Znaaj ekoloke etike je u "obezbeivanju moralnog osnova za drutvene politike upuene na zatitu ivotne sredine i oporavak degradirane okoline.Inspiracija za nastanak ove grane etike je nastala, kako tvrde brojni teoretiari, tek 1970. godine prilikom obeleavanja prvog Dana zemlje.Delo Holmsa Rolstona III, Is There an Ecological Ethics, je konano postavilo temelje ekolokoj etici. Kraj 80-ih godina prolog veka obeleava porast objavljivanja radova ekoloke i ekoloko-filozofske tematike, a razvija se i ekofeminizam.Pod ekolokom etikom se danas podrazumeva skup moralnih odnosa nastalih izmeu sveta ljudi i sveta prirode. Etiki principi koji ureuju ove odnose stvaraju okvir za naa prava , obaveze i obim odgovornosti koji imamo prema ivotnoj sredini. Neki teoretiari su skloni razlikovanju dve vrste prirodnih ekosistema i stoga, dve lestvice etikih pravila. Prvu grupu prirodnih ekosistema ine oni ekosistemi koje ljudi nisu nikada iskoriavali i nisu pretrpeli nikakve ili ne bar znaajne promene efekata ljudske kulture. Drugu vrstu prirodnih ekosistema ine ekosistemi koje su ljudi ipak, donekle izmenili svojim aktivnostima, bilo da je to zbog npr see drvea, iskopavanja rudnih bogatstava i sl. Pravci razvoja ekoloke etikeStanfordova elektronska enciklopedija filozofije spominje sledee pravce razvoja ekoloko -etike misli28:1. 1."duboka (ili dubinska)ekologija" (borba protiv zagaenja ivotne sredine, ouvanja izvora i ouvanje dostignutog razvoja zdravlja ljudi te njegovo stalno unapreenje ali nikako ne nautrb razvoja prirode)2. feminizam i environmentalizam (Ekofeminizam je ponudio jedno potpuno drugaije vienje ekolokih problema i naine njihovog reavanja, naravno na osnovu tradicionalnog feminizma. Inestra King i Val Plamvud su predstavnice. Osnovna teza: eksploatacija prirode moe posmatrati kao manifestacija i produbljivanje naina ugnjetavanja ena. Meutim, glavne zamerke ovoj vrsti ekoloke misli su, kako se slau brojni teoretiari, upravo ta zloupotrebljenost isto enske borbe za njihovo izjednaavnje sa mukarcima, te svojevrsno izvrtanje istine i stavljanje potrebe zatite i ouvanja prirodnih resursa u neki drugi plan)3. razoaranost u postojea reenja koje stvara tzv. novi animizam (klju za reenje ekolokih problema je, prema pripadnicima ove filozofske kole, u spoznavanju nae otuenosti prema svojoj okolini, te prevazilaenjem iste u cilju uspostavljanja harmonije)4. drutvena ekologija i bioregionalizam (iskoriavanje prirode treba dakle da bude zamenjeno sa drugaijom formom ivota koji je posveen ouvanju prirode).Takoe, spominju se i dve vrste tradicionalinih etikih teorija, kao to su konsekvencijalizam (sva oseajua bia ( tj. oni koji su sposobni da osete zadovoljstvo ili bol) treba da budu tretirana jednako) i deontoloka teorija (iva bia na svetu jesu teleoloki centar ivota, koji moe biti poboljan ili pogoran, i da sva ova bia imaju jednaku intristiku vrednost kojom zahtevaju moralno ponaanje za sebe same).Poznata je i Maralova kategorizacija, koju je kristalisao prouavanjem etikih stanovita i vrednovanjem ivotne sredine u drutvu uopte, u poslednjih 40 godina pa tako postoje:1. Libertarijanski ekstenzionizam2. Ekoloki ekstenzionizam i3. Konzervativna etika.