8/3/2019 Etika i Korporativno Upravljanje

1/4

ETIKA I KORPORATIVNO UPRAVLJANJE

Autori se oslanjaju na veliko profesionalno iskustvo pri razmatranju

promaaja u korporativnom ponaanju u SAD, korektivne mere i sve vee

zahteve javnosti za etikom odgovornou u organizacijama i vladama.

Oni zakljuuju da je od sutinske vanosti da etika bude integralni deo

kulture organizacije; povrno postojanje etikog kodeksa nee uticati na

organizacione promene niti uticati na poverenje javnosti.

Kljune rei: etika, vrednosti, korporativno upravljanje, reforma,

drutvena odgovornost.

U SAD-u, seamo se godine 2002. kao godine u kojoj su skandali koji sustekli veliki publicitet unitili poverenje investitora i poveale zabrinutos

vezan za eroziju korproativne odgovornosti. Neprofitne agencije ugrozile su

poverenje svojih donatora. Multinacionalne kompanije saraivale su sa

korumpiranim i neefektivnim vladama, kole se suoavaju sa nasiljem i

nedostatkom potovanja. Veoma je obeshrabrujue ukoliko moemo da

vidimo samo etike promaaje, ali kada bacimo pogled na 2003., vidimo

pojavu korektivnih mera i sve veih zahteva javnosti za etikom

odgovornou vlade i organizacija, to nam daje nadu. Etiki resursni centar,

jedna od najstarijih nevladinih organizacija koja se bavi pitanjima etike u

organizacijama, deo je stalnih napora na ovom polju i vidi etiku kao kljuni

koncept u korporativnom upravljanju i borbi protivn korupcije.

Vlada SAD je ve preduzela akciju da pomogne u restauraciji

korporativne odgovornosti. Usvojeni su zakoni i regulacije koji zahtevaju:

1. da kompanije kreiraju posebne kodekse ponaanja za Odbore

direktora i finansijske direktore

2. da kompanije otkriju Securities and Exchange Commision (Komisija

za berze i hartije od vrednosti) Etiki kodeks koji se primenjuje na

generalne direktore i finansijske rukovodioce i bilo koje amandmane

ili odstupanja od kodeksa koji se odnose na ove slubenike.3. Da CEO potvrdi finansijske dokumente.

Mi u ERC (Etikom resursnom centru) aplaudiramo tim akcijama, ali ne

mislimo da su te inicijative dovoljne. Mi imamo iri pogled na pitanja

poslovne etike i korporativnog upravljanja. Mi savetujemo kompanije da idu

dalje od zakonskih i regulativnih zahteva kako bi se izgradili efektivni

8/3/2019 Etika i Korporativno Upravljanje

2/4

programi za komuniciranje etikih vrednosti kompanije. Kompanije moraju

biti sigurne da se ove vrednosti razumeju i da se primenjuju u tekim

situacijama. Istraivanje ERC-a iz 2003. godine pokazuje da se ovo nee

dogoditi bez aktivne podrke u smislu rei i dela liderstva kompanije.

Promene koje su nastale u zakonodavstvu kao rezultat korporativnih

skandala iz 2002. vredne su divljenja, ali ispravljanje pravila ne znai i

reenje problema. Jo uvek treba mnogo uraditi da bi se organizacije

pridravale viih etikih standarda nego to je to bio sluaj u prolosti.

Sada u dati jedan primer posledica pada etikog vostva. Moj primer

je Olimpijski komitet SAD-a (USOC). Bio sam lan Etikog Nadzornog

Komiteta ove organizacije do skora, a onda sam otkazao saradnju jer sam

izgubio veru u to da je USOC posveen svom etikom programu. USOC je

osnovan da osigura razvoj i podrku amerikim sportistima. Njegova misija

je da ouva i promovie olimpijski ideal kao efektivan i pozitivan uzor koji

insprie sve Amerikance. Naalost, USOC je bio umean u gorkumelodramu. Ono to je trebalo da bude slavljenje dostignua, pretvorilo se u

sraman i skup skandal. Kako bismo mogli da uimo iz ovoga, moramo da

upoznamo injenice.

CEO je napravio konflikt interesa, jer je omoguio svom drugu iz

detinjstva da se sastane i ponudio mito jednom od vrhovnih rukovodilaca

Panamerikih igara. Nakon to je Etiki Nadzorni Komitet otkrio da je dolo

do sukoba interesa, ipak nije dolo do nikakvih sankcija. Ovo je dovelo do

ostavke rukovodioca USOC zaduenog za etiku, lana Izvrnog Komiteta i

tri lana Etikog Nadzornog Komiteta (ukljuujui i mene). Kongres je brzo

reagovao. Bila su tri sasluanja u Senatu, to e veovatno rezultirati

drastinim organizacionim promenama i stroijim nadzorom od strane

Kongresa. Pored toga, pokrenuta je kriminalna istraga kako bi se utvrdilo da

li ova ponuda predstavlja krenja Foreign Corrupt Practices Act-a (akta

protiv korupcijske prakse). Proi e godine dok USOC povrati svoju

reputaciju. Po mom miljenju, samo je ova intervencija Kongresa dovela do

toga da je Izvrni Komitet promenio svoj kurs, ukinuo CEO-u njegov

estocifreni bonus i prihvatio njegovu ostavku.

Nema sumnje da je USOC sa dobrim namerama kreirao ovaj etiki

nadzorni komitet i imenovao etikog rukovodioca. Ono to mi moemo danauimo iz ove istuacije je da uprkos naporima etikog komiteta, liderstvo

nije uspelo da instalira fundamentalni set vrednosti u organizaciju. Na svu

sreu, lan izvrnog komiteta, rukovodilac zaduen za etiku i lanovi etikog

nadzornog komiteta, izneli su stvar na svetlost dana, to je sa sobom povuklo

korektivne akcije.

8/3/2019 Etika i Korporativno Upravljanje

3/4

Kako bi bila zaista efektivna, etika mora biti integralni deo

organizacione kulture. Slubenici zadueni za etiku imaju odgovornost da

nadgledaju posveenost etikom ponaanju i korporativnim vrednostima.

Oni moraju biti fundamentalni deo organizacije i treba ih ceniti za doprinos

vrednostima i atmosferi. Njihove pozicije i perspektive moraju se uti i

potovati.

Od vrha pa do dna, lideri organizacije moraju potovati i modelirati

ovaj etiki proces. Kada postanu deo organizacione kulture, dobri etiki

programi e pomoi prevenciji problema pre nego se oni pojave i reavanju

problema kada ipak nastanu. Kao rezultat svega ovoga, organizacija e imati

bolju reputaciju, kredibilitet i integritet.

Na kraju, elim da se od mikro aspekta korupcije okrenem prema

globalnom korupcijskom izazovu. Korupcija utie na sve uesnike globalne

ekonomije, provlai se kroz sve regione, ekonomske i politike sisteme.

Uvek e biti i loih uesnika, ali poveana transparentnost i visoki etikistandardi izolovae i pokazati one korumirane.

Etika i integritet su kritini za globalno trite. Zemlje moraju

pokazati da su vredne poverenja kako bi mogle da uestvuju u dobrobitima

internacionalnog razvoja i trgovine. One moraju prikazati stabilno i

predvidivo poslovno okruenje i transakcione trokove. One moraju biti

otvorene i transparentne (Vogl, 2003).

Zato su etika i integritet vani za kompanije? Kompanije koje ele da

budu etine, mogu regrutovati i zadrati najbolje radnike i usvojiti pozitivne,

dugoroe veze sa kupcima, dobavljaima, akcionarima i investitorima.

Etine kompanije mogu stvoriti respekt tako da e medijski pritisak na

njih biti smanjen, a moda i u potpunosti eliminisan, to e tititi reputaciju

kompanije.

Idui prema kraju prolog stolea, ekonomska mo biznisa dramatino

je narasla. Prihodi nekih privatnih korporacija poeli su da prevazilaze

visinu GNP-a mnogih manje razvijenih zemalja, gde su obavljale biznis.

Globalno, korporacije moraju da preuzmu funkcije koje tradicionalno

obavlja vlada, da postavljaju standarde, budu odgovorne za drutveno

blagostanje stejkholdera i vode rauna o okruenju. Korporativna etika

bazirana na snanim vrednostima daje odgovoran menadment i radi u koristzemalja u razvoju i ekonomskog zdravlja celog sveta. Saradnja izmeu

globalnih korporacija i zemalja obeava znaajan progres u borbi protiv

korupcije.

Veliki francuski pisac Viktor Igo je rekao invaziji armije se moe

odupreti, ali ne i invaziji ideje ije je vreme dolo. Dolo je vreme za etiku

u upravljanju. Hajde da se udruimo u borbi protiv korupcije.

8/3/2019 Etika i Korporativno Upravljanje

4/4