36. Formalistika estetika u Nemakoj- Hildebrand: Fidlerov lini
prijatelj i talentovan vajar. Polazi od Fidlerovog pojma opaaja,
alirazlikujeblisku (ilitaktilnuidaleku (ilioptikuviziju.!od prve,
okosuk"esivnoprelazi prekodelova predmetaine ovladava njim u
potpunosti. !aoda okom dodirujemoo#rise predmeta,ali
danismoustanjudai$o#u$vatimo, daaprehendiramonji$ovojedinstvo.
%liskavizijaspadaus&erupraktinog' utilitarnog delanja. (na nam
dajeegzistencijalnuformu.Daleka ilioptika vizija jesteopaaj u
Fidlerovom smislu. (na je su)tinski umetnika i podrazumeva
komprehenziju * sposo#nostsimultanog za$vatanjasvi$ delova
predmeta,koje omogu+uje "elovit
utisak.(nanamdajeaktivnu,oblikotvornu formu. - Velflin: spaja
Fidlerovos$vatanje opaaja sa Burkhartovomistorijom umetnosti
(s$va+enomkao analiza osnovni$ &ormi "iviliza"ije, umetnost kao
nain osmatranja i analize itave jedne epo$e.,e-utim .el&lin u
ovome nije samo eklektian, ve+ je i originalan. .el&lin zapravo
istorizuje Fidlerovopaaj.
/rans"edentalnaper"ep"ijasemenjakrozistoriju.
(napodrazumevadijalektiku0osnovne&orme, 0 pola (Bildformen kao
naini vi-enja, saznajno o#likovanje sveta, tj. Fidlerova opaajnost:
(1rana renesansa i (0barok..el&lin je prvi uveo #arok u
oz#iljno estetiko razmatranje, nainio
odnjegaeon(te)kuestetikukategoriju.
Naprimerukonkretneanalizedvaslikara, npr. %otielijai.elaskeza
analizira kako rana renesansa prelazi u #arok, tj. promene do koji$
dolazi. /o je oznaeno kaoprelazak iz: linearnog ukusa u pikturalni,
povrinske (02 vizije u dubinsku (32, zatvorene formeu otvorenu,
viestrukosti u potpuno sjedinjavanje, jasnosti u
neodre!enost..el&lin nema am#i"ijuda o#jasni za)to dolazi do
ove smene. (n #rani dignitet #aroka koji je dugo s$vatan prosto kao
perioddekaden"ije. (pozite 3renesasnog4 i 3#aroknog4 vidi i kao
stilske &orma"ije, transepo$alno (npr.$elenizam i impresionizam
su 3#arokne4 &orma"ije. 35.Formalistika estetika u 6ngleskoj-
Berenson: populariza"ija &ormalizma. .izuelno&ormirane
vrednosti jesuvrednosti zato)toizazivaju odre-ene fizioloke
senzacije. /ako crte" izaziva taktilan ose+aj, drai nas dodirom.
(vajoset utie na "entar za kretanje, na vazo-motorni sistem,
izazivaju+i oti"anje krvi i #urnije disanje.Boja pak deluje na
neuro-vegetativni sistem, deluje na utro#u i tonika stanja. -
#od"er Fraj:
razlikujepraktinosaznanjeikontemplativnuestetskuviziju.2okjeprvosumarno
i selektivno, odre-eno kao 3utilitarna stenogra&ija stvari4,
estetska vizija je usredsre-ena,ravnodu)na i rastere+ena od
vitalnog i pragmatinog interesa. 7poso#nost estetske vizije imamo
udetinjstvu,
avremenomjegu#imo./ojeonajperiodjaki$senza"ijakojenaszapljuskujuikojeodraslimaostajuuviduuspomene.
8metni"i pak, ostajuuovoj, 3deijoj4, stra$omi rado)+unatopljenoj
per"ep"iji stvari.- $lajvBel: znaajan po tome )to je uveo termin
significant form (znaajna &orma kao ona kojaizaziva estetsko
uz#u-enje.9azlikuje prijatno i lepo.Prijatno je estetski
irelevantno, dok se lepoodnosina&ormekojesusre-eneikom#inovane
prematajanstvenim zakonima (secretreasonsiizazivaju tajanstveno
zadovoljstvo (secret pleasure. 3:. ;nri Fosijon i ivot formi1. <
== veka, predavao ar$itekturu na 7or#oni, kljuno delo ivot formi2.
8 vitalistikoj tradi"iji, 3"ivot4 funkcionie kao stvaralac formi,
pri emu se &orma ne s$vatakao eidos, ve+ kao morphe prostorna,
materijalna, a ne pojmovna ili supstancijalna forma.8 skladu sa
kartezijanskom tradi"ijom, materija je s$va+ena kao ono )to zauzima
prostor (resextensa> dakle prostornost je ono to definie neto
kao materiju, ali i o#rnuto * za Fosijonamaterija je ta koja
definie neki prostor. ,aterija je ono )to intonira prostor, a samim
tim iono)toodre-ujeumetnost
(uslovljenonjegovimizuavanjemar$itekturei skulpture, pitanjekoliko
je primenljivo van plastini$ umetnosti3. Formesuvrstostruktuirane,
postojanei precizne, jedino)tosemenjakrozvremejestenji$ovotumaenje.
(neserazvijajupremaimanentnoj logi"i, i
nemajuvezesaspolja)njimz#ivanjima. 4. Fosijonova istorijska analiza
stilova (po ugledu na .inkelmanovo organi"istiko vi-enje, i
pougledu na .el&lina * usvaja kategoriju #aroknog:1.
eksperimentalni stadijum: traenje adekvatne &orme0. klasini
stadijum: vr$una"3. doba utanavanja: manirizam?. barokni stadijum:
dekaden"ija@. ,aterija je za umetnost su)tinska, dok se ideja ne
ovaploti ulno nema govora o umetnosti (vs.plotinovska linija
mi)ljenja, vs. !roe. .anost tehnike % te$niki momenat je deo
stvaralakogpro"esa, to jeumetnia o!rada materije,od koje upravo
zavisi tumaenje prostora.Dodir %odnos te$nike i materije, u kome
sredstvo !udi formu u materiji.6. 2ijalektika odnosa materija'
&orma: Blago onom o ura"ava tvrdi amen, "to ve#i otpor
pruamaterija to su ve#e "anse $a formu.7tvaralaki akt je vi-en kao
igra, kao otrzanje &orme odmaterije. /vrda materija iznutra
odre-uje i odrava &ormu, jer zapremina nekog tela je drugaijau
drvetu, parskom ili karerskom mermeru, drugaija u metalu.33.
!roeovo s$vatanje umetnosti- $egelova", ra"ionalistika estetika
(tj. ona koja smatra da umetnost i estetsko iskustvo imaju
svojusaznajnu &unk"iju, sa Aegelom tako-e deli interesovanje za
umetniki lepo (prirodno lepo ga nezanima- jednostavnost ujedno i
najve+a vrlina i najve+a mana !roeove estetike. 8pada u circulus
vitiosususled izjednaavanja intui"ije i ekspresije, ne uspeva da
o#jasni &enomen runog- prvi !roeovesej%tajeivo,
a"tamrtvou&egelovoj
filo$ofiji'PresvegakritikujeAegelovudijalektiku. Njegova metoda
nije do#ra, zato )to je zasnovana na dijalektici suprotnosti, za
razlikuod !roeove dijalektike razliitosti. - Dijalektika
suprotnosti: Aegel je pogre)io zato )to je &orme 2u$a pore-ao
$ronolo)ki i$ijerar$ijski, degradiraju+i umetnost kao niu
&ormu. ;ko umetnost i jeste $ronolo)ki prva' nia, toneznai
dajeonai aksiolo)ki nia. 8metnost, odnosnointuicijajeza!roeaprva,
usmislutemeljna, &undamentalna> ona je samo ra$liita od
&ilozo&ije, a ne manje vredna. &egelova estetia
jenadgro!ni spomeni nad doga(anjima i$ istorije umetnosti.(na
sagledava ivot (ra-anje, zrelost iumiranje pojedinani$umetnosti,
slau+i ovedoga-ajeugro#saepita&omkoji
imjeispisala&ilozo&ija. !roe o#ara tezu o 3smrti
umetnosti4. - &et naina na koji teorije zahvataju istinu
(gnoseolo)ki B estetski * 3pet veiti$ stupnjeva traenjaistine4:'.
empirizam: vulgaran i pogre)an pristup, empirizam samo re-a
umetnike &orme, a ne pravisu)tinsku analizu> na#rajanje
pukog &akti"iteta. C #ritanski empiriari,
Fe$nerovaeksperimentalna estetika(. prakticizam: $edonistike i
pedago)ke estetike, kriterij dulce ' utile. (dnosi se na svaki
o#likpraktine ljudske delatnosti, umetnosti pristupa $eteronomno. C
Platon, 3pragmatike4 poetikepoput Aora"ijeve, %oaloove, i sl. ).
intelektualizam: pristupa estetskom &enomenu kao pose#nom, niem
o#liku logike misli. CDaj#ni"ove 3male per"ep"ije4, %aumgarten,
Aegel*. agnosticizam: premda priznaje pose#an domen estetskom
&enomenu, ali prin"ip na kome onpoiva ostaje neizreen i
neiskaziv. C !ant+. misticizam: 3mit o umetnosti4, umetnost se
tretira kao vr$una" posmatranja i poimanja stvari,sve se stapa u
Eednom, rizik je da umetnost u tom preplitanju izgu#i svoj pose#ni
domen. CPlotin, Feling- $roeova estetika intuicije. ,ta je
intuicija-'. varijanta spoznaje: razlikuje se od diskurzivne
spoznaje svojom neposredno.u.Nije niaod pojmovne spoznaje u
vrednosnom smislu. Gapravo, intui"ija je temelj pojmovne spoznaje
*ona je prva, &undamentalna, kao detinjstvo za oveka(. usmerava
se na individualno (vs. pojmovna spoznaja koja se tie op)teg).
organzaduenza per"ep"ijuestetskog&enomena, 3intuitivni organ4
jestefantazija(vs.intelekt*. usmerena je na injenice, dok se
intelekt #avi rela"ijama me-u idejama. (cf. Ajum+. medijumu kome
iznosi svoje utiske jesteunutranja duhovna slika(odnosi se
naknjievnost inaslikarstvo.Naliniji Plotinovogs$vatanjaumetnosti
kaoidejeuumutvor"a,vizije. Nije nuno da se ulno otelovi,
realiza"ija u ulnom materijalu je samo 3rad ro#ova4. / ,ta
intuicija nije- '. ne potpada pod kategorije realno0 irealno, ona
je iznad ovakavi$ odre-enja(. nadilazi i intelekt i ulnost, vi)a
&orma). 1prava2 intuicija uvek ima svoj izraz, ekspresiju.
3ntuicija 4 ekspresija. Nije vano da li seovaj izraz ospoljava ili
ne, tj. da li se izliva u konkretnu materiju, moe ostati unutra)nja
slika.)irculus vitiosus !roeove estetike, kako onda utvrditi da li
je neija intui"ija ispravnaH Eedinikriterij koji nam nudi jeste da
svaka prava intui"ija mora na+i svoj izraz. C otuda !roe i
nijeuspeodare)i pro#lemrunog. 2e&inisaojerunosamokao3neuspeli
izraz4, ali kakojetomogu+e ako ekspresija ne postoji #ez intui"ije,
a nije nam dao adekvatne kriterije za pro"enuispravnosti intu"ijeH
*.intu"ija nije rezervisana zagenija.!roe nije voleo teoriju
genijalnosti, smatraju+i jenaduvenim elitizmom. Nema neke #itnije
razlike izme-u genija i tzv. 3o#inog oveka4, svakiovek je u stanju
za intui"iju, samo )to je ona kod neki$ razvijenija. - 2u$ovne
&orme svesti:I teorijska &orma svesti (saznajna,odgovara na
pitanje kako pristupamo &enomenima * 1. intuitivna forma:
najnia, prva, ali ujedno i najvanija. (na je elementarna i nuna za
svakogoveka, svaki ovek poseduje intui"iju, a da ne mora nuno do+i
do pojmovne spoznaje. /o jeizraz koji se mani&estuje kroz
lepotu, kao vid istine stvari. 0. pojmovna forma5 njen izraz je
nauka, a plod istina. 6stetski odnos prema stvarima je vaniji
itemeljniji za ovekovo postojanje (cf. AuserlII praktina &orma
svesti (tj. volja. * 1. moralno, 0. korisno/ 6epo: neponovljivo,
jedinstveno, individualno. Nemaop)tegpravilazalepotu.
7vakaintui"ijaisvaka ekspresija je jedna i neponovljiva. *amo
neponovljivost i$ra$a je ono "to se ponavlja. Intu"ijaje do te mere
jedinstvena, da se #lii nesaop)tljivom, tj. neprevodivom. !roe ide
dotle da u naelunegira mogu+nost prevo-enja umetnikog dela. ,ogu+a
je samo relativno pri#liavanje originalu.2o#ar prevod nikad nije
doslovna kopija, ve+ je uvek neko tumaenje, gotovo ponovno
stvaranjeknjievnog dela. 7 $ant % osnovno uopteno, pojmovi koje
treba razlikovati- Ajumgaje, podstaredane,
drmunoizdogmatskogdremea, time)tojedoveoupitanjemogu+nost
o#jektivnog saznanja, saznanja 3stvari po se#i4- Predkritika
&aza: (za estetiku relevantan spis + lepom i u$vi"enom- !ritika
&aza: 1. ,ritia istog uma * )ta mogu da znamH2. ,ritia pratinog
uma * )ta tre#a da uinimH3. ,ritia mo#i su(enja * emu smem da se
nadamH- !ritika i kriti"izam: preispitivanje samog uma i njegovi$
sposo#nosti. Gapravo jedna
pre&injenagnoseologija./rans"edentalno vs. trans"edentno-
/rans"eden"ija (inae ono )to je nadiskustveno, onostrano, veno i
nepromenljivo- /9;N7J626N/;DN( K !antov termin, de&.8vako
saznanje koje se ne bavi predmetom,ve. naim saznanjem predmeta,
ukoliko ono treba da je mogu.e a priori. /o je zapravo
na)eunutra)nje saznanje, metanivo * spoznaja o samoj spoznaji-
/9;N7J626N/N( K ne postoji, prema !antu, mogu+nost saznanja
trans"edentnog.7polja)nje, nesaznatljivo.- Fuzija racionalizma i
empirizma, kao i prevazilaenje o#a stanovi)ta u
!antovojepistemologiji. 8 pro"esu spoznaje podjednako je #itno
iskustvo koje do#ijamo iz spolja)njosti,od samog predmeta
(trans"edentno i um, na)a svest (trans"edentalno. %ez o#a nema
spoznaje.Iskustvo daje predmet ()taH, a su#jekt nain spoznaje
(kakoH. $opernikanski obrt u filozofiji:dotadsemislilodapostoji
predmet okokogajesu#jekt kruio, poku)avaju+i dagasaznaonakvog kakav
on jeste po se#i. (#rt se sastoji u injeni"i da sad predmet 3krui4
oko su#jekta inudi mu se u spoznaji samo onako kako su#jekt moe da
ga primi. N6 ,(L6,( 7P(GN;/I7/.;9P(76%I. ;gnosti"izam: nemogu+nost
spoznaje stvari po se#i, kakva ona jesteo#jektivno. Eedino )to
saznajemo jeste pojava, koja se &ormira u kontaktu svesti i
predmeta.!ant, me-utim, nije skeptik. (va spoznaja je istinita,
za$valjuju+i njenoj op)tosti i nunosti.Fenomen vs. noumen- P(E;.;
vs. 7/.;9 P( 76%I: pojava se nalazi u domenu ljudske spoznaje, a
stvar po se#i jevan ljudske spoznaje. (N%: slui !antu da iz#egne
Ajumov skepti"izam, vidi nie.- Movekova svest je zakonodava"
prirode. Postoje uni&ormni prin"ipi &unk"ionisanja svesti
(svestje ista za sve ljude, a ne individualizam.- priori vs. a
posteriori- -prirori, to je ono )to ontoloki prethodi iskustvu, )to
je od njega nezavisno. - priori postoji una)oj svesti
iuslovljavaiskustvo. (dnosi senaisteformekojepostojeusvesti i
ekajunadraaj od spolja. - posteriori sledi iz iskustva, to je ono
)to je ontoloki posle, )to od iskustvazavisi, i )to se na iskustvo
oslanja;nalitiki vs. sintetiki sudovi- npr..elo je
rasprostrto(zauzima prostor. /o jeanalitiki sud,zato )to proizilazi
izkartezijanskede&ini"ijetelesnosti (resextensa.
Nismoni)tanovopridodali pojmu, samogaanaliziramo (telo je po
de&. rasprostrto. Isto vai npr. za sud .rougao ima tri ugla (iz
njegovede&ini"ije proizilazi da ima 3 ugla.-
npr..elojete"o./ojesintetiki sud,zato)tododajemonoveatri#utepojmu,
)irimona)uspoznaju. /eina ne ulazi u de&ini"iju telesnosti'
materijalnosti. Na )ta smo se mi oslonili u ovojsinteziH Na ulno
iskustvo. Pridodali smo teinu pojmu tela na osnovu doivljaja teine.
/o jesintetiki sud a posteriori. - 8intetiki sud a priori5*vaa
pojava (sve )to jesteima svoj u$ro.8zronost nije ne)to
)tomoemoprostodaizvedemoizinjeni"epostojanja. (cf.Ajum.;liN
(nopoemuse!antrazlikuje od Ajuma jeste s$vatanje prema kome uzrok
ima op)te vaenje, dok za Ajuma nema.!oje je x na koje smo se
oslonili u ovoj sinteziH ;ko uzronosti nema u prirodi, ni u
iskustvuHX4 naa svest. 8 sintezi se oslanjamo na prin"ipe
&unk"ionisanja na)e svesti, koji su univerzalni
iuni&ormni,imajuop)tevaenje./osuiste &ormekojepostojea
priori,po$ranjeneusvesti.7intetiki sud a prioripret$odi iskustvu,on
je uslov mogu.nosti iskustva.%ez isti$ &ormi usvesti nemani
mogu+nosti spoznaje. /akojepodelomnapojavu(&enomen i stvar
pose#i(noumen!antiz#egaoAjumovskepti"izam.
!antnesmatradajeistinaiskljuivousvesti,nemogu+a je spoznaja #ez
nadraaja koji dolazi od spolja, iz iskustva./ojmovi !e$ opaaja
suslepi. Negira puki ra"ionalizam.9azum vs. um- !ant deli ljudsku
svest na 3 segmenta, stupnjevito: ulnost, razum, um. #azum se #avi
istinom,onjeusmerennaiskustvo, i nepetljaseumeta&iziku,
onsenalazi nasigurnomtlu, manjeam#i"iozanoduma.9m
jeusmerennatrans"edentno, onstalnoi #ezuspe)nopoku)avadapreskoi
stvar po se#i, i stoga zapada u antinomije. - Djudska svest se
odlikuje P9INJIP(, 7IN/6G6. Nanivouulnosti,
tojesintezaosetauopa"aj. (set dolazi odspolja,
onjejo)uvekneo#likovan, opaaj podrazumevadasmove+ugradili
uutisakulne&orme, i dasmo, kaoprodukt sinteze &ormirali
opaaj. :iste forme ulnosti su a prirori, nezavisne od iskustva.
;osu prostor i vreme, koordinate koje nam omogu+avaju da saznajemo
svet. .reme i prostor nisuo#jektivna svojstva stvari, ve+ uslovi
spoznaje. Movek vidi stvari u prostoru i vremenu, koji ondapostaju
zakoni prirode, #udu+i da pojava (&enomen poiva na ovim
koordinatama. 7intetizovaniu prostor i vreme, ulni oseti postaju
opaaji, koje uobrazilja predaje razumu, na dalju o#radu. #azum
sintetie opa"aje u spoznaju, pomo.u istih formi razuma. ;o su '(
kategorija.!ategorijesu iste &ormerazuma, kojetako-e
postojeapriori.(snovneetiri kategorije su:kvalitet, kvantitet,
relacija i modalitet. 7vaka od nji$ ima svoje momente. '.
kvantitet: jednina, mnoina(. kvalitet: realitet, nega"ija).
modalitet: mogu+nost, nemogu+nost, slujanost, nunost.*. relacija:
kauzalitetNi)ta od ovoga ne postoji u iskustvu, ve+ a priori, to je
deo &unk"ionisanja svesti kao takve.9azum dalje sinteti)e, uz
pomo+ kategorija, materijal u spoznaju.8m, koji ima tenden"iju da
preskae grani"e iskustva, neadekvatno koristi date
kategorije.7talno tei trans"edentnom, skae na meta-nivo, i
zapetljava se u antinomije.$antova kritikametafizike. ,e-utim,
kvalitet ljudskog dostojanstva lei upravo u tom meta&izikom
apetitu. ;ntinomija - de&: stavovi kod koji$ je podjednako
uverljiva i teza i antiteza, i a&irma"ija i nega"ija. Npr.
prvaantinomija: svet ima poetakuvremenu, i prostornoje ogranien.
Ili: postoji sluajnost,slo#oda. /eorijski vs. praktini um- 9azlika
izme-u saznajnog i delatnog uma. /eorijski um $o+e da sazna ono
trans"edentno, i imaregulativnu &unk"iju. 7aznajni prepisuje
moralni zakon. 8domenumorala, onkategorikipropisuje moralni zakon,
ak iako ga nema u iskustvu. Praktini um-
$antovskaetika:&ormalistika(imasamo&ormuop)tosti, anei
sadraj, nemakonkretni$zapovesti, deontika etika. 2unost: nunost
moralnog ina iskljuivo iz po)tovanja moralnogzakona. 8 osnovi
stoika ideja, moralni in kao pokazatelj ljudskog
dostojanstva.Degalitet vs. moralitet- Degalne radnje nisu odre-ene
duno)+u, npr. odnos roditelja prema de"i. 2unost im nije
jediniuzrok, ali su ure-ene u skladu sa duno)+u. 8 moralnim
radnjama dunost je jedini motiv (npr.postupak /omasa ,ora, #io je
katoliki episkop, dunost mu je #ila da ne pri$vati #rak Aenrija.III
i razvod, zato je i nastradao. - kategoriki imperativ5 slu"i kao
test, da li je na plan za delanje u nekoj situaciji
moralnoispravan- Delaj tako da istovremeno mo"e hteti da maksima
tvog delanja postane optizakon.0ini tao da ove"tvo u oveu tretira"
uve ao svr1u, a ne ao sredstvo.Na)e linopona)anje mora #iti
pri$vatiljivo u svim situa"ijama. !antova etika naziva se
iautonomnom,ona sama se#i postavlja zakone (kategoriki imperativ
postoji sam zarad se#e. 7vako ra"ionalno#i+e koje je u stanju da
dela u skladu sa nalogom moralnog zakona, moe da dela slo#odno,
jerslo#odaimoralnizakonsuanalitiki povezani.
,oralnizakonjeratiocognoscendislo#ode.!ada delamo u skladu sa njim
mi se pona)amo kao autonomna, dostojanstvena oso#a. - Movek je
ras"epljen izme-u kauzaliteta prirodne nu"nostiikauzaliteta
slobode.Movek kao&iziko #i+e podlee ovomprvom(ovek kao
&enomen, a drugomkao noumen. (snovovekovog dostojanstva sastoji
se u mogu+nosti po)tovanja moralnog zakona, ak i kada je ovaju
suko#u sa kauzalitetom prirodne nunosti.,ritia mo#i su(enja slui da
premosti jaz izme-uzakonitosti (odre-uje razum i spoznaju i slo#ode
(moral. /o je prin"ip slo#odne zakonitosti,svr$ovitosti #ez svr$e,
slo#odne igre razuma i uo#razilje./eorijski um- Postulat Kideja uma
(pandan estetskoj ideji: slo#oda, %og, #esmrtnost du)e. Ideje
kojeprodukujeumnikadnemoguimati ulnupotvrdu. Gatoonei
nisukategorije, jer nesluespoznaji, i nemaju veze sa iskustvom. ,i
nji$ moemo samo pretpostaviti, postulirati.,o+su-enja: vr)i
posredniku&unk"iju, vezujeulneutiskei donosi
podatkerazumukojionda vr)i sintezu. Ima dve &unk"ije: odredbenu
i refleksivnu:-
