ponovo naie zanos, i ponovo se trgoh na isto onakvo Tigrovo dranje. To se ponavljalo tri do etiri puta, i naposletku me je toliko poplailo da sam se sasvim razbudio. U to vreme Tigar je leao na ulasku u sanduk i reao stravino, iako prigueno, i kripao zubkao da su ga grevi kidali nesumnjivo, on je pobesneo od ei i zbog pokvarena vazduha. Nisam znao ta sa njim da inim. Beao sam od misli da ga ubijem, a ipak mi se to iilo jedino moguno s obzlrom na moje spasenje. Zapazio sam da su mu oi sa izrazom smrtne mrnje uprte u mene, i svakog sam trenutka oekivao da me napadne. Naposletku,osetio sam da to uasno stanje ne mogu vie izdrati, i reio sam da po svaku cenu iziiz sanduka a ako bi mi pseto nekim opiranjem smetalo, da ga ubijem. Da bih iziao, morao sam prei preko njegova tela, a on, oseajui valjdamoju nameru, odjedared skoi na prednje noge kon

statovao sam to po promenjenom poloaju oiju ipokaza jake svoje zube, koji su se kroz pomrinubelasali. Uzeh ostatke od koure i bocu sa malo rakije i sakrih ih uza sebe, kao i veliki kujnski nokoji mi je ostavio Avgut najzad, stegnuvi kaputoko sebe vrto, kroih prema izlazu. Tek to sammakao, pseto sa jednim stranim urlikom kidisa namene Teina njegova tela se obori na moje desnorame, ja se obruih na levu stranu, a razjarenaivotinja se u svoj svojoj uini isprui po meni.Pao sam na kolena, glava mi se zarila meu ebad,i to me je zatitilo od drugog, isto tako silnog napada,jer sam kroz tkaninu ve oseao na svome vratu

zube, sreom nedovoljno otre da probiju kroz vunene bore do golog tela. Leao sam tako pod ivotinjom, i trenutak dva kasnije sigurno bih paosasvim u njenu vlast. Ali, oajanje mi uli snagu.Iupah se nekako i odgurnuh Tigra daleko od sebe,a ebad sa dueka ostadoe kod mene. Tu ebadbacih sad na psa, i brzo, pre nego to bi se on mogaoosloboditi, jurnem kroz otvor i zatvorim ga za sobom,da me pas ne bi mogao goniti. U toku te borbe ispustio sam kouru, i ostao samo sa bocom rakije kaoprovijantom. Shvativi potpuno tu situaciju, osetih se uvlasti neke razvratne udi, kao to biva sa decom uslinim sluajevima, prinesem bocu ka ustima, ispraznim

je do poslednje kapi, a zatim je besno tresnem o pod.Tek to se odjek toga treska izgubio, uh kakoneki uznemiren i priguen glas izgovara moje ime.Takav ishod stvari je za mene bio neoekivan, iuzbuenje usled toga tako silno, da sam se uzaludnaprezao da odgovorim. Sasvim sam izgubio sposobnost govora. Ispunjen smrtnim strahom da bi meprijatelj mogao srnatrati mrtvim i vratiti se i nedoavi do mene, stojao sam izmeu kotarica, blizuotvora na sanduku, i grevito drhtao u strahovitoj

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

14/70

borbi da progovorim. Bada i hiljadu svetova zavisi od jednog jedinog moga sloga, svejedno, ne. bihbio kadar da ga izgovorim. Tada mi se priu kaoneko kretanje kroz kr, nedaleko ispred mesta gdesam stajao. Pa onda se um slabije razabirao, pa joslabije, i joslabije. Da li bihikada mogao zaboraviti svoje oseanje toga trenutka? On je dakle odlazio, on, mojprijatelj i drug, od koga sam imao prava mnogo da oekujein, on je odlazio, on meje ostavljao on je otiao! Ostavio me je dakle da propadnem bedno, da izdahnem unajstranijem i najgnusnijem zatoenju a samo jedna re, jedan slog samo, mogli su mespasti, ali ja taj jedan slog nisam bio sposoban da izreem! moje muke, to je sigurno, bile su deset hiljada puta stranije od umiranja. Glava mi se zanese, i ja padoh, mrtvaki nemoan, preko sanduka.U padu mi se istresao noiza pojasa uo sam kako je udario sa zvektavim umom. Nikadamoje uho nije zapamtilo slau muziku. Sa zapetom panjom oslukivao sam da li e taj zeket uiniti neko dejstvo na Avgusta jer je on jedini mogao biti onaj koji je izgovorio moje ime. Nekoliko trenutaka vladala je tiina. Tada.ponovo uh ime Artur, izgovoreno muklo vie puta, sa straljivim oklevanjem. Nova nada mi najzad odrei jezik,i ja dreknuih, to sam igda mogao Avguste, o Avguste! Pst! Za ime boje, uti, odgovarae on glasonr koji je treptao od uzbuenja Odmah u biti kod tebe, samo dok naem putDugo sam sluao njegovo probijanje kroz kr, i svaki trenutak mi je trajao koliko ceo vek. Najzad, osetih na svome ramenu njegovu ruku, a u isto vreme i bocu sa vodom na usnama. Zamisliti moja oseanja sree mogu jedino oni koji su bili neoekivano izbavljeni iz eljuisti smrti, i prolazili kroz uasna muenja ei pod tako sloenir pktima kakve su bile ove u mom bednom zatoenju, samo ti mogu zamisliti ta je bioza m

ene dugi gutljaj vode, ta najsavrenija slast za. umalo telo.Kada sam koliko toliko zagasio e, Avgust izvadi iz depa tri do etiri hladna barena rompira i njih sam pojeo sa najveom lakomou. Dalje, radost moja od svetlih zraka Avgust je bio doao sa sveom u mutnom fenjeru nije bila nita manja od radosti to sam snapio i glad utolio. Ali najnestrp3 35Ijivije sam oekivao da ujem urok zato Avgust tako ugo nije dolazio. On tad poe daria ta se deavalo na lai za vreme moga zatoenja.rvLaa se navezla na puinu, kao to sam i ja znao, otprilike jedan as poto je Avgust ovio sat. Dakle 20og juna. Poznato je da sam ja tada ve tri dana bio u zatvoru zasve to vreme, gore, na palubi, a osobito u kabini i po drugim oficirskim odeljenjima, bilo je tako ivo, toliko kretanje u svima pravcima da Avgust nije mogao siida me obie bez opasnosti da neko ue u tajnu sa kapkom. A kada je ono jedared bio d

oao, ja sam ga umirio da je sve dobro, i zato odonda tokom idua dva dana nije brinuo o meni, mada je neprestano vrebao hoe li se dati zgodna prilika da opet sie. Cetvrtog dana se jedva pokazala takva prilika. Za to vreme Avgust se ve nekoliko puta bio reavao da svome ocu sve otkrije, i da me izvede ali, nismo bili jodosta daleko od Nantuketa, a po nekim izjavama kapetana Barnarda moglo se slutiti da bion bio kadar okrenuti natrag, im bi saznao da sam i ja na lai. Najzad, kako mi jeobjasnio Avgust, razmotrivi situaciju sa svih strana, nije mogao pretpostaviti daja dole stradam od neke preke nude ili da se u takvom sluaju ne bih bez oklevanjajavio na kapku. Uzevi, dakle, sve u obzir, reio je da e tek onda sii da me obie kto bude mogao uiniti neopaen. A desilo se to, kao to je reeno, tek etvrtog dana poonog sastanka kada sam doao do sata, a sedmog od sputanja moga na dno lae. Avgustje siao bez vode i provijanta, jer me je hteo prvo samo zvati da priem kapku, pa da se onda vrati o kabine i doda mi jelo i pie. Proavi u donji prostor, uo je glasn

kanje mislio je dakle da ja spavam. Po svemu sudei, to je morao biti onaj zanos,u koji sam pao potcr sam dobio asovnik, a onda, opet, ako se zakljuivanje nastavi dalje, izlazi da je tajzanos trajao vie od tri dana i tri noi. Kasnije sam i po vlastitom iskustvu i po uveravanju drugih saznao za jako uspavljujue dejstvo koje dolazi od isparenja starog i u uskom prostoru ostavljenog ribIjeg zejtina a kad jododam stanje u kojem se nalazila upljina u kojoj sam bio zatvoren, i uzmem u obzir duinu vremena kolikoJe laa bila u slubi u lovu na kitove onda mi je tee verovati da sam se uopte probudo, nego da sam onoliko vremena spavao.Avgust me je prvo zvao sasvim tihim glasom i ne sputajui za sobom kapak ali, ja ni

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

15/70

sam odgovarao. Onda je zatvorio kapak, i govorio jaim tonom. Najzad, sasvim glasno ali, ja sam samo nastavljao da rem. ta da radi? Treba mu vremena da se provue kroz krdo mene, a meutim bi kapetan Barnard mogao opaziti da ga nema, utoliko pre tomu je Avgust svaki as bio potreban zbog sreivanja i prepisivanja izvesnih poslovnih hartija. Reio je dakle, razmislivi, da se vrati i da eka drugu priliku da me poseti. Na to se odluio utoliko lake to se moj san inio veoma miran nije mu stoga dolazlo na um da se meni u zatvorenu prostoru moglo desiti neto. Taman je sve te mislisredio, kad mu panju privue neobian neki agor, koji je, tako mu se inilo, dolaziokabine. Brzo skoi kroz kapak, zatvori ga za sobom, i otvori vrata od kabine. Alitek to je prekoraio prag, pred oima mu sevnu cev od pitolja a u isti mah ga obori a zemlju poluga ili veliki brodski klin.vrsta ruka ga podravae na podu kabine steui ga oko vrata no on je ipak uspeo da raeda ta se oko njega deava. Njegov otac, vezanih ruku i nogu, leao je na stepenicamakajite, sa glavom nanie i sa dubokom ranom na elu, iz koje je neprestano tekla krv. Nije nita govorio, oigledno se borio sa smru. Nad njim se nagao prvi podoficir iposmatrao ga s neprijateljskom zluradou prevrtao mu je mirno depove, i batoga aszvukao mu veliki novanikkesu i hronometar. Sedmorica ljudi od posade, meu njima kuvar, crnac, preturali su pokabinama kako bi se oepali oruja, i uskoro su se zaista i snabdeli pukama i barutomSem Avgusta i kapetana Barnarda, bilo je njih devetorica u kajiti i to najgoritipovi posae. Banditi ovi ispee se onda na palubu, odvukavi sa sobom i moga prijatelja, kome su prethodno vezali bili ruke na leima, otidoe do kabine na prednjem delu lae, iji je ulaz bio zatvoren, a dva buntovnika sa sekirama straarila kraj njega ojica, isto tako, uvala su i glavni otvor na krovu lae. Podoficir tada dreknu Vi,

dole, izlazite napolje, jedan po jedan, ujete li? I, pazite, a se niko ne usudi nipisnuti! Prolo je nekoliko minuta dok su poeli izlaziti. Prvi meu njima bio je jedan Englez, novajlija u slubi na brodu, koji je kukaviki zapomagao i molio podoficira da mu potedi ivot. Mesto odgovora dobio je udarac sekirom po elu. Bez jauka prostro se nesrenik po patosu crni kuvar ga ta podie u naruje, kao to bi podigao dete,baci ga u more. Oni ostali, uvi udarac i pljusak tela u more, ne htedoe ni poto da ziu, ne marei ni za pretnje ni za obeanja. Neko uini predlog da ih isteraju napoljedimom. Tada se oni odozdo reie na protivnapad i u jedan mah je izgledalo kao da e laa biti povraena. Ali buntovnicima je najzad polo za rukom da vrsto zatvore izlaz pe no to je vie od estorice protivnika izilo. Ta estorica naoe se prema jednoj jai, a behu, sem toga, i bez oruja, i zato se posle kratke borbe predadoe. Podoficirim se tad obrati pristojnim reima, naravno zato da bi i one ostale, koji su uli tase gore govori, privoleo na poputanje. Lukavstvo i niska pakost njegova trijumfo

vali su. Svi koji, su jobili u prednjo kabini izrazie se gotovi na predaju, i onda, jedan po jedan, izioe gore. Tu ih odmah svezae i, kao i onu estoricu, oborie na. Svega je bilo 27 osoba koje nisu uestvovale u pobuni.Zatim je izvreno strahovito klanje. Vezane matroze odvlaili su na stranji deo lae, tamo je stojao kuvar, sa sekirom, i jednoj po jednoj rtvi, koju bi buntovnici digli i poloili na ograu otsecaoglavu. Na taj nain poginulo je vadeset i dvojica Avgust je ve oajavao i za svoj ivsvakog trenutka je oeekivao da doa red na njega. Nu, ili su se zlikovci umorili ili im se krvav posao zgadio etvorica preostalih, i moj prijatelj, svi vezani, biezasaa poteeni podoficir sad posla po rum, i ubice priredie pijanku, koja je trajaladok sunce nije selo. Tada poee da se prepiru o sudbini preostalih, koji su leali svega nekoliko koraka dalje i uli svaku re razgovora. Pie je neke od buntovnika utialue. se nekoliko glasova sa predlogom da se vezani oslobode, pod uslovom, naravno,

da se pridrue buntu. Crni kuvar, meutim, koji je u svakom pogleu bio pravi satana,i imao bar. toliko uticaja koliko i podoficir, nije hteo ni da uje za taj predlog, i nekoliko puta se dizao da nastavi svoj posao od malopre. Sreom, alkohol ga je bio toliko savladao, da su ga oni sada manje krvoeni mogli spreiti, a meu njima oobito jedan, zvani Derk Piters. On bee sin jene Indijanke iz plemena Upsaroka, koje ivi povueno u Crnim Planinama, blizu izvora reke Misuri. Otac mu je bio trgova krznom, rekao bih, ili je bar odravao trgovake veze sa Inijancima na rei Luis. Pitersbee ovek neobino surova izglea. Nizak rastom, ne vie od etiri stope i osam palacaazivao je herkulesku konstrukciju ake njegove naroito tako ebele i iroke da. su jeda liile na ljudski oblik a noge i miice na udan hain iskrivljene, kao da uopte nis

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

16/70

okretljive, savitljive. I glava mu je bila deformisana, grdno krupna, sa neravninama na temenu to se via kod veine crnaca i sasvim elava. Da bi sakrio ovaj posledni neostatak, koji nije bio zhak njegove starosti, nosio je obino vlasulju, o kakvebilo dlakave materije krzno panskog psa ili amerikog sivog medveda, naprimer. U vreme o kojem je sada re, imao je na glavi komad takve medvee koe, i to je ne malo doprinosilo prirodnoj ivljini njegova lica, koje je isticalo tip Upsaroka. Usta sumu stizala od uha do uha usne tanke, i, kao neki drugi delovi njegova te.la, izgledale liene svake pokretljivosti, tako a se... iiraz njegova lica ni u kakvoj prilici nije enjao. Zube je imao neobino dugake, a toliko su strali izvan usta da ih usne nikada, ni delimino, nisu pokrivale. Letimino pogledan, Derk Piters inio je utisak oveka koji se silno smeje ali izblie pomotren, otkrivao je izraz veselja ako je to bio izraz veselja onda veselja jednog demona. Meu nantuketskim mornarima ile su razne prie o tome stvorenju. Tako o strahovitoj snazi kojom taj ovek raspolae u asu uzbuenja, a, zatim i o umnji da je u ga razum potpuno na svome mestu. Na Grampusu, u vreme pobune, smatran je vie kaokomina figura. Priam o njemu tako opirno prvo stoga, to je on, uprkos divljem svom zgledu, bio glavni spasilac moga priiatelja, a zatim stoga to u ga jomnogo puta spominjati u toku ove pripovetke, koja e, to dalje sve vie, izvetavati o dogaajima kkao da su iznad ovejeg iskustva, i u koje je stoga teko ikako verovati zbog ega jai naputam svaku nadu da e se moja saoptenja smatrati kao istinita, i jedino se uzdam da e progresivna nauka potvrditi kao stvarna neka od najvanijih i najneverovatnijih mojih saoptenja.Posle malih neodlunosti i nekolikih estokih svaa bi najzad reeno da e svi osueni vgusta, koga je Piters na jedan komian nain jogunasto traib sebi za pisara biti ukr

cani u jedan. od naimanjih unova za lov i ostavljeni svojoj sudbini. Podoficir broda siao je u kajitu da vidi da li kapetan Barnard joivi seate se valjda da je on stavljen bio dole kad su se svi pobunjenici bili ispeli uskoro se pojavie obojica, kapetan bled kao smrt, ali neto oporavljen od posledica svoje rane. Glasom kojim je jedva artikulisao rei preklinjao je posadu da ga ne izbacuje na puinu, nego da se svi vrate na svoju dunost, obeavajui im sa svoje strane da e ih iskrcati gde oi budu hteli i da nee nita preduzimati za njihov kazneni progon. Naravno, kao da je vetru govorio. Dva nitkova dohvatie ga pod mike i prebacie u un, koji je bio odrei sputen dok je podoficir silazio. Odreie zatrtn etvoricuonih vezanih na pou, i zapovedie im da silaze u un za kapetanom, to oni i uinie bakva po kuaja otpora. Ostao je Avgust sam u munom svom i poloaju, bn se otimao doduda ustane i molio za k bednu dozvolu da se bar oprosti od svoga oca. NeW, srenicima su dali pregrt dvopeka i krag vode no niti katarku ni jedro, ni veslo ni kompa

s. Joneko vreme, dok su se buntovnici o neem dogovarali, vukla je laa un, a zatim bi preseeno. MeuK tim, pala je no nisu se videli ni mesec ni zvezde a more je udaralo Ijutirri i kratkim talasima, mada nije duvao jak vetar. un se zaas izgubio izvida za nesrenike u njemu jedva je ostajalo nade. Taj dogaaj desio se na 3530 severne irine i 6120 zapadne uine dakle nedaleko od Bermudskih Ostrva. Avgust je stogapokuao da se tei i da veruje da e un ili dospeti do obale ili mu se bar toliko pribiiti da e neminovno biti opaen od obalskih mornara.Grampus pak, poto je razapeo sva jedra, nastavi put drei se svog prvobitnog kursa na jugozapad buntovnici su imali na umu da izvedu gusarski prepad udeavali su, koliko je Avgust mogao razumeti, da porobe neku lau koja dolazi od Kapverdiskih ostrva i putuje za Portoriko. Avgust je sada bio odreen i smeo slobodno da se kree polai sa jednim iskljuenjem ulaska u kajitu njemu nije vie obraana panja. Derk Pitere postupao sa njim sa izvesnom blagonaklonou, i jedared ga je spasao od brutalnost

i crnog kuvara. Ipak, njegov poloaj bio je veoma alostan i veoma teak, jer su Ijudioko njega bili neprestano pijani i nije se moglo bogzna koliko oslanjati na njihovu dobru volju ili neopreznost. Smatrao je dalje Avgust da mu je od svega najtea bila briga za mene mnogo puta reavao se da buntovnicima otkrije tajnu moga prisustva na lai zadravalo ga je od toga, sa jedne strane, seanje na strahote kojih jebio oevidac, a sa druge strane, opet, nada da e mi skoro moi da pomogne. Neprestanoje vrebao priliku za to ipak, uprkos najbudnijoj panji, prolo je itava tri danaotkad je puten bio na vodu amae onih nesrenika, kad se jedva jednom pokazala zgodnamogunot. Pred vee toga treega dana digao se bio sa istoka oluj, pa su svi imali pune ruke posla oko sabiranja i skraivanja jedrila. U toj optoj zabuni Avgust je saek

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

17/70

ao priliku a nevien ue u kajitu. Ali je sa uasom imao da konstatujje da je kajita petvorena u prostor za ostavu provijanta i raznih alata, i da je jedan veliki kotur gvozdenih ueta, koja su pre leala pod stepenicama, takoe tu, i navaljen bana kaak! Ukloniti taj kabel, a ne biti opaen, bilo je nemoguno dakle, opet se vratio napaliibu. im je iziao, dohvatio ga je pooficir za guu, i pitao ta je traio u kaiive ga je hteo baciti u more, kad se opet umea Piters i jojedared spase Avgustu ivct. Metnue mu taa lisice na ruke bilo je vie pari u rezervi vezae mu i noge, pa ga oda bacie u matrosko oeljenje uz pregrau na prenjoj kabini, i rekoe mu da na palubuvie kroiti dokle god je laa laa. Tako se izrazio kuvar, koji ga je bacio u koju aje zapravo mislio rei, teko je pogoditi. No ceo taj dogaaj, kao to e1 se videti, e posluio da se ja konano osloboim.Avgusta, za nekoliko prvih minuta, obuzelo je bilo oajanje izgubio je nadu da e izk6je iv izii. Reio se dakle da prvome ko u koju naie, saopti moj poloaj, jer je o da je bolje da oprobam svoju sreu i sa buntovnicima, nego da u dnu lae umrem od edeset dana sam vzatvoren, a jedan bokal vode dakako da za to vreme ne moe biti ovojan. Razmiljajui o tome, pade mu odjedared na um da bi moa mogao doi sa mnom u vezroz glavni deo onje upljine broda. U drugim prilikama zadravale bi ga od tog pokuajtekoe i opasnosti preduzea ali, sada mu se vlastiti ivot inio nitavan malo izgleivi, pa zato i gubitak mali i zato se svim silama svog duha okrenuo tom velikomzaatku,Smetale su pre svega lisice na rukama, i dugo vremena mu nije dolazila ideja kako da ih se rei, Ve je mislio da pomoi nema, kada je, posle tanijeg ispitivanja, zapzio a se postepenim tegljenjem i stiskanjem obe ruke daju izvui iz gvoa, poto lisina lai nisu udeene za ruke mladia, ije su nene kosti jolako pokretljive i poput

pri. tiskom. Razdreio je zatim i noge ali, ue je spremio tako da bi ga za nevolju, ako neko naie, mogao opet natai, i ona je poeo da ispituje pregradu blizu krevecaOna je bila nainjena od mekanog jelova drveta, otprilike palac debelog, kroz koje bi dosta lako raogao da probije. U to se zau neki glas, gore, kod stepenica imao je samo toliko vremena da desnu ruku brzo gurne u lisice levu uopte nije bio oslobodio i da ue namakne oko lanaka nogu kad se na ulazu pojavi Piters, a za njim skoi u koju i odmah lee i Tigar. Tigra. je oveo ria lau Avgust znao je koliko volim seto, pa je hteo da za vreme putovanja imam radost. Vratio se naoj kui po psa potoje mene sakrio bio, samo je, kad ono bee silazio zbog asovnika, zaboravio da mi tosaopti. O momenta kada je izbio na lai bunt, Avgust nije vie viao Tigra, i bio jeefen da ga je neki nevaljalac iz pooficirske grupe bacio u more. Ustvari, pas sebio sakrio dole u neku rupu ispo amca, iz koje posle nije mogao da izie, jer nije imao dovoljno mesta da se okrene sve dokle ga Piters nije oslobodio. A tada, Pite

rs, sa nekom vrstom dobrote, koju je moj prijatelj veoma cenio u Pitersu, dovedepseto Avgustu, kao drutvo ujedno mu je doneo i malo usoljena mesa, krompira, i mali krag vode, pa se onda vratio na palubu, obeavi da e sutra opet doneti neto za o.im je on otiao, Avgust oslobodi obe ruke i noge, pretfrne duek, i noiem svojim niti oni nisu nali za vreno da ga pretrauju poe da iseca jednu od najbliih dasaka prede uza sam krevetac. To je mesto izabrao zato da bi, prekinut od koga bilo u poslu, mogao brzo sputenim duekom sakriti naetu dasku. Celoga dana ga nije niko uznemirio a prekono je potpuno isekao asku. Nuno je jonapomenuti da se prednjom kabiom niko od posae nije sluio za spavanje od dana pobune svi su zajedno iveli u kajiti i pili vino i astili se provizijom kapetana Barnarda, dok su se o upravljanju laom starali tek toliko koliko je bilo najnunije. Ta okolnost, uostalom, taman je dobro dola i Avgustu i meni, jer on inae nikada ne bi uspeo da mi doe. Pred zoru je

presekao dasku jona jednom mestu, otprilike jenu stopu iznad prvog proreza, i nainio tako dosta veliki otvor da kroz njega mogne proi do meupalube. A odatle mu je ona lako bilo dospeti do poluvratanca Ispod palube, mada je, da bi do njih doao, morao da se pentra preko naslaga uljanih buradi, koje su se izdizale skoro do gornjeg krova lae, i jedva ostavljale toliko mesta da se oveje telo provue. Kad je doao poluvratanca, spazio je da je i Tigar iao za njim, provlaei se izmeu dva reda burdi. Meutim, ve je prilino okasnilo, i bilo slabo izgleda a se moe doi do mene preto svane dan, jer je glavna. tekoa! imala tek da se savlaa u probijanju kroz kruoj upljini lae. Avgust je stoga reio a se vrati i da prieka do sutra uvee. Poluvra je, meutim, da bi se manje zadravao kad sutra na to mesto doe, malo otkrinuo. Ali

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

18/70

m je to uinio, Tigar skoi na taj uski otvor, poe nemirno a mui, da otegnuto cii irpljivo da grebe kao da eli apama sasvim da digne zaklopac na poluvratancima. Oigledno je bilo da osea da sam ja unutra, i Avgustu onda doe misao da e me pas sigurnonai ako ga pusti u upljinu lae, a zatim ruga misao a mi po psu poalje pisamce, i amcetu saoptenje da nikako sam ne pokuavam da se oslobodim, bar pod trenutnim okolnostima, da ne zna da li e on ve idueg dana moi da doe o mene. Dogaaji koji su dm dokazali su kako je srena bila ideja. Jer, da nisam dobio ceduljicu sigurno bihbio ostao pri jednom od oajnih planova da alarmiram posadu, a posledica bi najverovatnije bila ta da bismo obojica izgubili ivote.Reivi tako da e pisati, naao se Avgust pred tekoama oko sredstava za pisanje. Naje od jedne stare akalice nainio pero pisao je isto po pipanju jer je prostor izmeua krova lae bio mraan kao pono na hartiji koja je bila stranji list nekog pisma, dulikata onog lanog poziva u goste od strane g. Rosa sad jomastilo zasekao se u prst iznad nokta, i krv je obilato pocurila kao uvek iz rane na tom mestu. Na taj nain mi je ukratko napisao saoptenje da se desila pobuna, da je kapetan Barnard u malom unu predat talasima da se uskoro mogu nadati pomoi to se namirnica tie ali ne mem se usuditi da dajem znake od sebe. Pismo se zavravalo reima Piem ti svojom krvIju ako ti je ivot mio, ostani gde si.Hartija je onda zavezana Tigru oko tela, i Tigar puten kroz poluvratanca u upljinulae. Avgust se zatim vratio, to bre umeo, natrag u prednju kabinu, ne naavi sreLoikakva znaka da je meutim neko tu silazio. Da bi sakrio probuenu rupu u pregradijzabo je iznad nje svoj no, a o noobesio neki kaput naen u koji. Najzad je natakaosebi lisice na ruke, a ue namestio oko nogu.Tek to je sve to bilo svreno, pokazao se Piters, pijan, ali vrlo dobro raspoloen, i

sa predovoljstvom za. moga prijatelja jedno dvanaestak krupnih irskih krompira,peenih na aru, i krag vode. Seo je na neki sanduk i poeo bez ustezanja da govori opodoficiru i o svima prilikama na brodu. U ponaanju njegovu bilo je neeg krajnje prkosnog ak i grotesknog, Avgiist se u jedan mah uznemirio zbog njegova dranja. Najzad se Piters podigao da se vrati na palubu, mrmljajui neto kao da e sutra doneti apseniku svom dobar ruak. Toga istog dana silazila su i dvojica harpunara sa kuvarom, svi pijani kao zemlja. Kao i Piters, i oni su govorili sasvim bez uzdravanjao svojim planovima. Izgleda, koliko ih je god bilo, zastupali su razna miljenja okrajnjoj svrsi puta i o kursu kojega laa treba da se dri a slagali su se svi samou pripremanom prepadu na onu lau to dolazi sa Kapverdiskih ostrva, i koju su svakog trenutka oekivali da ugledaju. Iz svega je izlazilo pabuna ipak nije bila izvedena iskljuivo zsbog plena, nego ju je izazvala lina pakost podoficira protiv kapetana Barnarda. U tome trenutku, reklo bi se, bil

o je dve stranke na lai, stranka podoficira i stranka kuvarova. Podoficirova stranka htela je da otme prvu zgodnu lau koja naie, i na jednom od Antilskih ostrva daje spremi za gusarenj kuvarova stranka, jaa i kojoj je pripadao i Piters, elela jeda se nastavi putovanje u pravcu u kojem je laa prvobitno krenula, to jest premajunom delu Tihog okeana, a tamo ili da lovi kitove, ili da, prema okolnostima, preduzme neto drugo. Pitersova razlaganja on je kroz taj kraj ee putovao mnogo su, igleda, znaila pred pobunjenicima, koji su se nejasno kolebali izmeu raznih planovadobitka i zadovoljstva. On im je iznosio pred oi itav svet novih i zanimljivih stvari, koje bi nali na bezbrojnim ostrvima Junog Pacifika govorio im o apsolutnoj sigurnosti i apsolutnoj slobodi tamo dole, a osobito o divotama klime, o izobiljuivotnih namirnica, i o draima lepih ena.. Jonije bilo nita definitivno reeno, apisivanja melezova uselila su se u vrele mate mornara, i sva verovatnoa da se planprimi nagnula je na Pitersovu stranu.

Posle jednog asa udaljila su se i njih trojica, i toga dana nije vie niko ulazio uprednju kafoinu. Avgust je dakle ostao na miru. Kad je pala no, skinuo je lisice, i ue s nogu, i poeo da se sprema za pokuaj. Naao je u koji bocu, napunio je vodomiz kraga, koji mu je bio doneo Piters, i potrpao u depove hladne krompire na veliku svoju radost, naao je i fenjer sa komaiem svee, koji je mogao uei jer je fosforce imao u depu. Kad je sasvim pala no, provukao se kroz otvor na pregradi, namestivi pre toga ebad u. svojoj koji tako kao da pod njima lei ovek. S one strane je ondproturio ruku i obesio opet onu bluzu o no, a se ne bi video otvor, poto izvaeni kmad daske zasada nije umetao. Naao se dakle tako na meupalubi. Nastavio je onda put kao i jue, izmeu uljanih buradi i palube, do poluvratan

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

19/70

ca za sputanje u upljinu. Kad je tu stigao, zapalio je sveicu i stao da silazi, napredujui teko izmeu gusto nabacanog tovara. Nabrzo ga je poela uznemiravati gustina azduha i nepodnoljiv smrad u njemu. Pod tim okolnostima, tako se u sebi vajkao, teko da sam ja mogao iv izdrati svoje zatoenje za tako dugo vreme. Zvao me je nekolio puta po imenu, ja nisam odgovarao, i to ga je sasvim utvrdilo u verovanju da nisam iv. Kako se laa mnogo tresla i tropotala, tihi ton moga rkanja ili disanja zaista nije ni vredelo oekivati jer se ne bi mogli uti. Otvarao je fenjer, i joga je,kad god bi se dalo, podizao uvis, da bih ja, u sluaju da sam joiv, mogao svetlostopaziti i znati da se blii pomo. Meutim, od mene ni glaska pretpostavka Avgustovada sam mrtav, prelaae postepeno u ubeenje. Ipak, odluio je da e se probiti kroz krmoga sanduka i tako van svake sumnje utvrditi injenicu. Poao je dakle, mada bez nade, daljeNa jednom mestu, odjedared, naao je prolaz sasvim zakren, to je znailo da e tuda ne moe stii do cilja. Avgust oseti u tom trenutku da ga je ophrvalo oseanjemalodunosti bacio se na pod izmeu nabacanih stvari i zaplakao kao dete. Trgao ga je iz tog stanja tresak od razbijene boce, one koju sam ja bio tresnuo o zemlju.Ta beznaajna sluajnost bila je eto srefia sluajnost, kojom se reila moja sudbina. o je vie godina pre no to e to meni postati jasno. Avgust, i zbog stida i zbog aljeja to je bio slab i neodluan, nije mi odmah priznao ono to e mi kasnije, u boljern pravinijem raspoloenju, otkriti. Naavi da nesavladljive prepreke oteavaju ostvarenjegove namere, reio je bio da mene ostavi sudbini, a on da se vrati u prednju kabinu. Meutim, ne treba ga osuditi dokraja pre nego to se uzmu u obzir sve tadanjeteke okolnosti pribliavala se no otsustvo njegovo moglo bi biti, tavie sigurno bi ilo, otkriveno, ako se do zore ne bi vratio u koju svea tek to nije dokapala ufenjeru u tmini bi jedva pogodio put do poluvratanca. Takoe mu se mora dozvoliti

da je imao mnogo stvarnih razloga za verovanje u moju smrt, a u tom sluaju, zaista, nita ne bi znailo za mene bada je i stigao do moga sanduka, a on bi bez ikakvasmisla imao da proe kroz niz opasnosti. Zvao me je po imenu vie puta, svakad bez odgovora. Jedanaest dana i noi proveo sam dole sa ono malo vode u kragu, to mi je onbio doneOj a tedeo vodu sigurno nisam, jer sam upoetku imao sve razloge za nadu na skoranje osloboenje. Vazduh, takoe, njemu, koji je dolazio iz srazmerno iste atmofere u kuici oko krme, morao se initi savreno otrovan, i mnogo neizdfljiviji nego mni jer kad sam ja prvi put siao bio u lau, otvori na krov,u stojali su pre toga otvoreni mesecima. Ako se tome jododadu sve krvave i uasne scene koje je Avgust taman preiveo zatim njegovo hapenje i liavanja svake vrste stalna smrtna opasnost nadglavom, zajedno sa bednim i neprestano jodvosmislenim okolnostima njegove egzistencije, onda se moe razumeti da se u mome prijatelju ukoila bila svaka volja i umna energrja i onda e italac, kao i ja to sam, gledati na njegovo prividno izneverava

nje prijateljstva pre sa oseanjem tuge nego sa oseanjem negodovanja. Avgust je jasno uo da se boca razbila ali nije bio sasvim siguran da um dolazi iz donjeg prostora lae. Sumnja ta dola je bakao potstrek da istraje u naporima. Uspentrao se po tovaru do meupalube i viknuo me po imenu to je jae mogao, ne marei to ga je u tom trtku mogla uti posada. italac se sea da je tom prilikom glas zaista dopro do mene ali je moje uzbuenje toliko bilo uzelo maha nada mnom, da nisam bio kadar da odgovorim. Ubeen, prema tome, da je najgore njegovo strahovanje opravdano, Avgust se spustio dole sa namerom da se to pre vrati na prednji deo lae. U urbi je preturio nekoliko manjih sanduka, i taj je um, kao to je poznato, doao do mojih uiju. Avgust jeve dobro bio izmakao na svom putu natrag, kad se desilo da je meni pao no. Taj um Avgusta ponovozaustavi. Okrenuo je natrag i popevi se jojedared na sloenu robu, viknuo me po imenu, isto tako jasno kao i maloas, oeknuvi opet prethodno da nastupi jean trenutak s

ianosti. Toga puta sam ja imad toliko glasa da odgovorim. Presrean to se uverio dasam joiv, reio je Avgust da e izdrati ma koju tekou i opasnost, samo da doe doplevi se to je bre mogao iz labirinta od kra, u koji se bio zaglavio, naiao je najna neki bolji prolaz, i, na kraju krajeva, dospeo, naravno, sasvim iznemogao, do moga sanduka.VITu, kraj sanduka dok smo stajali, Avgust mi je saoptio najvanije momente svojih doivljaja a tek kasnije dodao je i pojedinosti. On je strahovao da e se opaziti da ga nema, a mene je opet dohvatilo krajnje nestrpljenje da se oprostim svog uasnogzatvora. Reili smo, dakle, da ne asimo da odmah krenemo do mesta gde u ja ekati dok

7/13/2019 Edgar Allan Poe - Avanture Gordona Pima

20/70

on ne izvri izvianje. Pitanje je jobilo ta da se uini pa da Tigar ne ostane u sanu sa ime se ni Avgust ni ja ne bismo mogli pomiriti. Zasada je pseto bilo sasvimmirno prislanjali smo ui sasvim blizu sanduka i ni dah mu se nije uo iznutra. Ja sam bio ubeen da je pseto mrtvo, i odluio sam da otvorim vrata. Nali smo ga gde lei,isprueno, joivo, ali u dubokom zanosu. Vremena za gubljenje, dakako, nismo imali aja se opet, nisam mogao odluiti da napustim ivotinju, koja mi je dvaput ivot spasla, pre nekog pokuaja da pseto spasem. Vukli smo dakle Tigra za sobom kako smo mogli, po cenu najveih tekoa i zamaranja to e rei da je Avgust bio onaj koji je sa tsetom na rukama savlaivao prepreke, pentrao se po preprekama na prolazu jer ja, slab kako sam bio, ne bih to nikako mogao izdrati. Najzad smo stigli do rupe, i onda se Avgust provukao, a pseto smo za njim progurali. U kabini je sve naeno u redu, i mi ne propustimo da zahvalimo Bogu za spas od neposredne opasnosti. Dokonali smo, za poetak, da u ja ostati4 Avsmture Gorona Pima 49blizu rupe, kroz koju mi drug moe doavati deo od svoje hrane, i gde km u mogunostida doem do koliko toliko sveeg vazduha.Da bih bolje objasnio neka mesta ovog izvetaja, ona gde je bilo rei o rasporedu tovara u lai, i koja bi se mesta mogla uiniti nejasna itaocima koji su videli propisno utovarivanje robe, mo ram zabeleiti da je kapetan Barnard tu svoju veoma vanu dunost na brodu bio uzeo olako i izvrio do sramote nemarno nije se pokazao ni onoliko brian ni onoliko iskusan mornar koliko je u smislu vrlo osetljive prirode svojedunosti trebalo da je bio. Utovar robe u lau ne sme se vriti kojekako nebrojeni nesreni sluajevi, ve i u opsegu moga linog iskustva, bivali su posledice nemara ili nznanja u tom poslu. Obalski brodovi, koji esto u velikoj urbi utovaruju ili istova

ruju, stradaju mnogo puta bazbog toga nedostatka panje ili znanja oko utovara. Glavno je da se ni tovar ni pretega u dnu lae, ni pri najjaem ljuljanju ne pokreu sasvoga mesta. U veini sluajeva slaganje robe biva pomou ekrka, i ako se, naprimer, tvari duvan ili brano, ekrk tako sabija robu, da su pri istovaru sanduii i burii sam stinjeni, i treba im vremena dok se opet vrate u svoj oblik. Sabija se roba dabi se dobilo vie mesta