ULOGA PRINCIPA

ENERGETSKE EFIKASNOSTI

U SAVREMENOM DRUŠTVU

M.Sc. Ivana Jelić

Ekonomsko poslovni forum Evropskog pokreta u Srbiji

27. novembar 2015.

Energetska efikasnost (EE)

Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove komfora rada i života

Energetska efikasnost nije jednostavna mera štednje energije, jer štednja uvek podrazumeva određena odricanja, dok efikasna upotreba energije nikada ne narušava uslove komfora

Princip energetske efikasnosnosi bazira se na dva moguća značenja: uvećanje korisnog dejstva uređaja ili procesa

određene mere i ponašanja

Najčešće mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja gubitaka energije i povećanja eneregetske efikasnosti su: zamena neobnovljivih izvora energije obnovljivim,

zamene energetski neefikasnih potrošača efikasnijim,

izolacija prostora koji se greje ili hladi i zamena stolarije,

ugradnja mernih i regulacionih uređaja i sl.

Zašto EE – smanjivanje količine

fosilnih goriva Danas je nemoguće zamisliti svet bez struje, grejanja, automobila,

drumskog i avio-transporta... ono što im je zajedničko su fosilna goriva – ugalj i nafta, odnosno naftni derivati mazut, benzin, dizel, kerozin itd.

Glavni izvori primarne energije do 2013. god. su praktično fosilna foriva

Zašto EE – povećanje potrošnje

energije Zanimljivo je da su najveći potrošači, respektivno, visokogradnja,

pa saobraćaj i transport i, tek na kraju, industrija

Zašto EE – klimatske promene

Klimatske promene – uvećanje srednje temperature svih sfera na planeti (prvenstveno atmosfere, pa hidrosfere i litosfere)

Zašto EE – „Efekat staklene bašte“

Efekat staklene bašte predstavlja povećanje srednje temperature zemljine i vodenih površina, kao i prosečne temperature vazduha

To je posledica poremećaja energetske ravnoteže između količine sunčevog zračenja koje ove površine i atmosfera prime i onog koji u vidu infracrvenog zračenja (toplote) emituju nazad u svemir

Ovoj pojavi najviše doprinose tzv. gasovi staklene bašte (ugljen-dioksid, metan, azot-dioksid i sl.), jer njihovi molekuli apsorbuju ovo zračenje i praktično zarobljavaju toplotu u atmosferi

Pretpostavlja se da bi udvostručavanje koncentracije samo ugljen-dioksida moglo da podigne srednju dnevnu temperaturu čak za 3°C

Negativna posledica ovog efekta je direktan uticaj na živi svet na planeti, kroz:

promenu klime,

podizanje nivoa mora,

smanjivanje ledenog pokrivača,

učestalije šumske požare i

razne ekonomske posledice

Gasovi staklene bašte

Carbon Footprint

Carbon Footprint - Neto iznos emisije gasova sa efektom staklene bašte izražen po ekvivalentu CO2

Podatak da sagorevanje samo jednog kilograma najprostijeg

ugljovodonika, metana, po stehiometrijskoj jednačini:

CH4 + 2O2 → CO2 + 2H2O + Qo

stvara, pored vodene pare, čak 2,75kg ugljen-dioksida, i to

najzastupljenijeg gasa staklene bašte, koji čak nije ni otrovan,

sasvim je dovoljan za ilustraciju ozbiljnosti situacije

Neophodno je napomenuti da je prirodni efekat staklene bašte bitan

za održanje života na Zemlji, jer bi bez njega prosečna temperatura

na bila -19°C, a ovako je oko 15°C

Međutim, u sadašnjem svetu ravnotežni proces je poremećen i

proces se daleko više odvija u jednom smeru – pristizanje i ostanak

toplote u atmosferi

Drugačije teorije i predikcije

Prema nekim studijama, bez obzira na to koliko zaliha fosilnih goriva na planeti Zemlji postoji, i pre nego što se potroše (do ¼ zaliha), dostići će se limit podizanja srednje temperature atmosfere od oko 5°C nakon čega nema povratka - promene su ireverzibilne i život kakav poznajemo u takvim uslovima neće biti moguć

S druge strane, postoji određeni broj naučnika koji osporavaju teoriju globalnog zagrevanja kao posledicu emisije gasova staklene bašte i nude alternativna objašnjenja, bilo u obliku promena sunčeve aktivnosti, prirodnih procesa na Zemlji ili procesa u svemiru - ledena doba

Teorija Milutina Milankovića

Najpotpuniju teoriju, koja poslednjih godina dobija sve snažniju podršku u merenjima izotopskog sastava geološkog materijala izložio je Milutin Milanković 1920. god.

Prema ovoj teoriji do pojave ledenih doba dolazi zbog precesije Zemlje zbog čega se ugao ose rotacije Zemlje neznatno menja u odnosu na ravan njene orbite oko Sunca

Zbog male promene ugla menja se i osunčanost Zemljine površine, te leta postaju malo hladnija, za stepen-dva, a zime isto toliko toplije

Na geografskoj širini od 60 stepeni to je dovoljno da se zimski snegovi preko leta potpuno ne istope, a isto tako da u neznatno toplijim zimama bude više padavina

Ukupni efekat je da se snegovi sa planina polako spuštaju u doline i vremenom potpuno pokriju veći deo umerenog klimatskog pojasa

Pojava je mnogo složenija, jer se istovremeno sa precesijom Zemlje neznatno menja i njena orbita oko Sunca, pa opažena periodičnost pojave ledenih doba nije tako jednostavna

Veličina „Milankovićevog efekta“ zavisi i od razlike između najvećeg i najmanjeg rastojanja Zemlje od Sunca

Godine 1999. pokazano je da varijacija izotopskog sastava kiseonika u sedimentima na dnu okeana zaista sledi Milankovićeva predviđanja

Energetska efikasnost kao

preventivna mera Energetska efikasnost se može shvatiti i kao preventivna mera

Obnovljivi i nekonvencionalni izvori energije još uvek imaju visoke cene samih tehnologija, pa i visoke cene proizvedene električne energije iz istih

Još uvek, osim hidroenergije, nisu u mogućnosti da ispune sve veće potrebe za električnom energijom u svetu Npr., u narednih 25 godina sa ovakvim tempom razvoja tehnologije, Kini će biti potrebno

5 puta više energije nego celom svetu zajedno!

Energetska efikasnost –

potreba i obaveza današnjice

Evropska komisija usvojila je tzv. 20/20/20 ciljeve, (European 20-20-20 Targets) koji predstavljaju energetske ciljeve za 2020. god., a to su: smanjenje emisije CO2 za 20% (ili čak 30%) u odnosu na nivo iz

1990. god.,

20% uvećanja korišćenja energije, na osnovu potrošnje, iz obnovljivih izvora i

povećanje od 20% energetske efikasnosti

Republika Srbija, takođe, se obavezala navedenim ciljevima

Ono što jeste ispunjeno je korišćenje obnovljivih izvora energije, s obzirom da skoro 30% el. energije Republika Srbija proizvodi u, pretežno, hidroelektranama

Energetska efikasnost ili

čekanje predikcija naučne elite? Kako je energetska efikasnost u Srbiji i okolnim zemljama mala u odnosu

na razvijene zemlje zapadne Evrope, važno je istaći da se sa svakim korakom ka rešavanju ovog problema može učiniti mnogo

Primena ovog principa moguća je na skoro svim poljima, od proizvodnje električne energije, preko drugih industrijskih grana, građevinskih objekata do samih krajnjih korisnika – domaćinstava

Ono što je svakako važna odlika je i ušteda, posebno ukoliko se na početku izrade nekog projekta princip EE ukalkuliše u troškove

Povećanje stepana iskorišćenja bilo kog termodinamičkog procesa, zapravo je povećanje energetske efikasnosti

Kao pozitivni primeri mogu da posluže: razvoj toplotnih pumpi za grejanje/hlađenje koje troše mnogo manje energije

nego što je proizvode koristeći toplotu spoljnog vazduha, vode ili zemlje,

upotreba savremene izolacije i zaprivanje prostorija (uz adekvatnu ventilaciju),

upotreba principa eksergetske efikasnosti postrojenja, posebno na zastarelim TE, odnosno u delu postrojenja parnih kotlova gde su gubici najveći, a istovremeno i emisija otpadne toplote