Edukacija Učesnika u Saobraćaju

8/12/2019 Edukacija Uesnika u Saobraaju

1/12

UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVUSAOBRAAJNI FAKULTET DOBOJ

SEMINARSKI RAD

Predmet: Saobraajna psihologija

Tema: Edukacija uesnika u saobraaju

Mentori: Student:

Prof dr Aleksandar Mili, doc Sead ami

!oran "ojko#i, dipl$psiholog %&'(&&


2/12

Sadr)aj

*#od$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$+

Edukacija uesnika u saobraaju$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$

$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$ $$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$

Metodolo-ka organi.acija istra)i#anja$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$

$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$/

Predmet istra)i#anja$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$/

*.ronici nastanka saobraajnih ne.goda i 0i1 $$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$/

"la#ni u.roci saobraajne ne.gode $$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$2

3ilje#i istra)i#anja$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$4

Stanje tehnike ispra#nosti motornih #o.ila u 0osni i 1ercego#ini$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$4

e.ultati sigurnosti drumskog saobraaja u 0osni i 1ercego#ini$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$&5

!akljuak$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$&%

67oboj, %5&

%


3/12

Uvod

Saobraajni prekr-aji su sluajni doga8aji koji naje-e nastaju kao posledica nepo-to#anja

saobraajnih propisa uesnika u saobraaju i predsta#ljaju o.biljan problem u sistemu

be.bjednosti saobraaja$

Me8u uesnicima u saobraaju naje-i prekr-ioci su #o.ai motornih #o.ila ra.liitih profila$

9jiho#o pona-anje ; i.u.etan dru-t#eno opasan, a nauno kompleksan problem .a ije

rje-a#anje edan od funkcionalnih cilje#a sistemskog ka)nja#anja #o.aa u saobraaju je da se #o.ai, ?E9E STA==ABunapre8enja pona-anja #o.aa i determinisanje metoda

saobraajnog obra.o#anja i re#aspitanja ka)njenih #o.aa$>edan broj #o.aa esto pra#i

prekr-aje u saobraaju$

*.roci prekr-aja sigurno su ra.liiti$ 7etaljne anali.e saobraajnih prekr-aja mogu korisno

poslu)iti .a selekciju #o.aa kojima je potrebno

dopunsko saobraajno obra.o#anje, kao i .a predu.imanje drugih mjera u saobraaju$Prije

spro#o8enja programa .a promjenu sta#o#a #o.aa neophodno je anali.irati prekr-aje koje

pra#e #o.ai, ali i u.roke .bog kojih #o.ai pra#e prekr-aje$ 9akon toga, cilj je struno

i.d#ojiti grupe #o.aa koji uest#uju u saobraaju sa ra.liitim uspijehom, odnosno sara.liitim brojem uinjenih prekr-aja$ 9a i.d#ojene grupe #o.aa potrebno je djelo#ati

ra.liitim i odgo#arajuim akcijama u cilju promjene sta#o#a #o.aa$

67oboj, %5&

+


4/12

Edukacija uesnika u saobraaju

Edukati#ne mjere se #e dugo smatraju sredst#ima u. pomo koji djeca ue kako da budu

be.bjednija u saobraaju$ !naajna sredst#a su bila pos#ei#ana i.radi, ra.#oju i

reali.acijiedukati#nih programa$ 9a)alost, danas postoji -iroko rasprostranjeno mi-ljenje da

tak#a edukacija ne posti)e re.ultate koji su od nje oeki#ani i da postoje ogranienja u tome -ta

se s njom mo)e postii$

#aka# sta# bi mogao obe.#rijediti .naaj edukacije i prebaciti pa)nju prema in)enjerskim i

gra8e#insko C tehnikim mjerama$ To bi predsta#ljalo #eliku gre-ku jer se istra)i#anjem

psihofi.ikih i socijalnih karakteristika djece i maloljetnika i njiho#og pona-anja u saobraaju,

kao i proua#anjem istra)i#akih rado#a ra.#ojne psihologije, uoilo da su u tradiocionalnom

pristupu saobraajne edukacije djece injene odre8ene gre-ke$

"re-ke pa i .ablude u saobraajnoj edukaciji djece uslo#ili su da se .naajna sredst#a tro-e na

programe koji ne pola.e od potreba djece pa samim tim i ne mogu ni dati adek#atne re.ultat

7omimantni faktor u be.bjednosti saobraaja je o#jek, s#ih psihosocijalnih statusa, a posebno

djeca koja su naje-e ugro)ena ili su pak uestalije )rt#e u saobraaju$ !bog toga je primarna

potreba adek#atna i blago#remena edukacija djece C najmla8ih uesnika u saobraaju$ Postoje

grekeu #e.i sa cilje#ima saobraa!e e"#ka$%e$

Pr#i problem koji se ja#lja kod edukacionih programa kod nas i u s#ijetu, predsta#lja

posta#ljanje cilje#a$ 9erealno je oeki#ati uspjeh bilo kojeg edukacionog programa ukoliko on

nije .asno#an na istim i eksplicitno formulisanim C operati#nim Dkonkretnim cilje#ima$

!bog nepreci.nosti i uop-tenosti cilje#a edukacije, esto se dola.ilo do pris#ajanja

re.ultata be.bjednosti saobraaja od strane kreatora tak#ih programa$ Smanjenja u broju

ne.goda kao i broj stradale djece neopra#dano su pripisi#ani pomenutim programima$

Pa)lji#om anali.om ut#r8eno je da smanjenje broja ne.goda djece nije uslo#ljeno samo

k#alitetnom saobraajnom edukacijom i pra#ilnim pona-anjem djece u saobraaju, #e i .bog

.naajnog smanjenja i.lo)enosti djece saobraaju u emu su posebnu ulogu imali roditelji$ n

su sh#atili kolikom ri.iku su djeca i.lo)ena u saobraaju, pa su manje prepu-tali djecu ri.icima,tj$ smanjili su njiho#o i.laganje ri.inim saobraajnim situacijama$ Tako se smanjio i broj

stradale djece$ sim toga, roditelji su poeli #i-e raditi sa djecom C obe.bje8i#ati ih, poua#ati

i ra.#ijati osjeaj ugro)enosti i opre.nosti C ra.#ijati sh#atanja, sta#o#e i saobraajnu kulturu$

7osada-nji Dtradicionalni programi kod nas a i u s#ijetu, posta#ljali su samo najop-tiji

cilj, kao -to je, smanjenje ne.goda$ Taka# cilj dobro .#ui, ali je pre#i-e uop-ten da bi dobio

ulogu operati#nog edukacionog cilja$ sim toga, na-iroko prih#aen i potenciran drugi

uop-teni cilj saobraajne edukacije je podra.umje#ao i.bjega#anje opasne situacije i be.bjedno

pona-anje djece$ Tak#i cilje#i su djelimino ra.umni i .a odrasle, ali ne i .a djecu$ Taka# cilj

ne poma)e mnogo kreatorima edukacionog paketa niti uspje-noj saobraajnoj edukaciji .bog

toga -to se ne .na -ta podra.umje#a be.bjedno pona-anje, posebno kod djece$

Metodoloka organizacija istraivanja

67oboj, %5&


5/12

0e.bednost saobraaja koristi #rlo ra.no#rsne naune metode koje su s#ojst#ene prirodnim,

tehnikim i dru-t#enim naukama$ Fpak, mogu se i.d#ojiti neke metode koje su naje-e ili su

najG.naajnije u be.bednosti saobraaja$ Tu su metod apstrakcije, metod anali.e, meGtod

sinte.e, indukti#ni i dedukti#ni metod,metod eksperimenta i metod posmatranja&Metod Dgrkimethodos ili lat$ methodusC put i nain istra)i#anja je postupak kojim se postiHe unapred

posta#ljen cilj$

Metod je smi-ljeno i plansko postupanje radi posti.anja nekog cilja$ 9auni metod se mo)e

definisati kao s#euG kupnost nauInih i tehnikih postupaka kojima se stiIu ili sistemati.uju

no#a .nanja o nekom predmetu istra)i#anja$* u)em smislu to je misaoni ili praktini postupak

koji omoguuje da se doJedo .nanja o predmetu istra)i#anja$

Predmet nauke se potpuno i.d#aja tek njenim metodom, tj$ nainom na koji ona predmet

sa.naje$Mogu se ra.liko#ati op-te i posebne naune metode$ p-te naune metode isto#etne su

u s#im naukama$9a primer, op-te logike metode su: anali.a, sinte.a, apstrakcija,

generali.acija, indukcija, dedukcija, itd$ 9aje-i posebni nauni metodi u be.bednosti

saobraaja su: statistiki metod, metod eksGperimenta, metod posmatranja, metod anketa i

inter#jua, metod pore8enja DkomGparacije i metod analogije$S#aki metod koji se koristi u

be.bednosti saobraaja ima s#oje prednosti i nedostatke$

Samo dobrom kombinacijom metoda dola.e do i.ra)aja prednosti i nedostaci s#akog od

metoda$ Tako se po#eKa#a pou.danost ukupnih re.ultata istraHi#anja$ Pri tome se paralelno

koriste kako op-te, tako i posebne naune metode$ Lombino#ana primena odgo#arajuKih

naunih metoda treba da garantuje to jednosta#nije Doptimalno posti.anje cilja istraHi#anja,

pra#ilno poGsta#ljanje i testiranje naunih hipote.a i siguran put do spo.naje$

Metodologija Dgrki methodos C put, logia C nauka, .nanje je deo logike koji se ba#i

proua#anjem naunih metoda$ Metodologija defini-e i opisuje metoGde spo.naje, i.ua#a

njiho#u .asno#anost, efikasnost, prednosti i nedostatke, #rednosti i oblasti primene$

Metodologija treba da pomogne u i.boru metoda istra)i#anja$ F.borom optimalnog metodaistraHi#anja olak-a#a se istraHi#anje$

7osledna primena op-tih i posebnih naunih metoda omogua#a i olak-a#a nam da koristimo

tu8e re.ultate, ali i drugima dakoriste re.ultate na-ih istraHi#anja$ Metodologija bi trebalo da

garantuje pou.danost i.la.nih re.ultata itd$ 9ekad se do istih re.ultata moglo doi i drukije,

nesistematskim radom, be. primene metodologije i metoda$ Me8utim, to ne bi bilo pou.dano,

moglo bi biti sluajno i ne bi imalo naunu teHinu$ Loristiti o#ako dobijene re.ultate u daljem

radu, bilo bi #eoma opasno u naunom smislu$ !ato su #a)ni metod i metodologija$

Predmet istraivanja

Uzronici nastanka saobraajnih nezgoda i BiH

d poetka organi.o#anog saobraaja pa do %552$ godine u saobraajnim ne.godama poginulo

je oko 5 miliona ljudi, a u toku %552$ godine saobraajne ne.gode su bile deseti u.rok

umiranja ljudi u s#ijetu$ Prema podacima N1GS#jetske .dra#st#ene organi.acije, u %552$

67oboj, %5&

/


6/12

godini poginulo je u saobraajnim ne.godama &,&4 miliona ljudi u s#ijetu, od toga '24$555

mu-karaca i +%+$555 )ena$

!natno je #ei broj o.lije8enih u s#ijetu u saobraajnim ne.godama, a posebno treba istaknuti

injenicu da kod #elikog broja o.lije8enih osoba ostaju trajne posljedice po .dra#lje$ Tako8er,

prema podacima S#jetske .dra#st#ene organi.acije, u saobraajnim ne.godama u no#ije

#rijeme s#ake godine pogine #i-e od &,/ miliona osoba, a oko &/ miliona bude o.lije8eno$

* pojedinim .emljama broj poginulih u saobraajnim ne.godama ini O s#ih umrlih,odnosno ak /5 O umrlih i. populacione grupe &/G% godine starosti$ Prema i.#je-taju

S#jetske .dra#st#ene organi.acije pod na.i#om BS#jetski i.#je-taj o pre#enciji po#reda u

drumskom saobraaju i. %55/$ godine, pred#i8alo se da e godi-nji tro-ko#i .a saobraajne

ne.gode srednjoe#ropskih i istonoe#ropskih .emalja u ekonomskoj tran.iciji i.nositi oko &,/

O oeki#anog bruto nacionalnog proi.#oda, a u .apadnoe#ropskim, #isokomotori.o#anim

.emljama oko % O 097Ga$

9a cestama u 0osni i 1ercego#ini u %552$ godini, dogodile su se +/$+ saobraajne ne.gode$

* tim ne.godama je poginulo je & osoba, dok je o.lije8enih bilo 4$4/2 osoba$ Lao i u #eini

.emalja, u 0osni i 1ercego#ini mla8a i starija populacija je i.lo)ena #isokom ri.iku usaobraaju$ * toku d#ije godine, %55$ i %55/$, prosjeno oko & O smrtnih sluaje#a i %Q O

po#rije8enih u 0osni i 1ercego#ini u saobraaju, bilo je starostiispod % godine$ * toku %55/$,

do 5 O po#rije8enih bile su mlade osobe$ Statistika o saobraajnim ne.godama na cestama u

0osni i 1ercego#ini je u procesu ra.#oja i trenutno su dostupni samo osno#ni

poka.ateljO'%s #(roka saobraa!e !e(go"e

ed$br$ Polazne osnove strategije sigurnosti drumskog saobraaja 2008.-2013. uee %

)o(%$%a pis u.roka saobraajne ne.gode ue-a*& 9eprilagoena br.ina #o.ila +/+& 9epo-ti#anje pr#enst#a prola.a &&,& 9epropisno preticanje i obila)enje Q-& Alkoholisanost uesnika u saobraaju 2.& dstojanje i.meu #o.ila +/& "re-ke pje-aka +0& 9epropisno mimoila)enje &1& Tehnika neispra#nost &2& 9epropisno skretanje 5$/*3& "re-ke biciklista 5$/**& Slijetanje sa ceste 5$+*+& stali u.roci D#o)nja una.ad, nepr$ prije#o. osoba, prijela. preko )elj$ pruge i +&$Q

sl$

Glavni uzroci saobraajne nezgode

Pre.ento#ani u.ronici saobra ajnih ne.goda u tabeli & se naje-e i. godine u godinupona#ljaju be. dublje anali.e njiho#e #jerodostojnosti$ 9aprijed na#edenim u.ronicimasaobraajnih ne.goda, prema policijskim i.#je-tajima, pogoduje i .akonska regulati#a koja sas#ojim elementima nije u mogunosti da defini-e s#e propuste koji su u.roko#ali saobraajnune.godu, te pojedine propuste policija pojednosta#ljenjem s#odi u .akonske norme radi

podu.imanja adek#atnih sankcija$ To podra.umije#a, da se o#ak#im nainom anali.e

67oboj, %5&

2


7/12


8/12

+33,& %$2/ +$+Q' Q/, %5' %&' %5' ,' %4$2'+33-& %+$/% +$,%+ Q2, %54 %+, %&5 /5 %'$+%+33.& %/$Q +$,&' Q2% %&& %%4 %&4 /+ +5$+22+33/& %$Q% +$,'5 /4, %,/ %+% &'& ,+ %4$%Q!P"# 98.052 13.699 2.874 873 913 818 194 117.423

Tabe6a -: Struktura #o.ila u saobraajnim ne.godama u 0i1F. tabele / #idlji#o je da naj#eu frek#enciju strukture #o.ila koja su uest#o#ala u saobraajnim ne.godama na podru ju 0i1 u periodu %55+$C%552$ godina imaju putnika #o.ila sa

brojem od 4'$5/% i teretna #o.ila &+$244, autobus %$'Q, a .atim bicikl 4&+, motocik 'Q+,

traktor, '&' i .aprega &4$

A!a6%(a #(roa s8r# a!a6%(a>aR&b *.rok nastanka saobraajne ne.gode O ue-a*& Prela.ak na suprotnu traku Dpreticanje i obila)enje, nepa)nja %&,/+

%$ 9epodu.imanjem adek#atne radnje #o.aa Dinten.i#nog usporenja, bje)anja &%,'+udesno ili ulije#o i dr$

,& "re-ke pje-aka Dri.ini prela.ak, prela.ak mimo pje-akog prijela.a, kretanje &&,%/7esnom i#icom ceste, pretra#anje, neopre.nost

$ 9eadek#atne reakcije #o.aa Dkasno reago#anje na usporenje, naglo &5,2 podu.imanjeusporenja, nepodu.imanjem i.micanja, nagli mane#ar #olanom

.& Alkohol kod #o.aa D.akasnjelo reago#anje na opasnost ',Q'/& 0r.ina D#elika, neprilagoena, nesigurnosna, neadek#atna ','0& 9eopre.nost i nebudnost #o.aa Dprolaskom pored kolone pje-aka, kretanjem Q,/4

1&pored .austa#ljenih #o.ila, malo odstojanje, kasno reago#anje na opasnost9eadek#atno skretanje, ukljui#anje i iskljui#anje i. saobraaja #o.aa /,+%

2& "re-ke bicikliste Di.nenadnim prelaskom ceste ili i.nenadnim skretanjem %,4/*3& Tehnika neispra#nost #o.ila &,4Q**& BSjeenje kri#ine od strane #o.aa &,4Q*+& Parkiranje Dnepra#ilno parkiranje, ukljui#anje sa parkingGprostora &,'Q*,& Alkohol kod pje-aka &,'Q

*-& Lolo#o. Do-teenja, .aleenost i dr$ &,/'*.& "re-ke motocikliste &,&'*/& F.ra.ito nepo#oljni #remenski u#jeti 5,Q4

Tabe6a .: *.roci saobraajnih ne.goda u 0osni i 1ercego#ini Dte-ke saobraajne ne.gode

Prema pro#edenoj anali.i saobraajnih ne.goda sa te)im posljedicama% , naj#ee procentualno

ue-e kao u.rok dogaanja saobraajnih ne.goda odnosi se na radnje koje podra.umije#ajupreticanje, obila)enje, odnosno radnje koje podra.umije#aju prela.ak na saobraajnu trakunamijenjenu .a kretanje #o.ila i. suprotnog smjera$ Takoer, kod anali.iranih saobraajnihne.goda koje su imale smrtnu posljedicu, .natan broj saobraajnih ne.goda dogodio se .bog

propusta pje-aka$ 9eophodno je napomenuti da u strukturi saobraajnih ne.goda sa te-kimposljedicama naj#i-e su .astupljeni sudari i.meu #o.ila, a na drugom mjestu su sudariDkontakt #o.ila i pje-aka$ Fsto tako, interesantan podatak i. pro#edenog istra)i#anja poka.ao

se da je u.ronik saobraajne ne.gode sa te)im posljedicama tek na petom mjestu alkohol, a

'


9/12

na -estom br.ina kretanja #o.ila$ Fsto tako, potrebno je imati u #idu da je oko 4/ O s#ih cesta u

0osni i 1ercego#ini sa d#ije saobraajne trake i da isto podra.umije#a esto i.#oenje radnjipreticanja i obila)enja, -to pogoduje nastanku opasnih situacija na cesti$ *e-e tehnikeneispra#nosti #o.ila i stanja ceste poka.alo se #eoma malo, oko &,4Q O, odnosno &,&' O$ #aj

podatak treba u.imati sa re.er#om, jer u mnogim anali.iranim saobraajnim ne.godama napodruju 0osne i 1ercego#ine nije adek#atno ispitana tehnika ispra#nost #o.ila, odnosnostanje ceste i njene okoline$ Stanje sigurnosti u saobraaju na podruju 0osne i 1ercego#ine semo)e smatrati ne.ado#olja#ajue, s tim da je potrebno napomenuti da se #eoma malo ula)e u

akti#nosti i projekte i. oblasti sigurnosti saobraaja$ * poslijeratnom ra.#oju 0osne i1ercego#ine do sada nije reali.o#an niti jedan o.biljan projekt koji bi se odnosio na po#eanjestepena sigurnosti u saobraaju, -to je bila odlika i prijeratnog ra.#oja 0osne i 1ercego#ine$ F.tak#og odnosa prema o#om problemu imamo brojnost i -arolikost u.roka nastanka

saobraajnih ne.goda$

Ciljevi istraivanja

p-ti cilj be.bednosti saobraaja je smanji#anje s#ih -tetnih efekata u. neometano od#ijanje

saobraaja$ Ako se su.i predmet be.bednosti saobraaja, onda se i cilj mo)e su.iti na

smanji#anje broja i s#eukupnih posledica saobraajnih ne.goda$ MeJutim, o#o se postiHe nad#a naina: smanji#anjem broja saobraajnih ne.goda i smanji#anjem posledica saobraajnih

ne.goda koje su se #e dogodile$ * tom smisluse ra.likuju cilje#i akti#nei cilje#i pasi#ne

be.bednosti saobraaja$

Akti#na be.bednost saobraaja ima op-ti cilj da sprea#a saobraajne ne.gode, odnosno da

smanjuje #ero#atnou D-ansu nastanka saobraajne ne.gode$

Smanji#anjem -ansi nastanka s#ake ne.gode pojedinano, doprinosi se i smanji#anju broja

saobraajnih ne.goda$ 9a primer, dobrom obukom uesnika u saobraaju Dposebno #o.aa i

pe-aka, dobrim odr)a#anjem #o.ila i puta mo)e se smanjiti -ansa da se neka ne.goda dogodi$

Tako se smanjuje broj saobraajnih ne.goda$

Pasi#na be.bednost saobraaja ima op-ti cilj smanji#anje posledica saobraajnih ne.goda kojesu se dogodile$ 9a primer, k#alitetna obuka ljudi u uka.i#anju pr#e pomoi, konstrukcija i

upotreba sistema .a-titena #o.ilu Dsigurnosni pojase#i, #a.du-ni jastuci, nasloni .a gla#u itd$,

koncept samoobja-nja#ajuih Dobele)ja puta defini-u i obja-nja#aju oeki#anja u

projekto#anju, odr)a#anju i eksploataciGji pute#a, i opra-tajuih pute#a Dsa blagim kosinama

nasipa, sa niskim rastinjem oko puta, sa posebnim trakama .a prih#at #o.ila koja sila.e sa puta

itd$ smanjuju se posledice saobraajnih ne.goda koje su se dogodile$ Trebalo bi uoiti da

cilje#i akti#ne be.bednosti saobraaja su prisutni dok se ne.goda ne desi, a pasi#na be.bednost

saobraaja dola.i do i.ra)aja tek kada se ne.gode desi$ Me8utim, u#ek se moraju imati u #idu

oba aspekta be.be 9a histogramu / je pre.ento#ana procentualna anali.a po broju uoenih

neispra#nosti u odnosu na ukupan broj pregledanih #o.ila$

tanje te!nike is"ravnosti motorni! vozila u #osni i $ercegovini

Tehnika ispra#nost motornih #o.ila je skup tehnikih poslo#a, radnji i kontrolnih pregledakoje treba i.#r-a#ati na s#im motornim #o.ilima da bi se .adr)ali u tehniki ispra#nom stanju$!bog toga je redo#no ut#ri#anje tehnike ispra#nosti motornih #o.ila #a)no s aspektasigurnosti u saobraaju, jer se time posti)e #ea sigurnost s#ih uesnika u saobra aju,smanjuje broj poginulih i po#rijeenih osoba, a time i ukupan i.nos materijalne -tete$ 9ahistogramu + prika.ana je struktura i ukupan broj registro#anih motornih #o.ila na podru ju

0i1$67oboj, %5&

4


10/12

'55555 $31800

%1$33&

255555

55555

%55555%3'%0

(23'3'1&(

%112

52006

Putniki automobili 617335

Autobusi 4239

Teretna voila 63960

!una" #rikl$una i s#e%i$alna voila 39154

&oto%ikli 6112

'ku#no 731(00

Tabe6a /: 0roj registro#anih motornih #o.ila na podruju 0i1Procjenjuje se da prosjena starost putnikih automobila i.nosi &+ godina, dok je starostautobusa i teretnih #o.ila oko &2 godina, -to direktno utie na sigurnost od#ijanja saobraaja$e.ultati ispiti#anja tehnike ispra#nosti motornih #o.ila koja su pro#oena u

proteklomperiodu poka.ali su da je od ukupno 225 motornih #o.ila ustano#ljena neispra#nostna ++ motorna #o.ila, odnosno na oko /& O, dok je ispra#nih bilo +%2 motornih #o.ila, tj$

oko4 O/$

*pra#ljaki mehani.am

Loni mehani.am

&&O &+O El$ ureaji i signali.acija

&+O&/O

9eispra#nost pneumatika

Motor i pratei ureaji

'Oprema #o.ila

'O=i.uelni nedostaci

+%O

Tabela Q: Fspra#nost #o.ila koja uest#uju u saobraaju

%ezultati sigurnosti drumskog saobraaja u #osni i $ercegovini

Lod pre.entacije apsolutne #rijednosti poka.atelja saobraajnih ne.goda nije mogu eporediti i sagledati meusobnu po#e.anost #i-e uticajnih parametara$ !ato se koriste relati#nipoka.atelji, pomou kojih ocjenjujemo sigurnost saobraaja i uporeujemo ra.na podruja$

elati#ni poka.atelji sigurnosti drumskog saobraaja su definisani kro.: stepen ugro)enostistano#ni-t#a u saobraajnim ne.godama i stepen te)ine saobraajnih ne.goda$ Premastatistikim podacima u 0osni i 1ercego#ini, u toku %552$ godine na podruju 0osne i1ercego#ine su registro#ane +/$+ saobraajne ne.gode$ Sa poginulim osobama dogodile su

&5


11/12


12/12

&akljuak

Strategije sigurnosti drumskog saobraaja trebaju da pot#rde dr)a#no opredjeljenje 0osne i

1ercego#ine kao i entiteta u 0osni i 1ercego#ini da predu.me s#e neophodne akti#nosti

kako bi 0osna i 1ercego#ina .ado#oljila u#jete .a njenu integraciju u e#ropske akcione

programe sigurnosti u saobraaju$

Pola.ne osno#e strategije sigurnosti drumskog saobraaja .a period %55'$G%5&+$ godina

tretira sistem sigurnosti koji 0osna i 1ercego#ina, odnosno entiteti )ele da ost#are, koristei

elemente postojeeg sistema i us#ajajui no#e elemente$ Fmajui o#aj pristup u #idu,

strategija treba da osigura politikoGpra#nu osno#u .a su-tinsku reformu sektora sigurnosti

drumskog saobraaja, kao i .a normati#no prilago8a#anje i daljni ra.#oj sistema sigurnosti

drumskog saobraaja$

&%

Documents

Edukacija Učesnika u Saobraćaju