Embed Size (px)
Citation preview
Metodološki individualizam i odgovornost preduzeća za krivična dela
Pretpostavka racionalnog ponašanja
Racionalne odluke se donose na osnovuoportunitetnih troškova.
Odluke se donose u uslovima neizvesnosti
Odluke uvek donose isključivo pojedinci(zaposleni, direktori, vlasnici) i to tako štoreaguju na podsticaje – korisnost i troškovekoje očekuju od određene odluke.
Zašto da preduzeće bude odgovorno?
Kriminal kao eksterni efekat i generalna prevencija Ponašanje, odnosno aktivnosti koje generišu
negativne eksterne efekte – troškove koje se posmatraju kao umanjenje korisnosti drugih lica
Korisnost ne treba poistovećivati sa monetarnimdohotkom
Generalna prevencija predstavlja odvraćanje(deterrence) pojedinaca od činjenja krivičnogdela i to isključivo pravnim sredstvima –kažnjavanjem.
Napomene
Da bi smo razumeli ekonomsku analizu korporativnog kriminala potrebno je da razumemo i analizu „običnog“ kriminala
Ekonomska analiza korporativnog kriminala u je ekonomska analiza kriminala u kontekstu odnosa principala i agenta Principal vlasnici (akcionari), agenti izvršni direktori,
generalni direktor Principal izvršni direktori, agenti zaposleni
Ograničena primena u Srbiji Setite se dela o korporativnom upravljanju
Zbog vlasničke strukture problem principal-agent možda manje prisutan od problema principal-principal
Kazna i verovatnoća primene kazne Kazna
Verovatnoća primene kazne je kompozitnaverovatnoća i zavisi od
verovatnoće otkrivanja učinilaca krivičnog dela,
verovatnoće njihove pravosnažne osude, što pratiizricanje kazne, i
verovatnoće izvršenja kazne na koju je učinilacosuđen
Troškovi kriminala
Troškove kriminala snose svi pojedinci kojičine jedno društvo
Svrha krivičnog prava je kažnjavanje, a ne naknada štete koju je pretrpela žrtva
Bekerov model
Racionalno ponašanje privrednih subjekata
Neutralnost prema riziku
Ne postoje bilo kakve moralne skrupule
Bekerov model
Potencijalni prestupnici porede očekivanu netokorisnost koju mogu da ostvare od činjenja krivičnogdela i očekivanu korisnost koju mogu da ostvareukoliko ne bi kršili zakon
Pojedinac počini krivično delo Korist b Društveni trošak H Verovatnoća otkrivanja p
Društvo želi preventivno delovanje ako je b<H Prevencija - ako se očekivana kazna formira kao
p*F=H odnosno ako je kazna = H/P Apsolutna prevencija ako je kazna = b/P
)()1(+)(= jjjjjj YUpfYUpUE
Bekerov model
Efekat očekivane vrednosti kazne na privatnetroškove činjenja krivičnog dela
Ali moguće je i da uvećana očekivana vrednostkazne dovodi do snažnog podsticaja da se višeulaže u izbegavanje kažnjavanja pa je efekat znatno umanjen
Uticaj nivoa kriminala na očekivanu vrednostkazne
Odgovornosti pravnih lica (preduzeća) za krivična dela Societas delinquere non potest – individualna i
subjektivna odgovornost učinioca krivičnog dela
Potreba da i preduzeća odgovaraju za krivična dela XIX i početak XX veka
U Velikoj Britaniji regulatory offences
U SAD doktrina respondeat superior
Posle II sv. rata niz evropskih zemalja usvaja zakone kojima se uvodi odgovornost pravnih lica (pre svega usled krivičnih dela u oblasti privrede)
Doktrina Respondeat Superior
Aktivnosti moraju biti preduzete u vremenskom i prostornom okviru koje odgovara radnom mestu
Motivacija zaposlenog mora biti barem delom u vezi sa radnim mestom
Aktivnosti moraju biti takve da je osoba zaposlena da ih čini
Slajd sa primerom
Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela Republika Srbija donela Zakon o
odgovornosti pr. lica za krivična dela oktobra 2008. godine
KZ omogućava uređivanje tog pitanja posebnim zakonom čl.12
Kriminalitet korporacija – krivična dela kojima korporacije krše norme privrednog poslovanja
Ekonomska analiza korporativnog kriminala Literatura uobičajeno obuhvata krivična dela i
neugovornu štetu
Preduzeće kao pravna fikcija Bitna razlika između korporativnih i običnih krivičnih
dela Preduzeće kao hijerarhijska struktura
Zaposleni obavljaju aktivnosti po nalogu i uz nadzor jednog ili više menadžera koji rade po nalogu i uz nadzor jednog ili više direktora ili vlasnika
Osnovno pitanje ekonomske analize Na koji nivo hijerarhije usmeriti pažnju (sankcije) kako bi
prevencija bila optimalna
Neka pitanja
Da li targetirati pojedince unutar preduzeća koji je počinio krivično delo ili targetirati samo preduzeće
Napomena – nije binaran izbor
Dvojna struktura odgovornosti
Sankcije pojedinaca i sankcije preduzeća
Pet principa teorije
Princip ireleventnosti strukture sankcija Ako preduzeće može da izvrši interni transfer između
principala i agenta Primer: Sud izrekne kaznu preduzeću u iznosu od 10
miliona Kouzova teorema
Princip jednakosti sankcije i štete Princip sankcionisanja solventnog lica Princip sankcionisanja od strane tela koje bolje
kontroliše agenta Princip korišćenja zatvorenikove dileme
Tradicionalni pristup (model) Korporativni kriminal kao agencijski trošak
Pojedinci čine krivična dela ako su očekivane koristi veće od očekivanih troškova
Korporacija (preduzeće) kao zamena za telo koje izriče sankcije Principal angažuje agenta Korist od krivičnog dela agenta je privatna - b Verovatnoća detekcije je egzogena - P Preduzeće plaća agentu - w
Optimalna prevencija Agent prisvaja w+b-P*s Optimalno P*f=b odnosno f=b/P
Model
Principal (preduzeće) angažuje agenta (zaposlenog) da obavi (jedan) posao
Principal plaća agenta w
Agent može naneti štetu trećem
Agent može preduzeti mere pažnje x koje koštaju c(x)
Što je pažnja veća smanjuje se rizik nastanka štete p(x)
Optimalan nivo pažnje jednak je c(x)+p(x)H
Problem principala
Principal želi da maksimizira profit
Prihod umanjen za platu i očekivanu odgovornost
Prethodno je potrebno da plata bude veća od rezervacione cene rada
Minimalna plata = c(x) + očekivana odgovornost (sankcija)
Odgovornost agenta
Mogućnost sankcionisanja agenta H ako učini delo
Principal plaća agenta c(x)+ p(x)H „principal plaća kriminal“
Odgovornost korporacije
Profit= Prihod – w – očekivana odgovornost p(x)H
Plata jednaka c(x)
Preduzeće želi da minimizira očekivane troškove
Očekivani troškovi plate i očekivana odgovornost
Da ne bi došlo do štete preduzeće treba da formira platu tako da ne dođe do štete
Ako ne nastane šteta w= c(x*) + p(x*)H
Ako nastane šteta w-h
Zaposleni će preduzeti aktivnosti (x) kako bi
Efekti
Optimalna prevencija moguća i odgovornošću korporacije i odgovornošću pojedinca Podsticaji za prevencijom su isti
Odgovornost usmerena ka preduzeću, tera preduzeće da ono postane alternativno telo koje izriče sankciju
Odgovornost preduzeća postrebna samo ako Država otežano može da izriče optimalne sankcije U slučajevima u kojim preduzeće ne snosi društvene troškove
kriminala Nema potrebe ako preduzeće snosi reputacione konsekvence H/P
Preduzeće može da nametne veće očekivane sankcije u odnosu na državu, odnosno može da uoči i sankcioniše delo
Opravdanost odgovornosti preduzeća Odgovornost preduzeća opravdana ako je
agent nesolventan
U tom slučaju objektivna odgovornost preduzeća je optimalno rešenje
Nema potrebe za odgovornošću preduzeća ako snosi značajne reputacione troškove
Nema potrebe ako preduzeće ne može da nametne veće očekivane sankcije u odnosu na državu
Problem nesolventnosti
Ako je preduzeće DOO i ako bi optimalna kazna iznosila 10 miliona, a imovina preduzeća iznosi 40 miliona, onda bi se izbegla kazna od 60 miliona
Preduzeća imaju podsticaj da čine krivična dela
Ali često su preduzeća solventnija od fizičkih lica
Da li je minimalni kapital od 1 eur dobro ili loše rešenje?
Uticaj preduzeća na podsticaje zaposlenih da čine krivična dela Preduzeće može da utiče na
koristi od krivičnog dela
ex ante troškova
Verovatnoću otkrivanja i izricanja sankcija
Mere prevencije preduzeća
Preduzeće kontroliše koristi od krivičnog dela
Agenti imaju koristi od politike zapošljavanja
Promocija, naknade i nagrade,
Preduzeće kontroliše ex ante troškove krivičnih dela
Preduzeće utiče na verovatnoću izricanja sankcija
Uticaj na verovatnoću da će agent (pojedinac) biti sankcionisan
Ex ante detekcija (compliance)
Važnost preduzetih mera preduzeća Država ne može na adekvatan način da preventivno deluje
bez adekvatnog nadzora, izveštavanja i saradnje preduzeća
Privredni kriminal je često teži za otkrivanje Potreba za svedocima saradnicima
Problem otkrivanja odgovornih lica Raspršena odgovornost
Problem prikupljanja dokaza (mens rea) Potreba za dokumentacijom ili dokazima o razmeni Otežano kada preduzeće podstiče politiku ćutanja
Preduzeća mogu bolje da nadziru i otkrivaju krivična dela od države i može bolje da odredi da li zaposleni sarađuju ili ne
Svrha odgovornosti korporacije Prevencija
Optimalno ulaganje u mere prevencije (ex ante manja korist, otežavanje nastanka krivičnog dela)
Ex ante mere koje sprovodi korporacija
Nadzor
Ex post
Istrage
Samoprijavljivanje
Saradnja i omogućavanje istrage državnih organa
Značaj korporativne odgovornosti Ako agent ne može da plati H/P(0) ali može
da plati H/P*
P(0) je verovatnoća bez graničnih troškova otkrivanja dela
Korporacija je najznačajniji izvor informacija, izveštavanja otkrivanja i prikupljanja dokaza
Kada je potrebno da se poveća verovatnoća onda je odgovornost korporacije potrebna
U suprotnom korporacija nema podsticaj da sprovodi mere jer to smanjuje nivo odgovornosti (i troškove) agenta
Da li država može bolje da nadzire i kontroliše agenta? Ako su okolnosti takve onda je bolje da
odgovara agent
Preduzeće ne može da kazni agenta na način na koji to može država
Reputacioni efekat na pojedinca
Primena zatvorenikove dileme
Mehanizmi odvraćanja ponekad koriste zatvorenikovu dilemu
Podsticaji da preduzeće i agent prijave jedno drugog
Najpoznatiji slučajevi u domenu kartela
Leniency policy -http://ec.europa.eu/competition/cartels/leniency/leniency.htmlž
„trka prestupnika“
Struktura sankcija
Subjektivna ili objektivna odgovornost korporacija
Objektivna odgovornost za drugoga stvara podsticaj preduzeću da internalizuje deo štete i spreči nastanak krivičnih dela
Subjektivna odgovornost bi omogućila preduzeću da se „izvuče“ u slučaju da je ispunilo standard pažnje Dodatni problem – određivanje adekvatnog standarda
pažnje Neizvesnost u pogledu određivanja standarda u slučaju
nadzora nad radom agenata
Objektivna odgovornost za drugog Preduzeće snosi troškove nadzora Društvena korist od nadzora kojim se agenti
odvraćaju veže od koristi preduzeća Preduzeća će manje trošiti na nadzor
Efekat odvraćanja – nadzor odvraća tj. Smanjuje očekivanu odgovornost preduzeća
Povećanje očekivane odgovornosti, jer se uvećava odgovornost preduzeća za dela koja su ipak počinjena
Primer
Ako se ne sprovodi nadzor verovatnoća je 5% Pri tome 7 zaposlenih učini krivično delo
Ako se sprovodi nadzor verovatnoa je 10% 3 zaposlena su odvraćena, a 4 dela su učinjena
Podsticaj da se sprovodi nadzor zavisi od očekivanih troškova Bez nadzora - 5% * 7 * Kazna Sa nadzorom - 10%*4 * Kazna + troškovi nadzora
Preduzeće „samo sebe“ kažnjava ako je odvraćanje nedovoljno Samoprijavljivanje u slučaju objektivne odgovornosti za druge
nije optimalna stretegija
Odgovornost preduzeća u Srbiji Privredni prestupi - objektivna
Prekršaji
Krivična dela – izvedena krivična odgovornost
Alternativa izvedenoj krivičnoj odgovornosti je autonomna odgovornost preduzeća
Krivično pravne kazne i građanske parnice Prednosti i nedostaci
Vrsta sankcija poput zatvorske kazne irelevantna
Unapred određena visina nije tako fleksibilna kao u slučaju naknade štete
Dupla kazna
Mogućnost izricanja drugih sankcija- prestanak preduzeća
Gubitak reputacije
Implicitna kazna gubitak reputacije
Značajno u slučaju da ograničene odgovornosti principala ili agenta
Primer
Korporacije koje su bile uključene u berzanske prevare imaju pad cene akcija
Tržište često na takve optužbe ne gleda ozbiljno, tako da gubitak reputacije kao sankcija nije tako
Zona nesolventnosti
Da li postoji podsticaj da se na vreme inicira stečaj?
Reputacija
Odgovornost
KZ – stečaj i oštećenje poverilaca Prouzrokovanje stečaja Član 235.(1) Odgovorno lice u preduzeću ili u drugom subjektu privrednog poslovanja
koje ima svojstvo pravnog lica, koje neracionalnim trošenjem sredstava ili njihovim otuđenjem u bescenje, prekomernim zaduživanjem, preuzimanjem nesrazmernih obaveza, lakomislenim zaključivanjem ugovora sa licima nesposobnim za plaćanje, propuštanjem blagovremenog ostvarivanja potraživanja, uništenjem ili prikrivanjem imovine ili drugim radnjama koje nisu u skladu sa savesnim poslovanjem prouzrokuje stečaj i time drugog ošteti,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata,učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
Prouzrokovanje lažnog stečaja Član 236.(1) Odgovorno lice u preduzeću ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji u nameri da taj subjekt izbegne plaćanje obaveza prouzrokuje stečaj tog subjekta prividnim ili stvarnim umanjenjem njegove imovine, na način što:1) celu ili deo imovine subjekta privrednog poslovanja prikrije, prividno proda, proda ispod tržišne vrednosti ili besplatno ustupi;2) zaključi fiktivne ugovore o dugu ili prizna nepostojeća potraživanja;3) poslovne knjige koje je subjekt privrednog poslovanja obavezan da vodi po zakonu prikrije, uništi ili tako preinači da se iz njih ne mogu sagledati poslovni rezultati ili stanje sredstava ili obaveza ili ovo stanje sačinjavanjem lažnih isprava ili na drugi način prikaže takvim da se na osnovu njega može otvoriti stečaj,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teške posledice za poverioca,učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
Oštećenje poverioca Član 237.(1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji znajući da je taj subjekt postao nesposoban za plaćanje, isplatom duga ili na drugi način namerno stavi poverioca u povoljniji položaj i time znatno ošteti drugog poverioca,kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.(2) Odgovorno lice iz stava 1. ovog člana ili preduzetnik, koji znajući da je taj subjekt postao nesposoban za plaćanje, a u nameri da izigra ili ošteti poverioca prizna neistinito potraživanje, sastavi lažni ugovor ili nekom drugom prevarnom radnjom ošteti poverioca,kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana poveriocu prouzrokovana šteta velikih razmera ili ako je prema oštećenom zbog toga došlo do pokretanja postupka prinudnog poravnanja ili stečaja,učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
KZ – Nesavestan rad i zloupotreba ovlašćenja Nesavestan rad u privrednom poslovanju Član 234.(1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom
subjektu privrednog poslovanja u kome nema većinski udeo, koje svesno krši zakone, druge propise ili opšte akte o poslovanju ili očigledno nesavesno posluje i time iz nehata tom preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja prouzrokuje štetu koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila šteta koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara ili je pokrenut postupak prinudnog poravnanja ili stečaja,učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
Zloupotreba ovlašćenja u privredi Član 238.(1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koje u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice u kojem je zaposleno, za drugo pravno lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica: 1) stvara ili drži nedozvoljene novčane, robne ili druge vrednosne fondove u zemlji ili inostranstvu ili
protivpravno onemogućava ostvarivanja vlasničkih prava akcionara; 2) sastavljanjem isprave neistinite sadržine, lažnim bilansima, procenama ili inventarisanjem odnosno lažnim
prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica, neistinito prikazuje stanje ili kretanje sredstava ili rezultate poslovanja, pa na taj način dovede u zabludu organe upravljanja u preduzeću ili drugom pravnom licu prilikom donošenja odluka o poslovima upravljanja ili preduzeće ili drugo pravno lice stavi u povoljniji položaj prilikom dobijanja sredstava ili drugih pogodnosti koje im se ne bi priznale prema postojećim propisima;
3) sredstva kojima raspolaže koristi protivno njihovoj nameni; 4) na drugi način grubo povredi ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom; 5) protivno volji akcionara ne potpisuje prospekt za trgovanje akcijama na berzi, a davanjem lažnih podataka
dovodi u zabludu kupce akcija o stanju kapitala pravnog lica,kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od pet miliiona dinara,učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Prevare u vezi sa HOV
U razvijenim državama (pre svega u SAD) dominantan oblik
Umesto štete koja se nanosi trežim licima ovde se ona čini postojećim ili novim investitorima (postojećem ili potencijalnom principalu)
Razlozi brojni – očuvanje postojećih pozicija, korišćenje prava kupovine akcija, povećanje bonusa, ...
Oštećeni su često „profesionalni“ investitori – pre transfer nego gubitak društvenog blagostanja
Sarbanes-Oxley Act - Velika reforma nakon nekoliko skandala
Da li je moguće tržišno rešenje? Pretpostavimo da direktor ima (privatnu)
infomraciju o kretanju prodaje
Ako je prodaja iznad postoji podsticaj da se to objavi tržištu kako bi se cena akcije uvećala
Ako je prodaja ispod, postoji podsticaj da se objavi kako bi se izdvojio od onih koji to nečine
Nemaju podsticaj oni koji imaju veoma lošu prodaju (informacione kaskade)
Ograničenja
Nije moguće na dug rok prikrivati finansijske rezultate
Uloga revizora
Karakteristike preduzeća koja neistinito prikazuju stanje
Veza između korporativnog upravljanja i finansijskih izveštaja
Neistinito prikazivanje koreliralno sa novim dugovima ili povećanjem sopstvenog kapitala
Insajderske informacije
