EFEKAT STAKLENE BATEStevo Proroi

EFEKAT STAKLENE BATE JE PRIRODAN EFEKAT I BEZ NJEGA NE BI BILO IVOTA NA ZEMLJI!

Bez gasova staklene bate, toplotna energija apsorbovana i odbijena od Zemljine povrine lako bi se vratila nazad u svemir, pa bi prosena temperatura na Zemljinoj povrini bila oko -19C, za razliku od sadanjih 15C.

Da bi bilo mogue ceniti znaaj gasova staklene bate u procesima stvaranja klime koja omoguava opstanak velikog broja ivih bia, interesantno je uporediti Zemlju sa Marsom i Venerom. Mars ima tanku atmosferu koja sadri niske koncentracije gasova koji bi mogli zadravati toplotu unutar nje. Usled toga, Mars ima slab efekat staklene bate to ima za posledicu veinom smrznutu povrinu koja ne pokazuje tragove ivota. Kao suprotnost, Venera ima atmosferu koja sadri visoku koncentraciju ugljen-dioksida. Ovaj gas spreava toplotu koja dolazi od povrine planete da napusti atmosferu, pa je prosena temperatura povrine Venere oko 462C, to je previe za opstanak bilo kog poznatog oblika ivota.

Zemljina atmosfera je sloj gasova koji okruuju planetu Zemlju i koju zadrava Zemljina gravitacija. Sadri oko etiri petine azota i jednu petinu kiseonika, dok su koliine ostalih gasova neznatne ili u tragovima. Atmosfera titi ivot na Zemlji apsorbirajui ultraljubiasto sunevo zraenje i smanjujui temperaturne ekstreme izmeu dana i noi.Atmosfera je slina staklu, uglavnom proputa Sunevo zraenje, ali je slabo propusna za zraenje Zemljine povrine, pa deo energije koji ue u sistem Zemlje, kao i u stakleniku, ostaje u njemu i pretvara se u toplotnu energiju, zagrevajui Zemljinu povrinu i nie slojeve atmosfere. Ova prirodna pojava greje Zemljinu povrinu, to traje ve etiri milijarde godina.

Direktno ili indirektno, sva energija koju koristimo potice od Sunca, ak i fosilna goriva koja danas koristimo predstavljaju davno uskladitenu Sunevu energiju u biljkama (ugalj) i ivotinjama (nafta).za 8 minuta i 19 sekundi kasnije, mali deli Sunevog zraenja (tek 0.000000045 %) stigne do Zemlje - gdje ga mi onda prepotentno nazovemo ukupno Sunevo zraenje (TSI, Total Solar Irradiance). Od tog ukupnog Sunevog zraenja Zemlja apsorbuje oko 70 % (23 % u atmosferi a 47 % na povrini) a 30 % reflektuje nazad u svemir (od atmosfere, oblaka, mora i kopna).

Sunevi zraci vidljivog i ultraljubiastog dela spektra prodiru kroz atmosferu i greju povrinu Zemlje. Tlo potom emituje infracrveno zraenje koje ostaje apsorbovano u atmosferi, pritom tlo ostaje zagrejano.

Gasovi staklene bate:vodena para (H2O), ozon (O3) ugljendioksid (CO2)metan (CH4), azot(I)oksid (N2O)Jedinjenja fluora sintetiki gasovi: CFCHFCPFC SF6

KOJI GAS JE NAJODGOVORNIJI ZA EFEKAT STAKLENE BATE?Efekat gasa zavisi o njegovom ivotnom veku u atmosferi, tj. o vremenu potrebnom da se gas ukloni iz atmosfere i predje u neki drugi oblik (npr. CO2 fotosintezom u biomasu i O2) i naravno o koliini gasa u atmosferi.

to je atmosfera gua efekat staklene bate je vei i temperatura e sve vie i vie rasti TEORIJA GLOBALNOG ZAGREVANJA. O tome koliko e ona rasti postoje razliite predikcije po nekima 1 3C, dok druge govore o porastu od 1,5 5,8C do 2100-te godine.

Vodena para (H2O)Najobilniji i najvaniji gas u atmosferi je vodena para. Kad bi se uklonili svi ostali gasovi sama vodena para apsorbovala bi 60 % Zemljinog zraenja. Sadraj vodene pare u atmosferi jako varira kree se od preko 100 % u izrazito vlanim (tropskim kinim umama) do skoro 0 % u izrazito suvim predelima (pustinjama dve najvee svetske pustinje su vrua Sahara i hladni Antartik). ivotni vek molekule vode u atmosferi iznosi tek jednu nedelju. topliji zrak moe primiti puno vie vodene pare od hladnog, oblaci rashlauju Zemlju (vie se Sunevog zraenja s oblaka reflektuje u svemir nego to se Zemljinog zraenja reflektuje nazad na povrinu). Ljudske aktivnosti ne dodaju znaajnije koliine vodene pare u atmosferu te se ona ne smatra za antropogeni gas staklene bate.

Ugljen dioksid (CO2) prirodni je deo atmosfere, koji u koncentracijama u kojima je prisutan u atmosferi ne deluje tetno na zdravlje - i bez kojeg ne bi bio mogu ivot na Zemlji. ak to vie, obogaivanje atmosfere CO2 kod povrtnih kultura u staklenicima uobiajena praksa koja doprinosi veom kvalitetom i kvantitetom proizvedenog povra. Poveanjem koncentracije CO2 iznad 1000 ppm dobijaju se do 40 % vii prinosi. Nemojte zaboraviti ni injenicu da se staklenici zagrevaju kako bi se postigla optimalna temperatura za rast biljaka. Zato je onda poveanje koncentracije CO2 u atmosferi tetno?

Koncentracija CO2u atmosferi (opservatorij Mauna Loa - Havaji) usporeena s promenom prosene godinje temperature u SAD (NOAA, 2011.)

zemlje s najviom emisijom CO2iz svih izvora spaljivanja fosilnih goriva. 1Tg (teragram) iznosi 11012g ili 1milijon tona

Metan nastaje u mnogim prirodnim procesima, a poznat je i kao prirodni gas. Raspadanjem mnogih supstanci koje sadre ugljenik, a u sredini bez prisustva kiseonika, kao to su otpadi, oslobaa se ovaj gas. ivotinje koje preivaju hranu kao to su goveda i ovce oslobaaju metan u vazduh kao proizvod u procesu varenja hrane. Mikroorganizmi koji ive u vlanom zemljitu, kao to su pirinana polja, proizvode metan kada razlau organsku materiju. Metan se takoe oslobaa u rudnicima uglja i prilikom proizvodnje i transporta drugih fosilnih goriva. CH4 : CO2 = 1 : 20 Metan

Ovaj gas se oslobaa prilikom sagorevanja fosilnih goriva i u automobilskim izduvnim gasovima. Takoe, mnogi zemljoradnici koriste ubriva na bazi azota da bi biljkama obezbedili hranljive sastojke. Kada ova ubriva dospeju u zemljite, ona emituju azot-suboksid u vazduh. Pored toga, ovaj gas se oslobaa i oranjem zemljita iz korena biljaka.Od 1750. godine, koncentracija ovog oksida porasla je za 17% u atmosferi. Iako je ovaj porast manji od porasta koncentracije drugih gasova staklene bate, jedan molekul ovog gasa zadrava oko 300 puta vie toplote od ugljen-dioksida i moe ostati u atmosferi i do sto godina.

Azot-oksid

Neki od najopasnijih gasova staklene bate produkovani su samo od strane oveka. Jedinjenja fluora koriste se u mnogim proizvodnim procesima. Jedan molekul svakog ovakvog jedinjenja nekoliko je hiljada puta opasniji od jednog molekula ugljen-dioksida.Jedinjenja Fluora

Glavni krivac za stalni rast koliine CO2 u atmosferi je sagorevanje fosilnih goriva (u energetici, prevozu, proizvodnji cementa i sl.). Specifina emisija pojedinih proizvoda sagorevanja dosta zavisi od vrste goriva.

Aerosoli, estice koje lebde u atmosferi, apsorbuju, rasejavaju i reflektuju zraenje nazad u svemir. Oblaci, estice praine noene vetrom i estice dima iz vulkanskih erupcija su primeri prirodnih aerosola. Ljudska aktivnost, ukljuujui sagorevanje fosilnih goriva, dodatno doprinosi nagomilavanju aerosola u atmosferi. Iako aerosoli ne zadravaju toplotno zraenje, svakako utiu na prenos toplotne energije od Zemlje ka svemiruOstali faktori koji utiu na efekat staklene bate

Istraivanja su pokazala da se pri proizvodnji 1 kg juneeg mesa oslobaa koliina staklenikih gasova ekvivalentna 21.73 kg CO2

Kad pojedete jedan hamburger (npr. McDonaldsov Big Mac od 214 g) va doprinos poveanju koncentracije staklenikih gasova ekvivalentan je spaljivanju 2 L benzina. Ali ako vas ovaj podatak natera da u cilju zatite okoline, ako ve ne zbog vaeg zdravlja, uzmete mleko za doruak, morate znati injenicu da svaka krava muzara na jugu SAD-a proseno godinje daje 6 700 kg mleka pri emu proizvede 194 kg metana (probava 118 kg, izmet 76 kg). To znai od 1 kg metana iz crevnih izvora za svaki 34.5 kg mleka.

Dana Nicolaas G. Pierson MEAT THE TRUTH (dokumentarni film meso istine)7 700 megatona gasova = svi automobile ukolini sa puta 6 Ugasile sve masine u SAD5 13 milijardi stabala 10godina 43 stable po 1stanovniku SAD4 50% smanjene elektricne energije (gasa, goriva, nafte, struje, kerozina)3 300 megaton staklenicnih gasova2 Ugasili svi kucni aparati (sporeti, frizideri, bojleri, ves masine)1 90miliona avionskih karata New York Los Angeles

Ekstremnom brzinom unitavaju se amazonske kine ume kako bi se stvorili panjaci i polja za uzgoj soje, glavne stone hrane i sirovine za proizvodnju biodizela. Brazil je u samo deset godina udvostruio povrinu pod sojom: 2000. je s 13.6 milijona hektara ubrao 34.7 milijona tona soje a ve 2010. proizvodi rekordnih 69 milijona tona na 23.5 milijona hektara uglavnom otetih amazonskoj praumi.

Na svetskoj klimatolokoj konferenciji u Kjotu (Japan, 1997) konstatovano je da od kada se meteroloki parametri organizovano mere (poslednjih 100 godina) globalna temperatura je porasla za 0,51C to na globalnom nivou predstavlja jako mnogo i od tada poinju predikcije posledica. Potpisivanjem Kjoto protokola zemlje (njih oko 160) su se obavezale da e u periodu imeu 2008 i 2012 godine smanjiti emisiju gasova staklene bate za oko 6% u odnosu na 1990-tu godinu. Amerika nije potpisala Kjoto protoko

Vruine i kie podstiu irenje svih bolesti koje prenose insekti i glodari, kao i njihovo nekontrolisano razmnoavanje. 1998. godine od visokih temperatura na Kipru je umrlo 52 osobe, zbog temperature koja je u to vreme danima prelazila 42 oC. Najvei broj ljudi je patio od dehidratacije. Zbog visokih temperatura 1998. godine ledeni breg se otkinuo sa istone obale Antarktika i bio je teak 750 milijardi tona, irok 5,6km, dugaak 19,3km; iznad mora se izdizao 30 - 50 m.

Koncentracija gasova staklene bate u atmosferi ne sme vie da se poveava. Ovo moe da se postigne samo drastinim smanjenjem emitovanja tetnih gasova. Sagorevanje fosilnih resursa (nafta, zemni gas, ugalj) mora da se smanji i to:- prelaskom na korienje alternativnih izvora energije (sunce, vetar, voda, biomasa).- smanjenjem upotrebe energije,Pored toga, atmosferi moe da se oduzme odreena koliina ugljen-dioksida i to poumljavanjem. Velike umske povrine koje vre ovu funkciju moraju da se ouvaju, sea ume mora da bude zaustavljena.

U Nemakoj po glavi stanovnika nastane 11 tona ugljen-dioksida za godinu dana. Polovina tih tetnih gasova potie iz privatnih domainstava.U Srbiji se godinje emituje 6,2 tone ugljen dioksida (CO2) po stanovniku.Australija je 2009. Godine u atmosferu ispustila 577 miliona tona zagadjenja CO2.Emisije ugljen-dioksida (CO2) u svetu poveale su se za 45% izmeu 1990. i 2010. i dostigle rekordnih 33 milijardi tona, iako se u mnogim zemljama sada vie koriste obnovljivi izvori energije i nuklearna energija, a uvedene su i mere za utedu energije, pokazuje najnoviji izvetaj Zajednikog istraivakog centra EU (Joint Research Center - JRC).jedno drvo moe kroz sebe da isfiltrira do 30 kilograma tetnih materija, koje zagauju vazduh, svake godine.prosena bukva daje na svaki sat 1,7 kilograma kiseonika, a dnevno proizvede kiseonika dovoljno za 64 osobe.

JEDAN PRIMER GLOBALNOG ZAGREVANJA

Literatura:

http://sr.wikipedia.org/sr/Efekat_staklene_ba%C5%A1tehttp://www.meteo.noa.gr/BalkanClimate/leaflets_pdf/leaflet_Yugoslavian.pdfhttp://www.slideshare.net/dusanjerkovic/sta-je-efekat-staklene-baste-bulatovi-nedi-marjanovihttp://www.nasa.gov/-ZATITA IVOTNE SREDINE, Olivera Novitovi Dragia Rani Aleksandar Novitovi, Uice, 2009-ovek i ivotna sredina https://www.youtube.com/watch?v=Hi3ERes0h84https://www.youtube.com/watch?v=2uTJsZrX2wIMEAT THE TRUTH (dokumentarni film meso istine)Na rubu znanosti : FRED GOLDBERG - Iza vela globalnog zatopljenjaKATARINA KNAPP - PRIRODA UZVRAA UDARCEhttp://www.meatthetruth.com/

*