Sadržaj

Sadržaj 1

Uvod 2

Šta je emocionalna inteligencija 2

Odnos između emocionalne i akademske inteligencije 3

Odnos prema emocijama 4

Šta je raspoloženje, a što je afekt 5

Pozitivna i negativna raspoloženja i misli 5

Ljubav je biološka potreba 6

Šta je emocionalna prevara 7

Poseban nervni sistem povezan je direktno sa emocijama 7

Fiziološki aspekti emocija 8

Emocije i zdravlje 9

Preslikane Neuron-neurološka osnova empatije 9

Literatura 11

1

Uvod

U našem kao iu većini modernih društava, vrednost pojedinca često se 'meri' njegovim koeficijenta inteligencije. Ako promotrimo odnos između koeficijenta inteligencije i stečene stručne spreme, rednog mesta i slično doći ćemo, pre ili kasnije do velikih nesrazmjer između (akademske) inteligencije pojedinca i njenog ostvarenja kroz konkretne životne situacije. Kako je moguće da pojedinci često vrlo visokog koeficijenta inteligencije ne uspevaju da ostvare svoje životne ciljeve? Za te pojedince često ćemo primetiti da imaju problema u komunikaciji sa drugim ljudima, nemaju saosećanja, često su netolerantni, sarkastični, itd Stoga je za posuđivanje pojedinca potrebno uvesti još jedan kriterijum koji ćemo nazvati emocionalna inteligencija i koji, iako prečesto zanemarivan, ima ogromnu ulogu u životu svakog pojedinca.

Šta je emocionalna inteligencija

Pojam emocionalne inteligencije ukratko bi mogli definisati kao skup emocionalne veština koje nam omogućuju da odaberemo ispravan način upotrebe osećaja i nesvesnih, instinktivnih mehanizama u interakciji sa drugim ljudima, kao i u shvatanju i poboljšanju samoga sebe. Emocionalna inteligencija uključuje sposobnosti kao što su:

• mogućnost motivisanja samoga sebe • ustrajanje uprkos poteškoćama i frustracija • Obuzdavanje impulzivnosti • odgađanje trenutka primanja nagrade • regulisanje svojih raspoloženja • onemogućavanje uzrujanosti da zaguši sposobnost razmišljanja • saosećanje

Uopšteno, osnovne komponente emocionalne inteligencije su: • prepoznavanje emocija • korišćenje emocija • razumevanje emocija • upravljanje emocijama.

Prepoznavanje emocija je sposobnost pojedinca da prepozna svoje ili tuđe osjećaje. Kao osnovni deo emocionalne inteligencije, to je jedan od faktora pomoću kojih se mogu meriti emocionalne sposobnosti jedinke (npr. od ispitanika se zahteva da iz izraza lica osobe na video-traci zaključi nešto o raspoloženju i emocijama te osobe). Generalno postoje dve vrste emocija: svesne i nesvesne. U trenutku kada emocija pređe na svesni nivo osoba može ponovo procijeniti situaciju koja je tu emociju izazvala. Na osnovu dobijenog zaključka može se odlučiti na promenu držanja i raspoloženja. To je osnovni preduslov za sposobnost odbacivanja negativnih emocionalne stanja - potištenosti, straha, zabrinutosti itd Ljudske se emocije retko izražavaju rečima. Za intuitivno spoznavanje tuđih emocija ključna je sposobnost tumačenja izraza neverbalna komunikacije; npr sagovornika tona, gestikulacije, izraza lica i čitavog niza nesvesnih kretnjom koje napravi tokom razgovora. Neregistriranje tuđih emocija velik je nedostatak u emocionalnom životu pojedinca jer svaka vrsta ljudske povezanosti potiče od emocionalnog sklada, kao i

2

empatije. Empatija je posebna vrsta saosećanja, sposobnost uživljavanje u emocionalno stanje druge osobe i razumevanja njenog položaja. Empatija se zasniva na samosvest i samosaznanja - osoba otvorenija prema vlastitim emocijama bit će vještija u prepoznavanju i razumevanju tuđih osećaja. Korišćenje emocija podrazumeva stvaranje emocija koje možemo razložno obrazloži. Emocije nam mogu i trebalo bi nam pomagati u odlukama i odabira. Emocionalna osoba će lakše razumeti tuđe osjećaje i ponašanje. Sposobna je sagledati situaciju iz više perspektiva (pa će npr u prepirke između više ljudi lakše da odluči ko je u pravu) pa je stoga skloniji i empatija. Razumevanje emocija se odnosi na shvatanje i predviđanje šta će se desiti pri ojačavanje emocija te kako će druge osobe reagovati na različite emocije, pri čemu je važno da osoba bude sposobna promatrati situaciju s različitih stajališta.

Upravljanje emocijama je složen proces. Potrebno jeodabrati ispravnu emociju, njen intenzitet i smjer ka željenom ishodu. Umijeće upravljanja svojim emocijama ključna je životna osobina. Upravljanje emocijama podrazumeva prihvatanje emocija umesto njihovog potiskivanja te njihovo korišćenje u svrhu donošenja bolje odluke.

Emocionalna inteligencija ne deluje samostalno nego je usko povezana sa psihološki osobinama karaktera pojedinca, npr ekstrovertiranost, emotivnost. Naime, osoba može biti emocionalno inteligentna bila ona ekstrovertirana ili introvertirana, emotivnija ili smirenija ali će se njena emocionalna inteligencija drukčije manifestirati u zavisnosti o njenim ostalim osobinama. Emocionalnu inteligenciju je motivisanim radom na sebi moguće uspješno razviti i unaprediti.

Odnos između emocionalne i akademske inteligencije

Akademska inteligencija tj stepen uspješnosti pojedinca u obrazovanju ima malo veze s emocionalnim životom. Naime, zbog visoke samosvest, neke osobe sa visokim stepenom inteligencije i nerijetko visokom obrazovanja sklone su proizvoljnom impulsima i negativnom ispoljavanju strasti, pa neverovatno loše upravljaju svojim emotivnim životom. Akademska inteligencija ne priprema čoveka za prilike u koje nas stavlja život. Emocionalne veštine određuju koliko se uspešno možemo koristiti drugim sposobnostima kojima raspolažemo da savlada sve frustrirajući situacije u koje nas često dovodi život. Emocionalna i akademska inteligencija ni u kom slučaju nisu suprotstavljene, već samo odvojene sposobnosti, baš kao i racionalna i emotivna strana svakog pojedinca. Za razliku od poznatih i učestalih testova inteligencije do danas nisu razvijeni testovi emocionalne inteligencije u punom smislu te reči. Jack Block, psiholog sa Berkeleы (Universitы of California), gradeći svoj teorijski model odnosa između emocionalne i intelektualne inteligencije konstruirao je dva teoretski čista tipa: osobe sa visokim koeficijenta inteligencije i lica sa visokorazvijenim emocionalnim sposobnostima, među kojima postoje vrlo znakovima razlike. Takođe unutar svakog teorijskog tipa postoje razlike koje zavise o polu pojedinca. Čisti tip sa odnosom karakteristika visoki IK / niska emocionalna inteligencija vrlo je vešt u pitanjima razuma ali emotivno nedovoljno razvijen. Muškarce ovog tipa karakteriše širok raspon intelektualnih interesa i sposobnosti; ambiciozni su i produktivni, predvidivi i istrajni. Takođe su i kritični, sitničavi i na stvari vole gledati s visoka. Osjećaju nelagodu u vezi sa senzualnošću i spolnošću, beziražajni su,

3

otuđenim, doimaju se emocionalno prazni i hladni. Žene ovog tipa poseduju visok stepen intelektualnog samopouzdanja, cene intelektualne vrednosti, poseduju širok spektar intelektualnih i estetskih interesa. Lako se izražavaju, međutim sklonije su introspekciji, anksioznost, osećanjima krivice. Ponekad su, najčešće indirektno, sklone izražavanju osećanja besa. Osobe tipa visoko razvijenih emocionalne sposobnosti otvorene su i društvene, a emocije izražavaju na prihvatljiv način i dobro se prilagođavaju stresnim situacijama. Zadovoljni su sobom, drugima i okolinom u kojoj žive. Muškarci ovog tipa društveno su uravnotežen, otvoreni i vedri. Nisu skloni depresiji, zabrinuti mislima i strahovima. Njihov je emocionalni život bogat ali prikladan. Ističu se sposobnošću vezanja za lica ili ciljeve. U vezama su puni saosećanja i brižnosti. Žene visoko razvijenih emocionalne sposobnosti su takođe društvene. Bez problema sklapaju nova poznanstva. Poseduju dovoljno samopouzdanja da mogu biti razigrane, spontano i otvorene za senzualna iskustva. Za razliku od pripadnica čistog tipa koji poseduje visok IK ali nizak EK, retko ih muče osećaji anksioznost i krivice i retko tonu u duboke i mračne misli. U svakodnevni životu izuzetno retko srećemo osobe koje bismo mogli da doživi kao 'čiste' predstavnike jednog ili drugog tipa. Kod svih ostalih se u različitoj meri mešaju IK i emocionalna inteligencija.

Odnos prema emocijama

Emocionalna inteligencija se temelji na svesti o vlastitim osećanjima u trenutku u kojem je do njih došlo. To je temeljna emocionalna sposobnost iz koje izrastaju druge, npr emocionalna samokontrola. Pri opisu svesti o sopstvenim osećaja psiholozi se služe pojmom metaspoznaje koja označava svest o misaono procesu, kao i pojmom metaraspoloženja koji se odnosi na svest o sopstvenim emocijama. Svest o sopstvenim osećanjima lakše je izraziti preko pojma svesti o sopstvenoj ličnosti, u značenju neprekidne pažnje koja se pridaje sopstvenim unutrašnjim stanjima. Pri takvim stanjima autorefleksivne svesti um ispituje iskustvo, uključujući i emocije. Svest o sopstvenoj ličnosti ukratko znači »biti svestan i sopstvenog raspoloženja i misli o tom raspoloženju«. Prema odnosu prema emocijama ljudi se mogu podeliti u sledeće grupe: Svesni sebe. Ovakve su osobe svesne svojih emocija u trenutku u kojima ih doživljavaju te poseduju određenu emocionalnu profinjenost. Na jasnim znanjem o životu temelje im se i druge karakterne crte: samostalni su, svesni svojih granica, dobra su psihička zdravlja, uglavnom vedri i optimistični. Kada ih obuzme neraspoloženost, ne odaju se mračnim mislima, žaljenje za učinjenim i osećaju krivice nego se ubrzo izvuku iz takvih stanja. Njihovo metaraspoloženje pomaže im u lakšem upravljanju emocijama. Utopljeni. Osobe iz ove grupe nerijetko se osećaju preplavljena emocijama i ljudima, kao i da im izmaknu, kao su ta raspoloženja u potpunosti preuzela vlast nad njima. Ne poseduju potpunu svest o svojim osećanjima pa su u njima izgubljeni jer ne znaju kako se postaviti. Iz tog razloga vrlo retko preduzimaju napore da izbegnu negativna raspoloženja. Nemaju nadzor nad svojom emocionalnom situacijom, pa često upada u mračna stanja, obuzimaju ih osećaji krivice i žaljenja. Takva ih stanja potpuno obuzimaju i imaju utisak da su emotivno totalno van kontrole. Pomireni. Ove osobe uglavnom nemaju problema sa shvatanjem svojih osećanja, ali pošto su po prirodi skloni prihvatanju, svoje osećanja, ma kakvi bili, i ne pokušavaju izmijeniti.

4

Postroje dve podgrupe ovakvih osoba: oni koji su inače dobro raspoložena pa stoga i nemaju suviše razloga za

promenu oni koji su skloni neraspoloženost ali ne ništa ne čine kako bi mu se oduprijeli uprkos nelagodi i boli (npr. hronično depresivni lica pomirene sa svojim očajem).

Šta je raspoloženje, a što je afekt

Raspoloženje je unutrašnje duboko i trajno emocionalno stanje koje daje ton i boju percepcije, doživljaju sveta i sebe samoga. Raspoloženje utiče na celokupna duševna zbivanja, voljni i nagonski život, opažanje, mišljenje, svest, pažnju, pamćenje i psihomotoriku. Za razliku od raspoloženja, afekt je kratkotrajno, aktuelno emocionalno stanje koje se ogleda u izrazu i mimici lica, tonu i modulacija glasa, pokretima i ponašanju. Raspoloženje je unutrašnje emocionalo stanje pojedinca, a afekt je spoljni izražaja tog stanja. Raspoloženje oscilira u svakodnevnom, normalnom životu, pa tako može biti nešto tužnije ili veseliji, ali se uglavnom održava unutar nekih društveno prihvatljivih granica i osoba ga može kontrolisati. Međutim, promene raspoloženja koje klasificira kao zdravstveni poremećaj razlikuju se od prethodnog po jačini otkloni od normalnog, po dužini trajanja i nemogućnosti da osoba takvo raspoloženje kontroliše. Raspoloženje može biti trajno snižene, pa tada govorimo o depresiji, ili trajno povišena, pa tada govorimo o maniju ili hipomaniji. Te se promene mogu javiti bez ikakvog očiglednog razloga ili su u očitom neskladu s uzrokom.

Pozitivna i negativna raspoloženja i misli

Zabrinutost je sama bit štetnog delovanja anksioznost tj anksioznosti na sve oblike mentalnih sposobnosti. Ona vuče korene iz najstarijeg perioda ljudske istorije ali je vremenom izgubila svoju primarnu funkciju. To je, u određenom smislu, korisna reakcija koja je pošla krivim putem - pretjerano gorljiva mentalna priprema za očekivanu opasnost. Anksioznost potkopava intelekt. Osobe koje su obuzima anksioznošću mnogo će verovatnije da doživi neuspeh uprkos superiorno IK-u i ostalim predispozicije. Za razliku od njih lica vešto u obuzdavanja emocija mogu koristiti Teskobu i ostala negativna raspoloženja kako bi se motivisale. Pretjerana anksioznost će zaustaviti ili barem usporiti svaki pokušaj postizanja uspeha dok će premalo anksioznost rezultirati apatija ili gubitkom motivacije i posvemašnjom nezainteresovanost. Kod stvaranja planova i donošenja odluka, dobro raspoložene lica situaciju smatraju pozitivniju i optimistički. To se dešava, između ostalog, zbog činjenice da memorija zavisi o emocionalnom stanju, tako da u dobrom raspoloženju pamtim svetlija događaje. Dok na osnovu datih argumenata nastojimo da donese odluku, memorija to naše odvagivanje činjenica zakreće u pozitivnom smeru, zbog čega je verovatnije da ćemo doneti neku pustolovnu ili riskantnu odluku (što u završnici uopšte ne mora biti dobro). Analogno, loše raspoloženje skreće memorija u negativnom smeru pa je stoga verovatnije da ćemo doneti odluku koja se temelji na bojažljivosti i preteranom oprezu. Nada nije samo optimistički stav da će se ipak sve dobro završiti. Nada je verovanje da imamo volje i načina za ostvarivanje svojih ciljeva, ma kakvi oni bili. Nada je jedna od važnih karakternih osobina lice razvijene emocionalne inteligencije. Osoba koja se

5

nada neće se u kritičnom trenutku prepustiti najezdi anksioznost, depresiji ili bezobrazlukot. Osobe koje prolaze kroz život uz mnogo nade manje se susreću sa temninata od drugih i imaju manje emocionalne problema. Optimizam možemo shvatiti kao način na koji ljudi shvataju svoje uspehe i neuspjehe. On je štit koji ljude u teškim situacijama brani od zapadanja u stanje depresije, apatija, beznađa i očaja. Za optimizam je važno da bude realističan a ne naivan jer inače može biti kontraproduktivan. Optimističke lica na neuspeh gledaju kao na nešto što mogu promeniti kako bi sledeći put bili uspješni, dok Pesimisti preuzimaju svu krivicu na sebe, pripisujući je nekoj svojoj karakteristici koju ne mogu promeniti. Jedan od izvora pozitivnog i negativnog stava, optimizma i pesimizma, je i urođeno Temperament, koga lice može modifikovati upotrebom iskustva i samosaznanja. U današnjem svetu, kojim vlada ambicija, mnogi ljudi uopšte ne razmišljaju kako će njihovi postupci uticati na druge osobe. Uz to se većina nas često nalazi u stresnim situacijama koje stvaraju potenciraju nastanak i ispoljavanje negativnih emocija. Zbog toga je danas veoma važno naučiti nositi se sa tim emocijama i nadvladati ih. Situaciju koja utiče na nastanak takvih emocija je često nemoguće izbeći, ali cilj emocionalne inteligencije i nije izbegavanje negativnih emocija nego njihovo prevazilaženje. "Život bez strasti bio bi siva, bezlični pustopoljina, odvojena i izolovana od bogatstva samog života." Emocije moraju postojati ali svakoj moramo pronaći ispravan smer, intenzitet i dužinu njenog trajanja. Još je Aristotel primetio: "Svako se može naljutiti - to je lako. Ali naljutiti se na pravu osobu, do ispravnog stepena, u pravi trenutak, zbog ispravnog razloga i na ispravan način - to nije lako". Naravno, to pravilo ne važi samo za ljutnju već ga možemo primeniti i na sve druge emocije. Ne bismo trebali samo držati naše emocije pod svesnim doživljavanja i izmeni samo radi nas samih, već i zbog ostalih osoba koje srećemo oko sebe. Šireći pozitivne emocije uljepšat ćemo život osobama koje nas okružuju a one će nam nastojati uzvratiti istom mjerom.

Ljubav je biološka potreba

Potreba za romantično ljubavi potpuno je različita od seksualne potrebe, a takođe može biti snažnija i od volje za životom, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu The Journal of Neurophыsiologы. Naučnici Helen Fisher, Lucы Broun te Arthur aron u toj studiji tvrde da je romantični ljubav biološka potreba koja je u potpunosti različita od seksualnog uzbuđenja. Svoje tvrdnje zasnivaju na analizi 2500 slika mozgova 17 novozaljubljenih mladića i devojaka. Njima su tokom pokusa bile pokazivane fotografije voljenih osoba, a za to vrijeme su naučnici pomoću magnetno rezonance snimali njihov mozak.

Sliku su nakon toga uporedili s neuronskom aktivnošću dok su posmatrali fotografiju nekog prijatelja ili poznanika. Poređenje slika je pokazala da su sa zaljubljenošću tijesno povezana dva dijela mozga: nucleus caudatus i ventralno tegmentalno područje. U tim dijelovima mozga nalaze se stanice koje proizvode ili primaju dopamin, neuroprijenosnik povezan sa osećajem zadovoljstva, ali i ovisničkim ponašanjem, što su pokazala ranija istraživanja na kockar. Zanimljivo je da se 'centri za ljubav' nalaze na suprotnim dijelovima mozga od područja koja su povezana s fizičkom privlačnošću iz čega je jasno da je ljubav biološka potreba različita od seksualne.

6

Američki istraživači su pokušali objasniti i zašto ljubav izaziva tako suprotno emocije u rasponu od euforije do besa i anksioznosti, pa su u nastavku istraživanja analizirali mozgove ljudi koje su napustile voljene osobe. Zaključili su da je aktivnost 'centara za ljubav' još snažnija u osoba koje su njihove ljubavi odbacila. To je razlog zbog kojeg neki razmišljaju o samoubistvo ili ubistvu kad su ostavljeni, jer potreba za romantično ljubavi ponekad može biti snažnija čak i od osnovne volje za životom.

Šta je emocionalna prevara

Prevara se ne odnosi samo na seks sa drugom osobom. Neko vas može ozbiljno povrediti i samim emocijama koje gaji prema trećem licu. Kriterijumi za emocionalnu prevaru jest davanje pažnje, prisnost i erotske privlačnosti nekom drugom, a ne licu u kojoj ste u vezi. Doživi emocionalnu prevaru mnogim je ljudima mnogo neugodnije i bolnije iskustvo nego doživi seksualnu prevaru. Emocionalna prijavara olako prelazi u seksualnu, što nije često u obrnutom slučaju. Mnogi međutim mešaju blisko prijateljstvo sa emocionalnom prevarom, ne shvaćajući kako je to dvoje zaista vrlo drugačije. Ista stvar je i sa flertanjem. Flert je u redu, slažu se mnogi, jer je trenutan, daje vam samopouzdanje i energiju, a ne uništava odnos dvoje ljudi.

Ono što čini emocionalnu prevaru jeste nekoliko stvari:

1) Deljenje tajni na mnogo dubljoj nivou od one koja se deli sa svojim partnerom 2) Stalno razmišljanje o trećem licu 3) 'Davanje srca' nekom drugom 4) Povlačenje, distanciranje i otkloni od svog partnera, što rezultira zahlađivanjem odnosa 5) Seksualne maštanja o drugoj osobi i u vremenu koje se provodi sa svojim partnerom ili maštanja o tom licu kroz duže vreme  

Poseban nervni sistem povezan je direktno sa emocijama

Ljudi su obdarena posebnim nervni sistemom koji im omogućava da osećaju ljubav i nježnost, navodi se u članku objavljenom u naučnom časopisu Bild der Uisenschaft. Švedski naučnici otkrili su da jedna žena koja je izgubila glavne receptore za opip i dalje ima ugodan osećaj kad je neko mekani Mlaznicu gladi po koži.

Istražujući slučaj, naučnici su otkrili da spomenuti ugodno osećaj izaziva drugi splet živaca koji se takođe nalazi u koži. Reč je o vlaknima koja sporo sprovode podražaje, a nazivaju se taktilna C vlakna. Ovaj splet nerava reaguje samo na nežan dodir i aktivira ona područja u mozgu koja imaju veze sa emocijama. Komentarišući zašto ljudi možda imaju dva različita nervni sistema, naučnici tvrde da je odgovor u sledećem: "Vlakna koja sporo sprovode podražaje funkcionišu od najranije životne dobi, možda čak i dok je plod u majčinoj utrobi, dok se vlakna koja brzo sprovode podražaje razvijaju polako, nakon rođenja. "

7

Fiziološki aspekti emocija

Uzbudljiva naučna istraživanja na području psihoneuroimunologije mijeuaju naša shvatanja tela i uma Svima koji su sa bavili nekom oblikom lečenja, bilo polazeći od telesnog aspekta, bilo od psihološkog ili mentalnog, ubrzo postaje jasno koliko su usko ta područja međusobno povezana. Dugo vremena stručnjaci su nastojali pokazati šta je uzrok, a šta posledica, tj da li prvenstveno zbivanja u našem umu utiču na telesne procese, ili fizičko / telesna zbivanja rezultiraju odgovarajućim emocionalnim i mentalnim stanjima. Za oba pristupa moguće je naći mnoštvo dokaza, što postaje razumljivo u novije vreme kada postaje jasno da je istina - i jedno i drugo. Tj Psiha i telo čine neodvojiv cjelinu i procesi se u njima zbivaju istovremeno. Jedna od novijih nauke koja već i u svom nazivu ukazuje na povezivanje različitih područja je psihoneuroimunologija.

Pionir na području istraživanja povezanosti uma i tela, dakle psihoneuroimunologije, je naučnici Dr Candace Pert, profesor-istraživač iz Džordžtaun Medical center u Vašingtonu. Dr Pert je u svojim istraživanjima uspela naći uvjerljivo odgovore na pitanja o povezanosti emocija i zdravlja / bolesti, što je opisala u svojoj knjizi Molecules of Emotion, the Science behind mind and bodы ( «molekule emocija, nauku iza uma i tela). Dr Pert je kao rezultat svojih istraživanja prestala govoriti o telu i umu kao odvojenim cjelinama i uvela novi pojam - Bodыmind - Tjeloum.

Ranije se smatralo se da su sva zbivanja u našem telu / psihi pod nadzorom moždanih funkcija, koje su određene sinaptičkim vezama između bilijuna Neuron. Sinapse su oblikovali mreže i definisale neuralne spojeve za koje se smatralo da određuju svaki aspekt percepcije, integracije i ponašanja. No istraživanja Miles Herkenhama, Candace Pert i brojnih drugih istraživača pokazuju da najveći deo informacija koje kruže u mozgu ne regulišu sinaptičke veze između moždanih stanica, već specifičnost receptore - sposobnost receptore da se veže samo sa jednim ligandom! Zapravo se manje od 2% neuralne komunikacija zaista odvija na sinapsi. Peptidi cirkuliše telom pronalazeći svoje ciljne receptore u područjima koja su mnogo udaljeniji nego što se ikada ranije smatralo mogućim (po tome moždani sistem liči endokrinom sistemu). Francэs Schmitt uvodi naziv «informacione supstance» kako bi opisao niz prenos, peptida, hormona i proteinskih liganada koji putuju kroz ekstracelularne fluid kako bi došli do svojih specifičnih ciljnih receptore. Neuropeptide se ne nalazi samo među redovima nervnih ganglija na svakoj strani kičme, već i u samim organima. Nove grupe neuronalnih staničnih tela koja sadrže peptide, u mozgu nazvane NUCLEI, su izvori najvećeg dela povezivanja mozak-telo i telo-mozak. Hipoteze je da su peptidi i ostale informacione supstance biokemikalije emocija - telo jeste nesvesni um. Potisnuti traume uzrokovane opterećujućim emocijama mogu se čuvati u raznim delovima tela, imati uticaj na našu sposobnost da osećamo taj deo ili čak na mobilnost. Postoji gotovo beskonačan broj puteva za naš nesvesni um da stupi u dodir i modifikuje funkcionisanje tela. S aspekta fiziologije emocije možemo smatrati hemijskim ligandima koji se vezuju uz receptore u telu. Emocije deluju kao unutrašnji ligandi i re-aktiviraju sećanja na ista stanja kakva smo već doživeli. Neuropeptidi i njihovi receptore su biokemikalije mozga. Emocije su informacioni sadržaj koji se razmenjuju putem psihosomatskim mreže sa mnogim sistemima, organima i ćelijama uključenim u proces. Emocije kao informacija

8

putuju između dva nivoa uma i tela - kao peptidi i njihovi receptore na fizičkom nivou, te kao osećaji koje nazivamo emocije na nematerijalnoj nivou.

Emocije i zdravlje

Da li ćete se razboljeti ili nećete zavisi o sposobnosti tela da se odupre infekcijama i bolestima. 1980 urednik Neu England Journal of Medicine, Dr Franz Ingelfinger procijenio je da je 85% svih ljudski oboljenja izlječivo putem vlastitog sistema izlečenja tela. Dobro je poznato da dobra ishrana, vežbanje, izbegavanje štetnih materija, dovoljno sna povoljno utiču na imunitet. Telesni sistem lečenja pozitivno reaguje na pozitivne stavove, misli, raspoloženja i emocije (npr. ljubav, optimizam, veselje, humor), a negativno na emocije poput mržnje, beznađa, pesimizma, depresije ... Stoga je jednako tako važno kao da brine o vežbi i ishrani važno i da vodi računa o pozitivnom stavu u životu. No to nipošto ne znači da treba da potiskuju negativne emocije kad se one pojave. Candace Pert navodi da «potiskivanje emocija može samo doprineti nastanku bolesti.» Ako ne nađemo efikasne načine kako da izrazi neprijatne emocije onda se «kuhamo u sopstvenom soku», dan za danom i to hronično uranjanje u negativnost izgleda da je ono što ima negativan uticaj na zdravlje. Istraživanja pokazuju da kratkotrajno negativna emocionalna stanja ne ugrožavaju naše zdravlje, budući da postoji čitav niz hemijskih reakcija koje bivaju aktivne u svrhu zaštite našeg organizma od oštećenja.

Candace Pert u svom radu istražuje povezanost njenih naučnih nalaza i određenih holističkih pristupa lečenju. Ona naglašava da sjećanja, zajedno sa emocijama koje ih prate, mogu biti «zamrznuta» u određenim muskularnim tvorevina, što objašnjava efikasnost raznih oblika masaža i akupresura. Toče na kojima dolazi do naročito velikih koncentracija određenih peptida i receptore za peptide, izgleda da korespondira sa tradicionalnim akupunkturnim tačkama koje se koriste za lečenje u tradicionalnoj kineskoj medicini. Istraživanja takođe potvrđuju snažne fiziološki efekte svjesnog disanja koje se primenjuje u jogi i brojnim drugim pristupima, budući da promene u dubini i broju udisaja / izdisaja u minuti menjaju broj i vrstu peptida koji bivaju otpušteni u moždanim trupca. Na emocije se gleda kao vezu između našeg svjesnog, subjektivnog iskustva i kompleksnih regulatornih procesa koji se odvijaju u telu.

Preslikane Neuron-neurološka osnova empatije

Nervni stanice koje u mozgu prilikom posmatranje neke aktivnosti izazivaju iste potencijale kao da osoba zaista sprovodi tu aktivnost. Preslikane Neuron otkrili su 90-tih godina Vittorio Gallese i Giacomo Rizzolatti na Univerzitetu u Parma. Neurolog Vittorio Gallese želeo je da ispita šta se dešava u mozgu majmuna kada životinja radi pokret hvatanja kikirikija - na njegovo iznenađenje se umozgu majmuna zbivala gotovo ista aktivnost - aktiviranje određenih Neuron - i kada je ispitivač posegnulo za kikirikija. Time je započeo niz istraživanja sa različitim hipoteze, koje su se svodilo na pretpostavku da se u ktivnost zrcalnih Neuron može naći objašnjenje empatije, razumevanja drugih, socijalnog ponašanja ... Ranije je bilo teško ispitati i naći preslikane Neuron, no noviji oblici istraživanja (Kernspintomographie) slikovito pokazuju aktivnost cijelih područja u mozgu. Kod majmuna su preslikane Neuron nađeni, između ostalog, u pred-

9

motoričke corteksu - kod ljudi u Broccinom području, značajnom za preradu jezičkih informacija. Kod ljudi se Broccino područje nalazi u levoj polovini mozga, a upravo je to područje i kod primata razvijenije, što je dovelo do stvaranja hipoteze da se Broccino područje prvo razvilo za komunikaciju gest, a tek zatim na govor. Odavno je poznato da pre nego što razvijemo sposobnost jezičke prorade informacija / govora neverbalna komunikacija ostavlja dubok utisak na naš razvoj ličnosti. Deca uče po modelu - posmatrajući druge, a preslikane Neuron su možda ključ objašnjenja kako da se to dešava na neurološkoj nivou. Razvojne studije ponašanja pokazale su da su Gestovi vrlo usko povezane sa govornim izražavanjem - gestikuliramo i kada telefonirate, gestikuliraju i slepi ... Ispitivanje ljudi takođe je pokazalo da se aktivnošću zrcalnih Neuron ono što gledamo i «zbiva» i to na osnovu aktiviranja pojedinih moždanih centara. Dakle, ne samo da «gledamo», već imamo kompletan doživljaj - mozak transformiše ono što vidimo u ono što bismo i mi osetili u istoj situaciji. Gallese i Rizzolatti u «Neu Scientist», 2001, pišu «Simpatija i saosećanje, učenje po modelu i svi oblici ljudske komunikacije mogli bi da potiču od aktivnosti zrcalnih Neuron». U početku se polazilo od toga da aktivnost zrcalnih Neuron potiču samo pokreti, no pokazalo se da se te «imitirajuće stanice» aktiviraju i pri posmatranju dodira ili emocionalne izraza. Razlika između onoga što se dešava - npr posmatranja filma »i realnog događanja» je samo pitanje kvantiteta ... Kod gledanja se aktivira određen broj zrcalnih Neuron u odgovarajućim delovima mozga, dok se kod «stvarnosti» zbiva još i aktiviranje brojnih drugih stanica (npr. kože). Aktivnost zrcalnih Neuron snimljena je i u mozgu beba koje posmatraju određene radnje iako one za to fizički uopšte nisu sposobne - pretpostavlja se da se na taj način u mozgu stvaraju određene šeme koje su osnova kasnijeg učenja. Iako aktivnošću zrcalnih Neuron dolazi i do određenih telesnih reakcija (npr. fizički usaglašavanje kod rapora), no izgleda da ipak postoji određena kočnica koja, na primer, sprečava da padnemo ako vidimo nekoga kako pada.

10

Literatura

11