EKOLOŠKA ETIKA ZA NOVO DOBA

mihailoratknic@yahoo.com

Ekološka kriza nameće savremenom društvuniz novih izazova za koje je neophodno jasnodefinisati etičke stavove vezane za suštinuprirode, poznavanje njenih zakonitosti,sadašnjih zbivanja i mogućih posledica.

Tokom razvoja civilizacija ispoljavali su serazličiti stavovi prema prirodi, koji su zavisili oddrustvenih, socijalnih, ekonomskih i drugihfaktora.

ANTROPOCENTRIZAM

Današnje korišćenje prirode i prirodnih resursarazvijeno je iz antropocentrične filozofije.

Posle pojave Fransis Baconovog programa („NoviOrganon“), započinje primena empirijskihistraživanja, kako bi se savladala priroda, a samimtim i poboljšali uslovi ljudskog života. Sve glavnefilozofske i socijalne doktrine modernog doba(liberalizam, marksizam, socijalizam, anarhizam,feminizam i dr.), polazile su od prihvatanja ovogstava. Smatralo se da čovjek, ekspanzijomtehnike, izgrađuje veštački novi svet bez ekološkihograničenja.

Danas multinacionalne kompanije funkcionišu naprincipima ekonomskog rasta i profita uz odsustvoetike i morala. U antropocentrizmu postojibeskrajna potreba pretvaranja prirodnog sveta uindustrijske procese i komercijalne produkte nanajbrži i “najefikasniji način”, a vrednostiekosistema svedene su na njihove komercijalnepotencijale.

Dugoročni cilj antropocentrično orijentisanog(industrijskog) šumarstva je pretvaranje prirodnihšuma u plantaže drveća. Nekontrolisanimuvođenjem stranih vrsta drveća u šumskeekosisteme, isključivo iz ekonomskih razloga,problem postaje još drastičniji. Favorizuje sekorišćenje mehanizacije i izgradnja šumskihputeva, što kao krajnji efekat ima slabljenjebiodiverziteta, površinsku eroziju, degradacijuzemljišta, poremećaj hidrološkog režima,pogoršanje kvaliteta vode iz slivova i razaranjestaništa za divlje životinje i ptice.

Antropocentrizam je glavni uzrok globalne ekološkekrize koja se ogleda u sledećem:

klimatskim promenama izazvanim ljudskim aktivnostima(fenomen staklene bašte, razaranje ozonskog omotača,globalno otopljavanje, porast nivoa mora, česte poplave iuragani)

degradaciji vode i zemljišta

redukciji biljnog i životinjskog sveta (ugroženo je oko hiljaduživotinjskih i šest stotina biljnih vrsta koje nestaju pedesetdo sto puta brže od prirodne selekcije)

enormnoj potrošnji energije i sve veću proizvodnja rizika

razvoju „moderne” nauke (kao prirodne tako i društvene)koja omogućava „pljačkanje Planete” i razaranje prirodnihekosistema

razvoj moderne nauke je uticao na promenu navika,prohteva, osobina pojedinaca i njegove interakcije saprirodom

kultura i globalni duh Ekumene su u znaku krize. Sve jeveće odsustvu morala, neplodne potrage za identitetom iblokada uspostavljanja kvalitetnijih i drugčijih vrednosnihsistema

Antropocentrizam se kontinuirano razvijao, sve doknije postao dominantni pogled Zapada, sa tendencijomnametanja i drugim civilizacijama. Dominira ortodoksnistav, da je čoveku dato pravo neograničenog korišćenjasvih prirodnih dobara (životinja, ptica, dugih organizamai svih neorganskih komponenti prirode). Danas stavovi"ekoteologije" predstavljaju nametnut svetski pogled inose značajnu odgovornost i krivicu za destrukcijuprirode naukom i tehnolagijom zapadne civilizacije.

Poslednjih nekoliko decenija, sa sve očiglednijomekološkom krizom, koriguje se antropocentrični stavcrkve prema prirodi, u filozofiji, religiji, knjizevnosti,slikarstvu i muzici. Enciklikom "Mir sa Bogomstvaraocem, mir sa svim božjim stvorenjima", prihvatase činjanica da je antropocentrični odnos prema prirodineodrživ u svom ortodoksnom obliku.

U antropo-biocentrizam (umereni biocentrizam) uključili smokoncept održivog korišćenja prirodnih resursa i prirodi bliskogazdovanje.

„Prirodi blisko gazdovanje“ usvaja premisu da ekosistempredstavlja kompleksnost živih organizama i ima svoju„vrednost sam po sebi“. Ove ekološke paradigme razmatrajuna drugi način potrebe ljudi i njihov odnos prema prirodi.Uvažava se način na koji priroda stvara i održava ekosisteme.U prirodnim ekosistemima nema nepoželjnih vrsta, sem vrstaunetih od strane čoveka. U šumarstvu, na primer, prilikomuklanjanja, svako stablo ili produkt procenjuju se sastanovišta funkcionisanja ekosistema. Priroda sama nastavljadalji razvoj i postojanost ekosistema, a ne ljudi na osnovusvojih predstava o tome. Ekosistem pripada svim vrstamakoje tamo žive, uključujući i ljude. Čovek s toga nema pravoda ga uništava samo zbog svojih interesa.

ANTROPO-BIOCENTRIZAM (UMERENI BIOCENTRIZAM)

„Sertifikacija šuma“ је instrument tržišta za postizanje trajno održivog gazdovanja šumama,a preko njega „zdrave i vitalne šume za buduće generacije“.

Sertifikat treba da unapredi upravljanje šumama kao prirodnim resursima i omogući pristuptržištu preko sertifikovanog drveta.

RADIKALNI BIOCENTRZAM

Radikalni biocentrizаm stavlja znakjednakosti između života biljaka,životinja i čovjeka nalazećiopravdanje za ovakav stav u DNKkoji je kao takav zajednički svimživim bićima. Iz ovih činjenica izvodise etički stav da su sva živa bića uprirodni jednaka.

DUBOKA ECOLOIJA

„Duboki ekolozi“ kritikuju ideju održivog razvoja izastupaju stanovište da bez drastične promenerazmišljanja o postavkama savremene civilizacijenije moguće postići napredak u zaštite životnesredine. „Duboka Ekologija” se oslanja na nekepoglede u zapadnoj filozofiji, pre svega Spinozu,kao i na rituale primarnih kultura, budizam,taoizam i hinduizam. Smatraju da nam uekološkoj etici nije potrebno "nešto novo." već jepotrebno da probudimo staro - pri-hvatanjejedinstva ljudi, biljaka, životinja i Zemlje.

To je filozofski koncept koji nudi teorijskoopravdanje za stav "prvo priroda, a tek ondadruštvo".

Primarna društva su imale veoma bo-gat ceremonijalni i ritualni zivot.Tukano indijanci (iz Amazonskih džungli) su sa svojim šamani-makoristili mitove i rituale da bi spreče preterani lov i ribolov. Svet videkao kruženje energije u kojem učestvuje ceo Kos-mos. Bazičnokruženje energije sastoji se od ograničene količine stvara­lačkeenergije koja kontinuirano teče između ljudi i prirode.

Hinduizam ljudsku vrstu, sada na vr-hu evolucione piramide, neposmatra odvojeno od prirode. Evoluciju ži-vota na planetisimbolizuje serija inkarnacija, počev od riba, daljim razvojem krozamfibijske forme i sisare do ljudske inkarnacije. Čovek, s toga, nijenastao da bi dominirao drugim životnim formama, već je integralnouključen u celokupnu inkarnaciju. Priroda ne može biti uništena, a dana kraju i sami ne budemo uništeni.

U lamaističkoj religiji, nastaloj na Tibetu, (koja je varijanta budizma)različite duhovnosti i snage su uspavane u re-kama, planinama,jezerima, drveću. Bilo koja povreda naneta njima rezultiraće pojaviomsuse, epidemije i bolesti ljudskih bića, kao i gubljenjem plodnostizemljišta.

Glavna odlika đainizma, je panpsihizam: sve što na svetu postoji(životinje, biljke, kamenje, kapi vode itd.), ima dušu. Nevršenje nasiljaje osnovni etički princip, a neozleđivanje prirode odnosi se na biotskui abiotsku komponentu.

Stav da je etički neispravno povrediti bilo kojukomponentu prirode (abiotsku ili biotsku),biotop ili bicenozu, uzdiže nepovredivostekosistema na nivo osnovnog etičkog principa.

Ovakav način mišljenja i življenja se zasniva nanajčistijoj ekološkoj etici, a celokupno učenje jeplod intelektualnih opservacija.

Earth first! i primitivistička struja koja se iz nje razvila zastupa direktnuakciju u obrani "Majke Zemlje".

Socijalna ekologija - zaštitu prirode je moguće postići stvaranjem novihdruštvenih struktura koje će uzimati u obzir odnos ljudi i prirode, pri čemuborba za zaštitu okoline neće biti efikasna dok društva ne reše svojeekonomske, rasne, etničke, kulturne, polne i druge sukobe.

Eko-sociajalizam (zeleni socijalizam ili socijalistička ekologija) - je radikalna ideologiju koja zastupastanovište da je zagađenje prirodne okoline direktna posledica kapitalizma na isti način kao su tosiromaštvo i društveno otuđenje. Borbu za zaštitu i očuvanje okoline nemoguće odvojiti od borbe zapotpuno ili djelomično ukidanje ili reformu kapitalističkog sistema. Eko-socijalizam je danas važnakomponenta antiglobalizacijskog pokreta.

Zeleni sindikalizam - je pokret koji se povezuje sa anarho-sindikalizmom ili eko-anarhizmom. Spajaorganizaciju tradicionalnog sindikata, sa metodama direktne akcije vezanih za zeleni pokret. Povezujese sa pokretima za očuvanje tradicionalnih veština i znanja, kao što je gradnja drvenih brodova,organska poljoprivreda i dr. Veoma su aktivni u pokretima za povratak zemlji, kao i nekim verskimzajednicama (Menoniti i Amiši).

Pokret Zelenih - zagovara ekologizam, održivost, nenasilje i društvenu pravdu

Zeleni anarhizam - je ideologija koja spoja anarhizam s ekološkim sadržajima, odnosno stavljanaglasak na zaštitu okoline pomoću ukidanja države i njihovom zamenom anarhističkim zajednicamakoje bi bile bliže prirodi. Među zelenim anarhistima struja tzv. anarho-primitivista smatra kako jetehnologija preduslov postojanja države i zagađenja okoline, pa se tehnologija mora odbaciti. Od njihse razlikuje struja tzv. tehnološki pozitivnih zelenih anarhista koji smatraju da će upravo tehnologijaomogućiti stvaranje anarhističkih zajednica u harmoniji s prirodom.

HIPOTEZA “GEJA“

U okviru holističkog razmišljanjasedamdesetih godina prišlog veka pojavilase hipoteza o Zemlji kao živom biću. Životi njegova okolina su tako blisko povezanida zapravo evoluira Geja, a ne organizmiili okolina odvojeno. U ovom sistemučovek je sveden na samo jednu prirodnuvrstu koja nema drugi zadatak semsopstvenog održanja, kao i druge vrste.

Zemlja je dakle, živi sastav, ne samo dafunkcioniše kao organizam, već jeste, posvemu sudeći organizam – Geja, živoplanetarno biće“

„Šta ako je Marija drugo ime za Geju?Onda mogućnost bezgrešnog začeća niječudo, to je uloga Geje, od koje je život ipočeo. Ona je Univerzum, deo Boga. NaZemlji, ona je izvor večnog života, živa isada, ona je rodila čovečanstvo i mi smodeo nje“.

Zemljinim sferama dodaje se nova sfera koja seupravo razvija i jača – „noosfera“ ili sfera „mišljenja“ili uma, ideja, upotrebljivih informacija kojunazivamo „globalnim mozgom“ (noosferu jeterminološki razradio, na osnovu postavki VladimirVernadskog, Teilhard de Chardin). Sve višepostajemo deo globalne mreže koja se brzointegriše, kao nervne ćelije „globalnog mozga koji sebudi“.

„Geneza je sastavni deo kosmogeneze, ne završavase „duhom Zemlje“ ili globalnom svešću, nego senastavlja do „tačke Omega“, do osnovnognadsavremenog i nadprostornog središta sveta kojeje i pokrenulo i usmerilo celo evoluciono kretanje ilikosmogenezu, koja na kraju sve geneze završavajedinstvom Boga i sveta“ .

Ovaj „Peti nivo evolucije“ pokreće „nova“ etičkapitanja ili nas vraća na „stara“ maglovita sećanja iznanja „globalnog mozga“ koji se ponovo budi.

Ortodoksni kartezijanci, odbijaju da ".. životinje imajudušu... ", što znači da ne mogu imati bilo kakva osećanja,pa ni osećanje bola.

"...ovo pitanje možda mnogo manje goruće u indijskojmudrosti, u kojoj granič­na linija izmđau ljudi i ostalihstvorenja nikada nije povučena tako oštro, a učenje ometampsihozi podrazumeva da ista duša može uzastopnoprebivati kako užzivoti-njskom tako i u ljudskim telima"

Individualne razlike među životinjama iste vrste, čine ihveoma sličnim nama; neke su ljubazne i društvene, drugesebične i povučene. Kod životinja je konstatovanaltruizam, slonovi mogu da pate od sindroma "slomljenogsrca"; mladunci medveda ostavljeni sami mogu urlikati odstraha uplašeni od sopstvene senke, psi podvrgnutielektrošoku postajući depresivni, bespomoćni i bezvoljni.Šimpanze osećaju usamljenost i mentalno mučenje.

U mnogim zemljama su usvojeni zakoni o zaštiti životinja.Na primer, u Španiji je usvojen Zakon o zaštiti pravaprimata, u Srbiji Zakon koji tretira svaku vrstu mučenjaživotinja kao krivično delo, itd.

EKOLOŠKA ETIKA I ODNOS PREMA ŽIVOTINJAMA

ZAKLJUČNA RAZMATRANJASvedoci smo dekadencije savremene (zapadne) civilizacije,ali smo i svedoci rađanju novog doba - “ranom stadijuizgradnje novog modela svetskog društva koji će biti različitod dosadašnjeg modela, i to na način koliko se društvonastalo industrijskom revolucijom razlikovalo od agrarnogdruštva koje mu je prethodilo”

Očekivati da će ljudska svest u sledećih desetak godinatoliko evoluirati da ćemo iz moralnih razloga sami prihvatitikontrolu rađanja, asketski način života (koji podrazumijevauzimanje samo osnovnog iz prirode i okoline), moralniosećaj za potrebe drugih ljudi i drugih vrsta (što je osnovnipreduslov realizaciju ideje življenja u malim ekološkiuravnoteženim zajednicama), je NEREALNO.

Svet se nalazi na početku prve globalne ekološke revolucije.Ekološka revolucije će biti brutalan obračun sa dosadašnjimdruštvenim modelom i predstavljaće nasilan dolazak novogmodela društva. Klimatske promene, eksplozijastanovništva, smanjenje prirodnih resursa, potrošački(tržišni) načina života, rast industrijske proizvodnje,globalizacija, zagađenje životne sredine i moralnaravnodušnost uverava nas da će nam se to ubrzo i dogoditi.

HVALA NA PAŽNJI