Elektricitet fizika

7/23/2019 Elektricitet fizika

1/23

Univerzitet u Novom SaduPedagoki fakultet - Sombor

Seminarski rad

Osnovi prirodnih nauka I - fizika

Tema :ELEKTRICITET

Mentor: Student:prof. Dr. Duanka Obadovi Verica Sredojevbr. index-a: 06/11/109

Sombor 2008.


2/23

Sadraj:

Uvod .....................................................................................................................................................31. Istorijski razvoj nauke o elektricitetu ...............................................................................................42. Opta teorija o elektriciteu................................................................................................................6

2.1 Elektrina stuktura supstancije....................................................................................................62.2 Naelektrisanje trenjem i dodirom ..............................................................................................72.3 Uzajamno dejstvo naelektrisanih tela .........................................................................................82.4 Elektrino polje..........................................................................................................................82.5 Provodnik u elektrinom polju. Influencia ...............................................................................92.6 Elektrine poave u atmosferi ...................................................................................................10

3. Ogledi .............................................................................................................................................123.1 Naelektrisanje tela neposrednim dodirom.................................................................................123.2 Dve vrste elektriciteta................................................................................................................143.3 Provodnici i izolatori ................................................................................................................163.4 Elektrino polje i linije sile elektrinog polja ..........................................................................173.5 Raspored elektriciteta na provodnicima ...................................................................................183.6. Elektrine pojave u atmosferi ..................................................................................................193.7 Elektrina influencia................................................................................................................20

Zakljuak ............................................................................................................................................22Literatura ............................................................................................................................................23

2


3/23

Uvod

Savremena civilizacija, savremeni ivot, celokupno ovekovo okruenje, bazira se naenergiji koja se dobija od elektriciteta i na mogunostima njegovog korienja. Ova energija sekoristi za osvetljavanje kako bi produili dan, koristi se za pokretanje raznih maina radi zameneljudskog rada kako bi ovekov ivot bio laki, koristi se u svrhe telekomunikacija kako bi se ljudimeusobno lake sporazumevali, jedan drugom pribliili i meusobno se bolje upoznali.

Blagodeti elektriciteta ovek upoznaje jo u najranijem detinstvu, a takoe se sree i sanjegovim razornim dejstvima u vidu munje i groma. Pored linih iskustava o elektricitetu sa kojimsu se uenici sreli, u koli se prvi put upoznaju sa pojmom naelektrisavanja tela i elektricitetom u IVrazredu osnovne kole i to samo jedan as u okviru nastavne teme materijali i njegove odlike.Meutim detaljnije upoznavanje uenika sa elektrinim pojavama poinje u VIII razredu osnovnekole i II razredu srednje kole. Da bi uenici shvatili pojave i usvojili nove osnovne termine iz

oblasti elektriciteta treba u obradi nastavnih jedinica slediti postupan redosled u izlaganju gradiva uzobavezno demonstriranje tih pojava i njihovo logino objanjenje.

Ovaj seminarski rad posveen je jednom od moguih naina obrade teme o elektricitetu. Ciljrada je objanjenje pojave elekriciteta, povezivanje teorije i prakse i formiranje naunog pogleda nasvet koji nas okruuje. Tema elektricitet obrauje se u osmom razredu osnovne kole kroznastavne jedinice koje obuhvataju naelektrisanje tela, uzajamno dejstvo naelektrisanih tela,elektrino polje, Kulonov zakon, elektrostatiku indukciju, elektrini potencijal, elektrini napon i udodatnoj nastavi elektrini kapacitet. U radu e biti opisani jednostavni eksperimenti pomou kojihse mogu demonstrirati pojave vezane za elektricitet. Eksperimenti su odabrani tako da svakireprezentuje neku osobinu koju poseduje elektricitet, a zatim su te osobine predstavljene, kao i svinovousvojeni pojmovi vezani za ovu oblast.

Umesto klasinih predavanja i uenja napamet, ovim demonstracionim ogledima seomoguuje uenicima da sami uu u svet nauke, da logiki razmiljaju, da postavljaju hipoteze, daih provere i da dou do reenja, ali na nivou koji bi mogli razumeti uenici osmog razreda osnovnekole. Prednost jednostavnih ogleda je to su lako izvodljivi, zanimljivi i konstruiu se od materijalakoji se mogu veoma lako nai. Njihova izrada i izvonenje doprinosi produbljivanju teorijskogznanja, poveanju stepena aktivnosti uenika i njihovoj samostalnosti u radu, sposobnosti planiranja,kao i sticanju tehnike kulture to je u dananjem ivotnom okruenju veoma vano. Kroz ovajpristup nauci kroz eksperimente uenici ue kako da formuliu hipoteze i donose zakljuke. Kaorezultat uenici razvijaju oseaj za timski rad, grupne diskusjie i dijalog koji se bazira naargumentima i injenicama.

3


4/23

1. Istorijski razvoj nauke o elektricitetu

Pojavu neobinog stanja, kao posledicu trljanja ilibara, danaspoznatog kao elektrino stanje, zapazio je Tales iz Mileta (oko 625-548.pne.) 600 godina pre nove ere, ali nije mogao da je objasni. Ovu

tajanstvenost stari Grci pripisivali su nekim nadzemaljskim uzrocima iudahnuli su ilibaru ivot i duu, a neke pojave su razliito tumaili ipripisivali svecima i bogovima. Iz ovih vremena potie i ime zaelektricitet jer elektor je grka re za Sunce. Kasnije su Grci od te reipreli na elektron, naziv za ilibar koji svojom bojom zajedno sazlatom podsea na Sunce.

Elektrine pojave su bile poznate ljudima, ali niko se nijezainteresovao da ih objasni vie od 2000 godina. Tek Dilbert (WilliamGilbert, 1544 1603.) saoptava vano otkrie da postoje mnoga telakoja se trenjem mogu naelektrisati kao to su staklo, vuna, sumpor,

drago kamenje itd. Te supstance Dilbert naziva elektrinim. Navodiosnovne razlike izmeu elektriciteta i magnetizma. Magnet je samojedna supstanca, a elektrina tela su brojna; magnet ne treba da se trlja, anjih treba. Magnet privlai samo gvoe, a oni sve. Pored toga to naelektrisana tela privlae raznepredmete, Italijan Kabeo (Nicolo Cabeo 1585 1650.) uoava odbijanje naelektrisanih tela, ali muje to bilo neprihvatljivo jer je smatrao da svako telo moe da ima samo jedno prirodno kretanje.

Za otkrie da elektricitet moe da se kree od jednog tela dodrugog zasluan je Grej (Stephen Greu, 1670 1736.), kao i za drugepojave. arl Dife se neposredno nadovezuje na radove Greja.Objanjava da se sva tela mogu naelektrisati. Metali, tenosti i mekatela ne mogu da se naelektriu trljanjem, ali to se postie prinoenjem

nekog veeg naelektrisanog tela. Difeovi radovi su objavljeni 1734.godine u asopisu Kraljevskog drutva u Londonu. Do istihzakljuljka doao je dosta kasnije 1759 Englez Robert Simer. lanengleskog kraljevskog drutva.

Dalje prouavanje elektriciteta dovodi do usavravanjaelektrinih maina i njihovog razvoja, prvo u Nemakoj 1743. godine,a zatim 1745. u Engleskoj i Francuskoj. Razvojem elektrinih mainadolazi i do otkria aparata za skladitenje elektriciteta (kondenzatora).

Za objanjenje elektrinih pojava u atmosferi najzasluniji jeFrenklin (Benjamin Frenklin 1706 1790.) koji je povezao blagost

ilibarove due i stravini prasak munje i groma. Godinu dana kasnijeruski fiziar Rihman (Georg Vilgelm Rihman 1711 1753.) izvodioje sline eksperimente, ali je tom prilikom poginuo od udara groma.

Kako je ustanovljeno da postoje dve vrste naelektrisanja, pozitivno i negativno, touslovljava privlaenje i odbijanje naelektrisanih tela Kulon (Charles Augustin Koulon 1736-1860.)je svojim radovima dao opti zakon meusobnog delovanja naelektrisanih tela na nekom rastojanju.Ovaj zakon je ustanovio pomou precizne torzion vage, kojom mogu da se mere veoma male sile.Ova vaga je dobila ime po njemu - Kulonova torziona vaga.

4

Slika 1 1Tales (625 548.pne.)

Slika 1 - 2William Gilbert


5/23

Pronalaskom baterije za uvanje elektriciteta, od Italijana Volte (Alessandro Volta 1745-1827.) dalji radovi u oblasti elektriciteta su bili usmereni na njegovo kretanje kroz provodnik i vezusa magnetnim pojavama tj. ustanovljeni su zakoni elektromagnetizma radovima Kristijana Ersteda(Christian Oersted, 1777-1851.), Andre-Mari Ampera (Andre-Marie Ampere, 1775-1836.) MajklFaradeja (Michael Faraday, 1791-1867.), Popova (Aleksandr Stepanovi Popov 1859 1905.), Oma

(Georg Simon Ohm 1787 1854.), i Maksvela (James Clerk Maxwell 1831-1879.). Svi ti zakonielektriciteta i magnetizma otkriveni su pre saznanja o nosiocu naelektrisanja i o elektrinoj strukturisupstancije. Ti zakoni u prvobitnom obliku vae i danas, iako im je objanjenje drugaije nego onda.

5


6/23

2. Opta teorija o elektriciteuDanas se opta teorija o elektricitetu zasniva na elektrinoj strukturi atoma. Sa strukturom

supstancije uenici se prvi put sreu u estom razredu osnovne kole. Da bi se objasnile pojedineelektrine pojave potrebno ih je podsetiti ta su uili o strukturi supstancije u estom razredu, atakoe treba iskoristiti znanje steeno na asovima hemije u sedmom razredu.

2.1 Elektrina stuktura supstancije

Utvreno je da je struktura supstancije elektrine prirode, odnosno da se svaki atom sastojiod pozitivno naelektrisanog jezgra i negativno naelektrisanog omotaa. Koristei eksperimentalnemetode i saznanja o raznim zraenjima, J. J. Tomson (Joseph John Thomson 1856 1940.) i njegoviuenici, su otkrili 1897. godine elektron kao fundamentalnu koliinu elektriciteta prouavajuinaelektrisanje jona gasova. To je naelektrisana estica koja se nalazi u omotau svakog atoma. Sobzirom na to da su joni i naelektrisani materijali i zraenja uveliko prouavani, toj estici je jo

1894. godine Stoni (George Johnstone Stoney 1826 1911.) dao naziv elektron to je i usvojeno.Tako je nepobitno otkrivena veza izmeu elektriciteta i strukture supstancije i do danasnaelektrisanje elektrona pretstavlja najmanje naelekrisanje i naziva se elementarno naelektrisanje.Ubrzo se pokazalo da su sva naelektrisanja celi umnoci naelektrisanja jednog elektrona ili protona.

q = n.e

gde je q neka koliina elektriciteta, e elementarna koliina elektriciteta, a n ceo broj. Utvreno je dae elementarna koliina elektriciteta nosilac naelektrisanja

e = 1,602.10-19 C

C jedinica za koliinu elektriciteta i naziva se Kulon, odavde sledi

1 C = 6,22.1018 e

Po svom sastavu najjednostavniji je atom vodonika koji je prvielement u periodnom sistemu elemenata. Jezgro atoma vodonika sastoji se odjedne estice koja se naziva proton. Taj naziv predloio je Radeford (ErnestRutherford 1871-1937.), 1920. godine. Proton je pozitivno naelektrisanaestica koja poseduje takoe elementarno naelektrisanje kao i elektron, ali samasom oko dve hiljade puta veom od elektrona:

Atom vodonika u omotau sadri samo jedan elektron. Tako u atomunegativno naelektrisanje predstavljaju elektroni, a pozitivno protoni. Takoeje otkrivena estica koja ima istu masu kao i elektron, ali pozitivno

naelektrisanje, a nazvana je pozitron. Elektron i pozitron mogu da se smatrajukao estica i antiestica, jer imaju istu masu ali naelektrisanja su suprotnogznaka. Pozitroni nisu sastavni deo atoma. Oni nastaju zajedno sa elektronomu specijalnim uslovima i brzo se transformiu u druge oblike.

Posle vodonika, po svom sastavu, najjednostavniji je atom helijuma koji se nalazi na drugommestu u periodnom sistemu elemenata. Atom helijuma sadri dva elektrona. Prema tome atomhelijuma ima dva protona, meutim masa helijuma je oko etiri puta vea od mase atoma vodonika.Istraivanja su pokazala da se pored protona, kao sastavni delovi u jezgru atoma nalaze i neutroni.

6

Slika 2. 1 1Model atoma

vodonika


7/23

Neutron je otkriven tek 1932. godine od strane engleskog fiziara edvika (James Chadwick 1891-1974.). Masa neutrona je priblino jednaka masi protona (1839 me). Neutron je u elektrinom smisluneutralan. Tako jezgro helijuma sadri pored dva protona i dva neutrona, pa mu je zbog toga masavea etiri puta od mase jezgra vodonika.

Hemijske osobine elemenata zavise od spoljanjeg elektronskog sloja u omotau, a broj

elektrona u elektrino neutralnom atomu odgovara njegovom rednom broju u periodnom sistemuelemenata. Kada se jedan elektronski sloj popuni, pri daljem poveanju otpoinje formiranjesledeeg sloja, pa se hemijske osobine elemenata unekoliko ponavljaju, to odgovara periodama uperiodnom sistemu elemenata. Tako idui dalje u periodnom sistemu elemenata, atomi postaju svesloeniji, a broj estica postaje sve vei. Najsloeniji atomi, prema tome, pripadaju elementima nakraju periodnog sistema kod kojih broj estica prelazi tri stotine.

Meu protonima i elekronima javljaju se privlane elektrine sile koje su po izvesnimosobinama sline gravitacionim. No ovde se jo javljaju i odbojne sile koje se ne javljaju kodgravitacije, po emu se elektrine sile bitno razlikuju od gravitacionih. Pri tome vai da se dveistoimene vrste elektriciteta odbijaju, a raznoimene privlae. Elektricitet prema tome ima polarnuprirodu tj. postoje dva pola odnosno dve vrste elektriciteta koje pokazuju suprotna dejstva. Usvojenoje da se jedna vrsta oznaava sa +, a druga sa . Elektricitet elektrona se smatra negativnim, aprotona pozitivnim. Takva podela usvojena je davno pre otkria elektrona i protona, pa je zbogpraktinosti zadrana uz nova shvatanja.

Stabilnost atoma objasnila je kvantna fizika uvodei postulate za kretanje elektrona okojezgra. Borovim (Nils Henrik Dejvid Bor 1885 1962) postulatima i uvoenjem kvantnih brojeva zaopisivanje stanja atoma, razvio se sasvim novi pogled na strukturu materije.

2.2 Naelektrisanje trenjem i dodirom

Tek je u sedamnaestom veku, kada su se ljudi zainteresovali za elektrine pojave, utvrenoda svako telo moe da se naelektrie i da se pri tom javljaju dve vrste naelektrisanja, ija su dejstva

suprotna i koji mogu da se meusobno neutraliu. Tada je ustanovljeno gledite da su sva tela unormalnom stanju elektrini neutralna, a da se ona mogu naelektrisati trenjem ili drugim postupkom,tako da se javlja jedna ili druga vrsta elektriciteta. Konvencionalno je usvojeno da elektricitet koji sedobije kad se staklena ipka protrlja svilenom tkaninom nazove pozitivan elektricitet, a negativnimelektricitetom suprotna vrsta koja se dobije kad se tap od ebonita protrlja krznom. Takoe jeutvreno da se neko neutralno telo moe naelektrisati ako se dodirne telom koje je venaelektrisano. Ovo pokazuje da elektricitet moe preleziti sa tela na telo. Iz tih razloga se u poetkurazvoja nauke o elektricitetu smatralo da je elektricitet neka vrsta fluida koja prelazi sa tela na telo.Pored ovih, ustanovljena je i injenica da elektricitet prolazi kroz neka tela. Meu njima na prvommestu spadaju metali, dok je kod drugih tela prolaz elektriciteta neznatan. Prva tela su nazvanaprovodnici, a druga izolatori.

U normalnom stanju kod elektrino neutralnog tela su uravnoteene pozitivne i negativnekoliine elektriciteta i nihova se dejstva neutraliu, odnosno tela koja su nenaelektrisana sadre istukoliinu pozitivnog i negativnog elektriciteta. Ako se ova ravnotea poremeti onda e tela sadratimanji ili vei broj elektrona od normalnog odnosno bie pozitivno ili negativno naelektrisana. Kakose u telima obino kreu elektroni, kao nosioci naelektrisanja, to se naelektrisanje tela obino tumaivikom ili manjkom elektrona. Naelektrisavanje tela se objanjava jednostavno prelaskom elektronasa tela na telo, bilo da se ona naelektriu trenjem ili dodirom. Pri obinom dodiru razliitih tela

7


8/23

izvestan broj elektrona pree sa jednog tela na drugo. U kom e se smeru izvriti prelaz zavisi odprirode tela. Trenjem se daje mnogo vea mogunost prelaska elektrona, te se tela daleko vienaelektriu. Naelektrisanja tela pri obinom dodiru su stoga neznatna prema naelektrisanju trenjemte ovako mala naelektrisanja nisu bila odmah primeena pa se smatralo da se tela naelektrisavajusamo trenjem. Tela kroz koja elektroni mogu lako da se kreu, kao to je to sluaj kod metala,

pretstavljaju provodnike, dok su izolatori tela kroz koja se elektroni veoma slabo kreu. U ovompogledu moe da se govori samo o lakem ili teem kretanju elektrona kroz tela te postoje samobolji i loiji provodnici jer potpuni izolatori niti idealni provodnici ne postoje.

2.3 Uzajamno dejstvo naelektrisanih tela

Sile koje se javljaju meu naelektrisanim telima bile su prvepoznate pojave vezane za elektricitet. Ve kod ogleda sailibarom uoene su elektrostatike sile. One su zato i bile prvipredmet detaljnih ispitivanja elektrinih pojava. Kulon je 1785.godine ispitivao prirodu ovih sila pomou osetljive torzionevage. Pri tome je mogao da meri silu izmeu dva mala

naelektrisana tela menjajuu njihovo meusobno rastojanje ikoliinu elektriciteta na njima. Koliine elektriciteta je mogaoda menja na taj nain to je naelektrisanu kuglicu dodirnuo sanenaelektrisanom kuglicom istih dimenzija. Na taj nain jekoliina elektriciteta na obe kuglice bila polovina poetnognaelektrisanja. Razelektrisavanjem jedne kuglice i ponovnimdodirivanjem sa naelektrisanom kuglicom naelektrisanje sesmanjuje na etvrtinu, osminu itd. Na taj nain je ustanoviozakon koji se po njemu zove Kulonov zakon za elektrostatikesile. Taj zakon glasi: meu dva naelektrisana tela deluje silakoja je srazmerna koliinama elektriciteta na tim telima, a

obrnuto srazmerna kvadratu njihovog meusobnog rastojanja. Ako sa 1q i 2q oznaimo koliineelektriciteta na prvom i drugom telu, a sa r njihovo meusobno rastojanje, onda ovaj zakon imaoblik

2

21

0 r

qq

4

1F

=

gde je 0 elektrina propustljivost, a takoe se jo naziva dielektrina konstanta.

2.4 Elektrino polje

Naelektrisano telo prouzrokuje promenu u okolnom prostoru. Ono izaziva specijalno fiziko

polje koje se naziva elektrino polje. Kao i ostala fizika polja, ono dejstvuje odreenim silama naonu vrstu kvantuma koja to polje izaziva. Naime, elektrino polje nastaje oko koliine elektriciteta,pa se dejstvo tog polja manifestuje na neku drugu koliinu elektriciteta. Priroda elektrinog polja,kao i svakog fizikog polja jo nije sasvim jasna. To je svakako jedan od oblika kretanja materije.Nije iskljueno da se radi o specijalnim esticama koje naelektrisano telo emituje u okolni prostorvrei promenu kretanja estica te okolne sredine.

Pravac i intenzitet elektrinog polja zavisi od oblika naelektrisanog tela i od rasporedaokolnih tela. U optem sluaju elektrino polje moe da ima vrlo sloen raspored u prostoru. Sa

8

Slika 2.3 1Chrls ugustin Kuln


9/23

druge strane elektrino polje se formira i u bezvazdunom prostoru u kome nema vizuelnih pojavaodnosno pojava koje bi bile pristupane direktnom posmatranju. Usled toga bilo je neophodnouvesti simboliko predstavljanje polja pomou linija sile.

Jaine elektrinog polja takastog naelektrisanja q na rastojanju r iznosi:

2

0 r

q

4

1E =

.

Jedinica za jainu elektrinog polja je:

==q

FE

C

N=

2.5 Provodnik u elektrinom polju. InfluenciaKada se nenaelektrisani provodnik nae u elektrinom

polju, odnosno u blizini naelektrisanog tela (slika 2.4 1),avie se u njemu dva naelektrisanja suprotnog znaka. Ako seprovodnik udalji iz elektrinog polja opet postae neutralan. Tapoava naziva se influenca. Ovakvo ponaanje provodnikaobanjava se injenicom da se u svakom neutralomprovodniku nalaze ednake koliine pozitivnog i negativnogelektriciteta i da u provodnicim odnosno metalima imaslobodnih elektrona. Kada se provodnik unese u elektrinopolje onda e na obe vrste naelektrisanja delovati

elektrostatike sile suprotnog smera odnosno te sile e teiti darazdvoe suprotne vrste elektriciteta. Negativno naelektrisanje,odnosno slobodni elektroni, e pod uticaem ovih sila moi dase pomerau u provodniku dok pozitivna naelektrisanja,vezana za ezgro atoma nemau takve mogunosti.Elektrosatika sila delue na negativne elekrone u smeru koi e suprotan smeru polja. Pod destvomte sile avie se tendencia poveanja koncentracie elektrona u tom smeru. Ovo znai da e se natom krau aviti viak elektrona t. ta deo tela bie negativno naelektrisan. Na suprotnom krau tela

9

Slika 2.4 1Pravac i smer elektrinih linija sile

Njutn

Kulon

Slika 2.5 1Naelektrisavanje provodnika

influencijom

+


10/23

e onda ostati u viku pozitivni elektricitet, odnosno tamo e se aviti pozitivno naelektrisanje. Ovedve koliine suprotnih vrsta elektriciteta morau biti ednake. Idui pravcem polja na veemudaljenju naelektrisanje e uvek istog znaka, a na suprotnom krau tela e onda naelektrisanjesuprotnog znaka. Ovakvo stanje na provodniku moe da se smatra kao neka vrsta elektrinenapregnutosti. Ukoliko e elektrino polje veeg intenziteta, utoliko e i ova napregnutost biti vea,

te e i indukovane koliine elektriciteta biti vee.2.6 Elektrine poave u atmosferi

Poave kao to su munja i grom koe se avljau uatmosferi, dugo su pripisivane svecima i nadprirodnim silama.Izvesna slinost izmeu munje i elektrine varnice navodila eljude, koi su otkrivali tane elektriciteta, na pomisao da emunja elektrina poava u atmosferi. Ovo e potvrdio Frenklin(1752.) svoim ogledima. Frenklin e pred nepogodu koa sepribliavala pustio da se dei zma sa iljkom podigne uvis.Donji kra kanapa vezao e za klju. Kad e kia ovlaila kanap

onda e Frenklin iz kljua izvlaio velike varnice. Ova opasniogled e pokazao da su oblaci naelektrisani. Naelektrisanjeoblaka potie usled njegovog kretanja kroz atmosferu. Uatmosferi se nalaze razne naelektrisane estice, slobodnielektroni, gasni oni, naelektrisani delii praine, naelektrisanekapljice vode, a na veo visini naelektrisani ledeni kristali.

Zemlja e negativno naelektrisana i njeno naelektrisanje iznosi oko 600000 kulona. Pozitivnioni se kreu ka zemljino povrini, a negativni uvis. Usled te strue koa za celu zemlju iznosi oko1500 kulona u sekundi, Zemljina povrina bi se razelektrisala za nekoliko minuta kad ne bi bilonepogoda (oko 16 miliona u godini) pri koima se Zemljina povrina ponovo negativno naelektrie.Na celo Zemlji proseno nastae 100 munja u svako sekundi.

Munja e ogromna elektrina varnica izmeu dva oblaka. Munja e veinom dugaka od 1kmdo 5 km. U retkim sluaevima moe biti mnogo kraa (100 m) i mnogo dua (50 km). Munjaizmeu tla i oblaka zove se grom. Duina njegove varnice e oko 3 km. Munja i grom trau od ednedo nekoliko hiljaditih delova sekunde. Napon pri kome se avlja munja moe iznositi i do miliarduvolti. Prosena koliina elektriciteta koa se pomou munje prazni, iznosi oko 20 kulona. Poredliniskih munja postoe i loptaste munje. Njihovo nastaanje nie dovoljno razanjeno.

Kada se naelektrisani oblak priblii zemlji, ili kad e vii napon u atmosferi, to e slua prednepogodu, onda se usled influentnog destva nagomilava suprotan elektricitet na vrhovima metalnihiljaka, katarki, tornjeva, stena, drvea. Na visokim planinama moe se dogoditi da se na planinskimpalicama, ledenim iljcima vide pramenasti plamici i ue utanje i pucketanje. Ova poava e

poznata pod imenom vatra svetog Ilie ili svetog Elma.Munja na svom putu ka zemlji trai tela koa nabolje provode elektricitet, pre svega metale.

Kad nema metala, onda trae vlano tlo i visoka tela, vrhove brda, visoko drvee, tornjeve, visokeusamljene zgrade, ljude ili ivotinje na otvorenom polju itd. Ako grom udari u drvo ili nezatienuzgradu, moe izazvati cepanje, razaranje i poar. Ako e provodnik loii, opasnost e vea. Za ljudei ivotinje grom predstavlja veliku opasnost. Neposredan udar groma e smrtonosan (u 40%

10

Slika 2.6 1Bnjamin Frenklin


11/23

sluaeva) ili prouzrokue obamrlost, besvesnost, opekotine. Na 1 milion ljudi pogine od gromaproseno 4 oveka godinje.

Za zatitu zgrada od groma slui gromobran.Gromobran se Sastoi od uspravne metalne ipke sapozlaenim vrhom (radi zatite od re), koi se postavlja na

navii deo zgrade. Ta ipka e povezana debelimprovodnikom, gromovodom, nakraim putem, izbegavauiotre uglove, za Zemlju. Da bi spo sa Zemljom bio bolji,provodnik e vezan za bakarnu plou ili cinkani lim koi ezakopan u vlanu Zemlju na 3 4 m daleko od zgrade. Radisigurnie zatite od groma treba sve istaknute metalnepredmete na zgradi, metalni krov, oluke, i u zgradi metalnestepenice, cevi, dizalice, rezervoare na tavanu, vezatiprovodnikom za gromovod. Na visoke zgrade stavlja se viegromobranskih ipki koe su meusobom povezaneprovodnicima.

11

Slika 2.6 2Munja i grom


12/23

3. OglediNajbolji nain da se uenici upoznaju i saznaju to vie o elektricitetu je da se uz svaku

nastavnu jedinicu izvodi odgovarajui demonstracioni ogled. Znaaj ogleda u nastavi fizike je i utome to se pri njegovom izvoenju ui i navikava da se iz posmatranih pojava izdvajaju najbitnija,

sutinska obeleja. Karakter eksperimenta i metodika njegove primene moraju da sadre u sebi ineke posebne kvalitete. Oni moraju da budu povezani sa opte- tehnikim i svestranim razvojeminteresa i aktivnosti uenika. U ovom delu rada bie navedeno nekoliko ogleda koji se mogu lakoizvoditi pri obradi nastavne teme elektrostatika.

3.1 Naelektrisanje tela neposrednim dodirom

Jednostavnim ogledima moe se pokazati kako se razna tela mogu naelektrisati neposrednimdodirom (trenjem).

Ogled: 3.1 1

Pribor: Staklena ipka, svilena tkanina, ebonitna ipka, vunena tkanina, sitni komadii

hartie.

Uputsvo: Prvo se staklena ipka priblii komadiima hartie (Slika 3.1 1 a). Primeue se da senita ne deava. Posle ovoga staklena ipka se protrlja svilenom tkaninom (Slika 3.1 1 b) i pribliikomadiima hartie. Komadii hartie skoe na staklenu ipku (Slika 3.1 1 c), staklena ipka ihprivlai.

Isti ogled se izvodi sa ebonitnom ili polivinilnom ipkom, ali njih treba trljati vunenomtkaninom. Efekat e isti, t. i one e privlaiti komadie papira. Da deca ne bi pomislila da su ovedve ipke arobni tapii, isti ogled mogu i sama da izvedu sa plastinim lenjirom ili trouglom.Izvoenjem ovog ogleda dolazi se do zakljuka da telo protrljano svilenom ili vunenom tkaninomdobia nove osobine (privlai komadie hartie). Za takvo telo se kae da se naelektrisalo.

12

cb

Slika 3.1 1

Naelektrisavanje tela trenjem


13/23

13


14/23

Ogled 3.1 2

Pribor: So, biber, plastina kaika, vunena tkanina.

Uputstvo: Pomeati so i biber. Naelektrisanu plastinukaiku pribliiti smei (slika 3.1 2). Zrnca bibera skau kanaelektrisano kaiki, a zrnca soli ne. Ako se kaika primakne navrlo malo rastoanje poinju i zrnca soli da skau na kaiku. Veideo soli i bibera ostau na kaici dok manji deopada na podlogu.Neka zrna ponovo skau na kaiku, a zatim ponovo padau napodlogu.

Obanjenje: Zrnca soli su onski kristali. Pozitivni inegativni oni Na+ i Cl- imau priblino sfernu simetriu. U nehomogenom elektrinom poljunaelektrisanog predmeta, elektrostatika sila delue na one na povrini kristala, neznatno ih pomerai tako nastae razdvaanje naelektrisanja unutar kristala. Zrnca bibera su uglavnom sastavljena odugljovodoninih lanaca, sa odreenim atomskim grupama (C12H12NO3 dau biberu ak ukus), koebivau razdvoene u elektrinom polju naelektrisanog predmeta. Elektrostatika sila koa e vea od

teine soli i bibera, privlai ih ka predmetu. Pri tom zrna bibera imau manju masu od zrna soli, tedalje odskoe. Kaiica nie ravnomerno naelektrisana zbog oblika. Na mestima gde su ispupenja evee naelektrisanje. Zbog toga visina do koe skoe zrnca bibera pod uticaem privlane elektrinesile, zavisi od mesta na kom se ona nalaze, veliine polarizacie zrna, kao i mase. Meutim, potpunoodvaanje zrna soli i bibera nie mogue postii.

3.2 Dve vrste elektriciteta

Prilikom izvoenja prethodnog ogleda upotrebljena e staklena i ebonitna ili polivinilskaipka. Staklena ipka se trljala svilenom tkaninom, a ebonitna vunenom. Efekti su bili isti i edna idruga ipka su privlaile komadie hartie. Znai obe ipke su se naelektrisale. U emu e razlika toe se utvrditi sledeim ogledom:

Ogled 3.2 1

Pribor: Dve staklene ipke i dve ebonitne ipke, svilena i vunena tkanina, stalak sa nosaem.

Uputstvo: Jedna staklena ipka se naelektrie trenjem sa svilenom tkaninom i postavi unosa sa stalkom (slika 3.2 1). Zatim se naelektrie druga staklena ipka i priblii ipki koa eokaena. Primeue se da se ipke odbiau. Ovo isto se moe uraditi i sa ebonitnim ipkama. Efekat

14

So i biber

Plastinakaiica

Slika 3.1 2Odvajanje soli od bibera

+ + + +

- - - -

+ + + +

+ + + +

. .

Slika 3.2 1 odbijanje istoimenih naelektrisanjab privlaenje raznoimenih naelektrisanja


15/23

e biti isti. Ako se u nosa postavi naelektrisana staklena ipka, a onda o se prinese naelektrisanaebonitna ipka, primeue se da staklena i ebonitna ipka privlae.

Objanjenje:Iz ovog ogleda se izvodi zakljuak da se naelektrisana tela odbiau ili privlae.To znai da postoe dve vrste elektriciteta. Tela koa su naelektrisana istom vrstom elektriciteta seodbiau (dve ebonitne ili dve staklene ipke), a tela naelektrisana razliitom vrstom elektriciteta se

privlae (ebonitna i staklena ipka). Po dogovoru e usvoeno da e ebonitna ipka nosilacnegativnog elektriciteta, a staklena pozitivnog.

Ogled: 3.2 2

Pribor: Dva elektrina klatna, staklena i ebonitna ipka, svilena i vunena tkanina.

Uputstvo: Jedna kuglica se naelektrieebonitnom ipkom, a druga staklenom. Zatim sekuglice priblie edna drugo. Primeue se da se oneprivlae. Kad se dotaknu vie se ne privlae i klatnavise vertikalno. Slika 3.2 2

Obanjenje: Prilikom naelektrisavanjastaklenom ipkom ta kuglica e pozitivnonaelektrisana, a kuglica naelektrisana ebonitnomipkom e naelektrisana negativno. Kad se ednakekoliine pozitivnog i negativnog elektriciteta dodirnuoni se neutraliu.

Ogled 3.2 3

Potreban pribor: Plastina ploa, dve debele knjige, puno lakih raznobojnih sitnih papiria,vunena tkanina.

Tok ogleda: Postaviti dve debele knjige na sto, a

izmeu njih sitno iseene papirie (veliine nokta). Naknjige staviti plastinu plou. Trljati plou vunenomtkaninom sve dok papirii ne ponu da se ispravljaju.Neki e se podii od ploe i ponovo odbiti od nje, a drugie ostati na ploi. Neki e se prividno lepiti jedan nadrugi gradei razigrane parove.

Objanjenje: Trenjem se plastina ploanaelektrie negativnim naelektrisanjem. Elektrino polje,koje potie od ploe, dovodi do polarizacijenaelektrisanja u papiriima. Papirii se podiu, jer susvojim pozitivnim krajem okrenuti ka ploi i privueni od

ploe. Laki papirii se odvoje od stola i priljube uz plou.Ako je kontakt izmeu ploe i papiria slab, na papirie ne prelazi negativno naelektrisanje ploe ioni ostaju priljubljeni uz plou. Pri dobrom kontaktu elektroni prelaze sa ploe na papirie inaelektriu se negativno. Ovakvi papirii se odbijaju od ploe.

15

+

Slika 3.2 2Razelektrisavanje

Slika 3.2 3Igrajui papirii


16/23

3.3 Provodnici i izolatori

Ogled 3.3 1

Pribor: Metalna ipka, konac sa nosaem, dve ebonitne ipke, vunena tkanina.

Uputstvo: Metalna ipka se postavi u nosa. Naelektrisanom ebonitnom ipkom se dodirnemetalna ipka. Pri dodiru se uje pucketanje, a u mraku se vide varnice. Zatim se metalna ipkaodbija od ebonitne ipke ma gde da joj se primakne. Umesto metalne ipke u nosa se postavinenaelektrisana ebonitna ipka. Ova ipka se dodirne naelektrisanom ebonitnom ipkom. Ne uje sepucketanje, a nema ni odbijanja.

Objanjenje: Poto su metalni provodnici kod njih elektroni lako prelaze iz sastava jednogatoma u drugi iz tog u trei itd. To su slobodni elektroni koji se nalaze na poslednjoj putanji okojezgra, a nazivaju se slobodni elektroni. Kod izolatora elektroni su vre vezani za atom i ne mogulako da se premetaju.

Ogled: 3.3 2

Pribor: Dva elektroskopa, metalna ipka sa drkom od izolatora, ebonitna ipka, plastinilenjir ili drveni lenjir (mora biti potpuno suv), vunena tkanina.

16

b

Slika 3.3 1 Dodir metalne i ebonitne ipkeb Dodir dve ebonitne ipke

bSlika 3.3 2

elektroskopi spojeni provodnikomb elektroskopi spojeni izolatorom


17/23

Uputstvo: Jedan elektroskop se naelektrie ebonitnom ipkom, a drugi elektroskop ostajenenaelektrisan. Elektroskopi se prvo spoje metalnom ipkom drei je za izolatorski dra.Primeuje se da su se listii kod nenaelektrisanog elektroskopa rairili, a kod naelektrisanog , listiisu se malo skupili.

Isto ovo se ponovi, ali elektroskopi se spajaju nenaelektrisanim plastinim lenjirom. ta se

deava. Listii kod naelektrisanog elektroskopa ostaju isto razmaknuti, a kod nenaelektrisanogelektroskopa ostaju oputeni. To znai da se nije naelektrisao.

Objanjenje je isto kao i kod ogleda 3.4 2 .

3.4 Elektrino polje i linije sile elektrinog polja

Ogled: 3.4 1

Pribor: Izolovani stalak sa provodnikom na ijem vrhu suprivreni tanki listii od hartije ili plastinog konca. Ovakav priborse naziva perjanica. Elektrostatika influentna maina, iani

provodnik.Uputstvo: Donji kraj provodnika na izolovanom stalku se

spoji (npr. za + pol) sa influentnom mainom. Pomou influentnemaine naelektrie se provodnik i listii hartije na njegovom vrhu.Listii koji su do naelektrisavanja bili oputeni sad zauzimaju raznepoloaje, uspravne, kose, horizontalne idr. Slika 3.4 1

Objanjenje: Kada se vri naelektrisavanje provodnikanaelektriu se i papirne trake na njegovom vrhu. Sve trake senaelektriu istom vrstom elektriciteta pa dolazi do odbijanja. Poloajitraka pokazuju linije sile elektrinog polja.

Ogled: 3.4 2

Pribor: Dve perjanice, elektro-statika influentnamaina, dva iana provodnika.

Uputstvo: Oba provodnika na stalcima spoje se zainfluentnu mainu tako da se jedan spoji za + pol, a drugiza pol. Zatim se izvri naelektrisavanje oba provodnika. Ikod jednog i kod drugog provodnika papirne trakezauzimaju razliite poloaje. Zatim se provodnici sapapirnim trakama priblie jedan drugom. Primeuje se dase listii hartije jednog provodnika primiu listiima drugog

provodnika, privlae se .Objanjenje: Kako je jedan provodnik sa trakama

hartije naelektrisan pozitivno, a drugi negativno, i kad ihpribliimo dolazi do privlaenja. Papirne trake se takoeprivlae i zauzee pravce odnosno oblik koje imaju elektrine linije sile.

17

Slika 3.4 1Naelektrisana perjanica

Slika 3.4 2Oblik elektrinih linija sila kod

raznoimenih naelektrisanja


18/23

Ogled 3.4 3

Pribor: Dve perjanice, elektro-statika influentnamaina, dva iana provodnika.

Uputstvo: Oba provodnika sa papirnim trakama sepoveu sa influentnom mainom, ali oba na isti pol (+ ili -).Kad se provodnici naelektriu papirne trake zauzmupoloaje pravca elektrinih linija sile. Polako se pribliavajuprovodnici jedan drugom. ta se deava. Papirne trakejednog provodnika kao da bee od papirnih traka drugogprovodnika.

Objanjenje: Provodnik i trake naelektrisane suistom vrstom elektriciteta i odbijaju se pa papirne trakepokazuju izgled linija sila pri odbijanju naelektrisanja.

3.5 Raspored elektriciteta na provodnicimaOgled: 3.5 1

Pribor: Metalna lopta sa uzanim otvorom ili metalna konzerva od soka (limenka) naizolatorskom postolju, dva elektroskopa, dva dua iana provodnika, polivinilna ipka, vunenatkanina

Uputstvo: Naelektrisanom polivini-lnom ipkomse naelektrie metalna lopta dodirom. Jedan ianiprovodnik se vee za jedan elektroskop, a drugioprovodnik za drugi elektroskop. Zatim se provodnik kojije vezan za prvi elektroskop paljivo provue kroz otvorlopte i njime dodirne njen unutranji zid. Listiielektroskoopa se ne pomeraju. Drugim provodnikom sedodirne zid lopte sa spoljne strane. Listii elektroskopa serazmaknu.

Objanjenje: Elektricitet se nalazi samo naspoljanjoj strani provodnika.

Ogled 3.5 2

Pribor: Kavez od metalne mree (dimenzija da u

njega moe da stane elektroskop), dva elektroskopa, dvaiana provodnika, polivinilna ipka, vunena tkanina.

Uputstvo: Postaviti elektroskop na podlogu kojaje izolator i provodnikom povezati sa unutranje stranekaveza. Postaviti kavez preko elektroskopa. Drugielektroskop povezati na spoljanju stranu kaveza.Naelektrisanom polivinilskom ipkom dodirnuti kavez.

18

Slika 3.4 3Oblik elektrinih linija sila kod

istoimenih naelektrisanja

Slika 3.5 1Naelektrisanja na provodniku

3.5 2Faradejev kavez


19/23

Primeuje se da se listii elektroskopa koji je van kaveza razmaknu, a listii elektroskopa koji je ukavezu ostaju oputeni.

Objanjenje: Elektricitet se nalazi samo na spoljanjoj strani provodnika.

Napomena: Ovaj ogled je izvodio Faradej za dokazivanje da se elektricitet rasporeujesamo na spoljanjoj strani provodnika.

Ogled: 3.5 3

Pribor: Metalna lopta sa iljkom, elektrostatika influentna maina, svea, elektroskop.

Uputstvo: Pomou elektrostatike influentne maine naelektrie se metalna lopta sa iljkom.Plamen svee se priblii iljku. Primeuje se da se plamen povija kao da bei od iljka. Ako seelektroskop primakne iljku listii e se razmaknuti i ostati razmaknuti kad se udalji.

Objanjenje: Na vrhu iljka je najvea elektrina gustina.Pri veem naelektrisanju (u ovom sluaju influentnom mainom), ublizini iljka se stvori snano elektrino polje koje privlai ili odbijajone kojih uvek ima u atmosferi. Joni nastaju na razne naina(dejstvom kosmikih zraka iz vasione, dejstvom radioaktivnihzraka iz zemlje ili u sudarima molekula pri visokoj temperaturi uovom sluaju najvie jona je stvoreno u plamenu svee). Ovi jonisu snano privueni ili odbijeni u elektrinom polju iljka i imajuveliku brzinu stvarajui takozvani elektrini vetar. Plamen svee sezbog tog vetra povija.(slika 3.6 3). U obliku iljka ako jepozitivno naelektrisan, negativni joni budu privueni na iljak, atada u okolini ostaje viak pozitivnih jona koji naelektriuelekroskop i njegovi listii ostaju razmaknuti.

3.6. Elektrine pojave u atmosferi

Ogled 3.6 - 1

Potreban pribor: Dva balona, konac duine 1m, vunena tkanina, igla ili ioda, selotejp.

Tok ogleda:Naduvati dva balona, zavezati ih koncem, a potom oba konca vezati za trei iprivrstiti selotejpom za zid ili orman (slika 3.6 1). Ako se oba balona protrljaju istim materijalom,npr. kosom ili vunenom tkaninom odbijae se i stajati na odreenom rastojanju jedan od drugog.Ako se metalni iljak, igla ili ioda, rukom prinesu izmeu balona, baloni se kreu jedan premadrugom. Ako se igla udalji oni ostaju u istom poloaju, blizu jedan drugom. Ako se eli prikazati

samo uzajamno odbijanje balona, potrebno je jedan balon koncem privrstiti za ebe. Ako senaelektrisani balon priblii nenaelektrisanom, nenaelektrisani balon se pomera iz poloajamirovanja, odnosno biva odbijen.

Objanjenje: Baloni su protrljani istim materijalom znai oni su naelektrisani istoimenimnaelektrisanjima. Ako su naelektrisani negativno, kad se priblii igla izmeu njih tada se elektroni umetalu, usled indikacije, skupe na donji kraj igle i preko ruke odlaze u zemlju. Vrh igle je pozitivnonaelektrisan i privlai negativno naelektrisane balone. Na pozitivno naelektrisanom picu dolazi dopranjenja. Linije elektrinog polja u blizini pica su velike gustine, odnosno oko pica se obrazuje

19

Slika 3.5 3Svea u blizini iljka


20/23

jako elektrino polje. U vazduhu su prisutni nosioci naelektrisanja, (nastali kosmikim zraenjem),koji u jakom polju imaju dovoljnu energiju da vre dalju jonizaciju. Nastali joni razelektriu balone,tako da se posle hlaenja igle oni vie ne odbijaju.

3.7 Elektrina influencia

Ogled: 3.7 1

Pribor: Polivinilska ipka, vunena tkanina, elektroskop.

Uputstvo: Naelektrisana polivinilna ipka se pribliielektroskopu. Listii se razmiu. Kad se ipka udalji listii se ponovovrate u prvobitni poloaj. Ponovo se ipka primakne elektroskopu. Listiise razmaknu. Ako se elektroskop dodirne prstom listii se vrate uprvobitni poloaj. Kad se istovremeno udalje ipka, i prst skine saelektroskopa, listii se ponovo razmaknu. Kad se sad priblii ipkaelektroskopu listii poinju da se pribliavaju, a kad se udalji ponovo serazmiu.

Objanjenje: Kad se naelektrisana ipka pribliila elektroskopudolo je do razdvajanja naelektrisanja na elektroskopu. ipka je negativnonaelektrisana pa se na kuglici i elektroskopu razdvojilo pozitivno

naelektrisanje a na listiima negativno. Kad se stavio prst na kuglicuelektroskopa tada je negativno naelektrisanje (elektroni) sa tela prelo nakuglicu i uspostavila se elektrina ravnotea. Odmicanjem ipke i prsta sa elektroskopa istovremeno,negativno naelektrisanje je ostalo na elektroskopu i on je ostao negativno naelektrisan. Zbog toga suse listii ponovo razmakli. Da je elektroskop ostao negativno naelektrisan dokazuje se ponovnimpribliavanjem ipke elektroskopu jer se listii pribliavaju.

20

+

+

Slika 3.7 1Naelektrisavanje

influencijom

Slika 3.6 1Model Frenklinovog gromobrana


21/23

Ogled: 3.7 2

Potreban pribor: Dva elektroskopa, metalni provodnik sa izolatorskom drkom, polivinilnaipka, vunena tkanina.

Tok ogleda: Elektroskopi se postave tako da se mogu spojiti metalnim provodnikom. Ovakospojenim elektroskopima se priblii, jednom od njih, naelektrisana polivinilska ipka. Slika (3.7 2a) ta se deava. Listii oba elektroskopa se razmaknu. Zatim se polivinilna ipka udalji, listiielektroskopa se ponovo vrate u poetni poloaj. Ponovo se priblii ipka jednom od elektroskopa.Listii se ponovo razmaknu kod oba elektroskopa. Posle ovoga podigne se provodnik i u isto vremese udalji ipka. Primeuje se da su listii kod oba elektroskopa ostali razmaknuti. Slika 3.7 2 b)Ako se naelektrisana ipka priblii prvom elektroskopu njegovi listii poee da se pribliavajujedan drugom, a ako se ipka priblii drugom elektroskopu njegovi listii se jo vie raire.

Objanjenje: Kad se naelektrisano telo priblii provodniku, tada u provodniku dolazi dorazdvajanja naelektrisanja pod uticajem elektrine influencije (slika 2.7 - 2). U ovom sluajunegativno naelektrisana ipka razdvoji naelektrisanje u provodniku pa i elektroskopima tako da se nabliem kraju provodnika udalje elektroni, koji su pokretni u provodniku, na njegov drugi kraj zbogKulonove sile. Kad se istovremeno udalji ipka i provodnik sa elektroskopa, razdvojeni elektricitetikoji su naelektrisali elektroskope ostaju na njima pa su elektroskopi naelektrisani raznoimenimnaelektrisanjem.

21

+ + - -

b

3.7 2 naelektrisavanje elektroskopa influenciomb elektroskopi posle naelektrisavanja


22/23

Zakljuak

Cilj nastavnog predmeta Fizika je: da uenik ovlada savremenim znanjima iz fizike i upozna njihovu primenu u nauci, tehnici i

svakodnevnom ivotu, da kod uenika doprinese formiranju naune slike o materijalnosti sveta, da kod uenika razvija sposobnosti posmatranja, apstrahovanja i zakljuivanja, podstie

matu i razvija elju za stvaralatvom, da doprinosi razvoju celokupne njegove linosti.

Elektricitet uenici poinju da upoznaju u IV i VIII razredu osnovne kole, a zatim u IIrazredu srednje kole. Paralelno sa uzrastom, raste i sloenost pojmova koje treba usvojiti da bi seobjasnila ova tematska jedinica. Ako se za neku tematsku jedinicu iz fizike sa sigurnou moetvrditi da se dopada uenicima, da ih intrigira i da o njoj imaju sasvim pristojno predznanje, steeno

iskustvom, onda je to svakako elektricitet. To je injenica koja olakava rad nastavniku, ali u istovreme i obavezuje, jer je potrebno sve te elektrine pojave i objasniti. Jednostavno reeno, kvalitetznanja uenika mora napredovati s uzrastom. Da bi se to ostvarilo, presudna je uloga nastavnika kaopredavaa, organizatora i motivatora.

Za lake sagledavanje pojava i uoavanje zakonitosti neophodno je korienje adekvatnih,zanimljivih, demonstracionih (jednostavnih) ogleda, koji omoguuju uenicima da kroz individualnirad, razmiljanje i logiko zakljuivanje, lake usvoje predvineno gradivo. Upotrebomdemonstracionih ogleda asovi fizike postaju interesantniji, a gradivo razumljivije i lakoprimenljivo.

Demonstracioni ogled uglavnom izvodi nastavnik, a jednovremeno ga posmatraju svi uenici

razreda. U izvoenje demonstracionih ogleda, pored nastavnika, potrebno je da budu ukljueni iuenici. Svrha demonstracionog ogleda je u tome da se formira jedan oblik formalnog miljenja,koji se naziva eksperimentalno miljenje, tj. miljenje koje se sree pri izvoenju eksperimenatakada treba da se otkrje sve ono to moe da utie na neku pojavu i to dovodi do neke pojave.injenica je da su uenici vie zainteresovani za realne pojave i objekte nego za apstraktne opise.Oni vie vole ono to mogu da vide, nego ono to treba da zamiljaju. Vie vole ono to je u pokretunego to je statino. Zato demonstracioni ogledi ine nastavu zanimljivijom i interesantnijom.Demonstracioni ogledi treba da se izvode i na asovima utvrivanja gradiva, a potrebno je teiti daodreeni ogled izvode po mogunosti svi uenici naroito ako je jednostavan za izvoenje i nezahteva komplikovanu aparaturu. Na ovaj nain se uenici navikavaju na samostalnost u radu ioslobaaju se straha od nepoznatog.

U ovom radu navedeni su samo neki ogledi koji mogu na adekvatan nain da prezentujupojavu koju je potrebno objasniti uenicima. Ove oglede uenici mogu bez tekoa samostalno daizvedu. Zbog lakoe izvoenja ogleda oni doprinose veem interesu uenika za fiziku kao najoptijunauku o prirodi.

22


23/23

Literatura

1. Duanka . Obadovi, Milica Pavkov-Hrvojevi, Maja Stojanovi: Jednostavni ogledi ufizici, 8. razred, Zavod za udbenike, Beograd, 2007.

2. Darko V. Kapor, Jovan P. etraji: Fizika za osmi razred osnovne kole, Zavod zaudbenike, Beograd, 2006.

3. Dr. Goko Dm, Duan Il, Jezdmr Tom, Fzka za VIII razred osnovne kole,Zavod za udbenke nastavna sredstva, Beograd, 1976.

4. Vnko Kovaev, Branka Beanov, Prroda drutvo udbenk za IV razredosnovne kole, Klet, Beograd 2007.

5. Mlan O. Raspopov, Metodka nstave fzke, Zavod za udbenke nastavnasrdstva, Beograd, 1992.

6. Sluben glasnk RS Prosvetn glasnk, bro 9, Beograd, 21. ul 2006.

7. www.tehnika.edu.yu/tehnicclass/ radovi/elektrotehnika/elektrotehnika.html - 37k

8. http://sr.wikipedia.org/wiki

9. www.if.ns.ac.yu/diplomski.php - 14k

Documents

Elektricitet fizika