Viša škola za obrazovanje vaspitača - Vršac

SEMINARSKI RAD

tema: EMOCIONALNA INTELIGENCIJA

mentor student

dr Aurel Božin Jelena Lazić

1

maj, 20007.

Emocionalna inteligencija

U V O D

U našem kao i u većini modernih društava, vrednost pojedinca meri se njegovim

koeficijentom inteligencije. Ako posmatramo odnos između koeficijenta inteligencije i

stečene stručne spreme, radnog mesta i slično, doći ćemo, pre ili kasnije do velikih

nesrazmernosti između (akademske) inteligencije pojedinca i njenog ostvarenja kroz

konkretne životne situacije. Kako je moguće da pojedinci često vrlo visokog koeficijenta

inteligencije ne uspevaju da ostvare svoje životne ciljeve? Za te pojedince često ćemo

primetiti da imaju problema u komunikaciji sa drugim ljudima, nemaju razvijen osećaj

empatije, često su netolerantni, sarkastični, itd. Zato je za procenjivanje pojedinca potrebno

uvesti još jedan kriterijum koji ćemo nazvati emocionalna inteligencija i koji, iakoprečesto

zanemarivan, ima ogromnu ulogu u životu svakog pojedinca.

2

Pojam emocionalne inteligencije

Pojam emocionalne inteligencije ukratko bi mogli definisai kao skup emocionalnih

veština koje nam omogućavaju da odaberemo pravi način upotrebe osećaja i nesvesnih,

instinktivnih mehanizama u interakciji sa drugim ljudima, kao i u shvatanju i poboljšanju

samog sebe. Emocionalna inteligencija uključuje sposobnosti kao što su:

mogućnost motivisanja samog sebe

istrajnost i pored poteškoća i frustracija

obuzdavanje impulsivnosti

odgađanje trenutka primanja nagrade

regulisanje svojih raspoloženja

onemogućavanje uzrujanosti da zaguši sposobnost razmišljanja

empatija, ...

Uopšteno, osnovne komponente emocionalne inteligencije su

prepoznavanje emocija

korištenje emocija

razumevanje emocija

upravljanje emocijama.

Prepoznavanje emocija je sposobnost pojedinca da prepozna svoje ili tuđe osećaje. Kao

osnovni deo emocionalne inteligencije, to je jedan od faktora pomoću kojih se mogu meriti

emocionalne sposobnosti jedinke (npr. od ispitanika se zahteva da iz izraza lica osobe na

video-traci zaključi nešto o raspoloženju i emocijama te osobe). Generalno postoje dve vrste

emocija: svesne i nesvesne. U trenutku kada emocija pređe na svesnu nivo osoba može

ponovo proceniti situaciju koja je tu emociju izazvala. Na osnovu dobijenog zaključka može

se odlučiti na promenu držanja i raspoloženja. To je osnovni preduslov za sposobnost

odbacivanja negativnih emocionalnih stanja – potištenosti, straha, zabrinutosti itd.

Ljudske se emocije retko izražavaju rečima. Za intuitivno prepoznavanje tuđih emocija

ključna je sposobnost interpretiranja izraza neverbalne komunikacije; npr. sagovornikovog

3

tona, gestovi, izraza lica i čitavog niza nesvesnih kretnji koje napravi tokom razgovora.

Neregistrovanje tuđih emocija veliki je nedostatak u emocionalnom životu pojedinca jer svaka

vrsta ljudske povezanosti potiče od emocionalnog sklada, kao i empatije. Empatija je posebna

vrsta saosećanja, sposobnost uživljavanja u emocionalno stanje druge osobe i razumevanja

njenog položaja. Empatija se temelji na samosvesti i samospoznaji - osoba otvorenija prema

svojim emocijama biće veštija u prepoznavanju i razumevanju tuđih osećaja.

Korišćenje emocija podrazumeva stvaranje emocija koje možemo obrazložiti. Emocije nam

mogu, i trebale bi nam pomagati u odlukama i odabirima. Emocionalna osoba će lakše

razumeti tuđe osećaje i ponašanje. Sposobna je sagledati situaciju iz više perspektiva (pa će

npr. u prepirci između više ljudi lakše odlučiti ko je u pravu) pa je zato sklonija i empatiji.

Razumevanje emocija se odnosi na shvatanje i predviđanje što će se dogoditi pri ojačavanju

emocija , kako će druge osobe reagovati na različite emocije, pri čemu je važno da osoba

bude sposobna posmatrati situaciju s različitih gledišta.

Upravljanje emocijama je složen proces. Potrebno je odabrati ispravnu emociju, njen

intenzitet i smer ka željenom ishodu. Umeće upravljanja svojim emocijama ključna je životna

osobina. Upravljanje emocijama podrazumeva prihvatanje emocija umesto njihovog

potiskivanja i njihovo korišćenje u svrhu donošenja bolje odluke.

Emocionalna inteligencija ne deluje samostalno nego je usko povezana s psihološkim

osobinama karaktera pojedinca, npr. ekstrovertnost, emotivnost. Osoba može biti

emocionalno inteligentna bila ona ekstrovertna ili introvertna, emotivnija ili smirenija ali će

se njena emocionalna inteligencija drugačije manifestovati u zavisnosti od njenih ostalih

osobina.

4

Odnos između emocionalne i akademske inteligencije

Akademska inteligencija tj. stepen uspešnosti pojedinca ima malo veze s

emocionalnim životom. U stvari, zbog visoke samosvesti, neke osobe sa visokim stepenom

inteligencije i neretko visokom stavom sklone su samovoljnim impulsima i negativnom

ispoljavanju strasti, pa neverojatno loše upravljaju svojim emotivnim životom. Akademska

inteligencija ne priprema čoveka za prilike u koje nas stavlja život. Emocionalne veštine

određuju koliko se uspešno možemo koristiti drugim sposobnostima kojima raspolažemo da

savladamo sve frustrirajuće situacije u koje nas često dovodi život. I pored svega,

emocionalna i akademska inteligencija nisu suprotstavljene već samo odvojene sposobnosti,

baš kao i racionalna i emotivna strana svakog pojedinca.

Za razliku od poznatih i učestalih testova inteligencije do danas nisu razvijeni testovi

emocionalne inteligencije u punom smislu te reči. Ipak Jack Block, psiholog s Berkeleya

(University of California) definisao je dva teoretski čista tipa: osobe s visokim koeficijentom

inteligencije i osobe s visokorazvijenim emocionalnim sposobnostima, među kojima postoje

velike razlike. Takođe, unutar svakog tipa postoje razlike koje zavise od pola pojedinca.

Čisti tip s visokim IQ-em i zanemarivom emocionalnom inteligencijom gotovo je

karikatura intelektualca, vrlo vešt u pitanjima razuma ali emocionalno nesposoban. Muškarce

ovog tipa karakteriše širok raspon intelektualnih interesa i sposobnosti; ambiciozni su i

produktivni, predvidivi i istrajni. Takođe su i kritični, sitničavi i na stvari vole gledati s visine.

Osećaju nelagodnost u vezi sa senzualnošću i polnošću, bezražajni su, otuđeni, emocionalno

prazni i hladni.

Žene ovog tipa poseduju visok stepen intelektualnog samopouzdanja, cene intelektualne

vrednosti, poseduju širok spektar intelektualnih i estetskih interesa. Lako se izražavaju

međutim sklonije su introspekciji, teskobi, osećajima krivice. Ponekad su sklone izražavanju

osećaja besa.

Osobe tipa visoko razvijenih emocionalnih sposobnosti otvorene su i društvene, a

emocije izražavaju na prihvatljiv način i dobro se prilagođavaju stresnim situacijama.

Zadovoljni su sobom, drugima i društvom u kojem žive.

5

Muškarci ovog tipa društveno su uravnoteženi, otvoreni i vedri. Nisu skloni depresiji,

zabrinutim mislima i strahovima. Njihov je emocionalni život bogat ali prikladan. Ističu se

sposobnošću vezivanja za osobe ili ciljeve. U vezama su puni saosećanja i brižnosti.

Žene visoko razvijenih emocionalnih sposobnosti su takođe društvene. Bez problema

sklapaju nova poznanstva. Poseduju dovoljno samopouzdanja da mogu biti razigrane,

spontane i otvorene za senzualna iskustva. Za razliku od pripadnica čistog tipa koji poseduje

samo visok IQ, retko ih muče osećaji teskobe i krivice i retko tonu u duboke i mračne misli.

U svakidašnjem životu vrlo retko srećemo osobe koje možemo smatrati savršenim

predstavnicima jednog ili drugog tipa a kod ostalih se u različitoj meri mešaju IQ i

emocionalna inteligencija.

Odnos prema emocijama

Emocionalna inteligencija se zasniva na svesti o ličnim osećanjima u trenutku u kojem

je do njih došlo. To je osnovna emocionalna sposobnost iz koje izrastaju druge, npr.

emocionalna samokontrola. Pri opisivanju svesti o ličnim osećanjima psiholozi se služe

pojmom metaspoznaje koja označava svest o misaonom procesu, kao i pojmom

metaraspoloženja koji se odnosi na svest o vlastitim emocijama. Svest o vlastitim osećajima

lakše je izraziti preko pojma svesti o vlastitoj ličnosti, u značenju neprekidne pažnje koja se

pridaje vlastitim unutrašnjim stanjima. Pri takvim stanjima autorefleksivne svesti um ispituje

iskustvo, uključujući i emocije. Svest o vlastitoj ličnosti ukratko znači »biti svestan i

vlastitog raspoloženja i misli o tom raspoloženju«. Prema odnosu prema emocijama ljudi se

mogu podeliti u sledeće grupe:

Svesni sebe. Ovakve su osobe svesne svojih emocija u trenutku u kojima ih

doživljavaju te poseduju određenu emocionalnu prefinjenost. Na jasnim spoznajama o životu

temelje im se i druge karakterne crte: samostalni su, svesni svojih granica, dobrog su

psihičkog zdravlja, uglavnom vedri i optimistični. Kada ih obuzme neraspoloženje, ne odaju

se mračnim mislima, žaljenju za učinjenim i osećaju krivice nego se ubrzo izvuku iz takvih

stanja. Njihovo metaraspoloženje pomaže im u lakšem upravljanju emocijama.

6

Utopljeni. Osobe iz ove grupe neretko se osećaju preplavljene emocijama i nemoćne

da im izmaknu, kao da su ta raspoloženja u potpunosti preuzela vlast nad njima. Ne poseduju

potpunu svijest o svojim osećajima pa su u njima izgubljeni jer ne znaju kako se postaviti. Iz

tog razloga vrlo retko preduzimaju napore da izbegnu negativna raspoloženja. Nemaju nadzor

nad svojom emocionalnom situacijom, pa često upadaju u mračna stanja, obuzimaju ih osećaji

krivice i žaljenja. Takva ih stanja potpuno obuzimaju i imaju utisak da su emocionalno totalno

izvan kontrole.

Pomireni. Ove osobe uglavnom nemaju problema sa shvatanjem svojih osećanja, ali

budući su po prirodi skloni prihvatanju, svoje osećaje, ma kakvi bili, i ne pokušavaju

izmijeniti. Postoje dve podgrupe ovakvih osoba

oni koji su inače dobro raspoloženi pa nemaju suviše razloga za promenu

oni koji su skloni neraspoloženju ali ne ništa ne čine kako bi mu se odupreli i pored

nelagode i boli (npr. hronično depresivne osobe pomirene sa svojim očajem).

7

Pozitivna i negativna raspoloženja i misli

Zabrinutost je sama osnova štetnog delovanja teskobe na sve oblike mentalnih

sposobnosti. Ona vuče korene iz najstarijeg doba ljudske istorije ali je vremenom

izgubila svoju primarnu funkciju. To je, u određenom smislu, korisna reakcija koja je

pošla pogrešnim putem – preterano gorljiva mentalna priprema za očekivanu opasnost.

Teskoba potkopava intelekt. Osobe koje su obuzete teskobom mnogo će verovatnije

doživeti neuspeh i pored superiornog IQ-a i ostalih predispozicija. Za razliku od njih

osobe vešte u obuzdavanju emocija mogu koristiti teskobu i ostala negativna

raspoloženja kako bi se motivisale. Preterana teskoba će zaustaviti ili barem usporiti

svaki pokušaj postizanja uspeha dok će premalo teskobe rezultirati apatijom ili

gubitkom motivacije i povelikom nezainteresovanošću.

Kod stvaranja planova i donošenja odluka, dobro raspoložene osobe situaciju smatraju

pozitivnije i optimistički. To se dešava, između ostalog, zbog činjenice da pamćenje

zavisi od emocionalnog stanja, tako da u dobrom raspoloženju pamtimo svetlije

događaje. Dok na osnovu datih argumenata nastojimo doneti odluku, pamćenje to naše

odvagivanje činjenica zakreće u pozitivnom smeru, zbog čega je verovatnije da ćemo

doneti neku pustolovnu ili riskantnu odluku (što u završnici uopšte ne mora biti

dobro). Analogno, loše raspoloženje skreće pamćenje u negativnom smeru pa je stoga

verovatnije da ćemo doneti odluku koja se temelji na bojažljivosti i preteranom

oprezu.

Nada nije samo optimistički stav da će se ipak sve dobro završiti. Nada je

verovanje da imamo volje i načina za ostvarivanje svojih ciljeva, ma kakvi oni bili.

Nada je jedna od važnih karakternih osobina osoba razvijene emocionalne

inteligencije. Osoba koja se nada neće se u kritičnom trenutku prepustiti najezdi

teskobe, depresiji ili malodušnosti. Osobe koje prolaze kroz život uz mnogo nade

manje se sreću s potištenošću od drugih i imaju manje emocionalnih problema.

Optimizam možemo shvatiti kao način na koji ljudi shvaćaju svoje uspehe i

neuspehe. On je štit koji ljude u teškim situacijama brani od zapadanja u stanje

depresije, apatije, beznađa i očaja. Za optimizam je važno da bude realističan a ne

naivan jer inače može biti kontraproduktivan.

8

Optimističke osobe na neuspeh gledaju kao na nešto što mogu promijeniti kako bi

sledeći put bili uspešni, dok pesimisti preuzimaju svu krivicu na sebe, pripisujući je

nekoj svojoj karakteristici koju ne mogu izmeniti.

Jedan od izvora pozitivnog i negativnog stava je i urođeni temperament, kojeg osoba

može modifikovati upotrebom iskustva i samospoznaje.

U današnjem svetu, kojim vlada ambicija, mnogi ljudi uopšte ne razmišljaju

kako će njihovi postupci uticati na druge osobe. Uz to se većina nas često nalazi u

stresnim situacijama koje stvaraju i potenciraju nastanak i ispoljavanje negativnih

emocija. Zbog toga je danas veoma važno naučiti nositi se s tim emocijama i

nadvladati ih. Situaciju koja utiče na nastanak takvih emocija je često nemoguće

izbeći, ali cilj emocionalne inteligencije i nije izbegavanje negativnih emocija nego

njihovo prevladavanje. "Život bez strasti bio bi siva, bezlična pustopoljina, odvojena i

izolovana od bogatstva samog života." Emocije moraju postojati ali svakoj moramo

pronaći ispravan smer, intenzitet i dužinu njenog trajanja.

9

Aleksitimija (grč.: a- znači »nedostatak«, lexis je »reč«, a thymos »emocija«) je

stanje u kojem osoba osobe imaju problema s razlikovanjem pojedinačnih emocija, kao i s

razlikama između emocija i telesnih osećanja. Takvim osobama nedostaju reči za osećaje.

Štaviše, čini se da im nedostaju i osećaji, premda to zapravo može biti posledica njihove

nemogućnosti da izraze emocije, a ne potpunog izostanka emocija. Termin aleksitimija

napravio je 1972. dr. Peter Sifenos, psihijatar s Harvarda.

Aleksitimici osporavaju rašireno laičko verovanje kako je savršeno i samo po sebi

jasno što osećamo - oni o tome nemaju pojma. Do krajnjih granica nedostaje im temeljna

sposobnost emocionalne inteligencije, svest o vlastitoj ličnosti - svest o onome što osećamo

dok se te emocije u nama komešaju. Evo jedan primer aleksitimije iz knjige D. Golemana

"Emocionalna inteligencija".

"Gary je znao silno razbesnti svoju zaručnicu Ellen jer je, premda je bio inteligentan, pažljiv i,

k tome, uspešan hirurg, bio i emocionalno prazan i uopšte nije reagovao na bilo koju vrstu

iskazivanja osećaja. I dok je Gary mogao fantastično pričati o nauci i umetnosti, kada bi bila

reč o njegovim osećajima, čak i prema Ellen - on bi jednostavno zaćutao. Ma koliko ona iz

njega pokušavala izvući barem malo strasti, Gary je bio ravnodušan i držao se kao da ga se to

ne tiče. »Izražavanje osećaja nije mi prirodno«, ispričao je psihoterapeutu kojem se obratio na

Ellenino veliko nagovaranje. Kada je bila riječ o emocionalnome životu, dodao je: »Ne znam

o čemu govoriti; nemam nikakvih snažnih osećaja, bilo pozitivnih bilo negativnih«. Ellen nije

bila jedina osoba frustrirana Garyjevom nedodirljivošću; kako je poverio psihoterapeutu, o

osećajima otvoreno nije mogao razgovarati ni s kim, i to nikada u čitavome životu. Razlog:

pre svega ne zna što uopšte oseća. Koliko mu se činilo, dosada nijednom nije osetio ni ljutnju,

ni tugu ni radost."

10

Zaključak

Još je Aristotel primetio: "Svako se može naljutiti – to je lako. Ali naljutiti se

na pravu osobu, do ispravnog stepena, u pravi trenutak, zbog ispravnog razloga i na

ispravan način – to nije lako". Naravno, to pravilo ne vredi samo za ljutnju već ga

možemo primeniti i na sve druge emocije. Ne bismo trebali samo držati naše emocije

pod kontrolom samo radi nas samih, već i zbog ostalih osoba koje srećemo oko sebe.

Šireći pozitivne emocije ulepšat ćemo život osobama koje nas okružuju a one će nam

nastojati uzvratiti istom merom.

11

Literatura:

Goleman, D.: Emocionalna inteligencija, Mozaik knjiga, Zagreb, 1995.

12