Emocionalna Inteligencija u Liderstvu

8/10/2019 Emocionalna Inteligencija u Liderstvu

1/43

Emocionalna inteligencija u liderstvu

PREDAVA: MR. SANJA VAVAN VUELJI, D.I.A.


2/43

Otkrivanje snage

EMOCIONALNE INTELIGENCIJE


3/43

Zato

Do nedavno je prevladavalouverenje da je poslovni svetlien emocija.

Pravila u poslovnom svetu semenjaju i nae sposobnosti sedanas procenjuju novim

merama: vie nije vano samokoliko smo pametni ili koliko smostruni, ve i koliko dobroupravljamo sobom i uspenoostvarujemo odnose sa drugim

ljudima.


4/43

Pojam

Emocionalna inteligencija (EI iliEQ) je sposobnost prepoznavanja,shvatanja i upravljanja vlastitim ituim emocijama.

Ovaj pojam se fokusira na uloguoseanja u naem svakodnevnomivotu, nain na koji utiu na narazum i ponaanje i kako ihmoemo upotrebiti u nau korist.

Danas nam nauka govori daemocije nisu suprotstavljeneracionalnosti, ve da su njen deo.

Intelekt je moan, ali jebezlian, moe samo daslui, emocije su te kojevode.


5/43

Koncept EQ Koncept EQ pojavio se 1990. godine kada su ameriki

psiholozi John Mayer i Peter Salovey objavili tekst podnazivom Emocionalna inteligencija i postavili teoriju EQ,

naglaavajui da na inteligentno snalaenje u raznolikimivotnim situacijama vie uticaja imaju osobine koje svoj izvorimaju u emocijama, nego u intelektu.


6/43

Daniel Goleman EQ

Svetsku afirmaciju EQ je doiveo 1995. godine kada je DanielGoleman objavio svoj best seller s istim naslovom i izneo svojudefiniciju: EQ je skup emocionalnih vetina koje nam

omoguavaju da odaberemo ispravan nain upotrebe oseaja inesvesnih, instinktivnih mehanizama u interakciji sa drugimljudima, kao i u shvaanju i poboljanju samoga sebe.


7/43

Mentalni ivot oveka

Emocionalni um je impulzivan isnaan sistem spoznavanja.

Racionalni je nain shvatanjakod koga su izraeniji svest,promiljenost, razmatranje ianaliziranje.

Ova dva iz temelja razliitanaina spoznavanja krozme usobno usklaeno delovanje ine mentalni ivotoveka.


8/43

Racionalna inteligencija (IQ)

Predstavlja nae kognitivnekapacitete koji nam omoguavaju daplaniramo, reavamo probleme,razmiljamo apstraktno, razumemokompleksne ideje, uimo i izsopstvenog, ali i tu eg iskustva.

Meri se tzv. testovima inteligencije

koji odreuju na koeficijent racionalneinteligencije (IQ), ali ne merekreativnost, individualnost i ostale bitnerazlike meu pojedincima.

Ja mislim


9/43

Emocionalna inteligencija (EQ)

Predstavlja sposobnost ivetinu uoavanja,prepoznavanja i upravljanjavlastitim i tu im emocijama.

Koeficijent emocionalneinteligencije (EQ) predstavljanadogradnju racionalnogkoeficijenta inteligencije, jernaglaava karakteristike naeemocionalne inteligencije, kaoto su npr. sposobnost "itanja"tuih emocija i kontrolisanjesopstvenih u skladu sa tim.

Ja oseam


10/43

Pojam i poreklo emocija

Emocija podrazumeva svakuuzbuenost ili uznemirenostuma, oseaja, strasti; svakoestoko ili uzbueno mentalnostanje.

Raspoloenje je unutranjeduboko i trajno emocionalnostanje koje daje ton i bojupercepciji, doivljaju sveta i sebesamog.

Afekt je spoljni izraajkratkotrajnog, aktuelnog

emocionalnog stanja, koje seogleda u izrazu i mimici lica,tonu i modulaciji glasa,

pokretima i ponaanju.


11/43

Emocionalna inteligencija u liderstvu

Istraivanja su pokazala da su karakteristike potrebne zauspeno liderstvo:

1. komunikacijske vetine,2. prilagodljivost,

3. samokontrola,

4. motivacija za rad,

5. delotvornost u grupi,6. delotvornost u organizovanju,

7. potencijal za vo stvo,8. intelektualno funkcionisanje, strunost i iskustvo.


12/43

Lider

Naroito je znaajnoemocionalno dejstvo onogato lider govori i ini, jerutie na raspoloenje,motivaciju i posveenost

zaposlenih.


13/43

Rezonanca

Kada pokrenu emocije upozitivnom pravcu, lideri izsvakoga izvlae ono to jenajbolje izazivajurezonancu emocionalnousaglaavanje izme u liderai cele grupe.


14/43

Disonanca

Kada pokrenu emocije unegativnom pravcu, lideripodrivaju emocionalnetemelje koji omoguavajuljudima da zablistaju izazivaju disonancu

emocionalnu neusklaenostratimovanost.


15/43

Neuroanatomija liderstva

Za lidera je vano kako radi saljudima, zbog otvorenosti

limbikog sistema mozgaspoljnim uticajima. To znai da emocionalna

stabilnost zavisi od naih odnosasa drugim ljudima i da oni mogu

da menjaju procese u naimorganizmima, a isto tako i naeemocije.


16/43

Lideri postavljaju emocionalne standarde

Ljudi preuzimaju emocionalnekodove onoga ko je na vrhu.

Lideri koji izazivaju loeraspoloenje loe utiu na posao ljutnja i uznemirenost skreupanju, smanjuju mentalnesposobnosti ljudi, pa posao trpi.

Lideri koji ire dobro raspoloenjepodstiu poslovni uspeh kada sedobro oseaju ljudi na poslu dajusve od sebe.


17/43

Medicinski aspekt porekla emocija - njihova

veza sa sveu i donoenjem odluka

Modani centrisurazdvojeni, ali imaju

isprepletene veze:1. intelekt-

neokorteks 2. emocije -

limbiki mozak3. Bazalni4. Predfrontalni

eoni reanj


18/43


19/43

Predfrontalna oblast

Predfrontalna oblast prima iobrauje informacije iz svihdelova mozga, a zatim odluuje

ta e uiniti.Ona moe da sprei nekiemocionalni impuls i timeobezbedi mnogo efikasnijureakciju.

Posedovanje emocionalneinteligencije, toliko vano zaliderstvo, zavisi od nesmetanogfunkcionisanja predfrontalno limbikih veza.


20/43


21/43

Put informacija u mozgu

Ovakvo razgranavanjeomoguava amigdali dadaje odgovor na nadraaje

pre neokorteksa, dakle prenego to neokorteks dobijeinformacije, uvidi ih ipokrene odgovarajuuusmerenu reakciju.

Dakle, ovaj krai put kojem je potrebno samo 12ms daaktivira amigdalu, moe daobjasni zato se nekeemocionalne reakcije i

uspomene mogu stvoriti bezi najmanjeg svesnog,kognitivnog doprinosa.


22/43

Reakcija bori se ili bei Mislei mozak se razvio odlimbikog mozga, pa i dalje odnjega prima nare enja kada

osetimo opasnost.


23/43

Emocionalna inteligencija kao platforma

Goleman istie da emocionalna inteligencija ne garantujesama po sebi uspeh u ivotu.

Ona je tek platforma za razvijanje emocionalnihkompetencija, ovladavanje kojima omoguavaostvarivanje izvanrednih rezultata u poslu.

Tek e emocionalne kompetencije pokazati koliko jepotencijala sadranoga u emocionalnoj inteligenciji iostvareno i koliko je emocionalna inteligencija doprinelarazvijanju kompetencija na radnom mestu.

Emocionalne vetine pokazale su se dvostruko vanijimau poslovnim rezultatima od intelekta i tehnikih vetina.


24/43

Kompetencije emocionalne inteligencije

Line kompetencije - sposobnosti koje odre uju kakoupravljamo sami sobom:

Samosvest Vladanje samim sobom

Drutvene kompetencije - osobine koje odreuju nainupravljanja odnosima sa drugim ljudima:

Drutvena svest Upravljanje odnosima

LIDERSKE Usmerenost na sebeLi k ij

Usmerenost na drugeD k ij


25/43

SPOSOBNOSTI,KOMPETENCIJE IVETINE

Line kompetencije Drutvene kompetencije

Priznanje

Samosvest

Emocionalna samosvest Tana samoprocena Samopouzdanje

Drutvena svest Empatija (razumevanjeemocija drugih) Predusretljivost Svest o organizaciji

Regulacija

Vladanje samim sobom

Samokontrola Transparentnost

Prilagodljivost

Tenja za uspehom Inicijativa Optimizam

Upravljanje odnosima

Inspirativno liderstvo Uticaj

U

savravanje drugih

Katalizator promene Upravljanje konfliktima Stvaranje veza Timski rad i saradnja


26/43

Samosvest

U predfrontalnim oblastima mozga seditu panje isamosvesti, ono to nas privlai se nalazi na vrhu,a ono to nasodbija na dnu, pa snaga i pravac ovih emocija odre uju oseajza prioritete, zadovoljstvo ili nezadovoljstvo onim to radimo.

Svi motivatori za akciju se kreu istom neurolokom putanjom-od amigdale do levog predfrontalnog renja, a u zavisnosti da lipodstiu pozitivna ili negativna oseanja ovek jeoptimista, neodustaje uprkos tekoama ili pesimista , obeshrabren da

nastavi dalje do ostvarenja cilja. U intuitivno odluivanje ukljuena jeamigdala , u koju mozak

pohranjuje emocije povezane sa seanjima , koja preko neuronakoji vode do gastrointestinalnog trakta prenosi onaj dobropoznati oseaj u stomaku .


27/43

Upravljanje samim sobom

Emocionalna higijena ovladavanje sopstvenim oseanjima, je veoma bitna za lidere, jer kada dve osobe dou u dodir,

pokreu se amigdale koje uspostavljaju rezonancu ili izazivajudisonancu. U ovom neurolokom nadmetanju pretee osoba sa jaom

sposobnou za upravljanje sopstvenim emocijama . Upravljanje sopstvenom linou omoguava i transparentnost

-otvorenost prema drugima u pogledu sopstvenih oseanja,uverenja i postupaka, i integritet ivot u skladu sa svojim takootvoreno iznetim vrednostima.


28/43


29/43


30/43

Upravljanje odnosima

Kada se jednom usaglase savlastitom vizijom ivrednostima , lideri se moguusaglasiti sa emocijama grupe iuspostaviti interakciju kojapodstie rezonancu. Tako inspirativni liderineodoljivom vizijom podstiu ipokreu, jer ljude na rad najviepodstie ono to najvie cene.


31/43

Razvijanje emocionalne inteligencije

Emocionalnu inteligenciju je mogue uspeno razvijati iunaprediti motivisanim radom na sebi.

Za razliku od akademske inteligencije, koja se moe razvijati uodreenom dobu i do odreenih granica, emocionalna se moerazvijati bez obzira na ivotnu dob.

Svako moe vrlo uspeno da naui da komunicira i kontrolieemocije; svako moe da spozna sebe ako to eli i ako

posveti tome odreenu panju . Da bi se razvila na pravi nain, treba usvojiti znanje i stalno

vebati nove vetine dok one ne preu u naviku i automatizam.


32/43

Lideri se ne ra aju ve stvaraju Za sticanje vetina smetenih u limbikom sistemu, koji upravlja

oseanjima, impulsima i porivima, najvaniji su: Motivacija

Dugotrajna praksa i Povratne informacije

Struktura neokorteksa , koji upravlja analitikim i tehnikimsposobnostima, ini taj deo mozga izuzetno efikasnom mainom

za uenje, koja brzo prihvata ideje i smeta ih u kognitivnumreu asocijacija i pojmova, koja se stalno iri. Zbog svoje strukture limbiki mozak mnogo sporije ui,

posebno kada treba usvojiti nove navike, kada stare vie nisudovoljne ili ako zbog njih ovek nazaduje.


33/43

Odgovarajui model obuke

Neuroloka istraivanjapokazala su da ovekov mozaki u zrelim godinama moe da

stvori novo nervno tkivo inove neuroloke veze i puteve iizmeni svoje osnovne linesposobnosti.

Odgovarajui model obukemoe da izmeni modanecentre koji reguliu negativne ipozitivne emocije vezeizme u amigdale ipredfrontalnih renjeva.

Nove neuroloke veze


34/43

Odgovarajui model obuke U mozgu se smanjuje aktivnost udesnim predfrontalnimoblastima , koje generiuuznemirujue emocije , apoveava se u levoj , gde senalaze centri za vedra ioptimistina oseanja .Oprez -stavljanje naglaska nanedostatke deluje na desnipredfrontalni korteks i izazivauzrujanost i bespomonost, kojidemotiviu i prekidajusamousmereno uenje imogunost menjanja.


35/43

Motivacija

Dakle, neuroloku strukturu,koju je uspostavila limbikaveza, limbika veza moe i

da promeni, ali je ovekupotrebno vie truda i energijeda odstrani tetne i usvojikorisne navike.

Motivacija je od posebnevanosti, jer se do razvoja EQdolazi samo ako postojiiskrena elja i veliki trud.


36/43


37/43

Novi model uenja

Tokom ivota nauene lekcije o liderstvu u mozgu uspostavljajuvezivne krugove liderskih navika, koje odre uju automatske postupke koje ovek ini usvakoj slinoj situaciji .

A sa svakim ponavljanjem neuroloke veze stvorene tom navikompostaju jae i ovakvo automatsko jaanje neke navike naziva seimplicitnim uenjem, za razliku od eksplicitnog , knjikogkojese ui tokom kolovanja.


38/43

Novi model uenja Implicitno uenje se odvija udonjim slojevima neokorteksa ubazalnim ganglijama, preko veza sa

predfrontalnim limbikim vezivnimkrugovima emocionalneinteligencije.

Ovaj primitivni deo mozga skuplja iusvaja navike na koje se oslanjamo

i stalno ui kako da izvravaosnovne zadatke.Ovakvo uenje je neprimetno, lakoi nesvesno, ali i nasumino.


39/43

Znaaj uvebavanja

Zato je neophodno postati svestansopstvenih loih navika, zatim savesnouvebavati novi nain ponaanja i

isprobavati ga u svakoj prilici, sve dokne postane automatski - dok se nesavlada na nivou implicitnog uenja.

to se neki nain ponaanja eeponavlja, to vie jaaju vezivni krugovi

putanje izme u neurona, i podstiese neurogeneza nastanak novihneurona, sve dok se novi neurolokiputevi ne ukorene i ne postanudominantni.


40/43

Vie vebe

Za poboljanje EQkompetencija neophodno jevreme, jer ono ukljuuje

bazalne ganglije i njihoveveze sa emocionalnimcentrima u mozgu, kojidrugaije usvajaju znanja -ponavljanjem i vebanjem.

A taj nivo znanja zadrava segodinama, moda itavogivota


41/43

Zakljuak

Uprkos uverenjima klasinih teorija o liderstvu da suemocije u liderstvu nepoeljne, da oteavajuracionalno razmiljanje i onemoguavaju produktivnodelovanje, novija razmatranja idu u prilog injenici dasu emocije kljuna varijabla dugorono uspenogliderstva.

No, da bi emocije posluile kao medij za ostvarenjeciljeva u liderstvu, potrebno je razvijati odgovarajueemocionalne vetine koje e to omoguiti.


42/43


43/43

Documents

Emocionalna Inteligencija u Liderstvu