Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije ...ba.boell.org/sites/default/files/energetska... · Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Prioriteti energetske strategije

Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energijePrioriteti energetske strategije u BiH

Transkript sa konferencijei izbor iz diskusije

Sarajevo, 2007

knjiga_aaaaaaaaaaaaaaaa.qxd 30.3.2007 19:47 Page 1

Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energijePrioriteti energetske strategije u BiH

Transkript sa konferencijei izbor iz diskusije

Izdava~:Fondacija Heinrich Böll, Ured za Bosnu i Hercegovinu

Za izdava~a:Mirela Grünther-\e~evi}

Prire|iva~:Alida ôvi}

Dizajn korica:Aleksandra Kneèvi}

Lektura i korektura:Nermana Ajanovi}-Hajdarpa{i}

[tampa:Tipografija, d.o.o. Sarajevo

Tira`:500


S A D R @ A J:

MIRELA GRÜNTHER – \EÊVI]Umjesto uvoda……………………………………………………………. 5

Panel I: Strategija razvoja energetskog sektora BiH

HILMO [EHOVI]Energetski sektor BiH – Stanje, prepreke, mogu}nosti……………… 7BO[KO KENJI]Strategija energetike Bosne i Hercegovine……………………………. 17\OR\E STEFANOVI]EU direktive u oblasti za{tite okoli{a koje mogu uticati na razvoj energetskog sektora u BiH.............…………………........... 23MEHMED CEROOkoli{ i energetika, legislativa i institucije u BiH ................................ 27

DiskusijaMIODRAG DAKI]………………………………………………………… 31BO[KO KENJI]………………………………………………………….. 31MIROSLAV FRANJKOVI]………………………………………………. 31ALEKSANDAR KNE@EVI]……………………………………………… 31MEHMED CERO…………………………………………………………. 33MIROSLAV FRANJKOVI]………………………………………………. 33RIJAD TIKVE[A………………………………………………………….. 35HILMO [EHOVI]………………………………………………………… 35MIROSLAV FRANJKOVI]………………………………………………. 37HILMO [EHOVI]………………………………………………………… 37BO[KO KENJI]………………………………………………………….. 37MIODRAG DAKI]………………………………………………………… 38BO[KO KENJI]………………………………………………………….. 39AMIR NOVALIJA…………………………………………………………. 40SEMRA FEJZIBEGOVI]………………………………………………… 41DRAGO \URKOVI]……………………………………………………... 41ALMIR IMAMOVI]……………………………………………………….. 42

Zavr{ne rije~iMEHMED CERO…………………………………………………………. 45\OR\E STEFANOVI]…………………………………………………... 45BO[KO KENJI]………………………………………………………….. 46HILMO [EHOVI]………………………………………………………… 47

3


Panel II: obnovljivi izvori i energetska efikasnost

ALEKSANDAR KNE@EVI]Racionalizacija potro{nje energije – imperativ u BiH..........………..... 51PETAR M. GVEROPotencijali Bosne i Hercegovine za kori{tenje alternativnih izvora energije - biomasa........................……………………............... 55BRANKA JELAVI]Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost u Hrvatskoj....................………………………………......... 61MARTIN TAISRatifikacija Kyoto protokola – u donosu na razvoj energetskog sektora i EU integracije…………………………………... 69AZRUDIN HUSIKAPotreba osnivanja CDM biroa u BiH………….………………………... 73

Diskusija AMIR NOVALIJA…………………………………………………………. 77OMER PA[ALI]………………………………………………………….. 77MARTIN TAIS…………………………………………………………….. 78PETAR GVERO…………………………………………………………... 78D@EMILA AGI]…………………………………………………………… 79MIROSLAV LJEVAK……………………………………………………… 80AZRA JAGANJAC………………………………………………………... 80AMIR VERI[Î]………………………………………………………….. 81OMER HUJDUR………………………………………………………….. 81MIODRAG DAKI]………………………………………………………... 82ALEKSANDAR KNE@EVI]……………………………………………… 83HILMO [EHOVI]………………………………………………………… 84MARTIN TAIS…………………………………………………………….. 85

Zavr{ne rije~iAZRUDIN HUSIKA……………………………………………………….. 87MARTIN TAIS…………………………………………………………….. 88BRANKA JELAVI]……………………………………………………….. 89PETAR GVERO…………………………………………………………... 90ALEKSANDAR KNE@EVI]……………………………………………… 91MARTIN TAIS…………………………………………………………….. 92

Zaklju~ci konferencije………………………………………………….. 93

4


Mirela Grünther – \e~evi}Fondacija Heinrich Böll Direktorica Ureda za Bosnu i Hercegovinu

Umjesto uvoda

Ideja za ovu konferenciju nastala je u februaru 2006., nakon nagovje{tajagradnje novih energetskih objekata. Jo{ uvijek nemamo strategiju energet-skog razvoja BiH, nemamo ni dostupne zvani~ne podatke o stanju energet-skog sektora danas u BiH, o gubicima niti o (ne)racionalnoj potro{nji, efikas-nosti na{ih postrojenja, ali ono {to imamo jeste odluka Vlade da je od op}eginteresa graditi nova energetska postrojenja.

Jednu stvar moramo odmah pojasniti na samom po~etku: stavljaju}i te-ì{te na za{titu okoli{a, mi ne èlimo govoriti protiv razvoja Bosne i Herce-govine, ne èlimo re}i da nam izgradnja novih energetskih objekata uop}ene treba, ne borimo se protiv novih radnih mjesta ili sl. Ono {to èlimo jestedoprinijeti u iznalaènju kompromisnog rje{enja i sagledati da li su ovi pro-jekti isplativi i da li postoji alternativa za njih. Naravno da to sve ne moèmoposti}i jednom konferencijom.

Ciljevi ove konferencije jesu: da dobijemo prave informacije, da razmijen-imo mi{ljenja i potaknemo me|usektorski dijalog u cilju formulisanja prijed-loga kojima bi pobolj{ali situaciju u BiH u oblasti energetike i sa~uvali zdravokoli{. Smatramo da se pove}anjem efikasnosti i racionalizacijom kori{tenjaenergije mogu posti}i zna~ajni rezultati koji }e smanjiti potrebu za izgrad-njom velikih energetskih objekata, a pra}enjem svjetskih trendova otvoritiprostor kori{tenju i alternativnih izvora energije.

Ve} je svima poznat evropski trend fokusiranja na alternativne izvoreenergije i investiranja u cilju smanjenja zaga|enja, a radi obaveza usvojenihratifikacijom Kyoto protokola. U BiH situacija je druga~ija, jo{ nije ratifikovanprotokol. Me|utim, ve} sada treba razmi{ljati o tome da li }e nas za par go-dina vi{e stajati investiranje u smanjenje zaga|enja i emisije stakleni~kihgasova. Da li da o tome razmi{ljamo tada, kad budemo prihvatili odredniceEU, koja ve} danas ima u vidu smanjenje emisije za 50% u periodu Kyotoplus, ili je bolje da ve} sada po~nemo razmi{ljati o tome? Da ne spominje-mo procenat za{ti}ene teritorije koja je tako|er jedan od uslova u procesuevropskih integracija? Iskustva susjedne Hrvatske nam mogu pomo}i urazmi{ljanju o tome.

Zaklju~ci dana{nje konferencije, kao i sva izlaganja i diskusija, biti }esadràni u publikaciju koju namjeravamo objaviti i uputiti nadle`nim organima

5


i svim zainteresiranim stranama. Naravno, tokom naredne godine nastavit}e se aktivnosti u ovom smjeru.

Koristim priliku da se zahvalim na{im partnerima, organizacijama, koji sunam dosta pomogli u realizaciji ove konferencije: “Centar za ìvotnu sredinu”iz Banja Luke, “Ekotim” iz Sarajeva, “Regionalni centar za edukaciju iinformisanje o odrìvom razvoju” iz Sarajeva i “Zeleni-Neretva” iz Konjica,moderatoru Sr|anu Dvornuku, i referentici i referentima na u~e{}u nadana{njoj konferenciji.

6


Hilmo [ehovi}Energetski sektor BiH – Stanje, prepreke, mogu}nosti(izvod iz prezentacije)

7


8


9


10


11


12


13


14


15


16


Bo{ko Kenji}Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa

Strategija energetike Bosne i Hercegovine

Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH (dalje MSTEO/MOFTER) je formiralo, polovinom 2004. godine, tim lokalnih stru~njaka kojije sa~inio nacrt projektnog zadatka za izradu Strategije energetike Bosne iHercegovine. Tim su sa~injavali renomirani profesori sa univerziteta, stru~-njaci iz kompanija, prije svega iz elektroprivreda Bosne i Hercegovine. Nacrtprojektnog zadatka usvojio je Savjet ministara Bosne i Hercegovine po~et-kom 2005. god, {to je bio jasan signal da je neophodno dalje nastaviti rad utom pravcu i poku{ati ostvariti projekat za izradu Strategije energetike Bo-sne i Hercegovine.

Projekat za izradu Strategije energetike Bosne i Hercegovine podijeljenje u dva odvojena projekta. Prvi projekat je Tehni~ka pomo} i podr{ka Odjeluza energetiku u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne iHercegovine, skra}eno TASED. U okviru ovog projekta }e se napraviti nacrtStrategije sektora energetike u Bosni i Hercegovini. Projekat finansira Ev-ropska komisija, kroz program CARDS za 2005. godinu i u pitanju su grantsredstva. Na ovom projektu angaòvan je konzorcij konsultantskih ku}a,koju predvodi “Exergia S.A”, gr~ka konsultantska kompanija, a saradnici su“Hulla & Co. Human Dynamics” iz Austrije i “Louis Berger iz Francuske. Pro-jekt je startovao u februaru 2006. god. i predvi|eno je da traje 24 mjeseca,odnosno zavr{etak projekta je u februaru 2008. Drugi projekt je izrada Stu-dije sektora energetike Bosne i Hercegovine, koji finansira Svjetska banka,kroz projekat “Power 3”. Potpisnici ovog projekta ili ugovora su tri elektro-privredna preduze}a u Bosni i Hercegovini: “Elektroprivreda BiH”, “Elektro-privreda Republike Srpske” i “Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg-Bosne”. Na projektu je angaòvan konzorcijum konsultantskih ku}a, kojipredvodi Energetski Institut “Hrvoje Poàr” iz Zagreba. Partneri su “Solucio-na S.A.” iz [panije, Ekonomski institut iz Banja Luke, Rudarski institut iz Tu-zle. Ugovor je potpisan 12. novembra 2006. godine. Trajanje projekta je 12mjeseci. S obzirom na obim projektnog zadatka koji je izra|en od strane do-ma}ih stru~njaka, jednostavno nije bilo mogu}e na}i adekvatan izvor finan-siranja koji bi pokrio sve aktivnosti kroz jedan projekat. Sa druge strane imalismo i spremnost finansijskih institucija, prije svega, Svjetske Banke i Evrop-ske Komisije, da u~estvuju u finansiranju i jednog i drugog projekta. Ono {toeventualno moè predstavljati problem jeste da projekat izrade Studije sek-tora energetike malo kasni u odnosu na prethodni plan.

17


Zadaci TASED-a, odnosno projekta u okviru kojeg }e se vr{iti izradanacrta Strategije energetike Bosne i Hercegovine su:

• Izrada nacrta Strategije energetike BiH, (potrebe za ovim dokumentom se ogledaju kroz• Kratkoro~ne prioritete Sporazuma o stabilizaciji i

pridruìvanju;• Promjenu situacije u sektoru i intenzivne aktivnosti na

uspostavljanju Energetske zajednice JI Evrope; • Zemlje u okruènju su ve} usvojile dugoro~ne strategije);

• Izrada energetske baze podataka (sa podacima pomo}u kojih je mogu}e analizirati: tokove energije, instalisane kapacitete, starost i efikasnost, cijene, porezni sistem i sl.);

• Izrada energetskog bilansa na nivou BiH, te obezbje|enje programskog paketa za izradu projekcija razvoja sektora (postoje}ienergetski bilansi koje imamo u BiH su na entitetskim nivoima, ali ni oni nisu napravljeni u skladu sa EUROSTAT normama i standardima i sa normama i standardima Me|unarodne agencije za energetiku);

• Ja~anje kapaciteta Odjela za energetiku pri MSTEO BiH;• Asistencija u koordinaciji sa me|unarodnim institucijama;• [irenje svijesti i diseminacija rezultata rada.Posebna pa`nja u ovom projektu }e biti usmjerena na definisanje politike

i strategije za sektor energetike, a posebno na:• Politiku i strategiju sektora za ugalj;• Politiku i strategiju sektora za naftnu privredu;• Politiku i strategiju sektora za prirodni gas;• Politiku i strategiju elektroenergetskog sektora (proizvodnja, rad sis-

tema, prenos, distribucija, snabdjevanje);• Politiku i strategiju sektora za sisteme centralnog grijanja;• Politiku i strategiju sektora za obnovljive izvore energije;• Politiku i strategiju za upravljanje potra`njom, energijsku efikasnost

i u{tedu energije.Preliminarni sadràj Strategije energetike Bosne i Hercegovine obuhva-

ta sljede}a osnovna poglavlja:1. Uvod;2. Klju~ne smjernice politike za razvoj energetskog sektora u BiH;3. Utvr|eni strate{ki ciljevi po sektorima;4. Energetski resursi i rezerve;5. Istorijski energetski bilansi (1990, 2000÷2005);6. Projekcije budu}ih energetskih bilansa (2010, 2020, 2030);7. Problematika potra`nje za energijom po sektorima; 8. Problematika snabdjevanja energijom i strategije

18


po izvorima energenata;9. Kratak pregled potreba energetskog sektora za investicijama i

mogu}nosti finansiranja;10. Problematika za{tite okoline, prostorno planiranje i

socijalna problematika;11. Cjelokupno institucionalno ure|enje, organizacija sektora i

koordinacija u BiH i na me|unarodnom nivou;12. Specifi~na problematika zakonodavnog i regulatornog okvira;13. Istraìvanje i razvoj;14. Obuka, publicitet i informacije;15. Osvrt na evropska na~ela i me|unarodne obaveze BiH;16. Osvrt na ostala razvojna na~ela BiH;17. Mjere za uspje{nu implementaciju bh energetskih strategija i

politika sa planom aktivnosti.Svako od navedenih poglavlja ima svoja potpoglavlja. Ono {to iskustvo

govori jeste da u zemljama koje su usvojile energetsku strategiju, nije bioproblem do}i do strategije, nego kako je implementirati.

Op{ti cilj Studije energetike BiH je izrada stru~nih osnova i davanje preporu-ka za reformu i ja~anje energetskog sektora, a sa ciljem lak{e izrade Strategijeenergetike BiH. Studija, dakle, treba dati stru~ni osvrt, tj. napraviti analizu trenut-nog stanja na osnovu provedenih istraìvanja u Bosni i Hercegovini i na osnovupostoje}ih studija i izvje{taja koji postoje danas u Bosni i Hercegovini. Ukoliko jeto potrebno uradit }e se i dodatno istraìvanje, sagledavanje mogu}nosti, proc-jena potencijala i, na osnovu ovoga, davanje preporuka kako bi se moglo lak{edo}i do Strategije energetike u Bosni i Hercegovini.

Podru~je rada, odnosno oblasti koje }e pokriti Studija sektora energetikeBosne i Hercegovine su:

• Energetske rezerve, proizvodnja, potro{nja i trgovina; • Projekcije potro{nje elektri~ne energije;• Proizvodnja elektri~ne energije;• Prenos i dispe~iranje elektri~ne energije;• Distribucija elektri~ne energije;• Restruktuiranje i regulatorni okvir u sektoru elektri~ne energije;• Podr{ka ranjivim potro{a~ima el. energije;• Rudnici uglja;• Sistemi centralnog grijanja;• Sektor prirodnog gasa;• Sektor naftne privrede;• Upravljanje potra`njom, energetska efikasnost i obnovljivi

izvori energije;• Za{tita okoline;• Investicioni planovi i mogu}nosti finansiranja.

19


Da bi se oba projekta uspje{no provela neophodna je dobra saradnjaizme|u angaòvanih konsultantskih timova na oba projekta. Postoji izvjes-no preklapanje u zadacima, za jedan i drugi tim, posebno u onom dijelu kojise ti~e energetskih bilansa, baze podataka, izrade projekcija, odnosno de-finisanja scenarija razvoja energetskog sektora. Sa te strane apsolutno jeneophodno ostvariti dobru saradnju na realizaciji jednog i drugog projekta.

Sljede}a veoma bitna stvar je saradnja i podr{ka me|u svim institucija-ma i organizacijama u ovom sektoru u Bosni i Hercegovini. Koordinacija ovihaktivnosti, po prijedlogu na{eg Ministarstva, sastoji se u formiranju Tehni~-kog komiteta, koji bi bio revident, odnosno recenzent onoga {to je napisanoi ura|eno u okviru oba projekta. Tehni~ki komitet bio bi sastavljen od tri po-mo}nika ministra, nadle`nih ministarstava. Predvidjeli smo da ministarstva,odnosno institucije u Bosni i Hercegovini, formiraju ekspertne timove, koji }ebiti u slu`bi Tehni~kog komiteta. Ekspertni timovi bi trebali biti sastavljeni odeksperata, profesora sa univerziteta i drugih. Organizacija Tehni~kog komti-teta je u fazi dogovaranja izme|u tri nadle`na ministarstva.

Ugovor o osnivanju Energetske zajednice Jugoisto~ne Evrope je 25. ok-tobra 2005. godine potpisala Bosna i Hercegovina, ratifikovan je 26. juna2006. godine, a je stupio na snagu 1. jula 2006. godine. Potpisom ovog ugo-vora Bosna i Hercegovina je prihvatila odre|ene obaveze, odnosno oba-vezu preuzimanja Acquis Communautaire u oblasti energije, za{tite ìvotnesredine, konkurencije i obnovljivih izvora energije.

U oblasti energije to su tri osnovne direktive: 2003/54/EC, 2003/55/EC i1228/2003, koje se odnose na trì{te elektri~ne energije, trì{te prirodnoggasa i prekograni~nu razmjenu elektri~ne energije.

U oblasti za{tite ìvotne sredine, prihva}ene su osnovne direktive 85/337iz 1999. godine, 32/2001/80, 79/409, koje se odnose na uticaj, privatnih ijavnih projekata na za{titu okoline, na redukciju emisije sumpora iz fosilnihgoriva, direktiva koja se odnosi na “large combustion plants”.

U oblasti konkurencije, Ugovor o osnivanju Energetske zajednice se nepoziva na odre|ene direktive, ve} se poziva se na Ugovor o osnivanjuEvropske zajednice.

U oblasti obnovljivih izvora energije, ~lanom 21. Ugovora o osnivanjuEnergetske zajednice Jugoisto~ne Evrope, eksplicitno su definisane dvijedirektive, direktiva 2001/77, 2003/30. Ugovorom je, tako|er, definisano daimamo rok od 12 mjeseci da izradimo plan implementacije, tzv. RES direkti-va. Direktiva 2001/77 se odnosi na obnovljive izvore energije, odnosno, u tojdirektivi se kaè da bi do 2010. godine 12% primarne energije trebalo biti izobnovljivih izvora. A {to se ti~e proizvodnje elektri~ne energije iz obnovljivihizvora do 2010. godine, ona treba da bude 22,1 %. Ovo je prosjek za zem-lje Evropske unije, {to zna~i da za Bosnu i Hercegovinu ne vaè. Ono {to je

20


bitno za pojedina~ne zemlje jeste da nemaju negativan trend potro{nje iproizvodnje elektri~ne energije iz obnovljivih izvora. Druga direktiva 2003/30se odnosi na promociju kori{tenja bio-disela u transportu. U toj direktivi sekaè da do 2005. godine 2% dizela koji se koristi u transportu mora bitibiljnog porijekla, odnosno mora biti bio-disel, a da se do 2010. godine tajprocenat pove}a na 5,7%.

21



\or|e Stefanovi}REC, Banja Luka

EU direktive u oblasti za{tite okoli{a koje mogu uticati na razvoj energetskog sektora u BiH

Podijelit }u sa vama jednu informaciju, koju sam ~uo jutros. U Nairobiju jesino} zavr{en sastanak ~lanica Konvencije o klimatskim promjenama. Nakondvije sedmice iscrpljuju}ih pregovora donijeti su odre|eni zaklju~ci. Onda jeuìvo u programu bio ministar Njema~ke nadleàn za ìvotnu sredinu, koji jerekao da je svijet spreman da 2008. godine napravi rekapitulaciju onoga {toje u~injeno do sada, u kontekstu klimatskih promjena. A u tom kontekstu Ev-ropska unija osniva Evropski energetski fond, koji }e raspolagati sa 80 milionaeura godi{nje, sa ciljem da podsti~e projekte o kojima mi danas govorimo, pro-jekte energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije, tj. sve ono{to treba da sprije~i daljnju emisiju stakleni~kih gasova.

Najzanimljiviji momenti koji karakteri{u evropsko zakonodavstvo u ovojoblasti, a {to moè, danas ili sutra, da uti~e ozbiljno na tokove u Bosni iHercegovini u oblasti energetike. Ono {to je osnov je Okvirna konvencijaUjedinjenih nacija o klimatskim promjenama iz 1992. godine, te protokol izKyota iz 1997. godine, koji generalno polaze sa svojim zahtjevom za smanjenjeemisije stakleni~kih gasova, posebno se fokusiraju}i na emisiju CO2. Bosnai Hercegovina nije u Anexu 1 Kyoto protokola, dakle nije fokusirana kaozemlja koja treba da smanjuje emisiju, mada jo{ uvijek nije potpisala Kyotoprotokol. Zemlje Evropske unije, 15 starih ~lanica iz 1997., su to u~inile. Onesu sadràne u Anexu 1 Kyoto protokola i imaju pravnu obavezu da smanjeemisiju CO2 do odre|enog vremenskog roka. Da se ukratko podsjetimokako je Evropska unija nastala. Nastala je kao zajednica za èljezo i ugalj,{to predstavlja klasi~ni napor evropskih zemalja da stvore jedinstvenotrì{te, odnosno da obezbijede nesmetani protok robe, kapitala, ljudi i idejana teritoriju Evrope. Danas znamo da ima dvadeset i pet ~lanica, sa jo{ parzemalja koje su, mal'tene, jednom nogom u{le ve} u Evropsku uniju.Unapre|enjem saradnje na nivou trì{ta Evropska unija postaje i politi~kaintegracija zemalja u Evropi. Vezivno tkivo Evropske unije je interes, i tostrogi, pragmati~ni interes, koji moè da se izrazi kvantitativno u nov~anica-ma. Danas je to euro. Evropska unija kao takva ima svojstvo pravnog lica. I ona je sama, pored toga {to su zemlje ~lanice strane u me|unarodnim kon-vencijama, ~lanica u pojedinim me|unarodnim konvencijama, odnosno imapravo da preuzima me|unarodno pravne obaveze.

23


Jedan potpuno novi dokument u Evrospkoj uniji je “Zelena knjiga” ili“Green paper”, koja je stupila na snagu 08. 03. 2006. i predstavlja strate-giju za odrìvu, konkurentnu i sigurnu energiju. [est osnovnih elemenata,{est ideja vodilja koje “Zelena knjiga” navodi kao orijentaciju za Evropskuuniju, u kom smislu treba da se pona{a konkurentnost i unutra{nje trì{teenergijom:

• Konkurentnost i untra{nje trì{te energijom; • U~e{}e razli~itih izvora energija (raznolikost u smilsu dobijanja

energije);• Solidarnost;• Odrìvost (odrìvi razvoj);• Inovacije i unapre|enje tehnologija;• Vanjsko trì{te (ne EU zemlje).

Kroz preambulu “Zelene knjige” Evropa iskazuje mnogo strahova od togakako da u budu}nosti podmiri potrebe za energijom. Drugi momenat koji“Zelena knjiga” isti~e je u~e{}e razli~itih izvora energije, odnosno raznolikostu smislu dobijanja energije. To zna~i upotrebu nekih novih metoda, koje zasada zovemo alternativne metode, ali za nadati se da }e te metode postativrlo regularne. Zna~i, snaga vjetra, bio-masa itd. Jedan od momenata je isolidarnost. Govorimo o jednom trì{tu koje danas broji oko 450 000 ìtelja.I u tom kontekstu trì{te Evrospke unije je drugo najve}e trì{te na svijetu.Oko 60% potreba za plinom Evropska zajednica, dobija iz svega tri izvora:Alìr, Norve{ka i Rusija. Potrebna je jedna unutra{nja, vrlo jaka veza da bise odrào taj energetski sistem Evropske unije. Sa druge strane postoji stal-na opasnost od politi~kih pritisaka, od strane izvoznica prirodnog gasa ilidrugih energenata. U tom kontekstu, samo da se podsjetimo kako je pro{legodine bilo u Ukrajini, kada je do{lo do nekih politi~kih poreme}aja u odnosi-ma Ukrajine i Rusije. Sljede}i princip je odrìvost. “Zelena knjiga” posebnupa`nju daje inovacijama i unapre|enju tehnologija. Dakle, cilj Evrope u na-rednim godinama jeste da se tehnolo{kim napretkom ostvari ve}a proizvod-nja energije, racionalnija upotreba energije i da se u kontekstu ostalih kriter-ija koji su nazna~eni {to vi{e smanjuje emisija onih gasova koji uti~u na kli-matske promjene na planeti. Sljede}i kriterij o kome govori “Zelena knjiga”jeste vanjsko trì{te, odnosno dio koji se odnosi na zemlje koje nisu ~laniceEvropske unije.

U kontekstu okvirne Konferencije o klimatskim promjenama posebno na-vodim Direktivu o uspostavljanju {eme za trgovinu stakleni~kim gasovima iz2003. Ovo je jedna op{ta direktiva koja moè da bude dovedena u kontekstsa Konvencijom o klimatskim promjenama. I ova Direktiva govori o tome nakoji na~in se moè kvalifikovati za trgovanje stakleni~kim gasovima unutarEvropske unije. Posebnim zahtjevom evropska Direktiva nalaè zemljama

24


da se usvoje nacionalni planovi alokacije, {to su vrlo ozbiljni elementi. Sobzirom da je pravni akt, Direktiva se drì i kaznene odredbe za one koji sene pridràvaju slova. I ono {to je posebno va`no za Evropsku uniju, na jed-nom generalnom nivou, to je da Direktiva podsti~e, odnosno nalaè svojompravnom snagom, da se o svim transferima, odnosno da se u svim elemen-tima trgovanja stakleni~kim gasovima, omogu}i pristup informacijama.Zatim, nalaè obavezu monitoringa i izvje{tavanja, dakle to je obaveza kojase odnosi na zemlje ~lanice, te da se uspostavi registar postrojenja kojimogu da u~estvuju u trgovini stakleni~kim gasovima.

Nakon usvajanja Direktive, uslijedilo je usvajanje EU regulative o stan-dardu za pripremu registra po Direktivi i drugi propisi EU. Usvojeni su 2004.godine. Daju precizna uputstva o sa~injavanju registra i posebna pravila oeko-labeling u kontekstu ispunjavanja obaveza i zadovoljenja kriterija veza-nih za emisiju stakleni~kih gasova. Dakle, ova regulativa je jedan implemen-tacioni propis koji je donesen na nivou same Evropske unije.

Drugi na~in implementacije Direktive jeste preno{enje odredbi i zahtjevaDirektive u nacionalno zakonodavstvo. Po slovu direktive zemlje ~lanice subile du`ne da donesu propise za izvr{enje Direktive do decembra 2003. asama Direktiva je i usvojena u martu 2003. godine. Dakle, vrlo kratak rok jeostavljen zemljama. Nedono{enje propisa povla~i kaznu za zemlju, s jednestrane, i uskra}uje akterima iz te zemlje pravo na mogu}nost u~e{}a u trgo-vini, s druge strane. Na nacionalnom nivou, otvorena je mogu}nost zemlja-ma da stimuli{u svoje u~esnike u ovom trì{tu, kako da {to bolje prolaze.Uglavnom, postoje razli~iti oblici ka`njavanja, ali i stimulacija.

Iako smo navikli da o Evropskoj uniji govorimo uvijek u najboljem svjetlu,da nam oni budu putokaz, {to je u redu, izdvojit }u jedan slu~aj iz Poljskekoji ne govori u najboljem svjetlu, odnosno govori o jednom, hajde da kaè-mo, apsurdu. Da bi stimulisala upotrebu razli~itih izvora energije, Poljska jedonijela jedan propis o subvencijama za upotrebu bio-mase. U po~etku je tajpropis odigrao zaista dobru ulogu i sa obzirom da su subvencije bile dostavisoke i povoljne, mnogi su po~eli da koriste bio-masu za proizvodnju ener-gije i na taj na~in su dobijali subvencije od dràve. Me|utim kasnije se is-postavilo da su pojedine firme kupovale drvo prvog kvaliteta i upotrebljavalega za proizvodnju energije, ~ime su stvarale subvencije. Jednostavno su na-{li rupu u propisu i napravili veliku {tetu ìvotnoj sredini, da bi iskoristili sub-venciju koja je postojala.

25



Mehmed Cero Federalno Ministarstvo za{tite okoli{a i turizma

Okoli{ i energetika, legislativa i institucije u BiH

Po~eo bih sa dva-tri primjera koja su vrlo karakteristi~na za Bosnu i Her-cegovinu i predstavljaju vezu obnovljivih izvora energije, energetske u~inko-vitosti, veze sa okoli{em, koncesijama, op}enito i okvirno ono {to bi se mo-glo bitno vezati sa odrìvim razvojem. Mi smo u aktivnostima uspostave Na-cionalnog parka, jednog od tri planirana u Federaciji BiH: NP “Igman – Bje-la{nica – Treskavica, kanjon Rakitnice”, do doline gornjeg toka rijeke Nere-tve, sjedne strane, i sa druge strane, drugi nacionalni park koji planiramo us-postaviti se teritorijalno nastavlja od rijeke Neretve, preko planine Prenj, â-bulje i ^vrsnice. U budu}em nacionalnom parku, ta~nije na planinama Ig-man i Bjela{nica, u skladu sa jednom starom prostorno-planskom dokumen-tacijom, jo{ od sarajevske Olimpijade, vr{e se aktivnosti koje zna~ajno ugro-àvaju koncepciju nacionalnog parka. Svoje “razvojne aspiracije” u ovimpodru~jima imaju op}ine Trnovo, Hadì}i, Ilidà, a i Kanton Sarajevo. Ta ur-banizacija traì odre|enu infrastrukturu. Jedna od komponenti te infrastruk-ture u pro{loj godini, promovirana kao {to bi se reklo “enviromental friendly”,prijateljski sa okoli{em, je toplifikacija, odnosno gasifikacija tog podru~ja.Zapravo, apsurdno je da se usred {ume dovozi gas iz Rusije, kao neobnov-ljivi izvor energije, i to se promovira kao okolinski prihvatljivo rje{enje. Za Sa-rajevo je toplifikacija, odnosno gasifikacija puno pomogla u razrje{enju pro-blema zaga|enja zraka, ali je apsurdno da pored tolike {ume, dakle usred{ume dovezemo gas iz Rusije. To za mene nije odrìvi razvoj. Mislim da tonije princip odrìvog razvoja. Dalje se spu{tamo dolje do Neretve. I gore su,po jo{ aktuelnom prostornom planu, planirane ~etiri hidroelektrane: Konjic I,Glavati~evo, Ljubu~a i Ulog. Sada se donekle reorganizira taj pristup, ali ak-tuelni Zakon o prostornom planiranju i kori{tenju zemlji{ta Federacije BiH jeafirmisao stari Prostorni plan Republike BiH. On je po zakonu o prostornomplaniranju u Federaciji BiH legalan prostorno-planski akt, koliko god je staro-modan i nestandaradan, dakle predstavlja zakonitu prostorno-plansku osno-vu. Ovdje je ne{to u savremenom sagledavanju vi{ak, ili nacionalni parkoviili hidroelektrane, ili, mo`da, {to je zaista posebno izazovno, neka kombi-nacija rje{enja. Mora se dati odgovaraju}i odgovor i za razvoj, i za okoli{ , ujednom demokratskom postupku analiziranja svih argumenata.

Ovo su na{i unutar bosanskohercegova~ki problemi, po ovom pitanju, aline smijemo zaboraviti ni na{e obaveze u prekograni~nom kontekstu, u ovo-me konkretnom aran`manu prema susjednoj Hrvatskoj, ali i obaveze prema

27


nekim okoli{nim konvencijama. Na stranu {to nismo ratificirali ESPO kon-venciju o procjeni utjecaja na okoli{ u prekograni~nom kontekstu, kojapodrazumijeva provo|enje ~itavog niza procedura, mi smo u obavezi premasusjednim dràvama da radimo procjenu utjecaja na okoli{ i da te aktivnos-ti usagla{avamo sa njima. Tu se moè sada “kalemiti” pri~a o na{im obave-zama po drugim konvencijama, spomenute su ovdje konvencije o klimat-skim promjenama, prekograni~no zaga|enje zraka na velike udaljenosti, iliove “vodene” konvencije koje su tako|er relevantne za ovu pri~u. Mi ne-mamo u dràvi odgovaraju}e mehanizme usagla{avanja u postupku, u pro-cedurama, u planiranju. I zato, kad pri~amo o energetskoj strategiji, dràv-noj dakle, u ovom slu~aju, va`no je re}i kako }e se ona implementirati, u kojojmjeri je ona obvezuju}a uzimaju}i u obzir ustavnu situaciju kakva je sada uBosni i Hercegovini? Koliko god bude ona dobro ura|ena, a ~ini mi se da sene radi tako, biti }e bitnih problema u njezinoj implementaciji.

To je zato jer imamo takav ustavni ustroj dràve. Mi sada skupljamo argu-mente da kaèmo koliko je neophodno da se ne{to, kad pri~amo o ovojoblasti, uspostavi kvalitetno na dràvnom nivou?! Ali da to bude funkcional-no! Da bude, dakle, u najmanju ruku, ono {to smo preuzeli kao na{e obave-ze u me|unarodnom kontekstu. To moramo! Nema veze {to ne pi{e u Usta-vu Bosne i Hercegovine da je dràva nadle`na za prirodne resurse, alijeste za preuzete me|unarodne obaveze. Formalno i sada ima Odsjek zaprirodne resurse i okoli{, {to je svakako dobro. Ima, dakle, pomo}nik minis-tra u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, pomo}nik za resur-se, energetiku i okoli{. [ta god to pravno zna~ilo, ustavno to ne funkcionira.Moèmo mi to voljeti ili ne voljeti! I zato se pogre{no pristupa. Dobra je bilavarijanta u propalim ustavnim promjenama da se okoli{ uspostavi na nivoudràve, i bez toga, po mom mi{ljenju, te{ko da }e se ovo zaokruìti kakovalja. Ona pri~a o uspostavi Ministarstva okoli{a na dràvnom nivou, ili kakogod da se ve} zvalo to ministarstvo i {ta god da se podrazumijevalo podokoli{em, po mom mi{ljenju je neophodna. Jer i ova energetska strategijakaèm, koliko god se bude popravila, u smislu pristupa i njezine izrade, jase bojim da ona ne}e biti, u najmanju ruku, obvezuju}a za entitetski nivo, ionda je pitanje kako je sprovoditi. Ko }e davati odgovore na pitanja, {ta suna{e me|unarodne obaveze, kada se sada pri~a u Federaciji BiH o odluka-ma davanja koncesija, odre|ivanja javnog interesa za izgradnju termoelek-trana i hidroelektrana? Ko }e sagledavati ili procjenjivati taj kumulativni efe-kat, kada }e isto tako planirati i raditi i Republika Srpska? Do kog plafonamoèmo i}i sa emisijama, npr. SO2, CO2, gdje su tu granice?! Ko to koor-dinira?! Ko moè ne{to propisati?! To su sve va`na pitanja! Moèmo mi,evo, pro}i kroz ove pripremljene slajdove prezentacije. Vidjet }ete sve su tonaslovi i institucije, gdje se {ta nalazi, za {to je koja institucija nadle`na, od

28


vrha prema dolje. U smislu poruke i sa ovoga visoko stru~nog skupa trebada se oglasi kako da se ukupan sistem u Bosni i Hercegovini, kada govo-rimo o ovim oblastima, pospremi ili popravi, u~ini efikasnijim, za dobrobitsvih gra|ana.

Nedavno smo imali temu – turizam ili energija?! Mislilo se na onaj loka-litet gornjih horizonata kad se govori o rijeci Neretvi. Da ne pomije{amo saonim drugim gornjim horizontima u isto~noj Hercegovini, koji su opet temakoja se moè na odre|eni na~in mo`da i vi{e dramatizovati. I stvarno je dra-mati~na. Vodi se aktivnosti koje mogu zna~ajno ugroziti neretvanski sliv.Opet je energija u pozadini. To se mo`da i moè uraditi u jednom entitetu, ada se drugi entitet ne usaglasi, me|utim kad izlazimo u me|unarodne okvire,neophodno je da se usaglasimo. [ta podzueti da se to uradi na najoptimalnijina~in? Naravno, ovdje su spomenuti i kasnije su izlistani ti bitni me|unarodniugovori, njihovi mehanizmi, {ta je planirano da se uradi?! Kad se govori ostandardima Evropske unije ta pri~a je poprili~no konfuzna. Ne pri~a se punoo okoli{u u tom paketu o stabilizaciji i pridruìvanju, niti se ova bitna oblaststavlja na pravo mjesto, ali prema iskustvima zemalja koje su nedavno pristu-pile Evropskoj uniji, oblast je vrlo zahtjevna i sloèna, naravno i mi to u okoli{-nim institucijama znamo. Potro{ene su ovdje velike pare kroz neke projekteoko reforme, odnosno pregleda institucija, pa i u oblasti okoli{a i za druge in-stitucije da bi se one u odre|enoj mjeri reformisale i racionalizirale.

Po prvi put u me|unarodno-pravnom smislu Bosna i Hercegovina je pot-pisala jedan vaàn dokument, koji eksplicitno govori o transponiranju nekihEU direktiva u doma}e zakone, a to je “Sporazum o energetskoj zajednici”.Sporazum je potpisan zajedno sa drugim balkanskim zemljama, dakle: Ru-munijom, Bugarskom, ostale zemlje tzv. Zapadnog Balkana, {to je biv{a Ju-goslavija minus Slovenija, plus Albanija, su potpisale i ta je procedura otpri-like zavr{ena. Turska, navodno, jo{ uvijek nije potpisala Sporazum? To oba-vezuje Bosnu i Hercegovinu, dakle, tamo eksplicitno stoji koje okoli{ne di-rektive u kojem roku treba implementirati. Mi smo to prethodno uradili krozentitetske okoli{ne propise uz pomo} Evropske unije i u Federaciji i u Re-publici Srpskoj. To je onaj set od {est okolinskih zakona, gdje smo ve}inu odtu preuzetih obaveza ve} uradili. Tu je ugra|ena, u propisima i FederacijeBiH i Republike Srpske, direktiva o procjeni utjecaja na okoli{, tzv. IPPC di-rektiva o integralnom preventivnom upravljanju zaga|enjem, tzv. Sevesodirektiva, direktiva o okoli{nim informacijama i uklju~ivanja javnosti u pos-tupke odlu~ivanja, kao i direktive iz oblasti za{tite prirode koje se u Spora-zumu eksplicitno spominju a to su za{tita stani{ta i za{tita divljih ptica. I tuje, naravno, obaveza da idemo u ratifikaciju protokola iz Kyota.

Naravno, ovakvo stanje koje imamo u mnogim stvarima i nije lo{e, alimnogo toga treba da bude {to prije prevazi|eno. U ovoj fazi je dobro i to

29


kako smo se organizirali i {ta smo uradili da bismo odre|ene me|unarodnekonvencije probali koliko-toliko pratiti. Ovo, naravno nije sistem i nije odrì-vo, ni institucionalno, ni legislativno, ni funkcionalno, ali ni finansijski.

Pravo rje{enje za cjelovit i funkcionalan sistem za okoli{na pitanja u BiHje preno{enje ustavnih nadle`nosti sa entitetskog na dràvni nivo, sa preciz-nom formulacijom nadle`nosti, odre|ivanjem nadle`ne institucije i intersektor-ske sprege (okoli{, vode, energetika, prostorno planiranje, poljoprivreda i dr).

Prostorni planovi su klju~ni razvojni dokumenti svake dràve, pa se po-stavlja pitanje i ove nadle`nosti na nivou dràve, i njene veze sa okoli{niminstrumentima i standardima.

Koja dràvna institucija treba da iskoordinira prostorne planove Fede-racije BiH i Republike Srpske, ali i distrikta Br~ko, barem za neke velike pro-jekte na dràvnom nivou.

To su sve otvorena pitanja o kojima se mora raspravljati, prvenstveno nastru~nom nivou, iznalaziti rje{enja i davati prijedloge, a valjda }e se na}i po-stava politi~ara koji }e prepoznati va`nost kvalitetnog sistemskog rje{enjaovih bitnih oblasti, za bolju perspektivu ove zemlje.

30


Diskusija:

Miodrag Daki}iz udruènja gra|ana “Centar za ìvotnu sredinu” iz Banjaluke. Imao bih

samo jedno pitanje vezano za ove tehni~ke timove koji }e biti vezani za iz-radu energetske strategije. Re~eno je da }e tu biti neki prepoznati, priznatiautroiteti iz oblasti energetike... Da li se planira u te timove, na neki na~in,uklju~iti i javnost – predstavnike nevladinih organizacija? Hvala vam!

Bo{ko Kenji}Naravno, odgovor je potvrdan. Nijednu strategiju ne moète donijeti bez

nekakvih javnih rasprava. Ja nisam imao vremena da to pojasnim, ali ovajprojekat izrade strategije energetike je zna~ajno druga~iji, pristup samomprojektu je zan~ajno druga~iji od nekih, od ustaljene prakse na koju smo na-vikli. Naime, konsultanti koji su izabrani da rade na toj strategiji su ve} dvijegodine u Bosni i Hercegovini, i oni su fizi~ki tu sa nama, sjede zajedno sanama u Ministarstvu, i u svakom trenutku imamo kontrolu nad onim {to onirade. Sve ono {to budu napravili, {to budu rezultati njihovog rada, ve} je pla-nirano da }e biti predmet javne rasprave, odnosno bi}e dostupno {iroj jav-nosti, ne samo stru~noj, ve} i {iroj javnosti, putem websitea, raznih publika-cija. U tom smislu o~ekujemo povratnu informaciju od javnosti. I ono {to jezaista na{a intencija u ovom trenutku jeste da kroz Tehi~ki komitet, koji }ebiti formiran, uti~emo na rad konsultanata na vrijeme, a ne da do|emo u si-tuaciju da se napravi neki izvje{taj, i na kraju projekta kaè: “Ok, mi smo tosad napravili, a vi vidite {ta }emo mi sad sa time da radimo?!” Dakle, apso-lutno }e biti uklju~ena javnost u cijelu pri~u.

Miroslav Frankovi}iz FONDEKO-a. Mi smo u FONDEKO-u, kad je bilo odre|ivanje trase za

autoput, bili uklju~eni, veoma smo aktivno uklju~eni i mislim da dajemo do-prinos. Me|utim, na~in uklju~ivanja javnosti je problem. Mislim da trebate,ako ho}ete da dobijete pravi stav, da dobijete pravi odgovor na va{a pita-nja i dileme, odabrati na~in kako }ete uklju~iti pravu javnost! Ovo kako je dosada u praksi ra|eno, vi ne dobijate ni snagu javnosti, koju mo`da nekad ièlite, a ne dobijate, ni prave stavove.

Aleksandar Kneèvi}Hvala! Ja sam Kneèvi}, ponekad sam malo dosadan. Gosp. [ehovi} je

u svom izlaganju spomenuo energijski i energetski. Naime, radi se o tomeda mi u ovom biv{em srpsko-hrvatskom, hrvatsko-srpskom jezi~kom podru-

31


~ju veoma ~esto mnoge termine pogre{no prevodimo, {to nije stra{no, ali jestra{no {to se kasnije pogre{no implementira zbog pogre{nog prevoda. Asad se nalazimo u jednoj veoma zna~ajnoj fazi, evo vidimo, neke se stvari,ipak, kre}u, pa bih ne{to prokomentarisao u vezi terminologije i gre{aka kojese u praksi ~ine. Da po~nemo od termina “air pollution control” koji se poja-vio prije 40 godina na na{im podru~jima i koji je bio prevo|en kao kontrolaaero zaga|enja – ~etiri su gre{ke u tri rije~i bile u prevodu. I rezultat te gre-{ke je bio da su ljekari kontrolisali zaga|enje na ulici, umijesto da se prev-elo – regulisanje zaga|ivanja zraka, da bi mi tehni~kim mjerama regulisaliemisiju zaga|ivanja i {tedili energiju i tako dalje. Samo zbog jednog tako po-gre{nog prevoda, kasnije pogre{ne koncepcije, u biv{oj Jugoslaviji smo po-tro{ili ogromnu sumu para. Pojavljuje se prevod “energy management”, daupozorim, da neko ne misli da energy management zna~i – upravljanjeenergijom. Energy management, to je saksonski genitiv, ne moè se pre-vesti sa {estim padeòm, nego sa drugim padeòm ili sa pridjevom, a me-nad`ment zna~i upravljanje ljudima, isklju~ivo. Zna~i energy managementzna~i upravljanje dràvom, ljudima sa aspekta organizacije, tj. upravljanjecijelom dràvom sa stanovi{ta energije. Energija i energetika su dva razli~itapojma, energija je fizi~ka veli~ina, a energetika je privredna grana kojaobuhvata rudnike, elektrane, itd. U Bosni i Hercegovini nije problem sa ener-getskom efikasno{}u, na{a energetika, na{e termoelektrane, hidroelek-trane, ne zaostaju mnogo za energetskom efikasno{}u drugih strana. Kodnas je problem efikasnost kori{tenja energije ili energijske efikasnosti. To jeproblem u Bosni i Hercegovini. Zato {to na{a prera|iva~ka industrija kojanema eksperte za energetiku i na{e doma}ice koje nisu edukovane za ener-getiku bacaju energiju. Zna~i, kad govorimo o energetici kao privrednoj granikoristit }emo termin energetski, a kad govorimo o energiji, koju cijela dràvakoristi, onda se isklju~ivo koristi termin energija. Naziv na{e dikusije – priori-teti razvoja energetskog sektora, nije to problem Bosne i Hercegovine, raz-voj energetskog sektora. Problem Bosne i Hercegovine su sektori koji tro{eenergiju, a to nisu energetski sektori, to je prera|iva~ka industrija, to su do-ma}instva, to je sobra}aj itd., to su drugi sektori.

Direktiva Evropske unije je uputa jednoj dràvi kako }e da napravi svojezakonodavstvo, uvaàvaju}i svoje uslove, zahtjeve i potrebe. Zna~i, nije st-var u tome da mi prepi{emo direktivu, nego da shvatimo uputu i da naprav-imo zakonodavstvo i nije cilj da po{tujemo uredbe i direktive i odluke Evrop-ske unije, nego je cilj da nama bude bolje {to koristimo iskustva Evropskeunije. Prema tome, isklju~ivo treba tako gledati, to su znanja, a osnovno suznanja i iskustva koja su nama dobrodo{la i mi to moramo prilagoditi na{imuslovima. Ja sam ~lan radnog tima Bosne i Hercegovine u Direkciji za ev-ropske integracije i ja sam imao strah da }e biti pote{ko}a da ubijedim ljude

32


ostalih struka da neka podru~ja okoline moramo da uzmemo sasvim suprot-no, nego {to je uzela Evropska unija. S obzirom na na{ nivo razvoja itd.,meni je bilo drago da su na{i to shvatili u timu, a nisam se bojao da ne}eshvatiti u Evropskoj uniji, jer oni znaju da su to upute, a ne nare|enja i da semora prilagoditi svakoj dràvi. Mi govorimo o obnovljivim izvorima energije,to je jako dobar termin. Govori se ~esto i alternativni izvori, {to je jako po-gre{no! Opasno! Zato {to neko misli da su obnovljivi izvori energije alterna-tiva fosilnim. Nisu! Mi u Bosni i Hercegovini ostajemo na fosilnim gorivima,ona }e u dugom periodu biti teì{te na{eg razvoja, a obnovljivi izvori susamo aditivni izvori, samo jedan dodatak koji }e i}i na to.

Mehmed CeroZa{to i}i u nove kapacitete, za{to ne sagledati je li tu isplativo ulagati, da

se to pobolj{a i koji je to procenat, ili napadati prostor i graditi novo, {touistinu treba, jer, ne znam, neko je sra~unao da nam treba. Bit }e sra~unatoi ozvani~eno ili strate{ki i svakako, i tu se ciframa zvani~nim ne raspolaè uprojekciji {ta nama treba gledaju}i u perspektivi. Govorimo da li je sada tajprostor povoljniji? Da se mo`da tako postavi pitanje, da se pobolj{a posto-je}e i koliki je prostor za to pobolj{anje?! A da se istovremeno vodi ra~unao planiranju novih energetskih kapaciteta.

Miroslav Frankovi}Ovdje sam ispred FONDEKA, udruènja za uravnoteèn razvoj i zdrav

ìvot. Pozdravljam skup. Posebno èlim da se zahvalim organizatoru Fon-daciji “Heinrich Böll” {to je organizovala razgovor i raspravu na ovu temukoja je su{tinska, krucijalna {to bi rekao prof. Filipovi}, za Bosnu i ìvot uBosni i Hercegovini. Ja }u da Vas informiram da se FONDEKO bavi ovomtemom, pro{irenom za, ovdje manje-vi{e se govori samo o energiji i to je,mislim propust {to nije dodato, uravnoteèni razvoj, a to odvojeno posma-trati, mislim da uop}e nije mudro. Mislim da o toj temi treba isto takoraspravljatii, ona je danas izostavljena. Ja sam pratio do gosp. Cere, sviu~esnici, uklju~uju}i i direktoricu u uvodnom izlaganju, dva-tri puta je samobila spomenuta rije~ uravnoteèni razvoj. Gosp. Cero je popravio situaciju,jer je govorio o toj problematici. Ja sugeriram da se ubudu}e, bez obzira {toje ovo krasno sve skupa organizirano, o ovoj temi ne raspravlja bez ovogdodatka – uravnoteèni razvoj, jer ono u ìvotu i ne moè da ide, nikako. Jabih pitao jednom, za{to nije ni jednom spomenuta solarna energija?!Govoreno je o obnovljivoj energiji, govoreno je o vjetru, spomenut je, alisolarna energija nije ni jednom spomenuta, a ona je ve} prisutna! U kolikojmjeri, to je ve} drugo pitanje?! Postoje kapaciteti za proizvodnju, u susjed-noj Hrvatskoj, na nekoliko mjesta sve to skupa! Spominjan je ugalj, kad ga

33


spominjemo kao energetski izvor, nekako se svi pomalo mr{timo, ali i miri-mo. To je, naàlost, sudbina, ru`na sudbina Bosne i Hercegovine, jer imampodatak da 3/4 energetskih rezervi, izvora, energetskih, 3/4 otpada na ugalji to prete`no ugalj lo{eg kvaliteta, lignit i mrki ugalj. To je jedno. Ja bih jo{bio slobodan da sugeriram da se koristi, ima jedan krasan materijal, koji jerezultat nau~nog skupa, da vas samo ne buni, to je bilo 1982. god., 4–5 lip-nja bio je to nau~ni skup “Energija i sredina”, energija i okoli{, sa krasnimpodacima. A kaèm, ovaj vremenski pomak da nas ne buni, jer stanje,naàlost, nije ni u ~emu popravljeno, samo je pogor{ano, a tu ima veomakorisnih materijala koji se mogu koristiti. Materijali su svi tiskani u jednojknjizi od preko tisu}u stranica. Ja se ~esto koristim tim materijalom, jer sami sâm poku{avao, pi{u}i u na{em ~asopisu “Fondeko”, bez ambicija daFONDEKO da neka rje{enja, jer to bi bilo pretenciozno, nego jednostavnoda pokrenemo da dru{tvo i one snage u ovoj zemlji trebaju da razmatraju tuproblematiku. Ovo {to je danas ra|eno, to je jako dobro, me|utim, ima jedannedostatak, i kad }emo do}i do te faze. Mi stalno snimamo stanja, pla{imosebe, pla{imo dràvu, pla{imo narod, to je stvarnost, ali vrlo rijetko nudimokako to razrije{iti! Jo{ jedno da kaèm, ja sam imao priliku da, nekoliko putabio sam u Velenju, tamo su vam, mal'tene, u centru grada termoelektrana irudnik. Pa sam prolazio, prvi put kad sam do{ao, pitam – “Gdje je rudnik?”Pa kaè – “Evo ga!” Velenje i pored toga {to ima to dvoje, iznosim tu infor-maciju, mislim da svi znate, jer taj grad iako ima to tako, taj grad dobio je dvaputa, dvije godi{nje evropske nagrade kao najure|eniji grad. I sada, ja samtom prilikom, bio sam ispred FONDEKA, dobio poziv od ùpana gosp. Mehada do|u, da budu njihovi gosti, predstavnici rudnika i termoelektrana. Ima se{ta nau~iti, da kaèm, mislim, ja Velenje ne hvalim, jer ima Velenje svojihproblema, jer ima onaj nesretni radon, gas o kome mi malo pri~amo kadspominjemo termoelektrane, zapravo ve}ina ljudi ne zna ni{ta o njemu. A toje problem, svjetski. Da odemo, da posjetimo tamo, da ta iskustva vidimo,kako to uraditi, jer ugalj i termoelektrane su neminovnost, samo je pitanjekako ih praviti da {to manje {tete. FONDEKO nema novaca da organiziraautobus i sve to skupa. “Elektroprivreda” koju smo molili, ni oni nemajuinteresa, jer to bi se moglo shvatiti da je to protiv njih. Evo, nisam imao nam-jeru da sad neku sistemati~mu diskusiju pravim, nego sam samo neke stvariiznio, ovako nabacio, za koje smatram da kao informacija mogu biti korisne,a isto tako da bi, ako sam dobro rekao, ako se dobro ~ulo, mogle biti pod-strek u daljnjim razmatranjima ove teme “Energija i okoli{”. Hvala lijepo!

34


Rijad Tikve{aDolazim iz organizacije “Ekotim” iz Sarajeva. Imam dva pitanja koja se

odnose na gosp. Bo{ka ili Hilmu [ehovi}a. Prvo je: kada se moè o~ekivatikona~ni zavr{etak izrade energetske strategije i njeno usvajanje? A drugo:kakav, konkretno, uticaj, moè imati ova strategija na ovu, nedavnu odlukuo javnom interesu za izgradnju novih hidroenergetskih i termoenergetskihpostrojenja?

Hilmo [ehovi}Evo, ja }u malo na tu temu, s obzirom da sam detaljno upu}en, mada

nisam taj koji je donosio odluke i participirao u na~inu izrade strategije ovestudije, jer mi smo imali suprotstavljen stav na~inu na koji se pristupilo izra-di strategije. Ja sam to naglasio u svom izlaganju i to pitanje – kada?! – to jejako upitno, i {ta }emo dobiti kada do|e taj odgovor, nekada! O na~inuizrade strategije, ja sam svakako imao namjeru da na tu temu damodre|ene informacije jer smo se mi suprotstavili iz Federalnog ministarstva,ljudi koji malo vi{e rade u oblasti energetike i primjeni energije, i premaSvjetskoj banci i prema Evropskoj komisiji, na jednom skupu, mitingu, koji jebio u januaru mjesecu ove godine. Tada je insistirano da se radi i studija oenergetskoj strategiji iz kredita Svjetske banke predvi|enog za tri“Elektroprivrede” i onda se, kao {to je kolega Kenji} rekao, naglasio spora-zum sa tri “Elektroprivrede”. Dakle, tako se stvari ne rade i mislim da to pi-tanje – kada?! – ve} vidimo sada da se situacija prili~no zapetljala. Sada tre-ba da interveni{e, prakti~no, vatrogasno dru{tvo, vezano za na~in daljnjerealizacije strategije. Za{to?! Zato {to, bez obzira {to strani timovi radestrategiju, {to je apsurd, dakle, doma}i timovi moraju biti ti koji }e organiziratii voditi ih uz asistenciju stranaca. Nego mi sad imamo i studiju o izradi strate-gije, koju sam ja naglasio, koju rade, opet, strani konzorciji sa nekim na{imtimovima, koja, opet, treba dati ne{to {to je, ustvari, ulaz za strategiju. Da-kle, dva dokumenta raditi paraleleno, to je apsurd! To ve} sada odlaè vrijeme!Tehni~i komitet, takozvani, sa pomo}nicima ministara i sa nekim pitanjima, iko }e se od eksperata uklju~iti, na ovaj na~in, da gasi poàre koji su proizve-deni?! Dakle, treba otkloniti zablude o na~inu kako je to krenulo i hitnointrevenisati. Kako?! Ovo vam nije na~in i jo{ }e usporiti vrijeme. Dakle,mora se formirati ad hoc, stru~ni tim, ekspertni tim, doma}i, kojem }e se datinadle`nost da uhvati korak sa ovim {to nam bjeì. To su dràvne pare, na{epare za koje neko treba da radi studiju o energetskoj strategiji, apsolutnonepotrebno. Ovo je jedinstven slu~aj u svijetu da se ovako radi. Dakle, po~-nemo strategiju, pa haj'mo sad uraditi studiju. Dakle, to je jedan pogre{anpristup, i ja sam kolege iz Svjetske banke, Evropske komisije, USAID-a, jerje to bio na{ suprotstavljeni stav, pitao – Pa kako?! Mi ne}emo za deset go-

35


dina imati strategiju, nama treba zakon, nama treba da se rade objekti,dakle, na terenu se to ve} de{ava. Pa kaè, kad su svi argumenti ispucani,onda su rekli, pa kaè – “Eto, ne}emo ni za 12 godina?!” Mene interesujezakon i provedbeni akti.

Ovo ga{enje poàra treba da bude efikasno da bismo imali sve ovo {tosad imamo. Energetski objekti su ve} u pripremi, neke gradnje. Dakle, minemamo strategije, nemamo zakona, nemamo prostornog plana, nemamousagla{ene dokumente, energetske i okoli{ne. Dakle, to mora biti multidis-ciplinarni tim koji }e brinuti u svojoj ku}i da se ne gu{i od nekog }umura iligasa. Dakle, to je odgovor na to pitanje. Mi prema ovim incijativama koje supotekle, dakle, imamo i u RS-u, imate Stanari 42 m/W, Ugljevik }e biti 600m/W, u Federaciji nekih 1700 m/W, 2700 m/W, plus hidroenergija, to je otpri-like 3600 m/W, novih, instaliranih, energetskih kapaciteta. M/W, to nisuenergijski kapaciteti, nego energetski. U tom smislu, ja se slaèm i ja sam topozdravio u svom izlaganju vezanom za terminologiju i prof. Kneèvi} jejedan od rijetkih koji vodi ra~una o tome. Ali terminologija je manji problem,ako znamo {ta je energetska efikasnost, jer tako je zovu u Hrvatskoj, ener-getska u~inkovitost, u Srbiji energetska efikasnost, kod nas energetskaefikasnost, gospodarenje energijom u Srbiji, gospodarenje u Hrvatskoj, mikaèmo upravljanje energijom, ali da! Ne upravljenje energijom, ve} uprav-ljanje organizacijom i upotrebom energije, ali da ne idemo na tu temu, ~ak ineki profesori, isklju~ujem pozitivne primjere, u svojim knjigama i dalje pi{ualternativni izvori! Nema alternativni! Ima izvori, i ukupno, imaju oni koji seobnavljaju. Dakle, obnovljivi izvori. Dakle, su{tina je da treba hitno interveni-sati. Na kraju – uklju~iti javnost, prezentirati stanje, jer to je ìvot svih nas,razvoj Bosne kroz energetiku. Dakle, raditi koordinirano. Energetski sektor,okoli{ni sektor i sve {to uz to ide, ali ova dva sektora su najva`nija, jer mo-ramo energetski sektor praviti za potrebe Bosne i Hercegovine i gledati {ta}e otvoreno trì{te uraditi. To rade svi! Francuska, Njema~ka, svi to rade! Miimamo energije, drugi nemaju, ali to ne zna~i da treba otvoriti trì{te, pa da,kao {to se sad de{ava, prosipamo mlijeko u potok ili jabuke, a uvozimo izArgentine ili ne znam odakle?! Dakle, moraju se sa~uvati svoji interesi, auklapati se u direktive, jer ni one ne defini{u sve. Dakle, to je jedan odgo-vor. Ja nisam optimista da }e ovo biti vrlo brzo rije{eno, zato {to se morajugraditi objekti i raditi paralelno zakoni, raditi projekti pove}anja energetskeefikasnosti, tu leè novci! Do 400 miliona maraka se moè godi{nje u{teditina energetskoj efikasnosti. Prvo na zgradama, upravljanjem energijom uindustriji, zatim paralelan rad na izgradnji obnovljivih izvora i ovih termoelek-trana prema kriterijima. Dakle, ovi projekti ne mogu ~ekati ono {to mi sadanemamo. Kako napraviti balans izme|u toga dvoga, to je veliko pitanje? Izato treba javnost da zna i da bude uklju~ena non-stop u sve faze, ne samo

36


kad je u pitanju Glavati~evo, nego generalno. Ovdje se radi o stotinama mi-liona. Milion do milion i pol maraka svaki dan nama ode u vazduh, znate, utome je problem. Da ne duljim vi{e.

Miroslav Frankovi}Kako to osigurati te milione?

Hilmo [ehovi}Vrlo jednostavno! Pazite, samo treba da pri~amo otvoreno i konkretno!

Dakle, ne treba izmi{ljati drvenu stolicu i toplu vodu, ljudi to ve} rade. Dakle,u Srbiji, koja je iza nas bila 5–6 godina, oni su razvili ve} 40 projekata i st-ra{ne u{tede. Zamislite ako vi u Subotici uloìte 800 000 dolara, za prvu go-dinu u{tedite 308 000 dolara. Za dvije i pol godine vi imate, prakti~no, u{te-du od 300 000 dolara na malim intervencijama, nisu to velike intervencije.Dakle, u pitanju su zgrade, pitanje centralnog grijanja i jo{ neka manja po-bolj{anja, ne velika. Plus neke izolacije. Ovi primjeri u Hravatskoj, primjeri uBugarskoj, to govore. Dakle, treba otkloniti zablude da ~ekamo da nam toserviraju stranci, da nam naprave strategiju. Mi moram imati zakon ioperativne dokumente da odmah na tome radimo. Imamo ljude, treba napra-viti organizaciju. Ne moèmo ~ekati dràvu jer ona vrlo sporo reagira, ~ak,prave se gra{ke kao {to je pitanje pristupa strategiji energetike. Dakle, sveima. Otkloniti prepreke, ima, ja sam napravio, dao ovdje 15 prijedloga. Dak-le, ali imaju prioriteti. Prioriteti su i oni {to daju brz povrat sredstava, godi-na, dvije – tri, za mala ulaganja, milion, dva, dvjesto hiljada maraka itd. Dak-le, mi smo krenuli sa tom energetskom mreòm, ali da kaèm, to je na volon-terski na~in, tu dràve nema, nego pojedinci prave nekakve energetskemreè, pozivaju op{tine preko Saveza op{tina i gradova Fedaracije i RS-a.I mi poku{avamo da princip “bottoms-up” guramo gore, jer gore nema ~e-kanja, odo{e vozovi. Dakle, mi ne moèmo ~ekati zakone i strategiju, za na-rednih 4–5 godina, ili tri... to je kasno! Znate! Zato javnost, mediji i organiza-cije, stru~ne, doma}e pameti trebaju biti uklju~ene u proces.

Bo{ko Kenji}[to se ti~e pitanja: Kad }emo dobiti tu energetsku strategiju?! Projekat

traje do februara 2008. godine i tada trebamo imati nacrt strategije energe-tike Bosne i Hercegovine. Dalja procedura je usvajanje od strane vlada i par-lamenata u Bosni i Hercegovini. Koliko }e to trajati?! Vidjet }emo! Nadamose da taj proces ne}e biti toliko dug. Postoji preklapanje u jednom i drugomprojektu. Preklapanje, prije svega, postoji u dijelu koji se ti~e trenutnog sta-nja, odnosno prikupljanja podataka, izrade baze podataka, izrade projekcijai sve to je dosad ra|eno od strane konsultanata koji rade na strategiji ener-

37


getike i bit }e upotrijebljeno od strane konsultanata za Svjetsku banku. Zna-~i, taj posao se ne}e ponavljati. Imat }emo bilanse za 2005. godinu, istori-jske bilanse za 1990. godinu, za sve od 2000 – 2005. godine, imat }emo sveinicijalne podatke tako da se aktivno mogu priklju~iti projektu, je li?! [to seti~e agan`mana javnosti i {to se ti~e uklju~ivanja na{e stru~ne javnosti ucijelu pri~u, ja sam rekao da je ideja, odnosno da je prijedlog Ministarstva dato bude Tehni~ki komitet koji se sastoji od tri pomo}nika ministara, ali osimnjih trojice bit }e formirani ekspertni timovi za svaku oblast posebno. Ti eks-pertni timovi }e imati ulogu revidenta onoga {to je napravljeno i u jednom iu drugom projektu, ali ne na kraju posla, nego u toku posla. [to se ti~e jav-nosti, uklju~ivanja dalje javnosti, ja sam u prezentaciji pokazao da je jedanod zadataka strategije disiminacija rezultata rada i uklju~ivanje javnosti. Toje poseban vid, to je posebna pa`nja koja se posve}uje cijeloj pri~i. Zna~i,èlimo na sve mogu}e na~ine, preko medija, preko web sitea, da uklju~imo{to je mogu}e {iru javnost i da dobijemo {to je mogu}e vi{e komentara naono {to je ura|eno u okviru strategije, jednog i drugog projekta.

Miodrag Daki}Mislim da je ovaj problem javnosti veoma zna~ajan i mislim da mu se ne

poklanja dovoljno pa`nje. Evo sad bih odmah napomenuo, po{to ste rekli da}e tu biti ovi revidentski, ti ekspertni timovi i da }e tu biti stru~njaci, ali opet,to nije javnost! Ko }e kontrolisati te stru~njake i te timove?! Na koji }e na~in,ve}, ti stru~njaci prezentovati svoje aktivnosti?! Opet }e, vjerovatno, nakraju, javnost biti uklju~ena! Ja nemam ni povjerenja u te ekspertske timo-ve, ukoliko ne budu predstavnici javnosti i navladinih organizacija uklju~eniu njih. Jer, time se ne}e obezbijediti dovoljna transparentnost po momli~nom stavu! [to se ti~e pitanja, da li je problem kada }e ta strategija biti?!Ja mislim da je ogroman problem kada }e ta strategija biti, ne u kontekstuove dvije, dva plana koje vodi, ustvari dva programa koje vodi Svjetskabanka i Evropska komisija, ustvari koje finasiraju, nego u kontekstu ovihdana{njih de{avanja, da svakodnevno ~ujemo da su potpisani neki noviugovori za izgradnju novih, velikih kapaciteta za proizvodnju elektri~neenergije, koji mogu imati nesagledive posljedice po ìvotnu sredinu. A radise bez nekog konkretnog plana! Zna~i to je ono {to bih rekao da mislim daje tema ove konferencije. Ne samo energijska efikasnost, tj. upravljanjeenergijom, nego upravo energetskim sistemom, da se vidi ~emu ovo ide.Mislim da u Bosni i Hercegovini ne postoji niti jedna osoba, niti mo`da nekotijelo koje }e znati re}i {ta se trenutno u Bosni i Hercegovini gradi i {ta seplanira?! Jer se to jednostavno preko no}i ~uje, bar ja takav utisak imam, dase preko no}i nekakvi li~ni aran`mani sklapaju sa odre|enim kompanijamaveoma sumnjive pozadine. Ja ne znam ~emu }e onda ta strategija sluìti,

38


eventualno }e mo}i uzeti sve ovo {to se trenutno prodaje ili sve {to se plani-ra i samo }e ugraditi sa te strane proizvodnje, a onda moèmo pri~ati opotro{nji. Ali mislim da je veliki problem upravo proizvodnja. Jer ako se nas-tavi sa ovim tempom, mislim da }emo do 2008. godine ne znam koliko putapove}ati ove kapacitete i onda, samim time, ako ne budemo vodili dovoljnora~una o ìvotnoj sredini, a vidi se da se ne vodi ra~una o ìvotnoj sredini,ne znam o ~emu }emo mo}i diskutovati sa te strane, zna~i proizvodnje! [tose ti~e fosilnih i obnovljivih izvora, poznato je da se kod nas jo{ uvijek bazi-ra na fosilnim gorivima ve}ina proizvodnje elektri~ne energije. Ali se neslaèm da se ne treba velika pa`nja posvetiti obnovljivim izvorima energije.Mislim da je ve}ina upoznata sa tim, da je [vedska napravila plan da }e unekih narednih 15 godina pre}i potpuno na kori{tenje, da }e samo energijudobijati iz obnovljivih izvora energije. Ovo je tako|er re~eno, ovaj sporazumo energetskoj zajednici, da za nas neke stvari nisu obavezuju}e. Ali to nezna~i da mi ne treba da radimo na tome! Ne treba da propustimo mogu}nostda se pribliìmo tim nekim kvotama koje su preporu~ene. Jer {ta da se desida mi u|emo u Evropsku uniju, onda }emo imati veliki jaz izme|u onoga nakom smo nivou, dok }e Evropska unija i dalje povisivati taj nivo, ukoliko nebudemo radili na tome. A imam osje}aj da se tome, tako|er, ne posve}ujedovoljna pa`nja. âk i ono {to bi, mislim, trebala biti jedna velika diskusija,a mislim da do sada u javnosti, ni u stru~noj, ni u ovoj {iroj javnoosti, nijebila... a to je – Da li mi treba da izvozimo elektri~nu energiju?! Da li to trebada bude na{ strate{ki prioritet?! Da li je to na~in na koji mi treba daiskori{tavamo na{e potencijale, prirodne?! Ili moèmo drugo?! Jer tu se danekome drugom, uglavnom, proda se na{e prirodno bogatstvo i onda nekodrugi upravlja tim na na~in na koji mi ne moèmo ba{ mnogo da uti~emo! Anaravno da je mnogo teè to urediti i razviti, recimo turizam, da tu “mali ljudi”imaju koristi od toga na neki duì period! Na ovakav na~in se uglavnomuni{tavaju nepovratno ti prirodni potencijali, za veoma malu korist za dràvu,a veliku, upravo, za te strane investitore. Zna~i, ja mislim da je potrebnajedna stvarno {ira diskusija. Ovo moè biti jedan veoma dobar po~etak, ovakonferecija, ali mislim da se u ovom pravcu treba nastaviti veoma intenzivnoi, ukoliko je mogu}e, u {to ve}oj mjeri uticati na upravo, te smjernice u kojempravcu }e se razvijati ta planirana energetska strategija.

Bo{ko Kenji}Vi ste pomenuli tu izgradnja novih hidroenergetskih objekata i pomenuli

ste da su potpisani ugovori! Ja koliko znam, ni jedan ugovor nije potpisan,to je samo bio poziv za izraàvanje javnog interesa! Ko je taj u Bosni Herce-govini koji treba da kaè {ta je to plan razvoja u elektroenergetskom, kon-kretno u elektroenergetskom sektoru Bosne i Hercegovine? To je operator

39


nezavisnog sistema elektri~ne energije u Bosni i Hercegovini. Koliko znam,prvi indikativni plan za razvoj elektroenergetskog sektora je u zavr{noj faziili je okon~an. Zna~i, budu}a izgradnja objekata }e zavisiti i od tog plana. Sadruge strane, pomenuli ste ne{to {to nije obavezuju}e {to se ti~e ugovora oosnivanju energetske zajednice. Sve {to je tamo napisano je obavezuju}eza Bosnu i Hercegovinu. Moram da jo{ jednom napomenem da je to vrlozna~ajan sporazum sa strane Bosne i Hercegovine u politi~kom smislu, jerje to prvi ugovor sa kojim se Bosna i Hercegovina konkretno upu{ta uevropske integracije, odnosno promovi{e regionalnu i evropsku saradnju.Ono {to nije obavezuju}e jesu oni procenti vezani za direktivu za obnovljiveizvore. Rekao sam da su to procenti 12% i 22,1%, to je izra~unat prosjek za zemlje koje su ~lanice Evropske unije. Sve one koje su pojedina~nezemlje ne mogu imati negativan trend. Za Bosnu i Hercegovinu se ne ka-è da mora imati 2010. godine 22,1% elektri~ne energije proizvedene izobnovljivih izvora.

Pomenuli ste izvoz – da ili ne?! To nije stvar koju }emo mi odrediti, samo{to }emo re}i, deklarativno, mi ho}emo da budemo izvoznik. To je stvar trì-{ta, odnosno regionalnog i evropskog trì{ta. I trì{te }e da diktira {ta }e odovih objekata biti napravljeno. Vi ne samo da }ete napraviti objekat, vi mo-rate napraviti i mreù kojom }ete tu elektri~nu energiju transportovati. Vi mo-rate usaglasiti sve te koli~ine, odnosno tokove elektri~ne energije sa susjed-nim zemljama, sa sistemima drugih zemalja preko kojih ho}ete da prenese-te tu energiju. Tako da to nije ba{ jednostavno pitanje, gdje se ne moè sa-mo deklarativno re}i – ho}emo praviti nove kapacitete – a da pri tom zane-marimo sve ostalo.

Amir NovalijaJa bih se osvrnuo samo na jednu ~injenicu, da je izrada ove strategije

multidisciplinarni projekat, koji zahtijeva i druge stru~njake, ne samo ener-geti~are itd. [ta ho}u da kaèm?! Bosna i Hercegovina je prije rata imalasamo jednu jedinu vodoprivrednu osnovu, sliv rijeke Vrbas. Sje}am sedobro, radio sam u Banjaluci u Institutu za za{titu i ekologiju, imali smoraspravu na javnim medijima, televiziji i radiju, i brane}i tu “Vodoprivredinu”osnovu, mi smo imali jako puno pitanja od stanovni{tva oko gradnje visokihbrana u Tijesnu, ko zna dobro taj geografski pojam, Tijesno je blizu BanjaLuke, tu bi se trebalo graditi dvije hidrocentrale i 16 malih centrala na malojpritoci Vrbanji. I stanovni{tvo je stalno pitalo, kako to da se radi, za{to, zbog~ega itd.?! Ho}u da kaèm, da je vrlo, vrlo va`no, kod izrade bilo koje strate-gije imati jako dobru komunikaciju sa lokalnim stanovni{tvom! Sje}am seprof. \or|evi}a iz Beograda, koji nam je jedne prilike u Mostaru pri~ao kakotreba da se animira to stanovni{tvo. Kaè, ja sam bio spreman da uzmem

40


cokule, pantalone itd., da odem na Pe{tersku visoravan, da animiram tamoseljake koji su trebali da daju dozvolu za izgradnju nekog objekta. Time jehtio da kaè da je to jedna sasvim nova disciplina, nau~na disciplina kojaobra|uje to stanovni{tvo i dozvoljava da se tu vr{e neke preinake i izgrad-nja nekih objekata. To je jedna stvar. Mi moramo u izradi ove strategije, asad smo donijeli i plan za{tite voda, odnosno zakon o vodama, koji treba daugleda svjetlost dana ovih dana uklju~iti postoje}e zakone koji npr. trebajuda daju strategiju, politiku strategije upravljanja vodama. U toj strategiji }e si-gurno biti govora o iskori{tavanju hidro-potencijala. Ho}u da kaèm da ovasaradnja izme|u energetike i sektora voda mora biti na odre|enom nivou,da bi se sve ovo sinhronizovalo. Ne moète vi sada re}i – mi }emo ovdjegraditi, jer je to potrebno. Moraju se sagledati svi aspekti i hidrolo{ki i hidro-grafski i geolo{ki itd., da bi gradilo ne{to kao {to su hidrocentrale. Evo, jasam imao samo ovu dopunu.

Semra Fejzibegovi}Institut za hidrotehniku Gra|evinskog fakulteta u Sarajevu i Udruènje

gra|ana “Centar za okoli{no odrìvi razvoj”! Htjela bih da upitam u vezi saizradom ove strategije i detaljne studijske analize, koja bi trebalo da pretho-di izradi ove nacionalne strategije za energetiku. Imala bih pitanje za gosp.[ehovi}a. Po{to vidim da vi smatrate da nije uklju~en dovoljan broj doma}iheksperata iz Bosne i Hercegovine; da li postoji na~in da se, odmah sad re-aguje? Da se uklju~i u studiju izrade strategije energetike ta~no onaj brojeksperata i ljudi za koje vi smatrate da treba da budu uklju~eni u to, naravno,jer nam je to svima od interesa?! I ako ve} ne moè, ustvari, ako je to kasno,interesuje me ko }e onda da vodi tu izradu studije? Da li vi smatrate da „Eko-nomski institut, Banja Luka” i “Rudarski institut, Tuzla” zajedno sa “Energet-skim institutom, Hrvoje Poàr”, zna~i, mogu iznijeti tu detaljnu analizu ener-getske strategije? I ako ne, da li je mogu}e da se ve} sad uklju~i jo{ neko uizradu te strategije i na koji na~in se moè reagovati?! Poslati neki dopis,odmah, da se uklju~i jo{ neko?! I ako ne u izradu te studije, da li se ondamoè u ove ekspertne timove u okviru Ministarstva za vanjsku trgovinu iekonomske odnose – sektor energetike? Da li se, zna~i, u okviru tih ekspert-nih timova moè uklju~iti, i za koga vi smatrate, ustvari, da treba da bude uk-lju~en? A da to bude jedan integralni pristup?!

Drago \urkovi}Vodio sam nekad sektor energije, a kao ekolog sam magistar. U zadnjim

mjesecima, skoro oktobar na novembar 2006. iza{ao je u slu`benim novina-ma u “Slu`benom glasniku” ~itave Bosne, ovo u vezi sa ovim komisijama, u vezisa ovim obavje{tavanjem javnosti. Svaki na{: Sulji} Suljo, Jovo Jovanovi},

41


Mate Mati} moè u}i, u~laniti se u komisiju... u~laniti se i u}i u komisiju dabude ~lan kao vanjski saradnik te komisije. Moè traìti kompletnu doku-mentaciju i ~ak, u tim mjerilima, uputstvima, zovu se konsultacije, pi{e da sui budètom planirani, njihove ideje su planirane budètom, jer se ideje... nerealizuju se. Toliko se planira, zna~i, imamo pravo u svaku konsultaciju u}i,u svaki projekat. Zatim ja, eto, vodio sam ovu energetiku, od 1985. godine uMinistarstvu energetike radim. Ne{to se po~e pri~ati – ho}emo da pravimozakone o energetici?! Pravi se u Bosni od 1945. godine, kad niko od nas nijebio ro|en. I jo{ uvijek nije napravljen! Prva republika, biv{a SR Crna Gora,napravila ga je 1991. godine. Zna~i, vrlo kasnimo! Zasada se pravi razlika,{ta je pre~e, strategija ili zakon?! Zakonom se ne{to odre|uje, reguli{e, pro-pisuje itd. Zna~i, ja~i je zakon, zakonski sistemi, a sve na osnovu njega iduostali podzakonski akti. Svake godine od Daytona na ovamo, na{e, mojeministarstvo pravi taj zakon o gasu. Prvo je kaè izjava o gasnoj politici.Trenutno postoje neke varijante, ali...napravi brate temelje, a posle pravi...zidaj!

Almir Imamovi}Od 1989. godine bio sam zaposlen u “Elektroprivredi BiH”, konkretno u

Institutu za elektroprivredu gdje sam radio na poslovima energetskih analizai planiranja prenosne mreè. Od 2004. godine radim u Dràvnoj regulatornojkomisiji za elektri~nu energiju kao {ef Sektora za tarife i trì{te gdje je prisut-na ista problematika, dakle poslovi elektroenergetskih analiza, tarifa i razvo-ja trì{ta. Zbog toga mislim da bih mogao diskutovati u kontekstu aktuelnihde{avanja u energetskom sektoru i situaciji koja je prisutna povodom kam-panje koju vode dvije entitetske vlade u vezi sa izgradnjom novih proizvod-nih objekata u BiH.

Generalno se moè konstatovati da Bosna i Hercegovina u elektroener-getskom bilansu od 1983. godine ima suficit. Oni koji imaju bolje pam}enje,znaju da je u jesen 1983. godine bila prisutna posljednja redukcija elektri~neenergije u BiH, izazvana lo{im hidrolo{kim stanjem te godine. U periodunakon toga u{li su u rad veliki proizvodni objekti: sredinom osamdesetih go-dina TE Gacko i TE Ugljevik, 1988. godine blok 7 u termoelektrani Kakanj ikona~no HE Vi{egrad po~etkom devedesetih godina pro{log stolje}a. Nivoproizvodnje se svake godine pove}avao, da bi npr. 1990. godine u bilansubio ostvaren vi{ak od nekih 1600 GWh, tj. BiH je tokom tog perioda sve dopo~etka rata imala ve}u proizvodnju od potro{nje, odnosno suficit u bilansu.Nakon rata taj bilansni vi{ak je tako|er bio prisutan, sa odre|enim godi{njimvarijacijama zavisno od hidrolo{kih prilika, da bi ove 2006. godine ostvariorekordan iznos. Na osnovu aktuelnih podataka i projekcije do kraja godinemoè se prognozirati da }e proizvodnja iznositi oko 13700 GWh, a potro{nja

42


blizu 11300 GWh, {to }e dati suficit od 2400 GWh, prvenstveno zahvaljuju}idobrim hidrolo{kim prilikama. Ovo zna~i da }e se pomenuti iznos elektri~neenergije prodati na drugim trì{tima, prvenstveno u zemljama bliègokruènja.

U vezi sa ovom kampanjom koju vode entitetske vlade, moè se konsta-tovati da ova situacija generira nekoliko pitanja. Prvo je pitanje potro{njeelektri~ne energije. Tu se slaèm sa gosp. Kneèvi}em da je na{ problemna strani potro{nje elektri~ne energije, i to mnogo vi{e nego na strani proiz-vodnje, jer postoji nekoliko faktora koji govore o izrazito neefikasnoj potro-{nji. Svaki kWh potro{en u BiH rezultira samo sa 1 – 1,5 dolar GDP-a (brutodru{tvenog proizvoda). Kako se vidi iz izlaganja g. [ehovi}a u visokorazvi-jenim zemljama 1 kWh potro{nje daje 3 – 4 dolara GDP-a. Iz ovoga je jasnoda }e u budu}nosti stope porasta potro{nje elektri~ne energije biti manje odstopa porasta GDP-a, i taj trend je ve} prisutan jer }e ove godine porast po-tro{nje iznositi 1,8%, a poznato je da u BiH GDP stabilno raste po stopi 5 –6% godi{nje. Jasno je da je ovo osnovni razlog zbog koga se ne moè pred-vi|ati zna~ajniji porast potro{nje. Drugi razlog su visoki mre`ni gubici.Konkretni podaci ukazuju da BiH na nivou prenosne mreè ima gubitke oko360 GWh, {to je u granicama visokorazvijenog evropskog okruènja. Me|u-tim, problem predstavlja distributivna mreà gdje su prisutni izrazito visokigubici. Posmatrano po elektroenergetskim subjektima koji obavljaju ovu dje-latnost, situacija je razli~ita. Potrebno je ista}i da pored tri postoje}e elektro-privrede djelatnost distribucije elektri~ne energije obavlja i Distribucija Dis-trikta Br~ko. Elektroprivreda Bosne i Hercegovine sa aspekta gubitaka imanajbolje rezultate jer je gubitke svela na nivo razvijenog okruènja i ti gubicisu iznosili oko 8,5% u 2005. godini, {to je za zemlje u tranziciji izuzetan re-zultat. Me|utim, ostali subjekti nisu na tom nivou. Distributivni gubici u Dis-triktu Br~ko su iznad 25%, a ostale dvije elektroprivrede “ElektroprivredaHZHB” i “Elektroprivreda Republike Srpske” negdje na nivou oko 20%.Ukupno gledaju}i u 2005. godini gubici na mreì distribucije su iznosili ne{tovi{e od 1300 GWh, a kada bi se doveli na nivo koji ostvaruje EP BiH ti gubi-ci bi iznosili oko 750–800 GWh, iz ~ega je jasno da se najmanje 500 GWh(gigavat sati) gubi na distributivnoj mreì potpuno neopravdano, usljed ne-efikasnosti elektroprivrednih kompanija. To je otprilike ekvivalentan nivoenergije koji godi{nje, u na{im uslovima, proizvodi jedna termoelektranasnage 100 MW.

Postoji jo{ nekoliko faktora koji pokazuju da je potro{nja do{la u zasi}e-nje i da u narednom periodu, vjerovatno, ne moè do}i do ve}eg pove}anjapotro{nje. Cijene elektri~ne energije su faktor koji tako|er uti~e na potro-{nju. Jednostavnom analizom podataka moè se zaklju~iti da su u Bosni iHercegovini cijene elektri~ne energije me|u najniìm u Evropi, ma koliko sa-

43


da javnost ne prihvata taj argument. Prosje~ne cijene elektri~ne energije zakrajnje kupce u Bosni i Hercegovini su 10,5 pfenniga, {to je jednostruko ma-nje nego u razvijenom okruènju, u zemljama Evropske unije. To je jo{ jedanfaktor koji ne moè uticati na pove}anje potro{nje, tj. svako pove}anje cije-na po ekonomskoj krivoj elasti~nosti potra`nje, uti~e na krivu potra`nje usmislu smanjenja.

Me|utim potrebno je ista}i jo{ jednu okolnost koja je prisutna. To je pitanjena koje niko nije obra}ao pa`nju prilikom zagovaranja izgradnje novih pro-izvodnih kapaciteta, a to su ograni~enja, odnosno limiti koji postoje na pre-nosnoj mreì. BiH se moè na}i u poziciji u kojoj do sada nije bila ni jednazemlja u Evropi i svijetu. Razvoj elektroenergetskih sistema ima svoja pravi-la, koja se po{tuju prilikom planiranja izgradnje prenosne mreè. Svakazemlja ima izbalansiran bilans proizvodnje i potro{nje, odnosno deficit ili su-ficit se kre}e u nekim granicama od +/- 5–10%. Poznato je da je Francuskanajve}i izvoznik elektri~ne energije u Evropi, ali i sa takvim izvozom kojigodi{nje dostiè 70 TWh (teravat sati), s obzirom na veli~inu potro{nje,suficit u bilansu je tek 10%. Me|utim, BiH }e sa ovim ambicijama do}i usituaciju da ima suficit od 50% pa i vi{e. Poznato je da se prenosni sistemrazvija tako da prihvati odgovaraju}i nivo proizvodnje i potro{nje, uzodre|eni nivo rezerve. Me|utim, uz ovakav scenario izgradnje novihproizvodnih kapaciteta dolazi se u situaciju da prenosna mreà sa svojimkapacitetima ne}e mo}i prihvatiti predvi|eni nivo proizvodnje. Jasno je dasu potrebna ogromna ulaganja u prenosnu mreù. Postavlja se pitanje izkojih izvora pro{iriti mreù. Sa jedne strane nije opravdano opteretitidoma}u tarifu tro{kovima pro{irenja prenosne mreè, a sa druge straneinvestitori }e biti dodatno optere}eni neophodnim pro{irenjem mreè na kojeprvobitno nisu ra~unali. Me|utim, i kada bi se, u cilju prihvatanja tog nivoaproizvodnje (sa ulaskom svih proizvodnih kapaciteta koji su aktuelni), ost-varila potrebna ulaganja u prenosnu mreù, a po nekim grubim procjenamato su izuzetno velika sredstva 700–800 miliona KM, ni tada ne bi bilonikakvih garancija da se pomenuta energija moè izvesti preko granica BiHjer je potrebno da i susjedne zemlje iskaù volju i èlju da sa svoje stranegranice grade prenosne kapacitete kako bi ova energija mogla bitievakuirana. Malo bolje upu}eni znaju da onda dolazimo na teren trenutnonajaktuelnijeg pitanja na trì{tu elektri~ne energije, a to su zagu{enja naprekograni~nim kapacitetima. Ulaganja u prekograni~ne prenosne kapaci-tete su sasvim nedovoljna sa aspekta dinamike koju pokazuje razvoj trì{taelektri~ne energije i prisutna su razmi{ljanja da zagu{enja na preko-grani~nim vodovima i izostanak investicija u tom dijelu mogu ozbiljno ugroz-iti i samu liberalizaciju elektroenergetskog sektora i kompromitirati razvojtrì{ta elektri~ne energije.

44


45

Zavr{ne rije~i:

Mehmed CeroRazgovarao sam sa najodgovornijim ljudima u “Elektroprivredi Bosne i

Hercegovine”, koji su me uvjeravali da nema govora o velikim gubicima, toje toliko zanemarljivo! Ova strategija koja se radi, ja je ne bi napadao, ne bihrekao da ne treba da se radi, ali u su{tini, bojim se da je to organizaciono-koncepcijski slabo postavljeno. Na stranu sve {to sam rekao u onom dijelu,koja joj je sudbina, u smislu zvani~nog usvajanja, i obavezivanja, u nekakvojpiramidi, u nekakvom budu}em, implementacijskom smislu. Zasigurno nisuobuhva}ene relevantne institucije. Moèmo, dakle, pri~ati generalno, okoli{,vode, vodo-upravljanje. Pitanje ovog problema, koji eksperti?! To neka budepitanje tenderisanja i pitanje nabavke tih eksperata. Ja govorim ovdje o kon-cepciji, o projektnom zadatku, o institucijama koje koriguju, usmjeravaju, otom tehni~kom nivou! Bojim se da to nije na pravi na~in postavljeno! Da sepospremi, da budu uklju~ene te institucije! Vidite, koliko je i ovo danas koris-no, kada se pri~a, do koliko se dobrih informacija dolazi. Bez uklju~ivanjajavnosti, civilnog dru{tva, nevladinog sektora ne}emo mo}i da radimo nekeprojekte, pogotovo ovo oko studije uticaja na okoli{ i okolinskih dozvola i sl.,i zasigurno mislim da je to neophodno, jer je zaista korisno. Izgleda kompli-ciraju}e, mo`da usporava cijeli proces, ali je zasigurno korisno. I imat }eteonda, u nekakvoj kona~noj realizaciji toga, manje prepreke.

Kod nas u postupku je izdavanje okolinske dozvole! Javnost nije fokus,javnost je dio postupka i zvani~no ulazi svaka izjava u postupak i tu moèdo}i u sporenju, drugostepeno, kasnije i do suda. Mi smo neki dan uMOFTER-u pri~ali o strategiji odrìvog razvoja Bosne i Hercegovine. Pa jebila gospo|a Azemina Vukovi}, koja vodi jedinicu za implementaciju strate-gije srednjoro~nog razvoja, koja je radno, prethodno bila nazvana PRSP.Dakle, pitanje je koordiniranja tih strategija, da li neko vodi ukupni taj pro-ces?! Evo, sad govorimo sa dràvnog nivoa i ista ta pitanja moèmo postavi-ti i na entitetskom... [ta }e biti sa na{om okolinskom strategijom, u kontek-stu nekakve razvojne strategije Federacije?! Koliko je ona uklopiva nadràvnom nivou?!

\or|e Stevanovi}Evo, vi ste postavili pitanje o kojem sam htio da razgovaram. Naime,

spominjali smo danas jako puno konvenciju... Okvirnu konvenciju Ujedinje-nih nacija o klimatskim promjenama. Zatim smo rekli da je ta konvencija us-vojena 1992. godine. Htjeli ili ne, mi se moramo vratiti na tu 1992. godinu,jer to je godina usvajanja RIO deklaracije, to je prvi, da tako kaèmo, strate-


{ko-planetarni dokument koji govori o odrìvom razvoju. Princip 10 RIOdeklaracije jeste princip o u~e{}u javnosti, koji kaè otprilike da se odrìvirazvoj moè obezbijediti jedino aktivnim u~e{}em svih zainteresovanih u~e-snika na nivoima na kojima oni mogu da u~estvuju u dono{enju odluka. [tato zna~i?! Evo, gosp. Dvornik je spomenuo Aarhusku konvenciju. Evropa je,dakle, na planetarnom nivou uzela sebi za obavezu da promovi{e jedan, re-kao bih, rafinirani pravni sistem, koji obezbje|uje pristup informacijama uoblasti ìvotne sredine, u~e{}e javnosti u oblasti ìvotne sredine i obezbje-|enje pravne za{tite ova dva prethodna prava. Zna~i, ako govorimo o u~e{-}u, gosp. Novalija je na jedan kratak, ali jako efikasan na~in, spomenuo je-dan projekat koji u sebi sadrì ingerencije najmanje ~etiri ministarstva. Jagovorim hipoteti~ki, spomenuli ste potencijalnu u Tijesnom, ja znam gdje jeto... nadomak moga grada. Tu imate ne sukob, nego spoj interesa Ministar-stva energetike, ministarstava nadle`nih za vode, za ìvotnu sredinu, zatransport i komunikacije. Vjerovatno bismo na{li jo{ neke! Zna~i, bez jednogzajedni~kog rada, jedne {iroke diskusije svih zainteresovanih, ne moè sedo}i do adekvatnog rje{enja. Na kraju, da ne duìm, vrijeme je o~ito limitira-no, odgovor na pitanje – Aarhuskoj konvenciji Bosna i Hercegovina jo{ nijepristupila. Radi se mnogo oko toga, upravo, MOFTER kao nadle`no minis-tarstvo. Neke stvari jesu pokrenute, me|utim, odgovor na va{e pitanje – ne,jo{ uvijek nije usvojena Aarahuska konvencija.

Bo{ko Kenji}Ponovit }u da se zaista slaèm da je proces izrade strategije energetike

Bosne i Hercegovine jedan multidisciplinarni proces i da se nikako ne moèdozvoliti da se zanemari pitanje za{tite okoline. I kao {to sam pokazao uprezentaciji, strategija }e dati poseban osvrt u tom smislu. Ja }u zaista po-ku{ati da, na neki na~in, kanali{em zaklju~ke sa dana{nje diskusije u Mini-starstvo, i zaista }u poku{ati, na neki na~in, da se agan`man relevantniheksperata iz oblasti za{tite okoline, na neki na~in, potcrta u strategiji! Ono{to bih jo{ èlio da napomenem je da sam proces evropskih integracija, bezobzira koji je to ugovor u pitanju, podrazumijeva veliki zna~aj, ogroman zna-~aj za{tite okoline. Tako da ni Bosna i Hercegovina ne moè odstupati odtoga. U Ugovoru o osnivanju energetske zajednice Jugoisto~ne Evrope jasam pomenuo nekoliko direktiva. I jedna od tih direktiva se odnosi na uticajjavnih projekata, odnosno izgradnje energetskih objekata na ìvotnu sredi-nu. Sa druge strane, jedan od uslova Ugovora o osnivanju energetske za-jednice jeste definisanje procesa autorizacije, odnosno na koji na~in }e sevr{iti odobravanje za izgradnju novih energetskih objekata?! Bilo da su totermo, hidroelektrane, gasovodi ili bilo {ta drugo! I na kraju jo{ èlim da ka-èm da tu postoje regulatorne agencije! Postoji taj regulatorni okvir. Za{to je

46


47

on tu?! Pa jedna od uloga regulatora u Bosni i Hercegovini, konkretno, sadpostoje za elektri~nu energiju, jeste davanje dozvola za izgradnju energet-skih objekata. Da bi se ta dozvola dobila, postoji jasno propisana procedu-ra {ta mora biti zadovoljeno, da bi se dobila dozvola i licenca da se pojavitena trì{tu, da gradite objekat i da budete u~esnik na trì{tu! Jo{ jednom bihponovio, da je vrlo bitno... Imamo dva projekta koja su u toku, studija i strate-gija. I zaista bih naglasio da je apsolutno neophodna saradnja izme|u svihinstitucija i svih zainteresovanih strana u Bosni i Hercegovini kako bi do{lo,odnosno kako bismo do 2008. godine imali strategiju energetike Bosne iHercegovine.

Hilmo [ehovi}Ja ne bih ponavljao ovo {to su ve} kolege rekle vezano i za okoli{, strate-

giju. Krenuo bih drugim redom, vezano za intervencije koje mogu odmahproizvesti rezultat, u kratkom roku. Da, to je pitanje pove}anja energetskeefikasnosti u svim sektorima, prije svega u zgradarstvu i industriji, gdje uzdobru organizaciju, ne ~ekaju}i strategiju i zakone, nego operativne odlukei uredbe, da se krene u akciju, kao {to je to ura|eno i u susjednim zemlja-ma, Bugarskoj i ostalim, gdje su u{tede evidentne. Dakle, tu ne treba ni{taizmi{ljati. Tu su u pitanju stotine miliona maraka godi{nje. Dakle, reda jed-nog bloka od 200 mW u termoelektrani. To su prioritetne stvari, dakle, i para-lelno raditi na drugim stvarima. Na pripremi izgradnje obnovljivih izvora, zato, opet, treba strategija, koja se objektivno ne moè ~ekati. Ova inicijativaza izgradnju objekata, planovi, javni pozivi... to je jedan to~ak, grudva kojatreba da pokrene one koji su to trebali i ranije da urade. Strategija nije ju~erpokrenuta, nego prije sedam godina, ali mehanizam da se to napravi je biojako trom, usporavaju}i, i nekada, da ne kaèm, ure|ena konfuzija. Osnov-na stvar, kolegica Selma iz Instituta za hidrotehniku je pitala – kako, moè lise sada uklju~iti stru~ni tim?! Ne na ovaj na~in, kako je to zami{ljeno u Mi-nistarstvu vanjske trgovine, mislim da }e i to usporiti vrijeme. Dakle, trebaloje koristiti iskustvo susjednih zemalja u izradi strategije. Vjerovatno }e se ko-legica Branka Jelavi} javiti kasnije, vezano za njihova iskustva, da ~ujemokako je tamo ra|eno. A ja znam od 1998. godine pa na ovamo to je radio timod trideset stru~njaka. Neovisno od toga {to su oni na “Energetskom institu-tu”, da nema instituta, napravio bi je sistem i tim na ~elu sa Goranom Gran-~em, druga na listi je, upravo, na{a go{}a danas gospo|a dr. Branka Jela-vi} i ostale kolege, od kojih poznajem tre}inu. Dakle, trebalo je koristiti ta is-kustva i ne ~ekati ovaj period. Dakle, ne treba kolega Kenji} da se osje}apozvanim, vezanim za ono {to sam ja rekao, vatrogasne akcije itd. Zaista semi tu nalazimo u takvoj situaciji, da bi to zaostajanje za susjedima, nepo-srednim, poku{ali nadoknaditi, koliko – toliko. Jer mi smo bili ispred, vezano


za pristup fondovima u Evropi i FARE programu, 1995–1996. godine, iispred Srbije i ispred Hrvatske, jer tada nije bilo pristupa ni jednoj ni drugojzemlji vezano za te programe. Mi smo, objektivno, danas mnogo iza, i tu semoèmo porediti sa Albanijom. Dakle, ekspertni tim, to je malo sad kasno,na ovaj na~in, ali treba na}i na~ina! Nisam optimista, ako se to nastavi naovaj na~in. Zna~i, moraju se udruìti svi, napraviti druga organizacija pristu-pa nastavku aktivnosti u strategiji i izradi i pripremi zakona. Ovo je studijakoja jo{ nije ni po~ela, a strategija je po~ela ima pola godine i vi{e. To su svestvari, samari idu ispred konja! Dakle, te stvari treba sanirati! Kako?! “Vatro-gasnim” na~inom da bismo uhvatili korak. înjenice koje je naveo kolega Al-mir Imamovi}, vezano za razlike u samoj dràvi, vezano za energetsku efi-kasnost, odnosno gubitke: 8,5% i 20%, gdje vam to sve govori. Znate! Dane govorimo o blokovima, da ne govorimo o drugim stvarima. Dakle, tu vamje potrebna organizacija, intervencija, projekti, izrada studija konkretnih pro-jekata na kojima }e se to pokazati. Dakle, pitanje DERK-a je jako va`no. Aprije nekoliko godina mi smo insistirali da to ne bude dràvna elektro-ener-getska regulatorna komisija, nego dràvna energetska regulatorna komisija,koja bi obuhvatila i druge energente. [ta zna~i samo elektro-energetika?![ta je sa naftom, {ta je sa ugljem, koji participiraju u proizvodnji elektri~neenergije?! Dakle, ima puno pitanja koja mi danas zapo~injemo na jedan vrlokvalitetan na~in zahvaljuju}i ovoj fondaciji. Javnost permanentno treba bitiobavje{tavana. Jedan multidisciplinarni tip, ne ~ekaju}i da li }e to uraditi Mi-nistarstvo vanjskih poslova, to mora i}i intenzivnije, preko obje vlade, entite-ta, mora se formirati pravi stru~ni tim, jer ljudi izbjegavaju da budu na ovajna~in u ekspertnom timu, jer ne}e da na ovaj na~in rade, u smislu preuzi-manja odgovornosti, dakle, èle jednu organizaciju. Dakle, to su ta pitanjakoja se mogu rije{iti. Ne treba se opravdavati, to nije do drugih, to kaè Sv-jetska banka, do nas je to. Pitanje je kako mi sa njima razgovaramo, {ta midogovaramo, u startu? I kakve posljedice imamo ako ne znamo dogovoriti?Dakle, nije to do Kenji}a i kolega koje su tu godinu-dvije, nego onih, prethod-nih koji su imali upute kako treba raditi. Ali znate, jednostavno, ja ako samveterinar, ne mogu biti {ef klinike za kardiokirurgiju, naprimjer. Dakle, jamoram biti ljekar, specijalista za srce da bih mogao organizirati operacije.Dakle, neke stvari mi spo~itavamo direktno i ministarstvu i ljudima, jer ja nedozvoljavam da me neko predstavlja u smislu da mi pravi {tete u dràvi. Jase ovdje pona{am kao gra|anin, ne {titim ni jedno ministarstvo ni drugo,{titim dràvu i sutra{nje generacije, po principu odrìvog razvoja kao {to jegospodin Miroslav rekao. Zna se {ta je odrìva energetika, {ta to zna~i?! Dase moraju o~uvati interesi prirodne osnove i za naredne generacije, a ne sa-mo za ovu! Dakle, to je na{a obaveza! Dakle, javnost strada! I mediji koji suizuzetno jak faktor u svemu s obzirom na na{u situaciju. I dobro je da imamo

48


49

ovu pri~u, ~ak i sva|e, malo je neakademski, kao {to se de{ava zadnjihdana, ali mora se pokrenuti mehanizam da se suo~e argumenti jednih idrugih. Ne uni{titi ekologiju, ne zaustaviti razvoj... dakle, prave se balansi ikompromisi. I razlikuje se, da idem i ja malo u definicije, i {ta je ekologija i{ta je okolina?! Environment, kako ovi kaù, i ekologija, dakle, neposredniodnos, relacija flore i faune i nas u okolini. Pitanje zemlje, vazduha i tla, kao{iri pojam, ovo {to je pitanje Kyoto protokola i ostalog! Dakle, te stvari su brojjedan za mene! A u to se trebaju uklapati strategije razvoja budu}ih izvora,jer je energija, energetska ekonomija i treba je pametno koristiti i prodavati.Bugarska zatvara blok nuklearke od 800 mW, oni su sa nama imali odre|enisuficit, oni toga sada vi{e ne}e imati. To kolega Imamovi} vrlo dobro zna!


50


51

II PANEL

Prof. dr. Aleksandar Kneèvi}Racionalizacija potro{nje energije – imperativ u BiH

Kada se govori o energiji treba znati dvije stvari: (i) energiju nije nikonikada ni vidio ni osjetio i (ii) energija nije nikome potrebna. ôvje~anstvu iljudima su potrebni samo u~inci energije. Energija, i u prirodi i u tehni~kimsistemima koje su stvorili ljudi, prelazi iz jednog oblika u drugi. Pri tome pos-toje u~inci energije u prirodi i dru{tvu. Koji su to klju~ni u~inci energije? Prvi,privredni rast. Postoji vrlo signifikantna zavisnost bruto nacionalnog proizvo-da dràve od potro{nje energije. Nivo potro{nje energije u privredi, sao-bra}aju i doma}instvima je osnovni pokazatelj nivoa razvoja jedne dràve.Mada se, ukoliko se uzme neki drugi pokazatelj razvoja kao {to je indeks hu-manog razvoja, gdje sa po jednom tre}inom uti~u dru{tveni proizvod, o~eki-vana duìna ìvota i obrazovanost stanovni{tva, pojavljuju neke zemlje,upravo svjetski proizvo|a~i energije, koje su na vrhu liste zemalja po visiniGDP-a, znatno niè na skali indeksa humanog razvoja.

Drugi u~inak energije, bolje re}i transformacije kemijske energije u fosil-nim (karbonskim) gorivima su klimatske promjene, fenomen poznat i kaoglobalno otopljavanje. To je sigurno najve}i problem s kojim se ~ovje~anst-vo do sada srelo i za koga nema odgovora ni na papiru. Klimatske promjenesu ujedno i ekolo{ki i ekonomski i dru{tveni problem, dakle problem razvoja~ovje~anstva. Matematsko modeliranje i kompjuterska simulacija klimatskihpromjena pokazuju vrlo brze i nepovoljne promjene i u na{oj zemlji. Tako seu na{im krajevima o~ekuje porast padavina u zimskom periodu za 10%, teopadanje u ljetnom periodu ~ak za 40 %. To }e zasigurno uticati nepovoljnona poljoprivredu, elektroprivredu (hidroelektrane), kroz uticaj na ekosistemena umanjenje bioraznolikosti, te pada dru{tvenog proizvoda, i na kraju dodjelovanja na ljudsko zdravlje. U BiH se ne razmi{lja o mjerama za adaptaci-ju klimatskim promjenama.

Tre}i u~inak energije je industrijski razvoj. Najja~e svjetske firme su upra-vo iz oblasti energije. Deset firmi sa najve}im ukupnim prihodom na svijetusu firme iz podru~je energetike (ovdje spadaju i proizvo|a~i motornih vozi-la). Ove firme se po svom ukupnom prihodu nalaze me|u 15 zemalja svije-ta sa najvi{im dru{tvenim bruto proizvodom. Kakav je uticaj ovih firmi na ko-ri{tenje energije? Sigurno dvostruki: Svaka generacija novih ure|aja zaenergijsku transformaciju ima vi{i stepen korisnosti od prethodne generaci-je, tj. manju emisiju stakleni~kih gasova po jedinici proizvedene energije. Ali,kroz forsirano pro{irenje potra`nje i stalno pove}avanje proizvodnje ure|aja


imaju negativni uticaj na okolinu. Dakle, tehni~ki stepen korisnosti ure|ajaovih firmi raste, a upitno je {ta je sa dru{tvenim stepenom korisnosti. Kolikoove firme doprinose odrìvom razvoju ~ovje~anstva? Ko je duàn da sebrine o dru{tvenoj efikasnosti kori{tenja industrijskih proizvoda?

Kako definisati odrìvost kori{tenja energije? Mo`da kao zadovoljavanjeljudskih potreba uz prihvatljiv uticaj na okolinu energijskih transformacija ucijelom ìvotnom ciklusu proizvoda i usluga. Jedino je ovdje pitanje {ta su torealne ljudske potrebe (Ljudi se reklamom i modom nagovaraju da kupujustvari koje im ne trebaju, novcem koga nemaju, samo da imponuju susjedukome to ni{ta ne zna~i – Papanek, Dizajn za stvarni svijet).

Jedna analiza koju sam uradio prije vi{e od 20 godina – zavisnost emisi-je sumpordioksida u atmosferu po glavi stanovnika od nacionalnog dohotkapo glavi stanovnika za 1980. godinu – pokazala je postojanje dvije grupedràva: Jedna grupa dràva su bile dràve, bez obzira na nivo razvijenostikoje su stvarale GDP od 20$ po kg emitovanog SO2. Druga grupa jepokazala rast emisije sa porastom nacionalnog dohotka (kod niè vrijednos-ti dohotka), odnosno opadanja kada GDP dostigne odre|enu vrijednost.Prosje~na vrijednost odnosa GDP i emisije kod ovih zemalja je bila 200 $ pokg SO2. Pokazalo se da se u prvoj grupi dràva nalaze socijalisti~ke zeml-je, a u drugoj dràve sa trì{nom privredom. Jedna grupa dràva je, dakle,od energije pravila zaga|ivanje, a druga dobit. Prakti~no su dràve satrì{nom privredom imale ~ak 10 puta (200/20) ve}u eko-efikasnost. Jednapovr{na analiza je pokazala da se ovdje zasluga tehnike (tehni~ki stepenkorisnosti, ure|aji za odsumporavanje dimnih gasova) pojavljuje sa fak-torom 2, dok se racionalnost u kori{tenju energije u cijelom ìvotnom ciklusupojavljuje sa faktorom 5. Zna~i problem socijalisti~kih zemalja nije bio tolikou primjeni tehni~kih rje{enja, koliko ~injenica koliko je efikasno potro{njaenergije bila usmjerena na zadovoljenje ljudskih potreba.

Interesantno je da se biv{a Jugoslavija, koja je imala neku vrstu trì{tanalazila u grupi zemalja sa trì{nom privredom. Me|utim, Bosna iHercegovina, kao dio Jugoslavije, te 1980. godine je imala 18% jugoslaven-skog stanovni{tva, 13 % jugoslavenskog dohotka, ali ~ak 28 % jugoslaven-ske emisije SO2. U isto vrijeme je BiH imala svega 6% jugoslavenskog na-u~nog kadra. Zna~i, politika koja je u BiH davala ve}u prednost crnoj masi(ugalj), nego sivoj (pamet) vodila je BiH ka neodrìvom razvoju. Danas Bo-sna i Hercegovina po potro{nji energije, posebno elektri~ne, zaostaje za ve-}inom evropskih zemalja, uklju~uju}i i one u okruènju.

Danas se velika pa`nja pridaje pra}enju efikasnosti kori{tenja energije udràvi. Postoji vi{e sistema indikatora (pokazatelja). Najpoznatiji su Indika-tori odrìvog razvoja (SDI) lansirani po zaklju~ku Rio konferencije 1992.(SDI). Ovdje se pojavljuju tri indikatora vezana za kori{tenje energije: (i) go-

52


53

di{nja potro{nja energije po stanovniku, (ii) udio obnovljive energije u ukup-noj potro{nji energije i (iii) intenzitet kori{tenja energije. Kao rezultat Rio+10konferencije 2002. godine, pojavili su se Indikatori okolinske odrìvosti(ESI). Ovdje se u okviru varijable eko-efikasnost, pojavljuju dva indikatoravezana za energiju: (i) ukupna potro{nja po GDP-u, tj. energijska inten-zivnost i (ii) udio obnovljive energije u ukupnoj potro{nji energije. Po ovomparametru (eko-efikasnost) me|u vode}im zemljama se nalaze Uganda,Kamerun, [vajcarska i Norve{ka. Sjedinjene Ameri~ke dràve i Njema~kasu na 60. odnosno, 62. mjestu. Biv{e socijalisti~ke zemlje se nalaze u grupidràva iza 62. mjesta (Hrvatska 63), do Rusije na 110. mjestu. U ovom pre-gledu se ne navode podaci za BiH. Ukoliko se posmatra agregirani indeks(svi uticaji) onda na listi odrìvosti vode Finska, Norve{ka, [vedska iKanada. Hrvatska je na visokom 12. mjestu, Slovenija i Albanija na 23. i 24.mjestu. BiH zauzima 57 mjesto. Grupa biv{ih socijalisti~kih dràva se nalaziizme|u 66. i 87. mjesta. SAD su na 91. mjestu, Belgija na 125., SaudijskaArabija na 138., Kuvajt na 142. mjestu.

Na kraju, {ta zaklju~iti? Treba u BiH uvoditi mehanizme koji vode ka odr-ìvosti razvoja. Po modelu REIC-a koji je nagla{en i na njegovom pamfletu,odrìvi razvoj se postiè kompatibilno{}u èlje gra|ana, znanja i vlasti.


54


Doc.dr. Petar M. Gvero, Ma{inski fakultet Banja Luka

Potencijali Bosne i Hercegovine za kori{tenje alternativnih izvora energije – biomasa

UvodPoja~an interes za obnovljive izvore energije i njihovo kori{}enje pojavio

se posljednjih godina iz dva osnovna razloga: ubrzanog porasta potro{nje iproizvodnje energije iz fosilnih goriva, kao i ekolo{kih problema koji sunastali i narasli kao rezultat emisije produkata sagorijevanja. U posljednjevrijeme se posebno potenciraju problemi poreme}aja klime za koje se sma-tra da su dobrim dijelom izazvani emisijom gasova staklene ba{te (GHG).

Evropska unija je 2001. godine donijela Direktivu 2001/77/EC koja pro-movi{e proizvodnju elektriciteta iz obnovljivih izvora. Ako se analiziraju is-kustva iz Evrope i to u zemljama sa sli~nim prirodnim i energetskim resursi-ma kao i u Bosni i Hercegovini, kao {to je Austrija ili neke od zemalja Skan-dinavije, dobijaju se veoma indikativni podaci. Prema analizama iz 1999. go-dine, smatra se da Austrija oko jednu ~etvrtinu ukupne energije dobijala izobnovljivih energetskih resursa.

Biomasa kao gorivoPrednosti biomase kao goriva

• Siguran i obnovljivi izvor energije.• Energetski potencijali biomase su zna~ajni.• Postoje velike koli~ine biomase tamo gdje je potrebna toplotna

energija, u poljoprivredi i industriji.• Kvalitet proizvedene energije ravan je kvalitetu energije

proizvedene iz fosilnih goriva (temperaturni nivo, koli~ina i efikasnost transformacije).

• Za kori{}enje biomase u energetske svrhe razvijene su savremene tehnologije

• Neutralni bilans CO2 emisije.• Mali udio pepela u produktima sagorijevanja.• Mali sadràj ili potpuno odsustvo sumpora u gorivu.• Pepeo koji ne sadrì toksi~ne materije. • Smanjuje zavisnost od uvoza.

Nedostaci biomase kao goriva• Fizi~ko-hemijske osobine biomase su specifi~ne.• Potrebno je organizovanije trì{te biomase.• Nepostojanje organizovanog gorivog ciklusa biomase.

55


Metode za generisanje energije iz biomaseMetode kojima se iz biomase moè dobiti energija mogu se podjeliti na:

• Termohemijski procesi (sagorijevanje, gasifikacija, piroliza),• Biohemijski procesi (anaerobna digestija i proizvodnja etanola),• Hemijski procesi konverzije organskih ulja u bio-dizel i

sredstva za podmazivanje. Sistemi za sagorijevanje drvnog otpada su dostigli zavidan tehnolo{ki

nivo, tako da su se danas pored industrijskih energana, kori{tenjem paletastvorile i mogu}nosti za izgradnju potpuno automatizovanih kotlarnica zadoma}instva.

Procesi termohemijskog tretmana ~vrste biomase tako|e doìvljavajusvoju ekspanziju. Gasifikacija se koristi u svrhu dobijanja gorivog gasa zasagorijevanje u kotlovima ili za kori{tenje u motorima sa unutra{njim sagori-jevanjem i turbinama za proizvodnju elektri~ne energije. Piroliza je opettehnologija ~iji je cilj pretvaranje biomase u drugu kategoriju hemikalija. Brza(“flash”) piroliza spada u novije tehnologije, razvijene u svrhu dobijanja te~-nih komponenti, prvenstveno goriva, koja mogu zamijeniti ulja za loènje, bi-lo da se radi o sistemima grijanja ili instalacijama za proizvodnju elektri~neenergije. Pored toga u zavisnosti od koncepta procesa brze pirolize mogu}eje dobiti jako veliki broj hemijskih jedinjenja, koja se koriste u raznim grana-ma hemijske industrije, prehrambene industrije itd. To ukazuje na mogu}no-st uvezivanja proizvodnje energije sa industrijskom proizvodnjom, {to opetzahtijeva jasno definisanu strategiju na dràvnom nivou.

Proizvodnja biogasa procesima anaerobne digestije je tako|e danas ve-oma zastupljen i razvijen koncept. Biogas nastao na takav na~in dominantnoje sa~injen od metana (60–70%) i ugljen-dioksida (30–40%). Sirovine za pro-izvodnju biogasa su: te~ni stajnjak, otpadne vode i lignocelulozne materije.

Potencijali biomase u Bosni i HercegoviniPoja~an interes za razvoj energetskih objekata za proizvodnju elektri~ne

energije iz obnovljivih izvora na teritoriji Bosne i Hercegovine posljedica je stva-ranja odre|enih preduslova i priprema BiH za ratifikaciju Kyoto protokola. Tipreduslovi su u vezi sa zakonskim rje{enjima koja }e omogu}iti subven-cionisanje ovog tipa elektri~ne energije, porast interesovanja stranih i doma}ihinvestitora, pojednostavljenje procedura za dodjelu koncesija, kao i deregulacijutrì{ta elektri~nom energijom. U Bosni i Hercegovini se posljednjih godina jakopuno govori i radi na tzv. deregulaciji energetskog sektora, {to zna~i i potpunureorganizaciju elektroprivrednog sektora, ali sigurno i sektora potro{nje. U skla-du s tim mnogo vi{e pa`nje }e se morati posvetiti efikasnosti postoje}ih postroje-nja i otvaranju novih mogu}nosti proizvodnje energije. U Bosni i Hercegovini jeudio biomase u ukupnom energetskom snabdjevanju 4.2% (2003).

56


Okvirne analize pokazuju da se u Bosni i Hercegovini godi{nje generi{eoko 2.000.000 m3 drvnog otpada, {to predstavlja oko 5200 GWh toplotnogekvivalenta. Radi ilustrativnijeg prikaza moè se re}i da se radi o toplotnomenergetskom potencijalu od skoro 600 MW. Uvezivanje u sistem kombino-vane proizvodnje toplotne i elektri~ne energije moglo bi realno omogu}iti ge-nerisanje sa oko 410 MW toplotne energije i oko 200 MW elektri~ne ener-gije godi{nje.

Lako se pokazuje da mali gradovi u BiH ~iji se razvoj bazira na drvnojindustriji kompletne potrebe za energijom, toplotnom i elektri~nom mogupodmiriti iz vlastitog otpada produkovanog u drvnoj industriji.

Kao ilustrativan primjer mogu posluìti op{tine koje svoju egzistenciju ba-ziraju na drvnoj industriji. Naprimjer, godi{nje koli~ine produkovanog otpadaiz finalne prerade drveta u Han Pijesku, Palama, Rogatici, Kneèvu i KotorVaro{i, koji je radi strukture pogodan za kori{tenje u brzoj pirolizi, kretale suse izme|u 6x103 i 15x103 t, {to je dovoljna koli~ina za godi{nju proizvodnjuod 4x103 do 10x103 t bio-ulja u svakoj od gore navedenih op{tina.

Pored otpadnog drveta, manje zna~ajan, ali nimalo zanemarljiv potenci-jal leì u ostacima poljoprivredne proizvodnje. Otpad koji ostaje na njivamai ne koristi se u ishrani ili zbrinjavanju stoke, veoma je atraktivan energent.Me|utim, zbog male nasipne gustine i problema sa sakupljanjem, njegovokori{tenje atraktivno je za ve}e poljoprivredne sisteme.

Po{to je BiH uglavnom ruralna zemlja, u pojedinim njenim dijelovima ko-ri{tenje konvencionalnih oblika energije predstavlja ekonomski problem, pa je proizvodnja biogasa na farmama jedan od pristupa koji se uklapa ukoncept odrìvog razvoja. Ozbiljne analize pokazuju da se farme sa oko 600svinja ili 200 junica mogu potpuno energetski podmiriti iz vlastite produkcijebiogasa.

GTZ je u studiji koja je ra|ena 2003. godine poku{ao definisati cijene ko-{tanja elektroenergetskih instalacija baziranih na drvnom otpadu u BiH.Zbog nedostatka relevantnih parametara, ura|ene su odre|ene aproksima-cije u odnosu na sli~ne analize ra|ene za trì{te Njema~ke. Rezultati su sis-tematizovani i prikazani u tabeli 4.

57


Tabela 1. Izra~unati tro{kovi energana za transformaciju drvnog otpada u elektri~nu energiju u BiH

Mehanizmi za promociju obnovljivih energetskih izvoraDanas je na raspolaganju mnogo mehanizama kojima se kori{}enje

obnovljivih energetskih resursa moè promovisati i u~initi trì{no konkurent-nim.

Takvi mehanizmi su:• Feed-in tarife (REFIT), koje obezbje|uju garantovanu cijenu za

elektri~nu energiju generisanu iz obnovljivih izvora. (Kori{}en u [paniji, Njema~koj, Danskoj...).

• Renewable portfolio standards (RPS) ili Renewable Obligations.U ovom slu~aju se od dobavlja~a i distributera zahtijeva da odre|eni procenat proizvedene i isporu~ene energije bude iz obnovljivih izvora.

• Green Certificates (GC). Zeleni certifikati se obi~no kombinuju sa RPS.

• Sufinansiranje Za investiranje u tehnologije ili instalaciju.• Tenderi ili licitacijske procedure.• Zelene tarife. Situacija kada potro{a~i mogu dobrovoljno

odlu~ivati (izme|u tipova elektri~ne energije). • Porezi

• Na neobnovljive energetske izvore, • Osloba|anje od poreza za obnovljive energetske izvore.

• Podr{ka istraìvanju i razvoju.• Pojednostavljivanje administrativnih procedura.

Koji }e od gore navedenih mehanizama ili koja njihova kombinacija bitikori{}ena zavisi od mnogo faktora. U evropskim zemljama se sre}u veoma

58


razli~iti pristupi, proiza{li iz specifi~nosti okruènja. Koji }e mehanizmi u bu-du}nosti biti primjenjivani u Bosni i Hercegovini u mnogome zavisi od Stra-tegije razvoja energetskog sektora.

Biomasa i Kyoto protokolZbog neutralnog bilansa ugljendioksida, projekti vezani za sagorijevanje

biomase postaju veoma atraktivni, jer se tim na~inom uti~e na smanjenjeemisije gasova staklene ba{te. U Bosni i Hercegovini su u toku aktivnostikoje bi trebale rezultovati Prvim nacionalnim izvje{tajem o emisiji gasovastaklene ba{te. Taj dokument i ratifikacija Kyoto protokola }e u BiH omogu-}iti realizaciju tzv. CDM (Clean Development Mechanism) projekata, kaojednog od mehanizama Kyota. CDM su takvi projekti kod kojih razvijenezemlje mogu finansirati projekte redukcije emisije u zemljama u razvoju. Ra-zvijene zemlje mogu dobiti kredite generisane od strane projekta da bi za-dovoljile svoje zahtjeve. To u perspektivi fakti~ki omogu}ava Bosni i Herce-govini da pravilno raspolaù}i vlastitim potencijalima do|e do odre|enihinvesticija u projekte vezane za biomasu i ostale obnovljive energetskeresurse.

Slika 1. Principijelna {ema CDM projekta.

59


LITERATURA

http://www.energyagency.at/enercee/bih/energysupply.htmINNOTECH Holztechnologien GmbH, Berlin, “Study on Wood Rezidue

Utilization in Bosnia and Herzegovina”, Deutschen Gesellschaft für Techni-sche Zusammenarbeit (GTZ) GmbH, Eschborn, 2003.

P. M. Gvero, S. Petrovi}, F. Kecman, “Drvna industrija Bosne iHercegovine kao potencijal za kogeneraciju”, Simpozijum Elektrane 2006,Vrnja~ka Banja, Srbija, 2006.

P. M. Gvero, M. R. Radovanovi}, “Biomasa kao gorivo i mogu}nost kori{-tenja u Republici Srpskoj”, Energetika Srpske 1998, Zbornik radova, 903-913,1998.

P. M. Gvero, M. R. Radovanovi}, “Brza piroliza biomase-stanje tehnologi-ja i mogu}nost primjene u energetici Republike Srpske”, Energetika Srpske2001, Zbornik Radova, 343-348, 2001.

P.M. Gvero, O. Laganin, G. Tica, Z. Milovanovi}, “Obnovljivi energetskiresursi u funkciji odrìvog razvoja energetike Bosne i Hercegovine”, Simpo-zij Termi~ara, Lepenski Vir, Srbija, 2005.

60


Branka Jelavi}, Energetski institut Hrvoje Poàr, Zagreb, Hrvatska

Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost u Hrvatskoj

Inicijative koje je Energetski institut “Hrvoje Poàr” (EIHP) poduzeo prije1997. godine odnosile su se na deklarativnu potporu, koja je u Hrvatskoj po-stojala, me|utim nije bilo strategije. Radilo se o tome da je tu i tamo posto-jao neki individualni projekt, bez nekog nadzora, bez nekog osmi{ljanja i savrlo niskom razinom informiranosti, sa kojom se jo{ uvijek borimo. Ono {toje EIHP poku{ao 1997. godine, i jo{ prije toga, zapravo je da Vlada iskaèneki interes i da se taj interes na neki na~in i formulira kroz odre|ene for-malne odluke, jer, kona~no, iza jednog dugog razdoblja inicijalnih dogovorai razgovora, ipak je bilo potrebno do}i do konkretnog iskazivanja interesa.Vlada je 1997. godine donijela Odluku o pokretanju nacionalnih energetskihprograma. Mi smo u EIHP organizirali odio za nacionalne energetske pro-grame. I èlim samo re}i da nas je te 1997. godine bilo ~etvero u odjelu, adanas nas je ~etrnaest. Dakle, to samo po sebi govori o radu koji je iza nasi o tome da je to jedno zaista propulzivno podru~je. I naravno, mi nismo samisebi dovoljni, mi smo ve} tada uputili poziv na{oj stru~noj javnosti, na{improfesionalnim i znanstvenim institucijama da sa nama sura|uju. Na prim-jer, ako je potrebna neka podr{ka koja se ti~e bio-mase, naravno, da kontak-tiramo kolege sa [umarskog fakulteta, ako se radi o poljoprivredi, sa Poljo-privrednog, prema tome, mi u Institutu nemamo stru~njake koji bi sve to po-krivali. Ono {to smo postavili kao cilj je organizirani pristup na lokalnoj i na-cionalnoj razini i pripremanje razli~itih podloga za prihva}anje strategije, pri-kupljanje podataka. To je jedan veliki, opseàn posao, koji za BiH tek pred-stoji i mislim da bi odre|ena iskustva iz Hrvatske bila veoma od pomo}i.

Godine 1991. kada se Hrvatska osamostalila, napravljena je nova ener-getska strategija, jer u tom trenutku smo sami postali odgovorni za svojuenergetsku budu}nost. Pokrenuli smo jedan projekt razvoja organizacijeenergetskog sektora. Zatim su slijedili nacionalni programi. Zanimljivo je daje 1998. godine napravljen nacrt energetske strategije, no nikada nije usvo-jen, nego je uveden Ured za strategiju razvitka Republike Hrvatske, koji jepokrenula Vlada i u okviru projekta “Hrvatska u 21. stolje}u” izra|ena je stra-tegija koja se zove “Energetika – Hrvatska u 21. stolje}u”. Taj dokument jezapravo tek 2002. godine prihva}en u Hrvatskom saboru i on je danas ofi-cijelni dokument koji govori o strategiji energetskog razvitka Hrvatske. Go-dine 2003. dobili smo Fond za za{titu okoli{a i energetsku u~inkovitost.

61


Energetske zakone koji su slijedili europske direktive o otvaranju energet-skih trì{ta, smo dobili 2001. godine. Postoji jedan krovni zakon, “Zakon oenergiji”, tri zakona o trì{tima, to je elektri~na energija, plin, nafta i naftni de-rivati, i “Zakon o regulaciji energetskih usluga”. Ti zakoni su doìvjeli i svojudoradu 2004. godine, a i dalje se radi na doradi. Dakle treba krenuti i ne tre-ba o~ekivati da }e zakoni koje donesemo biti savr{eni, ali za to postoji vrije-me i odre|ena dinamika u kojoj se ti zakoni mogu revidirati, pa po potrebi imijenjati. Posljednji zakon iz ovog niza energetskih zakona, koji je donesen2005. godine, je “Zakon o proizvodnji, distribuciji i opskrbi toplinskom energi-jom”. U Hrvatskoj ima oko 140 000 potro{a~a, koji su vezani, mi kaèmo, nacentralizirane toplinske sustave, {to naravno nije zanemariva brojka.

Strategija je, dakle, postavila odre|ene ciljeve. To su pove}anje ener-getske u~inkovitosti i kori{tenje obnovljivih izvora energije. Ono {to ja uz touvijek dodajem je za{tita okoli{a, jer mislim da ove dvije teme idu pod rukusa za{titom okoli{a. Ukupna potro{nja energije u Hrvatskoj, kao i u svimzemljama svijeta, raste. Koliko god mi ulagali na strani energetske u~inkovi-tosti ili efikasnosti, ipak imamo rast ukupne potro{nje energije.

Slika 1. Ukupna potro{nja energije u R. Hrvatskoj

Vidimo gdje smo mi otprilike sad u Hrvatskoj, a ta potro{nja }e, naravno,rasti i sa nekih 400PJ (petadùla), gdje smo danas, prema prognozama do2030. godine prije}i }e 600PJ (petadùla).

Ovo je vi{e puta pokazivana, da tako kaèm, jedna va`na informacija ospecifi~noj, ukupnoj potro{nji energije po razli~itim zemljama. To su podacikoje mi dobivamo preko EUROSTAT-a, ili preko IEA-a (International Energy

62


Agency) odnosno iz OECD-a (Organisation for Economic Cooperation andDevelopment), zna~i, iz Pariza, koji ima podatke za sve OECD zemlje.

Slika 2. Specifi~na ukupna potro{nja

Ozna~ene su Europa, Hrvatska, Bosna i Hercegovina. Specifi~na ukup-na potro{nja po stanovniku u obje na{e dràve je relativno mala. Naravno,mi se ne moèmo uspore|ivati sa jednom Norve{kom koja koristi silno punoenergije za grijanje, ali se moèmo uspore|ivati sa puno zemalja iz na{e re-gije. Vidimo da jo{ ima prostora i da }e se, kako bude rastao standard, na{aspecifi~na ukupna potro{nja po stanovniku pove}avati.

[to se ti~e ~esto spominjane energetske intenzivnosti, mi se tu ~esto ko-ristimo sa tzv. PPP (Purchasing Power Parity), zna~i to je pokazatelj koji jemalo modificiran u odnosu na onaj suhoparni GDP, jer tu se uzima u obzirkupovna mo} stanovni{tva, koja onda uklju~uje i tzv. crnu ekonomiju, koja jeprisutna.

63


Slika 3. Energetska intenzivnost (PPP)

Evidentno je da i Hrvatska i Bosna i Hercegovina imaju prostora da sma-nje svoju potro{nju energije po dru{tvenom proizvodu, koji je sveden na ku-povnu mo} stanovnika. Zna~i, ima podosta prostora za efikasnost.

Potro{nja elektri~ne energije u Hrvatskoj tako|er raste, kao {to raste iukupna potro{nja energije. Postojao je odre|eni pad potro{nje, koji je vezanza ratne godine, me|utim, ta potro{nja se vrlo brzo vratila na ono {to je bilaprije rata i sad ve} raste i iznad onoga {to smo imali prije rata. Neospornaje ~injenica da }e vlastita opskrbljenost primarnom energijom u Hrvatskoj bitisve manja, odnosno ovisnost o uvozu }e rasti za Hrvatsku, kao {to }e rastii za Europu i europske zemlje, za neke vi{e, za neke manje. Jedan od mo-gu}ih odgovora na to pitanje nudi niz energetskih programa koje mi u Hrvat-skoj provodimo, a koji su na temu efikasnosti.

Jedan od programa je program plinifikacije Hrvatske. Sjeverozapadni dioHrvatske je plinificiran, ostali dio nije. Cilj ovog programa je pro{irenje plinskemreè, {to se i de{ava i uskoro }e biti spojena polja u Jadranskom moru, blizuPule, polje Ivana, i preko Karlovca }emo dobiti novi spoj za Zagreb. Ono {to jebitno za napredak plinskog sektora je izrada razli~itih tarifnih studija za prodaju,za transport i za distribuciju prirodnog plina. Da biste plin negdje doveli, morateosigurati potro{nju plina, jer naravno da nema nikakvog racionalnog razloga dau nekakvo udaljeno, planinsko selo gdje imate tri doma}instva, vu~ete plinskumreù. Dakle mora postojati odre|eni kriti~ni konzum, da bi, uop}e, plin imaosmisla. Ono {to je za Hrvatsku i ve}inu europskih zemalja bio problem, naro~itolani, je ovisnost o ruskome plinu. I zbog toga se mi èlimo povezati na ostale pli-novodne dobavne pravce. Donesen je zakon o trì{tu plina. Donesen je tarifni

64


sustav za dobavu plina, tarifni sustav za transport. Zna~ajno je da je transportizdvojen iz INE i osnovan je PLINACRO, {to je zapravo bitno, i svi mogu trans-portirati plin tim istim transportnim plinovodima. I djelatnost distribucije nije vi{ekomunalna, ve} energetska djelatnost.

Program industrijske energetske efikasnosti poku{ava organizirati odre-|ene potro{a~e po sektorima. Na{e podru~je djelovanja je industrija, sektorkomercijalnih usluga i sektor nekomercijalnih usluga. Kao dràvni institut,EIHP najvi{e radi sa sektorom nekomercijalnih usluga, zbog toga {to seenergija koja se u tom sektoru tro{i pla}a iz budèta, odnosno od svih po-reznih obveznika, pa je na neki na~in potrebno pokazati upravo na tim pot-ro{a~ima, kao {to su bolnice i {kole, da je mogu}e napraviti velike u{tede.Trenutno je u toku projekt sa najve}im klini~kim bolni~kim centrom u Hr-vatskoj, “Rebro”. U Dalmaciji tako|er poku{avamo racionalizirati potro{njuenergije u bolnicama (Zadar).

Program kogeneracije predstavlja tehni~ke mogu}nosti boljeg iskori{tenjaenergije i na taj na~in pove}ava konkurentnost industrije. Stoga je kogeneracijazastupljena u na{im projekcijama za budu}nost. Mi imamo javne kogeneracijeve} dugi niz godina. One se koriste u Hrvatskoj u toplinarstvu. Me|utim, vjeru-jemo da }e porasti broj industrijskih kogeneracija, kogeneracija u sektoru uslu-ga, a negdje od 2020. godine, mo`da ve} i 2010. godine, pojavit }e se mikro-kogeneracija u ku}anstvima, iako je to jo{ uvijek razvojno.

Ogroman potencijal za energetska u~inkovitost postoji u zgradarstvu. Tuse borimo na dva fronta. Prvi je da se ve} pri planiranju zgrada uspostaveodre|eni mehanizmi koji }e govoriti o potro{nji energije, ali da se to isto pri-mjenjuje i kad se vr{e sanacijski zahvati na ve} postoje}im objektima. Ovdjepostoje odre|ene smjernice kako se to moè napraviti: treba pove}ati toplin-sku izolaciju, treba koristiti odre|ene materijale koji su energetski u~inkovi-ti, trebaju se primjenjivati i odre|ene mjere upravljanja sa strane potro{nje.I koristiti prirodne pogodnosti, kao {to su svjetlo i orijentacija. To je ~esto po-znato pod nazivom pasivna solarna arhitektura.

Primjeri na kojima smo radili su: zgrada na{eg Instituta, gdje smo sa ne-kih 240 kWh godi{nje po metru kvadratnom za grijanje prostora na{u pot-ro{nju smanjili na 80-tak kWh. Zna~i, jednu tre}inu energije koju smo do pri-je rekonstrukcije koristili za grijanje te zgrade, koristimo danas. “Elektra” uKoprivnici odlu~ila je da svoju poslovnu zgradu sanira na energetski efika-san na~in i tako|er su potro{nju za grijanje otprilike smanjili na tre}inu.

Centralizirani toplinski sustavi zapravo predstavljaju veliki problem, jernjihov rad nije bio niti dovoljno dobro planiran niti optimiziran. Bitno je da taopskrba energijom ostaje u budu}nosti kvalitetna. U izradi su tzv. op}i uvjetiza opskrbu toplinskom energijom. Tarifni sustav je ve} donesen. Problem jeu pojavama odre|enog prelijevanja sredstava.

65


[to se ti~e transporta, uspjeli smo oformiti bazu podataka potro{nje, posvim tipovima goriva i po svim vrstama transporta. Poku{avamo prora~unatiemisije i vidjeti gdje moèmo dobiti te potencijalne u{tede. Trenutno smo upregovorima sa nadle`nim ministarstvom da pokrenemo niz pilot-projekata,prvenstveno kori{tenja prirodnog plina u javnom gradskom prijevozu. Na{iciljevi su da smanjimo potro{nju supstitucijom alternativnim gorivima, naro-~ito ekolo{kim javnim prijevozom i preusmjeravanjem robnog prometa kojive}inom ide cestovnim putem na èljezni~ki i brodski transport, koji su eko-lo{ki ~i{}i.

Plan za energetski razvitak hrvatskih otoka zove se “Crotok”. To je sinteza nacionalnih programa, a utemeljen je na metodologiji regionalnogplaniranja. Da bismo vratili ìvot na otoke, moramo prvo osigurati energetikuotoka.

Pet programa je fokusirano na obnovljive izvore energije. Podaci o ob-novljivim izvorima energije u Hrvatskoj u 2005. godini:

Imamo samo nekoliko postrojenja koja koriste sun~evu energiju za proiz-vodnju elektri~ne energije. U 2005. godini imali smo jednu vjetroelektranu,prije par dana je otvorena i druga vjetroelektrana u zale|u [ibenika. Bio-masu prete`no koristimo u industrijskim postrojenjima. Koristi se prete`nodrvni otpad a u postrojenju u Zagrebu koristi se i deponijski plin na smetlji{tuJaku{evac. Male hidroelektrane postoje, to je ve} duga tradicija u Hrvatskoj,prete`no su u vlasni{tvu HEP-a, a {to se ti~e geotermalne energije imamoBizovac, te Sportsko-rekreacioni centar “Mladost” u Zagrebu. No ukupno toje vrlo malo, u odnosu na onih 400 PJ koje trebamo. No, potencijali su punobolji, puno ve}i. Za bio-masu procjenjujemo da imamo 39 PJ (petadùla),imamo veliki broj projekata koji su sada u razvitku. Poku{avamo sa nekolikoprojekata grijanja na bio-masu, naro~ito u Gorskom kotaru, koji je regija bo-gata drvetom. Imamo i prvo postrojenje za proizvodnju bio-dizela, naàlost,sva proizvodnja se izvozi, sa ~ime nismo zadovoljni, ali nadamo se da }e seto uskoro rije{iti i da }e barem dio proizvodnje ostajati u Hrvatskoj.

66


[to se ti~e energije vjetra (ENWIND), u Hrvatskoj postoji potencijal odoko 3 TWh (terawat-sata) i otprilike stotinjak lokacija sa oko 1300–1400 MW.Ono {to se radi na ENWIND-u je kategorizirano u tri grupe, zna~i, glavni pro-jekti, konzultantske usluge i razli~ite analize vezane za to. Postoji niz proje-kata koji su u razli~itim fazama. Ono {to je jako va`no je da “Rade Kon~ar”upravo zavr{ava razvoj prve hrvatske vjetroturbine.

Male hidroelektrane su tradicionalan izvor u Hrvatskoj. Odre|ena istraìva-nja pokazuju da je ukupni iskoristivi tehni~ki potencijal nekih 177 MW. Pitanje jenakon izrade studija utjecaja na okoli{ koliko toga }e biti realno. Ve}ina posto-je}ih malih hidroelektrana je u vlasni{tvu HEP-a, nekoliko ih je uz odre|ene po-gone, kao {to je cementna tvornica, a nekoliko ih je privatnih investitora.

Solarni program trenutno radi na postavljanju mjernih stanica za mjerenjeukupnog sun~evog zra~enja kroz me|unarodni program AWSERCRO, jermeteorolo{ka mjerenja sun~evog zra~enja nisu dovoljno dobra za primjenuu energetici. Napravljen je nacionalni “Priru~nik Sun~evog zra~enja” kojipredstavlja sredi{nju godi{nju ozra~enost na vodoravnu plohu i razvu~enopo mjesecima. Za svaku ùpaniju ili za neko manje podru~je treba i}i jo{preciznije na prora~un tih godi{njih ozra~enosti, koji su ulazni podaci za sva-ki prora~un kori{tenja Sun~evog zra~enja. Za sada postoje tri takva projek-ta gdje se proizvodi elektri~na energija iz fotonapona, i pasivna solarna ku-}a koju je Institut razvio u smislu zgrade koja koristi manje od 15 kWh pokvadratnom metru za grijanje godi{nje.

Program geotermalne energije trenutno je fokusiran na mali broj projeka-ta, no ~injenica je da Hrvatska ima znatno vi{i geotermalni gradijent od sv-jetskog prosjeka. Ali naj~e{}e to koristimo u toplicama, a ne da iz toga pro-izvodimo energiju. Postoji veliki potencijal, koji tek treba podrobnije istraìti..

I na kraju o barijerama, kojih jo{ uvijek ima podosta. Kao prvo u Hrvatskojjo{ nemamo kvantificirane ciljeve. Trebali bi ih imati do kraja 2006. godine,jer se intenzivno radi na podzakonskim aktima iz ovog podru~ja. Postoje}izakonski okviri su nedore~eni, ~esto se de{ava da razli~ita ministarstva dajuopre~ne signale budu}im investitorima {to nije dobro za budu}i razvoj sek-tora. Naàlost, procedura za autorizaciju projekata je dosta spora i neu~in-kovita. Treba po nekoliko godina da se prikupe papiri. Osim toga, de{ava seda se u toku projekta i pravila promijene, {to dodatno komplicira. Jo{ uvijekje veliko nepovjerenje banaka prema projektima i energetske efikasnosti iobnovljivih izvora. Postoje razli~iti organizacijski problemi na strani onih kojibi trebali raditi odre|ene ugovore sa budu}im proizvo|a~ima, kako toplinsketako i elektri~ne energije. Naravno, postoje problemi vlasni{tva, kori{tenjadràvnog zemlji{ta i u cijelom tom segmentu je veliki nedostatak informaci-ja i kvalitetnog obrazovanja i onih koji to trebaju realizirati i onih koji im treba-ju pomo}i da to realiziraju.

67


Potrebno je istaknuti da ono {to je najbolje, {to }e zapravo pomo}i doki-danju razli~itih barijera, to su projekti, projekti, projekti... Zna~i, mi sa projek-tima moramo dokazati da je to mogu}e, da je mogu}e smanjiti potro{njuenergije u zgradi, da je mogu}e smanjiti potro{nju energije u nekoj industri-ji, da je mogu}e koristiti energiju vjetra itd. Ono {to stvara odre|eno povje-renje u nas kao energeti~are su projekti koji imaju ime i prezime. Mi moramobiti intenzivniji u suradnji sa lokalnom zajednicom, jer su ovi projekti lokalnogkaraktera. To nisu nuklearne elektrane, to nisu stotine i tisu}e megawata naugalj i sl. Na{ partner je lokalna zajednica. Da bismo se pribliìli lokalnojzajednici, mi u Hrvatskoj èlimo napraviti jednu mreù regionalnih energet-skih centara i regionalnih agencija, koji }e na tome raditi na terenu. Moramojo{ puno raditi na me|unarodnoj suradnji, tu ima jako puno prostora.Promocija i edukacija i, kona~no, promicanje ekolo{ke svijesti, su jako bitnida bi ovakvi projekti postali na{a svakodnevnica.

68


Martin Tais

Obaveze Bosne i Hercegovine iz Okvirne konvencijeUjedinjenih nacija o promjeni klime – UNFCCC I KYOTO PROTOKOLA

Bosna i Hercegovina se nalazi me|u 189 zemalja ~lanica Okvirne Kon-vencije Ujedinjenih nacija o promjeni klime, za koju je Konvencija stupila nasnagu 6. decembra 2000. godine. Osnovni cilj Konvencije je da se smanjeantropogene emisije gasova sa efektom staklene ba{te (GHG), kako bi sezaustavilo daljnje zagrijavanje atmosfere sa posljedicama globalnih promje-na klime.

U skladu sa principom o zajedni~koj, ali izdiferenciranoj odgovornosti, aposebno odgovornosti razvijenih zemalja u dosada{njem globalnom zagrija-vanju atmosfere, odredbama Konvencije jasno su razgrani~ene obaveze ze-malja u razvoju, zatim zemalja sa prelaznom ekonomijom i industrijski razvi-jenih zemalja. (^lan 4, 5, 6, 12 Konvencije).

Zemlje u razvoju, me|u kojima je i Bosna i Hercegovina, preuzele susamo op{te obaveze u pogledu:

• Izrada i periodi~no dostavljanje organima Konvencije nacionalnog katastra emisija stakleni~kih gasova – GHG;

• Sprovo|enja programa mjera za ublaàvanje posljedica;• Saradnje u transferu tehnologija, istraìvanjima, sistematskim

posmatranjima i razmjeni podataka; • Racionalnog kori{tenja absorbera i rezervoara GHG;• Saradnje u pripremi mjera adaptacije i za{titi podru~ja izloènih

su{i, poplavama, kao i za{titi vodnih resursa;• Uklju~ivanja u procjene posljedica klimatskih promjena u

odgovaraju}e nacionalne strategije;• Saradnje u oblasti obrazovanja, obuke i ja~anja svijesti; • Finansijskih obaveza po osnovu kontribucija.Kyoto Protokol je donesen 1997. godine, a 16.februara 2005. je stupio na

snagu.

Obaveze po Kyoto Protokolu:Industrijske zemlje se obavezuju da svoje emisije GHG u prosjeku sma-

nje za 5,2% u odnosu na referentnu 1990. godinu, od 2008. do 2012. godi-ne. Zemljama u razvoju, Protokolom nisu predvi|ene nikakve nove obavezeu odnosu na one koje su utvr|ene Konvencijom.

69


Mehanizmi Kyoto protokola

Kyoto Protokol uvodi slijede}e mehanizme u cilju smanjenja emisije GHG• mehanizam zajedni~ke implementacije, • mehanizam ~istog razvoja i • mehanizam trgovine emisijama. Zemlje u razvoju mogu u~estvovati u mehanizmu ~istog razvoja – CDM

(energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije i dr).

STANJE EMISIJE CO2 U BOSNI I HERCEGOVINIU 1990. godini emisija CO2 u BiH je iznosila 30,7 miliona tona. Na osno-

vu podataka Republi~kog hidro meteorolo{kog zavoda Federacije BiH emi-sija CO2 u 2004. godini iznosi 17,6 miliona tona. U oba prora~una su uklju-~eni i ekvivalentni gasovi CH4 i N2O.

Izraèno u procentima, emisija 2004. godine iznosi 57% od emisije 1990.godine, koja }e vjerovatno biti bazna godina i za BiH, u vezi eventualnihobaveza iz Kyoto Protokola. Emisija ugljen-dioksida (CO2) je posljedica sa-gorijevanja fosilnih goriva u energetskim i industrijskim postrojenjima. Od-mah se name}e i zaklju~ak da BiH sada, u odnosu na 1990. godinu, zaosta-je u kori{tenju energije fosilnih goriva za cca. 43 %., a {to povla~i i drugi zak-lju~ak da je industrija razru{ena i da su potrebe za energijom za sli~ne pro-cente manje u odnosu na devedesete godine.

Da bi se mogli porediti parametri okoli{a razvijeni su indikatori. Oni omogu-}avaju da se uporede okoli{ni parametri, jer su izra|eni po jedinstvenim meto-dologijama. Jedan od tih indikatora je prikazan na dijagramu koji slijedi.

70


Crveni stubac pokazuje emisiju ugljen-dioksida po glavi stanovnika, izra-èno u tonama, za BiH. Malu emisiju imaju industrijski nerazvijene zemlje,dok na primjer Luxemburg, USA, Canada... imaju i do 7 puta ve}u vrijed-nost indikatora od BiH. Preko ovog indikatora mogu se tako|er izvesti mnogizaklju~ci o stupnju razvoja, koji ni u kojem slu~aju nisu povoljni za BiH.

Me|utim jo{ jedan indikator pokazuje da je BiH, {to se ti~e razvoja i kva-liteta ìvota, na vrlo niskom stupnju. To se odnosi na emisiju ugljen-dioksidau odnosu na dohodak po glavi stanovnika.

I ovdje je BiH tako|er prikazana crvenim stupcem.Ovaj indikator upu}uje na zaklju~ke o veoma niskom nacionalnom dohot-

ku po glavi stanovnika, te neracionalnoj potro{nji energije u Bosni i Herce-govini. Tako|er upu}uje da potro{nja fosilnih goriva nije u bitnoj funkciji po-ve}anja nacionalnog dohotka, niti razvoja zemlje. Me|utim, generalni je zak-lju~ak da, iako emitujemo u zrak po glavi stanovnika minimalne koli~ineCO2, imamo i veoma mali GDP, tako da se moramo zabrinuti nad sada{njimstanjem i planski poku{ati pobolj{ati situaciju.

Planirana izgradnja novih termoelektrana u Federaciji BiH i RepubliciSrpskoj bi za BiH imala i pozitivne i negativne posljedice. Neke analize uka-zuju da bi se emisija CO2 pove}ala preko 200% u odnosu na 1990. godi-nu. Tu se postavlja vi{e pitanja i zaklju~aka na koja moramo biti spremni datiodgovore.

• Ta~no je da je BiH zemlja u razvoju i da sada ne mora preuzimati obaveze u vezi smanjivanja emisije CO2 po Kyoto Protokolu;

• Ta~no je da je BiH deklarisala svoj put ka evropskim integracijamai ulazak u EU;

71


• Ta~no je tako|er da zemlje kandidati i ~lanice EU moraju po{tovatiKyoto Protokol i smanjiti emisije CO2 u prosjeku za 5,2 %;

• Ta~no je tako|er ako BiH izgradi planirane termoelektrane da }e emisija CO2 biti pove}ana preko 200 %;

• Ta~no je da bi se izgradnjom termoelektrana stvorila radna mjesta ipove}ao nacionalni dohodak BiH;

• Ta~no je, ta~no je .......

Sigurno je da nitko nema pravo da stane na put razvoju jedne zemlje, alije tako|er sigurno da se strate{ke odluke moraju donositi na osnovu nau~-nih i stru~nih podloga. Nama prije svega nedostaju, sa ovoga aspekta, st-rate{ki dokument razvoja energetike, kao i strategija za{tite okoli{a. Tako|erbi se moglo postaviti pitanje entitetskog dogovaranja o ovim pitanjima, jerobaveze Kyoto Protokola i UNFCCC obavezuju Bosnu i Hercegovinu, a neentitete.

(Izlaganje preuzeto iz Nau~no popularne revije o prirodi, ~ovjeku i eko-logiji “Fondeko Svijet” broj 22/2007)

72


Azrudin Husika

Potreba osnivanja CDM biroa u BiH

CDM (Mehanizni ~istog razvoja, eng. Clean Development Mechanism) jejedan od tri mehanizma koji su propisani protokolom iz Kyota, druga dva suzajedni~ka implementacija i trgovina emisijama. Me|utim skoro da postojikonsenzus svih relevantnih eksperata u BiH da Bosna i Hercegovina u ovomtrenutku treba da se koncentri{e na CDM, jer je CDM namijenjen upravozemljama u razvoju. On je definisan ~lanom 12, protokola iz Kyota, koji jeusvojen na tre}oj sjednici Komiteta za okvirnu konvenciju o klimatskim pro-mjenama iz 1997. godine. CDM ima dva osnovna cilja. Prvi cilj jeste pomo}zemljama u razvoju u postizanju odrìvog razvoja uz doprinos ciljevima pro-tokola. Drugi cilj je pomo} dràvama ~lanicama anexa 1, tj. razvijenim zem-ljama da na taj na~in smanje emisije stakleni~kih gasova. Kako bi u~estvovale u CDM projektima sve strane moraju da zadovolje tri osnovnaprincipa:

1. dobrovoljno u~estvovanje u CDM projektima;2. da imaju uspostavljen dràvni CDM biro;3. ratifikacija protokola iz Kyota. Istovremeno moraju biti zadovoljen sva ova tri principa. Trenutno u Bosni

i Hercegovini bar dva od ova tri principa nisu zadovoljena.

Upro{tena {ema mehanizma “~istog razvoja”:

Ovo je projektno-orijentisan mehanizam, kao i mehanizam zajedni~keimplementacije. Dakle imamo neko postrojenje u zemlji doma}inu, tj. u zem-lji koja nije ~lanica anexa 1, zna~i, pristupila je protokolu iz Kyota kao zem-

73


lja u razvoju i to postrojenje ima odre|enu emisiju stakleni~kih gasova. Toje, dakle, stanje prije projekta. Nakon implementacije projekta, cilj je da seproizvede odre|eno smanjenje. To smanjenje uzima ~lanica anexa 1 spora-zuma u Kyotu i dobija CER (certificirano smanjenje emisije) koji dodaje nasvoju dozvoljenu emisiju. Zemlja doma}in, pri tome, dobija koristi od samerealizacije projekta kroz strane investicije!

Potrebno je dobiti odre|eno odobrenje od nadle`ne dràvne institucije, uovom slu~aju CDM biroa, da se moè po~eti sa aktivnostima na konkretnomCDM projektu. Zatim “designated operational entity”, tj. neimenovano ope-raciono tijelo vr{i verifikaciju i nakon verifikacije izvr{ni komitet za CDM uvr-{tava to certificirano smanjenje u CDM registar i onda onaj investitor iz razvi-jene zemlje dobija taj CER i pripisuje ga svojoj dozvoljenoj emisiji. Sad bihèlio ne{to re}i, konkretno, o samoj ulozi dràvnog CDM biroa. Vidjeli smona nekom od prethodnih slajdova da je to jedan od tri potrebna uslova dajedna zemlja u~estvuje u CDM projektima. Dràvni CDM biro (eng designat-ed national authorit - DNA) je tijelo koje evaluira potencijale dràve u kontek-stu CDM projekata i izdaje pismeno odobrenje kojim se potvr|uje da kon-kretni projekat zadovoljava dràvne kriterije i da je na liniji postizanja odrì-vog razvoja u dràvi. Sigurno }ete primijetiti da se stalno ponavlja izraz odr-ìvi razvoj u ovom kontekstu. DNA, dràvni CDM ima obavezne i neobavez-ne uloge. Prva i obavezna je regulatorna, to mora biti centar za evaluaciju iproces odobravanja projekata. Taj centar, ujedno, pravi i godi{nje izvje{taje.Neobavezne funkcije su promotivna, tj. da vr{i marketing dràve u smisluCDM projekata, izgradnja kapaciteta kako bi dràva bila sposobnija da im-plamentira CDM projekte.

Regulatorna uloga, odnosno funkcija, podrazumijeva ocjenu projekata ukontekstu kriterija CDM-a, koji su definisani samim protokolom iz Kyota,Bonskim i Marake{kim sporazumom, a to je podobnost tipa projekta. Dakle,na dràvi je da na~ini neku politiku u tom kontekstu. Da odredi {ta je to zanju podobno, a {ta nije. Zatim, mora biti zadovoljen princip “additionality”, tojeste da bez CDM-a taj projekat, ne bi bio realizovan. Ako bi taj projekat biorealiziran i bez ovog mehanizma, onda to nije CDM projekat, ne moè bitiCDM projekat. Zatim, u~inak projekta mora biti mjerljiv. Dràvni CDM morada procijeni rizike u samoj implementaciji tog projekta, mora da sa~ini moni-toring plan i na kraju da zajedno sa “designated operational entity” izvr{i od-re|enu verifikaciju. Pri ocjeni projekata u kontekstu dràvnih kriterija, CDMbiro ima funkciju da izda potvrdu da projekat doprinosi odrìvom razvojuzemlje doma}ina. Zatim, CDM vr{i evaluaciju finansijske odrìvosti, provjerutransfera tehnologija (koja se to tehnologija u konkretnom slu~aju koristi), iprocjenu nekih drugih pitanja kao {to su dru{tvena, okolinska i neka drugatehnolo{ka pitanja. Tre}a funkcija u okviru ove regulatorne uloge jeste izda-

74


vanje odobrenja na zahtjev za reviziju ili odbacivanje projektnog prijedloga.Zna~i, potrebno je pribaviti pismeno odobrenje zemlje doma}ina. Dvije ne-obavezne, ali dobrodo{le funkcije CDM biroa, su rad sa lokalnim zaintereso-vanim stranama na identifikaciji i razvoju koncepata CDM projekta, promo-cija tih koncepata, kako bi se privukli strani investitori i povezivanje sa lokal-nim i me|unardonim konsultantima za razvoj CDM projekata, vladinim i ne-vladinim agencijama.

Jo{ jedna neobavezna uloga CDM biroa je izgradnja kapaciteta za razvojCDM projekata. Kapaciteti za razvoj CDM projekata u zemljama u razvojumoraju oja~ati kako bi mogli promovisati izvodljive CDM projekte koji rezul-tiraju dobijanjem certifikovanog smanjenja emisije na konkurentnoj osnovi. IDNA treba da posebno ja~a kapacitete u sljede}im poljima: identifikacija pro-jekata, odre|ivanje po~etnog stanja, odre|ivanje smanjenja emisije i izvo-|enje monitoring projekta.

Koraci pri osnivanju jednog CDM biroa: • Definisanje misije i ciljeva • Odre|ivanje formalnog statusa• Dono{enje zakonskog okvira • Usagla{avanje programa sa prioritetima dràvnog odrìvog razvoja• Definisanje procedure za evaluaciju i odobravanje projekata • Uklju~ivanje svih zainteresiranih strana • Obezbje|ivanje financijskih i drugih resursa • Osoblje DNA – CDM biro mora imati odre|ene kvalifikovane ljude• Uspostavljanje odnosa sa dràvnim fokal pointom za klimatske

promjene i ministarstvimaNe postoji jedan strogo definisani recept, odnosno status CDM biroa.

CDM moè bti uspostavljen unutar postoje}eg vladinog odjela ili nekog mi-nistarstva. Moè biti uspostavljen unutar postoje}eg “focal pointa” za okvir-nu konvenciju o klimatskim promjenama. I moè, naravno, da bude uspo-stavljen kao novo i nezavisno tijelo. Dakle, nema nekog op{teg pravila, nasvakoj dràvi je da ocijeni {ta je to za nju najbolje i kako da utemelji ovajCDM biro, ali i dalje je to neophodan uslov da zemlja u~estvuje u CDM me-hanizmu i da na taj na~in ostvaruje neke benefite za svoj odrìvi razvoj.

75


76


Diskusija:

Amir NovalijaIz Federalnog ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i {umarstva. Imao

bih nekoliko malih, kratkih osvrta na ova predavanja sa ove poslijepodnevnesesije. Nastojat }u da budem vrlo kratak. Bio-masa, mislim da je pred njomsvijetla budu}nost. Prvo i prvo, èlio bih da kaèm da iz bio-mase trebamoprvo iscrpiti sve one resurse koji u njoj postoje, pa tek onda je koristiti kaoenergent. Ja mislim, ne bih èlio dalje elaborirati, ali u bio-masi ima jo{ kva-litetnih sastojaka koji se mogu jako dobro iskoristiti u industriji. [to se ti~eenergije, profesore, ja sam u~io u {koli da je ona neuni{tiva, je li tako?! A viste rekli potro{nja elektri~ne energije?! - Neki bar nekoristiv dio! – Dobro!Ona je transformacija, to se zna! [to se ti~e emisije CO2, gospodine Tais,volio bih da ~ujem od Vas, ko je izgradio projekat izgradnje ~etiri nove ter-moelektrane u Bosni i Hercegovini?! Da li je to dio grupe stru~njaka i da li jeto ne~iji prijedlog?! I slu{aju}i ovo izlaganje koje ste imali, ja imam osje}ajda ste se kriti~ki osvrnuli na projekte termoelektrana u Bosni i Hecegovini?!Izvinite, takav sam osje}aj stekao?! I emisija SO2, isto tako?!

Omer Pa{ali}Direktor Federalna uprave za {umarstvo, isto ministarstvo kao gosp.

Novalija, samo sam {umar, pa }u malo vi{e o kori{tenju bioenergije, odnos-no kori{tenju drveta kao izvora energije. Naime, kolega Gvero je rekao dauglavnom preferira pilanski otpadak za kori{tenje bioenergije, me|utim, pos-toji jo{ niz mogu}nosti proizvodnje drveta za bioenergiju, koji se evo, rekliste, u [vedskoj provodi dosta, oni tamo plantaìraju odre|ene vrste drve}a,uzgajaju dvije, tri, ~etiri godine. A mi imamo toliko tih prostora u Bosni iHercegovini koji nemaju svrhu koju su imali prije. Zna~i, bila su poljoprivred-na zemlji{ta ili su bili ne{to, sada se ne koriste ni za {ta. To plantaìranje bimoglo pove}ati obim kori{tenja te energije i otpadak od {umskog drveta u{umi, naro~ito {uma i {umskih kultura, gdje je lak{e to drvo izvu}i do ceste.Htio bih se malo vratiti na ove hidroelektrane i kori{tenje ovog prostora, izprvog dijela, jer to je, ne moèmo mi, sada, odvojiti ovaj drugi dio od onogprvog dijela, jutros koji je bio. Ja nisam htio ba{ da se javljam u prvom dijeluradi ovoga. Mi smo planirali nacionalne parkove! Da li }e biti nacionalaniparkovi: Prenj, ^vrsnica, âbulja, Igman, Bijela{nica, Rakitnica?! I to je je-dan od prioriteta ove dràve koje je ve} napravila i da se uklju~i u komple-tan taj sistem nacionalnih parkova. Mi kao {umari, gubimo jedan dio svojihingerencija na tim parkovima, me|utim, u na{em ministarstvu postoji jedanstav da {uma nije {umarska i da {umari nisu vlasnici {ume, ve} su oni samo

77


oni koji gospodare {umama, a {uma je svih gra|ana ove Bosne i Hercego-vine, ne samo Bosne i Hercegovine, nego i {ire. Tako da mi moramo sada,i ako èlimo i hidrocentrale raditi, ako se to pokaè opravdanim, moramouskladiti, zna~i, i ovaj ekolo{ki i ekonomski i socijalni dio kompletnog togprojekta i da ne bude odlu~ilo neki dio Vlade ili Vlada odlu~ila da gradi hid-roelektrane, a ne interesuje je {ta }e biti sa seljacima gore, {ta }e biti sagra|anima koji gore ìve, sa ovim izletnicima, planinarima, {ta }e biti sa Ka-njonom Neretve i ostalo?! Zna~i, moramo uskladiti sve te interese, pa tekonda po~eti sa gradnjom. I ove javne rasprave {to Federalno ministarstvookoli{a i turizma i ministarstvo Republike Srpske sa istim nazivom radi, to jejedna vrlo dobra praksa i ja mislim da bi se sve nevladine organizacije jo{vi{e trebale uklju~iti u taj dio!

Martin TaisDobro, ja sam stariji Gvero! [to se ti~e ove emisije i prora~una CO2 i za

termoelektrane, gosp. Novalija, ja sam to pro~itao iz Odluke sjednice Vlade,oti{ao na Internet, pogledao, Vlada donijela odluku da }e izgraditi takve ka-pacitete, me|u njima hidroelektrane i termoelektrane. Zna~i, to je ta odluka,pa sam ja onda, rekao, hajde da napravimo analize da vidimo {ta to zna~i?!I ovo je ta analiza, da li je kriti~ka ili nekriti~ka, ona je realna, ona je ~injeni-~no stanje! Ja nisam tu da osu|ujem, za i protiv, to treba staviti u javnu ras-pravu! Sigurno je, nama treba energije! Sigurno je da moèmo i preko bio-mase, sigurno je ovo, ovakav jedan skup je dobar po~etak, da mi jednostav-no ocijenimo gdje smo, {ta smo i kuda }emo?! Ho}emo li se opredijeliti zatermoelektrane, ho}e li hidroelektrane, koliko od bio-mase, koliko nam tre-ba?! Ovo su za mene neki po~eci! Da, i strategija energetike, koja treba dase radi, treba da ove stvari uzme u obzir. Zbog toga sam to radio, da kaè-mo, stanje je takvo i takvo.

Petar GveroJa sam, kada sam po~eo svoje izlaganje, u samoj definiciji spomenuo da

je bio-masa otpad iz poljoprivredne proizvodnje i drvne industrije, iz prostograzloga, {to, pogotovo ako govorimo o drvetu, drvo je previ{e plameniti ma-terijal da bi se direktno spaljivalo. Zna~i iz njega se treba izvu}i sve {to semoè izvu}i, da bi kasnije zavr{ilo kao energija, odnosno kao energent. [tose ti~e ostalih formi i oblika, ja sam se u ovoj diskusiji fokusiro na drvni ot-pad iz prostog razloga {to mi je re~eno da sam limitiran na 15 minuta. Mismo... kod nas je, recimo, vrlo atraktivna pri~a o ìvotinjskom otpadu, otpadukoji nastaje u procesu uzgoja, odnosno na farmama. Bio-gas je ne{to {topostaje vrlo atraktivno kao pri~a, pogotovo u sjevernom i sjeverozapadnomdijelu Bosne i Hercegovine, gdje je intezivnija poljoprivredna proizvodnja.

78


Aspekt uzgoja bio-mase za energetske svrhe nije nov! Ja se sje}am, imaosam priliku, ja mislim da se to zove nekako “[umarski glasnik” ili tako neka-ko, vi{e se ne sje}am, to je nekada izdavao neki od ovih velikih “[ipadovih”instituta, ali bio je jedan interesantan tekst o energetskim {umama, gdje je,~ak, procjenjivano da, recimo, na degradiranim terenima ili terenima koji ne-maju neku veliku, upotrebnu svrhu, moè da se napravi, mogu da se posadetzv. brzorastu}e {ume, koje bi bile ekvivalent. Tada je bila velika pri~a okotermoelektrane Kr{ko, pa su bile ekvivalent, otprilike, dvije termoelektraneKr{ko, otprilike, mogu da se energetski dobiju iz tih {uma. Naravno, danasse o tome pri~a na mnogo manje bombasti~an na~in, ali evo, u okruènjuimate vrlo inetresantnih primjera. Ja sam nedavno imao priliku da razgova-ram sa kolegama iz Beograda, koji realizuju jedan interesantan istraìva~kiprojekat koje finansira njihovo ministarstvo, a to je uzgoj odre|enih kulturau energetske svrhe. Jedna biljka, recimo, vrlo atraktivna, kod nas ne posto-ji na na{em terenu, ali se pokazalo da, recimo, moè da se uzgaja, a zovese – miscantus giganteus! Neka vrsta trske koja daje veliki maseni prinos pohektaru i sa njom se mnogo eksperimenti{e u Njema~koj, u Gr~koj, a kodnas bi, recimo, bila vrlo atraktivna na terenima koji su degradirani, terenimakoji su skloni plavljenju itd. Pogotovo je interesantna {to je sterilna, zna~i, nemoè se sama razmnoàvati. Posadite je ko kupus, poslije deset godina po-~upate korijenje, nema nikakve {tete na neko {ire okruènje. Tako da je sa-ma pri~a o potencijalu bio-mase mnogo {ira. Jednostavno, sama ova disku-sija i sama priroda skupa ne dozvoljava da se ide u neku ve}u {irinu.

Dèmila Agi}iz Centra za ekologiju i energiju iz Tuzle, nevladina organizacija. Pozdra-

vila bih ovaj skup i istakla zna~aj, jer mi ve} od 2001. godine radimo na pod-sticanju efikasnog kori{tenja energije. Istakla bih zna~aj {to ovdje sjede iznevladinog sektora, sa Univerziteta, dràvne institucije, vlast, zna~i, svi za-jedno èlimo da rije{imo ovaj problem. U su{tini, mi od 2001. godine, tj. ve}pet godina radimo na edukaciji gra|ana o va`nosti smanjenja, zna~i, ener-getsko efikasnog kori{tenja energije. Me|utim, nailazimo na probleme {toimamo termoelektranu u okruènju, zna~i, nedaleko od Tuzle, imamo jakozaga|en zrak i kada ja ljudima kaèm – koristimo efikasno energiju da bi-smo manje proizvodili – oni kaù – ja, mi }emo je efikasno koristiti, a oni }eje izvoziti! Drugo, termoelektrana ne nudi nikakve posebne mogu}nosti uTuzli, da bismo mi sprovodili projekte. I tre}e, imamo toplinu kao nus proiz-vod u termoelektrani (toplifikacija grada), me|utim ta toplina se rasporedisamo po uòj jezgri grada. Svi ostali spaljuju ugalj i zna~i, imamo pojedina~-na loì{ta i zaga|enje zraka. Mi smo do sada radili osim edukacije i prakti-~ne projekte, izoliranje u deset institucija, prozore i vrata, u cilju smanjenja

79


kori{tenja toplotne energije. Zatim, imali smo projekat izrade solarnih kolek-tora, pod parolom “Uradi sam svoj solarni kolektor”. Ustvari, èlimo ove ob-lasti, zna~i, obnovljive izvore energije, efikasno kori{tenje energije, pribliìtigra|anima. U su{tini, htjela bih da istaknem kako je va`no da svi zajednoradimo, a ne samo nevladine organizacije i nekakvi pojedinci. Hvala!

Miroslav Ljevakiz “Energoinvesta”. Evo, ~uo sam za termoelektrane, da je Vlada odobri-

la da se rade. Me|utim, {ta je sa vjetroelektranama?! Bio je, zahuktao seprojekat vjetroelektrana, me|utim, neko zati{je je nastalo. U ~emu je prob-lem tu, sa obzirom na vjetroelektrane i na mogu}nost da se koristi kao “~istaenergija”, a ne zaga|iva~!? Toliko!

Azra Jaganjacprofesor na Prirodno-matemati~kom fakultetu, ina~e, radila sam u pri-

vredi, i to dvanaest godina, na izgradnji termoelektrane i njenoj eksploataci-ji, pu{tanju u pogon i na njoj doktorirala, na odsumporavanju, i postoji i mo-nografija koju sam napisala i postoje i alternative. Ne moèmo ne{to samokritikovati, nego i predlagati {ta bi trebalo biti. Meni, ovdje, na ovom skupu,para u{i da nema predstavnika “Elektroprivrede”, je li?! Ne znam, da li ste ihpozvali, da nam meritorno daju i odgovore?! Tamo sigurno rade stru~njaci,koji to dobro rade! Ali, dajmo molim vas da se sa ovoga skupa, evo, ako }e-mo zaklju~ivati ne{to... da se traì pritisak na Vladu, da se prihvati, ratifiku-je, “Aarhuska konvencija”! Pravo na informaciju i pravo na suodlu~ivanje! Tuje dosta toga ugra|eno, u na{ zakon o informisanju, ali i “Aarhuska konven-cija”, zna~i da sve {to se odlu~uje treba pruìti javnosti na odobravanje.Zna~i, neka nas ubijedi neko da je to dobro, da to ne}e {tetiti okolini ili kojesu alternative itd., da ne duìm?! Ono {to bih, kolegica Branka me je potak-la, samo da podvu~em, ja trenutno vodim i zavr{avam projekat razvoja svi-jesti o okoli{u u nas i obi~no, karikiram to, da nemamo te svijesti. Kao {to jekolegica konstatirala! Na njoj treba raditi! Ono {to bih htjela ovdje, akodozvolite, samo kratko da vam kaèm, mo`da neko ne zna, mo`da zna, paeto, repetitio est mater studiorum! Samit u Johanesburgu, zna~i deset godi-na poslije Ria, dvije stvari je klju~ne donio, a to je da su “Kyoto protokolu”pristupile Kanada, Kina i Rusija, {to je bio veliki podstrek za daljnji njegovnapredak, a drugo {to je mo`da pro{lo nezapaèno je da se potvrdilo opred-jeljenje da je obrazovanje temelj unapre|enja za{tite okoli{a i odrìvog raz-voja. Pa je UN te godine, kada je bio Johanesburg, donio rezoluciju 57/254,Strategija obrazovanja za odrìvi razvoj! Samo jedan citat iz te strategije jeveoma bitan, mo`da, za daljnje va{e razmi{ljanje, kaè: “...kako bismo toostvarili, mi moramo stalno da u~imo! O nama samima, na{im potencijalim,

80


na{im granicama, na{im odnosima, na{em dru{tvu, na{oj okolini, na{emsvijetu...” Ovo na{em nije slu~ajno, stalno podvla~im! Obrazovanje o odrì-vom razvoju je napor, kroz i za cijeli ìvot, koji predstavlja izazov za poje-dince, institucije i dru{tva. Da gledaju na sutra kao na dan koji pripada svimanama ili u suprotnom, ne}e pripadati nikome od nas! Hvala!

Amir Vari{~i}Pozdravljam cijenjeni skup, htio bih se samo nadovezati na gospodina

koji je malo prije govorio, zna~i, da ovi pomenuti i aktuelni projekti, konkret-no izgradnje hidroelektrena, konkretno u gornjem toku rijeke Neretve, nisuod ju~er. I gospodin je upravu, naravno! Oni datiraju od prostornog plana od1981. godine, planirani su mnogo, mnogo ranije, ~ak od 50-tih godina, zna~i.Ali to nije ni{ta novo, jer su skoro svi na{i vodotoci koji su imali neki hidropo-tencijal bili planirani za izgradnju, da li visokih brana, da li nekih manjihhidroelektrana?! Me|utim, zato nam se i de{avalo da smo imali u jednom teistom prostornom planu, na istoj lokaciji, odnosno na istom podru~ju, rez-ervisane i visoke brane i za{ti}ena podru~ja, ~ak u vidu najstroìje za{tite, uvidu nacionalnog parka! Ja bih sada pre{ao na jednu drugu stvar, mo`da jeto trebalo da postavim u prvom panelu, ali ja bih s obzirom da je samo jedangospodin prisutan iz Federalnog ministarstva energetike, ja bih pitao, s ob-zirom da je, vjerovatno, gospodin upu}en u rad ministarstva, {ta se to desi-lo od januara 2005. godine, kada je na prijedlog Ministarstva, Federalna vla-da donijela, sasvim opozitnu odluku ovoj koja je done{ene prije par mjese-ci?! Mislim da gospodin zna o ~emu se radi, da je nabrojano, tada u januaru2005. godine, sijaset razloga za{to se ne moè pri}i izgradnji ve}ine ovihobjekata za koje je done{ena odluka! Hvala!

Omer Hujdur~lan sam Odbora za energetiku Predstavni~kog doma Parlamenta Fe-

deracije Bosne i Hercegovine, a u isto vrijeme sam i ~lan Odbora za poljo-privredu, {umarstvo i vodoprivredu istog Doma. Sticajem okolnosti samdanas ja ovdje po prvi put i ja sam prijatno iznena|en ovakvim raspravama.I naravno, èlim uspjeh, ali èlim da se to i nastavi i da to ode u eter, na ovajili onaj na~in. Sa profesoricom smo u pauzi razgovarali, jako je va`no i dana{a javnost zna, i da sredstva informisanja to prate. Kako na}i taj interes?!To je jedno pitanje na koje bi trebalo traìti odgovor. Ali ja sam se sada javioiz jednog drugog razloga. Legislativa je jako bitna, svi su danas rekli i u pr-vom i u drugom dijelu, i to je ne{to {to nam slijedi i na ~emu trebamo zajedni-~ki raditi. U tom dono{enju legislative, ja bih preporu~io i zamolio bih da ubudu}im raspravama budu pozvani i predstavnici i zakonodavne vlasti, ~la-novi odre|enih odbora za energetiku i sl. Mo`da je to tako i bilo, da tako ka-

81


èm, pa se nisu odazvali! Ali, drìm da je jako va`no i da oni koji }e sutra bitiu procesu odlu~ivanja aktivni u~esnici, nekada predstavnici izvr{ne vlasti todobro odrade, ali iz nerazumijevanja onih tamo, da tako kaèm, koji odlu~ujuili nedovoljne informisanosti ili pripremljenosti. Zato bi bilo jako va`no da,dakle, u procesu zajedni~ki nastupaju svi, da tako kaèm, i ovakve raspravemogu samo polu~iti rezultate. Ja, naravno, imao bih jo{, ali po{to je vrijemena izmaku, i bilo je pitanja, ne bih èlio uzimati vi{e, ali samo da jo{ jednomna kraju zahvalim i poèlim uspjeh u daljem radu. Hvala vam!

Miodrag Daki}Imao bih jo{ samo jedan komentar! Veoma mi je drago, {to sam ~uo

toliko korisniih informacija u ovom drugom panelu, onako ba{ nekakvih sta-tisti~kih, i ba{ onako informacija koje daju, sad, o nekakvom stanju, baremmeni koji nisam imao te informacije. Ono {to meni nije jasno, zna~i, imaju}iu vidu ovakve informacije, uzev{i u obzir infomacije koje smo dobili o tim novim termoelektranama i posljedicama koje mogu nastupiti izgradnjom tihnovih termoelektrana i mogu}im obavezama Bosni i Hercegovini, ukoliko sebude pribliàvala Evrospkoj uniji. Sada me interesuje, po{to smo govorili, dali izvoz?! Ja sam, mo`da, spominjao izvoz u prvom dijelu, me|utim, na krajukrajeva to, novi energetski objekti su ustvari u vlasni{tvu stranih kompanija.Tako da taj izvoz ne bi bio u su{tini izvoz Bosne i Hercegovine, nego bi bioizvoz tih privatnih kompanija, koje bi na tome zara|ivale!!! A eventualno, po-sle koncesije, ukoliko je tako predvi|eno ugovorom, te bi elektrane prelazileu posjed “Elektroprivrede” ili kako ve} je to definisano?! Nakon tih tridesetgodina, moèmo zamisliti kakve }e rigorozne mjere i}i u tom pravcu zasmanjenje emisija CO2 i drugih gasova, stakleni~kih, kako }e onda preuzi-mati te obaveze, u stvari izmirivati te obaveze Bosna i Hercegovina?!Odakle }e taj novac crpiti!? Tako|er, ista je situacija sa hidroelektranama,znaju}i da ta tehnologija zastarijeva?! Uglavnom su koncesije na tridesetgodina. [ta se opet de{ava, ako imamo u vidu globalno zagrijavanje i situ-aciju da svake godine, ustvari, moèmo o~ekivati tendenciju smanjivanjapadvina?! I koliko }e te hidroelektrane, uop{te, biti rentabilne i odgovaratipotrebama?! Tako|er, ono {to mene li~no veoma zabrinjava, jeste situacijada na{i donosioci odluka, u ve}ini slu~ajeva, kod gradnje takvih objekata ra-de studije izvodljivosti, ustvari, nekakve opravdanosti tih objekata, ali samorade u su{tini za investitore?! Nigdje nema podataka {ta }e ta investicija,ustvari izgadnja tih objekata donijeti dràvi?! Jednostavno, pokazuje se {taukoliko investitor uloì, {ta }e on dobiti?! A na pitanje {ta }e dobiti dràva,ugalvnom se dobijaju nekakvi pau{alni odgovori, tu }e biti, pa ne znam ne-koliko hiljada zaposlenih, zna~i bez ikakvih konkretnih pokazatelja, pa ondado nekakvih indirektnih pokazatelja prodaje. Recimo, tako smo dobili infor-

82


maciju, “Vitaminka” }e pove}ati prodaju svojih proizvoda, jer }e biti mnogoradnika. Pa }e se, isto tako, pove}ati prodaja naftnih derivata, jer }e tu bitimnogo kamiona. Zna~i, veoma pau{alne se ocjene daju, bez nekakvih kon-kretnih pokazatelja o koristima izgradnje velikih energetskih objekata u Bo-sni i Hercegovini. Ono {to smo ovdje pri~ali, nevladine organizacije, mislimda je ovo jedan stav nevladinih organizacija, ovdje prisutnih, bar ovih iz, daih ne nabrajam, recimo, eko-mreè. Jeste da }emo pokrenuti kampanju, iovo je jedan prijedlog za zaklju~ak, da, po{to je ve} do sada potpisano mno-go ugovora i preuzete su obaveze za izgradnju novih energetskih objekata,da se traì zaustavljanje svih novih, potpisivanje svih novih ugovora ili dava-nja koncesija za izgradnju novih velikih energetskih objekata... zna~i, ovdjemislim da bi se moglo nastaviti sa malim energetskim objektima do 5 mW,jer su oni potpuno druga pri~a, a da se u su{tini to uslovi novom tom ener-getskom strategijom. Samim tim, pretpostavljam da bi onda i vlade bile vi{ezainteresovane da se ta strategija {to prije donese! Jer imamo, vjerujem dasvi imate u vidu ~injenicu da kod nas takvi nekakvi dokumenti koji su nadràvnom nivou i od tako velike va`nosti, uglavnom, veoma sporo se dono-se, i, uglavnom, velike su opstrukcije u ve}ini slu~ajeva. Tako da mislim dabi bilo dobro usloviti daljnji razvoj i izgradnju velikih energetskih objekata up-ravo zavr{avanjem energetske strategije, koja bi onda pokazala pravce dalj-njeg razvoja! Hvala!

Aleksandar Kneèvi}To je klju~no pitanje, koje ste vi gosp. Daki}u postavili i ova cijela pri~a,

startegija dràve itd. Me|utim, ima i pitanje lokalne zajednice?! Lokalnazajdnica isto mora da se opredijeli {ta je za nju razvoj?! Da li je za nju razvojturizam ili elektrana ili moè i elektrana i turizam, ne{to tre}e, ne{to ~etvr-to?! Vi dok gradite hidroelektranu imate veliku zaposlenost ljudi, kad presta-nete da gradite hidroelektranu, onda treba jedan direktor, jedan inìnjer i dvi-je ~ista~ice i niko vi{e u toj hidroelektrani. A sjedi{te nije u tom gradu, negoje sjedi{te negdje drugdje! Tako da porez iz dobiti ne ide u tu zajednicu, ne-go, naprimjer, ako je sjedi{te u Sarajevu, a hidroelektrana u Konjicu, ondaporez iz dobiti ide u Sarajevo gdje je sjedi{te, naprimjer. Uzimam kao prim-jer! Zna~i, klju~no je pitanje lokalne zajednice?! Kakva god da je strategijadràve, loklana zajednica se mora opredjeljivati. A evo, ovaj na{ regionalnicentar, ja nisam i{ao do kraja sa mojom prezantacijom, jer sam vrijeme pot-ro{io, na{ je moto da je odrìvi razvoj kompatibilnost izme|u znanja, èlja gra|ana i vlasti. Zna~i, gra|ani se moraju izjasniti, mora biti tu vlast koja koor-dinira i mora biti znanje koje je tu klju~na uloga. Kada sam ve} uzeo rije~ damalo pro{irim, pove}enje energetske efikasnosti i kori{tenje obnovljivih re-sursa, ovo {to je tema drugog panela ovog popodneva, ne{to je {to se u st-

83


vari zove “Win – win – win” projekat. Prvi su u Hrvatskoj preveli i to su pro-jekti “trostrukog dobitka”... win na engleskom – dobio, je li?! Prvo, dru{tvenizna~aj i zapo{ljavanje. Pove}anje energetske efikasnosti traì zapo{ljava-nje ljudi: na radu, na proizvodnji opreme, aparata, mjerenja, studije, analiza,montaù, mjerenja… Zatim, ukoliko {tedimo uvoznu energiju, a Bosna i Her-cegovina zna~ajno uvozi, imamo i ekonomski aspekat, ne tro{imo devize, ijo{ ekonomski aspekat, smanjenje tro{kova. I tre}e “win” je taj okolinski as-pekat. Zna~i, projekte pove}anja energijske efikasnosti treba gledati kaorazvojne projekte. Ne kao neke projekte, hajde da mi {tedimo energiju zabudu}e generacije. To ve}ina politi~ara ne shvata, je li?! On shvata samosvoj mandat! Me|utim ulaganja u energetsku efikasnost, ~ak u njegovumandatu od ~etiri godine, ve} moè da daje rezultate, tako da treba posmat-rati i u na{im sredinama tuma~iti kao da je to projekat razvojni, gdje se za-po{ljavaju ljudi, gdje se razvija tehnologija, gdje se {tedi novac i ujedno, eto,kao usput, i {titi okolina.

Hilmo [ehovi}Vezano za pitanja novih energetskih objekata, vezano za plan. Plan

izgradnje objekata kao {to je kolega spomenuo, upravo je tako, normalno jeda ljudi, prate, ~itaju i to je dobro i su{tina je ne da ljudi na|u negdje tu infor-maciju, nego da je dostupna svima. Dakle, upravo, broj jedan, javnost radana osnovu zakona o slobodnom pristupu informacijama, jer ti projekti su na{izajedni~ki, od javnog interesa, nisu privatni. Su{tina je da je u januaru 2005.godine donijet taj plan za izgradnju novih energetskih objekata kao eleme-nat od javnog interesa. S obzirom da smo mi studijama, odre|enim, predvi-|eni kao potencijal za izgradnju objekata, ali naravno, mi }emo se pitati {tai koliko, vezano za taj uticaj?! Dakle, u prvom slu~aju u januaru 2005. godi-ne, na ovim informacijama na kojima sam i ja i{~itao i izanalizirao, bilo jepredvi|eno da te objekte rade “Elektroprivrede” kao javna preduze}a! To jebio onaj stari sistem, {to naravno ne ide, je li?! “Elektroprivrede” su javniservis, javno preduze}e i obavljaju svoju funkciju, nisu investitori itd., je li?!To treba da bude dràvno i na odre|eni na~in treba da se radi! Onda je u ju-nu 2005. godine napravljena izmjena plana sa zaklju~kom da se ide na ras-pisivanje javnog natje~aja za davanje koncesija. [to je opet jedan proble-mati~an postupak. Dakle, to su ljudi koji su sjedili u jednoj vladi, pa onda do-|e drugi ministar ili drugi dio vlade, onda se malo druga~ije razmi{ljalo na tutemu koja je vrlo ozbiljna i zahtijeva studiozan pristup. Dakle, to je drugi slu-~aj, a tre}i slu~aj je bilo pitanje traènja strate{kih partnera, kako na zajed-ni~ki interes njihovog profita i na{eg opredjeljenja da uklju~imo doma}u ope-rativu, da se zaposle doma}a gra|evinska, ma{inska i ostala operativa, a neda mi ~ekamo da nam neko napravi, a da to budu bilo Kinezi, Nijemci ili osta-

84


lo. Dakle, su{tina je da se traì partner, a da dràva diktira ostale uslove, ada interes bude onom ko napravi jedan kompromis, zadovoljavanje njihovoginteresa, ali da dràva upravlja tim objektima, zbog javnog interesa i zbogsvojih gra|ana. Dakle, to su te stvari i pitanje nije vezano za ove hidroelek-trane, to je zaista generalno, dakle, su{tina je izgradnja novih kapaciteta ve-zano za potrebe razvoja, zato {to se to moè, kao tzv. energetska ekonomi-ja. To su razvojni projekti za ukupnu privredu za ma{insku i ostalu industri-ju, kao {to su i ovi projekti, ja ih stavljam u istu ravan. Pove}anje energetskeefikasnosti, tako|er, projekti koji stvaraju profit, otvaraju radna mjesta i oniprakti~no, i ti projekti proizvode elektrane koje se ne grade, dakle, pove}a-njem energetske efikasnosti. Dakle, to je su{tina. I jedno i drugo treba radi-ti paralelno, za hidro i termo elektrane, treba od pet do sedam godina, ovihskoro 4000 mW, ja sam naveo svoj podatak 3800 mW, kod kolege Taisa, tuje negdje blizu. Dakle, to su veliki razvojni projekti koje treba pametno radi-ti! Toliko!

Martin TaisKolega je postavio pitanje, ja }u poku{ati da mu dam odgovor, {to se ti~e

vjetroelektrana. Ja znam da moj zavod ve} jedno tri i pol godine vr{i istraì-vanja iskoristivosti na Podvele`ju, zna~i, pra}enje brzine i smjerova vjetra ikoliko to traje. I rezultati su, prvi, pokazali, da stvarno postoji mogu}nost dase na Podvele`ju naprave, da kaèm, naprave oni parkovi vjetroelektrana,jer se tu vjetar u prosje~nim vrijednostima, mjese~nim i ve} u onim karakte-ristikama koje su neophodne da pokaù isplativost jedne od tih centrala. Ta-ko|er se rade istraìvanja i ve} se postavljaju neke probne vjetroelektraneu Hercegovini, odnosno u zapadnoj Hercegovini. Me|utim, kolega je naveoiz Skup{tine, problem je legislative. Pitanja ko~enja takvih projekata, napri-mjer, op{tine ko~e. Ko~i se ovaj nivo. Mi nemamo ta~no provedenu legisla-tivu, ko treba dati dozvolu da se napravi jedna vjetroelektrana. Gdje }e se tu praviti, problem je direktno banalne prirode. Sa ove strane, me|utim,funkcionalno i principijelno treba tu problematiku rije{iti. Ja znam da je Vladau nekim odredila prioritete, i stvarno su prioriteti i male hidrocentrale i vjet-roelektrane, da su ovi odrìvi izvori energije, me|utim, te odluke treba daprati, tako|er, zakonska legislativa i trebaju stvarno da u|u ljudi da rade natome polju. Ja bih jedno pitanje?! Sada bih ja postavio pitanje! Mislim, kole-gama iz finansiranja ovih termoelektrana. Ja ne znam, druge zemlje se za-duè, kredit, naprave projekat, to je autoput, naprimjer, i onda od prihodavra}aju taj kredit. Mislim da je to isplativo za jednu zemlju. Dati koncesijumeni je manje isplativo nego uzeti kredit od jedne zemlje, pa od te hidrocen-trale za svoje pare, za svoju dràvu, vra}ati to?! Problem je {to mi nismokredibilni, mislim, to je problem taj! Dajmo, radimo na tome da zaklju~ak bu-

85


de da mi imamo kredibilitet da dignemo takav, da nam Me|unarodna bankada kredit! Na ovom pitanju, pro{li put sam bio na ovoj raspravi, {ta zna~i kre-dit dobiti od Me|unarodne banke?! Pitanje je ovo – Intrade energija je, barkako nas je obavijestio gosp. [u}ur iz Federalnog parlamenta, traìli su kre-dit, iza nje stoji “Istra benz”... od Me|unarodnog monetarnog fonda su traìlikredit. Nisu im dali kredit, jer nisu stvar dobili na tenderu, nije tenderskirije{eno! Oni ho}e ~istu situaciju kada ti daju kredit! Mi jo{, ova dràva, sajedne strane, nema ~istu situaciju, ne moè da se zaduì! Dajmo, na tomeradimo! Pa da gradimo za sebe! Ako ve} moramo da gradimo, a ja samsvjestan da mi energiju moramo razvijati, jer elektrane su na{e stare, zatva-rat }e ih i to je problem. Isto tako moramo rje{enja na}i, ali se dogovorimoda ako gradimo, gradimo sebi, doma}inski postupamo i da, ipak, i mi imamokoristi neke. Sve je to u redu. Hvala!

86


Zavr{ne rije~i uvodni~ara

Azrudin HusikaJa bih samo skrenuo pa`nju na ne{to {to je gosp. Tais, malo prije u dis-

kusiji spomenuo, a ti~e se sljede}eg. Dva puta ve}i instalisani kapacitet,termo-kapacitet, ne zna~i dva puta ve}u emisiju zaga|uju}ih materija, kon-kretno CO2! Ja sam sa prof. Izetom Smajovi}em objavio rad pod naslovom“Potencijal smanjenja”, nagla{avam smanjenja, “emisije CO2 u Bosni i Her-cegovini, zamjenom postoje}eg termokapaciteta sa novim”. Naime, o ~emuse radi?! Novi kapaciteti imaju puno ve}i termodinamski stepen efikasnosti,naprimjer, ovi na{i sada{nji ako imaju prosje~no 30%. Danas je nauka do-stigla takve mogu}nosti da se grade termoelektrane ~iji su blokovi, ~iji ste-pen efikasnosti je preko 40%. Zna~i po jedinici proizvoda, u ovom slu~aju pokW/h, je samim tim manja emsija zaga|uju}ih materija. Stoga ne znam kakoje gosp. Martin Teis do{ao do ovih cifara, ali ovo o ~emu smo ja i prof. Sma-jovi} pisali, to je ipak neki krajnji slu~aj, jer ne}e nikada do}i do potpune sup-stitucije ovih sada{njih termoelektrana novim. Ali, djelomi~no sigurno ho}e.Ako imamo u vidu starost na{ih termo-kapaciteta, naprimjer blok 5 u termo-elektrani Kakanj, koji se jo{ uvijek intezivno koristi, pu{ten je u rad 1969. go-dine. Zna~i, taj blok je u pogonu evo ve} skoro 40 godina. A prosje~ni ìvot-ni vijek termoblokova, tada kada su projektovani, je nekih 25 godina. Zna~i,jednom je vr{ena rekonstrukcija, pa mu je malo produèn taj ìvotni vijek, alion }e vrlo brzo iza}i iz pogona. Tako da izgradnjom novih termo-kapaciteta,to }e se jo{ vi{e pospje{iti, zna~i, izbacivaje tih postoje}ih „neefikasnih” blo-kova sa novim efikasnijim. To je {to se ti~e emisije CO2! [to se ti~e emisijekiselih gasova, u Federaciji, a vjerujem i u Republici Srpskoj, done{eni supravilnici o grani~nim vrijednostima emisije. Svaki novi pogon, u ovomslu~aju termoelektrana, mora da zadovolji grani~ne vrijednosti emisije. Takou slu~aju izgradnje bloka 8 u termoelektrani Kakanj, emisija mora da budeza red veli~ine, desetak puta manja. Naprimjer, SO2, koja je sada oko 8 000mg/m3 (miligrama po metru kubnom), ona mora biti za preko deset puta ma-nja u slu~aju izgradnje nove termoelektrane. Tako da tu, sa jedne strane, tre-ba gledati i {ansu za smanjivanje, odnosno pobolj{avanje kvaliteta zraka.Drugo, {to se ti~e ratifikacije, odnosno pristupanja protokolu iz Kyota nagla-sio bih da nam vrijeme neumitno te~e. Da se prvi period iz protokola Kyotopribliàva, to je period 2008–2012. godina, i prakti~no smo svaki dan, haj'-mo re}i siroma{niji za odre|ene investicije, jer da bi se neko postrojenje, na-ro~ito kada se govori o velikim termoenergetskim kapacitetima ili ne samotermoenergetskim, uop{teno energetskim(...) treba nekih pet do sedam go-

87


dina od dana po~etka projektovanja, pa do pu{tanja u rad, treba nekih petdo sedam godina, sad kada bi se to po~elo, to postrojenje po~inje da radi2010–2011. godine, a prvi Kyoto protokol zavr{ava 2012. godine. Stoga, jeli, pozivam na neku hitnu akciju! Toliko!

Martin TaisMoje procjene su ra|ene u skladu sa ovom metodologijom, da kaèm,

evropskom, sve zemlje Evrope vr{e prora~une, mi radimo te prora~une ve}vi{e od deset godina, na takav na~in i emisije i kvaliteta zraka. Da kaèmo,kvalitet zraka {aljemo, izvje{tavamo evropsku agenciju za okoli{ i tu nalaz-imo, dosta dobro kotiramo, maksimalno smo tu postigli. Da kaèm, imamoona tri smije{ka. Mnoge zemlje su iza nas po kvaliteti izvje{tavanja. Svaka-ko, nama nedostaje broj stanica, da analiziramo, da kaèmo, gdje smo jo{ugroèni?! Prora~uni su ovi, da kaèm, ovo su prora~uni sa aspekta ukazi-vanja na probleme, nisu ovo prora~uni strate{ki. Oni mogu u}i u 8–10 %gre{ke, bilo gore bilo dole, ne}u tvrditi, ni da li je gore, ni dole. Ali to, upra-vo, ulazi u one mogu}nosti 30% efikasnosti, 40% efikasnosti da je to 10 –12% toga. Zna~i, to nije toliko bitno, bitno je da se to de{ava i da su rezul-tati i da su mjerne jedinice takve. Ja bih ukazao na jednu drugu stvar, upra-vo stoga {to sam govorio, malo ste me prekinuli, malo sam skratio period,ostavit }u za ovo. Kiselost padavina, vjerujte da je to problem ekologije,na{a zemlji{ta, kisela... jer sam prije godinu dana, bilo je u Fojnici jedno sa-vjetovanje, meni reko{e p~elari, te godine 50% meda je manje bilo. U Mete-orolo{kom zavodu, pratimo na Ivan-sedlu, vidjeli smo da je upravo u sezonicvjetanja, najbolje na tim visinama, pala stra{no kisela ki{a sa ph 3,9.Pra}enjem na planini vidimo da je u to cvjetanje, uni{tilo je cvat! Upravo jezbog toga bilo da su te p~ele donijele 50% manje meda, nisu imale {ta dajedu. Tako prinosi sa na{ih, tako da kaèmo, sa zemlji{ta, smanjeni su zbogvelike kiselosti na{eg zemlji{ta! Osamdeset posto svih padavina, svih kiselihpadavina su tu. Mi imamo veliki problem, na Sarajevo, na okolne planineju`no, jugoisto~no, uticaj termoelektrane Kakanj! Vjerujte, koncentracija od350 mikrograma po metru kubnom u Sarajevu koja se pojavi zbog uticajatransporta iz termoelektrane Kakanj, {to je sigurno provjereno, zbog trans-porta vjetra, pratimo sve to, to su veliki problemi. I zbog toga aspekta je dob-ra ova odluka {to kaè gospodin. Ja se slaèm sa njom, svaku novu termo-elektranu zakonski su ve} unaprijed odredili da se mora vr{iti odsumpora-vanje, jer ne moè se zadovoljiti sa na{im ugljevima ono {to treba, osimmo`da ovoga Kamengrada, da kaèmo gore u Stanarima, gdje moè da seto radi. Ne bih se puno zadràvao na nekim drugima analizama, mislim,analize su tu, mi smo tu, energije nam treba, tu smo da se dogovirimo kakoi na koji na~in?! [ta i kako graditi?! Ja sam za to da probamo sami graditi,

88


da kaèmo podi}i onaj na{ kredibilitet, da moèmo, da nam ljudi pomognu,jer }e svi oni koji grade ovdje uzeti kredite i zaraditi na tome dobro. Dajmo,napravimo zato da mi moèmo uzeti kredite, da mi to napravimo, pa }emomi zaraditi. Moramo graditi! Ako na{a dràva moè obezbijediti od izgradnjenovih termoelektrana, da kaèmo, 500 miliona maraka godi{nje i da platicertifikate, ja sam za to da se gradi na ovakav na~in i od svega toga. Me-|utim, mislim da na{ dohodak na osnovu koncesija, na takav na~in, nikakone}e biti tog ranga i da }emo mi samo biti na gubitku. I jo{ jednu stvar, pismointeresa, normalno je da se javilo ~etrdeset firmi da gradi termoelektrane uBosni i Hercegovini, to mi je sasvim normalno. Danas se vode ratovi zaenergiju i za ~istu vodu, pitku. I jasno je to da }u ja uvijek graditi na tu|ojzemlji da dobijem energiju. Ja sam za to ako moramo graditi, a moramo gra-diti, da to mi sami gradimo, gradimo onako kako nam treba. Nisam za to, moramo izbaciti emocije i za hidroelektrane i za termoelektrane, emo-cije izbacimo! Stavimo na papir {ta nam treba, realni budimo i onda sedogovorimo.

Branka Jelavi}Ja sam htjela na kraju napraviti jedan mali komentar pozicije energetske

efikasnosti obnovljivih izvora energije u kontekstu razvoja trì{ta energijom.Vidjeli smo da je jedan od ciljeva Evropske unije otvoreno trì{te i to se na-ravno odnosi na cijeli energetski sektor. Op}a je konstatacija da je energet-ska efikasnost ve} i danas ekonomski pozitivna. Prema tome, ulaganjem uenergetsku efikasnost ve} danas, rezultati se mogu polu~iti za par godina.Me|utim, za{to se to kod nas ne de{ava?! Konkretno u Hrvatskoj?! Pa, mis-lim da je veliki problem, ne de{ava se, naime, dovoljno! Problem je u tome{to ne postoje zakonski okviri, ne postoje odre|ene obaveze, koje bi na kra-ju pritisnule potro{a~a, bez obzira da li je to industrijski potro{a~, da li je touslu`na djelatnost ili je to doma}instvo, jer investitor, ako nema nekoga ko}e mu re}i {to treba u~initi, i}i }e uvijek, barem naj~e{}e, linijom manjeg ot-pora i ako on treba staviti izolaciju na svoju ku}u, minimalno, ne znam, hid-roizolacije 10 centimetara, on }e to u~initi, ne}e staviti niti 15, niti 20, iako }emu se ta investicija kroz smanjenje tro{kova za grijanje vratiti jako brzo.Dakle, ono {to je nu`no je da postoji i odre|ena zakonska obveza, koja }eukazivati potro{a~u, bez obzira da li je to mali ili veliki potro{a~, {to treba u~i-niti! Drugi problem je, i kad se to zakonski postavi, to je problem kontrole. Tovidimo u razvijenim zemljama koje imaju te zakonske okvire. Kako kontroli-rati?! Da li je ono {to se deklarira zakonom zaista i provedeno?! Zna~i, da lije implementacija uredna?! Kako to kontrolirati, treba smisliti paraleleno sazakonom. Ina~e, naravno, o~ekivani efekat }e izostati! [to se ti~e obnov-

89


ljivih izvora energije, kolega Gvero je govorio o tome da su nu`ni poticaji. Iprojekcija je da }e ti poticaji u budu}nosti biti manji i jer }e odre|ene tehno-logije postajati sve zrelije, zna~i, postajat }e konkurentnije, kompetitivnije, izato je vrlo va`no da se osmisle takvi mehanizmi poticaja koji }e imati odre-|enu vremensku dinamiku i u trenutku izlaska odre|ene tehnologije na trì-{te ti poticaji se mogu uloìti, onda, u razvoj neke nove tehnologije koja jena pragu ulaska na trì{te. Prema tome, rje{enja postoje, mi ne trebamoizmi{ljati toplu vodu, o tome smo danas puno razgovarali, ali trebamo, jasno,biti vrlo oprezni kada primjenjujemo ono {to je drugim zemljama uspjelo! Jerje, naravno, uvijek bitno okru`je u kome se to de{ava. Prema tome, o nekojimplementaciji bez razmi{ljanja o svim propratnim elementima, jako je te{kogovoriti. Dakle, uvijek je bitno da stvorimo okru`je da se pojedine stvari uop-}e mogu primijeniti.

Petar GveroDo prije deset godina ministarstva za energetiku nisu bila ministarstva

za energetiku, bila su ministarstva za elektroprivredu i sva pri~a o energeti-ci se svodila na elektroenergetiku. I {to je jo{ gore, sva pri~a koja je bila ve-zana za objekte, koji su recimo bili ispod 50 mW ili 100 mW, bila je neprih-vatljiva za ljude koji su tada odlu~ivali! Iz prostog razloga do{lo je, da kaèm,do ovog perioda, mi ga zovemo “periodom tranzicije”, je li, u kome se, jed-nostavno, potpuno mijenja i filozofija i odnos prema tim resursima. Ono {toja, jednostavno, èlim da na neki na~in podvu~em – obnovljivi energetski re-sursi su, u pravom smislu rije~i, dràvni resursi! Resursi sa kojima raspolaèova zemlja i, u principu, treba da imaju neko svoje mjesto. Nema tu nekespektakularnosti! Zna~i, mi imamo to {to imamo, imamo bio-masu, imamohidroenergiju, imamo geotermalnu energiju o kojoj se veoma malo pri~alo naovom skupu! Naàlost, zbog kratko}e vremena! I jednostavno, treba ih po-staviti na pravo mjesto u toj strategiji koja, u principu, po mom mi{ljenju tre-ba da bude strategija razvoja energetike! Uklju~uju}i sve! Mi sada imamoapsurdne situacije, sa time }u i zavr{iti, gdje, recimo, sektor toplana spadau komunalni sektor! Ni na{ instalirani toplotni kapaciteti gradskih toplana uRepublici Srpskoj daleko prevazilaze tremoelektrane! Da ne govorim da suto uglavnom elektrane koje su bazirane na mazutima koje mi uvozimo sa 4%i vi{e sumpora. A jednostavno su bili isklju~eni iz pri~e o energetici! Ja jed-nostavno smatram da je krajnje vrijeme da se pojavi ovakav dokumenat koji}e jednostavno postaviti sve figurice na svoje mjesto i jednostavno omogu}itida se na osnovu toga odlu~uje i da se planira. Toliko, ja se zahvaljujem!

90


Aleksandar Kneèvi}U ovom hotelu, ~uli smo i znamo, bila je u srijedu neka konferencija

vezana za hidroelektrane Konjic itd. ^lanak u “Oslobo|enju” je bio u petak islika ima, fotografija u~esnika, i ispod toga pi{e: “Razvoj ili ne?!”, kaokomentar slike. Zna~i, novinar nije shvatio konferenciju kao – da li turizam ilihidroelektrane – nego je shvatio konferecniju kao – razvoj ili ne?! Cijela jena{a pri~a, je li tako, mi èlimo razvoj, odrìvi razvoj! To je ono prvo {toèllimo! E sada, koji su to elementi bitni koje mogu da izvu~em iz dana{njediskusije?! Prvo, multifunkcionalno kori{tenje prostora o ~emu je govoriogosp. Pa{ali}, zna~i, na jednom prostoru moè funkcionirati: vje{ta~ko jeze-ro za navodnjavanje i turizam i proizvoditi elektri~na energija i ribarstvo iribni~arstvo itd. îtav niz oblasti, jer je prostor ograni~en resurs. Konflikt uprostoru je {to ve}i i mi moramo da razvijamo sposobnosti na{ih projektana-ta, planera, za multifunkcionalno kori{tenje prostora, a ne svaka struka darezervi{e odre|en prostor samo za sebe. Drugo, da smanjimo ovisnost ouvozu energije, zna~i, da umjesto kori{tenja tu|ih resursa, koristimo svojeresurse! Ali, kada kaèm svoje resurse u prvom redu mislim ljude! Zna~i,pamet na manjoj potro{nji energije, vi{e znanja, obrazovanje, zapo{ljava-nje na sanaciji gubitaka energije itd. Zna~i, druga komponenta odrìvograzvoja na podru~ju energetike, zna~i, blio bi vi{e kori{tenje doma}ih resur-sa. Tre}e o ~emu smo govorili je proces dono{enja odluka. Mi smo ovdjeBosna i Hercegovina, SR BiH je bila prije rata, to se prevodilo, “samostalnaradnja Branka i Hamdije”, zna~i, mi smo navikli da slu{amo {ta nam drugikaù! U ostatku Jugoslavie zvali su nas DDR jer smo imali najtvr|i socijal-izam i mi smo navikli da slu{amo one gore! E sada je do{lo vrijeme da sene moè mimoi}i mi{ljenje gra|ana! Moè gra|anin da misli naopako, alipoliti~ar ne moè da ga ne uvaì i da ga ne obu~i i da ne kaè: nisam ja kriv,on je kriv, bio je protiv! Zna~i, mora se raditi sa gra|anima, gra|anske inici-jative slu{ati, uklju~ivati javnost, a da bi ta javnost uticala da se donesepravilna odluka, zadatak vlasti je da {iri znanje i svijest u javnosti! Na{ zakono za{titi okoline iz 2003. godine, ima, kaè da }e Vlada donijeti, Federacije,podzakonska akta i druge propise i sada nabraja. Sve one propise tipa“batine”, Vlada je donijela, zna~i, grani~ne vrijednosti emisije, traènje oko-linske dozvole, izvje{tavanje, davanje izvje{taja itd. Vlada je sve te pravil-nike donijela. Pravilnik o “Eco-labelingu”, o dobrovoljnim sporazumima, onekim tipovima eko-menad`menta, Vlada nije donijela. U programu, u za-konu pi{e da je obaveza Federalne vlade da edukuje gra|ane, Vlada na to-me nije radila! Zna~i, ni jedan instrumenat tipa “mrkve”, na{a Vlada nije isko-ristila, a sve instrumente tipa “batine” je iskoristila. Prema tome, jednostavno,to pokazuje koliko je jo{ uvijek slab odziv javnosti na sprovo|enje zakona.Na kraju, me|unarodna saradnja, mi jo{ uvijek ~ekamo neke donacije, zato

91


{to je bio rat?! Takvih para vi{e nema! Ali ima para protiv klimatskih promje-na, energetsku efikasnost, GEF (Global Environmental Fund), Kyoto meha-nizam, CDM mehanizam itd. Zna~i, Bosna i Hercegovina se mora aktivnijeuklju~iti u me|unarodne programe. Mora pristupiti protokolu iz Kyota, alisam pristup protokolu iz Kyota, bez uvo|enja CDM biroa, zna~i mjesta gdje}e stranci, ovi koji èle, da investiraju u energijske objekte u Bosni i Herce-govini, u energetske, davati novac i gdje }emo mi odlu~ivati da li nam se svi-|a, poput ovoga {to je rekao gosp. Teis, ili ne?! Zna~i, mora biti jedno mje-sto u dràvi, bez obzira gdje je to mjesto locirano, gdje }e dolaziti ponude izinostranstva i gdje }e dolaziti ponude iz na{e dràve, i gdje }e i struka i poli-tika i javnost to da cijeni! ûjem da smo blizu da pristupimo protokolu iz Kyo-ta, me|utim niko ne razmi{lja o uspostavi CDM biroa! Prema tome mi }emoto potpisati bez ikakvog efekta! Na kraju, samo malo, jer su bila izme|u gos-podina Taisa i Husike, neka suprotna mi{ljenja. Koliko ja stvar poznajem,zemlja koja nije ~lan Anexa 1 Konvencije, nema obavezu da smanjuje svojuemisiju CO2, niti da pla}a ikakve penale. Da je to tako, ne bi silni strancièljeli da investiraju pare u na{e termoelektrane, da je to tako. Zna~i, mi ne-mamo obavezu! ^lanice Evropske unije imaju tu obvezu, me|utim Kipar iMalta, koji su prije dvije godine u{li u Evropsku uniju, tako|er nemaju tu oba-vezu. A Bosna i Hercegovina ne}e prije 2016. godine u}i u Evropsku uniju,a vidimo zemlje koje su u{le, nemaju obavezu da pristupe Anexu Konvenci-je, prema tome do}i }e vrijeme gdje }emo mi morati, ne pla}ati dozvolu zaemisiju, kako je neko rekao, nego pla}ati da neko drugi za nas pla}a emisi-ju! Sada, jo{ uvijek, situacija je takva da mogu drugi da nama pla}aju dasmanjujemo emisiju i mi to moramo iskoristiti kroz me|unarodnu saradnju!

Martin TaisSamo kratko da kaèm jednu stvar, Aco je upravu, ali ja sam rekao, ako

pomislimo da u|emo u Evropu, tada moèmo to o~ekivati...

92


Zaklju~ci sa konferencije

Diskusija na konferenciji polu~ila je odre|ene prijedloge i zaklju~ke kojemoèmo podijeliti na one koji su u nadle`nosti Vlade i one na koje civilnodru{tvo kroz svoje aktivnosti moè uticati.

Aktivnosti Vlade: 1. Prvenstveno za{titi interese dràve i prava na za{titu ìvotne sredine;2. Ja~anje uloge dràve, jer samo dràva, ne entiteti, mogu pristupiti odre-

|enim fondovima i biti adresati odre|enih obaveza i povlastica;3. Uspostava Ministarstva za{tite okoli{a na dràvnom nivou i preno{enje

ustavnih nadle`nosti sa entitetskog na dràvni nivo, sa preciznijom for-mlacijom nadle`nosti, odre|ivanja nadle`nih institucija i inspektorskesprege;

4. Razmotriti mogu}nosti uzimanja kredita od strane dràve BiH za spro-vo|enje investicionih aktivnosti u energetskom sektoru, umjesto dava-nja koncesija stranim investitorima za kori{tenje doma}ih prirodinih re-sursa. U slu~aju da Strategija ukaè ne neophodnost izgradnje novihenergetskih objekata/blokova, neophodno je analizirati opcije koristi ko-je donosi zaduìvanje dràve u ove svrhe i davanje koncesija na kori{-tenje prirodnih resursa BiH na odre|en broj godina;

5. Uklju~iti ve} postoje}e entitetske strategije i zakone za{tite okoli{a u bu-du}u Strategiju energetskog sektora (dalje Strategija), tj. neophodno jeuskla|ivanje na dràvnom i entitetskom nivou;

6. Osigurati uskla|enost Strategije sa ve} postoje}im strate{kim do-kumentima i zakonima u BiH (PRSP, Zakon o vodama, set okolinskihzakona iz oba entiteta, NEAP i sl.), tj. osigurati multidisciplinarnost isveobuhvatnost;

7. Uskladiti planove izrade novih energetskih objekata sa stvarnim potre-bama zemlje;

8. Zaustaviti planiranje i izgradnju planiranih novih energetskih objekata uBiH do dono{enja Strategije energetskog sektora BiH, koja bi trebaladati preporuke za budu}i razvoj sektora i izgradnju novih objekata;

9. Osigurati sprovo|enje/implementaciju donesene strategije;10. Aktivno uklju~ivanje javnosti i predstavnika nevladinih organizacija u

proces izrade Strategije. Mehanizmi koji trenutno postoji su javne ra-sprave, koje nisu dovoljne za adekvatno predstavljanje mi{ljenja i uklju-~ivanje civilnog sektora. Potrebno je raditi na konstantnom informisa-nju i tje{njoj saradnji sa doma}im ekspertnim timovima i zainteresira-nim organizacijama;

93


11. Formirati stru~ni doma}i ekspertni tim koji }e raditi na reviziji strategijekorak po korak, u toku izrade;

12. Konstantno informisanje i {irenje informacija o procesima izrade Strate-gije, kao i iznalaènje na~ina za uklju~ivanje javnosti i doma}ih stru~-njaka u proces;

13. Multifunkcionalno kori{tenje prostora namijenjenih za izgradnju novihenergetskih objekata/blokova, tj. sprije~iti njihovu potpunu devastaciju ipodre|ivanje samo energetskoj svrsi;

14. U Strategiji, a i praksi, staviti akcent na pove}anje energetske efikasno-sti, posebno u zgradarstvu i industriji, gdje je bez ve}ih ulaganja mogu-}e posti}i velike u{tede na tro{kovima izdvojenim za tro{enje energije;

15. Ratifikacija Kyoto protokola i provo|enje ve} donesenih mjera za ubla-àvanje klimatskih promjena;

16. Neophodno je osnivanje CDM biroa na dràvnom nivou uz ratifikacijuKyoto protokola;

17. Koristiti iskustva susjednih zemalja (Hrvatske, Slovenije, Srbije i sl.) ko-liko je to mogu}e i primjenljivo zavisno od situacija u zemlji;

18. Konstantno {irenje informacija i edukacija gra|ana u cilju bolje sarad-nje sa lokalnim zajednicama, ali i podizanja ekolo{ke svijesti;

19. Uklju~ivanje lokalne zajednice u proces dono{enja odluka – ne samopo pitanju Strategije, nego i dono{enja odluka o davanju koncesija, iz-gradnje novih energetskih objekata i sl. Potrebno je osigurati {to ve}utransparentnost dono{enja odluka;

20. Implementacija ve} donesenih zakona i kreiranje novih zakona, tako daukazuju na mogu}nost izbora doma}eg potro{a~a koju energiju èlikoristiti (“zelenu” ili energiju dobivenu iz neobnovljivih izvora);

21. Raditi na stvaranju okruènja u kojem }e obnovljivi izvori energije imati{ansu za razvoj;

22. Ratifikacija Aarhuske konvencije i primjena sva tri njena stuba;23. Smanjenje ovisnosti o uvozu energije i pove}anje iskori{tenosti

doma}ih intelektualnih potencijala;24. Me|unarodna saradnja i uklju~ivanje u me|unarodne programe.

Aktivnosti civilnog sektora1. Rad na uklju~ivanju javnosti i predstavnika nevladinih organizacija u

proces izrade Strategije je neophodan. Mehanizmi koji trenutno posto-je su javne rasprave, {to nije dovoljno dobar na~in za izraàvanje mi{-ljenja i uticanje na izradu Strategije. Potrebno je djelovati organizovano(udruìvanjem organizacija) i iniciranjem dijaloga izme|u svih zaintere-siranih strana;

94


2. Aktivno uklju~ivanje nevladinih organizacija u proces izrade strategije,ali i njihovo aktiviranje u poticanje dijaloga i saradnje sa institucijama

3. Involviranje medija/novinara u aktivnosti civilnog sektora u cilju boljeginformisanja, ali i educiranja i izgradnje svijesti javnog mnijenja o ovojtemi;

4. KONSTANTNA EDUKACIJA I RAD NA PODIZANJU SVIJESTIJAVNOSTI (o va`nosti energetske efikasnosti, klimatskim promje-nama, ekolo{koj situaciji u BiH i sl., involviranje medija u procesinformisanja i uspostavljanje dijaloga sa svim zainteresiranimstranama;

5. Pritisak na vladu da ratifikuje Aarhusku konvenciju;6. Uklju~iti u proces informisanja i dijaloga predstavnike izvr{ne vlasti (ne

samo radi nedostatka informacija od strana izvr{ne vlasti, radi njihovogeduciranja i upoznavanja sa inicijativama nevladinih organizacija, negoi radi kvalitetnijeg dijaloga i postizanja provodivih rje{enja);

7. Pokretanje kampanje koja traì zaustavljanje potpisivanja svih novihugovora ili davanja koncesija za izgradnju novih velikih energetskih ob-jekata do izrade nove Strategije energetskog sektora (usloviti izgradnjustrategijom);

8. Intenzivan rad na informisanju i educiranju lokalnih zajednica direktnopogo|enih planovima za izgradnju novih energetskih objekata o poslje-dicama njihove izgradnje i njihovim ljudskim pravima.

95


96


Documents

Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije ...ba.boell.org/sites/default/files/energetska... · Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Prioriteti energetske strategije