Embed Size (px)
Citation preview
Novolet zamena
DIABETES ZAJEČAR
Društvo za borbu protiv šećerne bolesti "Zaječar"
| Home | O Udruženju | Pitanja i saveti | Vaša pisma | Kontakt | Donacije | Linkovi | Sadržaj
|
O dijabetesu
Dijabetes i trudnoća
O ishrani Hipertenzija Lipoproteinemi
je Vežbanje Dijabetes u
Zaječaru Projekt
prevencije dijabetesa
Zdravlje deci Svetski dan
dijabetesa Događaji,
kongresi Kratka istorija
dijabetesa Vesti
O dijabetesuEpidemija dijabetesa i njen uticaj na EvropuBrošura sa evropskog foruma o dijabetesu u Kopenhagenu 2012. godine
Prevod: prim dr Miodrag Đorđević
Osnovni principi terapije insulinom kod dece i
mladih sa dijabetesom tipa 1 – vodič za decu i
roditeljeDragan Zdravković, Tatjana Milenković,
Ljiljana Plavšić, Slađana Živanović
(pdf - 1.5MB)
Kako živeti sa dijabetesom tip 2(.pdf - 655KB)NovoNordisk
SAŽETAK
Značajan napredak postignut je poslednjih godina ali ima prostora za unapređenje borbe protiv rastućeg izazova koji dijabetes predstavlja za Evropu. Uspešna kontrola dijabetesa tipa 2 značajno će doprineti prevenciji drugih nezaraznih oboljenja, koja dele faktore rizika sa ovim tipom dijabetesa, jer ovi faktori rizika predstavljaju mogućnost za intervenciju
Većina zdravstvenih sistema, danas, organizovani su da odvojeno leče akutne simptome bolesti a odvojeno vode brigu o samim oboljenjima. Sve više, međutim, sazreva ideja da je potrebno integrisati preventivna nastojanja, rano otkrivanje, lečenje i brigu o nezaraznim bolestima. Integrisani, prema pacijentu usmeren pristup, znatno adekvatnije zadovljava zdravstvne potrebe i ovde su opisani koraci kojim se moze obuzdati epidemija tipa 2 dijabetesa što će dovesti i do dugoročnog povoljnog efekta na obzdavanje i drugih nezaraznih oboljenja.
Prevencija
Tip 2 dijabetesa deli više faktora rizika, koji se mogu menjati, sa drugim nezaraznim bolestima i ciljanje na ove faktore rizika kroz opštu promociju zdravlja, podizanje svesti i direktne intervencije može sprečiti ili odložiti nastanak dijabetesa. "
Rano otkrivanje
Rano otkivanje i lečenje poboljšava prognozu osoba sa tipom 2 dijabetesa ali i drugih nezaraznih bolesti jer se na taj način smanjuju rizici za njihov nastanak i nastanak komplikacija dijabetesa.
Poboljšano lečenje
Osobe sa dobro regulisanim dijabetesom imaju dobre izglede povoljan ishod. Pristup lečenja usmeren ka pacijentu koji podrazumeva praćenje i sakupljanje ishoda lečenja doprinosi boljem zdravlju osoba sa nezaraznim bolestima. Kroz sve faze pristupa: prevenciju, ranu detekciju, lečenje i poboljšanu brigu potrebna je koordinisani pristup javnog i privatnog sektora. ’’Epidemija dijabetesa i njen uticaj na Evropu’’ počinje diskusijom o hroničnim oboljenjima i značaju prevencije i kratkim crtama pozicije dijabetesa u Evropi. Tekst se nastavlja koristima ranog otkrivanja i potebom za edukacijom i sistematizacijom podataka koji o dijabetesu postoje. Naglašava se značaj za zdravlje žena i dece i daju primeri dobre prakse. Kako je hitna akcija većzapočela, definišu se naredni koraci. Na kraju, naglašava se značaj komplikacija dijabetesa kao opterećenja za zdravstveni sistem.
Dokument se odnosti na tip 2 dijabetesa osim ako drugačije nije navedeno
Evropski forum o dijabetesu
U Evropi kao geografskoj celini ali i u Evropskoj Uniji, objavljene su brojne deklaracije kojima se upozorava na rastući problem koji nosi dijabetes i druge hronične nezarazne bolesti. Potreba da se utiče na tok ovih oboljenja, koja predstavljaju rastući problem, dovela je do podizanja ovih oboljenja na politički nivo. Na početku predsedavanja Danske EU, dansko Ministarstvo zdravlja, politički i zdravstveni lideri Evrope sakupili su se u Kopenhagenu od 25. do 26. aprila 2012. godine kako bi prodiskutovali šta još treba učiniti u kontroli hroničnih nezaraznih oboljenja. Domaćin evropskom Forumu lidera bili su OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) i Danska dijabetesna asocijacija. Novonordisk dao je finasijsku podršku kako samom sastanku tako i objavljivanju ove monografije. Kako postoji efektivna intervencija kojom se mogu kontrolisati oboljenja kao što je to dijabetes, dokazi za to sumirani su u ovoj monografiji i ona bi trebalo da omogući zdravstvenim fondovima, onima koji donose političke odluke, organizacijama pacijenata, ekspertima i drugim uticajnim faktorima u Evropi i na nacionalnom nivou da shvate da za izazove do kojih dovodi dijabetes postoje rešenja. Ova monografija ne bi mogla biti objavljena bez doprinosa Uređivačnog odbora: Prof Bertrand Cariou, Dr David Eddy, Prof Janusz Gumprecht, Dr Richard Kahn, Dr Antonio Nicolucci, Prof Peter Schwarz, Dr Ulf Smith, Prof Nick Wareham i Dr Daniel Witte. Svi urednici donirali su svoje vreme i resurske bez nadoknade kako bi doprineli povećanoj svesti o dijabetesu. I ako su urednici učinili svaki napor da se postigne pouzdanost sadržaja
monografije, nisu odgovorni za greške ili omaške. I na kraju, nijhovo lično učešće ne znači da monografija odražava mišljenja njihovih institucija. Očekuje se da ova monografija doprinese razvoju održivog poboljšanja u prevenciji i otkrivanju dijabetesa i omogući unapređenje dostupnog i efektivnog lečenja dijabetesa u Evropi.
"The data presented in this book are, in general, based on Europe, defined as: Albania, Austria, Belgium, Bosnia-Herzegovina, Bulgaria, Croatia, Cyprus, Czech Republic, Denmark, Estonia, Finland, the former Yugoslav Republic of Macedonia, France, Germany, Greece, Hungary, Iceland, the Republic of Ireland, ltaly, Kosovo, Latvia, Liechtenstein, Lithuania, Luxembourg, Malta, Montenegro, the Netherlands, Norway, Poland, Portugal, Romania, Serbia, Slovakia, Slovenia, Spain, Sweden, Switzerland, Turkey and the UK.
SADRŽAJ
1. Integrisani pristup u brizi za hronične bolesti2. Prevencija je najefikasniji pristup za obuzdavanje epidemije3. Dijabetes u Evropi4. Kako se u budućnosti može promeniti slika dijabetesa u Evropi5. Poboljšanje ishoda ranim otkrivanjem6. Edukacija za samokontrolu i podrška samokontrole7. Efikasno sakupljanje i objavljivanje podataka poboljšava ishod8. Žene, dijabetes i nove generacije9. Razmena iskustava10. Od politike do akcije11. Šta treba promeniti12. O dijabetesu13. Dijabetes utiče na Evropu... na svim nivoima14. Uređivački odbor
1. Integrisani pristup u brizi za hronične bolesti
Korišćenjem integrisanog pristupa u brzi za dijabetes i druge hronične bolesti postiže se veliki efekat.
Opterećenje hroničnim oboljenjima*
Hronična oboljenja jedan su od najvećih izazova za Evropu. Najučestalije su kardiovaskularne bolesti (bolesti srca, šlog), kancer, respiratorne bolesti i dijabetes1 i sve zajedno odgovorne su za veliki procenat ukupnog mortaliteta i nesposobnosti u Evropi. I zaista, većinu smrti i radne nesposobnosti u Evropi uzrukuju hronična nezarazna oboljenja3.
*"Opterećenje hroničnim oboljenjima meri se uticajem oboljenja ili stanja zdravlja. Svetska zdravstvena organizacija meri opterećenje oboljenjem kombomacijom mortaliteta i morbititeta koje se naziva ''izgubljene godine života'' (DALYs). Ovaj parametar kombinuje godine života koje se gube preranim umiranjem i godine izgubljene zbog nesposobnosti2.
Integrisani pristup lečenju hroničnih oboljenja
Integrisani pristup hroničnim oboljenjima važan je zbog toga što jedna osoba, često, ima više od jedog oboljenja. U Evropi 35% muškaraca starijih od 60 godina ima dve ili više hroničnih oboljenja4. Osobe sa više hroničnih stanja imaju potrebe za višestrukim kontaktom sa zdravstvenom službom. Zdravstveni sistemi tradicionalno su organizovani tako da brinu o svakom poremećaju zdravlja pojedinačno. Međutim, integrisani, prema pacijentu usmeren pristup iskoristio bi uobičajene zdravstvene potrebe i na taj način postigao bolje efekte. U slučaju lečenja tipa 2 dijabetesa naučno je dokazan povoljan efekat integrisanog pristupa. Intenziviranje terapije kojim se postiže bolja kontrola faktora rizika koje dijabetes uzrokuje (dobra glikoregulacija, kontrola krvnog pritiska i nivoa holesterola) smanjuje značajno rizik da se strada od kardiovaskularnog oboljenja ili razvije hronična bubrežna slabost5.
Dijabetes kao model za druge nezarazne bolesti
Sveobuhvatniji pristup koji se savetuje u prevenciji i lečenju dijabetesa jako se dobro može preneti na druge nezarazne bolesti i dijabetes može biti model opšteg pristupa ovim stanjima. Primer ove mogučnosti uočava se u dva skorašnja politička dokumenta
1. Politička deklaracija Generalne skupštine UN sa sastanka na visokom nivou o prevenciji i kontroli nezaraznih oboljenja6
2. Rezolucija evropskog Parlamenta o epidemiji dijabetesa u EU
Ove rezolucije naglašavaju značaj prevencije, ranog otkrivanja i efektivnog lečenja jer je to kamen temeljac za formiranje akcionih planova i efektivne mreže za brigu o dijabetesu.
2. Prevencija ima najveći potencijal u smanjivanju porasta nezaraznih bolesti
Dijabetes i druge nezarazne bolesti, posebno kod osoba sa povećanim rizikom, mogu biti
odloženi preventivnim programima.
Glavni faktori rizika
Porast nezaraznih oboljenja u Evropi uglavnom je posledica dejstva zajedničkih faktora rizika koji se mogu modifikovati prilagođenom ishranom, fizičkom aktivnošću, izbegavanjem pušenja duvana i uzimanja alkohola7. Program prevencije usmeren ka ovom čestim, zajedničkim faktorima rizika može biti vrlo plodonosan. Na primer, program prevencije koji ohabruje zdravu ishranu neće samo smanjiti riizik od nastanka dijabetesa već i rizik od nastanka drugih hroničnih oboljenja. I što je najvažnije, višestruki faktori rizika često su prisutni kod jedne iste osobe, posebno u marginalnim socijalnim grupama4.
Primarna prevencija hroničnih oboljenja
Preventivni programi moraju biti prepoznati kao kamen temeljac globalne reakcije na hronične nezarazne bolesti8. Ohrabrivanjem i olakšavanjem zdravog stila života koji podrazumeva balansiranu ishranu, umerenu fizičku aktivnost i izbegavanje pušenja duvana i zloupotrebe alkohola smanjuje se rizik od pojave hroničnih bolesti kod građana. Dokazi velikih studija u Finskoj kao i praktični preventivni programi u mnogim zemljama EU, definisali su promenu stila života za instrument prevencije i odlaganja tipa 2 dijabetesa u rizičnim grupama građana9. Konkretno, tip 2 dijabetesa može se odložiti za period od 3-5 godina kod osoba sa oštećenom tolerancijom za glukozu intenzivnom korekcijom stila života (58%)10,11 i farmakološkom intervencijom (31%)11.Ključ efektivne prevencije je promena stila života (redukcija telesne težine, povećana fizička aktivnost, modifikacija ishrane u smislu povećanja unosa dijetnih vlakana a redukcije masne hrane, i to i ukupnih i zasićenih masti). Što se više ciljeva zdravog stila života postigne, manja je učestalost tipa 2 dijabetesa. Kako odlaganje nastanka dijabetesa odlaže i nastanak neprijatnih i za lečenje skupih komplikacija, od ovakvog pristupa imaju koristi i osobe pojedinacno i društvo u celini.
Složena priroda hronicnih nezaraznih oboljenja, uključujući i dijabetes, zahteva sveobuhvatan pristup prevenciji. U idealanom slučaju, preventivne programe treba kombinovati sa primarnom prevencijom umerenom na građane uz simultano ciljanje na ugrožene grupe građana i osobe u visokom riziku za nastanak hroničnih nezaraznih oboljenja4,13. Promocija zdravlja i prevencija hroničnih nezaraznih oboljenja često dobijaju mali deo zdravstvenog budžeta koji se uglavnom fokusira na brigu o građanima koji su već dobili oboljenje4,14. Međutim, neophodan je sveobuhvatni pristup koji će uključivati i promociju zdravlja i prevenciju nastanka oboljenja i samo lečenje oboljenja4. Promocija zdravlja može uključivati mnoge aktivnosti, zastupanje (kroz nacionalne Saveze za brigu o pojednim nezaraznim bolestima), podršku u komunalnoj sredini (kroz edukaciju i formiranje zdrave mikrosredine), fiskalnu i zakonsku politiku (regulativa životne sredine i infrastrukture), ojačavanje privatnog sektora (kroz programe oplemenjivanja radnih mesta i odgovornu proizvodnju i politiku prodaje) kao i medijsku podršku13. Životna sredina koja promoviše fizčku aktivnost i zdravu ishranu, omogućiće prevenciju građanima koji su u riziku za nastanak dijabetesa tipa 2 ali, takođe, pomoći građanima da iz grupe visokog rizika pređu u grupu manjeg rizika za nastanak dijabetesa15.Kako je pristup ’’politika zdravlja na svim nivioma’’16 neophodan da bi se postigao uspeh, neophodno je da u promociji zdravlja i prevenciji nezaraznih bolesti napore udruže svi faktori koji imaju uticaj na zdravlje naroda (i zdravstveni profesionalci i fondovi zdravstevno osiguranja i drugi finansijeri zdravstva, i zdravstveni edukatori i mediji, i komunalni urbanisti i političari i nevladine organizacije)13,14.
Osim toga, za promociju zdrave ishrane i povećane fizičke aktivnosti, potrebno je prilagoditi nacionalnu politiku prema poljoprivredi, trgovni, industirji i transportu1.
Primarna prevencija često je vrlo isplativa
Preventivni programi poboljšavaju zdravlje u dugoročnom smislu ali povećavaju troškove u kratkoročnom smislu. Uz to, u slučaju hroničnih nezaraznih bolesti, i pozitivan uticaj na zdravlje i uštede, realizuju se mnogo godina posle implementacije preventivnog programa. Zdravstveni budžet često je usmeren ka rešavanju kratkoročnih problema, čak i kad su efekti toga na društvo, u dugoročnom smislu, minimalni kad se uporedi sa ulaganjem u preventivne programe14. Međutim, i u prevenciji postoji ’’dobra kupovina’’. Ovakva intervencija ima značajan uticaj na zdravlje naroda, isplativa je, nije skupa i jednostavna je za primenu. Promocija zdravog stila života, intervencija je koja uključuje podizanje javne svesti o potrebi za zdravom ishranom i povećanom fizičkom aktivnošću preko masovnih medija redukciju soli u ishrani i smanivanje unosa trans masti7. Preventivnim programima značajno mogu pomoći i finansijski podsticaji za smanjivanje upotrebe duvana, alkohola i nezdave ishrane i sve to zajedno može dovesti do efikasnog resavanja glavnih uzroka hroničnih nezaraznih oboljenja i njihovih faktora rizika14.
Zaključci
Dijabetes tip 2 i druge hronične nezarazne bolesti povezane su sa čestim i promenljiivim faktorima rizika koji predstavlaju mogućnost za intervenciju.
Primarna prevencija tipa 2 dijabetesa i drugih hroničnih nezaraznih bolesti, moguća je ’’Najbolja kupovina’’ u prevenciji postoji i ona je isplativa, moguća i relativno jeftina za primenu, posebno kad se uporedi sa troškovima bolničkog lečenja komplikacija dijabetesa.
3. Dijabetes u Evropi
Internacionalna dijabetesna Federacija (IDF) procenjuje da u Evropi:
35 milona odraslih osoba, u 2011. godini, ima dijabetes (i tip 1 i tip 2). Projekcija je da će
2030. godine dijabetes imati 43 milona odraslih osoba17 i to je region sa najmanjim porastom dijabetesa u svetu
89 milijardi evra potrošeno je za lečenje dijabetesa i komplikacija u 2011-17. godini u Evropi. Međutim, prava cena dijabetesa, takođe, uključuje i indirektne troškove kao što je gubitak produktivnosti i to dramatično povećava troškove vezane za dijabetes
Procene IDF predviđaju probleme za Evropu. Odlaganje dijagnoze i različiti terapijski pristupi povećavaju rizik od kasnih komplikacija dijabetesa i povećavaju buduće troškove lečenja. Hronična oboljenja, kao što je dijabetes smanjuju porodična primanja, što može voditi u siromaštvo, loše obrazovanje i u širem smislu ima negativne efekte bruto nacionalni dohodak18,19.
"Evropa je definisana kao: Albania, Austria, Belgium, Bosnia-Herzegovina, Bulgaria, Croatia, Cyprus, Czech Republic, Denmark, Estonia, Finland, the former Yugoslav Republic of Macedonia, France, Germany, Greece, Hungary, Iceland, the Republic of Ireland, Italy, Kosovo, Latvia, Liechtenstein, Lithuania, Luxembourg, Malta, Montenegro, the Netherlands, Norway, Poland, Portugal, Romania, Serbia, Slovakia, Slovenia, Spain, Sweden, Switzerland,Turkey and the UK. **Based on the exchange rate at 13:30 UTC on 5 April 2011.
Dijabetes u Evropi: Različite slike
I ako stopa prevremene smrti od kardiovaskularnih oboljenja opada o zapadnoj Evropi, postoje velike regionalne varijacije a najveća učestalost je u istočnoj Evropi4. Evropske zemlje su u vrlo različitim stadijumima kontrole hroničnih nezaraznih bolesti i kad se uporedi koliko se godina očekuje zdravog života postoji, među pojedinim zemljama, razlika i do 20 godina. I pored toga što imaju jedan od najrazvijenijih zdravstvenih sistema u svetu, u mnogim delovima Evrope, postoje velike varijacije u dostupnosti zdravstvene zaštite, prikupljanju podataka o učestalosti dijabetesa i troškova lečenja.
IDF pocenjuje da postoji velika varijacija u oboljevanju od dijabetesa kao i veliki raspon sredstava koja zdravstveni sistemi troše na brigu o dijabetesu među pojedinim zemljama Evrope.
Prevalencija dijabetesa je u rasponu od 2,8% u Albaniji do 9,8% u Portugaliji Potrošnja zdravstvne zaštite dijabetesa u rasponu je od 312 evra u Makedoniji po osobi sa
dijabetesom do 6896 evra u Norveškoj.
Veliki raspon, kako u oboljevanju, tako i u troškovima lečenja dijabetesa, uslovljen je brojnim faktorima koji uključuju razlike u zdravstvenim sistemima pojedinih zemalja, cenama lečenja i brige o dijabetesu, tehnološkom napretku i stilu života.
Dijabetes u Danskoj
Procenjeno je da je 2010. godine u Danskoj 5,2% populacije odraslih osoba (286534 osoba) imalo dijagnostikovan dijabetes. Pretpostavlja se da će broj osoba sa dijabetesom do 2025. godine porasti na oko 600 000. IDF procenjuje da se u 2011. godini troškovi lečenja dijabetesa u Danskoj bili 5180 evra po osobi sa dijabetesom, što je dva puta više od regionalne potrošnje17.
4. Kako se može promeniti budućnost dijabetesa u Evropi
Neki rizici za nastanak tipa 2 dijabetesa ne mogu se promeniti, kao što su to godine života i etnička pripadnost. Međutim, postoje faktori rizika koji se mogu promeniti, kao što su to telesna težina, nezdava ishrana i fizička neaktivnost.
Demografija
Tokom poslednjih 50 godina, ekonomski, tehnološki napredak i unapređenja u medicini doveli su, u Evropi, do povećavanja očekivane dužine života. Uz to, i ako je stopa fertiliteta porasla od 2002. do 2007. godine, prirast stanovništva i dalje nije dovoljan da održi akutelnu populaciju (Slika 2b)22.
Slika 2.
Kako je životna dob značajan faktor rizika za nastanak dijabetesa tipa 2, društva sa starijom populacijom mogu imati povećan broj građana sa tipom 2 dijabetesa. To može predstavljati veliki izazov za takvo društvo i potencijalno usporavati ekonomski razvoj16.Pridružena oboljenja povećavaju se, takođe, porastom godina života i kako je u zapadnoj Evropi broj osoba starijih od 64 godine dupliran a broj osoba starijih od 80 godina učetvorostručen, tokom poslednjih 60 godina14, sve veći je broj građana sa više hroničnih nezaraznih oboljenja. Na primer, u Danskoj, procenjuje se da 40% populacije živi sa nekom od hroničnih nezaraznih bolesti4. Bez promena u imigracionoj politici i podizanjem godina za penzionisanje, zaposleni će biti sve manji deo populacije. Procenjuje se da će proporcija ekonomski neaktivnih građana (starijih od 65 godina) u EU u periodu od 2005. do 20504. godina biti udvorstučen. Kvalitet zdravstvene zaštite može se stoga smanjivati jer će sve manja grupa građana pokrivati sve veće troškove zdravstvene zaštite. Države moraju intervenisati pre nego što se pojave problemi zbog starenja populacije i biti propremljene na ove demografske promene22. Uloga porekla je takođe važna jer se prevalence dijabetesa razlikuje među pojedinim etničkim grupama. Na primer, tip 2 dijabetesa šest puta je učestaliji kod imigranata južnoazijskog porekla i do tri puta učestaliji kod imigranata afričkog i afrokaribijskog porekla. Postoje etničke razlike u
prirodi dijabetesa uključujući faktore rizika i ishode23.
Fizička aktivnost i ishrana
Stil života, što uključuje ishranu i fizičko vežbanje, nije samo individualni izbor. Uticaj imaju i faktori životne sredine uključujući društvenu strukturu, kulturološke i političke uslove i fizičku i ekonomsku sredinu14. Globalizacija i urbanizacija dva su faktora životne sredine koji imaju najveći uticaj na način života svake osobe pojedinačno4 i dovode do takozvane obesitogene životne sredine. Globalizacija povećava ponudu i konzumaciju jeftine brze hrane bogate masnoćama, solju i kalorijama i negativno utiče na lokalna tržišta hrane. Globalizacija, takođe, povećava korišćenje motorizovanog transporta, brzinu življenja i smanjuje mogućnost za svakodnevnu fizičku aktivnost u kući, na poslu i u školi4. Ovi faktori stimulišu sedateran način života i mogu otežavati osobama sa dijabetesom da se pridržavaju saveta o zdravom stilu života24.Među evropskim zemljama postoje razlike i u mediteranskim zemljama je sedateran način života izrazitiji (u Portugaliji – 88%) nego u globalu ili u skandinavskim zemljama (u Švedskoj – 43%)25. Fizčka aktivnost varira i među zemljama i individualno i zavisi od pola, kulturalnih navika i životne dobi26 i vodiči koji se prave treba ove razlike da uzmu u obzir14.U Evropi, prosečan unos masti u ishrani odraslih osoba veći je od preporučenog u skoro svim zemljama27. Visok unos zasićenih masti sreće se u Austriji i Belgiji (16-18% energije unosi se kao zasićene masti) dok je u Portugaliji i Italiji, koje se hrane mediteranskim načinom ishrane manje od 10% ukupnog energetskog unosa zasićena masnoća27.Manjak fizičke aktivnosti, neadekvatna ishrana i gojaznost povećavaju rizik za nastanak tipa 2 dijabetesa16. Iako način ishrane često vrlo varira zbog kulturoloških razlika, dostupnost hrane i ličnog ukusa, povećan unos povrća i voća a ograničen unos visoko obrađene hrane (na primer, konzervisanog mesa, zaslađeni napici, slatkiši) opšti je princip pravilne ishrane28.
Gojaznost
Gojaznost je faktor rizika za hronične bolesti, uključujući i dijabetes29. Gojaznost, definisana kao indekst telesne mase (BMI) veći od 30 kg/m2, i preterana telesna težina, definisana kao BMI veći od 25 kg/m2, značajno povećavaju rizik za nastanak dijabetesa. Gojaznost vodi ka sedam puta većem riziku od nastanka dijabetesa tipa 2 dok imati preteranu telesnu težinu povećava rizik tri puta30. Uz to, osobe koje su jako gojazne (BMI veći od 35 kg/m2) imaju rizik 60 puta veći od normalno uhranjenih osoba31. Stopa gojaznosti u Evropi u rasponu je 10-27% kod muškaraca a do 38% kod žena32. U najmanje sedam evropskih zemalja više nego svaka peta osoba je gojazna. Porast gojaznosti i preterane telesne težine skorašnji je trend i prosečan BMI porastao je za 1,5 u Engleskoj a za 1 u Francuskoj tokom poslenjih 15 godina. (od ranih devedesetih do sredine dvehiljaditih)14. Obim struka predstavlja meru centralne gojaznosti. U principu, visok rizik za nastak hroničnih oboljenja (u odnosu na uobičajen kod normlanog obima struka) javlja se kod obima struka većeg od 102 cm kod muškaraca a 88 cm kod žena33. Međutim, različite granične vrednosti savetuju se kod različitih etničkih grupa. Obim struka povezan je sa BMI ali se pokazalo da je obim stuka često bolji pokazatelj rizika od nastanka hroničnih oboljenja u kliničkoj praksi34 i koristi se u proceni rizika od dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja.
Zdravstvene nejednakosti
Rastući broj osoba sa dijabetesom ne može biti objašnjen samo demografskim promenama i promenom stila života. U mnogim zemljama Evrope, tip 2 dijabetesa i druga hronična oboljenja imaju veću prevalencu u manje edukovanim grupama i povezani su sa socijalnom deprivacijom i siromaštvom. Socijalne determinante zdravlja obuhvataju ekonomske i socijalne uslove u kojima neko živi a koji utiču na zdravlje. Čak i u razvijenim ekonomijama, kao što su to mnoge evropske zemlje, postoji razlika u očekivanom životu povezana sa bogatstvom tako da oni siromašniji oboljevaju više36. U Velikoj Britaniji, na primer, morbiditet od dijabetesnih komplikacija 3,5 puta veći je kod siromašnijih u poređenju sa bogatijim građanima4. I dalje, svako poboljšanje javnog zdravlja, daje veći povoljan uticaj na bogatije slojeve stanovništva. Zdravstvena politika trebalo bi da inkorporira šire zdravstvene determinante kao što su to ekonomski rast, razlike u primanjima i bogatstvu, nivo edukacijie, radnu sredinu, nezaposlenost i dostupnost zdravstvene zaštite da bi dovela do poboljšanja javnog zdravlja. Da bi bilo smanjeno opterećenje društva do koga dovodi dijabetes tip 2 i druge nezarazne bolesti, potrebna je integrisana akcija za smanjivanje faktora rizika i uslova za njihov nastanak4.
Zaključci
Povećava se očekivana dužina života, sve više će biti građana sa dijabetesom i kako populacija Evrope stari i drugim hroničnim nezaraznim oboljenjima
Savremena životna sredina predisponira gojaznost kombinacijom nezdrave ishrane i smanjivanjem fizičke aktivnosti i ima značajan uticaj na porast oboljevanja od tipa 2 dijabetesa i drugih nezaraznih oboljenja
Postoji neravnomerna distribucija hroničnih oboljenja sa povećanim oboljevanjem u
siromašnijim i socijalno depriviranim grupama kao i u određenim etničkim grupama.
5. Poboljšanje ishoda ranom detekcijom
Rana detekcija i odgovarajuća intervencija mogućnost je da se poboljša ishod osoba sa tipom 2 dijabetesa i drugih hroničnih bolesti
2011. godine, IDF je procenila da 42 miliona građana Evrope ima oštećenu toleranciju na glukozu, što predstavlja 9,5% ukupne populacije. Projekcija je da će ova proporcija porasti na 15%, odnosno 49 miliona 2030. godine. Cilj rane detekcije je da se otkrije oboljenje kada ne postoje jasni simptomi i poboljša ishod bolesti ranim uvođenjem terapije. Zdravstvene kontrole mogu otkriti osobe koje su još uvek nedijagnostikovane ili su u riziku i omogućiti ranu dijagnozu, lečenje i prevenciju. Kriterijumi za efektivnu kontrolu zdravlja koja će dovesti do poboljšanja javnog zdravlja su sledeći:
1. Oboljenje mora predstavljati problem za javno zdravlje2. Oboljenje mora biti dobro razjašnjeno i imati ranu, detektabilnu fazu tokom koje
simptomi oboljenja još uvek nisu jasni3. Intervencija u ranoj fazi oboljenja mora biti efektivna u prevenciji ili odlaganju oboljenja
i komplikacija4. Bezbedna i pouzdana procedura testiranja mora postojati.
Ciljani ili oportunistički skrining jednostavnim upitnikom koji se bazira nacionalnim faktorima rizika za tip 2 dijabetesa ili srčana oboljenja može zadovoljiti ove kriterijume16,37,38.
*Stanje povišenog rizika za nastanak tipa 2 dijabetesa.
Zašto rana detekcija?
Kasne komplikacije dijabetesa mogu se odložiti ranim otkrivanjem dijabetesa, podrazumevajući da će se primeniti adekvatna terapija i adekvatne preventivne mere. Dalje, pokazalo sa da osobe koje su u povišenom kardiovaskularnom riziku treba lečiti lekovima iz više grupa jer to smanjuje rizik od kardiovaskularnih događaja kao što su srčani udar, šlog ili bubrežna slabost. Rana intervencija može biti efektivna i čak i ako se intervencija posle nekoliko godina zaustavi jer će osoba imati manje komplikacija duroročno gledajući. Rana promena stila života i rana intenzivna terapijaima dugoročan povoljan efekat39.
Isplativost rane detekcije
U idealnom slučaju, zdravstvena politika trebalo bi da bude zasnovana na snažnim dokazima dugotrajne kliničke prakse. Međutim, kad su rana detakcija i programi ranog otkrivanja u pitanju, malo je verovatno da će se to dogoditi iz raznih razloga, nedostatka vremena, visoke cene, etičkih razmatranja. U nedostatku ovakvih informacija, modeli budućih ishoda postaju značajni. Nedavni modeli ishoda tipa 2 dijabetesa u programima rane detekcije pokazuju isplativost ovog pristupa. Druge rane intervencija, kao što je davanje aspirina osobama koje su imale srčani udar ili kontrola glikemije kod osoba sa dijabetesom, takođe su se pokazale isplative a često su jeftine i jednostavne zaprimenu7.
Zaključci
Preventivni pregledi omogućavaju ranu detekcije dijabetesa i drugih hroničnih oboljenja Rana detekcija i intervencija kod osoba sa dijabetesom i drugim hroničnim oboljenjima
mogu odložiti pojavu oboljenja i komplikacija Skorašnji modeli projekcije ukazuju na to da su kod tipa 2 dijabetesa programi ranog
otkrivanja isplativi u datim uslovima
6. Samokontrola, edukacija i podrška
Mutidisciplina strategija kojom će se osobe sa dijabetesom motivisati, edukovati i podržati da brinu o svom stanju važan je deo brige o dijabetesu.
Veliki broj osoba sa dijabetesom i drugim hroničnim oboljenjima imaju problem da se pridržavaju savetovane terapije i kao rezultat toga ne postižu optimalne terapijske rezultate24,42. Oko 50% osoba sa dijabetesom nema zadovoljavajuću glikoregulaciju, nivo holesterola i krvnog pritiska4. Mnogi faktori imaju uticaja na samokontrolu hroničnih bolesti i multidisciplinarni pristup važan je i na nacionalnom i na lokalnom nivou24.Kad neko ima dijabetes ili neku drugu hroničnu bolest, odgovornost za svakodnevnu brigu o lečenju ima uglavnom sama osoba ili njegova porodica a ne zdravstveni tim koji o njemu brine. Nedostatak poverenja u mogućnost lečenja oboljenja i efikasnost terapije ključni su problemi samokontrole43. Drugi faktori uključuju složenost i nerazumevanjeterapijskog pristupa i doziranja, posebno kod pacijenata koji uzimaju više lekova za različite zdravstvene probleme24. Kod tipa 2 dijabetesa postoje često psihičke barijere za započinjanje i intenziviranje terapije i to kako kod pacijenata tako i kod zdravstvenih profesionalaca, što dovodi do odlaganja potrebnog lečenja44.Vodiči za lečenje dijabetesa takođe naglašavaju centralnu ulogu edukacije i samokontrole u lečenju dijabetesa45. Nacionalna zdravstvena politika i programi prevencije i lečenja hroničnih oboljenja, kao što je dijabetes, zavise od suštinskog razumevanja socijalnih, psiholoških i kulturoloških aspekata ovih stanja i njihovog lečenja. Svetska zdravstvena organizacija predlaže da se politika brige o hroničnim oboljenjima46 fokusira na pacijenta i omogući efektivna uloga porodice i okruženja na zdravstveni sistem. Deklaracija međunarodne alijanse Udruženja pacijenata o zdravstvenom sistemu fokusiranom na pacijenta47 naglašava potrebu da se pacijenti uključe u sve faze promene zdravstvenog sistema.Bolje pridržavanje terapijskim savetima povezano je sa boljim lečenjem i manjom zdravstvenom potrošnjom48 i dokaz je efektivnosti samokontrole49,50. Zbog toga se naglašava da je posebno
važno i na jakim dokazima zasnovano da se omogućiti bolji pristup kvalitetnoj i na dokazima zasnovanoj edukaciji o samokontroli.Slika 3 sumira ključne oblasti za koje su velike studije pokazale da utiču na sposobnost osobe sa dijabetesom za samokontrolu i dostizanje dobrog kvaliteta života. Buduća zdravstvena mreža treba da ohrabruje dobru praksu i na dokazima zasnovane strategije koje će sagledati sve ove aspekte na isplativ i na dokazima zasnovan način. Postoji potreba da se jača zdravstveni sistem na različitim nivoima da bi se obezbedila ka pacijentu usmerena nega1.
Slika 3: Model pacijentovih potreba
Zaključci
Većina osoba sa dijabetesom ne dostigne zacrtane terapijske ciljeve koji se savetuju u vodičima
Zdravstvena politika treba da odražava činjenicu da osobe sa dijabetesom i drugim hroničnim oboljenjima oslanjaju na podršku, ne samo zdravstvenog sistema, već i porodice i okruženja
Edukacija pacijenata može odigrati važnu ulogu poboljšanju brige o dijabetesu.
7. Efektivno sakupljani i objavljeni podaci poboljšavaju ishode
Sakupljanjem i objavljivanjem podataka, korišćenjem mogućnosti zdravstvene infomatike, lečenje osoba sa dijabetesom i drugim hroničnim oboljenjima može biti poboljšano
Briga o hroničnim bolestima, uključujući dijabetes, ne može biti poboljšana ako se ne razume
aktuleno stanje brige o tim stanjima. Samo kad su ishodi sistematično i stalno mereni može se procenjivati kako strategije, metode lečenja i zdravstveni sistem u celini mogu biti unapređivani. Sakupljanje i indikatora zdravstvenog sistema i ishoda i analiza prema socijalnom i ekonomskom statusu, polu, životnoj dobi i etničkoj pripadnosti omogućavaju kreiranje zdravstvene politike i dobre procene efekata pojednih intervencija preraspodela zdravstvenog budžeta radi obezbeđivanja napretka i jednakosti4,16.Merenje i objavljivanje podataka o kvalitetu zdravstvene zaštite povećava znanja koja mogu voditi ka poboljšanju lečenja osoba sa hroničnim oboljenjima i dijabetesom. Takođe, doprinosi povećanju svesti o oboljenjima i boljem razumevanju oboljenja i postojećih terapijskih pristupa. Postoji mnogo načina da se izmeri kvalitet zdravstvene zaštite građana sa nezaraznim oboljenjima, na primer, merenje potencijalno preventabilnih prijema u bolnicu može biti dobar indikator kvaliteta brige o dijabetesu na primarnom nivou zdravstvene zaštite51.
Slika 4: Krug pozitivnih događaja kod sakupljanja, objavljivanja i i poboljšanja ishoda lečenja52
Više evropskih zemalja prikuplja podatke o dijabetesu preko Nacionalnih registara za dijabetes53,54. Ovi registri sistematizuju informacije o kvalitetu lečenja i predstavljaju dobru mogućnost za kontinuirano praćenje i poboljšanje zdravstvne zaštite. Međutim, sakupljanje podataka o faktorima rizika, kao što su to pušenje duvana, nezdava ishrana, nedovoljna fizička aktivnost i upotreba alkohola, takođe su važni4. Mogućnost da se uporedi kvalitet zdravstvene zaštite među evropskim zemljama ograničena je jer se registri za dijabetes u pojedinim zemljama razlikuju po podacima koje sakupljaju a razlikuje se i mogućnost pristupa elektronskim zapisima i formiranje pune slike kvaliteta zdravstvene zaštite.
Nacionalni zdravstveni registar Danske55
U Danskoj je projekat nacionalnih indikatora započet je 1999. godine i imao je za cilj da formira i prikupi indikatore kvaliteta za određene hronične nezarazne bolesti, uključujući dijabetes.
Indikatori su imali za cilj kako da informišu o kvalitetu zdravstvene zaštite i da tako vuku ka napretku na nacionalnom nivou tako i da omoguće osnovu za regionalizaciju i formiraju prioritete na regionalnom nivou ili čak na nivou pojedinačne bolnice. Dalje poboljšanje indikatora kvaliteta bila su 2011. godine kada je usaglašeno da lekari opšte medicine koriste digitalnu platformu DATAFANGST i izveštavaju o čitavom spektru indikatora kvaliteta kod osoba sa hroničnim nezaraznim oboljenjima. Trenutno ne postoji opšta saglasnost o indikatorima zdravstvene zaštite među evropskim zemljama i to otežava upoređivanje. Da bi se poboljšala dostupnost i uporedivost indikatora kvaliteta lečenja dijabetesa u Evropskim zemljama, potrebno je identifikovati i uvesti zajedničke ciljeve i razviti transparentan sistem obrade i objavljivanja podataka1. To je bio jedan od ciljeva projecta EUBIROD (European Best Information through Regional Outcomes in Diabetes)56 koji je radio na tome da se podaci o dijabetesu dostupni u EU sakupe ali su u ovoj oblasti potrebni dodatni napori. Potreba za sakupljanjem i objavljivanjem podataka o dijabetesu naglašena je i skorašnjom Rezolucijom evropskog Parlamenta koja se odnosi na epidemiju dijabetesa u EU u kojoj se: ''poziva Komisija da izgradi jednostavne, standardizovane kriterijumei metode za sakupljanje podataka o dijabetesu i u saradnji sa zemljama članicama, koordiniše, sakuplja, registruje, prati i analizira sveobuhvatne epidemiološke podatke o dijabetesu kao i ekonomske podatke o direktnim ili indirektnim troškovima prevencije i lečenja dijabetesa.''Nedostatak kompletnih podataka ometa kompletno razumevanje pravog opterećenja koje dijabetes izaziva pojedinačno na svaku osobu, zdravstvene sisteme i ekonomiju Evrope. Takođe, ometa državne organe da procene uticaj i efekat nacionalnih politika i programa o dijabetesu57.
8. Žene, dijabete i naredne generacije
Pol utiče na faktore rizika i oboljenja. Tokom života neke osobe polna pripadnost određuje zdravstvene rizike, pristup i korišćenje zdravstvene zaštite.
Medicinski problem
Kod žena sa dijabetesom, rizik da stradaju od koronarne bolesti 50% je veći nego kod muškaraca58. Jedan od mogućih razloga za to je da premenopazalne žene gube prirodnu zaštitu od srčanih oboljenja koju imaju žene bez dijabetesa59. Uz to, žene sa dijabetesom imaju dva puta veći rizik da dobiju depresiju od muškaraca sa dijabetesom60. Žena kojoj se dijagnostikuje gestacioni dijabetes (GDM) ima nekoliko puta veći rizik da kasnije ispolji tip 2 dijabetesa od žena koje ga nisu imale. Dalje, deca majki sa dijabetesom, bilo onog koji je postojao pre trudnoće ili gestacionog, imaju veći rizik i sama da dobiju dijabetes u kasnijem životu62,63.
Osnove dobrog zdravlja leže u detinjstvu
Uz genetski materijal koji se prenosi potomstvu i direktnog biološkog uticaja tokom trudnoće (u intrauterinoj sredini), žene, takođe, utiču na naredne generacije ishranom i negom svojih potomaka i ohrabrivanjem da usvoje zdrav stil života64. Zdrave navike, kao što je to ishrana balansiranom ishranom, fizičko vežbanje i ne započinjanje pušenja duvana, stiču se vrlo rano i povezane su sa primerima koje roditelji daju. Značaj zdrave trudnoće ne može biti prenaglašen.
Procene životnog rizika za nastanak hroničnih bolesti pokazuju da rizik raste starenjem (slika 5).
Slika 5: Rizik za hronične nezarazne bolesti65
Budućnost
Različite političke inicijative naglašavaju zdravstvene i socijalne probleme povezane sa ženskim polom, posbno žena sa dijabetesom ali njihovi efekti nisu preteranog dometa pa je potrebno povećati i uskladiti napore u tom smislu. Polno strukturirani podaci, osnov su da se istraži prava razmera neadekvatnosti pristupa zdravstvenom sistemu i kvaliteta brige o ženama66. Edukacija i informacia od vitalnog su značaja da se smanje problemi i individualno i u celini.
Deca sa tipom 2 dijabetesa: Budući izazov za Evropu
Osim rizika za gojaznost kad odrastu, preterana telesna težina dece može dovesti do rane pojave hroničnih oboljenja, kao sto je to hipertenzija, povišeni rizici za kardiovaskularne bolesti, povišeni rizici za nastanak tipa 2 dijabetesa, rana faza masne jetre. Procene govore da je jedno od petoro dece u Evropi povišene telesne težine i da svake godine 400 000 dece postane gojazno57. Dečija gojaznost identifikovana je kao prethodnica tipa 2 dijabetesa i studija iz Velike Britanije pokazuje da je 2,5 puta povećan broj dece sa dijagnostikovanim tipom 2 dijabetesa u 2005. godini u poređenju sa 2003. godinom67. Promena stila života, uključujući nezdavu ishranu, manjak fizičke aktivnosti, i kod dece i kod roditelja jedno je od objašnjenja porasta dečije gojaznosti14. Međutim, nedavna istraživanja pokazuju da gojaznost i preterana telesna težina kod dece više ne raste u nekim zemljam, kao što je to Francuska a u nekim i opada, kao što je to Engleska14.
Zaključci
Kardiovaskularni mortalitet veći je kod žena sa dijabetesom u poređenju sa muškarcima sa dijabetesom
Dijabetes u trudnoći povećava rizk od odboljevanja i smrtnosti i majke i ploda Raste opasnost od gojaznosti i tipa 2 dijabetes kod dece
9. Razmena iskustava
Već postoji mnogo uspešnih programa u Evropi kojima se dijbetes obuzdava na inovativne i efektivne načine. Razmena iskustava i ideja o tome ''sta uraditi'' jedna je od opcija koja u budućnosti najviše obećava
Rano otkrivanje dijabetesa u Irskoj68
Vhi Healthcare, najveća kompanija za zdravstveno osiguranje u Irskoj, procenila je da u Irskoj postoji potencijalno 30 000 osoba sa nedijagnostikovanim dijabetesom i oko 146 000 osoba sa nedijagnostikovanim predijabetesom, što zajedno čini uznemirujućih 11% populacije. Projekat ranog otkrivanja pokazao je da je 63% učesnika ili gojazno ili preterane telesne težine, 64% učesnika ima povišen holestereol, a 25% povišen krvni pritisak. Ovi su nalazi značajno veći od pretpostavljenih.
Ove procene načinjene su na bazi skrining projekta koji je ispitao 11 500 osoba bez prethodne dijagnoze, životne dobi 45-75 godina koje su metodom slučajnog izbora odabrane i pistale na kliničko ispitivanje i određivanje jutarnje glikemije. Studija je pokazala da jednostavni Finski upitnik i jutarnja glikemija mogu otkriti 91% onih koji imaju nedijagnostikovan dijabetes i 74% onih koji imaju nedijagnostikovan predijabetes. Vhi Healthcare skining projekat odabran je da bude uključen u prestižni naučni projekt EU koji ispitije kako je najbolje detektovati, intervenisati i lečiti tip 2 dijabetesa i predijabetes.
Sakupljanje i objavljivanje podataka o kvalitetu lečenja u Italiji69
Italijanska asocijacija dijabetologa (AMD) uočila je značaj merenjai objavljivanja podataka o kvalitetu lečenja u smanjivanju problema koje dijabetes donosi. Iz tog razloga, od 2004. godine sakupljaju se indikatori kvaliteta lečenja dijabetesa iz svih ambulanti za lečenje dijabetesa u Italiji. Inicijativa sada obuhvata oko 250 Ambulanti i pokriva populaciju od preko 400 000 osoba sa tipom 1 i tipom 2 dijabetesa. Podaci o kvalitetu brige o dijabetesu sakupljeni su i upoređeni sa zlatnim standardom koji se formira prema rezultatima najboljih centara koji rade u istom sistemu i pod istim uslovima. Pristup predstavlja ključni faktor kontinuiranog poboljšanja kvaliteta u Italiji.
Rezultati se publikuju u specijalnoj monografiji (AMD Annals) kao i na web site AMD i
diskutuju se na godišnjem sastanku Asocijacije. Projekat se izvodi bez dodatnih troškova i resursa već kroz dodatni napor kliničara koji vode brigu o dijabetesu. Već samo učešće kliničara u inicijativi AMD Annala, dokazuje efektivnost u procesu poboljšanja srednjoročnih indikatora ishoda.
Kontinuirano poboljšanje modela brige o nerazaznim bolestima u Izraelu70
Od 1997. godine, jedna od najvećih kompanija zdravastvenog osiguranja u Izraelu, Clalit Health Service, sprovodi program brige o dijabetesu. Ovaj program obuhvata prilagođavanje kliničkih vodiča, kontinuiranu medicinsku edukaciju, unapređenje elektronskih zapisa i softvera o nacionalnom parametrima zdravlja kako bi se unapredilo kliničko rasuđivanje. Šema omogućava da se podaci o pacijentima inkorporiraju u elektronski karton svake osobe uz minimalnu edukaciju za njihovu upotrebu. Sistem olakšava preventivan rad i olakšava i osigurava ranu detekciju oboljenja. Takođe, povećava vreme koje zdravstveni profesionalci mogu da provedu sa pacijentom i smanjuju troškove redukcijom nepotrebnih i ponovljenih procedura. Trenutno svi osigruanici Clalit osiguranja pokriveni su ovim programom a sva ostala zdravstvena osiguranja trude se da usvoje slične procedure u borbi protiv dijabetesa i rade pod nadzorom Izraelskog diajbetesnog barometra.
Nacionalni program za indikatore kvaliteta zdravlja, uspostavljen je 2004. godine, zasnovan je bazično na indikatorima kvaliteta prethodnog programa. Do danas, program ima pozitivne rezultate uz povećanje proporcije osoba sa dijabetesom koje imaju nepohodna testiranja četri puta. Takođe, proporcija osoba sa dijabetesom koje dobro kontrolišu nivo holesterola i hipertenziju porasla je sa 23% u 1999. godine na 53% u 2007. Clalit osiguranje najveće je zdravstveno osiguranje u Izraelu. Uz podrđšku države iniciralo je 1996. godine registar koji sada ima veliku kolekciju podataka o dijabetesu i indikatora kvaliteta brige o dijabetesu. Registar je praćen velikim brojem radionica i aktivnosti u cilju poboljšanja brige o dijabetesu.
Unapređenje glikoregulacije u Poljskoj
U Poljskoj 2,5 miliona osoba ima dijabetes (6,5%). Veliki broj osoba sa dijabetesom ne postiže dobru glikoregulaciju i ispoljava skupe a preventabilne dijabetesne komplikacije.
Jedan od indikatora glikoregulacije je HbA1c (ključni parametar za praćenje regulacije dijabetesa). Prema internacionalnim standardima, HbA1c kod osoba sa dijabetesom ne bi trebalo da prelazi 7% ali u Poljskoj 80% osoba sa dijabetesom ne dostiže te terapijske ciljeve prvenstveno zbog insuficijentne sposobnosti lekara primarne zdravstvene zaštite da intenziviraju terapiju dijabetesa ali i zbog ograničenog pristupaodređivanju ovog parametra. Kao odgovor na ove zdravstvene potrebe, iniciran je 2007. godine edukativni program fokusiran na edukacije i treninge u cilju poboljšanja glikoregulacije. Program uključuje saradnju lekara primarne zaštite i specijalita koji se bave lečenjem osoba sa dijabetesom a uključuje i stalnu analizu rezultata osoba sa dijabetesom. Cilj ovog programa je da poboljša kvalitet života i ishode osoba sa dijabetesom. Zahvaljujući ovom jednostavnom sistemu, i učešću grupe doktora, program je pomogao da se prati HbA1c i ostali parametri važni za brigu o dijabetesu. Rezultati se mogu pogledati na web sajtu (www.poprawakontroliglikemii.pl). Do kraja 2011. godine 700 specijalista za dijabetes i 3 300 lekara opšte medicine uključeni su u Program glikoregulacije u Poljskoj. U 2010. godini program je uključio i osobe sa dijabetesom iz 419 bolnica tako da je 67 000 testova urađeno.
*HbA1c (gikolizirani haemoglobin) mera za prosečnu tromesečnu glikemiju.
Strukturirana edukacija o dijabetesu u Velikoj Britanije71
Nedavno objavljena studija koja uključuje 824 odrasle osoe iz 207 ambulatnti opšte medicine u Velikoj Britaniji, pokazala je da osobe koje se uključe u grupnu, ka pacijentu orijentisanu edukaciju o samokontroli dijabetesa, imaju veći gubitak telesne težine i procenat prestanka pušenja u poređenju sa osobama sa dijabetesom koje ovu edukaciju nisu pohađale. Edukacioni program DEZMOND (Diabetes Education and Self Menagement for Ongoing and Newly Diagnosed) program je koji vodi Nacionalni zdravstveni servis Velike Britanije.
DEZMOND je program strukturirane edukacije i brige namenjen novodijagnostikovanim osobama sa tipom 2 dijabetesa. On omogućava osobama sa dijabetesom da odrede sopstvene faktore rizika i formiraju lične ciljeve a takođe im daje emocionalnu i socijalnu podršku. Ispitavanje isplativosti DEZMOND studije pokazuje da je isplativija od uobičajenog pristupa lečenju osoba sa dijabetesom. Program zadovoljava NICE (National Institute for Health and Clinical Excelence) kriterijume za edukaciju i nacionalnog vodiča i na nacionanom nivo podleže kontroli kvaliteta. Edukacioni model preuzela Holandija a nedavno i Australija i inspiracija je za potencijalnu upotrebu širom Evrope.
Francuski program brige o dijabetesu
Briga o hroničnim nezaraznim bolestima, posebno dijabetesu glavni je prioritet Nacionalnog zdravstvenog osiguranja Francuske (CNAMTS). Cilj prograna SOPHIA je da unapredi zdravlje i kvalitet života osoba sa dijabetesom i smanji troškove lečenja komplikacija dijabetesa i učestalost komorbidnih stanja. Da bi se ovo postiglo, SOPHIA nudi širok program podrške usmeren i ka osobama sa tipom 1 i sa tipom 2 dijabetesa a zasniva se na centralnoj ulozi lekara opšte medicine u zdravstvenom sistemu i pomaže im da koordinišu brigu o svojim pacijentima. Program SOPHIA ima cilj da omogući idividualizovane zdravstvene savete koji se zasnivaju na postojanju rizka svakog pacijenta pojedinačno. Program podrazumeva davanje pisanih saveta, telefonske konsultacije i web podršku brige o dijabetesu, uključujući pravilnu ishranu, fizčku aktivnost, dijabetesne komplikacije, samokontrolu i drugo. Detaljnije informacije na web sajtu www.sohia-infoservice.fr .Prvi pilot program započeo je 2008. godine na 10 odeljenja sa populacijom od 140 000 osoba sa dijabetesom i 6 000 lekara opšte medicine. U 2010. godini dodatne zdravstvene ustanove prikljčile su se ovom programu tako da je populacija porasla na 440 000 osoba sa dijabetesom a broj doktora opšte medicine porastao je na 15 300. Posle 3 godine pilot program je evaluiran u smislu porasta implementacije, efikasnosti i cene. Marta 2011. godine 103 000 osoba sa dijabetesom pretplatilo se na ovaj program a sestre i zdravstveni edukatori koji su u programu obavili su 172 000 telefonskih konslutacija. U poređenju sa osobama sa dijabetesom koje nisu u programu, oni koji su u programu SOPHIA mlađi su i imaju manje poodmakao tok dijabetesa. Prve, preliminarne analize pokazuju ohrabrujuće rezultate sa boljom detekcijom komplikacija i blagim poboljšanjem glikoregulacije i u svetlu ovih rezultata vlast u Francuskoj, odlučila je da se program proširi na celu Francusku
10. Od politike do akcije
Od 1989. godine, kada je usvojena St. Vincet Deklaracija, pažnja na dijabetes je jako porasla i dijabetes je postao politički prioritet. Ipak, mnoge zemlje nisu započele ni dramatične ni efikasne akcije u cilju kontrole epidemije dijabetesa..Međunarodnu volju da se dijabetes stavi pod kontrolu odražavaju brojne deklaracije i planovi. Jedan od najstarijih je St. Vincet Deklaracija iz 198972. godine koja je podržana od strane regionalne kanceralije Svetske zdravstveneOrganizacije za Evropu (WHO/Europe) inicirala je brojne inicijative za borbu protiv dijabetesa. St. Vincet Deklaracija prva je inicijativa koja je prepoznala značaj Nacionalnih programa za dijabetes ali na žalost, mnoge zemlje nisu istrajale u nastojanju da se u njima formiraju Nacionalni programi za dijabetes kao ključni element ove Deklaracije.
Slika 6. Evropske inicijative politike zdravlja
Od 1989. godine raste politička svest o značaju dijabetesa i rezultat toga su:
Pisana Deklaracija Evropskog Paralamenta o dijabetesu (januar 2006. godina)73
Zaključak Saveta Evrope o promociji zdravih stilova života i prevenciji tipa 2 dijabetesa (jun 2006. godine)74
Rezolucija UN o dijabetesu 61/225 (avgust 2009)75
U decembru 2010. godine Savet Evrope usvojio je zaključke kojoma je naloženo Evropskoj Komisiji da inicira proces, koji ce uključiti i zemlje članice EU i civilni sektor, kojim će se definisati mogućnosti rešenja izazova koji predstavljaju hronične masovne nezarazne bolesti76. Rezultati tog procesa treba da budu sapšteni krajem 2012. ili početkom 2013. godine. Uz to, septembra 2011. godine Evropski Parlament usvojio je Rezoluciju koja naglašava značaj prevencije i kontrole hroničnih nezaraznih bolesti77.Septembra 2011. godine predsednici država i predstavnici Vlada članica Un prisustvovali su Sastanku na viskom nivou UN o honičnim masovnim nezaraznim bolestima u Njujorku a delegati su usvojili Političku Deklaraciju6 koja poziva na zajedničku akciju predstavnika vlasti, privatnog i civilnog sektora kako bi se poboljšala bezbednost, efektivnost i kvalitet lečenja i medicinske tehnologije.Na kraju, u martu 2012. godine, Evropski Parlament usvojio je Rezoluciju o epidemiji dijabetesa u EU, kojom se poziva na široku inicijativu za poboljšanje prevencije, detekcije i lečenja dijabetesa, uključujući i nacionalne programe za dijabetes i inicijative kojima se poboljšava koordinacija istraživanja o dijbetesu.Početkom 2012. godine, Danska je preuzela predsedavanje Savetom EU. Tokom danskog predsedavanja, jedan od prioriteta biće hronične nezarazne bolesti i dijabetes kao model za njihovo rešavanje. Ovo predstavlja jedinstvenu priliku za dalju saradnju, politike, predstavnika vlasti i organizacija pacijenata u poboljšanju, prevencije, ranog otkrivanja i kvalitetnog lečenja u Evropi.
11. Šta treba promeniti
Moguće je u svim evropskim zemljama efektivno se boriti protiv dijabetesa......postoje dokazi i načini za prevenciju, ranu detekciju i bolju brigu o dijabetesu
obezbediti dostupnost zdrave ishrane i promovisati svakodnevnu fizičku aktivnost tokom života
potrebno je rano otkrivati dijabetes i komplikacije dijabetesa obezbediti dostupnost edukacije o samokontroli svim osobama sa dijabetesom pratiti, evaluirati i diskutovati ishode, ne samo nacinalno nego i na regionalnom nivou.
...prevencija, rano otkrivanje i kvalitetno lečenje dijabetesa takođe poboljšava ishod drugih nezaraznih hroničnih oboljenja
12. O dijabetesu
Dijabetes se definiše kao nemogućnost pankreasa da produkuje insulin ili produkuje nedovoljno insulina da se nivo glikemije održi u normalnom opsegu.
Insulin omogućava ćelijama i tkivima da preuzimaju i troše glukozu iz cirkulacije i zbog toga nema porasta nivoa glukoze u cirkulaciji posle obroka. Nedostak insulina dovodi do porasta nivoa glukoze u cirkulaciji i ona je odgovorna za komplikacije dijabetesa.
Tipovi dijabetesa16
Tip 1 dijabetesa je autoimuno oboljenje u kome se oštećuju ćelije pankreasa koje proizvode insulin i ovaj tip dijabetesa odgovoran je za 3-5% svih slučajeva dijabetesa u svetu. Obično se javlja kod dece i mladih ali moguće je da se pojavi i u odrasloj životnoj dobi. Osobe sa tipom 1 dijabetesa moraju uzimati insulin da bi preživele.Tip 2 dijabetesa posledica je udruženog dejstva insulinske rezistencije i nedostatka insulina. To je najčešći tip dijabetesa i u svetu oko 95% osoba sa dijabetesom ima ovaj tip. Najčešće se javlja kod osoba srednje životne dobi ali raste oboljevanje gojazne dece, adolescenata i mladih odraslih osoba.Gestacioni dijabetes je glukozna intolerancija koja se prvi put uočava u trudnoći i u principu javlja se u jednoj od 25 trudnoća, globalno posmatrano. Neprepoznat i neadekvatno lečen gestacioni dijabetes vodi ka rađanju velike bebe, veće perinatalne smrtnosti i češćim fetalnim abnormalnostima. Žene koje imaju gestacioni dijabetes i njihove bebe imaju povećan rizik od nastanka tipa 2 dijabetes u kasnijem životu. Drugi tipovi dijabetesa takođe postoje i obuhvataju latentni autoimuni dijabetes kod odraslih osoba (LADA). Ponekad se ovaj tip naziva dijabetes 1,5 jer ima karakteristike i tipa 1 i tipa 2 dijabetesa.
Komplikacije dijabetesa
Dijabetes može voditi u ozbiljne komplikacije, obično posle više godina lečenja i posebno kod onih osoba koje nisu na vreme dijagnostikovane17.
Kardiovaskularna oboljenja (angina pectoris, infarkt, šlog, periferna vaskularna oboljenja, zastojna srčana slabost) najčešći uzroci smriti osoba sa dijabetesom
Bolesti bubrega (nefropatija) kod osoba sa dijabetesom je među glavnim uzrocima terminalne bubrežne slabosti koja zahteve dijalizu ili tansplantaciju bubrega
Oboljenja oka (retinopatija) mogu uzrokovati oštećenje vida ili čak slepilo Oštećenja zivaca (neuropatija) moze dovesti do utrnulosti, ulceracija stopala, infekcija pa
čak i amputacija
Zbog svih ovih komplikacija, osobe sa dijabetesom imaju skoro dva puta veći rizik od prerane smrti od osoba koje nemaju dijabetes.Dobar deo opterećenja zravstvenog sistema koje izaziva tip 2 dijabetesa potiče od komplikacija, posebno kardiovaskularnih. Međutim, intenzivna dugoročna intervencija koja ima za cilj da utiče na multiple faktore rizika kod osoba sa dijabetesom tip 2 i mikroalbuminurijom (kao markerom ranog oštećenja bubrega) može smanjiti rizik od kardiovaskularnih i mikrovaskularnih rizika za oko 50%5. Dalje, 1% smanivanja HbA1c povezano je sa smanjivanjem od 21% rizika od razvoja komplikacija79. Intenzivna intervencija zajedno sa kombinacijom više lekova i promenom stila života može voditi ka značajnom poboljšanjima i kad su u pitanju vaskularne komplikacije i mortalitet bilo kog uzroka, uključujući i kardiovaskularni80. UKPDS (Britanska prospektivna studija dijabetesa) dokazala je da striktna regulacija krvnog pritiska kod osoba sa dijabetesom i hipertenzijom, smanjuje rizik od smrti i dijabetesnih komplikacija81. Dalje, UKPDS naglašava značaj snižavanja HbA1c na smanjivanje rizika od komplikacija79. Međutim, rezultati UKPDS u suprotnosti su sa rezultatima skorašnjih studija. ACCORD studija (akcija na kontroli kardiovaskularnih rizika kod dijabetesa)82, nalazi da je
intenzivna kontrola, ispod onih u internacionalnim vodičima, povezana sa povećanom smrtnošću bilo kog uzroka kao i povišenim kardiovaskularnim mortalitetom. Naredne dve studije, ADVANCE (akcija u dijabetesu i kardiovaskularnim bolestima: Preterax i Diamicron MR kontrolisana evaluacija)83 i VADT (ispitiavnje dijabetesa kod veterana)84 nisu našle porast mortaliteta ali jesu blagotvoran efekat dobre glikoregulacije na mikrovaskularne komplikacije. Nedavna meta analiza nalazi da, sve u svemu, intenzivno lečenje dijabetesa u poređenju sa konvencionalnim, značajno smanjuje koronarne događaje bez porasta mortaliteta. Međutim, optimalan pristup brzine glikoregulacije i nivoa glikoregulacije, razlikuje se i mora biti individualizovan86. Dugoročna korist od intenzivnog lečenja i intenzivne glikoregulacije, notira se i kad su u pitanju kardiovaskularna oboljenja87.Na kraju, postoje jasni dokazi da, kod osoba sa dijabetesom, lečenje dilipidemije statinima i hipertenzije ACE inhibitorima ima dodatno povoljan efekat88,89.
13. Dijabetes ugrožava Evropu…na svakom nivou
...osobe sa dijabetesom...
Kad neko ima dijabetes ima i povišen rizik da dobije depresiju ili neki drugi psihički problem u odnosu na ostalu populaciju. Depresija nije samo uzrok individualne patnje već dodatno negativno utiče na uzimanje druge terapije i povezana je sa nepovoljnim ishodima i povećanom cenom zdravstvenih troškova90-92. Direktna cena medicinskog lečenja dijabetesa varira u Evropi i ako gotovo sve države imaju organizovan sistem zdravstvenog osiguranja i državni nadzor zdravstvene službe17. Dijabetes, takođe, može negativno uticati na prihode osobe koja ga ima i, na primer u Republici Irskoj, muškarci sa dijabetesom imaju 66% a žene sa dijabetesom 42% manju verovatnoću da se zaposle nego osobe koje nemaju dijabetes93.....porodice i staratelji
Lečenje hroničnog oboljenja, kao što je to na primer dijabetes, ne mora biti na raspolaganju, pristupačno i dostupno i cena lečenja i brige o dijabetesu može porodice osoba sa dijabetesom ugurati u siromaštvo4. Osim toga, starije osobe i pripadnici marginalizovanih grupa često imaju kombinaciju hroničnih oboljenja i faktora rizika i efektivno lečenje zahteva korišćenje brojnih medikamenata4,24 pa su starije osobe najveći potrošači prepisivanih lekova24. Iz tog razloga, dugoročno prdižavanje propisanoj terapiji izazov je za sebe24. Stigma i diskriminacija, takođe, imaju značajnu ulogu i određene hronične bolesti, kao što je to dijabetes, mogu umanjiti šanse za zaposlenje16 pa to povezuje loše zdravlje sa siromaštvom4. Dijagnoza dijabetesa nameće životno opterećenje, ne samo za osobu već i za porodicu u celini zbog stalne praktične i emotivne potrebe da se brine o ovom problemu. Socijalni i emotivni uticaj na porodicu osobe sa dijabetesom često je veći od direktnih troškova lečenja i smanjenja prihoda. Pokazalo se da dijabetes ima značajan negativan uticaj na porodične odnose i socijalni život što umanjuje kvalitet života94. Dostupnost socijalne podrške ima krucijalnu ulogu u sposobnosti osobe sa dijabetesom da brine o svom stanju uspešno24.
...poslodavci i nacionalne ekonomije
Prerano umiranje ili život sa teškom dugotrajnom bolešću uz nesposobnost za rad, ima negativan
ekonomski uticaj na porodice i društvo4 u celini a predstvalja trošak za poslodavce i nacionalne ekonomije16. Loše zdravlje zaposlenih smanjuje produktivnost zbog apstentizma, nekvalitetnog rada zbog psihičkih i fizioloških problema, ranog penzionisanja i rane smrtnosti95. I ako je istraživanje uticaja dijabetesa i drugih hroničnih nezaraznih oboljenja na nacionalne ekonomije još u povoju, morbiditet i rani mortalitet povezan sa ovim oboljenjima naglašava potrebu za efektivnom intervecijom koja može doneti veliku zdravstvenu i ekonomsku blagodet4.
14. Literatura
1. Beaglehole R, Bonita R, Horton R et al.; for The Lancet NCD Action Group and the NCD Alliance. Priority actions for the non-communicable disease crisis. Lancet 2011; 377:1438–1447.
2. World Health Organization. Global burden of disease. 2012. Available from: http://www.who.int/topics/global_burden_of_disease/en/ (accessed 6 March 2012)
3. World Health Organization. Global burden of disease. Preventing chronic diseases: a vital investment. 2005. Available from: http://www.who.int/chp/chronic_disease_report/full_report.pdf (accessed 6 March 2005)
4. World Health Organization. Gaining Health: The European Strategy for the Prevention and Control of Noncommunicable Diseases. 2006. Available from: http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0008/76526/E89306.pdf (accessed 6 March 2012).
5. Gaede P, Vedel P, Larsen N et al. Multifactorial intervention and cardiovascular disease in patients with type 2 diabetes. New England Journal of Medicine 2003; 348:383–393.
6. United Nations. General Assembly. Political declaration of the High-level Meeting of the General Assembly on the Prevention and Control of Noncommunicable Diseases. 2011. Available from: http://www.un.org/en/ga/ncdmeeting2011/ (accessed 6 March 2012).
7. World Health Organization. First Global Ministerial Conference on Healthy Lifestyles and Noncommunicable Disease Control. Discussion paper: Prevention and control of NCDs: priorities for investment. 2011. Availablefrom: http://www.who.int/nmh/publications/who_bestbuys_to_prevent_ncds.pdf (accessed 6 March 2012).
8. United Nations. High-level Meeting on Non-communicable Diseases. 2011. Available from: http://www.un.org/en/ga/president/65/issues/ncdiseases.shtml (accessed 6 March 2012).
9. Lindström J, Neumann A, Sheppard KE et al.; on behalf of the IMAGE Study Group. Take action to prevent diabetes - the IMAGE toolkit for the prevention of type 2 diabetes in Europe. Hormone and Metabolic Research 2010; 42:S37–S57.
10. Tuomilehto J, Lindström J, Eriksson JG et al. Prevention of type 2 diabetes mellitus by changes in lifestyle among subjects with impaired glucose tolerance. New England Journal of Medicine 2001; 344:1343–1350.
11. Knowler W, Barrett-Connor E, Fowler S et al.; Reduction in the incidence of type 2 diabetes with lifestyle intervention or metformin. N Eng J Med 2002; 346[6]:393-403.
12. Lindström J, Ilanne-Parikka P, Peltonen M et al.; on behalf of the Finnish Diabetes Prevention Study Group. Sustained reduction in the incidence of type 2 diabetes by lifestyle intervention: the follow-up results of the Finnish Diabetes Prevention Study.
Lancet 2006; 368:1673–1679.13. Paulweber B, Valensi P, LindströmJ et al.; for the Writing Group on behalf of the
IMAGE Study Group. A European evidence-based guideline for the prevention of type 2 diabetes. Hormone and Metabolic Research 2010; 42:S3–S37.
14. Organisation for Economic Co-operation and Development. OECD Health Ministerial Meeting. Session 2: Healthy Choices. 2010. Available from: http://www.oecd.org/dataoecd/14/13/46098333.pdf (accessed 6 March 2012).
15. Alberti KGMM, Zimmet P & Shaw J. International Diabetes Federation: a consensus on type 2 diabetes prevention. Diabetic Medicine 2007; 24:451–463.
16. Internatinal Diabetes Federation. Global Diabetes Plan 2011-2021. 2011. Available from:
http://www.idf.org/global-diabetes-plan-2011-2021 (accessed 6 March 2012).17. International Diabetes Federation. IDF Diabetes Atlas, 5th ed. Brussels, Belgium:
International Diabetes Federation, 2011.18. Busse R, Blümel M & Scheller-Kreinsen D. Tackling chronic disease in Europe:
strategies, interventions and challenges. 2010. Available from: http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0008/96632/E93736.pdf (accessed 6March 2012).
19. International Diabetes Federation. A Call to Action on Diabetes. 2010. Available from: http://www.idf.org/webdata/Call-to-Action-on-Diabetes.pdf (accessed 6 March 2012).
20. Tal på diabetes 1996-2010, Sundhedsstyrelsen 2011.21. Green, A.: Diabetes Mellitus i Danmark 1997-2006. Epidemiologiske Analyser22. European Commission. Sustainable development in the European Union. 2011. Available
from: http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/product_details/publication?p_product_code=KS-31-11-224 (accessed 6 March 2012).
23. Davis TM. Ethnic diversity in type 2 diabetes. Diabet Med 2008; 25[(Suppl. 2)]: 52-56.24. World Health Organization. Adherence to long-term therapies: Evidence for action. 2003
Available from: http://whqlibdoc.who.int/publications/2003/9241545992.pdf (accessed 6 March 2012).
25. Varo JJ, Martinez-Gonález MA, Irala-Estévez J et al. Distribution and determinants of sedentary lifestyles in the European Union. International Journal of Epidemiology 2003; 32:138–146.
26. World Health Assembly. WHO global strategy on diet, physical activity and health. 2004. Available from: http://www.who.int/dietphysicalactivity/strategy/eb11344/strategy_english_web.pdf (accessed 6 March 2012).
27. Elmadfa I & Freisling H. Nutritional status in Europe: methods and results. Nutrition Reviews 2009; 67(Suppl. 1):S130–S134.
28. Schwarz PE, Greaves CJ, Lindström J et al. Nonpharmacological interventions for the prevention of type 2 diabetes mellitus. Nature Reviews Endocrinology 2012; doi:10.1038/nrendo.2011.232.
29. Malnick S, Knobler H. The Medical Complications of Obesity. QJM 2006; 99[9]:565-579.
30. Abdullah A, Peeters A, de Courten M et al. The magnitude of association between overweight and obesity and the risk of diabetes: a meta-analysis of prospective cohort studies. Diabetes Research and Clinical Practice 2010; 89:309–319.
31. Organisation for Economic Co-operation and Development. Obesity and the Economics of Prevention. Available from: http://dx.doi.org/10.1787/9789264084865-en/content/book/9789264084865-en (accessed 6 March 2012).
32. International Obesity Task Force. EU Platform Briefing Paper. 2005. Available from: http://ec.europa.eu/health/ph_determinants/life_style/nutrition/documents/iotf_en.pdf (accessed 6 March 2012).
33. World Health Organization. Waist Circumference and Waist-Hip Ratio: Report of a WHO Expert Consultation. 2008. Available from: http://whqlibdoc.who.int/publications/2011/9789241501491_eng.pdf (accessed 6 March 2012).
34. Vazquez G, Duval S, Jacobs DR et al. Comparison of body mass index, waist circumference, and waist/hip ratio in predicting incident diabetes: a metaanalysis. Epidemiologic Reviews 2007; 29:115–128.
35. Mackenbach JP. Health inequalities: Europe in profile. 2006. Available from: http://ec.europa.eu/health/ph_determinants/socio_economics/documents/ev_060302_rd06_en.pdf (accessed 6 March 2012).
36. Wilkinson R, Marmot M (eds). Social Determinants of Health: the Solid Facts. 2nd ed. Available from: http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0005/98438/e81384.pdf (accessed 6 March 2012).
37. Sheehy AM, Coursin DB, Gabbay RA et al. Back to Wilson and Jungner: 10 good reasons to screen for type 2 diabetes mellitus. Mayo Clinic Proceedings 2009; 841:38–42.
38. American Diabetes Association. Standards of Medical Care in Diabetes. Diabetes Care 2005; 28(Suppl.):S4–S36..
39. Holman R, Paul S, Bethel M et al. 10-year follow-up of intensive glucose control in type 2 diabetes. N Engl J Med 2008; 359:1577-1589
40. Glumer C, Yuyun M, Griffin S et al. What determines the cost-effectiveness of diabetes screening? Diabetologia 2006; 49:1536–1544.
41. Kahn R, Alperin P, Eddy D et al. Age at initiation and frequency of screening to detect type 2 diabetes: a cost- effectiveness analysis. Lancet 2010; 375:1365–1374.
42. Bailey CJ & Kodack M. Patient adherence to medication requirements for therapy of type 2 diabetes. International Journal of Clinical Practice 2011; 653:314–322.
43. Gherman A, Schnur J, Sassu R et al. How are adherent people more likely to think?: A meta-analysis of health beliefs and diabetes self-care. Diabetes Educator 2011; 373:392–408.
44. Peyrot M & Rubin RR. Resistance to insulin therapy among patients and providers: results of the cross-national Diabetes Attitudes, Wishes, and Needs (DAWN) study - response to Phillipov and Phillips. Diabetes Care 2006; 29:953.
45. International Diabetes Federation Clinical Guidelines Task Force. Global guideline for type 2 diabetes. 2005. Available from: http://www.idf.org/webdata/docs/IDF GGT2D.pdf (accessed 6 March 2012).
46. World Health Organization. Innovative Care for Chronic Conditions: Building Blocks for Action. 2002. Available from: http://www.who.int/chp/knowledge/publications/icccreport/en/ (accessed 6 March 2012).
47. International Alliance of Patients’ Organizations. Declaration on Patient-Centered Healthcare. 2006. Available from:
http://www.patientsorganizations.org/attach.pl/547/269/IAPO Declaration on Patient-Centred Healthcare - Colour.pdf (accessed 6 March 2012).
48. Asche C, LaFleur J & Conner C. Review of diabetes treatment adherence and the association with clinical and economic outcomes. Clinical Therapeutics 2011; 331:74–109.
49. Williams GC & Zeldman A. Patient-centered diabetes self-management education. Current Diabetes Reports 2002; 22:145–152.
50. Norris SL, Chowdhury FM, Van Le K et al. Effectiveness of community health workers in the care of persons with diabetes. Diabetic Medicine 2006; 235:544–556.
51. Organisation for Economic Co-operation and Development. OECD Health Policy Studies - Improving Value in Health Care: Measuring Quality. 2010. Available from: http://www.oecd.org/health/measuringquality (accessed 6 March 2012).
52. Novo Nordisk A/S. Changing Diabetes® Barometer. 2012. Available from: http://www.changingdiabetesbarometer.com (accessed 6 March 2012).
53. Gudbjörnsdottir S, Cederholm J, Nilsson PM et al. The National Diabetes Register in Sweden: an implementation of the St. Vincent Declaration for Quality Improvement in Diabetes Care. Diabetes Care 2003; 26:1270–1276. 43
54. Carstensen B, Christensen JK, Marcussen MM et al. The National Diabetes Register. Scandinavian Journal of Public Health 2011; 39 (Suppl.):58–61.
55. Det Nationale Indikatorprojekt. Det Nationale Indikatorprojekt: Hvad er det? Hvad får man? Hvad skal der ydes på afdelings-/sygehus- og regionalt niveau? 2007. Available from: http://www.nip.dk/files/Subsites/NIP/Om NIP/20071214_NIP_Pixi.pdf (accessed 6 March 2012).
56. European Best Information through Regional Outcomes in Diabetes. Objectives. 2012. Available from: http://www.eubirod.eu/objectives.htm (accessed 6 March 2012).
57. Federation of European Nurses in Diabetes, International Diabetes Federation Europe. Diabetes. The Policy Puzzle: Is Europe Making Progress? 3rd ed. 2011. Available from: http://www.idf.org/sites/default/files/idf-europe/ThePolicyPuzzleBook.pdf (accessed 6 March 2012).
58. Huxley R. Excess risk of fatal coronary heart disease associated with diabetes in men and women: meta-analysis of 37 prospective cohort studies. BMJ 2006; 332:73–78.
59. Ren J & Ceylan-Isik AF. Diabetic cardiomyopathy: do women differ from men? Endocrine 2004; 25:73–83.
60. Shea L & Owens-Gary M. Diabetes and depression in older women - double the risk, double the burden. Diabetes Voice 2009; 54:8–11.
61. Bellamy L, Casas J-P, Hingorani AD et al. Type 2 diabetes mellitus after gestational diabetes: a systematic review and meta-analysis. Lancet 2009; 373:1773–1779.
62. Clausen TD, Mathiesen ER, Hansen T et al. High prevalence of type 2 diabetes and pre-diabetes in adult offspring of women with gestational diabetes mellitus or type 1 diabetes: the role of intrauterine hyperglycemia. Diabetes Care 2008; 312:340–346.
63. Fetita LS, Sobngwi E, Serradas P et al. Consequences of fetal exposure to maternal diabetes in offspring. Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism 2006; 91:618–624.
64. World Diabetes Foundation, Global Alliance for Women’s Health. Diabetes, women, and development. Meeting, expert recommendations for policy action, conclusions, and
follow-up actions. International Journal of Gynecology & Obstetrics 2009; 104:S46–S50.65. Hanson MA & Gluckman PD. Developmental origins of noncommunicable disease:
population and public health implications. American Journal of Clinical Nutrition 2011; 94(6 Suppl.):1754S–1758S.
66. Keeling A & Dain K. IDF: putting women and diabetes on the global agenda. Diabetes Research and Clinical Practice 2010; 89:196–199.
67. Haines L, Wan KC, Lynn R et al. Rising incidence of type 2 diabetes in children in the U.K. Diabetes Care 2007; 30:1097– 1101
68. Sinnott M, Carr BM, Walsh C et al. Combination of FINDRISC and fasting plasma glucose (FPG) in screening for type 2 diabetes in an Irish population: the type 2 diabetes mellitus and vascular health initiative (DMVHI). Diabetologia 2011; 54 (Suppl. 1):S102.
69. The AMD Annals 2010 Working Group & Cimino A, Fava D, Giorda CB et al. AMD Annals 2010: Quality Indicators in Diabetes Care in Italy. 2010. Available from: http://infodiabetes.it/files/Annali_2010_inglese_II.pdf (accessed 6 March2012).
70. Goldfracht M, Levin D, Peled O et al. Twelve-year follow-up of a populationbased primary care diabetes program in Israel. International Journal for Quality in Health Care 2011; 236:674–681.
71. Gillett M, Dallosso HM, Dixon S et al. Delivering the diabetes education and self management for ongoing and newly diagnosed (DESMOND) programme for people with newly diagnosed type 2 diabetes: cost effectiveness analysis. BMJ 2010; 341:c4093
72. World Health Organization. Diabetes Care and Research in Europe: The St Vincent Declaration 1989. Available from: http://www.idf.org/webdata/docs/SVD and Istanbul Commitment.pdf (accessed 6 March 2012).
73. European Parliament. Declaration of the European Parliament on diabetes. 2006. Available from: http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?reference=P6_TA(2006)0185&language=EN (accessed 6 March 2012)
74. Council of the European Union. Council Conclusions on promotion of healthy lifestyles and prevention of type 2 diabetes. 2006. Available from: http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_Data/docs/pressdata/en/lsa/89847.pdf (accessed 6 March 2012).
75. United Nations. United Nations Resolution 61/225: World Diabetes Day. 2007. Available from http://www.worlddiabetesfoundation.org/media(3892,1033)/UNR_media_kit_0407.pdf (accessed 6 March 2012).
76. Council of the European Union. Council conclusions “Innovative approaches for chronic diseases in public health and healthcare systems”. 2010. Available from: http://whatsnew.eucomed.org/wp-content/uploads/2010/12/101215_council_conclusions_chronic_diseases__071210.pdf (accessed 6 March 2012).
77. European Parliament. EU position and commitment in advance of the UN high-level meeting on the prevention and control of non-communicable diseases. 2011. Available from: http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+TA+P7-TA-2011-0390+0+DOC+XML+V0//EN&language=EN (accessed 6 March 2012).
78. The Emerging Risk Factors Collaboration. Diabetes Mellitus, Fasting Glucose, and Risk of Cause-Specific Death. N Engl J Med 2011; 364:829-841.
79. Stratton IM, Adler AI, Neil AW et al. Association of glycemia with macrovascular and
microvascular complications of type 2 diabetes (UKPDS 35): prospective observational study. BMJ 2000; 321:405–412.
80. Gæde P, Lund-Andersen H, Parving HH et al. Effect of a multifactorial intervention on mortality in type 2 diabetes. New England Journal of Medicine 2008; 358:580–591.
81. UK Prospective Diabetes Study Group. Tight blood pressure control and risk of macrovascular and microvascular complications in type 2 diabetes: UKPDS 38. BMJ 1998; 317:703–713.
82. Action to Control Cardiovascular Risk in Diabetes Study Group, Gerstein HC, Miller ME, Byington RP et al. Effects of intensive glucose lowering in type 2 diabetes. New England Journal of Medicine 2008; 358:2545–2559.
83. ADVANCE Collaborative Group, Patel A, MacMahon S, Chalmers J et al. Intensive blood glucose control and vascular outcomes in patients with type 2 diabetes. New England Journal of Medicine 2008; 358:2560–2572.
84. Duckworth W, Abraira C, Moritz T et al. VADT Investigators. Glucose control and vascular complications in veterans with type 2 diabetes. New England Journal of Medicine 2009; 360:129–139.
85. Ray KK, Seshasai SR, Wijesuriya S et al. Effect of intensive control of glucose on cardiovascular outcomes and death in patients with diabetes mellitus: a meta-analysis of randomised controlled trials. Lancet 2009; 373:1765–1772.
86. Turnbull FM, Abraira C, Anderson RJ, et al. Intensive glucose control and macrovascular outcomes in type 2 diabetes. Diabetologia 2009; 52:2288-98.
87. Holman N, Forouhi NG, Goyder E et al. The Association of Public Health Observatories (APHO) Diabetes Prevalence Model: estimates of total diabetes prevalence for England, 2010-2030. Diabetic Medicine 2011; 28;575–582.
88. Pyorala K, Pedersen TR, Kjekshus J et al. Cholesterol lowering with simvastatin improves prognosis of diabetic patients with coronary heart disease. A subgroup analysis of the Scandinavian Simvastatin Survival Study (4S). Diabetes Care 1997; 20:614–620.
89. Heart Outcomes Prevention Evaluation Study Investigators. Effects of ramipril on cardiovascular and microvascular outcomes in people with diabetes mellitus: results of the HOPE study and MICRO-HOPE substudy. Lancet 2000; 355:253–259.
90. Egede LE, Zheng D & Simpson K. Comorbid depression is associated with increased health care use and expenditures in individuals with diabetes. Diabetes Care 2002; 25:464–470.
91. de Groot M, Anderson R, Freedland KE et al. Association of depression and diabetes complications: a meta-analysis. Psychosomatic Medicine 2001; 63:619–630.
92. Lin EH, Katon W, Von Korff M et al. Relationship of depression and diabetes self-care, medication adherence, and preventive care. Diabetes Care 2004; 27:2154–2160.
93. Gannon B & Nolan B. Disability and labor force participation in Ireland. The Economic and Social Review 2004; 35:135– 55.
94. Koopmanschap M. Coping with type II diabetes: the patient’s perspective. Diabetologia 2002; 45:S18–S22. 95. Kanavos P, van den Aardweg S & Schurer W. Diabetes expenditure, burden of disease and management in 5 EU countries. 2012. Available from: http://www2.lse.ac.uk/LSEHealthAndSocialCare/research/LSEHealth/MTRG/LSEDiabetesReport26Jan2012.pdf (accessed 6 March 2012).
| Home | O Udruženju | Pitanja i saveti | Kontakt | Donacije | Linkovi | Sadržaj | (C) Copyright 2006-2012. Udruženje za borbu protiv šećerne bolesti Zaječar.
Developed by Infotrend
